koreni (29.11.2011)

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

1/27

01. December, 2011

. Skenirano

. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je

razlog za toliko puta

reeno: Hvala!

BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI OVEK

Srpski hegemonistiki mazohizam

Nevraanje izmrtvih

Kau da je Adolf Hitler tvrdio

da ovek nikako ne sme

dopustiti da se u vlastitoj

propagandi dopusti i najmanja

mogunost koja bi mogla

drugoj (protivnikoj strani) dati neto za pravo.

Naravno, primetiemo da to ipak nije nekakav Hitlerov

poseban izum, jer slinom logikom se i danas vode

oni koji svoje vienje "stvarnosti" ele da nametnu

drugima po svaku cenu.

29.11.2011. Opirnije...

Tekst Predraga Sarape za blog novinavranjskih

Zvezda sramote!

Koliko je srpski sport propao i

ogrezao u kriminalu,

nametanju, korupciji i

nekvalitetu najbolji je primer

FK Crvena zvezda za koju

sam nekada strastveno

navijao, dok joj sada elim brzo gaenje i nestajanje.

Potpuni je promaaj odravati mrtvaca vetaki u

ivotu sa takvim dugovima i ostavtinama zla.

29.11.2011. Opirnije...

Obrazovan Odbor za selo SANU

Obnoviti mestaivota

Seoske oblasti su

devastirane, zapostavljene i

ostarele, a poljoprivredna

proizvodnja stagnira, osobito

ratarstvo i stoarstvo. Od

ukupno 4 800 seoskih naselja u Srbiji, u njih 1 200

najmlai stanovnik ima vie od 60 godina. U narednih

25 godina, preko 25 odsto sela e jednostavno

nestati.

29.11.2011. Opirnije...

Srbi sa Kosova masovno trae ruskodravljanstvo

Doje vele(Deu t sche We l le)

Savez srpske dijaspore Slovenije

Danas jesmo, sutranismo!

Identitet oveka pokazuju

injenice uz stvarno ogledalo

istine. Pitamo se koliko vredi

re, a koliko potpisani ugovor

(pogodba)? Prologodinji

lokalni izbori gradske optine Ljubljana, a uz to i

uee za Jankovievu listu, koja je pobedila.

Dakle za ljubljanskog gradonaelnika ponovo se

naao u fotelji Zoran Jankovi.

29.11.2011. Opirnije...

Hrvatska tvrdi da je italijanski radnilogor bio najgori u regionu

Rab, "lager" simbolzla

Evropski fondovi zafalsifikovanje istorije

Nemalo je iznenadila vest da

je za mesto budueg

najvanijeg hrvatskog

Memorijalnog i edukacionog centra posveenog

seanju na rtve koncentracionih logora, simbolu svih

logora koji su tokom II svetskog rata postojali irom

regiona, odabran bivi italijanski radni logor Kampor.

29.11.2011. Opirnije...

Zato je ugaena vena vatra naspomeniku na Uu

Ni plmen niobjnjenj

Obelisk je podignut n

godinjicu NATO gresije ko

simbol otporu brojnimzemljm koje su bezmlo tri

mesec besomuno rzrle

Srbiju i ubijle nevino stnovnitvo.

29.11.2011. Opirnije...

Seate li se "Dana Republike"

Praznik od kojeg suprasii strahovali...

Pre tano 68 godina u Jajcu

je odrano drugo zasedanje

::. tampana izdan ja

::. Proitajte

Nevolje itelja selaMiloevo na Kosovu iMetohiji

Hoe li porodicaDrakovi izMinistarstva zadijasporu najuritiSrekovia?

Hoemo li bitikandidat?

Dokumenti Evropska

socijaldemokratija ukrizi

Farmaceutske arijeSave Vemia

Vreme slava -nedoumice u narodu

Presek nedelje Srbija i njena uloga u

regionu - Boris Tadi
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2715http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2711http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2711http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2712http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2713http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2714http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2715http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2716http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2717http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2718http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=58http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=56http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=55http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=54http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=53http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=52http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=51http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=50http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=49http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=47http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=46http://www.koreni.net/broj30/index.htmhttp://www.koreni.net/broj31/index.htmhttp://www.koreni.net/broj32/index.htmhttp://www.koreni.net/broj33/index.htmhttp://www.koreni.net/broj34/index.htmhttp://www.koreni.net/broj35/index.htmhttp://www.koreni.net/broj37/index.htmhttp://www.koreni.net/broj38/index.htmhttp://www.koreni.net/broj39/index.htmhttp://www.koreni.net/broj41/index.htmhttp://www.koreni.net/broj43/index.htmhttp://www.koreni.net/broj45/index.htmhttp://www.koreni.net/broj47/index.htmhttp://www.koreni.net/broj49/index.htmhttp://www.koreni.net/broj51/index.htmhttp://www.koreni.net/broj53/index.htmhttp://www.koreni.net/broj55/index.htmhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=5http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=4http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=9http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=10http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=11http://www.serbianvoice.eu/http://www.janic.se/http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/Za-EU-milijarde.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

2/27

21. novembar 2011.

Hiljade Srba sa Kosova

apliciralo je za rusko

dravljanstvo. To je u ruskom

parlamentu izazvalo prilinu nedoumicu parlamentu, a

anse za dobijanje ruskog dravljanstva jo uvek su

nejasne.

29.11.2011. Opirnije...

Presek nedelje

Od "Seoba" dodeoba

Dok na graninim prelazima

sa Kosovom i Metohijom bukti

novi "rat" izmeu Srba i

ostatka sveta, u Novom Sadu

prolog etvrtka zaustavljene

su seobe. U reiji i dramatizaciji Vide Ognjenovi,

veliko delo Miloa Crnjanskog postavljeno je na daskekoje ivot znae.

29.11.2011. Opirnije...

AVNOJ-a, a taj dogaaj

posluio je kao povod za

najvei praznik SFRJ. Danas

nas na njega podseaju samo neke navike, koje se

menjaju sporije od ideologija i drava.

29.11.2011. Opirnije...

Svoje za svoje

Srpski kokus protivSrba?

Ove godine vie puta smo

imali priliku da ujemo

ministra unutranjih poslova

Ivicu Daia kako zagovara

"podelu" Kosova i Metohije.

Jo tamo negde polovinom maja, ministar Dai je

konstatovao da je "jedino realno reenje da tamo gde

ive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde ive

Abanci odvoji". Svako drugaije reenje, tvrdio je

ministar policije, samo je "gubitak vremena", tako dae "proi godine i decenije u pokuajima da ree mala

pitanja.

23.11.2011. Opirnije...

predsednik RepublikeSrbije

Tekst PredragaSarape za blognovina vranjskih

Tajni dogovor okoKosova

U Srbiji varaju

trudnice i ne isplaujuim doprinose

Tri dame uvaju odzaborava stare zanate

Planovi rediteljaMiroslava Stankovia

Dokumenti Iz strane tampe Milanka Mamula

promovisala romanneobinog naslova

Presek nedelje (Ne)oekivana izdaja Vina, najvee

odlagalitenuklearnog otpada

::. Pesma nedelj e

Miris predgraa

::. Stih nedelj e

12
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2704http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2703http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2702http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2702http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2702http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2701http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2699http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/download/MIRIS-PREDGRADJA.mp3http://www.janic.se/?cat=27http://www.janic.se/?cat=27http://www.koreni.net/download/MIRIS-PREDGRADJA.mp3http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2698http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2699http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2701http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2702http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2702http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2702http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2703http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2704http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2705http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2706http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2707http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2708http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2709http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2710

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

3/27

Logor za decu u Jastrebarskom

01. December, 2011

. Skenirano

. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka nawww.koreni.net je


reeno: Hvala!

Hrvatska tvrdi da je italijanski radni logor bio najgori u regionu

Rab, "lager" simbol zla

Evropski fondovi za falsifikovanje istorije

Nemalo je iznenadila vest da je za mesto budueg najvanijeg hrvatskog Memorijalnog i edukacionogcentra posveenog seanju na rtve koncentracionih logora, simbolu svih logora koji su tokom II svetskograta postojali irom regiona, odabran bivi italijanski radni logor Kampor.

Za manje informisane, Kampor je mesto na ostrvu Rabu u kom je, od juna 1942. pa sve do septembra 1943. bio

italijanski radni logor za poinioce tekih krivinih dela protiv italijanskih vlasti. Kampor nije bio ni koncentracioni logor,ni logor smrti. Niko tamo nije streljan, niti ubijen. Naalost, od tekih uslova ivota, u logoru je umrlo preko 4.000

logoraa (podatak iz starijih hrvatskih izvora; italijanski izvori i noviji hrvatski izvori navode daleko manju cifru od oko

1.200 umrlih). Logorai su mahom bili Slovenci i Hrvati. Projekat se finansira iz evropskih fondova i ima za cilj izgradnju

jedne vrste istorijskog hrama, mesta komemoracije rtava koncentracionih logora u regionu i podseanja na dogaajevezane za faistiku Italiju, Italiju koja je odricanjem od Dalmacije obetetila Hrvate za ogromnu patnju koju im jenanela. Partneri u projektu su: Udruenje antifaista Rab, Matica Hrvatska - ogranak Rab, Savez udruenja boraca zavrednosti NOB Slovenije, SUBNOR Hrvatske, Udruenje za mir i ljudska prava iz Italije, Jevrejska zajednica u

Hrvatskoj, Talijanska unija Rijeka (da li je meu njima i ozloglaeni "drug Beta"?!) i drugi.

Ako se bolje porazmisli, ispravno je da se nekadanji italijanski

radni logor obelei, da se za njega zna. Ali to je uraeno jo pre58 godina. Preti, meutim, da pree granicu elementarnepristojnosti hrvatska tvrdnja da je taj logor bio najzloglasniji

faistiki logor u regionu, sa najviom stopom smrtnosti. ta reiza ustake logore - ustae su svi rigorozno Hrvati i katolici - u

kojima je usmreno vie stotina hiljada Srba i Jevreja? Ustakilogori nisu bili radni, a ni koncentracioni: bili su to logori smrti,

kako ih je u nedavnom novinskom intervjuu definisao i sam bivi

predsednik Hrvatske, Stjepan Mesi. Brojni su ustaki logori

masovnog unitenja uzdu i popreko Hrvatske bez da ih je ikoobeleio, a kamoli istraio. ta rei za "fojbe", krake jame u kojesu Titovi "osvetnici" bacili na hiljade dalmatinskih civila, krivih to

su roeni Italijani? U jame su gurnuti tokom, ali i posle zavretkarata. Kako nazvati ustaki logor smrti Jastrebarsko ili pak

Jasenovac, gde je usmreno preko 800.000 Srba, Jevreja i Roma.O tim logorima ni rei, ni nagovetaja, ni pomena. Svi oni su blizu Kampora, ali daleko od oiju javnosti i predaleko odhrvatske savesti.

