komparativna analiza uspeha banke intesa i erste banke

8/16/2019 Komparativna analiza uspeha Banke Intesa i Erste Banke

1/27

Ekonomski fakultet Subotica

Odeljenje u Novom Sadu

ISTRAŽIVAČKI RAD IZ PREDMETA

KORPORATIVNO I INVESTICIONO BANKARSTVOTema: Analiza uspeha Banke Intese i Erste banke

Studenti: entor:

!onjevi" Tijana !##$%$& prof' dr (era )elenovi"

Savanovi" *ra+ana S#,-%$&.ivkovi" /elena .##,%$&

Novi Sad0 $1'

SADRŽAJ


2/27

$' 2(O* ''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' &

&' BI3ANS 2S!E4A BAN5E &'$'!ojam i karakteristike bilansa uspeha banke'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' ,

,'2!6A(3/AN/E !6I4O*IA I 6AS4O*IA BAN5E

,'$'5amatni i nekamatni prihodi banke'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 7

,'&'5amatni i nekamatni rashodi banke'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 1

,','Operativni tro8kovi banke'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 9

' 5O!A6ATI(NA ANA3I)A BI3ANSA 2S!E4A

'$'Analiza bilansa uspeha Banke Intese '''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' ;

'&' Analiza bilansa uspeha Erste banke''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' $,

','5omparativna analiza bilansa uspeha banaka''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''$;

7' )A53/2I5ONA'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' &

9' 3ITE6AT26A'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' &7

1


3/27

1. UVOD

Banka predstavlja poslovnu or+anizacija0 koja nudi finansijske uslu+e za profit' 6e? je ofinansijskoj instituciji koja ostavaruje prihode pru@anjem svojih proizvoda i uslu+a sada8njim i

budu"im komitentima i klijentima'

!redmet na8e+ istra@ivanja jeste bilans uspeha dve poslovne banake koje svoju delatnostobavljaju na teritoriji 6epublike Srbije' !roblem koji @elimo da istra@imo je na koji na?in donetiodluku da li sredstva ulo@iti u odreenu poslovnu banku0 kao i to koja banka pru@a najve"usi+urnost da bi se transakcije vr8ile ba8 preko te banke' Analizom bilansa uspeha se mo@e do"i doodreenih indikatora koji "e nas navesti na uspe8nu odluku0 ali "emo takoe dobiti kakokvantitativne0 tako i kvalitativne podatke o poslovanju odreene banke'

2 ovom seminarskom radu osvrnu"emo se na prihode i rashode koje banka ostvaruje u svom poslovanju0 uzimaju"i u obzir bilans uspeha0 kao jedan od finansijskih izve8taja koji svaka

poslovna banka sastavlja' !re+led bilansa uspeha banke omo+u"ava nam da uo?imo da li je banka profitabilna ili ne0 odnosno da li ostvaruje dobitak ili +ubitak i po kom osnovu' *akle0omo+u"ava nam uvid u to 8ta je banka u periodu od +odinu dana zapravo i ostvarila'

2 prvoj teoretskoj celini "emo se osvrnuti na bilans uspeha0 nje+ov pojam i karakteristike0 kako bismo pribli@ili tematiku stvarnom predmetu istra@ivanja0 a to je analiza konkretnih bilansa' 2dru+om delu po"i "emo od upravljanja prihodima i rashodima banke0 odnosno od definisanjakamatnih i nekamatnih prihoda i rashoda0 uklju?uju"i i operativne tro8kove banke' S obzirom danavedene vrste prihoda i rashoda predstavljaju osnovne vrste prihoda i rashoda koje bankeostvaruju0 smatramo neophodnom njihovu temeljnu teorijsku obradu' 2 tre"em delu "emo izvr8iti pojedina?nu analizu bilansa uspeha dve banke0 Banke Inteze i Erste banke0 na osnovu koje "emovideti koja banka ima najve"e prihode0 tr@i8no u?e8"e i dru+e pokazatelje koji su nam potrebni za

ovu analizu' Na kraju ovo+ dela izvr8i"emo i komparativni pre+led po +odinama i bankama usmislu odnosa kamatnih i nekamatnih prihoda kao i pokazatelja profitabilnosti'

ilj ovo+ istra@ivanja je dokazivanje uspe8nosti u poslovanju dve odabrane banke0 pri postoje"imuslovima tr@i8ta jer je pri odabiru od+ovaraju"e banke0 potrebno je sa+ledati njenu trenutnu poziciju u bankarskom sektoru0 kao i rezultate koje ona ostvaruje'Naime0 banke se meusobnorazlikuju po visini svoje aktive0 broju klijenata0 spremnosti na preuzimanje rizika0 depozitnojosnovi0 akcionarskoj strukturi i naravno rezultatu0 te se sto+a smatra da upravljanje bankom trebaor+anizovati prema njenoj prirodi0 rasponu i slo@enosti poslovanja' Svakako treba re"i naposletkuda bilans uspeha predstavlja jedan od dva najva@nija finansijska izve8taja0 koji je kao takav predmet ovo+ rada'

