kontrola kvaliteta prefabrikovanih betonskih...

KONTROLA KVALITETAPREFABRIKOVANIH BETONSKIH FASADNIH ELEMENATA NAKON

VISEGODISNJE EKSPLOATACIJE

Mirjana LABAN

1. UVOD

Primenom savremenih tehnotosklh postupaka uoblasti graditeljstva, u domenu industrijske izgradnjezgrada, postignut je znacajan tehnicki napredak, ali sesustina funkcionalnih zahteva po pitanju fasada nijebitno izmenila od prvobitne kolibe do danas: samo jedefinicija funkcije fasade diferencirana, u zavisnosti odvremena turnacenla, na razne nacine. Jedna od ovihpodela1

, U naso] dornaco] arhitektonskoj teoriji, odnosi seposebno na fasade izvedene na industrijski nacin:

Fizicko - tebnlck» funkcije (zastita unutrasnieqsadrza]a zgrade od nepozellnlh uticaja spoljne sredine izastita spoljne sredine, odnosno covekove okoline odnepozelinih uticaja sadrzaja/funkciie zgrade);

Likovno esteticke funkcije (artikulacija arhitektonskefiziognomije zgrade, likovno-estetska diferencijacijazgrade i likovna komponenta covekovs zivotne sredine);

Oblikovno - urbanisticke funkcije (faktor »rnasovnepojave«, faktor »arnbijentalne identitikaciie« i faktor»hurnane rdentiflkaclie«).

Nakon dugogodisnjeg perioda eksploatacije, samagradevina u vecini slucaieva i dalje zadovoljava svojuosnovnu programsku namenu, ali njena spoliasniost fasada ne ispunjava zahteve kvaliteta, bilo da je torezultat ostecenja tokom vremena iii izmenjenih zahtevau smislu tehnickih karakteristika i izgleda zgrade.

Svako razmatranje u pravcu rnoqucnostl obnoveomotaca zgrade, podrazumeva, kao jedan od polaznihpodataka, utvrdivanje tehnickoq stanja ornotaca zgrade.Viseporodicne stambene zgrade su, u periodu intenzivneizgradnje nasih gradova (druga polovina XX veka), najcesce bile gradene primenom visokog stepena industri-

Adrese autora:Mr Mirjana Laban, dipl. inz.grad., precavae Vise tehnickeskole u Novom SaduVisa tehnicka skola, ul. Skolska 1, 21000 Novi Sad

1 P. Petrovic, Lj. Nedic, Karakteristike tasada, Montazns betonske fasade, Institut IMS, Beograd 1995.g. str.7-19

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

STRUCNIRADUDK: 692.23:624.012.35/.36 =861

jalizacije gradenja, sto je obuhvatalo i primenu montaznih prefabrikovanih betonskih fasadnih elemenata.

Vecina zgrada u Evropi2 je izgradena nakon 1950.godine, i to najvecirn delom primenom industrijskihsistema gradnje koji su ukljucivali primenuprefabrikovanih betonskih elemenata pri izradi fasade.Potreba za velikim brojem stambenih jedinica ugradovima sirom Evrope dovela je do' brze izgradnjecitavih naselja. Podaci pokazuju da kvalitet ornotacatada izgradenih zgrada retko zadovoljavaju danasniezahteve, narocito u pogledu termoizolacije; a da supopravke fasada glavni nosilac troskova odrzavanjazgrade. Na osnovu ovih saznanja organizovana su idruga istrazivania kroz tematske akcije3 u zemljamaEvropske unije, sa ucescem drugih evropskih zemalja.

U okviru dosad uradenih istrazivanja", utvrdeno je dau Novom Sadu, u visestarnbenirn zgradama izgradenimna industrijski nacin, trenutno zivi preko 67.000stanovnika, sto cini gotovo polovinu gradske populacije.Ovaj istrazivacki rad je usmeren na dobijanje osnovnihpocetnih podataka 0 tehnickorn stanju primenjenihrnontazno betonskih prefabrikovanih elemenata uizgradnji viseporodicnih stambenih zgrada u NovomSadu.

2. NACIN ODABIRA UZORAKA I PRIKUPLJANJAPODATAKA

Prefabrikovani rnontazni skeletni sistem IMS uznacajnoj meri preovladuje kada je rec 0 izgradnjivisestarnbenih zgrada na industrijski nacin u NovomSadu, a kao jedini je ostao u primeni i u danasnio]tehnologiji izgradnje objekata (u segmentu nosece

2 COST Action C5 ..Urban heritage and building maintance«3 European comission, Communitty Research, European

Cooperation in the field of Scientific and technical research;Actions C 12, C 13, C 16, RESTATE project, SUREUROproject i mnogi drugi

4 M. Laban, Industrijska izgradnja visestambenih zgrada uNovom Sadu, magistarski rad, FTN Novi Sad, 2005.

3

konstrukeije), pa se smatra da ovakvo istrazivan]e rnozeda predstavlja skroman doprinos u domenu rnoqucihpravaca rekonstrukcije i revitalizaeije zgrada i obnovunaselja nastalih primenom sistema IMS, kao i da ukazena neke rnoquce aspekte u razmatranju eventualneponovne primene integralnog sistema.

Ustanovljeno je da je na gradskom podruciu Umana Ii II najpre i iskljucivo primenjivan IMS sistem, koji jeujedno i najzastupljeniji na citavo] teritoriji grada, pa jeutvrdivanje tehnickoq stanja konkretnih objekataizgradenih u IMS sistemu na podrucju Umana I i IIsvakako polazna tacka za razmatranje danasnjeq stanjazgrada izgradenih u ovom sistemu, u Novom Sadu iuopste,

Na osnovu izvoda iz katastra blokova Novog Sada iz1994g.5 i izvrsenoj identifikaeiji vrste izgradenih objekatana terenu zakljuceno je da je od ukupnog brojaizgradenih stanova na Umanu I (1673) 65% izgradenoprimenom IMS sistema (eea1080 stanova) i da u njimazivi priblizno 2900 stanovnika, odnosno 65% od ukupnogbroja gradana koji stanuju na Umanu I (4492); dok je odizgradenih 2658 stanova na Umanu II, 2071 stanizgraden u IMS sistemu, odnosno 78%, i da u ovimstanovima zivi 5705 stanovnika, odnosno 75% odukupnog broja zttelia Umana II ( 7800 ).

Izbor konkretnih objekata je izvrsen tako sto jeodreden priblizan period izgradnje (1962.g. -1970.g.),starost objekata preko 30 godina (garantni rok od 20godina za konstrukeiju i montazne elemente je uvelikoistekao), a dodatni znaca] je pripisan i cinjeniei daodabrani objekti imaju i svo]e visestruke »dvoinike« uokviru istog iii drugog gradskog podruc]a.

Nacin prikupljanja podataka, koji su posluzili kaobaza za analiziranje i izvodenje zakliucaka, jeobservacija, odnosno posmatranje, uocevenie ibeleienje zapazenih defekata prefabrikovanihrnontaznih elemenata na fasadama odabranih objekata.Iz tih razloga, kao i da bi uoceni defekti bili sto preeiznijeopisani i razvrstani, posmatrana je prva stambenu etaza,kao najbliza oku posrnatraca.

3. DEFINISANJE METODOLOGIJE, KRITERIJUMA ICILJA ISTRAZIVANJA

Fasadni elementi u sistemu IMS, u odnosu na svojuformu, mogu da se podele na horizontalne fasadneelemente - parapete i vertikalne fasadne elemente panele. Dalja podela razlikuje parapetne elemente uprostorijama (termoizolovane) i parapetne ograde nabalkonima i lodama; dok u okviru panela rnozerno daustanovimo podelu na pune, bez otvora, ko] zatvarajubilo kompletnu sirinu modularne ravni, bilo samo njendeo, i panele sa otvorima za fasadnu stolariju, koji mogubiti formirani isecanjem u okviru panela iii potpunimiseeanjem dela panela.

Za svaki posmatrani objekat [e, u okviru posmatranog uzorka fasadne povrsine, izvrsena identifikaeijavrste fasadnih elemenata, kao i prebrojavanje zastupljenih tipova elemenata.

