knjiga 3: studenti - elektroenergetika

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

књига 3

за студенте Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА

Модул 3.0

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:TEMPUS JPHES 158781Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learningБезбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учењекоји кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.

Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.

Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Издавач: Висока техничка школа струковних студија

у Новом Саду

За издавача:др Божо Николић, директор Школе

Одговорни уредници:др Матија Сокола, координатор пројекта

Аутори:Бранислав Сантрач

Матија СоколаДрагослав ЈовановићНедељко ОгризовићВладимир Крнајски

Саша Мандић

Припрема за штампу:Иван Билић

Насловна страна:Срђан Димитров

Штампа:Штампарија „Верзал“, Нови Сад

Тираж:300 примерака

ПРЕДГОВОР

Општи циљ система безбедности и здравља на раду (БЗР) у Републици Србији је да се за сваког радника препознају сви ризици на радном месту и у радној околини, на основу идентификованих опасности и штетности и у складу са систематизацијом радних места. Након идентификације и евалуације ризика, треба спровести одговарајуће мере: превентивне за спречавање ризика, коректив-не за елиминацију или смањење, као и континуалне мере за одржавање ризика на прихватљивом нивоу.

Основни циљ обуке студената из области БЗР је упознавање студената техничких и технолошких усмерења са основама система БЗР у Србији. Овај циљ се на свим студијским програмима ВТШ у Новом Саду остварује новим предавањима. У књизи 1, намењеној за све студенте ВТШ, представљени су основни законски прописи, листа опасности и штетности из Правилника о евиденцијама у области БЗР, принципи процене ризика на радном месту и у радној околини, као и могуће мере за смањење ризика од повреде и болести.

Ова публикација, означена као књига 3, садржи конкретније теме из БЗР које се обрађују у оквиру предмета на студијском програму електроенергетике електротехничког одсека ВТШ струковних студија у Новом Саду.

Предавања су развијена у склопу међународног пројекта Европске Уније TEMPUS - JPHES 158781 под називом “Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning” односно „Безбедност и здравље на раду – развој курикулума и доживотно учење“, који се одвија од 2010. до 2012. године. Носилац пројекта је Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду.

Захваљујем се ауторима радова на преданом раду и труду, посебно гостујућим предавачима из ЈП „Електромрежа Србије“, као и свима који су корисним примедбама и сугестијама допринели подизању квалитета ове публикације. Унапред се захваљујемо свим читаоцима који ће, исправкама евен-туалних нејасноћа или сугестијама било које врсте, допринети унапређењу квалитета наредних издања.

Нови Сад, 17. јануар 2011. Матија Сокола уредник

ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 3, ЈАНУАР 2011.

САДРЖАЈ

Предмет: Основе електротехнике 1 (05010)

СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ, НАСТАНАК ГРОМА И ЗАШТИТАБранислав Сантрач.................................................................................1

Предмет: Електричне инсталације и осветљења (05040)

БЕЗБЕДНОСТ ПРИ КОНСТРУИСАЊУ И ИЗВОЂЕЊУ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА

Матија Сокола......................................................................................26

Предмет: Производња и пренос електричне енергије 1 (05070)

РАД ЕЛЕКТРОМОНТЕРА У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКОМ ПОСТРОЈЕЊУ И ЊЕГОВА БЕЗБЕДНОСТ ПРИ ИЗВОЂЕЊУ РАДОВА

Драгослав Јовановић, Недељко Огризовић.......................................46


ЕЛЕКТРИЧНИ УДАРДрагослав Јовановић, Владимир Крнајски........................................96

Предмет: Експлоатација и одржавање ЕЕ уређаја и инсталација (05140)

БЕЗБЕДАН РАД ЕЛЕКТРОМОНТЕРА НА ОДРЖАВАЊУ ДИСТРИБУТИВНЕ МРЕЖЕ У ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНИ

Саша Мандић......................................................................................130


Предмет: Основе електротехнике 1 (05010)

СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТ, НАСТАНАК ГРОМА И

ЗАШТИТА

Бранислав Сантрач1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање будућих инжењера електроенергетике са

настанком статичког електрицитета, као и опасностима и штетностима које настају као последица постојања статичког електрицитета.

Кључне речи: статички електрицитет, статичко наелектрисање, слободни електрони, громобран, уземљивач.

STATIC ELECTRICITY,

OCCURRENCE OF LIGHTNING AND PROTECTION

AIMS AND OUTCOMESThe aim of this lecture is to introduce the future electrical power engineers with the

development of static electricity, as well as the risks and hazards that occur as a consequence of existence of static electricity.

Key words: static electricity, electrostatic charge, free electrons, lightning conductor, grounding.

1. УВОД Циљ овог предавања је упознавање са штетностима и опасностима по

људе и животну средину које настају као последица статичког електрицитета и са мерама које се предузимају за смањење ризика по безбедност и здравље људи потенцијално изложених статичком електрицитету.

Пример: Трљање стакленог штапа о свилену тканину. Стаклени штап се на овај начин наелектрише и тако наелектрисан, у стању је да делује на предмете у близини, те када га примакнемо комадићима папира он их привлачи, до момента када се додирну и размене наелектрисања, након чега привлачна сила између ова два тела нестаје и све се враћа у првобитно стање. Заправо, у моменту додира, наелектрисање је прешло са стакленог штапа на комадиће папира, јер носиоци наелектрисања теже да се њихов број, у свака два тела која се додирну, изједначи. Кључни моменат је, дакле, прелазак статичког наелектрисања са једног тела на друго.

Попут стакленог штапа, свако тело може бити наелектрисано. Примери за то у природи су многобројни. Међутим, статички електрицитет није увек безазлен, попут примера са стакленим штапом. Снага статичког електрицитета у много случајева може да буде велика, па чак и смртоносна. Екстремни случај је

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду

1


појава муња и громова који настају као последица трења молекула воде у облацима, када долази до преласка слободних носилаца наелектрисања са молекула на молекул, те долази до стварања огромних количина статичког наелектрисања.

2. СТАТИЧКИ ЕЛЕКТРИЦИТЕТСтатички електрицитет уопште, је појава која потиче од вишка

позитивног наелектрисања (q+) или вишка негативног наелектрисања (q –). Ако тело има вишак негативног наелектрисања, кажемо да је оно наелектрисано негативно. Аналогно томе, ако неко тело има вишак позитивног наелектрисања, кажемо да је оно наелектрисано позитивно. Слободни носиоци наелектрисања су заправо слободни електрони. Количина наелектрисања неког тела (q) је:

q =q- - q+ (1)

где q+ представља укупну количину позитивног наелектрисања у телу, а q – уку-пну количину негативног наелектрисања у том телу.

Довођење неког тела у наелектрисано стање може се постићи на разне начине [1]:

- међусобним трењем два тела;- растварањем тела у електролиту;- деловањем светлости на тела од појединих врста метала;- загревањем споја два тела направљених од два различита метала.Међусобним трењем два тела долази до њиховог наелектрисавања. Том

приликом долази до преласка дела електрона са једног тела на друго. На тај начин се на телима ствара вишак негативног, односно позитивног наелектри-сања, као што је приказано на слици 1.

Слика 1: Процес наелектрисања тела

2


Према истраживању објављеног на сајту „Electrostatic Discharge Association“, човек прави екстремно јако наелектрисање у окружењу:

Табела 1: Резултати истраживања сајта „Electrostatic Discharдe Association“-а

Радња НапонХодање тепихом 1500 V Ходање преко винилних плочица 250 V Радник који гура грађевинска колица 100 V Приликом ношења поливинилске вреће 1200 V Седећи на столици пресвученој уретаном 1500 V

При растварању неких тела у електролиту поједини позитивни јони прелазе у раствор, а у самом материјалу се на тај начин јавља вишак негативног наелектрисања, па се тело електрише негативно.