2


4/27

2. BILANS USPEHA BANKE

2.1 Pojam i a!a"#!i$"i# %i&a'$a ($)#*a %a'#

Bilans uspeha banke prikazuje finansijski rezultat poslovanja banke' Bilans uspeha se sastavlja zaodreeni vremenski period i pokazuje ostvarene pozitivne i ne+ativne komponente periodi?no+rezultataC prihode i rashode i razliku izmeu njih u vidu dobitka ili +ubitka' 2koliko poslovni prihodi preovlauju nad rashodima tada se ostvaruje poslovni rezultat u vidu dobitka' 2koliko suve"i rashodi nad prihodima ostvaruje se ne+ativan rezultat u vidu +ubitka'

Bilans uspeha banke se sastavlja na isti na?in kao i bilans uspeha preduze"a0 s tim da se razlika javlja u strukturi prhoda i rashoda0 koja proizilazi iz karaktera poslovanjaC kupovinom i prodajomnovca po 8to povoljnijim uslovima radi sticanja profita od kamata0 kao i premije po osnovu pru@anja finansijskih uslu+a klijentima banke'

Neke od pozicija koje se nalaze u struktura bilansa uspeha banke su C na prihodnoj strani: prihodiod kamata0 prihodi od naknada i provizija0 neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti0 prihodi od dividende i u?e8"a0 ostali poslovni prihodi0 vandredni prihodi0 itd dok se na rashodnojstrani nalaze C rashodi od kamata0 rashodi po osnovu naknada i provizija0 neto +ubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti0 ostali poslovni rashodi0 itd'

Bilans stanja i bilans uspeha treba posmatrati povezano' 6azlo+ tome je u ?injenici da 8to seiskazani finansijski rezultat u bilansu uspeha kao 8to je npr' nerasporeena dobit prenosi na bilansstanja0 tako 8to se na strani pasive evidentira nerasporeena dobit'

Osnovni prihod i rashodi banke mo+u se svrstati u slede"e +rupe: $

$' !rihodi i rashodi redovno+ poslovanja Dfunkcionalni podbilans0

&' (andredni prihodi i rashodi banke0

,' 6evalorizacioni prihodi i rashodi

!rihodi i rashodi redovno+ poslovanja se mo+u +rupisati u dve celine' 2 prvu +rupu se mo+usvrstati: finansijski prihodi i rashodi banke' Ovi prihodi i rashodi se odnose na: kamate0 naknade0 provizije0 dobitke i +ubitke od prodaje hartija od vrednosti0 dividendu0 itd' *ok se u dru+u +rupuse mo+u svrstati: operativni prihodi i rashodi putem kojih se banka prikazuje kao preduzetni privredni subjekt' Ovi prihodi i rashodi se odnose na: administrativne rashode poslovanja0prihodei rashode povezane sa indirektnim otpisom plasmana i rezervisanjima za du+oro?ne plasmane'Operativni prihodi iz poslovanja banke predstavljaju samo dopunski deo ostvarenih rezultata koji poti?u iz poslova finansiranja banke' 6ashodi operativno+ poslovanja banke predstavljajuodbitnu stavku finansijskim prihodima i prihodima iz operativno+ poslovanja banke'

1 (unjak ' Nenad0 5ova?evi" *' 3jubomir0 D#10 Bankarstvo,bankarskimenadžment 0Subotica0F!roleterF a'd Be?ej0Ekonomski fakultet Subotica0 str' ,#9C ,#;

3


5/27

(andredni prihodi i rashodi banke0 predstavljaju prihode i rashode koji se ne pojavljuju nare+ularnoj osnovi poslovanja banke' Ovi prihodi i rashodi obuhvataju: dobitke i +ubitke od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ula+anja0 dobitke i +ubitke od prodajematerijala0dobitke i +ubitke iz ranije+ perioda0 sve vi8kove0 manjkove i sl'

6evalorizacioni prihodi i rashodi obuhvataju: efekte nastale revalorizacijom stalnih sredstava0kapitala i rezervi0 plasmana i obaveza0 nerealizovne kursne razlike i ostale revalorizacione prihode i rashode banke'

!ored ove podele prihode i rashode mo@emo kalsifikovati na:

$' 5amatne i nekamatne prihode banke

&' 5amatne i nekamatne rashode banke

Banka prikazuje bilans uspeha u kojem su prihodi i rashodi +rupisani prema svojoj prirodi iobelodanjuje iznose +lavnih vrsta prihoda i rashoda'

Osnovne vrste prihoda koji nastaju iz poslovanja banke uklju?uju kamatu0 naknade za uslu+e0 provizije i rezultate tr+ovanja' Svaka vrsta prihoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnicimo+li da procene rezultate poslovanja banke' Ta obelodanjivanja dopunjuju obelodanjivanjaizvora prihoda koja se vr8e u skladu sa 6S $C Izve8tavanje po se+mentima'

Osnovne vrste rashoda koji nastaju iz poslovanja banke uklju?uju kamatu0 provizije0 +ubitke pozajmovima i plasmanima0 tro8kove povezane sa smanjenjem iskazane vrednosti ula+anja i op8timadministrativnim rashodima' Svaka vrsta rashoda obelodanjuje se posebno kako bi korisnicimo+li da procene rezultate banke'&

Sa ra?unovodstveno+ aspekta posmatrano0 ra?uni bilansa uspeha vode na klasi 1 G 6ashodi i klasi9 G !rihodi0 za razliku od privrednih dru8tava koji rashode i prihode vode na ra?unima klasa 7 i 1'

5ontni okvir propisan je )akonom o ra?unovodstvu i reviziji i to u !ravilniku o kontnom okviru isadr@ini ra?una u kontnom okviru za banke'