Ispravno je zatititi od zaborava svako mesto ljudske patnje. Ali ak tri ustaka logora smrti na ostrvu Pagu, uosunanoj Metajni i Slanoj, jo uvek su neobeleeni. U medjuvremenu, hrvatske turistike agencije irom svetapozivaju turiste da provedu odmor na nezaboravnim obalama Paga. Turisti dolaze i ne znaju da je tu ba italijanska

vojska silom zatvorila ustaki logor smrti i zatekla (detaljno beleei i dokumentujui i fotografijama: 2 filma sa po 36snimaka svaki) 793 tela od kojih 94 dece mladje od 14 godina. Stoga, prst upirati na Italijane, okupatore i faiste, kao

na monstruozne ubice, to je jedna velika la. Monstrumi su bili drugi. Ba ti Italijani faisti zatvorili su na Pagu ustake

logore smrti, dostojno sahranili tela pobijenih, dokumentovali poinjeni zloin, spasli preivele.Namera novog hrvatskog Memorijalnog centra na Rabu, pie u projektu, jeste da postane mesto gde e se "vaspitavatii prepoznavati ovek i da e to biti vaan korak za italijansko suoavanje s vlastitom prolou". Pozivati se na Rab ina bivi italijanski radni logor radi suoavanja Italije i Italijana sa svojom "sramnom" prolou je lo izbor. Pravo mestoza suoavanje Italijana sa svojom prolou je, pre svega, na Pagu, a mogao bi to da bude i kompleks ustakih logoraJadovno, ili pak Gospi - svukud gde su Italijani avgusta 1941. godine napokon uspeli za zaustave ustaki masakr i oddelata otrgnu preko 2.000 zatoenika, uglavnom ena i dece. Tim Italijanima upravo i pristoji izreka "Italijani, dobriljudi". Bili oni faisti ili ne, bili su ljudi i to treba zapisati velikim slovima. Sram i ljaga prolosti oigledno pada na druge,posebno na one koji nee da vide to svi vide i uporno odbijaju vlastitu istorijsku odgovornost.

Isto tako, hrvatska namera da odgaja decu na osnovu selektivnih i prepravljenih istorijskih injenica, ne samo da jepedagoki apsurd, ve i poguban odnos prema budunosti te dece koja e se jednog dana, neminovno susresti, boljereeno sudariti, sa istinom. Da Hrvatska, po ko zna koji put, pokuava da sakrije i falsifikuje istorijske inenice nije nitanovo. Samo to je sada promenila metod i pokrila se evropskim platom.
http://www.bumbumradio.rs/http://www.koreni.net/modules.php?name=Stories_Archivehttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=20http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=48http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=19http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=57http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=26http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=99http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=84http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=31http://www.koreni.net/download/Za-EU-milijarde.pdfhttp://www.koreni.net/modules.php?name=Web_Linkshttp://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=97http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=3http://www.koreni.net/modules.php?name=Content&pa=showpage&pid=1

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

4/27

Postavite na

ta rei za Evropsku Komisiju koja je odobrila i finansira ovaj hrvatski projekat? Da je rtva obmane i manipulacije. Usuprotnom, namee se pitanje: ta nam to poruuje antifaistika Evopa? Da treba da zaboravimo Basovicu?

29.11.2011.

Prilagoeno za tampanje
http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2726http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eebhttp://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=print&sid=2726http://www.addthis.com/bookmark.php?v=250&username=xa-4bfd083e45913eeb

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

5/27

Alarmantno stanje

- ak u 86 odsto sela u Srbiji belei se padbroja stanovnika. U selima ovog asa ima

50.000 naputenih kua, a jo 145.000kua je privremeno nenastanjeno. Naseoskim podrujima ivi 260.000 momaka i100.000 devojaka koji su se pribliili 50-tojgodini, a da nisu zasnovali porodice. Za 15

godina 700 sela e ostati bez stanovnika, anakon toga za jo jednu deceniju njih 500!

Dakle, za etvrt veka nestae etvrtina selau Srbiji. Poljoprivredna penzija je na nivou

od 9.000 dinara i prima je 183.000zemljoradnika. Oko 38 odsto seoskih

domainstava je siromano. Za pola veka,od 1950. do 2000. godine, iz sela u

gradove je prelo osam miliona ljudi. U

svetu je za takav proces potrebno 120 do150 godina ilustruje upeatljivimpodacima razmere krize na selu u SrbijiBranislav Gulan, lan novoosnovanogOdbora za selo SANU.

01. December, 2011

. Skeni rano

. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Obrazovan Odbor za selo SANU

Obnoviti mesta ivota

Seoske oblasti su devastirane, zapostavljene i ostarele, a poljoprivredna proizvodnja stagnira, osobito

ratarstvo i stoarstvo. Od ukupno 4 800 seoskih naselja u Srbiji, u njih 1 200 najmlai stanovnik imavie od 60 godina. U narednih 25 godina, preko 25 odsto sela e jednostavno nestati.

Floskula o poljoprivredi kao "naoj ansi" gotovo se izlizala od silne upotrebe. Pri tome je

izgubila i svako znaenje, ako ga je ikada i imala. Po mnogima re je o nekoj vrsti srpske nafte, koja samo to nijepotekla u potocima, donosei svima obilje, a uz malo rada. Sve drugo valja zanemariti i od poljoprivrede nainitiglavni oslonac budueg razvoja zemlje.

Istina je, meutim, da bi se tako ovoj grani na lea prebacio preteakteret, koji ona jednostavno ne bi mogla sama da ponese. Savremeni svet

je sazdan tako da ni takve poljoprivredne velesile kao to su Holandija ili

Danska, sa agrarnim izvozom ija se vrednost meri u milijardama evra,nemaju preovlaujue uee tog segmenta privrede u drutvenomproizvodu.

Naravno, i mnogi ugledni ekonomisti iz sveta saglasni su da je

poljoprivreda u Srbiji oblast sa dosta dobrim potencijalima i irokim

prostorom za unapreenje. Kao takva ona moe biti uvaena kaostrateka privredna grana, ali ne kao "jedina", ve samo kao "jedna od".To to srpski agrar sada nosi etvrtinu drutvenog proizvoda zemlje (urazvijenim zemljama mnogo manje) i visoki postotak ukupnog izvoza,

predstavlja zapravo anomaliju, uzrokovanu injenicom da je Srbijapraktino ostala bez industrije.

Nevolja je, meutim, to i tako shvaena uloga poljoprivrede, kao "jedneod" privrednih grana koje bi u vremenu koje je pred nama mogle

znaajno doprineti sveukupnom ekonomskom napretku Srbije, biva svevie dovedena u pitanje.

Opustoena seoska podruja

- Sela Srbije, naroito brdsko-planinska, ve decenijama propadaju ekonomski, demografski. Propadaju izvoritanae narodne kulture i mesta ivota lamentira Branislav Gulan, lan upravo konstituisanog Odbora za selo Srpskeakademije nauka i umetnosti. Prema njegovim reima seoska podruja zauzimaju 85 odsto teritorije Srbije i u njimaivi oko 50 odsto njenog stanovnitva.

- Seoske oblasti su devastirane, zapostavljene i ostarele, a poljoprivredna proizvodnja stagnira, osobito ratarstvo i

stoarstvo nastavlja Gulan. Od ukupno 4 800 seoskih naselja u Srbiji, u njih 1 200 najmlai stanovnik ima vie od60 godina. Za narednih 25 godina preko 25 odsto sela e jednostavno nestati.

Neveselu sliku upotpunjuje i podatak da u 702 naselja u Srbiji

ivi manje od 100 stanovnika, od ega polovina ima i manje od50 itelja. Imajui u vidu i da su to sve sela u kojima po pravilunema mladih, procenjuje se da bi za dve decenije mogla

potpuno opusteti. Iako u ruralnim podrujima ivi gotovopolovina stanovnitva Srbije, meu njima se 60 odsto ne bavipoljoprivredom kao svojom osnovnom delatnou. Svakegodine broj umrlih je za oko 35 000 vei od broja roenih, toznai da nestane itav jedan grad. Ako se nastavi ovimtempom procenjuje se da ve 2225. godine Srbija vie neeimati svojih stanovnika upozorava Gulan.

Prema reima naeg sagovornika pri SANU je ranije postojaoodbor za prouavanje sela, koji se vrlo aktivno bavio

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

6/27

Srpska sela su opustela

I glumac Rado Baji eli da pomogne

Slika naprednog srpskog sela

Odbor za selo SANU predloio je i neke

kriterijume za izbor najnaprednijeg sela uSrbiji, manifestacije koja bi pod tim

nazivom, i pokroviteljstvom SANU i PKS,ubudue trebalo da se odrava svakegodine. Meu njima su: porast nataliteta ukalendarskoj godini; otvaranje novih radnih

mesta; rekorderi u proizvodnji; broj

fakultetski obrazovanih ljudi, magistara,doktora nauka i umetnika; uspeni ljudi iz

sela u zemlji i inostranstvu, kao i (uspeni)povratnici iz inostranstva; razvijenost

lokalne infrastrukture (vodovod,kanalizacija, putna mrea, internet); razvoj

kolstva, biblioteke mree i zdravstva;drutveni standard (kulturni, zabavni i

sportski ivot). Kao kriterijumi za ocenuprosperiteta sela navode se i "zatita

ivotne sredine u naseljenom mestu, razvojlokalnih akcionih grupa (LAG), nivo

razvijenosti zemljoradnikog zadrugarstva iizrada lokalnih programa razvoja na nivoumesne zajednice".

