koreni (7.maj)

8/6/2019 koreni (7.maj)

1/29

0 8 . J u n e ,

enirano

vigaci ja

reni" su u majuli 65237eta.valjujemo se naem poverenju.

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Emisija "Debata" na televiziji B92 sudila

i pre Hagauti dok Kandikapria!

ta je sramnije bilo, da liponaanje voditeljke "Debate"na B2, nedorasle ovakvomzadatku, ili ponaanje Borke Pavievi i NataeKandi? Koja prava i ija prava su one zastupale?Kako je mogue da je stradanje 12 beba u Banja Lucisa poetka rata samo deo rata, a Srebrenica ratnizloin?7.6.2011. Opirnije...

Zabranjen "Nacionalni stroj" , ta sa"Naima", "Obrazom" i "1389" ?

Ideje ostaju

Moe li sprska vlastzabranom postojanja jedneorganizacije da zabrani ipostojanje ideja koja taorganizacija propagira.Naravno, da ne moe.Zabranili su "Nacionalni stroj", ali ne mogu zabranitineonacistike ideje koje poklonici iste organizacijezastupaju.7.6.2011. Opirnije...

Ministra Srana Srekovia poela da"rastura" sopstvena stranka

Poela demontaa!

Ono emu se svekolikasrpska dijspora odavnonadala, da e "utiani"premijer Mirko Cvetkovinajzad smeniti(Ne)Srekovia, to sadaumesto njega ini Srrekovieva stranka, "vlasnik"Minstarstva vera i dijapsore - SPO. Unutranjimtrvenjima Srekovi je izloen pravim plotunima svojihdosadanjih partijskih pajtaa. Za sada samo izoruja malih kalibara, ali e verovatno uskorozagrmeti i - topovi! Ukoliko ga svemoni kadrovikSPO-a i predsednica iz senke, Dana Drakovi, nespasi, ode dijaspori jo jedan "vlastelin" niz vodu!7.6.2011. Opirnije...

Status mladih, neafirmisanih donosilacainformacija u Srbiji

Okolina Srebrenice, maj 92. godine

Ime Boga

Odlomak iz prve knjigetrilogije u pripremi, "ImeBoga", autora RadetaMilenkovia, a koja je kakosam autor kae, pisana izljudske potrebe. Vie od 70%napisanog zasnovano je na svedoenjima i sudskimdokumentima i podacima iz Federacije Bosne iHercegovine. Uas koji je harao oko Srebrenice odsamog poetak rata, a ije su rtve uglavnom bilesrpsko civilno stanovnito okolnih sela, preutkivano

je godinama i decenijama...7.6.2011. Opirnije...

Predstavnik Srpskog saveza vedske uSkuptini dijaspore Sran Mladenovi

Otvorena ruka

Sran Mladenovi roen je uvedskoj pre trideset i etirigodine. I umesto da uiva usvim blagodatima dobrogivota vedskom graduUpsala, ovaj mladi je odluioda bude Srbin. Glavom, bradom, reju i delima. Jer,od svoje dvanaeste godine osetio je kako je tekobiti ono to si roenjem i postojanjem - patriota ipravoslavac.7.6.2011. Opirnije...

Obama, Libija i Srbija

Izdaja onoga to jesmo

Krajem marta ove godine,branei prvi rat koji jepokrenut za njegovogmandata, predsednik SADBarak Obama izjavio je da suSAD intervenisale u Libije "da bi spreili pokolj civilakoji bi ostavio mrlju savesti oveanstva i bio izdajaonoga to jesmo". On je tada odbacio direktan napadna Gadafija, upozoravajui da bi "pokuaj da se ovajvojno zbaci sa vlasti bila skupa greka".7.6.2011. Opirnije...

Srpska Crnja pronala put razvoja

Nie zelena grana

::. tampana izd

::. Proitajte Odkrinuta evrops

vrata Srbiji

Provokacije katolicrkve i crnogorskevlasti

Opstanak ili ponovdolazak na vlast Matura ili karikatu

Sirotinja Srbijegladuje dok parazipune sopstvenedepove

Povodom prvogsastanka Asocijaciza istinu o Srbiji iSrbima (IOS)

Zapadnobalkanske(dez)integracije

"Uspela" tranzicijaSrbiji

Ponavlja li se istor
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2478http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2478http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2477http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2477http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2477http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2476http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2476http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2475http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2472http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2472http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2471http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2471http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2470http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2470http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2471http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2471http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2472http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2472http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2473http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2474http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2475http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2476http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2476http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2477http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2477http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2477http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2478http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2478http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/mladic2.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/6/2019 koreni (7.maj)

2/29

Ucenjenonovin rstvo

Pisti z novine, internetportl, rditi n televiziji ilirdiju nije nimlo lk poso.Pre sveg , moe d budeizuzetno fiziki nporno, lipsihiki ume d bude neizdrivo. Rokovi, potrg ztemom, nemogunost d se ne nin n koji e seizrziti miso, smo su deo ogromnog problem .

Ipk, novinrstvo je znt ko i svki drugi. Iskreno,vrlo je privlno ukoliko elite uvek dbudeteobveteni o zbivnjim u svetu oko vs, joprivlnije ukoliko nt zbivnj elite i moetesvesno d utiete. Vein mldih ljudi svojepostojnje uprvo u jednom tkvom nstojnjuprepoznje i odreuje.7.6.2011. Opirnije...

ta smo dobili, a ta izgubili hapenjemgenerala Ratka Mladia?

Mnogo smo dali,ostalo je Kosovo

Decenija i po bila je potrebnada vlasti u Srbiji uhapsegenerala Ratka Mladiaoptuenog za ratne zloinena podruju Srebrenice. Odkada je stupio u prostorije Specijalnog suda u Srbijivie nita nije kao pre. Opet se Srbija podelila, ovogaputa na one koji pravdaju hapenje, oronulog iobolelog generala i one koji svoj gnev zbog togaizraavaju protestima na ulicama Beograda, NovogSada, Banjaluke i ostalih gradova irom Srbije iRepublike Srpske.31.5.2011. Opirnije...

Iako na "kraju sveta", tik uzsamu Rumunsku granicu,donedavno nerazvijena ibesperspektivna, urinavaro pronala put oporavka ipotvrdila da nae selo ba inije osueno na propast, ako se zna, ume i hoeboljitak. Izgradnja bazena i sportske sale kasne vieod godinu dana, a niko, ak ni investitor, ne zna da lie i kada izgradnja biti nastavljena.7.6.2011. Opirnije...

Mladi - star i nemoan

Drpanje ispod stola:priznaj da si kriv!

Dok je hrvatsko dravnotuilatvo odravalo susrettuilaca "iz regiona" naBrionima, kome jeprisustvovao i glavni tuilacHakog tribunala Ser Bramerc, sa druge (istone)strane zapadnobalkanske stigla je "radosna" vest da

su tog jutra srpske "specijalne jedinice" uhapsilegenerala Mladia. Navodno, Mladi je uhvaen uranim jutarnjim satima u kui svog roaka, u seluLazarevu, kod Zrenjanina.31.5.2011. Opirnije...

Uinimo uslugu npoliti rim ,preselimo se u z

Genetskimodifikovana hran

Ni Ada vie nijekupalite za sirotin

Obiaji kod Srba Peticija povodom

oduzimanja srpskeimovine u RepubliHrvatskoj

Otvoreno pismoMinistru vera idijaspore, gospodiSrekoviu!

Rekvijem za Srbiju Siniin utkani duh General Boidar D

poslanik Radikalatvrdi za Korene:

Miodr g Lint ,predsednik Ko udruenj izbeg

Na liniji sadijasporom

::. Pesma nedelj

Pria o Vasi Ladak

::. Stih nedelj e

Fani
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2468http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2468http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2467http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2467http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2466http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2463http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2462http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2459http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2459http://www.koreni.net/download/DJORDJE%20BALASEVIC%20-%20Prica%20o%20vasi%20Ladackom.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/DJORDJE%20BALASEVIC%20-%20Prica%20o%20vasi%20Ladackom.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2459http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2459http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2462http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2463http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2464http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2465http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2466http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2467http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2467http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2468http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2468http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2469

8/6/2019 koreni (7.maj)

3/29

Hoe li pravde biti i za Srbe

0 8 . J u n e ,

ni rano

vigacija

reni" su u majui 65237ta.

valjujemo se nam poverenju.

Okolina Srebrenice , maj 92. godine

Ime Boga

Odlomak iz prve knjige trilogije u pripremi, "Ime Boga", autora Radeta Milenkovia, a koja je kako samautor kae, pisana iz ljudske potrebe. Vie od 70% napisanog zasnovano je na svedoenjima i sudskimdokumentima i podacima iz Federacije Bosne i Hercegovine. Uas koji je harao oko Srebrenice odsamog poetak rata, a ije su rtve uglavnom bile srpsko civilno stanovnito okolnih sela, preutkivano je godinama i decenijama...

Radovan

- Kadire tri i sakrij kog moe od Srba u nau kuu. Tri nai Radovana, njega i njegove i vodi ih pravo naoj kui,zakljuaj u podrum i ne putaj nikog.

Kadir potra niz ulicu i pretrai svaku srpsku kuu na koju je naiao. Veinu Srba su ve odveli, neki su ranije otili.On otra do Radovanove kue, ali ona je bila prazna, u susednom dvoristu ugleda Peru koji je virio iza prozora...

- Pero, gdje je Radovan - zadihano ga upita Kadir..

- Maloprije ga odvede Enis. ta se to dogaa Kadire?

- Ne znam, ali bolje da se sakrijemo, tu su neki Orievi, Arapi, Sandaklije, ko zna ta ele. Ajmo Pero u moju kuui povedi svoje, bolje se skloni kod mene, moju kuu nee pretresat.

Pera pozva svoju ker i krenue za Kadirom. Kadir malo osmotri levo i desno, i kad se uveri da nema nikog, treiih povede svojoj kui u kojoj su ve bili neki Srbi koje je skupio Adnan.

- Ljudi budte tu i utite, ovdje ste najsigurniji, ja idem da vidim ta se to dogaa napolju - ree Adnan, a zatimunezvereno pogleda u Kadira - jesi li naao Radovana?

- Zakasnio sam, odveli ga neki prije mene..- Uf jebem ti, ajmo ga na, ajmo Kadire, kud su ih odvjeli?

- Uz brdo, sve su ih tamo povjeli - ree Pero.