26S ,#0 Obelodanjivanja u finansijskim izve8tajima banaka i sli?nih finansijskih institucija0 DObjavljen u HSl'+lasnik 6SH0 br' $,, od ,$' decembra #,'

4


6/27

+. UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE

+.1. Kama"'i i '#ama"'i )!i*o,i %a'#

5amatni prihodi banke predstavljaju rezultat smi8ljeno+ i or+anizovano+ plasiranja privremenoslobodnihF nov?anih sredstava u razne kredite' 5amatni prihodi po osnovu aktivnih kamata na plasirana sredstva u kredite0predstavljaju +lavne izvore ukupnih prihoda svake poslovne banke',

!rihodi od kamata obuhvataju:

$ 5redite i lizin+

& *epozite koji se dr@e kod dru+ih finansijskih institucija

, 4artije od vrednosti koje se dr@e do dospe"a

4artije od vrednosti kojima se tr+uje

7 4artije od vrednosti raspolo@ive za prodaju

Takoe0 prihodi od kamata mo+u biti oporezivi i izuzeti od oporezivanja'

Nekamatni prihod banke podrazumevaju naplatu prihoda po osnovu provizija0 naknada i dru+ihoblika ostvarivanja prihoda u formi ostalih prihoda' Banke ulaze u razne nove poslove0 koji imomo+u"avaju naplatu specificnih vrsta uslu+a0 8to bitno uti?e na konkurentsku sposobnost banke0 posebno u po+ledu visine aktivnih i pasivnih kamatnih stopa'

Nekamatni prihodi obuhvataju provizije i naknade po osnovu:

$ Obavljanja platno+ prometa

& Izdatih +arancija

, 2slu+a po depozitnim ra?unima komitenata

*epo i sefo poslova

7 Brokerskih uslu+a

1 *ividende

9 !ozitivne kursne razlike

3(unjak ' Nenad0 Jur?i" N' 2ro80 5ova?evi" *' 3jubomir0 D#;0 Korporativno i investicionobankrstvo, Subotica0 !roleterFa'd' Be?ej0Ekonomski fakultet Subotica0B3 Banja 3uka ole+e0 str $#-C$$#

4 !rof'dr'Jur?i" N'2ro8K *oc'dr'Barajktarovi" iljana0 D#;0 F Bankarski portfolio menadžment L0Beo+rad0 2niverzitet Bra"e 5ari"F0 Tre"e dopunjeno i preraeno izdanje0 str'$,C$17

5


7/27

; *obitke na hartije od vrednosti i ostale nekamatne prihode

!latni prometpredstavlja skup sistema za transfer nov?anih sredstava koji olak8avaju cirkulacijunovca' *a bi platni sistem na zadovoljavaju"i na?in obavljao svoju uslu+u0potrebno je da senov?ana sredstva 8to kra"e zadr@avaju u kanalima platno+ prometa' Sistem treba da bude pouzdan0 8to prvenstveno zna?i bezbedno izvr8avanje transakcija i postojanje kontinuitetaraspolo@ivosti prema korisnicima'7

=arancija je instrument obezvreenja kojom banka +arant preuzima na sebe obavezu da na pozivkorisnika +arancije izvr8i pla"anje do iznosa nazna?eno+ na +aranciji0 u slu?aju neizvr8enja pla"anja ili neizvr8enja u+ovorenih obaveza od strane nalo+odavca po +aranciji'

*epoziti su deponovana Dulo@ena nov?ana sredstva kod banke ili dru+o+ pravno+ lica zaobezbeenje ili u?vr8"ivanje odreenih poslovnih aktivnosti'

*epo poslovi su dobili ime po latinskoj re?i FdeponoL sto zna?i Fodlo@iti' !ri obavljanju depo poslova banke su +arantovale da "e se njima poverene pokretne stvari ?uvati i sa?uvati na bezbedan na?in0 a na poziv njihovo+ vlasnika "e se uru?iti u nepromenjenom izdanju' Sefo poslovi predstavljaju poseban oblik depo poslova' !ojam sef poti?e od re?i FsafeL 8to zna?iFsi+uranL'

Brokeri su posrednici koji u tr+ovanju hartijama od vrednosti nastupaju u svoje ime0 a za ra?unsvojih klijenata Dkomisionari ili u ime i za ra?un svojih klijenata Dzastupnici' )a svoje uslu+e brokeri napla"uju proviziju koja se napla"uje po izvr8enju transakcije

*ividenda predstavlja dobit kompanije rasporeena njenim akcionarima' *ividenda serasporeuje srazmerno broju akcija koje akcionar poseduje'

!ozitivne kursne razlike se pojavljuju kad se devizno potra@ivanje napla"uje po kursu koji je vi8iod kursa koji je va@io na dan kada je potra@ivanje nastalo'

+.2 Kama"'i i '#ama"'i !a$*o,i %a'#

6ashodi kamata predstavljaju ukupne kamate obra?unate na razli?ite pozajmljene izvorefinansiranja'Obuhvataju kamate na:

• *epozite i• Nedepozitne izvore finansiranja Dprekono"ne kredite0 dru+e uzete kredite0 izdate du@ni?ke

hartije od vrednosti

5amate na depozite predstavljaju osnovni rashod u poslovanju svake banke' 2 domicilnom bankarskom sistemu procentualno kretanje ovih rashoda u odnosu na ukupan prihod banke je oko,M'