5 Oat je kao prilog u seminarskom radu M. Laban"Viseporodicne stambene zgrade izgradene u prefabrikovanom montaznom sisternu IMS na gradskom podruciuLiman u Novom Sadu", 2002.g.

4

Usvojena je klasifikaeija defekata na osnovuiiterature'' i prilagodena - dopunjena sa ostecenjrnaprirnecenlrn tokom observaeije konkretnih primera; paklasifikaeija defekata, koja se primenjuje u ovomistrazivanju izgleda ovako:

• Prsline - pukotine• Okrunjene iviee i uglovi• Mrezaste prsline od skupljanja• Skup nekoliko bliskih prslina - pukotina• l.justenle zavrsnoq sloja• Probijanje korozije na povrsinsku spoljnu ravan

elementa• Ostecenia zastitnoq sloja betona• Segragacija betona• Pojava mahovine i gljiviea u ostecenirn povrsi

nskim zonama.Kvantifikaeija - prebrojavanje ovako opisanih

klasifikovanih defekata vrsi se za svaki objekat uzorak, posrnatrajuci fasadnu povrsinu velicine punogmodularnog rastera kao primerak, odnosno 17 takvihprimeraka po uzorku, nurnerisuci rastere sa leva nadesno, od ulaznog polja, sto se vidi iz konkretnih tabela,serna i fotografija za svaki objekat (uzorak) posebno.

S obzirom da postoje razlike u konfiguraeijifasada posmatranih objekata, a da su defekti odlikepojedinacnih elemenata, svaki posmatrani primerakkonvertuje se u stvarne elemente zastupljene naposmatranoj fasadi i evidentira se vrsta i nivo osteceniakonkretnog elementa.

Nivo ostecenja pojedlnacnoq elementa je uodnosu na povrsinu elementa klasifikovan kao:

• manji (ostecena povrsina iznosi manje od 30%ukupne povrsine elementa),

• srednji (ostecena povrsina iznosi 30 do 60%ukupne povrsine elementa),

• znacajan (ostecena povrsina iznosi preko 60%ukupne povrsine elementa).

Sabiranjem ukupnog broja defekata na svimprimereima (u okviru jednog uzorka), dobija se ukupanbroj ostecenja fasadnih elemenata po uzorku, a delecidobijeni broj sa brojem posmatranim primeraka, dobijase broj ostecenja fasadnih elemenata po jednommodularnom rasteru fasadne povrsine, tj. po primerku.

Kako se zeli utvrditi broj defekata prvenstveno radinjihovog eventualnog otklanjanja (sanaeije fasade),primenjen je metod kontrolnih karti za atribute ( u i ckontrolne karte).

U primeni ove metode treba voditi racuna daodredeni red grupisanja podataka mora da ima smisao utehnickorn iii proizvodnom pogledu. Iz tih razloga,podaei su grupisani po pojedinim objektima, pa brojuzoraka odgovara odabranorn broju posmatranihobjekata - deset. Iz razloga rnoqucnosti observacije ivalidnosti naknadne komparativne analize, posmatrajuse u okviru jednog uzorka 17 modularnih rasterafasadne povrsine u okviru prve stambene etaze svakezgrade (visoko prizemlje iii prvi sprat), sto predstavljabroj primeraka u okviru jednog uzorka - 17.

6 Muravljov M., Zivkovic S., Kovacevic T., Jevtic D., i KrasuljaM: Sistematizacija i postupci sanacije nekih defekata uelementima rnontaznih panel nih zgrada, 6. naucni skupINDIS-94, knjiga II, str. 185-192. i Deni6 N., Vojinovic B.,Bogunovi6 S.: Greske i sanacije montazruh betonskih tasada,Montazne betonske fasade, str167.-176.


Slike 1.-6. Ljustenje zav:.sn.og s/~fa,. o~te6~nje ~a~titnog sloja betona, mreiaste prsline od skupljanja, segregacijabeto~a, korozije I dresticn! pnmen: bujenje flore na betonskoj nsdstresnici, biotoske korozija betona i potpunoogoljena armatura parapetnog elementa, korozija armature

Na kontrolnim kartama je neophodno utvrditicentralnu liniju i kontrolne granice. Centralna Iinijakontrolne karte definise standard kvaliteta zaposmatrane uzorke - zgrade; u pogledu osteceniaposmatranih fasadnih elemenata. Kontrolne granicedefinisu granice tolerancije kvaliteta, a vrednosti kojeprelaze gornju granicu ukazuju na broj ostecenja poprimerku (jednom modularnom fasadnom rasteru),odnosno po uzorku (objektu), koji nije posledicanormalne standardne eksploatacije zgrade iuobicajenih spoljasniih uticaja. Razlozi koji su doveli dotakvog stanja zahtevaju posebne postupke ispitivanja ianalize.

Stabilnost kvaliteta izvedenih radova (pretabrikovane rnontazne betonske fasade izvedene IMS tehnologijom gradnje), nakon isteka odredenog vremenskogperioda, ocenjuje se pornocu ovako formiranih kentrolnih karata, utvrdivanjem broja tacaka koje se nalazevan kontrolnih granica.

4. PRIKAZ PRIKUPLJENIH PODATAKA

4.1. Tri stambene kule tipa NS 1

Tri cetvorospratne stambene kule se nalaze nagradskom podrucju Liman I, u .Jiricekovo] ulici broj 1, broj3 i u ulici Milke Grgurove broj 2. Izgradene su u periodu1962. - 1965. godine.

Posmatrana prva stambena etaza u slucaju ovegrupe zgrada je visoko prizemlje. Posmatrani brojfasadnih modularnih rastera na nivou visokog prizemljaje 17, jer se u okviru jednog modularnog rastera nalaziulazni portal, te kao takav ne sadrf prefabrikovanemontazne betonske elemente. Usvojena distribucijafasadnih modularnih rastera je prikazana na slid broj 10.Zavrsna obrada parapetnih panela sa termoizolacijom,punih panela i punih panela sa otvorom je tarolit u svetlosivoj boji, povrsine su ravne, dok je zavrsna obradapolupanela i meduprozorskih stubica crni tarolit ipovrsine su takode ravne, a paneli koji zatvaraju decmodularne ravni su izliveni sa kanelurama i njihovzavrsni sloj je takode crni tarolit.

Slike 7.,8.i 9. Izgledi kula tipa NS-1

MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19) 5

/II

• • •

rTI

fI

f'.:,j jp 17 Ili.!~Z

•

•

•

Slika 10. Prikaz posmatranih polja - modularnih rastera na fasadama tri kule tipa NS-1

Slike 11. - 14. Ksrekietisticn! fasadni modularni rasteri za kule tipa NS 1

Na jednom od objekata je izvrsena nadogradnja, stonije bitno uticalo na stanje fasade u smislu popravki, doksu na svim objektima izvrsene sanacije meduprozorskih

stubica zbog prslina(evidentirano).

Ijustenja zavrsnoq sloja

14

ZNA AJNO2 '2 <:>

--1,2.12

17

--1.2,8

1.2.10

1

13 --1315

6 13 ~4. 15

-- 14,1513.14

.:.=5

'S

14

5.14

9

3,10.163 16

SREDNJE"lIVO OsTE ENJ".