Iznad sela je poeo da se uzdie dim iz zapaljenih srpskih kua, ulisu se pojedinani rafali i zapomaganje ljudi. Preivale Srbe, koje suna prevaru uhvatile komije Muslimani, odveli su gore iznad sela.Vezane icom, poveli su ih u umu gde su ih preuzeli Arapi. Kadir jeugledao brdo iskopane zemlje i nije se usuivao da poe navie dagleda. Nije imao hrabrosti da pogleda svoje komije u oi. Znao je daim Adnan i on predstavljaju traak nade, ali on nije mogao da impomogne. Odjednom je uo krike, zapomaganja, molitve, uo krkljanjei tupi zvuk tela koja su padala u rov. Neko je rekao da to sve idesporo i da ih nemaju vremena klati. Zatim su ih vodili po pet-est njih.uli su se rafali i opet onaj tupi zvuk tela koja su padala u rov. Kadir se malo pope uz bedem. Video je Radovana sa enom i decom. ena

je u naruju drala jednogodisnje dete, a Radovan je za ruku draodesetogodinjeg deaka. Deak je pokuavao da zaustavi suze, kaoda ga je bilo stid da zaplae. Otac mu je neto priao i pokazivao kanebu. Deak se prekrsti. Dvojica Arapa ih primaknue rovu. ovek

stade malo ispred ene i deteta kao da je eleo da ih svojim telom zakloni. Arapi otrgnue dete iz ruku majke itutnue ga ocu. enu malo izdvojie i poee da cepaju odeu sa nje. Udarcem kundaka u grudi oborie je iskoie na nju. ena je pokuala da se brani, ali nije imala snage. Raskreena, samo je duboko zapomagala, neplaei se vie niega, ni smrti, ni bola, osramoena tu pred svojim sinom i muem koji su je gledali. elela je dase sve ovo to pre zavri. Jedan Musliman kad zavri, podize pantalone zatim kleknu pored nje i noem joj proboddojku i kroz ranu joj provue ruku. ena poe vritati od bola i uasa koji joj se dogodio.
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/mladic2.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/6/2019 koreni (7.maj)

4/29

Glava je srpska, iji je zloin

- Adnane, jarane spasi mi bar djecu, ta su ti ona kriva, ja te ne molim za svoj ivot, molim te, molim te - molio g je Radovan kroz suze.

Arapin prie Radovanu, malo skrivi glavu i primie mu kamu uz vrat.

- Ne njega, nemojte njega, nemojte tu djecu dirat!- povika Adnan pokazujui Radovanu da prie i donese mu detekoje je drao u naruju.

- Njega pustite, dugujem mu ivot.

- E pa, ostaes mu duan jarane.

- On je dobar ovjek..

- Ne benavi, nema dobrijeh vlaha, nema, svi su isti, podli i zli. A ti bje ako ti je ivot drag, on kod tebe ne moe,pustit u te da ti sa njim budes u jami, pa biraj.

Adnan uze dete iz Radovanovog naruja i vrsto stiskajui deaka krenu nanie.

- Stani! Moe mu spasiti samo jedno dijete, on nek bira - ree Hasib gledajui Radovana u oi..

- Nemoj mi to initi, nedaj da mi to rade Adnane!- poe zapomagati Radovan.

Adnan savi glavu, kao da se postide od Radovana zato to mu nije smeo pomoi.

- Vreme odluke ti istie, ako se ne odlui ubiemo ti oba djeteta - ree Hasib i naniani u deaka.

- Stani, ne njega - ree Radovan i odgurnu deaka prema Adnanu. On mi je prva radost pomisli - ko kae da sedjeca vole isto- lae.Uvijek se prvo vie voli i tako do kraja ivota. Ovaj mi je stariji, zna ko je, pamtie me i palitisvjeu ako ostane iv, prezime mi se nijee zatreti, slava nee prestati da se slavi, znae on da se osveti, znae daih mrzi, on je veliki djeak, za godinu dve od njega e ivot napraviti ovjeka.

- Sine, Ivane, sokole moj, poi s ika Adnanom .sluaj ga, on e te uvati i brinuti o tebi. I nemoj nikad zaboravitiko si, nemoj zaboraviti svog oca i svoju mater. Zbogom sine, zbogom.

Deak htede da se vrati ocu, ali ga Adnan vrsto stee za ruku.

Adnan povede deaka nanie, nije imao snage da bilo ta kae Radovanu.

Odjednom se zau rafal i svi popadae u jamu. Dvojica Muslimana uhvatieenu, jedan za noge, drugi za kosu i bacie je preko svog mua i svojebebe, zatim ispalie nekoliko metaka u nju. Iz gomile isprepletenih tela use ropac ranjenog Radovana, kao da je hteo da znaju da je iv i da ga topre dokraje. Nekoliko trenutaka posle iz rova se zau i pla deteta. Prekomrtvih tela otac nekako dopuza do bebe i lee preko nje. Dvojica Arapaneto su priali i pokazivali prstom u rov. Jedan od njih ponovo nasumiceispali rafal po mrtvim i ranjenim Srbima. Muslimanskom komandantu seurilo. Naredio je da dovedu i ostale i da zavre to pre. Posle nekolikostreljanja jama je skora bila puna. Komandant naredi nekolicini Srba dasiu i prepakuju tela. Ljudi koji su sili u rov hvatali su isprepletane leeveza ruke i noge, ispravljali ih i pokuavali da ih nareaju jedan do drugoga.Krvavi i preplaeni Srbi saplitali su se na glave mrtvih, klizali i padali. Jedaod Srba izvue oblivenu krvljom bebu iz oevog zagrljaja.

- Ljudi, pa ona je jo uvjek iva, smilujte se.

Arapin prie na ivicu rova i uze bebu, zatim je podie jednom rukom u vis i pusti ka zemlji. Bebu doeka na no ionako probodenu opet podie uvis . Iz stomaka klonule bebe virio je krvavi vrh noa. Arapin polako spusti ruku iona skliznu sa noa i tupo pade na zemlju. On se odmaknu malo i nogom, kao loptu, utnu u rov.

Traktorom i plugom pokuavali su da navuku malo zemlje na ubijene ljude. Plug se zarivao u tela, kidao utrobe.Zemlja je bila izmeana krvlju i pokidanim delovima tela, ljudskim crevima i spljotanim glavama.

Kadir dugo nije mogao da se smiri. Oseao je nemo i drhtao je kao prut. Uplaen hodao je natrag prema selu iposmatrao puste srpske kue iz ijih je odaka jo uvek curio dim. Komije Muslimani su ve poeli da raznosestvari i nose ih svojim kuama. Nekoliko ljudi je teglilo stelnu kravu koja se opirala, vukla i nije htela da izae iztale.

- Jebem ti, ako ne krene zapaliu i nju !- vikao je iznerviran ovek. tranga mu se usekla u meso i svakim trzajemrogova ona mu se jo vie zarivala. ovek je naglo pusti, a uplaena krava kroz vrata pobee niz drum. Rairenihnogu, mlatei rukama nekoliko ena htelo je da joj preprei put, ali stoka skoi ivtajui se nastavi dalje. Muslimanuze upalja i potpali seno iznad tale. U poetku iz senjaka se izvijao samo belkasti dim, ali odjednom kuljnu vatrakoja je ljude i ene naterala da se malo odmaknu.

8/6/2019 koreni (7.maj)

5/29

Postavite na

- Pali, pali, sjeme im zatrelo! - vikala je jedna ena ponosno i pobedniki. Kadir unu i nasloni se na banderu.Zurei u zemlju, stiskao je vrsto svoju puku kao da je eleo da iz nje neto iscedi. Znao je da je ovo poetak zla ida e osveta ubrzo doi. Oseao je da se smrt izmamila kao duh iz boce i da je natrag vie niko ne moe vratiti...

- Ajmo bolan i meni je teko - ree Adnan gledajui u Kadira, svog brata - jeb'ga mi im nita nijesmo mogli pomo.

- Zato pobismo ljude, zato Adnane, zato drugo djete ne spasi? Ti komanduje ovim selom.

- Rat je poeo Kadire, rat. Ko mene pita zata, misli da bi smo ih mogli spasit. Jedino meusobno da sepoubijamo, a ta bi smo mi s bebom? Zna li ti da etnici kolju bez milosti, kolko su sela opustoili, pobili, protjerali,nemoj imat' milosti, u nekom selu rade to isto sa nama - ree Adnan, pomalo neubedljivo jer i sam nije verovao uto to pria. Pokuao je da pronae opravdanje za smrt Srba, pokuavao je da pronae meru, bar neku priblinu

jednaku za zlo koje se nije moglo izmeriti.- Jebem ti rat, ako koljemo ene i djecu. Zar emo ga tako dobit. Boe dragi, zar smo morali poet rat protiv svojihkomija? Ej, kud nas bolan odvede Alija, ta e nama Arapi, koljai, ako su nam htjeli pomo oruje su nam trebalidat, a ne ubice i zlikovce.

- Smiri se, rat je nepravedan. Ovo nam nee biti najtee, svata emo mi doivjet. Kadire mi moramo osloboditsvaki grad i selo prije njih. Ovo selo je danas postalo samo nae, jer se od Srba nema ko u njega vratit. Spasili smmi dosta nai seljaka. Sklonili smo ih ispred Srebreniana i spasli im ivote. I skrivat emo ih dok koljai i Arapi neprou, ujedno e nam posluiti kao tit ako Srbi napadnu. Njih moramo sauvat da dokaemo da nisu svi Muslimanikoljai, da smo i mi ljudi. Ali iz ovog sela oni moraju oti. Mi sa njima ne moemo zajedno ivjet.

Deak koji je iao za Adnanom stade kao straar u stavu mirno pored njih, a zemlja kao da je upijala njegov tup ibeivotan pogled. Kadir je video da deak drhti, pantalone su mu oko prepona bile mokre, usne poplavele i liio je

na deaka koji kao da izlazi iz hladne vode..- Ajmo, bolan - ree Kadir, zagrli ga, a zatim ga podie i nosei ga, pooe deakovoj kui..

- Da li ti je hladno? - pokuavao je Kadir da zapone razgovor sa deakom. Deak je jo uvek bio u oku, sluao je naredbe, ali nita nije progovarao. Sa Kadirovih ramena, zurio u jednu taku ispred.

- Zna li za onaj crtani film "Kralj lavova", gdje onom malom laviu gine otac, a ubija njegov brat, otac mu je otiomeu zvijezde i postao jedna od njih. Isto kao tebi danas, laviu htjede prepu srce za ocem, ali ivot je tekao daljei kad je lavi porastao, i kad mu je pomo najvie trebala njegov otac se pojavio na nebu i pomogao mu. I tvoj otac

je postao zvijezda, jo ne znamo koja, ali kad ti najvie bude trebao on e se javiti. Sad kad pogleda u ovo sjajnonebo, isto je kao da gleda u osvetljen grad sa nekog brda. Tada zna da je neko ko ti je drag tu u tom gradu,negdje u nekoj kui iz koje izbija svjetlost, ali ne zna u kojoj, tu je on meu ovim zvjezdama, a kad prestane rat -Kadir umue. Kao da mu je ponestalo rei. Nije znao ta da kae, ta e biti kad prestane rat, ta je on mogao daponudi deaku a da on bude srean, oca i majku nije mogao da mu vrati.