Postavite na

problemima sela i seljatva, na ijem je elu bio pokojniakademik Radomir Luki. Meutim, njegov rad je poslednjih

godina prekinut, tako da se sada se zbog sve dublje ekonomske krize i izraenih problema u seoskim sredinama

iznova iskazala potreba za postojanjem jednog takvog tela pod visokim pokroviteljstvom SANU. Razlozi su,

oigledno, brojni.

Zbog svega toga u centru panje na prvoj sednici novoosnovanog Odbora za selo SANU bilo je pitanje kako vratiti

ivot u opustoena ruralna podruja i tako zaustaviti nestajanje srpskih sela. Za predsednika je izabran akademikDragan kori, a za njegovog zamenika prof.dr Milovan Mitrovi, sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Odbor je uzakademike okupio i veliki broj uglednih univerzitetskih profesora iz Beograda, Novog Sada, Nia i aka, direktorainstituta. U njega su uli vladika abaki Lavrentije i dramski umetnik Rado Baji.

Na konstitutivnoj sednici razmotren je i predlog Programa rada.

Meu najvanije ciljeve ijem e se ostvarenju Odbor za seloSANU posvetiti narednih godina uvrteni su izgradnja snanog

i dinamikog sektora poljoprivrede, prehrambene industrije iumarstva, kao i modernizacija proizvodnje i puteva prodaje

poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji. Neophodno je

odabrati i kljune oblasti za investicije u seoskim predelima iobaviti transfer znanja poljoprivrednicima koji rade na malim i

srednjim posedima, a takvih je najvie 90 odsto. Posebne

tematske oblasti kojima e se novo telo pozabaviti bie ipromocija odrivih naina korienja poljoprivrednog zemljita,ublaavanje posledica klimatskih promena, ouvanje prirodnihresursa vode, zemljita, obradivih povrina i uma. Sve to u

skladu sa mnenjem da biodiverzitet postaje kljuni prirodniresurs 21. veka.

Odbor za selo SANU zalagae se i za poboljanje ivotnog standarda i kvaliteta ivota na selu, pruanje jednakihansi svim lanovima seoskih zajednica, veu dostupnost usluga. Potrebno je razvijati i upravljake kapaciteteseoskih zajednica.

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, ali je poslednjih decenija zapalo u potekoe. Stoga se, kao to se to ini iu Evropi i svetu, valja prihvatiti obnove i unapreenja zemljoradnikog zadrugarstva i negovati opteprihvaenezadrune principe. U savremenom svetu mala i srednja preduzea preuzela su znaajnu ulogu i u ruralnimoblastima i bilo bi dobro da tako bude i u Srbiji.

Konano, i ne na poslednjem mestu, Odbor za selo SANU dunu panju poklonie i problemima transformacijeseoske kulture i prouavanju socio-ekonomske strukture dananjeg srpskog sela.

Ministarstva na filmskoj traci

Programska opredelenja ostvarivae se nizom konkretnih aktivnosti, odkojih su neke i pomenute. Izmeu ostalog, lanovi SANU e se ukljuivatiu razliite projekte koje vode i finansiraju Ministarstvo prosvete i nauke,Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Privredna

komora Srbije, institucije i fondacije EU. Pruae se podrka nacionalnimskupovima posveenim odrivosti poljoprivrede i sela u Srbiji iorganizovati tribine u SANU na teme tog tipa. Ocenjeno je i da bi trebalo

nastaviti izdavanje edicije "Hronike-monografije sela".

Srpska akademija nauka i umetnosti i Privredna komora Srbije osnovale

su fondaciju "Najnaprednije srpsko selo". Svake godine bieorganizovana manifestacija na kojoj e se birati seoska sredina kojazasluuje taj naziv.

Samo tokom poslednje decenije, razliite garniture na elu ministarstvapoljoprivrede smenjivale su se kao na filmskoj traci, ponekad i vie njih

unutar iste partije. ak su i eksperti Svetske banke primetili "da estepromene mera agrarne politike, usmerene na reavanje kratkoronihproblema, stvaraju nepredvidivo poslovno okruenje za dugoroneinvesticije u poljoprivrednu proizvodnju", kao i da je takva politika

"doprinela i visokom stepenu nestabilnosti cena hrane u zemlji".

Stoga i ne bi trebalo da udi to je Odbor za selo SANU zakljuio da bi valjalo sainiti novu strategiju poljoprivredeSrbije, ali takvu koja bi vaila barem nekoliko narednih decenija. Bilo bi neophodno i da je usvoji Skuptina Srbije i

za njeno ostvarivanje obavee ne jednu, ve svaku narednu vladu.

edomir Popovi

29.11.2011.


8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

7/27

Seobe u pozoritu, seobe u realnom ivotu

01. December, 2011

. Skeni rano

. Navigacija

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net je

razlog za toliko putareeno: Hvala!

Presek nedelje

Od "Seoba" do deoba

Dok na graninim prelazima sa Kosovom i Metohijom bukti novi "rat" izmeu Srba i ostatka sveta, uNovom Sadu prolog etvrtka zaustavljene su seobe. U reiji i dramatizaciji Vide Ognjenovi, velikodelo Miloa Crnjanskog postavljeno je na daske koje ivot znae.

A u tom ivotu uestvovalo je 60 glumaca, muziara, plesaa. I podiglo punu salu Srpskognarodnog pozorita na noge. Uz ovacije, predstava koja traje etiri sata, privedena je kraju. to odaje utisak da susrpske seobe i dalje aktuelne, i na sceni i u stvarnom ivotu. Drama je drama kako god je gledali. Da ne bi smo

prenosili pojedinane utiske medija, moemo da dodamo da je lini utisak odlian, jer je i izveta Korena bio napremijeri. Osim fantastinih glumaca koji su i u najmanjim rolama blistali, poput Jovane Stipi i Branislava Leia,predstavu su dobrom inili ak i jednostavna scenografija i dijalozi bez "bubica". Onaj "politiki" utisak, sada kadaSrbima prete jo jedne seobe, je da bi Pavlu Isakoviu mogao biti pandan Boris Tadi, ali samo po elji da Srbeodvede u Rusiju. Sa ovim prvim predvodnikom ili su voljno preko Karpata u bratsku "Rasijuuuu" dok ih ovaj drugi

tera na takav potez.

Samo dan posle "Seoba" usledile su deobe. I to zbog jednogoveka i tri koncerta. Naime, uveni bonjaki peva DinoDervihalilovi poznatiji kao Merlin, podelio je Srbe na one kojisu ili na koncert i one koji su pretili. Ovi koji su ili, njih oko

60.000 kau da su se proveli dobro, a oni koji nisu ili provelisu se jo bolje smejui se onima koje je peva iz Bosneponizio. Moda oni, zaneseni pesmom i u transu u Areni nisu

shvatali, ali trkarajui po bini, omaleni peva dokazao je da usred srpske prestonice moe da bude drzak i bezobrazan,

prkosei svim silama velikosrpskim. Jer, ako niste primetili,uprkos najavama bojkota i raznih paljenja zastava, tua iostalih nemira, niega nije bilo zahvaljujui srpskoj policiji koje

je bilo vie nego da su uvali Baraka Obamu, to u civilu to u

uniformi. A sve njih, zajedno, i one u hali, i one koji su ga uvali, i one koji su ga mrzeli, Dino je, da izvinete naizrazu zajebao. ovek se pojavio u stilizovanim dimijama i pokazao da ponizno treba da sagnemo glavu dok nas sviokolo u nju j.... Jer, u Srbiju ga je doveo isti onaj koji tera Srbe sa Kosova i Metohije u Rusiju. Pa, kom Rusija kom

Srbija!

Elem, da nije samo u Srbiji normalno nenormalno ponaanje dokaz je i tekst objavljen na hrvatskom portalu "24sata". Naime, devojica od itavih 14 godina je, zbog opklade sa kolskim drugovima, spavala sa ak 100mukaraca za mesec dana. Moda to nije podatak za Riplija, ali je svakako vest za brigu...

Osmaica zbog oklade spavala sa 100 partnera u mjesec dana

Zagreb: Djevojica je, nakon to se okantna oklada otkrila, zavrila u Klinici za zatitu djece na promatranju. Dr.Flander kae kako je teta ve bila poinjena

"Psihologinja i ravnateljica Klinike za zatitu djece grada Zagreba, Gordana Buljan Flander ispriala je za portalZagrebancija kako se nedavno susrela sa sluajem 14-godinje djevojice koja je u mjesec dana spavala sa ak100 partnera. Radi se o uenici 8. razreda jedne osnovne kole. Naime, cijeli razred se kladio tko e imati vieseksualnih odnosa.

Djevojica je, nakon to se okantna oklada otkrila, zavrila u Klinici na promatranju. Flander pria da je u viesusreta s njom radila na tome kako bi joj ukazala da se nije potrebno dokazivati na ovaj nain i da sesamopotovanje ne mjeri brojem seksualnih partnera.".

A u Italijanskom letovalitu Cadenabbia, lideri najjaih stranaka iz BiH uspeli su da se posvaaju. Kao da im nijedovoljno "domaih" svaa, pa sad moraju da idu u inostranstvo. Ko zna, moda su tamo svae slae? Elem, kakoprenosi bosanski Dnevni list nita od dogovora o ustavu nije bilo.

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

8/27

Dodik napustio sastanak u Italiji

Postavite na

Krah i u Italiji

Nakon burnih rasprava Dodik napustio sastanak

CADENABBIA Neformalni susret domaih lidera u talijanskomljetovalitu Cadenabbia prerastao je u svojevrsni skandal, a

razgovore o Ustavu u poslijepodnevnim satima napustio je lider

SNSD-a Milorad Dodik. Dodue, Dodik je i ranije, kad je potvrdio

dolazak, najavio kako e sudjelovati samo jedan dan. No povratakje ipak bio prebrz. U talijansko ljetovalite na jezeru Como lideriest najjaih stranaka iz BiH SDP-a, SNSD-a, SDA, SDS-a, te dvaHDZ-a, Zlatko Lagumdija, Milorad Dodik, Sulejman Tihi, MladenBosi te Dragan ovi i Boo Ljubi te jo nekoliko parlamentaraca

iz BiH otputovali su na poziv njemake fondacije "Konrad Adenauer"kako bi raspravljali o bh. ustavu

Kako Dnevni list doznaje od jednog od sudionika, razgovori

estorice lidera bili su puni netrpeljivosti i iskljuivosti, a napetostizmeu Dodika i Lagumdije je kulminirala. U iznoenju svojih stajalita i argumenata Dodik je iao toliko daleko dase dolo i do prijetnje odcjepljenjem Republike Srpske, dok je ohrabren Dodikovom retorikom predsjednik HDZ-aBiH Dragan ovi glasno zagovarao trei entitet.