Деловањем светлости на неке метале долази до ослобађања једног броја електрона који напуштају метал (фото ефекат). На тај начин у металу остаје вишак позитивног наелектрисања и метал постаје позитивно наелектрисан. На овом принципу су засноване фото-ћелије, које под дејством сунчеве светлости дају електричну енергију.

Слика 2: Приказ ослобађања електрона фото ефектом

Загревањем споја два различита метала долази до преласка електрона са једног на други, тако да један метал постаје позитивно а други негативно наелектрисан.

Сила привлачења или одбијања два наелектрисана тела је већа уколико су количине наелектрисања у телима веће, а обрнуто је сразмерна квадрату растојања та два тела. За исто растојање између наелектрисаних тела сила зависи од средине у којој се она налазе,

(2)

3


где је F сила узајамног дејства изражена у њутнима (N), q1 и q2 су количине наелектрисања изражене у кулонима (С), r растојање између наелектрисања изражено у метрима (m), а је апсолутна диелектрична констата средине у којој се налазе наелектрисана тела.

Слика 3: Процес поништавања наелектрисања тела

За неко тело кажемо да је наелектрисано када у односу на нормално стање има мањак или вишак слободних електрона. Два супротно наелектрисана тела, као на слици 3., тела теже да се примакну. Све до момента додира, између ова два тела постоји привлачна сила. У моменту додира ова два тела, слободни електрони теже да се њихов број изједначи. Након изједначења броја слободних електрона, тела престају да делују силом једно на друго и престају да се привлаче. Тада се све враћа у нормално стање, као што је било пре трења и наелектрисавања. Сила која настаје услед деловања електростатичког поља је увек привлачна између два супротно наелектрисана тела као што је приказано на слици 4.

Слика 4: Графички приказ поља које се појављује између дватела наелектрисана различитим врстама наелектрисања

4


Наелектрисано тело може деловати и одбојном силом на неко тело у свом окружењу. Уколико су два тела наелектрисана истом врстом наелектрисања (оба позитивно или оба негативно), сила између њих биће одбојна као на слици 5.

Слика 5: Графички приказ поља које се појављује између дватела наелектрисана истом врстом наелектрисања

Електростатичко поље које образују наелектрисана тела нису увек довољно велике снаге да изврше било какав рад, тј. да померају тела која се налазе у њиховом окружењу. То, ипак, не значи да поље наелектрисаног тела не нема утицаја на тела у окружењу. Електростатичко поље утиче у људе у свом окружењу. У неким случајевима поље има повољан утицај на људе, али, у неким случајевима, утицај поља на човека може да буде и лош.

Посебна пажња се, међутим, посвећује екстремном случају, а то је, када је разлика количина наелектрисања два тела довољно мала да не може физички да примакне наелектрисана тела, а са друге стране, довољно велика да разлика потенцијала те две тачке премаши диелектричну чврстоћу материјала који се између тела налази. У овом случају, јавља се варница између два тела. Варница се може објаснити као пут којим се врши размена електрона између два наелектрисана тела у циљу неутралисања разлике потенцијала. Највећи, човеку познат, пример оваквог вида размене носилаца наелектрисања у природи је атмосферско пражњење.

3. УТИЦАЈ СТАТИЧКОГ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА НА ЉУДЕ3.1. Унутрашњи и статички електрицитет окружењаОд својих почетака, људска раса је живела у директном контакту са

земљином површином, тако да је људско тело било природно уземљено. Период модернизације, почев од доба када су људи почели да носе обућу са кожним ђоновима, човеков контакт са земљом се све више смањивао. Данас, дошли смо до доба у којем је сасвим нормално да се користе синтетички ђонови на обући и прилично смо електрично одвојени од земље. Још је већи проблем што су се модернизовали и стамбени објекти, па данас уместо да је под куће израђен од изразито набијене земље, као некада, подови су од бетона. Осим тога, модерно доба нам је донело и вишеспратнице, чак и насеља у потпуности грађена на води тако да се човек од почетка до данас од земље одвојио скоро у потпуности. Проблем је тим већи што смо данас, у исто време, са разних страна изложени деловањима зрачења и статичком електрицитету у много већој мери.

5


Како се електрични набој не може одвести у земљу, он се у телу акумулира, изазивајући бројне здравствене тегобе. Те неприродне слабе струје које су у данашње време присутне у телу човека, последица су тога што је тело изоловано од земље. Због тога је људско тело под константним стресом. Према резултатима Америчког Института за стрес (American Instutite of Stress), 75% свих посета лекарима опште праксе је због здравствених проблема узрокованих стресом.

Резултати разних истраживања о утицају статичког електрицитета на здравље људи [2] указују да статички електрицитет :

- убрзава метаболизам калцијума, што убрзава појаву умора;- проузрокује губитак витамина Ц, због чега се подиже ниво шећера у

крви, што води даљем умарању;- један је од узрочника аутономне неравнотеже;- приликом избијања електрицитета накупљеног у одећи може доћи до

оштећења осетљиве коже (дерматитис);- акумулиран у телу лако привлачи честице прљавштине, клице и бакте-

рије, које су узрок непријатних телесних мириса и оштећења коже;- омета деловање пробавних ензима;- омета апсорпцију витамина и минерала у крвоток;- омета електричне активности ћелија, што изазива таложење протеинске

плазме, што опет изазива додатни умор, губитак енергије и сл.Истраживање сајта „EDS journal“ [3]Стање названо хиперосетљивост на електрострес (енг. Electrostress Hyper-

sensitivity EHS) користи се за опис ситуације кад је особа хиперосетљива на статички електрицитет и загађеност електрицитетом у свом окружењу. Шок се појављује у топлом или хладном простору и у просторима ниске влажности ваздуха.Симптоми могу варирати од благих до врло јаких. Под благе би спадали мишићна слабост/умор, неспретност, сушење очију, проблеми са памћењем, те проблеми у понашању.

Болест кретања (енг. motion sickness) свима је добро позната и барем једном у животу су је и сами доживели. Међутим, није увек у питању кретање које је изазива, већ разлог може бити и статички електрицитет. Права болест кретања може се доживети на отвореном мору на прекоокеанским бродовима, као и на мањим бродицама, где се путници жале на главобоље, мучнину и сл. Ипак, морнари и морепловци, који су често на мору, били су болесни једном у животу и никад више. Са друге стране постоје људи, код којих се болест кретања понавља сваки пут приликом путовања аутомобилом или авионом и она је узрокована статичким електрицитетом (који се генерише трљањем огромних количина ваздушне масе о спољашњи плашт авиона, аутобуса или аутомобила). Осим тога, приликом седења у једном од наведених превозних средстава, велика је површина трења о седиште, које је углавном израђено од синтетичких материјала. У овом случају таблете против мучнине ретко када могу помоћи. Занимљив је пример возача таксија, пилота и стјуардеса који су били присиљени одустати од свог посла због учесталих сметњи нервног система узрокованих болешћу кретања, тј. статичким електрицитетом.

6


Корисне ситуацијеНаучници сматрају да су у тренутку појаве писама заражених антраксом

2001. године многе споре биле уништене управо статичким електрицитетом и тиме спречене даље заразе. Претпоставља се да је до стварања статичког наелектрисања дошло приликом обраде писма у аутоматском разврставачу, трењем писма о делове раздвајача.

3.2. Атмосферско пражњењеАтмосферско пражњење је појава у природи која настаје као последица

постојања статичког електрицитета. Статичко наелектрисање облака се јавља као последица трења кристала леда од којих су облаци сачињени. Облаци великих запремина, у току свога постојања, могу да достигну екстремне вредности статичког наелектрисања, довољно велике да изазову атмосферска пражњења.

Опште о атмосферском пражњењу [4]Атмосферско пражњење се одвија у одвојеним узастопним ударима. Ови

удари грома долазе један за другим у временским размацима од неколико стотина делова секунде и сваки удар иде истим каналом, који је јонизован првим ударом. Број узастопних удара у једном грому може да изнесе и преко 20, а најчешћи број удара је од 3 до 5. Цео процес се одвија у времену од око 100 ms, а понекад траје и читаву секунду.