- Kadire, smjesti djeaka, presvuci ga i nahrani pa mi pomozi da ljude nahranimo, da im vode donesemo i ta imaza pojest, moramo ih uvat dok ne odu iz sela. Smjestit emo ih u neku veu kuu i postavit strae. I nemoj imnita priat ta je bilo gore, bolje je da ne znaju.

- Kako Radovana ne spasismo i njega smo mogli sakrit da smo koji minut ranije poli ga trait.

- A ko je znao ta e se dogoditi. Prvo nam rekoe da skupimo sve Srbe iz sela i da ih otjeramo, ko je znao da eih klat, ko je Kadire smeo iza pred Naserom i rei mu nemoj ubijat. Pobili bi i nas da smo ih branili. Kadire rat je,svakom od nas se moe neto dogoditi. Mali Ivan mora preivjeti ovaj rat, moramo ga sauvati, zbog Radovana,naeg jarana, ako se meni neto desi, obeaj mi da e ga sauvati..

Kadir utei samo klimnu glavom.

Ekskluzivno i sa dozvolom autora zawww.koreni.net7.6.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2487http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2487&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Okolina%20Srebrenice%2C%20maj%2092.%20godine&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4def1f980b508d01/1&uid=4def1f98719350f2&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2487http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 koreni (7.maj)

6/29

08. June

ni rano

vigacija



Emisija "Debata" na televiziji B92 sudila i pre Haga

uti dok Kandika pria!

ta je sramnije bilo, da li ponaanje voditeljke "Debate" na B2, nedorasle ovakvom zadatku, iliponaanje Borke Pavievi i Natae Kandi? Koja prava i ija prava su one zastupale? Kako jemogue da je stradanje 12 beba u Banja Luci sa poetka rata samo deo rata, a Srebrenica ratni zloin?

Da li je mogue da je samo srpska strana poinila zloine, da li su to samo Srbi ratovali, moda i protiv sebesamih? Ne treba nam Hag, ne trebaju nam tube BiH, niti Hrvatske, mi imamo svoje tuiteljke i sudije u vidu"asnih" predsednica nevladinih organizacija Natae Kandi i Borke Pavievi, sramotu srpskog naroda.

ta jo rei o voditeljki koja je profesora Kostu avokog prekidala bez pardona u pola rei, a Ljiljani Bulatovimaltene nije ni dozvolila da pria, dok je pomno sluala Kandiku i Pavieviku. Gde je tu kultura, gde je novinarskaetika, nepristrastnost, kako je mogue pozvati goste u emisiju, a ve na poetku zauzeti stranu i otvorenopodravati predstavnice one "proevropske" Srbije, one koju vie od 50% ljudi ne vidi kao svoju dravu. Prva emisnova emisija na B92, ujedno je i prva bruka i prava bruka. Hoe li to televizija sa dravnom frekvencijom da nasubedi da su Srbi ratni zloinci, da je Ratko Mladi izvrio genocid, a Naser Ori suta suprotnost i mirovnjak.

Pa, dajte molim Vas, gospodo sa "ugledne nove" televizije B92, kako Vas nije sramota?

Koliko puta je voditeljka prekinula Ljiljanu Bulatovi, na koji nain, kojim reima, zato je dozvolila da BorkaPavievi vie "dosta" unosei se u lice Bulatoviki koja je pokuavala da ostane pribrana, da pokazuje svojunekulturu i mrnju prema svemu to u svom prefiksu ima re "srpsko" ili "Srbija". Zato je sluila ova emisija, ta jepostigla voditeljka Tatjana Aleksi, koja je jedva dola do rei od histerine Pavievike i agresivne Kandike?

Prvo i osnovno nisu dali profesoru Kosti avokom da kae svoje miljenje o nelegitimnosti Hakog tribunala, jer ga je ve u prvoj reenici prekinula voditeljka...

Pri prvom pitanju postavljenom Ljiljani Bulatovi, koja je pokuala da odgovori osvrui se na odnos Natae Kandiprema profesoru Kosti avokom, voditeljka ju je prekinula konstatacijom

- Odgovorite, Vama sam postavila pitanje, nemojte Vi meni ta je reeno... rekla je Tatjana Aleksi starijoj iiskusnijoj koleginici. Ako je elela da bude nova Olivera Kovaevi grdno se prevarila. Jer Olivera nije prosta ibezobrazna, niti bahata kao mlada koleginica sa televizije B92.

Uporno prekidanje Ljiljane Bulatovi i prebacivanje na druge sagovornike, kao i arogantan stav prema gospoi koja je kriva samo zato to je pisala istinu, mlada voditeljka nije mogla da sakrije. "Nemojte Vi meni, nije istina, prekinodgovorite mi na pitanje, hajte zavrite" samo je deo novinarskog opusa elokventne mlade dame. Nesigurna, kaoupala u osinje gnezdo, sa nepoznavanjem osnovnih normi srpskog jezika, voditeljka je uspela da napravi mali cirkod emisije.

A kad je gospoa Borka Pavievi dobila re, sa nipodatavanjem je pokuala da razgovara sa Ljiljanom Bulatovi,ne fermajui ni voditeljku, ni ostale sagovornike.

- Svako od nas moe da pria da li je neto bilo ili nije bilo. Pa, ljudi, da li ima Boga ili nema Boga, mislim kakve suto rasprave uopte? pitala je Borka.

- Ja se godinama bavim istraivanjem i sada u da Vam objasnim pokuala je da objasni Bulatovika na ta jeosorna gospoa Pavievi skoro pa vikala:

- Ma Vi moete da se bavite koliko god hoete Pavievi

- Vi samo izmiljate, ne znate istinu Bulatovi

- Ja dvadeset godina utim dok Vi priate ja se bavim istinom Bulatovi

- Samo se vi bavite istinom, ali ne moete da me prekidate i ne smete, jer ja Vas ne prekidam vikala je Pavievidok voditeljka nije mogla da se snae i da re drugom sagovorniku. A i to davanje rei u krug i stalna pitanja "tamislite Vi o ovome, kakav je Va stav o onome, ta je rekao profesor, kako reagujete na rei gospoe Kandi"

8/6/2019 koreni (7.maj)

7/29

iritirale su gledaoce.

Smeno je bilo, koliko je voditeljka pokuavala da na silu da re Kandiki i Pavieviki drsko se obraajuiprofesoru avokom u sred njegovog izlaganja "saekajte molim Vas da gospoa Kandi odgovori"

Ve u prvih dvadeset pet minuta emisije dolo je do estokog verbalnog obrauna izmeu Borke Pavievi i LjiljaneBulatovi oko rtava u Sarajevu i nazovi genocida u Srebrenici:

Pavievi: - Jel bi Vam pomoglo da ja kaem da sam ja to videla, jel Vam pomae da Vam neko kae ja sam biotamo i ja sam to video!?

Bulatovi: - A ta to?

Pavievi: - Da se to dogodilo?

Bulatovi: - Pa koje to?

Pavievi: - Genocid u Srebrenici, opsada Sarajeva od etiri godine!!!

Bulatovi: - Nije istina, Vi ste to izmislili jer su Vam tako rekli! Nije istina da je bilo opsade grada! To nije istinadraga moja.

Pavievi: - Dajte ne priajte gluposti! Ne priajte gluposti!

Bulatovi: - Pa Vi priate vee gluposti od mene!

Pavievi: - Je li Sarajevo drano pod opsadom etiri godine?!

Bulatovi: - Nije istina, jesu li Srbi isterani iz Sarajeva?

Pavievi: - Jesu li Srbi izvrili genocid u Srebrenici?

Bulatovi: - Naravno da nisu. Vi da znate pravo ne bi ste priali tako

Pavievi: - Nemojte molim Vas da lupate gluposti, nemate pravo!

Ovako je tekao razgovor Borke Pavievi i Ljiljane Bulatovi, s tim da su obe, u ovako nezgodnoj situaciji zadralekulturu ponaanja i jedna drugoj persirale. A ko lupa gluposti, ocenie srpski narod i istorija.

Oigledan primer da je emisija voena tako da se na svaki nain diskredituju profesor avoki i Ljiljana Bulatovi je

i sledei dijalog:Aleksi: - Recite mi kakav je odnos politikih elita prema tom zloinu?

avoki: - 442 ubijena to je ratni zloin, ali nije genocid. Jer molim Vas, meu ubijenima na osnovu izvreneeshumacije je pronaen samo jedan enski le. I to je bio le jedne Srpkinje a ne Muslimanke.

Aleksi: - Vi sada ne priznajete Haki tribunal ali je utvreno da je u Srebrenici poinjen genocid. Gospoo Kandikako komentariete ove odnose

avoki: - Ja bih da nastavim...

Aleksi: - Saekajte. Odnose politikih elita prema zloinu u Srebrenici?

avoki: - Pa neverovatno! Vi me pitate ta mislim, ja kaem tane podatke i Vi me prekinete

Aleksi: - Znai stojite na stanovitu..

avoki: - Molim Vas, hou da ih potkrepim, a Vi mi ne date!

Aleksi: - TANO! GOSPOO KANDI odgovorite!

Da li ovo uopte treba komentarisati?

Sledei napad na generala Mladia i njegovog "jataka" Ljiljanu Bulatovi usledio je pred sam kraj bitke kod OK"Debate"

Kandi: - Svi znamo ta se dogodilo. Delio je deci okolade a posle je njihove oeve ubijao.!

Bulatovi: - To nije istina! Pa, sram da Vas bude!

8/6/2019 koreni (7.maj)

8/29

Postavite na

Kandi: - Da posle je njihove oeve ubijao!

Pavievi: - Alo! Alo! Dosta! Dosta bre! Dosta! Dosta breee!

Bulatovi: - Smirite se, eno smirite se.

Pavievi: - Dosta bre! Ne moete tako govoriti! Dajte se smirite i tog oveka Ratka Mladia potedite svogahipostaziranja!

Rasprava u emisiji "Debata" koja je trebalo da bude debata, a ne nasilniki pokuaj uutkivanja Ljiljane Bulatovi iKoste avokog, sve vreme trajanja (dva sata) tekla je u tako ustrom tonu. Zato smo pozvali i gospou Bulatovida kae nekoliko reenica o svom ueu u ovoj neuvenoj debati.