Od BiH do Vojvodine moe biti dug put, ali za vesti je dovoljan minut. A tamo su vesti kao iz nesvesti. Dok gasposkupljuje toliko da ga ni najbogatiji ne mogu plaati, predsednik Srbije Boris Tadi otvara nova skladita. I to uzpodrku prvog oveka "Gasproma" Alekseja Milera. U Bakom dvoru bilo je sveano, a koliko e to sveano udaritipo depu graana, videemo. Ono to moemo za sada, je da itamo list Zrenjanin koji je ovu vest preneo.

Puteno u rad skladite gasa

Predsednik srbije Boris Tadi i prvi ovek "gasproma" Aleksej Miler u Banatskom Dvoru

U prisustvu predsednika Republike Srbije Borisa Tadia, predsednika Upravnog odbora ruske kompanije "Gasprom"Alekseja Milera i generalnog direktora Javnog preduzea "Srbijagas" Duana Bajatovia, u ponedeljak je i zvaninoputeno u rad Podzemno skladite gasa Banatski Dvor.Ovo skladite projektovano je da primi 450 miliona kubika

gasa, to u potpunosti zadovoljava potrebe srpskog trita, a mogua dnevna proizvodnja je pet miliona kubnihmetara gasa.

- ast mi je da okonavamo jedan zajedniki projekat. U saradnji "Srbijagasa" i "Gasproma" ispunjeno je obeanjegraanima da im se vie nee ponoviti tekoe koje su doiveli pre par godina - rekao je predsednik Tadi i ocenioda je saradnja sa ruskim partnerima u oblasti energetike dobra, i da to ojaava poziciju Srbije: - To opravdava iodluku Srbije da sa "Gaspromom" pre nekoliko godina zapone strateko partnerstvo.

I da za kraj zainimo jednom lepom veu, u Niu se spremaju za proslavu Milanskog edikta. Iako je do samogina ostalo jo godinu i po dana, Nilije vredno rade na pripremi. Kako piu Nike Narodne novine grad je u"sveanom odelu" ve due vreme

Ni se priprema za proslavu Milanskog edikta

"Do proslave Milanskog edikta ostalo je jo godinu i po dana, a Ni se uveliko priprema da kao grad CaraKonstantina obelei 17 vekova od potpisivanja edikta koji je bio prekretnica na putu ozvanienja hrianstva kaovere"

Z.Dragojevi

29.11.2011.


8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

9/27

Danas kada postajem pionir

01. December, 2011

. Skenirano

. Navigaci ja

Vie od 65 000mesenih ulazaka nawww.koreni.net jerazlog za toliko putareeno: Hvala!

Seate li se "Dana Republike"

Praznik od kojeg su prasii strahovali...

Pre tano 68 godina u Jajcu je odrano drugo zasedanje AVNOJ-a, a taj dogaaj posluio je kao povodza najvei praznik SFRJ. Danas nas na njega podseaju samo neke navike, koje se menjaju sporije odideologija i drava.

"Dan Republike koji je svuda sveano proslavljen bio je u znaku velikih radnih pobeda.Sedam hemijskih fabrika puteno je u rad u Tuzli. Hladna valjaonica u Jesenicama proizvela je prve toneplemenitog hladnovaljanog lima. Kupari su dobili hotel sa 836 kreveta. etiri fabrike za proizvodnju vetakogvlakna proradile su u elarevu, a u Titelu je otvorena nova farma za tovljenu junad." Ovo nije iseak iz nekogmanifesta Komunistike partije ve deo teksta sa naslovne strane "Politike" od 01. decembra 1976. godine. Unjemu su predstavljena nova dostignua u izgradnji "samoupravnog socijalistikog sistema", a time "narodnimmasama", posredno i upeatljivo objanjeni znaaj i pravinost praznika koji se obeleavao.

Ali, bez obzira na ideoloku obojenost podseanje na "Dan Republike" kod pripadnika starije i srednje generacije,izaziva odreenu dozu nostalgije. Jer, osim na dravu koje vie nema (a sa kojom se, sticajem istorijskih okolnostiveina Srba saivela), taj praznik izaziva i seanje na vreme kada se, uz sve njegove mane, ipak nekako oputenijeivelo, kada je standard bio vei, a sigurnost radnog mesta bila gotovo zagarantovana...

Svaki praznik ogledalo je svoga vremena, a svaki reim ih "bira" u skladu sa svojim ideolokim i politikimpotrebama. Sa promenama reima i drava menjali su se i praznici, ali neke njegove karakteristike opstajale su i unovim okolnostima da nas, makar i u "tragovima" podsete na vreme u kojem su nastajali.

Tako se, recimo za 01. maj i 29. novembar vezuju masovne"seobe" gradskog stanovnitva kod roaka na selo. Samo tose, umesto na "uranke" 29. novembra odlazilo na "svinjokolj",odnosno na punjenje zamrzivaa za predstojee novogodinjepraznike i zimske mesece. Zato je, i onima koji su negdeotputovali i retkima koji su ostajali u gradu prasetina bila

neizbeni deo trpeze: Ali, prethodno je do nje trebalo doi, tonije uvek bilo lako: "Snadbevai su jo pre praznika obeali dae prehrambenih proizvoda biti dovoljno i obeanje, uglavnomispunili. Meutim, njihova strahovanja da e, ako vreme budelepo mnogo toga ostati neprodato obistinila su se. Mesa je bilodovoljno ak su ostale neprodate i znatne koliine junetine.Meutim iako je u prodavnice stiglo dovoljno svinjskog mesaprasetina se teko mogla nai, a muterije su uzalud obilazile

malobrojne, otvorene radnje" pisala je "Politika" u istom broju te, 1976. godine.

Pet godina kasnije 1981. "Dan Republike" doekivao se u neto drugaijim okolnostima. "Velikog voe" vie nijebilo, ali je sistem i dalje bio onaj stari, pa su uobiajeni novinski naslovi bili "U znaku novih fabrika, stanova,puteva...". Nisu se izmenile ni navike, tako da je i tog 29. novembra usledila masovna seoba stanovnitva "kodsvojih" na selo: "Oko pola miliona Beograana provodi praznik van grada. Autobusima i vozovima otputovalo je oko

270 hiljada ljudi, a jo toliko automobilima. U vreme praznika najzaposleniji su bili putari, matiari i trgovci udeurnim prodavnicama. Stalne goste u kafanama zamenili su svatovi, jer je u svim optinama bilo venanja..",pisale su "Veernje novosti" 01. decembra 1981. godine.

Mada se grad ispraznio (a zamrzivai veine njegovih stanovnika posle praznika napunili), nije bilo dosadno niBeograanima koji nigde nisu otputovali. I to ne samo zbog zakazanih svadbi, poseta prijateljima, tv serija idokumentarnih emisija koje su "evocirale uspomene" na drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, ve i zbog "zabava"koje su na sam 29. novembar svojim sugraanima umeli da prirede "nadleni". Osim o naim naravima te "zabave"govorile su i o krizi koja je, u tadanjoj Jugoslaviji sve vie uzimala maha: "Na sam Dan Republike najuzbudljivije jebilo u dragstoru u Nuievoj. Uzbueni su bili i kupci i prodavci, jer do 13 asova u ovoj prodavnici nije bilo nigrama hleba. Pekari MPI su i jedne i druge dovodili do oajanja, a na sve pozive odgovarali su lakonski stie za15 minuta" prenele su "Veernje novosti" 01. decembra, 1981. godine.

Iz novinskih tekstova, toga doba, osim o ideologiji moe sedosta saznati i o politikim "tendencijama" toga vremena, kao i

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

10/27

Neko je radio i na praznik

Postavite na

o poloaju Srbije u tadanjoj federaciji. Tako je, zanimljivo da ubeogradskim dnevnim listovima tog, 29. novembra nije bilo ni

jednog retka o pobuni Albanaca koja se ba te godine dogodilana Kosovu i tekom poloaju srpskog naroda u junoj pokrajini.Ali, zato su novine bile pune vesti o "ugroenosti" slovenakenacionalne manjine u Austriji i Italiji. O tome su pisani feljtoni,prikazivane emisije, pa je na udarnim mestima objavljena i vestda je, tok 29. novembra u Gorici (Italija) otvoren "Domslovenake kulture...".

ta se narednih godina deavalo i u kakvom je ambijentu

doekivan 29. novembar poznato nam je i iz pesme"Zabranjenog puenja" pod nazivom "Dan Republike" ("Danas je Dan Republike i stari je popijo malo, na televizijiLepa Brena i stari se sea ratnih vremena...", da bi mu na kraju, kad je postao malo glasniji u svom praznovanjuena poruila "Dragane uti, skrati jezik mogu te uti" i ono uveno "Jesi normalan Dragane, zatvaraj prozore, neradi grijanje.."). Ona je, izmeu ostalog govorilo o razoarenju tadanjih generacija stanjem u dravi i njihovomstrahovanju od onoga ta bliska budunost moe doneti.

Kad se sve to ima u vidu nije ni udo to, samo nekoliko godina kasnije, u novinama od 01. decembra 1991.godine 29. novembar nije bio ni pomenut. Da u dnevnim listovima nije bilo informacija o deurnim prodavnicama(one privatne tad su tek poinjale sa radom) ne bi se ni znalo da je tih dana neki "praznik". To nije ni udo buduida se, ba te godine SFRJ - "edo" drugog zasedanja AVNOJ-a raspala u ratu, krvi i nesrei. Zato su, umesto ootvorenim fabrikama, izgraenim putevima i drugim dostignuima na prvim stranama "Politike" osvanuli sledeinaslovi "Mirovne snage u tri zone", "Bitna razlika izmeu plavih lemova i trupa Evropske zajednice", "Sajrus Vensdanas u Beogradu", "Gospi kao Vukovar" i slino...