Слика 6: Изглед удара грома

Сваки удар грома има своје предходно пражњење, које се назива трасер (лидер). Прво уводно пражњење је степенасто. Варница трасера крене из облака, пређе известан пут и застане. После времена реда 30 до 100 μs наставља пут прелазећи растојање 50 m до 100 m, итд. Изгледа да муња својим првим трасером тражи најпогоднији пут за главно пражњење, те отуда и њен криволинијски и изломљен облик. Брзина кретања појединих степена је 5x10 m/s, док је средња брзина степенастог трасера, заједно са застојима, око 1.5x10 m/s. Тачка у коју ће гром да удари није ничим одређена у почетку кретања трасера, већ на крају пута, када се трасер приближи земљи на око стотину метара. Ово растојање се назива "ударно растојање" и зависи од количине електрицитета у каналу трасера,

7


односно од амплитуде струје грома. Када се трасер приближи земљи на ударно растојање, настаје главно пражњење, где са земље позитивна наелектрисања теку ка облаку по каналу који је трасер већ припремио. Ово повратно пражњење главни је носилац струје грома, па отуд је његов интезитет светлости највећи. Брзина кретања повратног удара је око 5x10 m/s. По завршетку првог пражњења долази друго, треће и остала пражњења у једном грому. Свако од ових поновљених пражњења има такође по две етапе, уводно (трасер) и главно пражњење. Трасери другог и осталих пражњења нису степенасти, већ су континуални и крећу се по каналу претходног удара.

Данас је познато да се гром јавља као последица статичког наелектри-сања облака. Процењује се да су непрекидно активне, око земље, приближно две хиљаде олуја, које производе стотинак пражњења сваке секунде. Међу овим пражњењима, она која погађају земљу названа су удари грома. Атмосферска пражњења се, заправо, према облику деле у пет група:

- електрична пражњења: облака-земља (силазна) и земља-облак (узлазна);

- електрично пражњење унутар и између облака;- удар грома у виду завесе;- лоптаста муња;- свемирска муња.

У зависности од правца развоја трасера, громови могу бити:- силазни удари;- узлазни удари.

Слика 7: Изглед наелектрисаног облака са графиком висиненабоја у околини облака

8


На равним теренима најфреквентнији је силазни удар грома. Да би узлазни удар грома могао да се развије, неопходно је присуство једне значајне узвишице на терену. На другом месту, удари грома се деле по правцу протицања основне струје. Према договору негативни удар је одређен када се празни негативни део облака, а позитивни удар грома је када се празни позитиван део облака (позитивно острвце смештено у дну облака, а неки пут и у горњем делу облака - слика 7.).

Силазна и узлазна електрична пражњења

Слика 8: Класификација електричног пражњења између облака и земље

Негативно пражњење креће силазним каналом од облака према земљи и умањује негативни набој и тиме умањује и напон облака према Земљи слика 8.a. То је најчешћи тип атмосферског електричног пражњења између облака и земље и јавља се у 90 % од укупног броја случајева, примери из природе могу се видети на сликама 9-14.

Позитивно пражњење креће силазним каналом од облака према земљи из ћелије позитивног набоја облака слика 8.b). Овај тип муње јавља се приближно у само 10% од укупног броја електричних удара облак-земља.

Електрична пражњења од земље према облаку (слика 8.c) и слика 8.d)) су релативно ретка и већином се уочавају изнад високих торњева, високих грађевина и изнад планинских врхова. На следећим сликама показани су успонски удари грома и то: изнад Ајфелове куле (слика 9.) снимљен 1902. године и успонског удара грома на Монт Сан Салваторе у Швајцарској (слика 10.).

9


Слика 9: Удар грома – Париз 1902.Слика 10: Удар грома – Монт Сан

Салваторе

Електрично пражњење унутар и између облакаРеч је о најчешћем виду електричног пражњења, пражњењу из облака,

али које не допире до земље. Јонизовани канал креће се хоризонтало и може постићи даљину од више десетина km. Понекад такав канал муње поново улази у исти облак или у други суседни грмљавински облак. Примери ових муња снимљених у природи могу се видети на слици 11.

Слика 11.: Електрично пражњење између облака

Удар грома у виду завесеВезано за узастопне ударе, слика 12. показује једно атмосферско

пражњење у једном потпуно посебном облику, означеном са "удар грома у виду завесе". Објашњење овог изгледа је врло једноставно. Ветром, маса ваздуха која је сачињавала јонизовани канал пражњења је померена у истом правцу у коме је дувао ветар, носећи са собом канал: ако је ветар правилан и равномеран, канал представља једно хоризонтално померање, остајући паралелан самоме себи и сваки повратни лук ће произвести по једну померену луминацију у простору: такође, ако је укупно време пражњења у трајању од једне секунде и ако је ветар брзине од 20 метара у секунди (72 km/h) на пример, "завеса" ће се раширити 20 метара.

10


Слика 12: Удар грома у виду завесе

Лоптаста муњаИако се ради о природној појави, лоптасте муње су кроз историју

људског рода често збуњивале научнике, поготово што нико никада није успео да је произведе ни у природним ни у лабораторијским условима. Лоптаста муња се јавља најчешће у облику једне светлеће сфере, жуте боје која вуче према наранџастој у пречнику петнаест до двадесет сантиметара (слика 13.). Нагло се појави за време невремена и понаша се тако непредвидљиво пре него што ће нестати за неколико секунди. Често једноставно изчезне, некада експлодира причињавајући при том велику штету. У кућу може ући кроз прозор или кроз димњак и тумарати по њој додирујући присутне особе. Цео свет је мање или више слушао о овом феномену чије је понашање ужасно или по некад смешно. Постоје бројни описи од античких времена до наших дана, али често, на питање „Шта је то гром у облику лопте?“, физичар мора да одговори са „не зна се“. Једно је сигурно, лоптаста муња ће још задавати проблеме док и све њене тајне не буду биле откривене.

Слика 13: Скица лоптасте муње

11


Свемирска муњаСа високих планина и сателитским снимањем уочена су до скора

непозната електрична пражњења, усмерена од кумулонимбуса ка стратосфери, тј. јоносфери, дакле усмерена од Земље. Ова пражњења углавном се јављау у пару са атмосферским пражњењима од облака ка Земљи. Слика 14. приказује до сада идентификоване форме "свемирских муња": Плави млаз (blue jet) (1) , Спрајт (Sprite) (2) и Елв (Elve) – диск који се шири (3).

Слика 14: Свемирске муње

4. ЗАШТИТА ОД СТАТИЧКОГ ЕЛЕКТРИЦИТЕТАОсновна филозофија заштите од статичког електрицитета је у одвођењу

електрицитета електропроводним материјалом у земљу.

4.1. Заштита од унутрашњег и статичког електрицитета окружењаКада је реч о унутрашњем и статичком електрицитету окружења, под

заштитом од статичког електрицитета се подразумева везивање свих тела на уземљење објекта у којем се налазе, а која су склона гомилању статичког елек-трицитета или га стварају. На том принципу ради већина елиминатора статичког наелектрисања. Осим тога, препоручује се повишење релативне влажности ваздуха у просторијама у којима људи бораве и препоручује се коришћење антистатичких спрејева и течности.

Постоје разни елиминатори статичког наелектрисања који су у све већој мери присутни на тржишту. Неки од њих су:

- уземљена трака/појас;- уземљене подлоге за столицу и кревет;

12


- уземљени филтери за екране;- спрејеви за отклањање статичког наелектрисања.Најбоља заштита се обезбеђује комбинацијом наведених помагала.