----t------------f----''-----

MALO

-------t---.--.-------.---..----.+-.---------\

-------_._-+------"------- ---_._------\

..- _ __._-144

OPIS OtiTEvENJA

prshfl& - puk{)finE>okrnnfene ivice ; i;f:jcvi

iiustomen?vrSIlOG sJoiaurcaor korr;mie n<1 spoljnu povrSinu a/omenta

mfolaste prsline oa skupljafl a

L PTrx)o:::.:orozije na spo/inlJ oovdinll element;}i oS!(J(..'9rJie l8stitr109 sJo/a betona! SeQr&qoc~8 bet0ll8

! skup fieicoiiko bllskih prslinn- pukotina

!~---~;!i~~~4~;~;.~---~~~~~=i~--_----~:_·-__--~-~~-.=_-..'_-.----f----.:.::...-----+-----"'-------I

fustenfe ZSVf"$.'Y.:.IG S!oia

._________ . o:~tnton~ z.asJil11OfJ Sloj<!betona

----cora-¥-.b-iora-~"-,~:::~,,,i~-;;;;eeCe;:';""'C'-'n~~m:-:-, po-::=,vtsm"'''C:-s'''m'''a-------''''''-'' ··---------_·_--------_+_-------·-·--·-···----1--------·-"-1' .- ..-.. ;X"Ii"" - pukotine

okflJn'8"neivc« i uak;",i

TIP FASADNOGELEMEN'TA

MEDUPROZCRSKisrueu»

PUN ZIONI PANELZATVARA CE1.U

MODULARNU RAVAN

PUN ZIONI PANELZA rVARA OED SI'I.INEMGOULARNE RAVNI

PARAPEn..;! PANELSA TERMO:ZOLACfJOM

ZiDN! PANEL SA OTVORIMA

_ .._--

I Drodo~-":U.:::;>'po\vr::..;s~in"'u8lO;..,;~1:...me-._nl_s +- -+ -"--"- t- -'-'- .__

::::=========~I= ~'.!b:c."8_~n!'.)ni8 IJaostecen:mpovrs:n.1ma .-.-::.-..::..~===::;====*=======~=========..-===1~;~ji.~~ ~:~ ••-::-=-~----::-_._-----~'-_.._--+------------j'----.------ j;'----~

orooor 1..t::."'OzifiJ no SDOiimJpo~nu eJe.rnernaCSl9c9r.iezas!itnoa slois beton»

s~~rogvci o b%na(K;fa;:a !:J~(;mlarn:l)ti fU) otfecefim! DiJY~!fmma

T.1bc/a 1: eviitentirenje derekat.1 nn fas.1di kllie tipa NS-1, Jiricekova 3

6 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

';i < ....... < < ....... i iC ·.···.·...·········CC·.·.....ii····.·.·.·.····.·.··. i .; .' ..·····.·.i.; CC <if:lEi:iENT';:

:..... ........ i MALO Z:NACA.JN(-- _..._.

..__. prsfj~,,?-& ~ :Ju~""Otin& 1.8.' 1.17 1(~

(>kr:.mf6~9 iv1CEti !JO/OVf i 1,2,2·, a.10. 17PARAPETNI PAN£i..

~···_·_·.~k;/;f;r~~;h~~~ih*~f~~;~::;,1ina-··--

~*~I

SA TERMOjZOLACiJOM i ~

~'enje zavtSo('lg slcpJ ,7- ?roao« KOi'OZ!j~ n3 speijnu pcvrsin« 6!-3ment,) ,

o.<;ti7,;en,-e zasfHfloq s10j8 b~tor:,'i ...- is$orecacfa betDt)8 ,

L. __.. fX)I8'ifJ t)lorezemmn na o§t8Cenim pov.--§in8ma -_.._--. .___.L ..... .......... --- -_.-_.._.... ...-._. ......_-_ .•.- ----- -'-- --- --, prsiir:e • DukafifUj,

----------------- ~O, ~ 1 .1_ 2, 9~.__..__..-OKn:nieneivtcc i U!110vi

_..··--···..··....·..-1----··---- ;! 1Y1rnias,e f}rsJil19 od sJ(u;}jiafu8 ......_--:------ -_...__..__._-_._...-

-------_.~_.----_._._--_..MEDUPROZORSK: SK:JJ:; nek.O:ikOb1isJ<it1fJ!sJin8 -.DUJ(otino

STUBIC.I j liustenjg Z8VrSrnx:sJO/a ->----- 1.29.11prodcr korolijc nC} spaJ liiJ MVf§JmJ otomont«

osl86tm;e Z8stftnt'"Jl!l sk>ia be;onu 1se-ol'caaci.'abetona ;

00 "aVcf 1!icrazflnJfl"a nu ~!eceHim oovrSinami3

prsJine . pukotine --y- 6,13akron 'ens i\ice i uc/o""; 7 6_13- 16 4

r.lffl'laste J)lS/j~rye ad skuJ;fan:a ----+-- 16PUN ZIONI PANEL S/<U(I nekoli1<o bllski.'l Dr.sJina ~ (JtJkotma ~3.16 4

Z.-ITVARACELU h,t;tonlP.-za"r!~)O sloia.._----~ -:5 4

MOOULARNU RAVAN oroao« koroziie na spcJinu po\-rSinu elumenta, oS;eceniez8s!itnooslc's botona i 4,13r searooecFa 08'ona

,- _M__ _..i... F!!!i.avB biorszaranill na osmcenimDOvtSinama

prs1ino :.(Ji:JeotJ~"e 5_14okmn 'eneMop.i uafovi ._..__. >---- 5 14

rmeioste arsJineod skuoli8fj ia

PUN ZION; PANEL sJ,tup neJm!i#(o b/iskih prslina - Duitatina

ZAT'IARA OED SIR/filE liuslonie zavrSnoo5/o:a 5,14,\40DULARIVE RAVNI onxtor ~Of'Ol"ena 's"o,>JinllaovrSmu elemenla

O--,teceniez~§fftnoo sloia be/ana.8oreoocif6 ~tona

ooilN~ biorozarania na o~tetenim oovrSinama

or.!line - JJ"kO~n9oktun'(JIlCiviCQj VOJoo,ri 5.15

_.'___"'H_~iasteprsiine od skupljanja -------------- .._...liON; PANEL SA OT\IORiMA s~:;;Ti"lwhko bllskih Df'slina• Dukottna 5

/ius,eniA za~nnt"J81o'a 15prodor komziia no soornu oovrlinu elementa 5 15

~o,St~~n'9 ~asti!nCQ slnJ'a b6t0na 5 15

~acH8 b6tcnl! i--.-.-..ootsvob;'n!az,'if8f?j2 na ostecfJnt/!'f pownams

._.._- ..-.-j---_.5

TabeJa 2: evidentiranje defelcata na fasadi kute tip" NS~1. Jiricekov8 1

.... ............. ............. ........ . • . .... ',

TIP FASAONOG (JPIS OSTECENJA N 05TECENJAELEMENTA '-'IA SREDNJE 7.NACAJNO

t.=:¥..~ .._..- p::s·jine - pui<otj'!i} - 7,8.1,2 --."--" 3,17 N

1. 7 11, ~5. 17 8.9. -10PARAPETN: PANfEL ~-------__:~:;,~:E~!::;~?i~;;~~~inP. '0

SA TERMQfZOLACIJOM .•._.- .......-....._. '0 16 \l 11

j !Iuster:jf} za'-lJ#OQs!?i:J --- _._... 7.9 3.7.12

I ..-2"!!..~~::!.~9.~i!!. ':It!S;~~i; oovrtinu e!9."n6nt3- ir ......•-...~

(\~te<:en;& zastitnoa siohi bRlona

~. saQlNa<.~ia bctonrJ _. ......... • ••••••••w

PO::;V2! !):Cf8zarsn:a no oStecenim po,,~;namu I..... _.····_H• '-'-"'-

prsJine- pLikOfino-_....._...