- Zahvalna sam im beskrajno to su mi omoguili da uem tamo u to zlo, sa apsolutnim prezirom i svesna gdedolazim i sa kime razgovaram. Ali sam znala zato dolazim. Morala sam da uinim taj napor i da im kaem tamislim o njima. Oni su nespremni, zaklanjaju se samo za te svoje naloge. Oni dobiju nalog da urade to i to. I oni todrauju neprofesionalno.

Kak o ste reagoval i na ponaanje vodi tel jk e koja Vas je prekidala bezobzirno?

- Ona je meni i Kosti govorila da prekinemo, a prema Kandiki i Pavieviki je bila nekako nena. Ali svako jepokazao svoje vaspitanje i znanje. Ja sam prvi put bila sa tim spodobama u kontaktu, i one toliko mrze srpski naroda to ne mogu da shvatim. U pauzi emisije, Kosta avoki i Nataa Kandi su nastavili razgovor o Jasenovcu i on

je rekao "koliko god da je rtava bilo, ogroman je broj, i najvie je tu bilo Srba", a Kandika mu je odgovorila "pato je Vama toliko stalo do Srba?"

Gospoa Ljiljana Bulatovi priznala nam je da su je prijatelji molili da napusti emisiju ukolikobude do lo do s i tuac i je u ko jo j se u s tvar i i na la:

- Rekli su mi ako mi ne bude dobro da napustim emisiju, meutim nisam to elela ni po cenu ivota. Rekla sam dau ih sve isterati iz emisije, ali ja neu napustiti, ta god da se deava.

ta s te pos t ig l i , j e s te l i ba r malo probudi l i sves t s rpskog naroda?

- Od sino sam dobila 86 poruka, od ljudi koji su se na razne naine dovijali da dou do mog broja telefona. Svi su jako ponosni, zadovoljni, to je i sa te okupatorske stanice dolo do istine. Ljudi smatraju da sam se ja izborila,pokazala svoje dostojanstvo, znanje, kulturu i da sam dostojno branila svoj narod i generala Mladia.

ini se da je Vama u isticanju istine vie smetala voditeljka nego Nataa Kandi i BorkaPavievi zajedno?

- Imala sam utisak da je Nataa Kandi neto uplaena. A Borka Pavievi je donela neki sinopsis ta e govoriti,ali je nakon nekog vremena to sklonila. Borka je ena pozorita, ona glumi u svakoj toj prilici i to na isti nain. Ovavoditeljka nije ni voditeljka, ni novinarka, a emisija nije zamiljena profesionalno, nije data tema, nije omogueno dase normalno razgovara. Vrlo sam zadovoljna, smatram da sam ispunila svoju istorijsku zavrnicu i ovako u tommom bavljenju istinom o vojsci Republike Srpske, o stradanju Srba u Bosni i Hercegovini i generalu Mladiu.Trebalo je da uskoro bude promocija moje knjige "Srebrenica, genocid nad istinom", u Domu vojske, ali ju jeministar odbrane zabranio.

U jednom od sledeih brojeva "Korena" oekujte intervju sa gospoom Ljiljanom Bulatovi, na temu hapenjagenerala Ratka Mladia i zloinima nad Srbima tokom ratova na prostorima bive Jugoslavije

Ankica Tomi7.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2488http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2488&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Emisija%20%22Debata%22%20na%20televiziji%20B92%20sudila%20i%20pre%20Haga&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4def1d76417a6d37/1&uid=4def1d764184dc9f&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2488http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 koreni (7.maj)

9/29

Hoe li prva dama SPO-a spasiti Srekovia

0 8 . J u n e ,

ni rano

vigacija



Ministra Srana Srekovia poela da "rastura" sopstvena stranka

Poela demontaa!

Ono emu se svekolika srpska dijspora odavno nadala, da e "utiani" premijer Mirko Cvetkovi najzadsmeniti (Ne)Srekovia, to sada umesto njega ini Srrekovieva stranka, "vlasnik" Minstarstva vera idijapsore - SPO. Unutranjim trvenjima Srekovi je izloen pravim plotunima svojih dosadanjihpartijskih pajtaa. Za sada samo iz oruja malih kalibara, ali e verovatno uskoro zagrmeti i - topovi!Ukoliko ga svemoni kadrovik SPO-a i predsednica iz senke, Dana Drakovi, ne spasi, ode dijaspori jo jedan "vlastelin" niz vodu!

I ako ode, kao to su otile i nesposobne Milica ubrilo i Neda Maleti, dodue, valjda po specijalnim zaslugama nadaleko bolje plaena mesta ambasadorki u Tunisu i Australiji, dijaspori to nita nee zasmetati. MZD je po reimahiljade ljudi iz rasejanja, osim nekolicini novopeenih "poslanika" i "funkcionera" dijapsore, apsolutno nepotrebno.Ono samo kota, kau nai sagovornici, a ne donosi nita!

Oigledno na potenciometar "utiani" premijer Cvetkovi, koga jedva ujete kada neto hoe samostalno da kaepre nego to mu to (neustavno) dozvoli predsednik Tadi, tako je buno najavljivao reformu resora zbog tednje dasu ljudi u rasejanju zaista poverovali, odoe i Srekovi i MZD!

Na alost, kao uvek u Srbiji pre i posle 2000.g., sve se zavrilo samo na prii. Srekovi je i dalje mogao da sehvali po medijima o svom navodnom "uspehu" u radu sa dijasporom, a on i njegovi paladini iz MZD, osim preskuputovanja po globusu od Aljaske do Australije, nisu uinili nita po pitanju reavanja najvanijih statusnih pitanjarasejanja.

Na sve primedbe, poevi od primedbi i predloga na zbrkani Zakon odijapsori na koji su mnogi, na elu sa neumornim Nikolom Janiem,borcem za srpsku stvar imali mnogo primedbi, pa preko nelegalnoproteiranih imenovanja, umesto glasanja za "poslanike" u nekoj"Skutini dijaspore" u Beogradu, pa do pitanja kako se i za koje"projekte" razbacuje novac poreskih platia Srbije, rasejanje nikada nijedobilo ni jedan konkretan odgovor. ak nas nisu udostojili da na svojojzvaninoj internet-stranici navedu imena i prezimena i zemlje iz kojedolaze kao i KO ih je navodno glasao, svojih tajanstvenih poslanika uSkuptini dijapsore!

Ljudi kojima je struka pravna nauka smatraju, da je u MZD ak vieputa prekren zakon. Tako bi finansijski revizori pod hitno morali dapreispitaju gde su otile stotine hiljada evra koje su Srekovi i njegovidelili irom sveta kapom i akom. Kako je - i u ijim depovima zavriotaj novac? Koji uspeh su imali ti projekti? Zato o uspesima nemanikakvih izvetaja na internetu? Sa kojim pravom je novac namenjenprojektima u dijapsori MZD potroilo na organizovanje najmanje dva"Memorijalna turnira" u Srbiji za, na Ibarskoj magistrali, poginulelanove SPO? Kako i na osnovu kojih ovlaenja je pomonik ministra

Krivokua mogao da "podeli" etvorogodinje mandate u Skuptinidijaspore dvojici miljenika sa trajanjem od po dve godine? (Izjava mr V . u Evropskim novostima), kako i na osnovu kojih zakonskih odredbi je u prvom polugou ove godine u Crnu Goruotilo 76.000 evra - izmeu ostalog i za kancelarije Matice Srpske, kada bi to trebalo da finansira Matica Srpska izsvojih sredstava koja dobija iz budeta? Zato je MZD u vajcarskoj sa gotovo 10.000 evra finansiralo jednuuiteljicu, danas "poslanicu" u Skuptini diajspore za organizaciju dopunske nastave, kada tamo ve postojiDopunska kola Ministarstva prosvete?Zato je toliko mnogo novca namenjenih dijapsori, otilo u neke nebulozne projekte pojedincima i institucijamabliskim SPO u Srbiji? Ove godine ni jedan cent nije otiao u Evropu!

Previe pitanja ak i za slatkoreivog Srekovia! A odgovora, po obiaju, osim samohvalisanja u tampi i na TV-u,nigde! Zato, i djaspora poruuje, novi izbori - to pre, a onda, ako ga ranije ne najure njegovi, zbogom Sekoviuzauvek!

P. Rakoevi

8/6/2019 koreni (7.maj)

10/29

0 8 . J u n e ,

ni rano

vigacija



Predstavnik Srpskog saveza vedske u Skuptini dijaspore Sran Mladenovi

Otvorena ruka

Sran Mladenovi roen je u vedskoj pre trideset i etiri godine. I umesto da uiva u svim blagodatimadobrog ivota vedskom gradu Upsala, ovaj mladi je odluio da bude Srbin. Glavom, bradom, reju idelima. Jer, od svoje dvanaeste godine osetio je kako je teko biti ono to si roenjem i postojanjem -patriota i pravoslavac.

Od te svoje dvanaeste, koju pominjemo, Sran je krenuo da se bori sa nemanima zvanim - pravda i nepravda. Koja je vea ni sam ne zna. Jer nepravdu je makar osetio na svojoj koi, a pravdu naalost jo nije. Barem onu pravduvezanu za njegovu otadbinu Srbiju. Iako je zavrio fakultet u Upsali, magistrirao i imao veoma dobru perspektivusvom gradu, Sran se odluio za neizvesnost. Sran je predsednik Srpske omladinske organizacije, a predstavnikje Srpskog saveza iz vedske, aktivni lan Skuptine dijaspore, ali, o tome kroz razgovor sa Sranom...

- Roen sam u vedskoj u gradu koji se zove Jeneping, izmeu Malmea i tokholma.Tu su se moji roditelji doseliliezdesetih godina. Kad je izbio graanski rat ovde, na prostoru Balkana, 1991. godine, ja sam imao 12 godina i tadsmo primetili da smo mi koji smo se nazivali Jugoslovenima, poeli da se delimo. Odjednom smo postali muslimani,Hrvati, Srbi, Bosanci i primetio sam da bez obzira na to to sam imao 12 godina, profesori su nas u koli gledalidrugaije. Imali su vie razumevanja, ta god da se desi, za muslimane ili Hrvate, bez obzira na to to smo i mitamo bili roeni. Konstantno je postojala satanizacija srpskog naroda, mada znam da ni ovde nije bilo lako tokomratova - pria Mladenovi dodajui da je u vedskoj tada voen medijski rat protiv srpskog naroda.