Уземљена тракаУземљена трака се носи као

наруквица (Слика 15.). Прилагодљиве је дужине. Обично је направљена је од нерђајућег челика, и жицом је повезана са уземљењем изван зграде. Њена функција је да уземљи тело и на тај начин штити од деловања статичког електрицитета. Док је носи, човеку је смањена покретљивост, јер је трака везана за уземљење у конектору који је непокретан. Обично се користи приликом рада на рачунару да би елиминисала статички електрицитет у телу, који се јавља због присутности струјних каблова око ногу. Слика 15: Изглед уземљене траке [5]

Уземљене подлоге за столицу или креветИзгледају попут обичне текстилне подлоге, међутим направљене су тако

да су текстилом само пресвучене, а израђене су од металних трачица које проводе струју. Повезане су за уземљење објекта у којем се користе и обично су фиксне (слика 16.).

Слика 16: Изглед уземљене подлоге за столицу или кревет [6]

Уземљени филтери за екранеФилтери који се монтирају на монитор, преко видне површине екрана,

успешно отклањају бол и напетост у очима чији је узрок статички електрицитет. Поред тога, побољшавају квалитет слике (смањујући одбљесак) и спречавају гомилање прашине (слика 17.).

13


Слика 17: Изглед уземљеног филтера за екран рачунара [7]

Спрејеви за отклањање стати-чког наелектрисања

На тржишту су доступни и разли-чити спрејеви за отклањање статичког електрицитета који се могу похвалити учинковитошћу и једноставношћу упо-требе (слика 18.).

Слика 18: Изглед бочице спреја [8]

4.2. Заштита од атмосферског пражњења - громаЗаштита од атмосферског пражњења се први пут помиње још давне 1750.

године. Од тада, до данашњег дана, громобрани су се развили технички, али су у суштини веома слични првом громобрану. Имају исти циљ, а то је, да одведу гром у земљу. У развоју громобрана познају се три раздобља, а самим тим и три врсте громобрана:

- Френклинов штап;- Радиоактивни громобран;- Громобран са хватањком са раним стартовањем.

5. ЗАКЉУЧАК Статички електрицитет је појава која настаје свакодневно у природи. Он

може бити опасан по људско здравље, а нарочито је опасан у облику грома. Методе за заштиту су релативно добро развијене и широко се примењују.

Различитог су типа и конструкција.

14


6. ЛИТЕРАТУРА 1. Алекса Торбица „Основе електротехнике“, Виша Техничка Школа у

Новом Саду, Нови Сад, 2007.2. http://www.zpr.fer.hr/3. http://www.esdjournal.com/4. http://www.niri.rs/5. http://www.digikey.com/6. http://www.cutcat.com/7. http://www.shoplet.com/

15


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

16


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

17


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

18


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

19


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

20


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

21


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

22


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

23


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

24


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

25


Предмет: Електричне инсталације и осветљења (05040)

БЕЗБЕДНОСТ ПРИ КОНСТРУИСАЊУ И ИЗВОЂЕЊУ ЕЛЕКТРИЧНИХ ИНСТАЛАЦИЈА

Матија Сокола1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је да упозна будуће инжењере електротехнике прво са општим

законским основама безбедности и здравља на раду и проценама ризика на радном месту, а затим опасностима и штетностима које се могу јавити при извођењу и коришћењу електричних инсталација ниског напона у стамбеним, пословним и индустријским објектима. Коначан исход је познавање законских прописа из ове области, као и органи-зационих и техничких могућности да се ниво ризика од повреде или чак фаталности смањи и одржава на прихватљивом нивоу.

Кључне речи: Опасност , штетност, електричне инсталације, електроинсталатер.

SAFETY DURING DESIGN AND FITTING THE ELECTRICAL INSTALLATIONS

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to familiarise the future electrical engineers with the basics of

regulations on occupational health and safety and risk assessments, and then with the hazards and harms which can be encountered during fitting and usage of low-voltage electric installa-tions in residential, business and industrial buildings. The outcome is the students' awareness on the regulations and their knowledge on organisational and technological opportunities to reduce the level of risk from injury or even fatality and maintain it at an acceptable level.

Key words: Hazard, harm, electric installations, installation fitter.

1. УВОД Циљ овог рада је сагледавање опасности и штетности које се јављају при

извођењу и коришћењу електричних инсталација. Са једне стране, инжењери морају да пројектују електричну инсталацију тако да је безбедна за крајње корис-нике у свим предвиђеним експлоатационим условима. Са друге стране, инже-њери и предрадници треба да обезбеде да се радници - инсталатери не излажу опасностима током израде инсталације и њеног одржавања.

Електрична енергија је већ деценијама у широкој употреби у свим обла-стима живота и рада. Технологија израде елемената инсталација (склопке, преки-дачи, утичнице, каблови, итд) и свих електричних уређаја већ дуго времена испу-њава све стандарде квалитета који су постављени ради безбедног коришћења електричне енергије. Такође, при пројектовању је обавезно предвидети системе заштите (инсталације и људи) који се активирају при кваровима уређаја. Упркос томе, акциденти се и даље дешавају, од којих неки имају и озбиљне последице.


26


У нисконапонским инсталацијама опште примене, радни напон уређаја је 230 односно 400 V, што може бити опасно по човека. Међутим, заштита од превисоког напона додира, уграђена у систем напајања, реагује у случају квара, те стога већина акцидената не доводи до смртног исхода.

Далеко већи проблем је термичко деловање уређаја, као и прегревање елемената инсталације (поготово каблова и осигурача), јер представља извор пожарних опасности. Уколико се у објектима налазе запаљиве и/или експлозивне материје, пројектанти, извођачи и корисници електричне инсталације морају обратити посебну пажњу. Упркос вишедеценијским искуствима у пројектовању, електричне инсталације су и даље најчешћи узрок пожара, доводећи до великих материјалних штета и губитака људских живота.

2. БЕЗБЕДНОСТ ПРИ ПРОЈЕКТОВАЊУ У свим објектима (стамбеним, пословним и индустријским), при пројек-

товању електричних инсталација, потребно је задовољити три основна услова: - могућност оптималног коришћења електричне енергије;- сигурна заштита, како електричних уређаја и опреме, тако и људи;- безбедно коришћење електричне енергије у смислу заштите од пожара

и експлозије.Да би се ови услови задовољили, при изради пројеката електричне инста-

лације потребно је што боље познавати следеће: - општу намену објекта; - увид у технолошки процес у објекту;- распоред електричних пријемника у просторима објекта и њихову

снагу;- ако постоје експлозивно угрожени простори, податке из елaбората о

зонама опасности и податке о експлозивним материјама у зони опасности;

- поделу објекта на пожарне секторе;- да ли је, на основу горе наведених детаља, потребан помоћни извор

напајања појединих делова или целог објекта и колика је његова снага.При пројектовању електричних инсталација треба се придржавати важећих

Техничких прописа и стандарда. Између осталог, пројектом треба предвидети и следеће:

- да сви делови разводних табли буду од ватроотпорног материјала;- да главна разводна табла има доступан главни прекидач и да буде

постављена на улаз у објекат или непосредно уз њега, на безбедном а лако приступачном месту;

- да систем заштите од превисоког напона додира одговара самој инста-лацији, њеној намени и карактеристикама простора/просторија;

- на улазе у поједине пожарне секторе поставити помоћне разводне табле са главним прекидачима;

- напојни вод једног пожарног сектора не постављати кроз други пожарни сектор;

27


- одвојити електричну инсталацију електричних уређаја који треба да се напајају из помоћног извора напајања и обезбедити да се, у случају не-станка електричног напона у градској мрежи, напајање тих уређаја ау-томатски пребаци на резервни извор напајања (нпр. пожарно осветљење, вентилација на путевима евакуације и слично);

- у експлозивно угроженим просторима предвидети одговарајућу заштитну изведбу електричних уређаја и инсталације;

- у магацинским, складишним и другим просторима са великим пожарним оптерећењем обезбедити могућност искључења електричне инсталације тих простора приликом њиховог напуштања;

- електрични уређаји који у случају пожара објекта треба да су у функци-ји, имају посебно напајање и потребну механичку и термичку заштиту.

3. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

На основу Резолуције о безбедности, хигијени и здрављу на раду Савета Европске заједнице, јуна 1989. је донета и Директива Савета ЕЕС 89/391/ЕЕС, о увођењу мера за подстицање побољшања безбедности и здравља на раду. Ова Директива општег карактера односи се на све гране делатности и предвиђа да свака држава има могућност да прилагоди препоруке и методологије процене ризика националним законодавствима. Директива дефинише одговорности по-слодавца и афирмише развијање културе превенције [1].

Систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији заснован је на тој Директиви и у складу са њом прво је донет Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, број 101/05) којим се промовише принцип превенције професионалних ризика на радном месту и регулише обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика у писменој форми, а све у циљу смањења повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом [2].

На основу члана 13. став 4. овог Закона, донет је Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини [3], најзначајнији подзаконски пропис. На Правилнику се заснива систем превенције промовисан Законом и њиме се ближе уређује начин и поступак процене ризика од настанка повреде на раду или обољења запосленог на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање.

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини је, према Правилнику [3], четврти елемент који Акт о процени ризика мора да садржи, као и други корак (од пет) поступка процене ризика [4]. Идентификација опасности се сматра најважнијим кораком, јер опасност и штетност која се не идентификује неће моћи бити процењена и контроли-сана. Стога је изузетно важно да се идентификација опасности и штетности спроведе свеобухватно. Идентификација опасности је један од најзахтевнијих задатака јер од процењивача ризика изискује компетентност, добро познавање технолошког или радног процеса, карактеристика опасности и/или штетности које настају на радном месту. Најбољи резултати се постижу када се идентифика-ција спроведе у сарадњи са свим запосленима који могу бити изложени – радни-

28


ци који раде на датом радном месту, који се бар повремено налазе у близини датог радног места, одржаваоци, груповође, пословође, шефови погона, итд.

Након врло детаљне анализе радног процеса и услова рада на радном месту неопходно је саставити листу опасности и штетности. Према чл. 8. и 9. Правилника [3], 39 опасности и штетности се, у зависности од њихове врсте и природе, групишу у седам група.

4. БЕЗБЕДНОСТ ПРИ ИЗВОЂЕЊУ ЕЛ. ИНСТАЛАЦИЈЕ Приликом постављања електричне инсталације, радници - инсталатери

могу бити изложени разнородним опасностим и штетностима. Од 39 опасности и штетности предвиђених у Правилнику [3], могу се појавити следеће:

4.1. Механичке опасности услед коришћења опреме за рад01 - Недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова

При раду се повремено користе ручни механизовани алати (бушилице, бруси-лице, завртачи) са великим полазним моментом; потребна је опрезност при раду.

02 - Слободно кретање делова или материјалаПри сечењу и постављању поцинковане траке, посебно у темељни уземљивач или на кров, може да се јави ефекат еластичног исправљања ("опруге"), услед кога трака има неконтролисано кретање и може да повреди раднике.

03 - Унутрашњи транспорт и кретање радних машина и возилаПри раду на вишеспратним зградама, за транспорт материјала на више спратове користи се портална моторизована дизалица мале носивости. Опасност од пада може да се јави ако је дизалица небезбедно постављена или се непрописно користи.

04 - Коришћење опасних средстава за рад, која могу произвести експлозије или пожарПри употреби ручних механизованих алата, електромотор може да производи варнице, па се мора водити рачуна да ли су при таквом раду присутне експлозивне или запаљиве материје.

05 - Немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места рада. Ако се ради у стамбеној згради са више спратова, или у високим индустријским зградама, постоји опасност од пада предмета (алата, материјала, делова) са вишег нивоа на раднике који раде испод.

06 - Други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности (делови и честице које одлећу) - делови опеке, малтера или бетона одлећу при штемовању.

06 - Други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности (употреба службеног возила) - водити рачуна при вожњи до места рада, не преоптерећивати возило материјалима и алатима.

29


4.2. Опасности изазване карактеристикама радног местаКако је радно место електроинсталатера мобилно, немогуће је тачно

одредити све опасности. Ипак, најчешће опасности при извођењу електричних инсталација су: 07 - Опасне површине

Често се рад електроинсталатера обавља на градилиштима, где су подови, степеништа и остала газишта у незавршеном стању, те могу бити неравна, прашњава и клизава. Такође, рад се обавља оштрим алатима - ножевима, клештима и слично.

08 - Рад и кретање у радном простору - рад на висиниВелик део електричне инсталације налази се на висини која није доступна са пода. Ако се радник пење на необезбеђена и нестабилна приручна средства, или се са нпр. мердевина истеже на страну да би обавио посао, постоји опасност од пада. Опасност од повреде је често повећана јер радник може да падне на машину, на наслаган материјал и слично.

09 - Рад у скученом просторуЧесто је помоћни разводни орман у ходнику зграде/објекта или изнад ул-азних врата стана, те је простор ограничен, а треба поставити и преко 15 каблова.

10 - Могућност клизања и спотицања На градилиштима су подови незавршени а пролази често закрчени грађевинским материјалом, који није увек уредно сложен. Такође, одбачени делови цигаља, грађе, просут малтер, делови керамичких плочица и разноврстан отпад расут по поду су честа слика и стална опасност на нашим градилиштима, јер поступање са отпадним материјалом није регулисано.

11 - Физичка нестабилност радног местаПри раду на инсталацијама ван дохвата руком са пода, често се не користе или нису на располагању одговарајуће мердевине, газишта или скеле.

13 - Обављање рада коришћењем неодговарајућих и неприлагођених метода радаЕлектроинсталатери су веома талентовани да покушају да посао одраде на начин који им се чини најлакши/најбржи, али је неодговарајући и може да проузрокује непотребну опасност. На пример, на градилишту, покушаће да "мањи" посао лупања опеке ради постављања кабла ураде ручно (чекић и пајсер) због: - ограничене расположивости напајања за механизовани алат ("Шта сад да

развлачим продужни за ово мало посла") или - лоше организације рада - механизовани алат остао у комбију ("Да силазим

три спрата за ово мало посла") или - недостатка ЛЗС ("Хилтика много диже прашину")...

4.3. Опасности које се појављују коришћењем електричне енергије15 - Опасност од директног додира са деловима под напоном

Рад под напоном је ЗАБРАЊЕН, али "искусни мајстори" понекад повезују струјна кола и кад су под напоном. Такође, не води се рачуна о обезбеђивању прекидача од нежељеног укључења.

30


16 - Опасност од индиректног додираКако се електрични водови простиру паралелно, могуће је појава високог ин-дукованог напона и у искљученим струјним круговима, ако нису уземљени.

18 - Опасност од удара грома и последица атмосферског пражњењаПри самој изради громобранске инсталације, рад се мора прекинути већ при појави могућности атмосферског пражњења, у првим фазама настанка непогоде. Такође, и рад на електричној инсталацији унутар објекта може бити врло опасан због индукованих високих напона, узрокованим ударом грома у околни објекат.

4.4. Штетности које се појављују у процесу рада 21 - Хемијске штетности, прашина и димови

При штемовању, јавља се велика количина прашине од опеке и малтера. Треба користити одговарајућа ЛЗС (заштитне наочаре и маску).

22 - Физичке штетности - бука и вибрације При штемовању, јавља се висок ниво буке, као и утицај вибрација ручног алата (механизованог или услед ударања чекићем). Користити ЛЗС.

24 - Штетан утицај микроклимеВисока температура и директна изложеност Сунцу у лето, ниска температура зими. Често се јавља дуготрајан рад на промаји, јер објекат нема прозоре и врата, или су отворени да би се малтер или боје сушили. Користити ЛЗС.