Nedepozitni izvori finansiranja zauzimaju sve ve"i zna?aj u poslovanju banaka' !ri nedostaju"imsredstvima banke su prinuene i same da du+oro?no ili kratkoro?no pozajmljuju sredstva kako od

5'nbs'rs Dhttp:%%'nbs'rs%internet%latinica%,7%inde'html

6

http://www.nbs.rs/http://www.nbs.rs/


8/27

Narodne banke Srbije tako i od dru+ih poslovnih banaka' Takoe0 jedan od na?ina priklupljanjasredstava jeste i izdavanje du@ni?kih hartija od vrednosti'

(a@no je i sa+ledati dimenzije ukupnih izdataka banke0 to su u ovom slu?aju tri dimenzijeizdataka banke: or+anizaciona dimenzija izdataka0 dimenzija linije bankarskih proizvoda i uslu+ai korisni?ka dimenzija'

Tro8kovi banke se mo+u klasifikovati kao: direktni produkcioni tro8kovi0 prodajni tro8kovi0tro8kovi op8te uprave' Ove tro8kove banke ?ine u su8tini sve pasivne kamate koje banka u svom poslovanju pla"a'

Sa stanovi8ta klasifikacije tro8kova0 ove strate+ijske jedinice mo@emo svrstati u dve +rupe: 1

P *irektne centre D direktne profitne centre i direktne produktivne centre'

P entre op8tih tro8kova uprave Dcentri podr8ke i administrativni centri'

+.+. O)#!a"i-'i "!oo-i %a'#

Tro8kovi poslovanja banke zna?ajno uti?u na profitabilnost banke' )adatak operativno+menad@menta u bankama je da minimizira tro8kove poslovanja pri datom obimu bilansnih ivanbilansnih aktivnosti banke' Operativni rashodi ili tro8kovi poslovanja sastoje se iz plata i benefita zaposlenih kao i materijalnih tro8kova uklju?uju"i i amortizaciju' !late i beneficijezaposlenih u?estvuju sa visokim procentom u strukturi rashoda kod malih banaka' Onedemonstriraju tradicionalnu radnoCintenzivnu prirodu banaka' I pored to+a 8to velike banke imajurazvijeno i elektronsko bankarstvo i 8to plate i beneficije zaposlenih pokazuju postepenutendenciju opadanja kod malih banaka primenom nove tehnolo+ije u poslovanju0 oni su jo8 uvek visoki u po+ledu u?e8"a u strukturi ukupnih rashoda banke'

Ostali nekamatonosni tro8kovi poslovanja obuhvataju tro8kove amortizacije0 propa+ande0materijala i dr' (a@no je na+lasiti da savremene banke postaju sve vi8e kapitalnoCintenzivnedelatnosti na bazi skupe telekomunikacione i kompjuterske opreme koja se s vremena na vrememora kompletna zameniti' !rofit banke je direktno uslovljen visinom tro8kova' inimiziranjemtro8kova pri odreenom obimu bilansnih i vanbilansnih aktivnosti banke0 neto profit semaksimizira' Naj?e8"e se pred menad@mentom banke postavlja zadatak kako minimiziratitro8kove poslovanja banke' Svako racionalno upravljanje tro8kovima banke ima za rezultat pove"anje profita Dneto dobit banke'9

(eoma je bitana alokacije tro8kova' )a formulisanje koncepta alokacije tro8kova koriste se I nekiod slede"ih elemenata:; broj partija ra?una klijenta banke0 direktni troskovi banke0 brojzaposlenih u banci0 utroseno vreme pri obavljanju transakcija u banci0 prihodi banaka'''

6!rof'dr'Jur?i" N'2ro8K *oc'dr'Barajktarovi" iljana0 D#;0 F Bankarski portfolio menadžment L0Beo+rad0 2niverzitet Bra"e 5ari"F0 Tre"e dopunjeno i preraeno izdanje0 str'$,C$17

76'3uki"0 Bankarsko računovodstvoFD# Beo+rad0 entar za istra@iva?ku djelatnost Ekonomsko+fakulteta u Beo+radu' str' 7,'

7


9/27

/. KOMPARATIVNA ANALIZA

/.1. A'a&i0a %i&a'$a ($)#*a Ba'# I'"#$#

Banka Intesa je $--$' +odine osnovana kao jedna od prvih privatnih banaka u Srbiji' Na samom po?etku bili su prevashodno usresreeni na poslovanje sa korporativnim klijentima0 veoma brzosu postali univerzalna finansijska institucija' Od #7' +odine pripadaju velikoj meunarodnoj+rupaciji Banca Intesa0 koja se danas zove Intesa Sanpaolo'

!rema podacima Narodne Banke Srbije0 Banka Intesa je banka ?ija ukupna neto bilasna aktivaiznosi ;# #9- #1- ### 6S*0 8to je ?ini bankom sa najve"om neto bilansnom aktivom u Srbiji0odnosno $7'-M ukupne neto bilansne aktive bankarsko+ sistema Srbije'

100%

Bank of Intesa Sanpaolo group

1

Grafikon br. 1: Vlasnička

struktura Banke Intese

Ivor: Vlasnička struktura banke iračunata na osnovu podataka sa sa!ta """.nbs.rs

)natno u?e8"e u ukupnim prihodima Banke Intese imaju prihodi od kamata' Sa aspektadinamike0 uo?avamo njihov bla+i pad u $,' u odnosu na $&' +odinu0 i to sa 9;099M na9;0,M 0 a zatim pada u $' u odnosu na $,' sa 9;0,M na 97099M' 6ashode kamata ?ine