- Imate ljude koji su u vedskoj radili i po trideset godina, i odjednom vie nisu smatrani dobrim graanima, vezloincima, zato to se plasirala ta pria da su Srbi krivi za sve. Jedini koji je tada imao prodor u vedske medijebio je Nikola Jani koji nam je dao snagu i nadu da ne treba da utimo i saginjempo glavu kada nas neko napada.To je ilo toliko daleko, da je devedesetih godina izaao udbenik za osmi razred iz istorije, u kome je opisanBalkan vezano za Drugi svetski rat, gde je navedeno da Srbi imaju nagon da seku noseve i ui. Takve stvari su bilkonstantne. Ve tada, umesto da provodim vreme sa drutvom, ja sam imao potrebu da se organizujem u srpskimdrutvima, da prikupljamo pomo, pravimo demonstracije. Kada je 1999. godine zapoelo bombardovanje, mi smo uudruenju "Njego" pokrenuli akciju i zahvaljujui naim ljudima uspeli da dobijemo mnogo. Moram da napomenemda su nam tada dosta pomogli Rumuni iz Banata koji ive u vedskoj. Skupili smo pomo sa pravoslavnombraom, Asircima, i poto sam tada poloio vozaki ispit koji mi je dozvoljavao da vozim leper, moja prva vonja jebila da dovezem pomo u Srbiju. Sve se deavalo polovinom bombardovanja i zamalo je ta pomo ostala nagranici, jer niko nije hteo da je preuzme, pa smo sve posle radili preko prijateljskih, linih veza. Dovezli smo pomodo Vrca. Tada je Nikola Jani, koji se borio protiv ljudi koji se nisu ba pretrgli da se bore za narod komepripadaju, izabran ua predsednika Srpskog saveza, a ja sam nakon godinu dana izabran za predsednik omladine utom savezu - ispriao je za Korene Sran Mladenovi.

Akcija, koje je ovaj mladi pokrenuo, bilo je dosta. Sakupljali susve to su mogli, ali njega je, ipak, najvie interesovalo kakoive njegovi sunarodnici na Kosovu i Metohiji. Kao svrenistudent Upsala univerziteta, povezao se sa studentima u Srbijii pokrenuo priu.

- U vedskoj sam zavrio Fakultet politikih nauka na Upsalauniverzitetu, pa sam postdiplomske zavrio u tokholmu. Sadsam upisao doktorsku studiju na fakultetu u Beogradu. Mi smokao studenti imali esto razmene studenata i predstavnikasrpsko-vedskih organizacija. Ovde smo ih upoznali saorganizacijama slinim njima, predstavnicima politikih partija itokom vremena i svih tih raznih poseta, stekao sampoznanstva u studentskim organizacijama. Bio sam dve godinestudent gost na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, pa samtako i poeo da saraujem sa kolegama iz Srbije.

Ideja da ode na Kosovo rodila se kada su lanovi udruenjaSrskog seniorskog i omladinskog Saveza skupljali novac zapomo izbgelim licima. Kako je Boi i u ovoj zemlji najbitnijipraznik i porodice daruju svoje lanove, tako je i Sran odluio

8/6/2019 koreni (7.maj)

11/29

Sran je poslanik u Skuptini dijaspore da na pravoslavni Boi obraduje svoje sunarodnike. Makar sitnicama.

- Da bi smo ljudima u enklavama makar malo ulepali Boi dogovorili smo se sa studentima Pravnog fakulteta danapravimo zajedniku akciju. To je bilo 2005. godine, i uestvovalo je nekoliko organizacija. Studenti na Pravnomsu, uz odobrenje dekana, skupili takoe neto novca i raznih slatkia i igrake za decu. lanovi udruenja Srpskogsaveza i saveza omladine u vedskoj su skupili sredstva za kupovinu 50 prasia koje smo ispekli i odneli ljudima uenklavama na Kosmetu. Davali smo mnogim porodicama i po 100 evra. To je bila naa prva akcija. Kasnije su nekstudenti Pravnog fakulteta osnovali organizaciju koja se zove "Osmeh na dar" zbog ega mi je jako drago, ali minije drago da govore da su oni prvi pokrenuli te akcije. To nije poteno i korektno prema naim lanovima i naimudruenjima, jer su nai ljudi mnogo davali.

Kakav je odnos omladine u vedskoj prema situaciji u Srbiji, da li pokuavate da vae vrnjake upoznate sa istino

i injenicama vezanim za srpski narod - pitali smo Srana na ta nam je odgovorio da su veani poeli dashvataju da nije sve onako kako je ranije prezentovano, i kad je u pitanju bombardovanje i kad su u pitanju drugepolitike zavrzlame.

- Uglavnom ljudi nemaju tako negativan stav kao to su ga imali devedesetih godina prema naoj otadbini. Mod je starijima ostalo u podsvesti ali meu mladima nema velikih barijera. Trudimo se da iskoristimo naa poznanstvasa raznim nevladinim organizacijama i institucijama u vedskoj. Njihova vlada finansira peti ili esti projekat kojivezan za samohrane roditelje sa izbeglikim statusom ili raseljena lica. To je projekat koji e trajati dve godine i pretoga su podravali nae projekte vezane za decu ometenu u razvoju i srednjokolce. Naa organizacija se trudi dainformie njihovu javnost ta se deava na Kosovu i Metohiji, ali problem je, o emu gospodin Nikola Jani estogovori, to nam drava Srbija ne daje te podatke. Sve se svodi na prepriavanje. Nema tu nekih materijala koje bimogli da delimo. Sve to radimo, radimo sami, snimamo sa televizija, tampamo saoptenja i snimamo DVD-e kodelimo na vane adrese..

- Kad si ve pomenuo dravu, kakav je njen odnos prema srpskoj omladini u vedskoj - pitali smo Mladenovia kojinam je iskreno odgovorio da sa maticom ima dosta problema.

- Kao Srpski savez u vedskoj traili smo, a pre svih Nikola Jani, informacije o stradanju srpskog naroda,pogotovo na Kosovu i Metohiji, ali ne dobijamo ih. Nije to sad vezano za politike partije koje su sada na vlasti. Od2001. godine smo traili i traimo od Ministarstva za vere, Ministarstva za Kosovi i Metohiju, od Koordinacionogcentra, niko nee da nam da potrebne podatke i materijal.

Iako saradnja sa maticom nije ba sjajna, Srbi u vedskoj trude se da se poveu makar sa naim ljudima u svetu.Sran najvie ali zbog toga to drava jedno, a drugo radi.

- Drava bi trebalo da okupi te mlade ljude koji su pozavravali fakultete i ive u rasejanju, koji imaju neki uspehsebe, i da ih na neki nain animira. Nama novac ne treba. Potrebna nam je otvorena ruka i mogunost da se netopokrene ovde, jer u svakoj dravi ima pojedinaca ili vie njih koji imaju jake kontakte koji mogu biti od koristi. O

je to problematino. Ja sam inae izabran delegat u Skuptini dijaspore u Srbiji i regionu, ispred Srpskog saveza izvedske.

ta radi ta Skuptina dijaspore, uopte - presekli smo pitanjem Mladenovia koji je kao iz topa odgovorio:

- Ne radi nita. Osim to smo imali osnivaku skuptinu koja je bila prole godine par dana posle Vidovdana. Od tatri dana jedan i po dan je bilo zvanino zasedanje. Tada nije bilo prostora za bilo kakvu diskusiju. Bila je to istaformalnost. I ako je neko imao neku ideju, ona bi bila momentalno odbijena ukoliko se ne svidi ministru SranuSrekoviu.

Mada deluje logino da ministar za dijasporu ima veze sa Skuptinom dijaspore, formalno to nije tako. Tanije, ne bitrebalo on da bude glavni, ali izgleda da jeste. Jer, gospodin Sran Srekovi ve ima svoje ministarstvo i neznamo kako on to moe da odluuje u ime Skuptine dijaspore?

- On formalno nema nikakve veze sa naom Skuptinom, ali je sve napravljeno tako da je on "gazda". Postavio je

postavlja tu svoje ljude, i to je strano. Nakon konstituisanja Skuptine smo imali meu delegatima neke prepiskeputem mejla. Napravio sam analizu od prvog zasedanja, i tih prepiski je do kraja prole godine bilo oko 160meilova. Naalost uglavnom o neemu to je neka grupa meu delegatima htela da progura u svoje ime, a nijeimalo veze sa dijasporom ili Srbijom. Problem je to nije zakonski definisano ta mi treba da radimo nakonzasedanja. To je bilo u stilu "evo vam, dobili ste Skuptinu i budite zadovoljni". Meutim, to ministar maksimalnokoristi za svoje promovisanje kada se za neke izjave u medijima poziva na Skuptinu dijaspore, - ogoreno priaMladenovi.

- Delegati ne znaju ni koliki je budet za rad Skuptine. To da budet postoji, saznao sam iz privatnih razgovora snekim ljudima njemu bliskim. Nije se o tome nikada diskutovalo, niti mi znamo ta treba da radi gospodinGvozdenovi, koji je predsednik Skuptine dijaspore. Mnogi su ve odustali od te Skuptine i te prie. Pa i zapisniksa Skuptine je falsifikovan, to sam video. Odjednom postoji 52 delegata, a po zakonu je trebalo da ih je 45, a osimene samo je jo jedna devojka koja je delegat, reagovala na to. Tako da to lii na farsu, cirkus. Ali kao degatSrpskog saveza moram da sam tu. Ne znam ta rei vie. Ja i dalje piem saoptenja, dopisujem se sa ljudima.Piem analizu za moju organizaciju, a kako emo mi da nastupimo sa celom priom, ne znam. To je na odluciSrpskog saveza vedske i njegovog predsednika Nikole Jania. Nadam s eda razumete da ja nisam u toj Skuptinidijaspore zato to sam Sran Mladenovi, ve zato to me je na savez izabrao. Ja sam duan da informiem

8/6/2019 koreni (7.maj)

12/29

Postavite na

organizaciju koja me izabrala za delegata, a kao to sam rekao Savez e uraditi ono to smatra da je najbolje i zadijasporu i za maticu. Za sada ostajemo u toj Skuptini dijaspore, a valjda e nakon par godina da bude bolje. Uovom sazivu, i sa ovakvim pravnim formulacijama, nema anse da je dobro.

Srbi iz rasejanja su odavno potegli priu o tome da istinu o nama i naim stradanjima treba sami da priamo.Meutim, Vlada je podrala osnivanje regionalne komisije REKOM, a Asocijaciju za istinu o Srbima, nije.