25 - Недовољна осветљеностЗбог смањења опасности од додира делова под напоном, обично се искључује напајање дела објекта, па ни вештачко осветљење није у пуној функцији. Пожарно осветљење је недовољно за рад. На градилиштима је мали број напајаних сијаличних места, те је осветљеност неодговарајућа у многим просторима где се врши инсталатерски рад. Стога је неопходно користити допунско покретно осветљење радног места. Међутим, чак и кад се користи, снага сијалице је често недовољна, јер су зидови и таванице тамних боја.

27 - Штетни климатски утицаји При постављању темељних уземљивача, као и при постављању и одржавању громобранске инсталације, рад се одвија на отвореном.

4.5. Штетности које проистичу из психофизиолошких напора 30 - Напори и телесна напрезања

Ручно преношење материјала, дуготрајне повећане физичке активности и мишићни напори су саставни део рада.

31 - Нефизиолошки положај телаВећина послова електроинсталатера захтева дуготрајно стајање, често сагињање, испружене или подигнуте руке, подизање или придржавање алата или терета.

34 - Штетности везане за организацију рада - рад дужи од пуног радног времена - прековремени радВрло често ради се дуже од осмочасовног радног времена, због притиска да се посао заврши што пре. Уколико се ради далеко од седишта предузећа, возач доставног/комби возила ће имати још дуже радно време.

31


5. НИВО РИЗИКА И СМАЊЕЊЕ НИВОА 5.1. Процена ризика Процена ризика је истраживачки стручни процес мултидисциплинарног

карактера којим се остварује повишење нивоа безбедности на радном месту. Према препорукама HSE и OHSAS дефинишe се пет корака процене ризика:

препознавање опасности и штетности, утврђивање опасности и штетности (утврђивање шта, зашто и како

може да се нешто догоди и ко и како може бити повређен), процена (евалуација) ризика, одлучивање да ли су постојеће мере

адекватне и анализа могућих додатних мера, евидентирање постојећих стања и мера, као и могућих додатних мера, поновна процена након примењених додатних мера.Прва процена ризика представља полазну основу за управљање ризиком,

односно за одређивање ефективних превентивних и корективних управљачких мера. Управљање ризиком може да се подели у две фазе:

примена превентивних и корективних мера током процене ризика, континуална/периодична провера стања и примењених мера ради

одржавања преосталог ризика на жељеном – прихватљивом нивоу

5.2. Мере за смањење нивоа ризикаХијерархија превентивних и корективних мера за управљање ризиком,

приказана на слици 1, препознаје пет основних типова мера, класификованих у две групе:

Безбедан дизајн радног места: елиминација – редизајнирање радног процеса или радног места, што

понекад може бити једноставно а понекад и немогуће, замена – замена високоризичних материјала и/или опреме за рад

материјалима/опремом мањег ризика – спречава се излагање потенцијалној опасности и штетности,

инжењерско управљање – мере које мењају начин на који радник долази у контакт са потенцијалним опасностима и штетностима.

Безбедан радник на радном месту: административно управљање – увођење организације рада која смањује

ризик; ризицима се управља процедурама, упутствима и натписима упозорења. Ово је неопходно и када су мере безбедног дизајна радног места већ примењене.,

лична заштитна средства – увођење потребних ЛЗС и замена постојећих ефикаснијима.

У многим случајевима је најоптималније/најефикасније користити комби-нацију претходно наведених типова превентивних и корективних мера.

Прво се разматра примена превентивних и корективних мера на највеће ризике, али истовремено треба узети у обзир и утицај истих тих мера на ризике нижег приоритета. Мере које ефикасно смањују неколико појединачних ризика треба применити што пре.

32


Слика 1: Хијерархија мера за управљање ризиком

Понекад је потребно установити привремене мере, зато што брза примена најефикаснијих мера није техничко-финансијски могућа.

Мере административног управљања и коришћење ЛЗС морају да размо-тре раднике – њихову теоријску и практичну оспособљеност за безбедан рад, искуство на таквом и сличним радним местима, одговорност према раду и одговорност према безбедном раду.

Веома важан аспект је тај да је радно место електроинсталатера покретно, јер се локација извођења радова мења. Стога је неопходно стално водити рачуна о ризицима и примењивати континуално управљање ризиком, што подразумева непрекидан процес планирања, анализе, праћења и сталног унапређивања нивоа безбедности. Стратегија управљања ризиком се мора усклађивати са развојним плановима предузећа, а има за циљ смањивање, преношење, прихватање и избегавање како постојећих тако и будућих ризика.

Слика 2: Континуално управљање ризиком

33


На процес управљања ризицима, између осталог, утичу (слика 2): стратегија управљања ризиком, развој предузећа и промене технолошког процеса, оспособљавање радника за безбедан рад и анализа трошкова.

6. ЗАКЉУЧАК У раду су наведене најчешће опасности и штетности којима су електро-

инсталатери изложени при раду на уградњи, замени и одржавању електричних инсталација. На многе од њих и послодавци и сами радници не обраћају пажњу, иако могу имати значајан утицај на безбедност и здравље радника. Наведена су и места у технолошком процесу на којима се ове опасности и штетности јављају. На крају je дат приказ поступка процене ризика и мера које треба предузети да би се ниво ризика смањио и/или одржао на прихватљивом нивоу.

7. ЛИТЕРАТУРА 1. Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник РС“, бр.

101/05.2. Јоцић Н.: "Едукација послодавца у области безбедности и здравља на

раду", Заштита у пракси, број 173/2009, стр. 17-34, Београд.3. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у

радној околини , “Сл. гласник РС” бр. 72/06.4. „Five steps to risk assessment“, Health and Safety Executive, INDG163

(rev 2), ISBN 0 7176 6189 X, http://www.hse.gov.uk/pubns/indg163.pdf , June 2006.

5. Мишковић М.: "Електричне инсталације", Научна књига, 2005. 6. Танкосић В.: "Заштита објеката од атмосферског пражњења",

спец. рад, ВТШ СС у Новом Саду, 2010.7. Гавански Д., Сокола М., Букта З.: "Општи принципи управљања ри-

зицима – током процене ризика и континуално управљање ризицима", Саветовање "Безбедносни Инжењеринг" Копаоник 2009.

34


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

35


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

36


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

37


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

38


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

39


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

40


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

41


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

42


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

43


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

44


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

45



БЕЗБЕДНОСТ ЕЛЕКТРОМОНТЕРА ПРИ ИЗВОЂЕЊУ РАДОВА У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКОМ ПОСТРОЈЕЊУ

Драгослав Јовановић1, Недељко Огризовић2

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је да прво упозна студенте електроенергетике са неким радним

операцијама у електроенергетским постројењима високог напона, а затим и да се прикажу принципи безбедног рада електромонтера у постројењу. Исход предавања је познавање опасности и штетности, принципа организовања безбедности у високонапон-ским постројењима и специфичних мера безбедности на раду.

Кључне речи: безбедност и здравље на раду, електроенергетско постројење.

SAFETY OF AN ELECTRICAL FITTER WHEN WORKING IN HIGH-VOLTAGE POWER FACILITIES

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to familiarize electric power engineering students with some

work operations in high-volatege electric power facilities and highlight the principles of safe work of fitters in the facility. The outcome of the lecture is the knowledge on hazards and harms, principles of safety system in high-voltage facilities and specific safety measures.

Keywords: occupational safety and health, electric power facility.

1. УВОД Циљ предавања је да се покаже како безбедно изводити радове у високо-

напонском постројењу у улози електромонтера као извршиоца тих радова и у улози руководиоца радова, односно лица које треба да спроводи и примењује мере за безбедан и здрав рад и лице које треба да брине о спровођењу и примени мера за безбедан и здрав рад. За обе ове улоге електромонтера потребно је препознати све опасности и штетности радног места и дати предлог како утицати на њих, а самим тим и контролисати ризике рада на том радном месту.