Slino je bilo i narednih godina. Samo su jo nesreni prasii "strahovali" od ovog praznika, to zbog injenice dase, jo desetak godina 29. novembar obeleavao praznino (sa dva neradna dana) to zbog naih navika koje semenjaju mnogo sporije od ideologija i drava. Jer, zima je zima, a praznik praznik i u "komunizmu" i u"demokratiji"....

Jovan Gaji

29.11.2011.


8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

11/27

Ana Filimonova dobar je poznavalac

prilika na Balkanu

01. December, 2011

. Skeni rano

. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Srbi sa Kosova masovno trae rusko dravljanstvo

Doje vele (Deutsche Welle)

21. novembar 2011.

Hiljade Srba sa Kosova apliciralo je za rusko dravljanstvo. To je u ruskom parlamentu izazvalo prilinunedoumicu parlamentu, a anse za dobijanje ruskog dravljanstva jo uvek su nejasne.

U petak, na svom blogu, predsedavajui stalnog komiteta za spoljne poslove ruskog parlamenta KonstantinKosaov, opisao je to kao "kljuni momenat u istoriji Evrope". Ministarstvo inostranih poslova Rusije potvrdilo je dasu hiljade kosovskih Srba podnele zahtev za rusko dravljanstvo. Razlog: Oni strahuju za sopstvenu bezbednost. Iz

Moskve poruuju se sve prijave "paljivo proveravaju ."

Kosaov ne veruje da ovi Srbi uistinu ele da se presele u Rusiju. On to vidi kao "politiki potez" kao poziv u pomo"oajnih ljudi, koji su svi napustili, poev od lokalnih vlasti, Beograda i Brisela." Kosaov to vidi kao potvrdu da jeruska politika u odnosu na Kosovo bila ispravna. Moskva se otro protivila deklaraciji o jednostranom proglaenju

nezavisnosti Kosova 2008. godine i nije priznala njegovu nezavisnost.

Nada u rusku zatitu

Akciju za traenje ruskog dravljanstva pokrenule su

organizacije Srba sa Kosova, "Stara Srbija" i "Kosovski zavet"."

Oni tvrde da je ruskim vlastima podneseno oko 21.000 zahteva

.

Predsednik drutva "Kosovski zavet", Rajko urevi, rekao jeza Doje vele da se u meuvremenu broj trailaca ruskogdravljanstva poveao na 50.000.

Oko 80.000 Srba ive na Kosovu, na kome su Albanciveinsko stanovnitvo. Pritina i Beograd nalaze se trenutno upregovorima, koji su upravljeni ka reavanju politikih problemasa kojim se srpska manjina svakodnevno susree na Kosovu.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali mnogi Srbi sa Kosova strahuju da e Beograd i dalje initi ustupkePritini, poto se Srbija nada da postane lan Evropske unije.

"Zbog toga smo se okrenuli Ruskoj Federaciji da dobijemo rusko dravljanstvo. To bi Srbima dalo izvesnu

sigurnost," dodao je urevi.

Ipak podrka za ovakvu aktivnost nije do kraja jasna. Predsednik Srpskog saveta za centralno Kosovo, Dragan

Veli, smatra da je ovako veliki broj zahteva dokaz da je traenje ruskog dravljanstva opravdano.

"Ovo je nain da se probudi svest u svetu na ozbiljnost problema s kojim se Srbi suoavaju na Kosovu", kaeVeli.

Opet, s druge strane, Ranel Nojki ispred Srpskog pokreta obnove vidi ovakvu kampanju kao "farsu" i"zamajavanje javnosti". On takoe osporava autentinost potpisnika ovih zahteva.

Proces naturalizacije u Rusiji komplikovan

Editor: Majkl Loton

Sukob na Kosovu

Nema vie dogovora

Ekonomist (Economist)

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

12/27

Uvek ista pregovaraka poza

24. novembar 2011.

U subotu uvee posetio sam srpske barikade u Zubinom Potoku na severu Kosova. Sve je bilo mirno i Srbi su mirekli da se dobro slau sa nemakim vojnicima KFOR-a, koji se nalaze u mirovnoj misiji na ijem elu je NATO ikoji se nalaze tik do barikade. Bez sumnje, bilo mirno sve do Dudinog Kra. Jo prole noi KFOR je pokuao daukloni barikade koje su Srbi tamo podigli. Rezultat toga je dosta povreenih vojnika NATO-a (21), kao ipovreivanje nepoznatog broja Srba.

Kau da je Uve Novicki, portparol KFOR- a, izjavio da su vojnike povredili lokalni stanovnici (Srbi), koji su dovezli

pun kamion ljunka, kojim su odbijali napredovanje NATO trupa. On je jo dodao:

Vojnici KFOR-a bili su prinueni da, u znak opomene, pucaju u vazduh; uz to su, u samoodbrani, koristili suzavac i

palice. Da bi spreili moguu dalju eskalaciju sukoba i opasnosti da bude rtava na obe strane, KFOR je odluio daobustavi operaciju.

Ovaj okraj je mnoge zabrinuo. U ponedeljak i utorak srpski i albanski pregovarai susreli su se u Briselu podokriljem Evropske komisije da bi nastavili razgovore o "tehnikim pitanjima". Razgovori su bili prekinutu jo u julumesecu, kada je dolo do nemira na delu Kosova gde Srbi ine veinu. Napravljen je skroman napredak.

Kljuno pitanje je sudbina dva granina prelaza izmeu Srbije i severa Kosova. Srbija i Srbi na Kosovu odbijaju daprihvate nezavisnost Kosova. Otkako je ono proglaeno 2008. godine, kosovskim carinicima nije doputano da rade

na tim prelazima. I pored toga, Srpska vlada se oajniki nada da e dobiti status kandidata za lanstvo uEvropskoj uniji, kada se 9. decembra sastanu elnici evropskih vlada.

Pri poseti Beogradu, 23. avgusta, nemaka kancelarka Angela Merkel iznela je zahteve srpskom predsedniku BorisuTadiu u vezi Kosova, koje ovaj teko moe u politikom smislu da ispuni. Odonda su se ti zahtevi gurali pod tepih,mada mnoge nemake diplomate tvrde drugaije. Ali, nastavak pregovora bio je uslov koji je postavila Komisija.

Pre sukoba, stvari su izgledale dobro po Srbiju. Jedan diplomatski izvor rekao je pre nekoliko asova, da jekandidatura "gotova stvar", iako Nemci i dalje pomalo "podbadaju". Sada je vreme da se iskoristi prilikaa za

Srbiju, vreme brzo istie.

Iako se samit EU odrava devetog decembra, odluka o statusu kandidata za Srbiju bie doneta nekoliko danaranije, jer 4. decembra sastae se ministri inostranih poslova EU na kome e izloiti predloge svojih efova. Tonee pomoi da ovih dana evropske voe ne budu suoeni sa mnogo teim problemima.

Severno Kosovo: Poslednja linija odbrane

RT (Russian TV)

26. novembar 2011.

Velika je napetost na granici Srbije sa severom Kosova, jer

nijedna od sukobljenih strana nije spremna da se odrekne dalje

primene sile.

Lokalni Srbi okrivljuju NATO snage za krenje dogovora,

pokuavajui da uklone barikade koje spreavaju pristupjednom od brojnih spornih prelaza.

Takav potez izazvao je estoke okraje u kojima su, na obe

strane, povreene na desetine ljudi.

Prola no na severu Kosova prola je mirno, mada to neznai da su uklonjeni uzroci napetosti.

NATO i KFOR snage pokuale su 23. novembra da uklone

barikade koje je postavila srpska etnika manjina u ovomregionu. Otpor je bio veoma vrst tako da su vojnici upotrebili suzavac. Vie od 20 ljudi je bilo povreeno, ali Srbisu izdrali i zaustavili operaciju KFOR-a.

Ekipa RT je ila okolo i videli su da su barikade tamo gde su bile i poslednja etiri meseca. One se konstantnoodravaju i ljudi koji se tamo nalaze kau da ih nee napustiti, ve da planiraju da ih jo bolje utvrde i poveajunjihov broj.

Za nevino oko ove barikade izgledaju kao obine gomile kamenja, amaterski napravljene. ovek nikada ne bipretpostavio da zbog toga moe doi do oruanog konflikta.

Ali da bismo shvatili zbog ega su se barikade uopte pojavile moraju se imati na umu dogaaji na Kosovu u julu

mesecu.

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

13/27

Postavite na

Srpska manjina, koja ini 10 procenata stanovnitva na Kosovu, izgubila je svoj zakonski status onog dana kada jeKosovo jednostranim potezom proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine. Srbi na Kosovu i dalje sebe smatraju

graanima Srbije. Nepotrebno je naglaavati da kosovski Albanci ne doputaju da Severno Kosovo bude nezavisnoi oekuju da Srbi napuste svoje domove i presele se u Srbiju.

Sve do jula Srbi su na severu Kosova su nesmetano bili nezavisni i imali su mogunost da budu u slobodnoj vezisa Srbijom. Ali onda je Pritina (glavni grad Kosova) odluila da preuzme prelaze sa Srbijom i stavi ih pod svojukontrolu i da instalira carinu da bi kontrolisala protok roba, automobila i kamiona koji ulaze u tu oblast.

Srbi na takav in nisu gledali kao na obinu formalnost, nego su to shvatili kao uskraivanje njihovih preostalihsloboda. To su nazvali "klizavim terenom", prvo dou carinici a potom oni postaju taoci politike volje albanskePritine.

Da bi spreili da se tako neto dogodi izgradili su barikade.

Potom je izgledalo da je kompromis pronaen kada je reeno da carinske prelaze nee kontrolisati Albanci, vesnage KFOR-a.

injenica je da Srbi nikada nisu imali poverenja u KFOR, poto su ga gledali kao snagu koja sprovodi politikuNATO u regionu, omoguavajui odvajanje Kosova od Srbije i titei samo Albanske interese.

Srbi svakako imaju pravo da se dre takvog miljenja jer KFOR nikada nije pokazao nikakvo razumevanje prema

Srbima.