1,2,6,9.10,11,17--OAAJflit9ne ivice i uaJovi

mrstaste orsnn« ad sl(lJ/Jf:an'(j

MEDUPROZORSKI ssuo neJ<:cliko bJi,skihprsli.r'l8 ~ Duko/ina --_.-.._..STUBICI !iu~'!emezavrSrmo s10'0 1.2,8, g. 10 11,17

orooor korozi1ena 5DOi:nupcm;nu eleme:fta---

1--_______________oUeteme latti/flOC SIC-8~tona._..-

seoreoacra beiona---

i ooiavo oivraz8tan'8 f?ao!te6enim oovrSinama

prslmfi - DUl<otit1ft 13 4

oMUIJ 'sns iVlce ; uoklvi 15 13 6

--mreiasle prsline cd skupJjanis 15

PUN ZIONi PANEL Si<uD nokoJiko blisJelh nrSlins . oukonna 14 4,6,13,15

Z.-ITVARACEW liustenie z8vr3noc slc'a 15 4,6

MODULARNU RAVAN prador xorczr'o na spoi,'-nu novriinu eJomenla 4

ostecen;ezaSlitnocsJoia Mtone 6,13 4

S80maac#a batonaPC:DVfJbiorazaraf1'S na cSteCenimDOvrSi....,ama

{J,sline & Dukolme --oknmiMJe ivice i unJCVI 5.14

_......·____·...H.···· mreitosta prsline cd sk:Jpljanja

PUN ZION: PANEL s/w't fl9koiiko bliskil) Dl'siina - pukotin8 IZATVARA DED StRINE ;'usfenut Z8~n()() sk"is 5_ 14 iMODULARNE RAVNI DraoorJevrozj'ena soo/'nuoovrSinu e/lJmenta

drec'eniP za!WL"oo slo 8 b<!tona ---seamolfciia batona

1?Ei.~y~~_e!.()(~z.Qra,'1·8 niJ o~oCGnjm DOvrSinama

pr-siino h pUko!ine , 5okr.:njene ivice j I.JQlovi 5

..._.. :nr'Oi[ls[O prsline ad si<i~pljanis, , _...-

Z!D:"-li PANEL SA 07VCRiMA !:;I(uc:!Rka!iko bli~*ih prs!int3 - puJfot;t~(j ----t- 5_14

bu!ton's zavrstY.XJ stoia 5.~.___.I!!"~Jor ;':Oruz;'9 :!8 spoJ,;nupawSinu e;ementa ;

:....... 05!ecen;e zastilnog slota talollt! 5C.J ...._._..-

i seomoaciia b(J!ona _..._._...-pofn':H i;iora;:srcJTJja na o§teCer:im povr$inam,;1 5 -:4 I

Tob('la 3: evidentiranje defekata na fasadi kufe tipa NS~1. Milke Grgurove 1


4.2. Cetiri vlsestambene zgrade tipa NS 2

Cetiri cetvorospratne visestarnbene zgrade tipa NS 2nalaze se na gradskom podrucju Liman I, na aktuelnimadresama u ulici Jiricekovo] broj 5 i broj 7, ulici MilkeGrgurove broj 4 i u ulici Veljka Petrovica broj 7. Izgradene su u periodu 1966. - 1968. godine,

Posmatrana prva stambena etaza u slucaju ovegrupe zgrada je visoko prizemlje. Usvojena distribucijafasadnih modularnih rastera je prikazana na slikama broj20 i 21.

Stika 15. Danasnji izgted zgrade tipa NS-2, Jiricekovautica broj 7

Zavrsna obrada parapetnih panela sa termoizolacijom i ogradnih panela je tarolit u svetlo sivoj boji,povrsine su rayne, dok je zavrsna obrada rneduprozorskih stubica crni tarolit i povrsine su takode rayne apaneli koji zatvaraju celu modularnu ravan su zavrsnooblozeni kerarnicklrn plocicarna u zuto] boji.

Prilikom posmatranja ustanovljeno je da je veliki brojloda zatvoren primenom fasadne stolarije. 8to seintervencija na samim elementima tice, kao i kod kulatipa NS 2, primecene su reparacije veceq brojameduprozorskih stubica, ali ne na jedinstven nacin. Doreparacija je doslo usled pukotina i Ijustenja zavrsnoqslo]a, pa su te primedbe evidentirane u tabelamadefekata. Ostecenja ogradnih panela su cesto posledicai neadekvatnog odrzavanja iii ostecenja Iimarskihelemenata -Iula za odvod vode sa lode.

Na osnovu detaljne observacije moze se tvrditi da supuni fasadni paneli, ko]i su zavrsno tabricki obradenikerarnickirn plocicarna, bez ostecenja u samom poljupanela, dok su ostecenia ivica nastala usledneadekvatne funkcije spojnica, pogotovo u donjoj zonipanela.

S obzirom da su lsti elementi fasade korisceni zazgrade NS 2 i kule NS 1 prirneceno je da su generalno unailosfjern stanju meduprozorski stubici, kao ida su punipaneli primenjeni na kulama NS 1 (sa tarolitom kaozavrsnirn slojern) u daleko losiiern stanju nego punipaneli na zgradi NS 2 koji su oblozeni keramikom.

8

Stike 16. - 19. Karakteristicni fasadni modutarni rasteri za zgrade tipa NS 2


PAPAj.",€TN; PAt..;Ei..SA YlERI'.,1ClZOLACiJOM

MEeUF~ZOR.s1<i

STl.JBICi

PUN 110Nl PANELZATVARA CEW

MODUtARNU RAVAN

._---~t--- . ~:~t~jt:~~, 7 ~~ 1" - .__ _. _+ -1

~; .._. ~~.;r~·:!:~~~~!..!r;:.;ii~:~~··~'"'~~.·:;~~~:~plJC'li-~~sn~~:..,--""-----····j--r~:· · """"""', -+_..

PARAPETNI ",,_ "'{~ten,", Z.. vrs '~-L;"'~bt~"'--.=-=- + .:.::'~l: ~'_OGr~ADNf PANEL ..__-Jf?!Odv'..... ' "~or~~ no so:.x.",.. (: ';.~mu eieme..~'a --- - .

..P.:!'..~;;.:;;:~"!~::~~' L --,,--~=~·I ~"..-. ." "_-" ...- ___"-_...--..-----11-:::============= N!a'.,71 bio:-s';.fJmn:8 na o-s:ae.ni;r;pc.,·rt!namo _..L.... . ========~

> ~. ----+-+"-.. _.:._-..~--==~.j---,,.... -I --------------1===...._·_"._ .. -.....-=t== -----."".. '~"--------1;------ ----f........- ..----..

f,lbe/a 4: evicftmtirdnje defek4ta ne fos.'sadi zgfade tips NS-2. JiriCt"kova 5

Slika 20. i 21. Prikaz posmatranih polja - fasadnih modularnih rastera za zgrad u Jiricekovoj ulici br. 5 i 7,i ulici M. Grgurove br. 4, V. Petrovic» br.7


TIP FASADNOG OPIS OSTECENJA NIVO O;sTE'~EN,I"

ELEMENTA MA!.. ! SREDNJE ._-- +___.__..._ZN~A!!!9.._._~prs/me - pukc!in8 7 j 1. '1

o~funienaNice t ugfov! i 7 '3 1,3PARAPETNf PANt::L mreiast9 p.rsfine ad skuoijunja .1_

SA TERMOJZOLACfJOM SkUD neJ-:o!j~:() b!iskltJ prstin« . iJukatina i 11 ! 3. 13ljusienje zavrsHogstoja ! j 13 i 2. ~2

prodor }.;o:ozi"e :J(i spo!inupows:mj elemenfa I ,ot.t~l~nie :astitnog sioja hettOl18 I 17 I 3 !

ssoreoecii«betcce I Iocjav:l bi ....V87aranja fla oste6er.fm pO"'rSi~ama .:1====:-..:__ I

'-'

p'-stirle . pukotir;C-_.._- ...._- _.0_-._.---'- --"'--1~3':"7:'9:":;:f....~.- .... ..._--_......_---- 13, ':7

OKf>Jnjene ivk» i uq;o'litnreiost» orsJinoad skt/o1irm "a

'--. _.M£WPi10Z0RSKf skvOn9.i<.oliko blisKJJ1lJrsJina - pukotina --

STUB1C, fusten "az<JvrSrloo sto '0 1 3, 7,9 '1, 13. 1iotoaor kOJ"oziie !lB $POlinucOilrSinuefeJ?'lenta

csteoom6 zestitnoa sjoia betana !seqreqacija batons ! i I

pajava biorazara.'1/8 na osleeenimpcminama

___._.___,......__...._..e~':f!jin8 - pukotine._____.___.._.__..__ i.•.......

okrun '&r:e ivice i ugJOvl···f-·-·-·-_···· •......_..._------ f----.--.-..--.