8!rof'dr'Jur?i" N'2ro8K *oc'dr'Barajktarovi" iljana0 D#;0 Bankarski portfolio menadžment 0 Beo+rad02niverzitet Bra"e 5ari"F0 Tre"e dopunjeno i preraeno izdanje0 str'$,C$17

8



10/27

rashodi po osnovu uzetih kredita na tr@i8tu novca i kapitala0 kao i rashodi po osnovu uzetihkredita od dru+ih finansijskih institucija' Njihovo optere"enje prihoda Banke Intese je &-01,M0&0$M i $;0M redom za $&'0 $,' I $' +odinu' 6ashodi mo+u da rastu ili padaju zbo+ pove"ano+0 odnosno smanjeno+ obima plasmana0 zatim zbo+ rasta ili pada kamatne stope i ve"e+obima depozita'

#abela br. 1: $oriontalna i vertikalna analia bilansa uspe%a Banke InteseПОЗИЦИЈА 2014 2013 2012 %У!"

#$

2014

%У!"

#$ 2013

%У!"

#$ 2012

И&!'(

2014)12

П*+,-&+ -&'$.$/$

2312

301140

313401

5 534 5 05

678 + -(/$9!

:$'!

1647425 2727501 254869

6

4.48 6.93 6.41 0.67

Ј$;+ (!'/-* 5810891 4908275 419274

9

15.81 12.48 10.54 1.36

П*+;*!&$

&**


11/27

A*-;++C$

П- '*!&+/+.$ 166698 168414 77171 0.45 0.42 0.19 2.16

П- &!A-+/+.$ 1353954 1277014 117429

2

3.68 3.25 2.95 1.15

З$ ?$*$=+C!D

$'*!&+/+;! +&*


12/27

$"/+/! -&

*++'$6!/- ?


13/27

;$9


14/27

-(/$9+ 9++

*$(,-&+G*-"'-;+

$.-*/+$=+C!

20 013 1 2543 2531 254 051

О(/$9+

*$(,-&+

0

2

34

323

205 1524 15 1522

>О7ИGАK П@LОПО@LЗИNАPА

030

2140

103042

1531 23544 25 05

QУ7ИGАK П@L

ОПО@LЗИNАPА

0 0 0 ) ) ) )

П-*! $

&-:+/$'

43324 230 304 151 15 251 052

>-:+/$' A-

-(-;<

-&9-!+,

A-*!$

14 2110 22 054 050 050 531

Q


15/27

.$/+-.

!/+/!/<Q


16/27

Erste Bank a'd' Novi Sad je deo Erste Bank =rupe' Erste Banka je nastala $;$-' +odine kao prva8tedionica u Austriji dok u Srbiji posluje od sredine #7' +odine kada je preuzela ve"inski deoakcija Novosadske banke0 najstarije finansijske institucije u na8oj zemlji0 osnovane $;1' +odine'

2 decembru #7' +odine Novosadska banka menja ime u Erste Bank a'd' Novi Sad i zapo?injeintenzivan proces transformacije'

>okus Erste Banke je na poslovanju sa stanovni8tvom0 lokalnim zajednicama i malim i srednjim preduze"ima'

74%

26% EGB CEPS HOLDING

Gmbh, Wi!

S"i#m$#i&'h B(!

)!* S+(#(&&! G,

G#(-

Grafikon br. +:

Vlasnička struktura rste banke

Ivor: Vlasnička struktura banke iračunata na osnovu podataka sa sa!ta """.nbs.rs

)natno u?e8"e u ukupnim prihodima Erste banke imaju prihodi od kamata' Sa aspekta dinamike0uo?avamo njihov rast u $,' u odnosu na $&' +odinu0 i to sa 9,M na 9701-M0 dok se u $'+odini bele@i njihov neznatan pad na 90$M' Optere"enje prihoda rashodima kamata Erste banke je &10,M0 &-077 M i &,09;M redom za $&'0 $,' i $' +odinu'

15



17/27

#abela br. +: $oriontalna i vertikalna analia bilansa uspe%a rste banke

16


18/27

17

ПОЗИЦИЈА 2014 2013 2012 %У!

"#a

2014

%У!

"#a

2013

%У!

"#$

2012

И&!'

(

2014)2

012

И&!'

(

2013)2

012П*+,-&+ -&

'$.$/$

40

033

333

3

13

451 5 3 1503 1513

678 + -(/$9!

:$'!