Ovog puta bilo je isto. Nedavno kada su tenzije porasle, a KFOR pokuao da ukloni barikade, vojnici NATO su

otvorili vatru na protestante, koristei bojevu municiju, kasnije tvrdei da su koristili samo gumene metke.

Ali ovdanji doktori koji su obraivali ranjenike dovoljno su videli u ivotu da bi mogli da prepoznaju rane nanesenebojevim mecima. Sreom niko nije poginuo.

Krajem novembra KFOR je pokrenuo novu operaciju uklanjanja barikada i opet su Srbi koji su roeni na Kosovustali odluno u odbrani svojih interesa, znajui da nemaju puno izbora i jasno poruujui da nee napustiti svojuzemlju.

29.11.2011.


8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

14/27

Kako kom se okrene

01. December, 2011

. Skenirano

. Navigaci ja


Srpski hegemonistiki mazohizam

Nevraanje iz mrtvih

Kau da je Adolf Hitler tvrdio da ovek nikako ne sme dopustiti da se u vlastitoj propagandi dopusti inajmanja mogunost koja bi mogla drugoj (protivnikoj strani) dati neto za pravo. Naravno,primetiemo da to ipak nije nekakav Hitlerov poseban izum, jer slinom logikom se i danas vode onikoji svoje vienje "stvarnosti" ele da nametnu drugima po svaku cenu.

Zar nismo svedoci jedne takve, uslovno reeno, hitlerovske propagande, prema srpskoj junoj pokrajini i celoj Srbiji?Zar se mesecima i godinama tamo ne ubija istina? Zar NATO tamo ne sledi upravo ovaj, gorepomenuti, "firerovaksiom"? Protivnikoj strani, u ovom sluaju srpskoj, ne doputa se ni minimalna mogunost da svetu predstavisvoju istinu. Ve decenijama, Srbi su uvek u krivom, a svi drugi su u pravu? Kako je to mogue? Slovenci su seborili protiv Srba... i pobedili ih! O Hrvatima, muslimanima (novoiskovanim Bonjacima) i Albancima, da i negovorimo. Svi su oni uspeli da savladaju stranu adaju, kojoj je ime Srbin! Kao da Jugoslavija nikada nijepostojala. Ni JNA! Okolo, Srbe posmatraju i druge "komije", Maari, Bugari, ak i Makedonci (Skopljanci); i svi videda su oni krivi koliko su teki, pa i mnogo vie.

Parola ili deviza je ovde jednostavna: za sve nevolje na Zapadnom Balkanu (u buduoj dravnoj (re)konstrukciji kojae se zvati Zapadnobalkanija) krivi su Srbi, narod kojeg Zapadnobalkanci moraju zauzdati, da se njihova zla prirodane bi prelila i u Zapadnoevropeju i nepovratno zagadila sve bistre moralno-naune i drutveno-politike potoke,utoke i pritoke moderne civilizacije. Reklo bi se, za celu Zapadnu Evropu samo je mrtav Srbin dobar Srbin. Adonekle je podnoljiv i Srbin, koji e za sebe rei da nije Srbin.

Za utehu svetu, ovih prvih (mrtvih) Srba svakim danom je sve vie. Em umiru od posledica milosrdno-aneoskih ihumanitarno-bogatih zasipanja osiromaenim uranijumom, em se vie ne raaju, to jeste, ne vraaju se iz mrtvih.Kao da im je bolje tamo negde "s onu stranu dobra i zla", u nepostojanju i "spasonosnom" ravnoduju. S drugestrane, kao neka vrsta obrnutog balansa, broj Srba koji za sebe tvrde da nisu Srbi iz dana u dan se poveava. Natakav tok stvari u velikoj meri utie loa ekonomska situacija u Srbiji, oseanje ponienosti u decenijski dugimsrpskim porazima, ali i veta propagandna "igra" srpskih neprijatelja, koji sistematski i hirurki precizno ubacuju"stentove" u mrtvaje srpske hibernisane svesti.

Preokretanje Srba

Teko je potpuno razumeti toliku antisrpsku histeriju u srpskomkomiluku, a jo je tee je razumeti animozitet prema Srbima,koji se jasno zapaa u medijima zemalja Zapada. Ali,neprijatelj pred zidinama grada daleko je manje opasan, kako

je tvrdio Marko Tulije (Ciceron), od izdajnika unutar gradskihkapija. "Nacija moe da preivi budale, pa i one ambiciozne; aliizdaju iznutra, nikako", govorio je Tulije. ini se da se ovakvaCiceronova "filozofema" nigde ne moe bukvalno primeniti iliproveriti kao u Srbiji. ini se da je izdaja iznutra u Srbiji dobilapandemijske razmere. ak se doguralo dotle, da se upotrebarei "izdaja" proskribovala, postala je "politiki nekorektna".Zapravo, izdaja je u Srbiji, maltene, postala sinonim zapatriotizam. Stvar je u tome da danas ambalaa prodajeproizvod. Lepo pakovanje je postalo daleko vanije odsadrine. U Srbiji su se prevrednovale sve vrednosti,naravno, ne u smislu Nieovih "dionizija", ve kao jedno

nesvakidanje preokretanje uraka u elji da se zadovolje najprizemniji porivi pohlepne prirode.

Zvanino, na elu takvog "preokretakog" pokreta nalaze se Vuk Drakovi i edomir Jovanovi. Ali, u dubinatakvog srpskog "obrtanja" nalaze se mnogo bitniji "igrai", za koje narod veruje da su "marginalci". Ti ljudi dolaze izredova "Igmanaca" i "Beokrugaa", to jeste, iz onih srpskih redova pod ijim je "tutorstvom", po vlastitom priznanju,izrastao i Boris Tadi i brojni lanovi dananjeg politikog establimenta u Srbiji. Jednostavno, prave dimenzije ikarakter izdaje u Srbiji tek e se ispoljiti u svoj svojoj razornosti u vremenu koje dolazi. Zapravo, da bismo boljeshvatili o kakvoj se neobinoj mutaciji ovde radi, podsetiemo se na pitanje ruskog ambasadora Konuzina: "Ima liovde Srba?"

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

15/27

Gde god se preokrene svuda Sonja Biserko

Patriotska izdaja

Naravno, nikakvo udo da se niko nije javio da odgovori na pomenuto pitanje. Taktika srpskih izdajnika uopte nije"izdajnika", jer izdaja podrazumeva jedno skriveno, podzemno delovanje, van oiju javnosti. Srpska izdaja iveleizdaja godinama javno nastupa. Poelo je to stidljivo, sitnim koracima. Za sve to se otvoreno govorilo usrpskim medijima, a to je bilo na tetu zemlje Srbije i to moralo da izazove uenje kod veine naroda, dobijalesu se ogromne svote novca. Izdaju Srbije nesebino je finansirao Zapad. Najpromuurniji meu onim Srbima, kojise stide svog nacionalnog imena, osnovali su nevladine organizacije. U poetku, konkurencija nije bila tako velika. Adanas su se tu stvari poprilino iskristalisale. Meu tim nevladinim organizacijama istiu se:

Sonja Biserko, Helsinki odbor za ljudska prava,Miljenko Dereta, Graanske inicijative,Maja Mii, Inicijativa mladih za ljudska prava,Borka Pavievi, Centar za kulturnu dekontaminaciju,Vesna Petrovi, Beogradski centar za ljudska prava,Nataa Kandi, direktorka Fonda za humanitarno pravo,Milan Antonijevi, Komitet pravnika za ljudska prava,Jelena Mili, Centar za evroatlantske studijeDuan Bogdanovi, Fond Biljana Kovaevi Vuo

Pomenute nevladine organizacije zapravo su jezgro pokreta "Preokret". Svima njima zajednika je jedna stvar.Izdaja srpske drave i naroda. I to takva izdaja kojom se ovi ponose. Sva njihova taktika i mudrost zasnivaju se nadvema tvrdnjama od kojih nijedna nije tana. Prvo je "da ivimo u zemlji koja na svakojake naine izbegava daosudi najvee ratne i politike zloine", a drugo je "da oni koji o takvim zloinima javno govore neprestano dobijajuanonimne pretnje". Otuda i Vuk Drakovi i edomir Jovanovi, nakon neskrivenog zagovaranja izdaje zemlje, sve

zavravaju priom o ataku na njihove ivote.

Naravno, u nameri da njihove rei budu shvaene kao poruke koje alju u ime spasavanja drave i naroda,pomenuti "patriotski izdajnici" koriste odreene psiholoke metode u kojima se slue uoptavanjima, slina onima ukojima tvrde da je "krajnje vreme da Srbija shvati realnost". A, po njima, realnost je takva, da je Kosovo suverenadrava koju je priznala "meunarodna zajednica". Kada kau "meunarodna zajednica, tada tu misle na Sjedinjenedrave i Evropsku uniju, kao da je to ceo svet. Zapravo, manje vie, sve gore pomenute nevladine organizacijezastupaju tezu da su Srbi bili agresori u ratovima od 91-95 u Hrvatskoj, Bosni, na Kosmetu, pa i u Sloveniji, ta dasu u tim ratovima poraeni i da zbog toga moraju da sve to plate na ovaj ili onaj nain. Naime, po takvim"preokretaima" Srbija je zasluila da joj se nasilno oduzme deo teritorije. Velika vezanost za srpski mit i nacionalnesnove, po takvima, velika su prepreka na putu Srbije ka evroatlantskim integracijama.