2.4fTJreiasfeorsJin(Jod skuofiuf!ia ;

PUN ZIONI PANEL skup rmkoJiko bUskih prs:ina - pukotifl8 i ._- ---_._--_._----ZATVARA CEW !iu~!en'8 zavr!)"JOO sloi8

MOOULARNU RAVAN ortxx» kOrozfe 08spornu povrsinu a/ementa 1

oste68n's zastitnoq s:o'8 bebna !

seqreqaciia tetona Jpc 'eve b!CraZaran;a oa osteCentm oovminama 1 2,4

prslioe - pukatine 5 8,9 \2okruniene Nice j UQ!OV1 6 8 5

rnrfJzasro prs/illo od skupfjanjn .__..• 14 10PARAPETNi sku" Mkoiiko bliSkih "rsllnB . p(,kolina

OGRAONi PANEL IjlJstenj/12avrSnO!1 sleia 10. 16 12 14anxx» koroziifl na·sooJ·(1V DOvrS;nlJ e!emsnta 8

oslscan'g zastitnOQ slo'abeton«.._.....- _.._-----_._.

._.--seoreasci a tetona 8

..E?i.a ...."!.~/9.~2.;;.1!D~!.rj'!.. Tli.!..':?stf!.<}emm oovrS;nama......._..- --_.... .._._.__.-

-'-"-

---------._...

_.-. -- i.-----r--.t-.J 1------_._--- ----_.....__._.-..)

Tabe1a 5: evidentiranje detekata na 1asadi kule tipa NS¥2. Jiritekovil 7

TIP FASAONOG OPIS OSTEcENJA N1VQOSTECENJA

ELEMEN'fA .._. ---- ....-+.... Mi..LO SREDNJE ZN.>' :A- NO--'-"

prs1ina-.E!i.~0.t::.'!E...._.__. 13 15e:#otlfi:6n& J-\1"ice i HQ/Olii _.__._._-_:_~-}_?_. 17 f

PARAPFTNI PANEL~

(nreiaste pf':>"'iine v..? sKuoiiania-0r--

!•..- ....4..-.--.____._._____..__5,,; TERMOiZOLAC/..JOM S,kliP f"iekt;Ji.il;o b:iskih prslina ~ pUkctin~ _.. + ~ 7 i 9.11

'---/ius/arose zavrsnog slo;g 3. D ,1 ! ._--- -------_.--

1 proCQfkO:021~..rJ.~..!P!2YElJ pcvr!ir:ti ekJmenta I ;

osteeen-ezc3S!it."JO!. 5.'0-8 betoll8 !segleqaesio botone L---..----.--...--- ,

.~.-

_~.P~~ja.'~a O/orozamn{a (Ie oshlcemm povrsinama j

prsiina ~ pukoUn& 1.3, ·"'1 11 13 1:: 17 ..-._--- okrunfene. ivice i uaJovi

f-----_..__._!.:?L~!~!~.ro prs!!ne.ca skuplial:ia IMEDUPROZORSKI skup nekoi¥J(o bliskih OrSHt18 - tWKotina I

STUBICf {uSlen;s z8vrSnoo sioia...__ .•._-.. .._-_.- -···-------·-··-r---1, 3, 7: 9. 11, 13 "5,17

croao« korozjie na soottna povrSinu etemeot«....._._- •............ _..._... .··_-·····-····-·-·---T--·-·-

o.~t"te"}e2a~liInog slo'o batona..-

______...3.~f.!JOfrc;;a berot!9IJO;UVii bicf;3Z0r:m lJ Ila osteCon;mpo'./t't;nama .__._--_._......- ._._-

p''Stine - Dokotins..__.- --

f-----------...- .......okrun'8n6 ivice i uglovi 2

;!1reza.s~ prsJineoa skupJjanjaPUN ZIDNI PANEL skutJnultOf!i<o bJiskihprsiirttJ " m:f<otina -- iZATVARA CELU fustonie 18vrinoa s1018

MODULARNU F?AVAN prodor korozie tla soofmJ tJovrSif'lu e!ementoOSfecUff 'e zest!tncgsio;o botona i _._-_._-

sooreaaCiiaDelona i !··------·-po![JII'a b.iorazaran'a nao~teC8njm DOvrlinama I 2 i

___.....__..._._._.._._.....P.'.slme-{)lJl<Olina 8. 10 0; 16.. oKn;ni/Jno ivioo: uatovi 8, 16 5

mmzsste ptsJiJ"te cd skupi'sn's .•.-...........- .....~.._...- ... 5PARIlPETNJ skup ."exollko bJiskih OfS!ma - ctd<Otina '14

OGRADNI PANEL f'uslenie z8wsnca sJci,a 10 -- _..___§~.l.:1...__.______.__._prodorkorozije na spbtjf!U ro'nSinueJeme."Jta

osfeceniezastitnoa s!oB betona ·-----·-12··1:4-······SflQrsQaCIiat>etona

oo.ieva biorazarania 118 ostecenim pominama (

.._....._- ..._. --_. .- ._--_.- _.. T- .......- ..-I

-_._.._..

..-._...-_.! ---_..- ..-

t<l _._---oc

I

Tabela 6: ev;dentirnnja demkata n"taslldi z.qrade tipa NS·2, Milke Grgurove 4

10 MATERIJALII KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

ZNA NNO

.....__._--+---------1

>•••_---;-;=~."-----"-'~=--

··········----0;;-';.,,<0-·· --1-1------':+.-----+..-.-...-------1........_-"_."'--. -···-·····-·+1---"- <---+-------J

............... "_-.,-,..--:-:-,.,,-__-il.........__

OP,5 OST(ClNJA

PARAPETNI PANELSA TERMOllOv..CIJOM

MEf)UPROZORSKISTUBI!':I

prs1inf:J - ptJkotine'- --.::c~k"~"='ljan?il.dC8 i oglo,,1

~ mreZ(1Sfe ()rS!it'!o oo skupijanjasxuo nekofiko bi:skih orsiien • DUKotina

tJustenjs zamf'oq SiO-iJ

orooor KO:DZiifjna sootinu PC"'rS/~'!U a/omenta(i,~tecenie zastffnOQsio;aoelona

sonregf1c#a be/~aF'VjawJ b:GISzar.anja na osf9cIJnirn powSinama

3 -r 9,11. 13 15 17

-....--.--.----t--------I---------J

~ 3. 7 9, 1-; 13. 1."'5.c...:1.7~_+_---------I

16

ii2 4

...._------!-----------+----------I

.........-------+------+-------1

orsiine - pukotineokmnj$ne iilice j uotov;

:nrei3ste ors!ine oo SKuplj8rij8skUD noko;;ko bliskiti prs!ina .:. pukotina

ors!fne - Dukotineol<nmjene lvice ; ug;ovi

1 ---,~m~ro~ia:..5...t!!.E.~slir;9 cd SklJDI;w1"a~_ skup !tokoti~o bfiskYI p:-slin8 - puke/m8f- _Jus!onie20vrsnagslqa

prodc~~~~~1~:J~!s;:,,~:~~:;i;·~;~;:,j:'~~.'-"fa_----'----------T-----------+-----------1,~=:::..-------.,..--_ ...__....._-

1-----iX;-7·,awl iJj{;/:?T;:;~~~~j~S~::;I~npovrSinama._...~

PARAPETNIOGRADNI PANEL

PUN ZfDN! FANELZATVARA CELU

MODULAFINU RAVAN

_ _-+---------1;

_ .._---------\--------_..._.__._--

r--..---.--------------+--.---- ---f=-·-·--·----'---------I~_ ~_.__i ._..... _-+-.__.__--I-__~r-=---'------------- --======ji-..--------+--------~1 _: •.••_••••

Tabela 7: evident/ranjs defeksM IlJI fnsadi zyrade tips NS·2. Veljka Petroll/~.7

4.3. Tri stambene kule tipa S

Tri cetrnaestospratne stambene kule tipa S nalazese na gradskom podruciu Liman II, u ulici DragiseBrasovana bro] 18 i na Bulevaru oslobodenja bro] 155 ibroj 153. Izgradene su u periodu 1968. - 1970. godine.