4205

64

1299

355

6075

33

4.62 13.41 6.8 0.69 2.14

Ј$;+ (!'/-* 1356

127

1120

898

1049

241

14.91 11.57 11.76 1.29 1.07

П*+;*!&$

&**


19/27

Ivor: &rema podacima i bilansa uspe%a preueto' sa sa!ta rste banke ( """.erstebank.rs *

eu najva@nije prihode i rashode banke spadaju i prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija' !rihodi od naknada i provizija imaju slede"e u?e8"e u ukupnim prihodima Erste banke:&10$9M0 &,0#1 M i &0;9M redom po +odinama0 +de uo?avamo njihov pad tokom prve dve

+odine0 a zatim bele@imo neznatan rast' 6ashodi po osnovu naknada i provizija imaju malooptere"enje ukupno+ prihoda banke0 i to 90-M0 7077M i 7017M redom po +odinama'

Izuzetno malo u?e8"e u ukupnim prihodima i rashodima Erste banke imaju prihodi i rashodi poosnovu kursnih razlika0 u $,' i $' +odini ima prihod po osnovu kursnih razlika i to #0$1M i$0$-M' *ok u $&' ostvaruje rashod po osnovu kursnih razlika od ,0$7M'

Ostali poslovni prihodi imaju izuzetno malo u?e8"e u ukonim prihodima banke i iznoserespektivno poo +odinama #0;,M0 $0&7M i $0#,M' Ostali poslovni rashodi imaju zna?ajnooptere"uju ukupne prihode i to &017M0 &70&7M i ,#0$&M respektivno po +odinama' (idimo daiz +odine u +odinu rastu0 8to nije dobro za banku' Ovi rashodi obuhvataju profesionalne uslu+e0reklame i propa+andu0 premije osi+uranja0 tro8kove zakupa0 odr@avanje osnovnih sredstava iinformati?ko+ softvera'''

Erste banka ostvaruje dobitak u poslovanju za sve tri +odine' *obitak u poslovanju zna?ajnoopada' Od ukupno+ prihoda na dobitak odlazi $0#$M0 $#0-M i u $' +odini sve+a ,M'

/./.Kom)a!a"i-'a a'a&i0a %i&a'$a ($)#*a %a'aa

6ezultat poslovanja kao I celokupno poslovanje bankarsko+ sektora je pod kontrolom Narodne banke Srbije' !rethodno re?eno poizilazi iz ?injenice da bankarski sistem 6epublike Srbije ?ineentralna banka DNBS I poslovne banke' !oslovne banke obavljaju samostalno svoju delatnostradi ostvarivanja profita na principima solventnosti0 profitabilnosti i obezbeenja likvidnosti dok NBS obavlja samostalno I nezavisno funkcije utvrene 2stavom 6epublike Srbije i )akonom o Narodnoj banci Srbije I dru+im zakonima'-

2koliko se za pokazatelj tr@i8no+ u?e8"a uzme odnos prose?no+ ukupno+ prihoda pojedina?ne

banke I prose?an ukupan prihod bankarsko+ sektora za date +odine0 procenat u?e8"a ima narednustrukturu:

#abela br. -: &re'led uče/a ukupno' pri%oda banaka

Ba'a P!o#'a" (#3a P!o$#a' U()a' )!i*o, ( 444 RSD

9'nbs'rs Dhttp:%%'nbs'rs%internet%cirilica%7#%inde'html

18



20/27

Banka Intesa 9'1;M ,1'9&'7;1Erste banka $'-M -'#-7'#-$!reostali bankarski sektor -#'&M ,&'19',&,U()'o 144.445 /67./78.444

Ivor: &rema podacima i bilansa uspe%a svi% banaka i podataka sa sa!ta """.apr.rs

)a izra?unavanje procentualnih u?e8"a kori8"eni su podaci iz pojedina?nih bilansa uspeha kao Iiznos ukupno+ prihoda bankarsko+ sektora Iz izve8taja Narodne banke Srbije na kraju ?etvrto+kvartala $' =odine i podaci sa sajta A!6Ca'

Grafikon br. -: #ržino uče/e prema bilansu uspe%a

8%

2%

90%

BankarskU sUsteV SrWUXe

B(!( I!"&( E#&" b(!( P#&"(/i b(!(#&i &"#

Ivor: Iračunato uče/e na osnovu podataka i bilansa uspe%a svi% banaka

#abela br 0.: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda rste banke

2 svom poslovanju0 poslovne banke ostvaruju kamatni i nekamatni prihode'

Grafikon br. 0: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda rste banke

19


21/27

2012

2013

2014

0 2000000 4000000 6000000 8000000

(m("!i

N(m("!i

Ivor: &rema podacima i bilansa uspe%a preueto' sa sa!ta rste banke ( """.erstebank.rs *

!rema rezultatima istra@ivanja procenat u?e8"e nekmatnih prihoda Erste banke u odnosu na

kamatne prihode varira izmeu ,# i ,9M u zavisnosti od posmatrane +odine0 odnosno u dinamicise bele@i 7M pad kamatnih prihoda u $,' u odnosu na $&'+odinu0 dok se u $' javlja rastkamatnih prihoda za ,M'

20

2012 2013 2014

(m("!i +#ih*i 6513786 7333386 6740033

N(m("!i +#ih*i 2408874 2355386 2356157


22/27

Grafikon br. 2: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda Banka Intesa

2012

2013

2014

0 20,000,000 40,000,000

(m("!i

N(m("!i

#abela br. 2: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda Banke Intese

2012 2013 2014

(m("!i 31.340.971 30.811.840 27.838.612

N(m("!i

8.445.283 8.527.286 8.903.974

Ivor: &rema podacima i bilansa uspe%a preueto' sa sa!ta Banke Intese

( %ttp:))""".bancaintesa.rs) *

2 posmatranom periodu0 Banka Intesa ima odnos kamatnih I nekmatnih prihoda 9M naspram&1M u $&' +odini0 &;M na prema 9&M u $,' =odini odnosno 1;MC,&M prihoda u $'+odini'