- Pokrenuta je ideja, Nikola Jani je to uradio jo kada je bio Savet dijaspore. To je bilo negde 2001. ili 2002.godine i tada se diskutovalo o organizaciji koja je u mnogome slina REKOM-u, ali dravi oigledno nije ni tada, nisada odgovaralo da se ire podaci o stradanju Srba. Mi se borimo i dalje, ali je teko. Drava podrava REKOM, nee IOS, asocijaciju za istinu o Srbiji i Srbima. Oigledno je da je neko sa strane odluio da tako bude. Mojmagistarski rad branjen u vedskoj se bavio temom politikog uticaja Evropske Unije nad Srbima od 2000. do 2010.godine. Naveo sam oko 90 sluajeva. Recimo Solana izjavi "Srbi treba to i to da urade" i onda sam pratio izjave i

reagovanje srpskih zvaninika. Mislim da je bilo 60 ili 70% uraeno onako kako je traeno. Pria se da je zaREKOM Evropska Unija dala oko dva miliona evra, a pre neki dan sam uo podatak da albanska nacionalna bankato finansira. Ne znam. Ne verujem da su Nataa Kandi ili Sonja Biserko voljne da se u tom poslu radi na tome dase sazna i istina o stradanju Srba. Ja ne mogu da tvrdim da Srbi nisu inili zloin u Srebrenici, ali ne trebazaboraviti da i Srbi imaju svoju priu oko Srebrenice, to su Bratunac i Kravica, a o tome niko ne govori - zakljuio jena sagovornik.

Sanja Pavlovi7.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2485http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2485&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Predstavnik%20Srpskog%20saveza%20%C5%A0vedske%20u%20Skup%C5%A1tini%20dijaspore%20Sr%C4%91an%20Mladenovi%C4%87&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4def205afc5ca9fe/1&uid=4def205af1c3d042&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2485http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 koreni (7.maj)

13/29

ta ce ostati od Libije

0 8 . J u n e ,

ni rano

vigacija



Obama, Libija i Srbija

Izdaja onoga to jesmo

Krajem marta ove godine, branei prvi rat koji je pokrenut za njegovog mandata, predsednik SADBarak Obama izjavio je da su SAD intervenisale u Libije "da bi spreili pokolj civila koji bi ostavio mrljusavesti oveanstva i bio izdaja onoga to jesmo". On je tada odbacio direktan napad na Gadafija,upozoravajui da bi "pokuaj da se ovaj vojno zbaci sa vlasti bila skupa greka".

Obama je tada takoe najavio da e NATO preuzeti komandu nad celom operacijom u Libiji (kao da SAD ne vodiglavnu re u NATO) - ne dajui nikakve procene o tome do kada bi intervencija Alijanse mogla da traje. Naravno,Obama i SAD ne smatraju da je vojna kampanja, u stvari, rat i nije dao druge detalje, sem to je naglasio da jeintervencija u Libiji "u nacionalnom interesu SAD i njenih saveznika". Jo je kazao da je pomenuta akcija Zapada"spreila napredovanje Gadafijeve vojske i zaustavila pokolj civila, koji bi mogao da izazove nestabilnost u celomregionu". Obama tvrdi kako "Amerika ima odgovornost kao svetski lider" i - to jo vanije - neizvravanje obavezeprema ljudima koji (negde u svetu) stradaju pod slinim okolnostima "bilo bi izdaja onoga to oni (Amerikanci) jesu".Neki narodi su moda u stanju da zamure na zloine u drugim zemljama, zakljuio je ameriki predsednik, aliSjedinjene Amerike Drave su drugaija. I kao predsednik, Obama je "odbio da saeka da se pojave slike klanja i

masovnih grobnica pre stupanja u akciju".

Obama je zapoeo neto to veoma nalii Klintonovom zloinakom bombardovanju Srbije i Crne Gore 1999.godine. Istina, ovog puta Amerikanci su ipak obezbedili kakvu-takvu podrku Saveta bezbednosti UN; podrku(javnu ili preutnu) u dokumentu koji je nemuto napisan i koji se moe tumaiti na jedan ili drugi nain, zavisno odinteresa onih koji takvu Rezoluciju itaju. Ipak, u sutini, poto se u Rezoluciji navodi glava 7. Povelje UN, primenasile su tu podrazumeva. Zato su zemlje poput Rusije i Kine ostale uzdrane u ovom sluaju, teko je razumeti.Moda su takvom raspletu u Savetu bezbednosti doprinele prvobitne estoke i neodmerene izjave Gadafija injegovoh sinova na raun pobunjenika u Libiji (posebno u Bengaziju). Neobino je i to to Zapad tek sada, nakon40 godina vladavine Moamera Gadafija, pria o "mranom diktatorskom reimu" u Libiji, kao da za etiri prethodnedecenije nisu mogli da primete da Gadafi vlada autokratski i da u Libiji nikada nisu postojala demokratska pravaljudi kakva se podrazumevaju u "modernom i civilizovanom" svetu. Naravno, sve je to zapadna NATO alijansa dobroznala, ali, tada su se vodili svojim interesima, kojima, oigledno, reim Muamera Gadafija nije predstavljao nikakvupretnju. Zanemarimo li ono jednodnevno bombardovanje Tripolija u vreme Ronalda Regana (1986) i uvoenja"meunarodnih" ekonomskih sankcija Libiji, koje nisu natetile reimu, ve (kao i u sluaju Srbije) obinom narodu,onom istom zbog kojeg se Obama, naprasno, teko "nasekirao", tada uviamo da velike sile imaju nekakvu svojulogiku koju je veoma teko razumeti.

Zato je Libija uistinu napadnuta? Da li zbog naftonosnih izvora? Kauda su za libijsku naftu najvie zainteresovani Italija, Francuska i VelikaBritanija. Opet, s druge strane, libijska nafta jedva da zauzima ozbiljnijemesto u svetu meu meu zemljama koje raspolau tim energestskimresursom. Veina libijske nafte izvozila se u Evropske zemlje, a njenouee u ukupnom snabdevanju naftom u Evropi iznosilo je oko 8%. Tonije mali udeo, ali, reklo bi se, nije ni neto to se ne bi moglonadomestiti iz drugih izvora. Stoga, ovde se namee sumnja da su rat uLibiji pokrenuli odreeni pojedinci (vlasnici kompanija), koji su tamo videli

da bi putem rata mogli da dou do velikih profita. Zapravo, teko jepretpostaviti da bi jedna ozbiljna drava krenula u rat (koji zahtevaozbiljne trokove, ali one koji padaju na teret poreskih obveznika), ukome nije izvesno kako e se i kada zavriti, ukoliko ne bi postojao jaklobi, kojem je na pameti samo vlastiti interes.

Ako je to tako, da poslovno-politika mafija vodi kljunu re u definisanju politike velikih sila, tada nije nikakvo udoda u malim zemljama poput Srbije imamo na vlasti autokratsku kliku, to jeste, reim koji moe da radi bukvalno tahoe, jer pod svojom kontrolom ima i izvrnu i zakonodavnu i sudsku vlast. Ako zakon i ustav mogu da se kre uSAD, zato se to isto, u daleko veem obimu, ne bi radilo u Srbiji. Srbija navodno jedva eka da postaneravnopravan lan Evropske unije, te da tako deli "evropske vrednosti", ali, s druge strane, nema nikakvih signala dae Srbija ikada biti primljenu u tu EU "porodicu". Zapravo, pre bi se moglo desiti da nekom opet bude u interesu dapokrene jo jednu vojnu kampanju protiv Srbije, isto onako kako je to uinjeno krajem prolog milenijuma, ili onakokako se to danas ini u Libiji.

8/6/2019 koreni (7.maj)

14/29

Otkud ovakva "crna" vienja autora ovog teksta? Pa, pogledajmo realnost. Dokle Srbija treba da strepi ta e reiglavni tuilac Hakog tribunala Ser Bramerc? Isti ovek (Bramerc) vie puta godinje dolazi u Srbiju, da bi saoptioda li su Srbi "vredni i posluni", da bi mogli da stignu u poziciju da o njima moderna Evropa pone da razmilja kaoo ravnopravnim ljudskim biima, koji zasluuju da dele iste vrednosti "globalnog sela", a ne kao o uroenicima kojetreba pacifikovati i civilizovati. Kada vidi ovakav apsurd, u kome jedan evropski "inovnii" bude priman u Srbiji,maltene, kao da je gospodar ivota i smrti na planeti, ovek ne moe a da ne stane na stranu "diktatora" Gadafija ida mu poeli da svoju kou to skuplje proda, ako ve ne bude u stanju da se odbrani od razbojnika. A ko je tajBramerc i odakle dolazi? Iz Belgije? Iz zemlje koja jedva da postoji i koja je klimava tvorevina, ba onako kako jeklimava i Evropska unija. Nekada je Bramerc bio federalni (ili pre konfederalni) tuilac Belgije, gde se posebnobavio "borbom" protiv organizovanog kriminala. Tu je, valjda, dobro ispekao zanat. Kakvo je to ponienje za Srbiju,da joj sude treerazredni ljudi iz polutrulih zemalja!

Mi Srbi mnogo toga zaboravljamo. U nau kuu useljava se ko kako hoe. Naa bogatstva are belosvetski

razbojnici, a da mi ne smemo da postavimo pitanje zato nam to ine. Vilijam Voker, isti onaj ovek koji je nakadaubijao po Salvadoru i koji je iskonstruisao "sluaj Raak", koji je posluio NATO kriminalcima kao povod za napadna Srbiju 1999. godine, danas kupuje srpska preduzea po Kosmetu. A Bernar Kuner, koji je nekada osnovao"humanitarnu" organizaciju Lekari bez granica , videli smo nedavno, smeje se Srbima u lice na pitanje o "utoj kui",u kojoj su kidnapovanim Srbima veeni vitalni organi. I takav ovek je danas ministar inostranih poslovaFrancuske? Kako, bre? Oni koji bi trebalo da budu u zatvoru zbog uasnih zloina koji su se njihovim delovanjem ilinedelovanjem desili, nalaze se na poloajima u vrhovima vlasti, gde su bukvalno nedodirljivi.