Posmatrana prva stambena etaza u slucalu ove

grupe zgrada je visoko prizemtje, ali je one izgradenoprimenom tradicionalnog nacina izrade fasade, pa je naovim uzorcima - zgradama u istrazivanju posmatran prvisprat.

Usvojena distribucija fasadnih modularnih rastera jeprikazana na slici bro] 23.

Slika 22. Danasnji izgled kula tipa S

Zavrsna obrada parapetnih panela satermoizolacijom je tarelit u svetlo sivoj boji, povrsine surayne, zavrsna obrada meduprozorskih stubica crnitarolit i povrsine su takode rayne. Ogradni paneli su

proizvedeni u natur-betonu, ravnih povrsma, aliizlomljene forme, dok su puni paneli koji zatvaraju celumodularnu ravan takode proizvedeni u natur-betonu, alisa kanelurama.


-I f==~=~

, ') "=-~,.'• ~ r',-iiIi

~L L~-~.1")1 j : 'fut=U'

,_' I:! -+---C:---=L _~ uu.u..L.

i:: -0 • .J ~I i ;-"

I U f1 f' : I -=~ ~-'.-~--=-;-

•

•

•

-. ..

Ii• _---lL-

.---- -'=-lIf"

•

Slika 23. Prikaz posmatranih poija - fasadnih modularnih rastera za kule tipa S

Slika 24.-27. Karakteristicni fasadni modularni resteri za kule tipa S

":"IPFASADNOG

ELEME~"'A

OPIS osTCCCNJAlNA AJNO

6 8.9 ---- ...-.--.-.;-.·...6-----1

--

'01C

2

6 S.9 14. ;~

46

Di'OdGr !iO!uriie (;8 SDO/!r':U oovrSinue!e{~nt3oof~nie zatt!tnoq sha Mrooa

e-==~_ .._ ! _ _ _..__ ,,__~,._•...__-+----- .._.~--------

.~~£DiJPR()ZORSKj

STUBJC,

P'JN ZION! PANElZA TVARA CELU

MODUtARNU RAvAN

PAP.,APf!rNf P,W£i..SA TEHf,..~C:Z();"AC!JO"""~

PARAPETNIOG.ClADJ'J! PANEl

2 io. 17. ._'------11

5 15.

10, '12

1,5

--- ---

f--------- - -..--------.-.-----.-----..-.-.. -""" _..--_----__._-_.,•.. _- ..__-_-__---__+--_..__.._.,-_--------lr------------------.-.-.---.-------.. ----..- ..----.----- - ---t-·--- ---

I---------.-- ------....•....- _-_ _------------+----------j

Ti!b~Ja 8: eyjde!ltinJn}f! dt!fekafa na fasadi }{o/e tip;} S. Dragise Br~sov.tna 18

12 MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

.CARAPF.TNr F4.NEt5,,\ rEPMOiZOLAC!.:C:>1

M£f:vPR'.':lOC?S1:!$7!.!!3iC!

PUN ZIONi PANE.!.?AT\f)V~A CE!.U

MOD!.jl.AR"i{1 RAVAN

P.4R.AP£T."I;!OC.PADN1 PI,NEI

?.. 10 12

VEI,IJF'f\cZOFsr,:STi.sWGi

PUN Z!DN! PANEi.Z/:'.ivARA CEf.U

'::;~:'~'-:-::'~:~l~{~~!~F-.... j----' _--_ _.__. +,----

p.A.~AP:rN:

OORAON;PANf":1.

5. ANALIZA PRIKUPLJENIH PODATAKA

Kontrolne karte su grafikoni posebne vrste, koji sluzeza predstavljanje i analizu podataka 0 statistickirnmerama ispitanih uzoraka.

Evidentirani podaci - defekti na fasadama - sustatlsticki podaci dobijeni istrazivanjem. Prikazani su utabeli broj 11.

Redni broj uzorka odgovara rednom broju tabele ukojoj su dati podaci za pojedinacne zgrade i ima ih 10.

Velicina uzorka predstavlja broj ispitanih primeraka,n u okviru jednog uzorka, odnosno broj posmatranihfasadnih modularnih rastera i ima ih 17 u okviru svakezgrade.

Ukupan broj defekata u uzorku, c dobija sesabiranjem svih ostecenja u okviru jednog uzorkazgrade; i dobili smo ga sabiranjem podataka izodqovarajucih tabela, za svaku zgradu posebno.

Prosecan broj defekata po primerku dobija sedeljenjem kolone c i n.

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)13

Tabela broj 11. Broj defekata na fasadama

uzorak veticin« uzorka ukupan broj defekata broj defekata

(zgrada i tip) (bro] rastera) u uzorku po primerku

n c u

1 (kula NS 1) 17 71 4.176

2 (kula NS 1) 17 58 3.412

3 (kula NS 1) 17 60 3.529

4 (zarada NS 2) 17 34 2.000

5 (zqrada NS 2) 17 50 2.941

6 (zgrada NS 2) 17 43 2.529

7 (zcrada NS 2) 17 54 3.176

8 (kula S) 17 80 4.706

9 (kula S) 17 104 6.118

10 (kula S) 17 121 7.118

675 39.706

Kako je celokupno lstrazivanie radeno u ciljudoprinosa rnoqucnosf eventualnog otklanjanja ostecenjanastalih na fasadnim povrsinarna nakon isteka vise odtrideset godina eksploatacije objekata, formirane su c i ukontrelne karte.

Ove dye kontrelne karte u sustini daju isteinformacije, i u principu je dovoljna jedna od ove dye

solucije za dobijanje validnih podataka, ali su radirnoqucnosti provere izradene obe varijante.

Za u kontrelnu kartu velicine se odreduju na sledeeinacin:

Centralna Iinija predstavlja bro] defekata po jednomprimerku i racuna se na osnovu podataka dobijenihispitivanjem svih primeraka u svim uzorcima premaobrascu:

ukupan broj defekata u svim uzorcima 675U= ---------------------------------------------------- = ------- = 3,971

ukupan bro] primeraka u svim uzorcima 17

Donja kontrolna granica (DGK) i gornja kontrolnagranica (GGK) se racunaju na osnovu sledecihobrazaca:

~P,971DGK = u - 3 - = 3,971 - 3 -- = 2,521

n 17

~p,971

GGK = u + 3 - = 3,971 + 3 -- = 5,421n 17

Kontrolna karta za u

8.000:::J~ 7.000-Q)

.5 6.000

~ 5.000 -Q.

ClS 4.000-~ 3.000~~ 2.000 -

g 1.000

0.000

4 5 6 7 8

14

uzorak

MATERIJALI I KONSTRUKCIJE 49 (2006) 1-2 (3-19)

Za c kontrolnu kartu velicine se odreduju na sledecinacin:

Centralna linija predstavlja broj defekata po jednom

uzorku i racuna se na osnovu podataka dobijenihispitivanjem svih primeraka u svim uzorcima premaobrascu:

broj defekata u svim uzorcima 675C = ------------------------------------------ = ------- = 67,5

broj pregledanih uzoraka 10

Donja kontroine granica (DGK) i gornja kontrolnagranica (GGK) se racunaiu na osnovu sledecihobrazaca:

DGK = c -3* =67,5 - 3~67,5 = 42,852 GGK = c + 3* = 67,5 + 3~67,5 = 92,148

Kontrolna karta za c

6. DISKUSIJA REZULTATA ISTRAZIVANJA

Stabilnost kvaliteta fasadnih povrsina prefabrikovanihrnontaznih elemenata ocenjuje se analiziranjemdobijenih grafikona - kontrolnih karti za atribute.

Kako ne postoji podatak koji bi ukazao na ocekivanaiii uobicajena ostecenia fasadnih povrsina nakonvisegodisnje eksploatacije ovih zgrada, pocetni podatakpredstavljaju centralne linije kontrolnih karata.

Dakle, ako se usvoji da je prosecna mera ostecen]a iuobicajena iii ocekivana, onda se rnoze zakljuciti da sufasadne povrsine na sest od prvih sedam posmatranihuzoraka (kule tipa NS 1 i zgrade tipa NS 2) osteceneispod uobicajencq nivoa, dok je jedna vrlo blizucentralne linije u gornjem delu unutar kontrolne granice.