За извршење преноса електричне енергије на велику удаљеност (од производње до потрошача) непходно је постојање високонапонске преносне мреже, разводних постројења и трансформаторских станица. Да би исправно радиле, електричне мреже и трансформаторске станице морају се редовно прегледати и ремонтовати, а на њиховом одржавању раде монтери и електромон-тери из Службе одржавања ЈП "Електромрежа Србије".

Електричне мреже су сачињене од више водова који међусобно повезују трансформаторске станице и од трансформаторских станица воде електричну енергију до потрошача. Према намени могу да буду преносне и дистрибутивне.

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду2 ЈП „Електромрежа Србије“

46


Преносне мреже служе за преношење електричне енергије од електрана до потрошачких подручја и за међусобно повезивање појединих електроенергетских система у јединствен систем. То су мреже напона 110 kV, 220 kV и 400 kV.

Трансформаторске станице су електроенергетски (ЕЕ) објекти који садрже енергетске трансформаторе, чиме се омогућује повезивање мрежа разли-читих напонских нивоа. Чворишта за трансформацију и укрштање преносних водова високог напона лоцирана су у трансформаторским станицама [1].

Електроенергетски објекат је грађевинско-електромонтажна целина која служи за производњу, пренос, дистрибуцију или потрошњу електричне енергије. Делатност преноса електричне енергије обухвата трансформацију електричне енергије високих напона 400 kV, 220 kV и 110 kV. Чворишта за трансформацију и укрштање преносних водова високог напона лоцирана су у трансформаторским станицама ЈП „Електромрежа Србије“ [1].

2. ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИМ ОБЈЕКТИМА

Један од основних задатака Погона преноса електричне енергије, као саставних организационих јединица Дирекције за пренос електричне енергије је одржавање ЕЕ постројења у трансформаторским станицама. Одржавање је рад који за сврху има очување сталне техничке исправности ЕЕ постројења. Ремонти и ревизије се обављају у безнапонском стању, док се прегледи врше под напоном, односно у нормалном раду постројења. Саставни део одржавања представљају и радови изградње, адаптације, реконструкције и ревитализације.

За обављање радова на одржавању, неопходан услов је обезбеђивање места рада и успостављање безнапонског стања у радној околини. У ЕЕ постро-јењима трансформаторских станица могу радом руководити, или изводити радове, само лица која имају потребну стручну квалификацију и испуњавају посебне услове [2].

3. БЕЗБЕДАН РАД 3.1. Безбедан радник на радном месту Пре почетка радова неопходно је обезбедити место рада, односно

одвојити га од елемената ЕЕ система који су под напоном [1]. Процес обезбеђења места са становишта диспечерског управљања је захтеван задатак којим се не сме нарушити редовно снабдевање купаца електричне енергије. Принципи непрекид-ности испоруке електричне енергије су у супротности са захтевима са аспекта безбедности и здравља на раду, јер радови на ЕЕ објектима могу да се обављају само у безнапонском стању.

У основне мере обезбеђења места рада спадају искључивање елемената у ЕЕ постројењима, њихово видљиво развајање од елемената који су под напоном, утврђивање безнапонског стања и уземљавање елемената системским уземљењем [1]. За спровођење ових мера одговоран је надлежни диспечерски центар.

Након примене основних мера обезбеђења места рада, примењују се допунске мере обезбеђења места рада. За спровођење ових мера, у зависности од

47


врсте рада и услова, одговорно је лице које руководи радовима у постројењу. Процедуре које се при том спроводе у циљу стврарања услова за безбедан рад регулисане су Техничким упутством [4]. Основна начела извођења безбедне радне процедуре дата су тзв. "златним правилима". Тек након њиховог спровођења стварају се сви неопходни услови за безбедно обављање послова на одржавању ЕЕ постројења.

Разводна постројења су елементи ЕЕ система у склопу трансформатор-ских станица, у којима постоји само један напонски ниво - 110 kV, 220 kV или 400 kV. Конструктивно, сва разводна постројења су изведена на отвореном простору. С обзиром да се у разводним постројењима стиче више праваца/далековода из којих долази и којима одлази електрична енергија, радна околина је окружена високим напоном током обављања свих послова. Рад у близини напона представља повећану опасност, те радник мора да обавља своје радне задатке у ограниченом простору, укључујући и рад помоћу специјалних возила.

Радно место електромонтера захтева познавање разноврсне високонапон-ске опреме: трансформатора, прекидача, струјних и напонских трансформатора, одводника пренапона и растављача. За обављање послова електромонтера неопходан услов је четврти степен стручне спреме, електротехничке струке, смера електроенергетике.

3.2. Рад у зонама опасности На основу Правилника о безбедности и здрављу на раду [2], а с обзиром

на степен опасности, ЕЕ постројења и далеководи се деле на три зоне опасности:I зона – зона слободног кретања у коју спадају административне и

техничке просторије, радионице, магацини, гараже, ходници, санитарне просторије, гардеробе, главне комуникације које повезују поменуте просторије, све остале површине на слободном простору код којих је сигурносна висина делова под напоном од тла најмање 6 m и стубови далековода до висине од 3 m од тла. Ова зона обухвата подручја на којима поједине радове и прегледе могу изводити лица која имају дозволу за улазак у постројење, без посебних упозорења, упутстава или заштитних мера.

II зона – зона манипулација, радова и контроле у коју спадају просторије електричне команде, просторије за смештај уређаја заштите, бројила, телекомуникација, кабловски простор, стазе и остали простори за опслуживање и контролу у просторијама и на отвореном, простор око делова под напоном већи од простора ограниченог сигурносним размацима ако није обухваћен I зоном, трансформатор примарно и секундарно развезан и део стуба далековода од висине 3 m изнад земље до прописане удаљености од најнижег дела под напоном. Ова зона обухвата подручје на коме се обављају манипулације и радови и приступачно је одговорним лицима погона за одржавање и надзор, као и другим лицима са документима за улаз, рад или посету.

III зона – зона опасности обухвата простор ограничен сигурносним раз-маком у који спадају: ћелије високог напона разводних постројења у затвореном простору; ограђени простор у коме се налазе апарати високог напона ниске изградње; трансформатори снаге изнад подручја II зоне; простор у коме се налазе

48


апарати постројења високе изградње изнад подручја II зоне, далеководни стубови изнад подручја I и II зоне, изузев ако су обележена сигурносна растојања приликом прегледа. Ова зона обухвата подручја у близини уређаја под напоном. За улаз у ову зону је обавезно издавање писаног документа за рад. У извођењу свих радова у III зони морају да учествују најмање два лица.

4. ЕЛЕКТРОМОНТЕР – ИЗВРШИЛАЦ РАДОВАЕлектромонтер у улози извршиоца радова (слика 1) је стручни радник

који са својом екипом извршава послове из радних задатака и по налогу руководиоца радова помаже руковаоцу да поставља и уклања допунске мере обезбеђивања места рада.

Електромонтер као извршилац радова на одржавању елемената ЕЕ постројења има одређене обавезе које проистичу из превентивног одржавања прекидача снаге, растављача, командно разводних ормана поља, мерних трансформатора, енергетских трансформатора и осталих делова постројења.

Погон "Нови Сад"Директор погона

Служба за техничку

координацију

Одељење за економско-финансијске послове

Одељење за правне, опште и кадровске

послове

Служба за одржавање далековода

Служба за одржавање

високонапонске опреме и

постројења

Служба експлоатације

Служба за аутоматику

Прво одељење Прво одељење

Друго одељење Друго одељење

ЕЛЕКТРОМОНТЕР 1

Слика 1: Организациона структура Погона „Нови Сад“са приказом радног места

Место рада је простор означен видљивим преграђивањем или ограђива-њем, у објекту или поред објекта, у коме извршилац обавља радни задатак.

Налог за рад је документ за рад који руководилац радова отвара са извршиоцем (једним или више) пре почетка рада и затвара после завршетка рада. Њиме се тачно одређују место рада и радници за осигурање места рада. Ако се радови изводе на трансформаторској станици Налог за рад се попуњава у једном примерку, а ако се изводе на далеководу у два примерка.