Nakon izlo@eno+0 potrebno je zbo+ razumevanja analiziranih podataka navesti da su u nekamatne prihode uklju?ene slede"e bilanse pozicije prihoda: prihodi od nakadna I provizija0 dobici od prodaje hartija od vrednosti0 prihodi od kursnih razlika I ostali poslovni prihodi'

21

http://www.bancaintesa.rs/http://www.bancaintesa.rs/


23/27

6ezultat poslovanja svako+ poslovno+ subjekta pa I poslovne banke jeste neto dobitak ili +ubitak'!ojedina?ne stope neto dobitka odnosno +ubitka za svaku posmatranu +odinu odnosno banku:

#abela br. 3: &re'led stopa neto dobitka)'ubitka

Ba'# 2412 241+ 241/

Banka Intesa: &,0;1M &$0;;M $;07,M

Erste banka: $0#$M $#0-,M ,M Ivor: &rema podacima i bilansa uspe%a svi% banaka

Stopa neto dobitka predstavlja odnos neto dobitka I ukupno+ prihoda banke a pokazuje koliki deoukupno+ prihoda FotpadaL na neto dobitak o pozitivnom rezultatu poslovanja banke' Odnosno0stopa neto +ubitka predstvalja odnos +ubitka I ukupno+ prihoda koji je banka ostvarila za periodod +odinu dana0 a ukazuje na procenat u?e8"a +ubitka u prihodu'

Tabelarni prikaz prezentuje pozitivno poslovanje obe banke' 5od obe banke se prime"uje bla+i pad neto dobitka'

Na osnovu prethodne analize odnosa kamatnih I nekamatnih prihoda I na osnovu izra?unatihstopa neto dobitka%+ubitka mo@emo uo?iti slede"u vezu:

rste banka ima ve/e uče/e nekamatni% pri%oda u kamatnim pri%odima posmatrani% 'odina u

odnosu na Banku Intesu.

#abela br. 4: &okaatel!i profitabilnosti banaka

Erste banka Banka Intesa

2412 241+ 241/ 2412 241+ 241/

NIMA 6.875 +9445 +92:5 8.7:5 8./;5 8.415N#"o )!i*o,io, ama"a<O)#!a"i-'i!a$*o,i

$$-0##M $#,0$9M $&;017M $--'-9M $;-07M $;70;&M

N#"o )!i*o,io, ama"a i

'a'a,a


24/27

Neto kamatna mar+ina DNIA predstavlja odnos razlike ukupnih prihoda i rashoda i prose?neaktive0 u na8em izra?unavanju za period od $&C$' +odine' Neto kamatna mar+ina se kre"e uopse+u od ,C1M s tom ?injenicom da su@avanje neto kamatne mar+ine jeste posledica+lobalizacije i savremenih uslova poslovanja banaka' Ovaj proces se do+aa usled smanjivanjakamata na kredite Daktivna kamata i pove"enja kamata na depozite Dpasivna kamata zbo+

privla?enja klijenata' Sve ovo pra"eno je potrebom banke da0 zbo+ smanjenja neto kamatnih prihoda0 ostvaruje sve ve"e nekamatne prihode' Erste banka ostvaruje procenat kamatne mar+inene8to iznad ,M u sve tri posmatrane +odine' Banka Intesai u ovom pokazatelju ima vrednost kojaod+ovara referentnoj0 odnosno procenat neto kamatne mar+ine je izmeu 7';-M za $&' +odinui 7'#$M za $' =odinu'

Naredna dva pokazatelja odnose se na pokrivenost operativnih rashoda neto prihodom od kamata0odnosno0 zbirom neto prihoda od kamata i naknada' Qto ve"a vrednost ovo+ pokazatelja ukazujena ve"u profitabilnost' Erste banka osim u $&' +odini ima vrednost oba ova pokazatelja iznad$##M odnosno $#M' Banka Intesa je i po ovom raciju daleko najuspe8nija0 sa postotkom od ?ak iznad &7#M pokrivenosti'

!okazatelj ost to income jedan je od +lavnih odrednica' 6a?una se kao odnos operativnihrashoda i neto prihoda od kamata i naknada' 2 posmatranom periodu uo?avamo kretanje ovo+ pokazatelja kod ove dve banke u opse+u od ,109M0 8to je najni@a vrednost Banke Intese do1$01&M0 8to je najvi8a vrednost Erste banke' !utem ovo+ pokazatelja mo@emo re"i da BankaIntesa ima bolju profitabilnost i to najbolju u $&' +odini'

23


25/27

ZAKLJUČAK

!redmet ovo+ istra@ivanja bili su pojedina?ni bilansi uspeha izabrane dve poslovne banke uSrbiji0 i to Banke Intese i Erste banke0 radi dokazivanja njihove uspe8nosti u poslovanju pri postoje"im uslovima' !eriod uzet pri analizi od tri poslovne +odine bio je dovoljan da se uo?e

odreene tendencije i izvedu od+ovaraju"i zaklju?ci'