Daljom sekvencijalnom analizom (posmatranjempolja gornjeg i donjeg nivoa ostecenia) zakliucuje se dasu fasade sve tri poslednje posmatrane zgrade (kule tipaS) ostecene preko uobicaienoq nivoa ostecenja, a jednaod njih prelazi i gornju kontrolnu granicu.

Ovakvo grupisanje podataka ukazuje na postojanjezapravo dve arltrneticke sredine iii centralne linije zasvaku kontrolnu kartu, sto je posledica neujednacenogkvaliteta tehnickoq stanja fasadnih elemenata za ovedve grupe uzoraka.

Za dalju analizu, smatra se da su znacajni i podaci 0

vrsti posmatranih prefabrikovanih montamlh fasadnihelemenata, kao i 0 njihovoj zavrsno] obradi, pazakljucujerno da je devastacija fasadnih elemenataizrafajnija kada oni nisu izradeni sa zavrsnirn finalnimslojem, nego su proizvedeni i montirani kao elementi unatur betonu. Direktna izlozenost zastitnoq sloja betona


atmosferilijama i drugim uticajima tokom eksploatacijeobjekta dovela je do masivnih ostecenia elemenata,krunjenja zavrsnoq sloja, korozije i biokorozije, kao iznacajnih pukotina, pogotovo onih betonskih elemenatasa manjom debljinom kao sto su balkonski parapeti.

Ako se uvede jos jedna nova karakteristika - starostzgrade; rnoze se zakljuciti da se na prefabrikovanimrnontaznirn betonskim elementima, primenjenim priizgradnji kula tipa NS 1 i zgrada tipa NS 2, bez obzirasto su proizvedeni i ugradeni pet godina pre fasadnihelemenata na kularna tipa S, prosecno pokazuje zapolovinu manje ostecenja od na njima kompatibilnimelementima na kulama tipa S.

S obzirom da su ove dve grupe fasadnih elemenatakoje su zastupljene u istrazlvan]u najzastupljenije ucelokupnom realizovanom opusu izgradnje objekata usistemu IMS u Novom Sadu, na osnovu posmatranihuzoraka i dobijenih rezultata, rnoze se zakljuciti da sugeneralno potrebne intervencije u vidu popravki i obnovefasadnih elemenata na zgradama sa prefabrikovanimbetonskim fasadnim elementima. Dosadasn]e mere,preduzete u tom pravcu, obuhvataju vise funkcionalnaarhitektonska resenia kao sto je dogradnja balkona,zatvaranje loda i balkona, dok se u mere pobolisaniakvaliteta ornotaca zgrade mogu ubrojati izmene fasadnestolarije iii ugradnja roletni. Nadogradnjom zgradasanirani su problemi ravnih krovova. Najmanje jeprirnecenih intervencija na popravkama samih fasadnihelemenata i spojnica, a i tada su radovi vrseni kaointerventni, od slucaia do sluca]a i bez sistemskihresen]a.

15

Slike 28.-32. Intervencije na fasadama kule tipa NS 1 u Strumickoj ulici i u ulic! Milke Grgurove: nadogradnja zgrade idogradnja balkona, ali bez sanacije fasadnih povrsine i pojedinecne intervencije na zgradi tipa NS 2 i nakuli tipa S: saroliko zatvaranje lode i terasa, ugradnja roletni i pregraoivanje

Stoga se smatra da je potrebno izvrsiti pregled stanjafasada svih objekata i na predlozeni nacin klasifikovati,obraditi i analizirati dobijene rezultate. Posmatranjesvakog objekta posebno i analizom uqrozenosti funkeijaornotaca zgrade, doprinelo bi donoseniu odluka 0 vrsti iobimu potrebnih reparaeija fasade na konkretnomobjektu. Sa druge strane, termoizolaeione karakteristikevisestambenih zgrada izgradenih u posmatranom periodu, sigurno ne zadovoljavaju danasnie propise, tako dabi se ovakve karakteristike mogle usvojiti kao opste, ainterveneije na unapredenju kvaliteta objekta u smislutermoizolaeije mogu biti polazna osnova za redizajngrupa zgrada iii kompletnih urbanih blokova.

7. ISKUSTVA NEKIH EVROPSKIH ZEMALJA

Troqodisnja istrazivanja' sprovedena u Finskoj,Belgiji, Nernacko] i Velikoj Britaniji su sprovedena saeiljem da se ustanovi metod za analizu, odabir iplaniranje resenja popravki fasada. Dotadasnia iskustvasu pokazala da su radovi sprovedeni nesisternaficno i odslucaja do sluca]a, pa su se pokazali kao nezadovoljavajuci upravo radi nedovoljnih prethodnih saznanja 0

uzroeima i vrsti ostecenja fasada. Takode je ustanovljeno da je vazno odrediti meru (granieu) ostecenia, do koje[e rnoquce izvrsiti popravke, tako da se dobiju optimalnirezultati po pitanju troskova i trajnosti izvrsenin radova,jer je prirneceno da su neke interveneije izvrseneprekasno, sto je nakon kratke stabilizaeije stanjaizazvalo ubrzanu devastaeiju fasada.

Klasifikovani su izgradeni objekti i ustanovljenatipologija fasadnog zida zasnovana na konstrukeiji imaterijalizaeiji fasade. lstrazeni su uzroei defekata i datiprimeri tipicnih ostecenja na betonskim, zidanim i oblozenirn fasadama, kao i predlozeni metodi popravki.Posebno je analiziran znacai preduzimanja radova napopravki fasada i revitalizaeiji zgrada za drustvenuzajednieu.

7 EU Commision, -Developrnent of a new methodology toanalyse the durability of fasade repair and rettrofittingsystems«, Deterioration defects and repair methods offasades, Final report, Laboratory of structural engineeringand buildin physics, Helsinki University of Technology,Finland, 1998.

16

Tipska grupa betonskih fasada podeljena je namasivne betonske zidove oblozene supljim blokovima imalterisane, oblozene opekom iii oblozene strukturalnom fasadom od metalnih iii mineralnih ploca, zatimmasivne betonske zidove oblozene prefabrikovanimbetonskim panelima i prefabrikovane betonske paneIeoblozene prefabrikovanim sendvic panelima (Slika 33).

Za sve vrste fasadnih zidova (masivne od opeke,betonske iii oblozene) data je klasifikaeija defekata(pukotine, pukotine usled skupljanja, krivljenjeelemenata, razdvajanje spoljnih panela, korozijaarmature, Ijustenje, prodiranje vlage, pueanje spojniea,ostecenja termoizolacije, biokorozija) po ustanovljenimfizickirn, hemijskim, rnehanickirn iii bioloskirn uzroeimaostecenia, Klasifikaeija je prilozena na sliei 34.

Vecina izgradenih stambenih blokova u Finskoj jeizvedena sa betonskim fasadama, najcesce surnontazni prefabrikovani betonski elementi. Prvibetonske fasade su 1950.tih godina radene na klasicannacin, livenjem na lieu mesta. Danas se svi betonskielementi izraduju kao prefabrikovani. Prefabrikovanibetonski sendvic paneli su bili najzastupljeniji sredinomsezdesetih godina.

Defekti betonskih fasada su podeljena u dye grupe;ona koja su nastala usled gresaka pri izvodenju i onakoja su se pojavila kao poslediea nepravilnog iiiprekomernog naprezanja nosece strukture panela.

Uzroei karakteristicnih ostecenja fasadnih sendvicpanela za zgrade izgradene od 1960. -1970. godine uFinskoj su identifikovani kao sledeci: neadekvatnatermoizolaeija, ostecenja spojniea izmedu elemenata(voda prodire u izolaeioni sloj), ostecenja betonskogzastitnoq sloja armature usled nepravilnog postavljanjasipki tokom proizvodnje elemenata, mrezaste pukotineusled skupljanja betona, slab kvalitet betona usledvisokog vodoeementnog faktora i neadekvatne negebetona, intenzivna terrnicka obrada elemenata tokomprefabrikaeije i slabljenje veza izmedu spoljnog iunutrasnjeq sloja panela usled neadekvatno zasticenearmature.