Biseri i rovljenje

Uzmimo kao primer Sonju Biserko, koja je jo davne 1997,godine odrala svoj "uveni" govor na Berkliju, pod naslovomIzvetaj s polja smrti, gde je govorila o navodnoj ulozi srpskihmedija u pripremi "genocida" na teritoriji Hrvatske i Bosne iHercegovine. Kako tada tako i danas, Sonja Biserko"razotkriva" srpske "zloine genocida", nimalo se ne trudei dasakrije svoju pristrasnost i patoloku mrnju prema svemu to

je podsea na srpsko ime. Gospoa Biserko na jednoj stranipokuava da prikae Srbe kao genocidan narod, dok na drugojpravi reviziju istorije iz doba Drugog svetskog rata kaoapologeta NDH. U knjizi Vukovarska tragedija 1991 (U mreipropagandnih lai i oruane moi JNA), Sonja Biserko pie:

"Srpske politike aspiracije prema Hrvatskoj nisu nestale ni

nakon suenja u Hakom tribunalu. One datiraju jo odstvaranja prve Jugoslavije i nisu nikada prestajale. Prilagoavale su se prilikama, a u svim kriznim situacijamaJugoslavije izbijala je velikosrpska tenja prema gotovo celom hrvatskom prostoru. Sada se pretenzije premaHrvatskoj reflektuju, pre svega, stalnim odravanjem tenzije u vezi sa srpskim pitanjem u Hrvatskoj. Egzodus Srbaiz Hrvatske 1995, organizovan je iz Beograda u cilju konsolidacije srpskih etnikih teritorija u Republici Srpskoj iVojvodini. Sada se, meutim, stavlja u funkciju usporavanja ulaska Hrvatske u EU, zbog njenih neispunjenihobaveza prema srpskim izbeglicama. Presuda Meunarodnog suda pravde (24. februar 2007) ostala je nedoreenau delu odgovornosti Srbije za genocid u Bosni i Hercegovini i kao da je dala podstrek Beogradu da nastavi sasvojom osnovnom tezom da je Hrvatska odgovorna za raspad Jugoslavije. Za tu argumentaciju sada se ponovokoristi zloin NDH nad Srbima u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata. Uprkos injenici da su brojke nastradalihu Jasenovcu nauno utvrene, Beograd i dalje insistira na broju od 700.000 ubijenih Srba, Jevreja i Roma i trai dase podigne tuba protiv Hrvatske za taj zloin. Konferencija u Banjaluci (maj 2007) pokazala je da Beograd prekotakvih skupova eli Hrvatsku drati kao taoca zloina u Jasenovcu, iz ega proizilazi da je svaka nezavisna dravaHrvatska zloinaka."

Sonja Biserko, ba kao i ostali efovi pomenutih nevladinih organizacija, koristi svaku moguu priliku da opanjka iocrni Srbe i Srbiju. Bilo kakva vest (svejedno da li la, istina, poluistina), koja se proturi o Srbima kao "loim

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

16/27

Postavite na

momcima", plasirana je u Helsinkom odboru Biserkove kao neporeciva, suta istina. S druge strane, "ljudskaprava" Sonje Biserko sasvim nestaju kada se sazna za srpske rtve. Nikola Jani, predsednik Srpskog saveza uvedskoj i predsednik vedske nevladine organizacije Human Voice, jo pre nekoliko godina, u emisiji "Problem" TVStudija B, u polemici sa Sonjom Biserko, konstatovao je da izvesne nevladine organizacije sline Helsinkomodboru srpske zloine uvek uzimaju kao "svrenu stvar", a kada su u pitanju zloini drugih prema Srbima tada seoni najee ignoriu, a ako se i pomenu, tada iza toga uvek sledi jedno veliko "ali..." Dakle, zloini Hrvata,muslimana i Albanaca, koji su poinjeni prema Srbima, uvek se mogu opravdati "dokazanom" srpskom "krivicom" zaratove na prostorima bive Jugoslavije.

Iz gornjeg citata iz pomenute knjige Biserkove, jasno se vidi komunistika "matrica", zapravo, vidi se onajkomunistiki model na kome je osnovana druga Jugoslavija nakon Drugog svetskog rata. "Srpske politikeaspiracije", "velikosrpske tenje" i sline sintagme iz jugokomunistikog arsenala potpuno su okupirale misao liderapomenutih nevladinih organizacija. Zapravo, sve voe takvih udruenja nekada su bili slubenici komunistikog

reima Josipa Broza, tako da im je takav renik toliko blizak da su se s njim sasvim srodili. Kada se svemu dodanovac koje takve organizacije dobijaju da bi blatile Srbe i Srbiju... Svaka prilika u kojoj e se srpska strana nai natapetu takvima je dobro dola kao municija koja se pretvara u dolare.

U poslednjem broju biltena helsinkog odbora, Sonja Biserko pie u lanku pod naslovom "Kraj kosovskog mita":

"NATO intervencija 1999. godine spreila je planove Beograda da proterivanjem Albanaca rei kosovsko pitanje.Meutim, i nakon de facto poraza na Kosovu, beogradski reim nastavlja sa starom strategijom u novimokolnostima. Ona ide u dva pravca: negiranje i podrivanje meunarodne misije i pripremanje podele Kosova naentitete. Ni demokratska vlast nije pokazala dobru volju da sa Albancima nae jezik sporazumevanja kako bi sestvorili uslovi za modus vivendi dva naroda."

Niko jo nije uspeo da dokae da su postojali bilo kakvi planovi za "proterivanje Albanaca" sa Kosmeta. Sasvimobrnuto, postoje nebrojeni dokazi da srpska vlast nije imala takav plan, niti je o neemu slinom ikada razmiljala.

Setimo se kolone albanskih izbeglica koju je bombardovala NATO avijacija ubivi na desetine civila. Zato su touradili? Zar je to potrebno posebno objanjavati? Upravo zato da bi se mogla iriti la o progonu Albanaca odstrane ondanjeg srpskog reima. Pomenute albanske porodice vraale su se svojim kuama tamo gde je kontroluimala srpska vojska i policija. Trebalo je dati do znanja drugim Albancima da ne pokuavaju da se vrate svojimkuama, jer time rue sav propagandi trud koji je Zapad uloio u stvaranje lane predstave o Srbima kao najveimzlotvorima na kraju drugog milenijuma. Sonja Biserko ovde ide i korak dalje, u pokuaju da zatiti teritorijalniintegritet nepriznate NATO drave Kosovo.

I najobiniji incidenti, koji se deavaju u svakom drutvu, poput onog skoranjeg u Medvei, gde je policajacnavodno pretukao jednog Albanca, predstavlja pravu priliku za estoku antisrpsku hajku, negativnu propagandu iraspirivanje histerine netrpeljivosti prema Srbima. Takvom dogaaju Helsinki odbor pridaje ogroman znaaj,predstavljajui ga kao klasian primer diskriminacije manjina. Naravno, kada se desi da pretueni bude Srbin (poputonog sluaja u Temerinu poetkom jeseni), tada takva vest nije vredna pomena. Kao da pripadnost manjini ili veiniodreuje ko moe dobiti batine i koga te batine bole. Helsinki odbor Sonje Biserko (ba kao i sve gore navedeneNVO) bukvalno rove po ubritu u naporima da pronau bilo kakvu vest, koja e dodatno "afirmisati" srpsku"genocidnu prirodu".

Ono to je u svemu najnejasnije jeste injenica da drava utke prelazi preko takvih nezakonitih rabota, koje seogledaju u raspirivanju rasne, etnike, nacionalne i verske mrnje, to je regulisano Krivinim zakonikom RepublikeSrbije. Uostalom, i Ustav zemlje obavezuje vlasti da spreavaju izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje (lan49. Zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti,mrnje i netrpeljivosti).

Ili takvi zakoni ne vae u sluajevima kada su Srbi predmet mrnje i netrpeljivosti?

Petar Petrovi

29.11.2011.


8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

17/27

ww.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2727[12/1/2011 6:31:10 PM]

O emu razmilja dobri deko Prosineki?

01. December, 2011

. Skenirano

. Navigaci ja

Vie od 65 000

mesenih ulazaka na

www.koreni.net je


reeno: Hvala!

Tekst Predraga Sarape za blog novina vranjskih

Zvezda sramote!

Koliko je srpski sport propao i ogrezao u kriminalu, nametanju, korupciji i nekvalitetu najbolji je primer

FK Crvena zvezda za koju sam nekada strastveno navijao, dok joj sada elim brzo gaenje i

nestajanje. Potpuni je promaaj odravati mrtvaca vetaki u ivotu sa takvim dugovima i ostavtinama

zla.

Pa na tom stadionu su marirale paravojske i tu je pronalaeno oruje za koje do sada niko nije saznao od kuda se

tu stvorilo. Kako od takvog ambijenta oekivati dobar sportski rezultat. Propau kursa devedesetih propala je

nepovratno i Crvena zvezda.

Ne moe mimikrija sa dovoenjem dobrog momka Prosinekog koji je doao bez trenerske kole malo da se veba

i preporui za neto bolje, Crvenoj zvezdi omoguiti nikakav boljitak.

Nikada se nije desilo da tako vanu sportsku instituciju vode

takvi neobrazovani primitivci koji do te mere vreaju

inteligenciju svih koji prate fudbal, a ne samo navijaa Crvene

zvezde. Neverovatno je odsustvo bilo kakve svesti o

odgovornosti kod takvih ljudi koji govore da je Crvena zvezda

Srbija i ostale primitivizme koje nismo mogli uti ni

devedesetih, jer su takvi tada drani za nikogovie koji nemaju

ta da govore, a kamoli da budu neki predsednici klubova.

Sramota je i viegodinje partijsko meetarenje po tom klubu,

kao to je i sramota stavljanje stolica GASPROM koji se epuri

sa svojom reklamom za male ili nikakve pare. Sramota je i da

se tu doekuje i pozdravlja Putin i da se tu istovremeno vrea

sopstveni predsednik.

Sve je to se Crvene Zvezde tie poslednjih dvadeset godinasramota.

A sada ono glavno. 141 derbi odigran tog 26. novembra 2011. Ja budala odem da gledam to, nemam rei ta je

to? Mislio sam neu da se nerviram i ne bih se nervirao da Zvezda izgubi od Partizana, jer ne bi bilo prvi put u

istoriji, ali ta igra za debile, ta zajebancija sa pasovima unazad do sopstvenog golmana. To nije igrano nikada nigde

na svetu. Ti igrai koji ne vrede ni seoskog kluba. Pa ko Vas dovede bila mi je prva reenica i ode sve u.....

Jadan je onaj koji je platio kartu i gledao primitivizam koji se naravno preliva sa uprava na igrae.

Bakljade i petardiranje protivnikih igraa, napad na sudiju nakon odsviranog jedanaesterca i da taj isti sudija posle

nikome ne da karton. Kakvo ludilo i vreanje inteligencije.