Naravno, niko ne oekuje da e jedna mona zemlja, preko noi, izmeniti svoju politiku i poeti da se ponaa uskladu s normama civilizovanog sveta. To svakako ne, ali, rtva bi morala na sve mogue pravne naine da pokuada se izbori za "dostojanstven ljudski tretman", ba onakav kakav slatkoreivo zagovara Barak Obama. Neko e reida se nikako ne moe s rogatim. Mada je to velikim delom tano, ipak danas jo uvek postoje mehanizmi kojima semale zemlje mogu posluiti u pokuaju da zatite svoja osnovna ljudska prava, a na prvom mestu pravo napostojanje. Da je, na primer Srbija odmah nakon kriminalnog bombardovanja 1999. godine, prosledila tubesudovima zemalja, koje su u takvom zloinakom ataku uestvovale, ako nita drugo, javnost tih zemalja mogla jeda sazna mnoge pojedinosti koje su vezane za tu agresiju, o kojima danas nita ne zna. Tube u zemljama NATO idanas bi se mogle (ratni zloin ne zastareva) i to bi bilo najvee i najefikasnije "lobiranje" Srbije u svetu; to jeste,bio bi to izvrstan nain da se za jeftine pare iri prava istina o onome to se deavalo na Kosmetu i pre toga, naprostorima bive Jugoslavije. Ali ne, naim vlastima to ne treba, jer im je stalo da oni lino lagodno ive i zato namstalno podastiru istu priu,o tome, kako navodno, "ne smemo da ljutimo one kojima se molimo".

Umesto da ire istinu o Srbima i Srbiji, srpske vlasti su otvoreno stale na poziciju srpskih zakletih neprijatelja. ak idecu smo poeli da uimo da smo "zasluili" to to smo od Zapada, u obliku klaster bombi i osiromaenoguranijuma, dobili krajem prolog veka. Pristajemo da nas izjednae, a i sami sebe izjednaujemo, sa najveimzloincima dvadesetog veka, Hitlerom i nacistima. Opet, politiari su voeni golim egoistinim porivima i njima jesvejedno - za takve ne postoji ni narod ni drava - koliko e ljudskih patnji i stradanja njihovo ponaanje sutraizazvati. A ta je sa narodom? Narod ne moe nita sam da uradi, jer se njegova energija i volja mora prizvesti.Neko mora da stane na elo, ali, takvoga, oigledno, nema. Time se ulazi u ozbiljnu opasnost da mnoge neistinebudu zabeleene u istoriji kao neporeciva istina. Vreme prolazi, a time se uveliko smanjuju anse da Srbija skine sasebe teku ljagu i montirani holivudski imid "zlih Srba", kao jedinih "loih momaka" na prostorima Balkana. Zadesetak godina u Srbiji emo imati generaciju zrelih ljudi koja je roena u treem milenijumu i koji e teko moi darazumeju ta se uistinu deavalo krajem dvadesetog stolea. Oni koji su proiveli to vreme nee biti u stanju da ihubede da to to pie u udbenicima istorije nije istina. Na kraju e nestati i tih ivih svedoka jednog zlotvornog dobau kome su Srbi stradalnici proglaeni genocidnim sojem. I nai potomci e rasti sa oseajem lano usaene krivice,od koje e eleti da pobegnu. A najlaki nain da pobegnu je da zaborave da su potomci onih koji su ih igosali ipre nego to su se rodili. Srbija ipak nije Nemaka, to jeste, nije jedna velika nacija koja je u stanju da preivi takvuvrstu psihike i moralne kataklizme. Za Srbiju i Srbe, ukoliko neistine o njima nadvladaju istinu (a blizu smo toga), tobi bio kraj i u duhovnom i u fizikom smislu.

Metode psiholokog rata, koje su temeljno ispitane i usavrene tokom 78 dana besomunog bombardovanja Srbije,danas se primenjuje i na drugim stranama sveta. Za Gadafijem je odmah "raspisana poternica". Za svaki sluaj, daneko ne bi pomislio kako, moda, "diktator" i nije kriv. Svako dete na planeti mora da zna da je taj "ika" zloinac,kojeg su duni da prijave istog asa kada ga ugledaju, pa makar to bilo i u etru! Temeljne vrednosti civilizovanog

sveta polako se izvru, tako da se vraamo u doba inkvizicije, masovnog ludila i atmosfere lina. A to nam inepojedinci, koji raunaju kolika e im biti zarada u ratu kojeg su izazvali. Za takve je i smrt dece "kolateralna teta".Eto, oni to zaista nisu hteli. Hteli su samo da na jedan uloeni dolar zarade stotinu. I to je sve. A deca? Nala su sena krivom mestu krivo vreme. Takva im je sudbina! Italijani su tragali decenijama za "zloincem" OmaromMuktarom. Videemo koliko e vremena trebati zlotvornoj NATO alijansi da uhvate modernog "ratnog zloinca" inajveeg "diktatora" u istoriji sveta posle Slobodana Miloevia - Muamera el Gadafija.

Kada razuman ovek ozbiljno i sa svih moguih strana sagleda vreme u kome ivimo, mora da uzdrhti preduasavajuim saznanjem kakve ljudske utve i moralne spodobe dre kljune konce u samom vrhu svetske politike.Vaan je samo profit. Naspram miliona dolara koji e se sliti u depove jednog Obame, Klintona, Bua, Vokera,Olbrajtove, Kunera i slinih protuva, sudbina Srbije, Libije, Iraka ili Afganistana potpuno je nevana. Oni svakako neznaju gde se te zemlje nalaze, ak ni onda kada im dou u goste. Klinton pozdravlja Makedonce u Crnoj Gori, Bu"voli" albino people u Albaniji, Kuner se kesla na pomen "ute kue": A gde je to?

Vidimo da se Obama hvali onim "to oni (Amerikanci) jesu", iako to to jesu nije ni za kakvu pohvalu. Realno,Amerikanci se danas veoma malo razlikuju od Hitlerove Nemake. Svetski lider u pronoenju demokratije i ljudskihprava pretvorio se u svoju suprotnost, u monstruma koji e na kraju pojesti i vlastitu decu. Ba onako (a moda i

8/6/2019 koreni (7.maj)

15/29

Postavite na

gore) kako se to svojevremeno desilo nacistikoj Nemakoj.

Petar Petrovi

7.6.2011.

http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2483http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&winname=addthis&pub=xa-4bfd083e45913eeb&source=tbx-250&lng=en-US&s=facebook&url=http%3A%2F%2Fwww.koreni.net%2Fmodules.php%3Fname%3DNews%26file%3Darticle%26sid%3D2483&title=%3A%3A.%20KORENI%20.%3A%3A%20-%20Obama%2C%20Libija%20i%20Srbija&ate=AT-xa-4bfd083e45913eeb/-/-/4def235eeed07cff/1&uid=4def235e131aacf8&tt=0http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2483http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/6/2019 koreni (7.maj)

16/29

Popravka urine kue

Rodna kua ure Jakia u Srpskoj Crnji,koja se nalazi u loem stanju, biepopravljena sredstvima Pokrajinskogsekretarijata za kulturu, koji je odobrio 1,5miliona dinara. Kua stara dva veka,oteena je i visokim podzemnim vodama,pa bi potpuna sanacija kotala daleko vie,a za odobreni iznos uradie se samonajvanije popravke. U pripremi je i novamuzejska postavka i dopuna eksponata, aplan je da sve bude gotovo do sredine junai otvaranja "urinih dana - Liparskihveeri".

0 8 . J u n e ,

ni rano

vigacija



Srpska Crnja pronala put razvoja

Nie zelena grana

Iako na "kraju sveta", tik uz samu Rumunsku granicu, donedavno nerazvijena i besperspektivna, urinavaro pronala put oporavka i potvrdila da nae selo ba i nije osueno na propast, ako se zna, ume ihoe boljitak. Izgradnja bazena i sportske sale kasne vie od godinu dana, a niko, ak ni investitor, nezna da li e i kada izgradnja biti nastavljena.

"Labrador klub" iz Beograda je zakupio i renovira dvorac "Katel" koji e biti visokokonformno sredite lovne,poslovne i porodine klijentele. Na geografskoj karti Srbije, Srpska Crnja je varoica na severoistoku Banata, nasamoj Rumunskoj granici, "ukraj sveta" kako voli slikovito i hiperbolino da se kae u narodu. Od njenih sad netomanje od 5.000 stanovnika (1946. ih je bilo 9.000) polovina su starosedeoci, druga polovina kolonisti iz okolineMrkonji Grada, Petrovca, Kljua, Drvara. Ima i neto malo Maara, sve vie Roma. Metani su preteno vezani zapoljoprivredu, mada ima i nekoliko manjih industrijskih pogona.

Meutim, na kulturnoj karti Srbije, Srpska Crnja je postala slavna ipoznata po pesniku, slikaru i rodoljubu uri Jakiu, ije je delo ovdeuvek bilo, jeste i bie aktuelno. Ovde je umetnik proiveo svojedetinjstvo, sreno i kratko, i to su mu, u ivotu, naalost, bili jedini sreni ibezbrini trenuci. Stranstvujui, pritisnut patnjama i ivotnim nedaama,

ura se esto seao atmosfere sela, akih bezbrinih igara, roditelja,"orova" i banatskih atara u kojima je lutao sa drugarima. Zato se u Crnjio uri Jakiu govori ljudski ponosno "na ura". Posetilac,dobronamernik, s razlogom, lako zakljui da je retko koji pesnik, uprostoru i vremenu, stasao sa svojim zaviajem kao ura sa svojomCrnjom, koja ga pamti, podsea na njega i oduuje mu se na bezbrojrazliitih naina: drvoredi u celoj varoi su lipe (u znak seanja na slavnupesnu "Na Liparu"), rodna kua mu je pretvorena u Zaviajni muzej(1957. godine), a u njoj je sve to je vezano za ivot i umetnikovo delo -pesme, rukopisi, crtei, knjige, slike, asopisi, fotografije, faksimili, line

stvari, nametaj, crkva sa ikonostasima koje je on svojom rukom naslikao je istorijski spomenik pod zatitomdrave, u parku i na centralnom trgu su njegovi spomenici, a kola nosi njegovo ime. Ovde mnoge detalje izpesnikovog ivotopisa znaju svi - i stari i mladi.

U njegovu ast, a po uvenoj pesmi "Na Liparu", je jo pre 50 godina organizovana sad ve tradicionalna kulturnamanifestacija u poetku pod nazivom "Liparske veeri", od nedavno "urini dani", a od pre etiri godine Crnjaniorganizuju i turistiku etno-zabavnu manifestaciju "Crnjanske boemske noi" koje su takoe, inspirisane urinimstvaralatvom, naravno i boemtinom.

No, iako su Crnjani od uvek imali duha, vremenom je pomanjkavalo kruha, jer je kriza uinila svoje - privreda jepropala pogrenim privatizacijama, ljudi su ostali bez posla, a najvea crnjanska fabrika - njive, postala je emneprofitabilna, em poplavljena podzemnim i povrinskim vodama.

Ipak, ima nade - bie u Crnji uskoro ne samo kruha i duha, ve i lepog ivota, kolaa i torti - jer revitalizuje se

privreda, gradi magistralni put, turistiko-ugostiteljski objekat, sportska hala, bazeni.