Danas su najcesci problemi koji se javljaju prilikomprimene betonskih fasada: slabljenje zastitnoq slojaarmature, greske u izvodenju spojnica izmeduelemenata i problemi prijanjanja obloge panela.Karakteristicna ostecenia i njihov udeo u visestarnbenirnzgradama izgradenim sa fasadama od betonskihsendvic panela u Helsinkiju, su data na slici 35.


Table 2.2 Typical concrete wall facades /Belgian, Finnish and German draft/.

WaH type , Framework,; construction

i Cross section!

Concrete wall withcladding of brick,board or meta!sheeting

Concrete wall withcladding ofconcrete panels

Cast-in-situ, massive!concrete!

Cast-in-siru! massive

Iconcrete

j Cast-in-situImassive, concrete

Brick

Fibre cementboards orprofiled metalsheet claddin ,Prefabricatedconcretepanels

Concrete wall ofprefabricatedsandwich panels

Prefabricatedconcrete units

Prefabricatedsandwichpanels

Slika 33. tipologija betonskih fasadnih zidova (Belgija, Nemacka, Finska)

Table 3.2 Common defects in facades due to the different causes

- cracking- shrinkage cracking. delamination· cracking· curving ofelements and plates.. detaching ofouter panels- reuuorcernent corroSIOn

(and spalling of concrete)- cracking· delamination

~ cracking..cracking ofjoints

curving-penetration uf water to insulation layer.~ mou ~\.1 problems

- cracking- spalhng- cracking- dec lease of frost resistance-spall.ng- decrease ur frost resistance

· din........._._-_ ..._-----

· salt crystallization

· carbonation

- alkali-aggregate reaction

Deterioration causeso freezing and thawing- moisture changes· temperature changes and gradients

- ettringate reaction

• dissolving· deformations

· biological growth

Chemical

! Cause"Physical

I

IIMechanical

Slika 34. Klasifikacija osteeenja fasada.


Typical defects in Finnish concrete sandwich panel facades

Figure 3,5 Typical defects and their relative .-.;h~u\: in sandwich panel buildingsin Helsinki- !PirttiliiL. Vikstrom 1< ,Os;",,: L f 19iN) Betonielementusivujen vial ja vauriot..

Slika 35. Karakteristicna oste6enja betonskih fasada u Helsinkiju

8. ZAKLJUCAK

Na osnovu sprovedenog istrazlvanja ostecenjarnontaznih betonskih prefabrikovanih fasadnihelemenata u Novom Sadu i prikazanih istrazivan]asprovedenih u Belgiji, Finskoj i Nernacko], rnoze sezakljuciti da su osnovni razlozi ostecenia veoma slicni,mada su strukture fasada razllcite. Poseban problempredstavlja znacajan fond izgradenih visestambenihzgrada u drugoj polovini XX veka, kod nas poznatomkao period intenzivne stambene izgradnje. Tadaizgradene fizicke strukture poseduju visoke performanseu konstruktivnom smislu, ali je usled brzine gradnje malopaznje posveceno kreiranju ornotaca zgrade. Posledicaslabih karakteristika i loseg odrzavania sunezadovoliavajuci kvalitet fasada po danasnllrn merilima.

Danasnja naucna saznanja iz oblasti tehnologijematerijala i gradevinske fizike ornoqucuiu merodavnerezultate lstrazivanja problematike kvaliteta ornotacazgrade. Metode analiza i prakticnoq istrazlvanjapotrebno je utemeljiti u razvijanje metodologije planiranjatrajne reparacije fasada. Potrebno je detaljno snimanjepostojecih ostecenla, razmatranje uzroka ostecenla ucilju njihovog trajnog otklanjanja. Postoje i moqucnostlza prethodnu proveru i poredenje predlozenih resenjapornocu savremene racunarske tehnologije.

Kroz razvijanje tehnologije reparacije fasada, koja cedoneti trajne rezultate, potrebno je razviti modele analizakoje ce kombinovati uticaje toplote, vlage i drugemerodavne faktore, koje ce ornoqueltl valorizacijukvaliteta fasade sa funkcionalnog aspekta, pre i posleizvrsenlh radova.

18

9. L1TERATURA

[1] Denio, N., Vojinovic B., Boqunovic S.: Greske isanacije rnontaznih betonskih fasada, Montaznebetonske fasade, Institut IMS, Beograd, 1995.,str167.-176.

[2] Flasar, A., Kontrola kvaliteta u gradevinarstvu, FTNNovi Sad, 1984.g.

[3] Laban, M., Vlseporoolcne stambene zgradeizgradene u prefabrikovanom montaznorn sistemuIMS na gradskom podrucju Liman u Novom Sadu,seminarski rad u okviru poslediplomskih studija,Savremena arhitektura i urbanizam, FTN, NoviSad, 2002.g.

[4] Laban, M., Industrijska izgradnja visestarnbenlhzgrada u Novom Sadu, magistarski rad, FTN NoviSad,2005.

[5] Muravljov, M., Zivkovic S., Kovacevic T., Jevtic D., iKrasulja M: Sistematizacija i postupci sanacijenekih defekata u elementima montaznih panelnihzgrada, 6. naucni skup INDIS-94, knjiga II, str. 185192

[6] Petrovic, P., Nedic, Lj., Karakteristike tasada,Montazne betonske fasade, Institut IMS, Beograd1995.g. str.7-19

[7] huorinen, S., Bergman, J., Hakkarainen, H.,»Development of a new methodology to analysethe durability of fasade repair and rettrofittingsystems«, Deterioration defects and repairmethods of fasades, Final report, Laboratory ofstructural engineering and buildin physics, HelsinkiUniversity of Technology, Finland, 1998.

[8] http://cost.cordis.lu/src/home.cfm[9] http://www.restate.qeoq.uu.nl/[10] http://www.sureuro.com/


REZIME

KONTROLA KVALITETA PREFABRIKOVANIHBETONSKIH FASADNIH ELEMENATA NAKONVISEGODISNJE EKSPLOATACIJE

Mirjana LABAN

Period druge polovine XX veka u naserngradevinarstvu, kao i u drugim evropskim zemljama,obelezen je izgradnjom visestarnbenih zgrada primenomindustrijske tehnologije izgradnje objekata. Ove zgradesu i danas u funkciji, mada ostecenja ornotacauqrozavaju kvalitet stanovanja u njima. Pocetni korak kausvajanju metoda tehnologije obnove fasada jesnimanje, sistematizacija i klasifikacija defekata iutvrdivanje uzroka ostecenia, u cilju iznalazenja trajnihresenja po pitanju kvaliteta ornotaca zgrade.

lstrazivanie je vrseno na teritoriji grada Novog Sada,gde je najzastupljenija IMS tehnologija izgradnje, te suda sagledana i analizirana ostecenja nastala naprefabrikovanim betonskim elementima fasade zgrada.

U radu je dat i kratak prikaz rezultata srodnihlstrazlvanja u Finskoj, Belgiji i Nernacko].


SUMMARY

THE QUALITY CONTROL OF PREFABRICATEDCONCRETE FACADE ELEMENTS AFTER LONGTERM PERIOD OF EXPLOITATION

Mirjana LABAN

In the period of the second half of 20th century, indomestic building, as well as in the other Europeancountries, is characteristic of applying hi level ofindustrial building technology, special in multi-residentialurban building. Those buildings may still be functionallysatisfactory, though defects of building envelopesreduce the residential quality. First step to adopt thetechnology reconstruction method is to evident, tosystematize and to establish a reason for damages, inorder to achieve and develop durable solutions toimprove the quality of existing building envelopes.

Research took place at the city area of Novi Sad,where the most of building technology occurred to be theIMS system technology, so the defects of prefabricatedconcrete facade elements were evidenced andanalyzed.

This paper also includes a short review of relatedresearches taken in Finland, Belgium and Germany.

19

kontrola kvaliteta prefabrikovanih betonskih...

Documents