Posle "Servisne" došla je serija "Na tajnom kanalu", "Muzej voštanih figura", a

posle pedesetak emisija Noca i ja se dogovorismo da je pusto rasipanje snage što mi

zajedno pišemo jednu seriju, i da će programa biti više, ako svako od nas radi sam.

Tako je on napravio "Dežurnu ulicu", ja "Gradjanina pokornog" i "Crni sneg"

pa smo se opet ujedinili za "Sačulatca" i "Licem u naličje", i tako redom dok on nije

stigao do svog Pozorišta u kući. Kad spomenuh "Sačulatca” - da ispričam nešto i o toj

igrariji.

Sedeli smo jedno popodne u mom stanu i mućkali razne ideje da bi radili novu

seriju.

- Hajde da izmislimo neki šašavi naslov, da se malo zezamo sa gledaocima -

reče Novak.

Počeli srno da se igramo nepostojećim rečima, traž ili reč koja liči na nešto, a nije

ništa... i iskoči "Sačulatac".

O dmah smo se zakleli da nikome nećemo otkriti da to ništa ne znači, pa neka

gledaoci malo pate i traže smisao...

Smislili smo i "stihove" z a špicu:

sve što želiš i što sanjaš

koga voliš, il proganjaš,

sve je bratac - Sačulatac...

...tako..ili nekako slično - ne sećam se!

Reakcija je prešla sva naša očekivanja. Počela su "svenarodna" istraživanja šta

znač i ta reč, odakle je, umešala se i Akademija nauka... a mi smo ćutali, obećavajući

štampi da će na kraju serije sve biti jasno!

Sa poslednjom epizodom priznali smo izmišljotinu, ali nam niko nije verovao.

'U 'tt Hteli su i da biju...

Pišem o tome samo da bih se prisetio kakva je popularnost bila tih, tako lako,

brzo i aktuelno koncipiranih programa...

S druge strane - možda je i to razlog što su celu tu našu "beogradsku školu" na

čelu sa Novakom, kritič ari potcenjivali i uvek smatrali samo imrovizacijom,

3