I posle, pored svega toga Crvena zvezda koja ne napravi niti jednu ansu. Gledam jadnu Upravu, primitivnu i

poluobrazovanu grupu degenerika koja se verovatno ovajuje dovoenjem invalida da igraju u tom klubu i gledammuenog dobrog momka Prosinekog koji treba to da pokrije marketinki kod navijaa i javnosti.

Toliko loe podeljene uloge i toliko loe odigrane role da bi ako imaju makar malo mozga mogli da shvate da su

potroili sve kredite. A nikome nije jasno odakle takvi ljudi da vode takav klub. Pa to su bili ispodproseni igrai u

svojoj karijeri, ali eto i to je posledica raspada sistema vrednosti.

Zbog toga sve to lii na Crvenu zvezdu sa konceptom mimikrije i neuspeha koji treba predstaviti kao pobedu treba

menjati.

Ovo je izgubljeno vreme. Kriminal i mafija u fudbalu su neunitivi. U drugim zemljama ima tog kriminala i mafije u

sportu, ali tu mogu opstati samo ako daju vrhunske rezultate, a ovde kod nas samo dok nema rezultata.

Predrag Sarapa

29.11.2011.

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

18/27

Ponovo se beli Obeliks

01. December, 2011

. Skeni rano

. Navigacija


Zato je ugaena vena vatra na spomeniku na Uu

Ni plmen ni objnjenj

Obelisk je podignut n godinjicu NATO gresije ko simbol otporu brojnim zemljm koje su bezmlotri mesec besomuno rzrle Srbiju i ubijle nevino stnovnitvo.

Dugo je mld Britnk Bert, koj je jesens prvi put posetil Beogrd, zgledlmermerne tble s njoj nepozntim slovim n beloj podlozi. Gled l i ek l d neko niei rzjsni joj t ovo visoko vitko zdnje simbolizuje. P kd je mldi njenih godin, oznojen od trnj, zsto iobjsnio joj d je tj spomenik podignut ko simbol otpor nrod Nto gresiji koju je, izmeu ostlog, uinil injen zemlj, devojk je oboril glvu. Zut l, mod i postien, iko on lino nikome ovde nikkvo zlo nijeuinil.

Ne udi to o ''Venoj vtri'' nit nije znl mld Britnk. O njoj mloznju i mldi u Srbiji. Stiu nove genercije, vreme brie senj, p onjko nvrti n beogrdsko Ue s spomenik nikko ne moe d doznt on simbolizuje i zto je ovde. Ko d je neko svesno njpre ugsioveni plmen, ond skinuo i rei objnjenj. Jer, iz stihov BrnkMiljkovi u koje je bil zgledn mld Britnk, teko d moe i nimljudim d bude jsno t simbolizuje beli spomenik.

Ko je i zto ugsio vtru i kko je s spomenik nesto tekstobjnjenj? To pitnje poodvno niko ne postvlj. Stie se utisk kod je neko jedv eko d se s test skinu slov. Zuvek. A tmo jepislo:''Ov vtr nek veno gori ko uspomen n rt koji je 19 zemljNATO pkt Sjedinjene Amerike Drve, Knd, Velik Britnij,Frncusk, Nemk, Holndij, Itlij, Grk, Tursk, Dnsk, Belgij,pnij, Portug lij, Islnd, Norvek, Luksemburg, Poljsk, Mrsk iek vodilo protiv Srbije od 24. mrt do 10. jun 1999. godine. Nekveno gori i ko uspomen n herojsku odbrnu Srbije u kojoj je

uestvovo ceo nrod. Nek veno gori i z ceo svet. D bi bio slobodn,svet mor d ne u sebi hrbrost i sngu s kojim smo se mi borili iodbrnili u prolee i leto 1999. godine''.

Tog tekst vie nem. Ostli su smo stihovi Brnk Miljkovi. N jednoj ploi su stihovi iz pesme ''Jugoslvij''.''Sve to nem vtre u sebi sgori/to sgori postje no/to ne izgori r dn''. N drugoj okenoj mermernojploi stihovi istog utor iz pesme ''Domovin''. ''I kd bi me ubili/Volim te''.

Spomenik ''Ven vtr'' u Prku mir i prijteljstv n novobeogrdskom Uu otvoren je 12. jun 2000. godine.U 22 st i 20 minut tdnji predsednik Srbije Miln Milutinovi pritisnuo je prekid, n vrhu spomenik, izbronzne bklje, suknuo je plmen visok tri metr. Ond su lserski zrci zprli nebo. Bio je to velinstvenprizor. A podignut je u rekordnom roku. Mnje od dve nedelje proteklo je od ideje do relizcije. Rdilo sednonono, sinhronizovno i s velikim brojem ljudi.

Otvoren je n godinjicu zvretk NATO gresije. Postmentje irok pet i po metr, n njemu je obelisk visok 23 metr, n vrhu je bronzn bklj koj je izliven u livnici ''Jeremi'',utor bre Svetozr i Svetomir Rdovi. Urdil su jebr Rdovi z nekoliko dn. Bklj je visok 4,70metr, irok 2,80 metr, tek pet ton. Liven je udelovim koji su ksnije sstvljni. Im ih 47.

Gorel je n vrhu obelisk vtr dnonono nekoliko meseci.Do petog oktobr. I spomenik se beleo u tom periodu. Ond jetog dn, petog oktobr, nekome spomenik zsmeto.Policij koj je deurl pored spomenik povukl se. Nekimomci, iz ko zn kojih pobud, prvo su upli u objekt odkle

je stizo gs. P je tko tog petog oktobr prvo ugenvtr. Drugi su rzvlili ulzn vrt i uli u obelisk. D i

8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

19/27

Natpis na spomeniku jos uvek stoji

Postavite na

tmo nine tetu. Ond je u toj noi stigl grup mldih i ztili s poskidl skupocene reflektore. One iji je svetlosni snop ro nebom i do dvdeset kilometr u visinu.Ztim su prordili uveni sprejevi. Bel podlog bil je ideln d se ispiu, od ljubvnih do politikih poruk. I zudo, nikome od grdskih otc to nije smetlo. Godinm je to bilo ruglo n Uu. Godinm su grfiti ispisivni

jedni preko drugih.

Delovlo je tuno to zdnje u godinm iz ns. Bil je to slik o nm, o onoj uvenoj istini d nm nit nijesveto. D i preko nevinih rtv NATo gresije gzimo. Jer se, bilo je jsno, i ovde nekkv politik uplel.

U muuvremenu su polko poel d nestju slov s onog tekst o gresiji. Skidn su, skidn, doposlednjeg. I ko d je to neko i eko. Kd su slov nestl, obelisk se zbeleo. I opet, z divno udo, vie gniko ne r. Sd se beli, izgled nekko sveno, smo to nigde ne pie kojim je povodom podignut i tsimbolizuje. A kko je spomenik izgledo u jednom periodu moe d se dozn im se od obelisk nprvi desetk

kork k rukvcu Dunv. Tmo je mli trfo. Kko on dns izgled, tkv je bio donedvno i spomenik. Toje slik koju smi stvrmo o sebi.

Dun N. Rdin

29.11.2011.


8/3/2019 Koreni (29.11.2011)

20/27

Busek za podelu Kosova

01. December, 2011

. Skeni rano

. Navigacija

Vie od 65 000



reeno: Hvala!

Svoje za svoje

Srpski kokus protiv Srba?

Ove godine vie puta smo imali priliku da ujemo ministra unutranjih poslova Ivicu Daia kakozagovara "podelu" Kosova i Metohije. Jo tamo negde polovinom maja, ministar Dai je konstatovaoda je "jedino realno reenje da tamo gde ive Srbi ostanu u Srbiji, a da se drugi deo gde ive Abanci

odvoji". Svako drugaije reenje, tvrdio je ministar policije, samo je "gubitak vremena", tako da e "proigodine i decenije u pokuajima da ree mala pitanja.

Dai-Busekova "teorija"

Nedavno je o podeli Kosova i Metohije pisao i Vol strit dornal, a "originalna" ideja potekla je odnekuda na takav

nain, da ono, za ta se, koliko jue, govorilo da je nemogue, danas postaje sve izvesnije. O podeli Kosova, vemesecima, pored pomenutog srpskog ministra, "trubi" i austrijski diplomata Erhard Busek, ef Pakta za stabilnost

jugoistone Evrope. Krajem avgusta, Busek je rekao:

"Brisel i Vaington tvrde da granice ne mogu da se menjaju, ali ukoliko bi se Pritina i Beograd sporazumeli, oni bise pomirili s takvom idejom. Do takvog reenja moe se doi samo direktnim razgovorima dve strane. Reenje se

moe pronai samo meusobnim razumevanjem, nekom vrstom procesa pomirenja koji e sigurno biti teak, ali je

vano da takvi procesi krenu."

Ne znamo da li je Ivica Dai bio taj koji je "inspirisao" bekog zvaninika sa slovenskim prezimenom (Buek?) danametne temu podele Kosova, o kojoj se danas, za razliku od ranije, sve ee i sve ozbiljnije govori. Takoe,mada mnogima u Srbiji, reklo bi se, takav Dai-Busekov predlog, ako nita vie, izgleda kao racionalan pristupreavanju problema, stvari su tu daleko od toga da budu jasne.

Buenje probuenog

Zapravo, postavlja se pitanje, da li su izjave pomenutih

politiara put ka jo jednom "buenju" Srbije? Da je to modatako, indirektno potvruje poslanik u "kosovskom parlamentu"Lutvi Haziri, lan Demokratskog saveza Kosova, koji je prenekoliko dana "podsetio" i Buseka i Daia na "granice iz1956.godine", kada optina Leposavi nije bila u sastavuAutonomne pokrajine Kosova i Metohije. Takvu "nepravdu"

prema Srbima, Haziri bi da ispravi tako to e izneti "ponudu"da se to podruje na severu Kosmeta zameni za "istonoKosovo", to jeste, za tzv. Preevsku dolinu (Bujanovac,

Preevo i Medvea). Otprilike, to bi bilo kao kada bi se oveknasilno uselio u kuu svog komije, a onda od ovoga traio dazameni sobu koju je oteo za drugu sobu koja je blie njegovoj

kui, ali tako da mu na kraju ostanu obe sobe.

Ako bismo pokuali da skl

koreni (29.11.2011)

Documents