2 prvom delu ovo+ rada0 razmatrali smo teorijski koncept bilansa uspeha radi teorijsko+obja8njenja ovo+ finansijsko+ izve8taja' 2 dru+om delu razmotrene su osnovne kate+orije prihoda i rashoda u bankarstvu0 sa akcentom na kamatne i nekamatne prihode0 odnosno rashode'Tre"i deo nam je poslu@io za spajanje teorijske osnove i realnih bilansa uspeha ove dve banke0 pri?emu smo obradili horizontalnu i vertikalnu analizu i uo?ili pad0 odnosno rast pojedina?nih stavki prihoda i rashoda' Ovakva vrsta analize mo@e da poslu@i i za dono8enje kvalitetnih poslovnihodluka od strane menad@menta banke0 jer konstantan rast samo nekamatnih prihoda ukazuje naneadekvatnu ponudu bankarskih kredita0 a samim tim i na du+oro?nu u+ro@enost opstanka iste na

na8em tr@i8tu' !osmatranjem uslova u kojim banke posluju u Srbiji uo?ili smo da uslednedostatka kvalitetne konkurencije svaka od banaka prisvaja sebi Fdeo kola?aL0 te u tome vidiopravdanost svo+ postojanja na ovom tr@i8tu'

5omparativna analiza predstavlja sumiranje nekih od pokazatelja poslovanja i profitabilnosti banaka' Ona nam je pokazala da Banka Intesa ima najbolju vrednost svih izra?unatih racia0 u svetri posmatrane +odine' ada bismo njenu uspe8nost mo+li pripisati njenoj veli?ini0 kada bi se poredila sa Erste bankom' Indikatori koje smo koristili bili su pre sve+a neto kamatna mar+ina'Analiziranjem ovo+ pokazatelja i konstatovanjem neto kamatne mar+ine od 7';-M potvrdili smoda je profitabilnost Banke Intese ve"a i to sa tendencijom pada0 odnosno sa smanjenjem stope

dobiti u svakoj narednoj posmatranoj +odini'

Na osnovu pokazatelja ost to income0 koji va@i za jedno+ od najva@nijih pokazatelja profitabilnosti0 mo@emo re"i da Banka Intesa ima najbolju profitabilnost u $&' =odini'

Banke imaju +lavnu ulo+u u odr@avanju poverenja u monetarni sistem' Sto+a postoji veliko i8iroko zanimanje za dobrobit banaka0 posebno za njihovu uspe8nost i profitabilnost0 te smatramona8u analizu opravdanom'

24


26/27

;.SPISAK TABELA I =RA>IKONA

#abela br. 1: $oriontalna i vertikalna analia bilansa uspe%a Banka Intesa, strana 5

#abela br. +: $oriontalna i vertikalna analia bilansa uspe%a rste banke, strana 10

#abela br. -: &re'led uče/a ukupno' pri%oda banaka, strana 16

#abela br. 0: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda rste banke, strana 15

#abela br. 2: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda Banke Intese, strana +7

#abela br. 3: &re'led stopa neto dobitka)'ubitka, strana +1

#abela br. 4: &okaatel!i profitabilnosti banaka, strana +1

Grafikon br. 1: Vlasnička struktura Banke Intese, strana 6

Grafikon br. +: Vlasnička struktura rste banke, strana 1-

Grafikon br. -: #ržino uče/e prema bilansu uspe%a, strana 16

Grafikon br. 0: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda rste banke, strana 15

Grafikon br. 2: dnos kamatni% i nekamatni% pri%oda Banke Intese, strana +7

25


27/27

6. LITERATURA

$' !rof'dr'Jur?i" N'2ro8K *oc'dr'Barajktarovi" iljana0 D#;0 F Bankarski portfolio

menadžment L0 Beo+rad0 2niverzitet Bra"e 5ari"F0 Tre"e dopunjeno i preraeno izdanje0

str'$,C$17

&' 6odi" /'0F8pravl!ačko računovodstvo se'menata predue/aH0 AC Rompan0 Beo+rad0#$'0str' 19'

,' 6'3uki"0 Bankarsko računovodstvoF D# Beo+rad0 entar za istra@iva?ku djelatnostEkonomsko+ fakulteta u Beo+radu' str' 7,'

' (unjak ' Nenad0 5ova?evi" *' 3jubomir0 D#10Bankarstvo0bankarskimenad@ment0Subotica0F!roleterF a'd Be?ej0Ekonomski fakultet Subotica

7' (unjak ' Nenad0 Jur?i" N' 2ro80 5ova?evi" *' 3jubomir0 D#;0 Korporativno iinvesticiono bankrstvo, Subotica0 !roleterFa'd' Be?ej0Ekonomski fakultet Subotica0B3

Banja 3uka ole+e1' 6S ,#0 Obelodanjivanja u finansijskim izve8tajima banaka i sli?nih finansijskih

institucija0 DObjavljen u HSl' +lasnik 6SH0 br' $,, od ,$' decembra #,'

4. ' erstebank 'rs

;' 'nbs'rs

-' http:%%'nbs'rs%internet%latinica%,7%inde'html

$#' http:%%'nbs'rs%eport%sites%default%internet%latinica%77%77%kvartalniizvestajI($' pdf

$$' 'bancaintesa'rs12. .(+#.#&

26
http://www.erstebank.rs/http://www.erstebank.rs/http://www.nbs.rs/http://www.nbs.rs/internet/latinica/35/index.htmlhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_14.%20pdfhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_14.%20pdfhttp://www.bancaintesa.rs/http://www.erstebank.rs/http://www.nbs.rs/http://www.nbs.rs/internet/latinica/35/index.htmlhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_14.%20pdfhttp://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/55/55_4/kvartalni_izvestaj_IV_14.%20pdfhttp://www.bancaintesa.rs/

komparativna analiza uspeha banke intesa i erste banke

Documents