Reformator P era seljak

Dananja uzdanica No1 Crnjana je Pera Milankov - predsednikoptine Nova Crnja, sin ovde legendarnog Vlade Milankova,kulturologa, publiciste i knjievnika. Bije ga glas da jepredsednik - seljak, to njemu ne smeta iako bi tanije bilo reida je veiti apsolvent tehnologije koji je ostao na porodinomimanju gde obrauje, zajedno sa bratom, 200 hektara zemlje.Afirmisao se u procesu privatizacije kada se, sa grupomnaprednih paora, izborio da 96 mladih Crnjana kupi (po ceni10.000 dinara hektar) 2600 hektara dravne zemlje, to ga je,iako je nestranaka linost, preporuilo za funkciju predsednika

8/6/2019 koreni (7.maj)

17/29

urini dani u Crnji

Mladi plesai dravni prvaci

Plesni klub "Ideal" u Srpskoj Crnji osvojio jetitulu dravnog prvaka u etno plesu.Priznanje su dobili najmlai igrai, uzrastaod drugog do etvrtog razreda, a prvenstvo

je odrano u Zrenjaninu, 26. marta. "Ideal"se plasirao na Evropsko prvenstvo koje ese u nemakom gradu Rozenhajmu odratiod 2. do 5. juna.

optine.

- Optinski budet sam zatekao sa minusom od 160 miliona

dinara, a danas smo u plusu 145 miliona, jedna smo od 15optina u Srbiji (od ukupno 160) koja posluje pozitivno - tosmatram svojim najveim uspehom. Prvo sam optinskuadministraciju sa 49 sveo na 31 zaposlenog, doveo desetak

mladih fakultetsaki obrazovanih ljudi, maksimalno racionalizovao i kompjuterizovao rad svih organa uprave, gdesada sve funkcionie besprekorno, mnogo efikasnije i jeftinije no ranije. Osnovali smo nekoliko komunalnih predua,gde rade ljudi sa podruja optine, a trokove tih usluga drastino smanjili. Sa nekoliko vlastitih autobusa besplatnoprevozimo sve ake u optini, na ta je ranije troeno mnogo vie sredstava. U Dom zdravlja smo doveli nekolikospecijalista, tako da nai graani ne moraju ba za sve putovati u Zrenjanin ili Novi Sad. Konano, pratimo rad svihfondova u zemlji i redovno se prijavljujemo na njihove konkurse. Zahvaljujui uspesima na njima, a lako prolazimo jer smo likvidni - kvalitetno smo reili, u minule tri godine mog mandata, godinama aktuelni problem dotrajalostielektrine mree i trafoa, osvetlili sve ulice u naseljenim mestima optine, asfaltirali 25 ulica i konano reilinajbolniji problem u nekoliko poslednjih godina - kanalsku mreu ija nesreenost je uslovila masovne poplave selai atara. I to je ipak najvanije - obezbedili smo preduslove za dalji razvoj optine, jer e uskoro poeti izgradnjaBanatske magistrale od graninog prelaza do Zrenjanina, zavrava se rekonstrukcija dvorca Katel, grade se bazeni sportska hala, a u izgledu je skoranje oivljavanje rada propalih preduzea "Lipa" i "Maja" - iji zakupci e unjima poeti novu proizvodnju - kae Milankov, naglaavajui da e u ovoj i narednoj godini na podruju optine bitinovih 650 radnih mesta! U izgledu je i jedna velika grinfild investicija iz Nemake. Znajui za ovo, mnogi Crnjanibez posla u gradovima, vraaju se, prijavljuju ovdanjem tritu rada i oekuju posao i perspektivu - ispriao jepredsednik optine u dahu.

Terminal, put, privreda

Kako su Rumuni, nakon ulaska u EU, ubrzano sagradili autoput odTemivara do graninog prelaza u Srpskoj Crnji, naa Carina je odluilada taj granini prelaz podigne na nivo Horgoa i Vrca, a to je ishodovalopoetak ubrzane gradnje velikog terminala sa vagom, skenerom i ostalimtehnikim pomagalima za carinjenje teretnjaka, jer e to biti najkrai put

transporta robe iz Ukrajine i Rumunije prema Evropi. Uz veliki parkingprostor na otvorenom bie sagraena i hala za carinjenje teretnogsaobraaja kao i fito-sanitarna inspekcijska laboratorija. Istovremeno,Srbijaput je otpoela radove na koridoru puta E-7, tzv. Banatskemagistrale, koja e ii od Crnje, preko itita i Zrenjanina, preko ablja iNovog Sada, kroz tunel na Frukoj gori, sve do autoputa Beograd -Zagreb.

Propalo preduzee drvne stolarije "Lipa" je zakupio "Mainoremont" iz Sente i uprvo je u zavrnoj fazi izrada biznisplana sa dve varijante: da se obnovi zamrla proizvodnja paleta, prozora i vrata, ali mogue i proizvodnja delova zaautomobile, ve u zavisnosti hoe li taj program prihvatiti Italijani za potrebe svoje fabrike u Kragujevcu. Bilo kakobilo, pedesetak ljudi e ovde dobiti uhlebljenje.

Prema najavama menadmenta novosadske kompanije "Minel luks", pogon za proizvodnju instalacionih materijalanovocrnjanskoj optini mogao bi da startuje u prvoj polovini juna. Tehnologija i proizvodne linije bie smeteni uhalama nekadanje modne konfekcije "Maja" u Vojvoda Stepi. O tome je postignut dogovor sa vlasnikom,novosadskom firmom "Boban gradnja", sa kojima je zakljuen ugovor o trogodinjem zakupu. "Minel luks" u ovomposlu nije sam, jer osim domaeg osnivaa, koji uestvuje sa 51 odsto, imaju i partnera iz inostranstva koji e uinvesticiji participirati sa 49 procenata. Iz iroke lepeze artikala koji e se proizvoditi, posebno je zanimljivatakozvana let ili tedljiva rasveta. Kada se radi o potronji elektrine energije, let rasveta e morati u najskorijevreme da nae mesto i u Srbiji, pa je plasman robe, praktino, unapred obezbeen. U "Minel luksu" su nam rekli daovakav program instalacionih materijala zahteva najmanje 300 zaposlenih. U junu bi poela dvomesena obukaradnika, a tokom godine i puna proizvodnja. Svi proizvodi bie meunarodno sertifikovani i atestirani, a po kvalitetunee zaostajati za istim ili slinim iz zemalja zapadne Evrope. Osim domaeg trita, instalacioni materijali izbudueg pogona u novocrnjanskoj optini plasirae se i u Makedoniju, Hrvatsku, BiH, Albaniju, Ukrajinu i RuskuFederaciju. Za izvoz u Ukrajinu i Rusiju pogodnost predstavlja i blizina meunarodnog graninog prelaza SrpskaCrnja ombolj, gde je u toku modernizacija i proirenje u skladu sa najviim standardima. Zavretak radovaoekuje se u avgustu, kada e preko ovog prelaza moi da prolaze sve vrste robe. Poto ve trite zapadnogBalkana vide kao svoje, u "Minel luksu" nameravaju da otvore poslovne jedinice u Sarajevu, Banjaluci, Podgorici

Skoplju, to e, kako oekuju bolje utvrditi njihov poloaj u tim zemljama. Rukovodstvo ove kompanije planira dazatrai subvencije dravnih fondova, posebno to je re o nerazvijenom, ruralnom podruju kao to je

8/6/2019 koreni (7.maj)

18/29

novocrnjanska optina, gde bi 300 novih radnih mesta preporodilo ovu sredinu.

Konano, krem na torti zvanoj "preporod zamrlog", bolje rei dobrom primeru da selo nije osueno na propast, je inajava jednog partnera iz Nemake koji je zainteresovan za grinfild investiciju velike solarne energane. Ako se todesi, a svi dosadanji razgovori ukazuju da hoe, bie to jedna od najveih grinfild investicija u Srbiji, a to bikonano znailo da Srpske Crnja vie nee biti selendra na kraju sveta, ve urina varo u pravom smislu - lep irazvijen gradi na pragu EU.

Turistiko ugostiteljski lepotan

Ono to je prvobitno bilo zamiljeno da bude, Srpskocnjanski dvorac "Katel" e postati tek sredinom juna. Naime,dvorac je 1943. godine, po ugledu na austrijske letnjikovce, sagradio nemaki general Nojhauzen koji je u to vreme

gospodario banatskom ravnicom i delom Rumunije. Bio je strastveni lovac i, verujui da e na tom prostoru dovekavladati Trei rajh, sagradio je konforan letnjikovac na sprat za potrebe svoje porodice i kompletne protokolarnepratnje. Pune dve godine su ga gradili nemaki arhitekti i inenjeri, Crnjanski zarobljenici i kuluari iz Crnje i okolnihsela. No, im su ga sagradili, usledila je velika protivofanziva Rusa sa istoka, stigli su i partizani, pa je naputen ipre no to je useljen.

Posle rata je nacionalizovan i predat na upravljanje zemljoradnikoj zadruzi, kasnije poljoprivrednom kombinatu"Jakievo". Iako za nae prilike vie nego luksuzan, u prvim poratnim godinama obnove i izgradnje, sluio je kaomagacin u kojem su skladiteni poljoprivredni proizvodi, mahom jabuke sa oblinje plantae.

Tek 1982. godine dvorac je pretvoren u motel, a kada je u procesima ovde sveopte privatizacione propasti tusudbinu doivelo i "Jakievo", dvorac je krenuo u sunovrat koji je zaustavljen tek poetkom ove godine kada ga jena 10 godina zakupio beogradski "Labrador klub".

- Zakupili smo ga sa namerom da napravimo luksuzni turistiko-ugostiteljski i poslovni objekat otvorenog tipa zaneto zahtevniju klijentelu. Spolja je izgledao dosta atraktivno i ouvano pa je prvobitni plan bio da uloimo oko200.000 evra u rekonstrukciju, adaptaciju i restauraciju. Poto je pod zatitom drave, morali smo zadrati spoljanizgled, drvene stepenice, kamin i stolariju od punog drveta - to smo restaurirali po najviim standardima. Meutim,sve ostalo - struja, vodovodne i kanalizacione instalacije, krov, keramika, grejanje, izolacija, su bili apsolutnoneupotrebljivi pa smo ih radili, bukvalno, iznova. Napravili smo i u njih ugradili najsavremeniju opremu u svepostojee WC i kupatila, sagradili 14 potpuno novih kupatila, u lovakoj sobi u podrumu napravili kamin i vinskipodrum. Reju, sauvali smo sve arhitektonske, arheoloke i etnoloke vrednosti, a gde god je treba

koreni (7.maj)

Documents