Основне мере обезбеђивања места рада обухватају извршење одговара-јућих манипулација (искључивање, растављање и уземљавање системским уземљењем), као и проверу безнапонског стања на основу мерења напона изведених на објекту у циљу обезбеђивања места рада.

Радови у безнапонском стању су радови који се изводе на или поред елемената ЕЕ систему на којима је на свим електропроводним деловима искључен напон, а пре почетка радова су предузете прописане заштитне мере.

49


Сигурносни размак (у смислу безбедности и здравља на раду) је најкраће дозвољено растојање између радника, односно неизолованог алата или предмета којим се радник служи и дела електроенергетског објекта под напоном.

Опис технолошког процеса радаОдржавање високонапонске опреме разводних постројења представља

један од основних задатака ЈП ЕМС, чији је циљ очување сталне техничке исправности и спремности за уобичајен погон ЕЕ система. Радник на радном месту електромонтера извршава најсложеније послове из домена електромонтаж-них радова у разводним постројењима.

За обављање ових послова радник користи ручни и повремено механизо-вани ручни алат, разну опрему и инструменте за испитивање опреме и уређаја, подизне платформе.

Опис послова и радних задатака Електромонтер у постројењу: обавља електромонтажне радове на одржавању високонапонске опреме

рад на прекидачу снаге рад на растављачу рад на командно разводном орману поља рад на мерним трансформаторима рад на енергетском трансформатору рад на осталим деловима постројења

ради у својству извршиоца радова преко дозволе за рад у електроенер-гетским постројењима,

управља теренским или путничким возилом,ради у својству рукводиоца радова, рад са уљем и обавља друге послове које му стави у задатак непосредни руководилац.

Радне активности у зонама опасности или ванредним условима Описане редовне радне активности у ЕЕ постројењима обављају се у све

три зоне опасности (зона слободног кретања, зона манипулација, радова и кон-троле и зона опасности).

Средства за рад којима радник рукује или користи током радаЕлектромонтер као извршилац радова ради на високонапонским

електроенергетским постројењима напонског нивоа од 0,4 kV до 400 kV. Од опреме за рад, електромонтер користи мотку за уземљење, струјна клешта, мердевине и преносно уземљење. Електромонтер се служи возилима специјалне намене и корпама у аутодизалицама као транспортним средствима. За алат употребљава ручне бушилице, ручне брусилице и ситан ручни алат.

Материје које радник користи или могу настати током радаОпасне материје које радник користи током рада су разне врсте масти,

двокомпонентне смоле, дизел гориво, бензин, битумен, киселине, боје, моторно и

50


трансформаторско уље и SF6. Од осталих материјала користи порцеланскe изола-торe, поцинковани челик, челик, алуминијум, бакар, месинг, бронзу и пластику.

4.1. Рад на прекидачу снаге Прекидач je електромеханички расклопни уређај који може да укључује,

проводи и прекида струје у нормалним условима, као и да укључује, проводи у ограниченом времену и прекида струје у ненормалним условима, као што је појава кратког споја.

Слика 2: Рад на прекидачу снаге

Прегледи које треба електромонтер у постројењу да уради код редовног ремонта и сервиса прекидача снаге су:

отварање горњег поклопца прекидача, провера гуменог заптивача и по потреби замена,

преглед и контрола горњих контаката - по потреби замена оштећених делова (контактни прсти, прстен за нагоревање),

преглед контактне шипке - по потреби и замена врха, контрола и умеравање хода контактне шипке, преглед и чишћење уљоказног стакла, по потреби замена, понтрола диелектричне чврстоће изолационог уља, доливање или замена изолационог уља, провера обртног стубића и потпорних изолатора, провера примарних веза, отклањање грејних места по налазу термовизије, преглед, контрола и чишћење са подмазивањем погонског механизма, ремонт запора за укључивање и искључивање, преглед мотора за навијање опруге и по потреби ремонт, визуелни преглед опруга за укључење и искључење прекидача снаге, преглед секундарних веза и сигналних контаката,

51


контрола грејања погонског механизма, провера карактеристичних величина калемова за укључење и

искључење, ревизија уљнопнеуматских погона ОПЕ·2А и ОПЕ·2В, контролно мерење и испитивање карактеристичних величина, визуелна провера споја уземљења и функционално испитивање: провера команде са лица места, из

командног ормана и са командне табле.

4.2. Рад на растављачу Растављач је уређај који служи да се неки елемент ЕЕ система видно

одвоји од другог који је под напоном. Растављач може да се отвори (искључи) и затвори (укључи). Према позицији у постројењу растављач може бити:

Сабирнички растављач – растављач којим се нека ЕЕ опрема одваја од система сабирница подразумева опрему од прикључних стезаљки на систем сабирница до прикључних стезаљки на спусту ка прекидачу.

Излазни (линијски) растављач – растављач којим се далековод одваја од постројења, подразумева сву опрему од прикључних стезаљки на порталу на којима се прикључују фазни проводници првог распона далековода до прикључних стезаљки на спусту ка напонском или струјном мерном трансформатору.

Подужни растављач – растављач за подужно одвајање – секционисање сабирница.

Попречни растављач – растављач у попречној вези два трансформа-тора.

Слика 3: Рад на растављачу

Прегледи које електромонтер у постројењу треба да уради код редовног ремонта и сервиса растављача су:

провера примарних веза и отклањање грејних места, прање и подмазивање контаката растављача и ножева за уземљење, преглед и чишћење потпорних изолатора,

52


прање и подмазивање свих зглобова, болцни и лежајева, провера уклапања контаката растављача, повера исправности флексибилних веза на главама растављача, провера блокада растављача, контрола моторног погона, контрола контактно сигналне кутије, визуелна провера споја уземљења и функционално испитивање растављача.

4.3. Рад на командно разводном орману поља Провера свих елемената и ожичења.

4.4. Рад на мерним трансформаторима Мерни трансформатори (напонски или струјни) су трансформатори

којима се примарни напони или струје своде на вредности прилагођене мерним и заштитним уређајима.

Слика 4: Рад на мерним трансформаторима

Прегледи које треба електромонтер у постројењу да уради код редовног ремонта и сервиса мерних трансформатора су:

контрола нивоа уља и заптивености са отклањањем уочених недостатака,

контрола мембрана, преглед и брисање изолатора, понтрола примарних и секударних веза са отклањањем грејних места, контрола варничара и визуелни преглед споја уземљења.

53


4.5. Рад на енергетском трансформатору Трансформатор је уређај са два или више намотаја, који електромагнет-

ном индукцијом претвара систем наизменичног напона једног напонског нивоа у систем наизменичног напона другог напонског нивоа, при истој фреквенцији.

Прегледи које треба електромонтер у постројењу да уради код редовног ремонта и сервиса енергетских трансформатора су:

визуелни преглед и притезање завртњева на месту цурења, контрола свих примарних веза на трансформатору, брисање изолатора, контрола варничара, контрола сигурносних мембрана, чишћење и подмазивање механизма теретне склопке, контрола рада пумпи за циркулацију уља, преглед командног ормана хладне групе и исправности електромотора

вентилатора, контрола рада контактног термометра хладних група, контрола нивоа уља у конзерватору – механичка контрола, доливање трафо уља у конзерватор, сушење и по потреби замена силикагела, преглед и контрола ормана регулације, ремонт растављача звездишта са прегледом одводника пренапона,

уземљења трафоа и Петерсен калема, контрола кабловских глава са евентуалним доливањем кабел масе, прање трансформатора са хладњацима, преглед кондензатора и веза терциjaра трансформатора, ремонт опреме у кућици терцијара и испитивање диелектричне чврстоће уља ниво: доњи, средњи, горњи.

4.6. Рад на осталим деловима постројења Ревизија кабловских глава са доливањем кабел масе, преглед одводника пренапона, ревизија мерног поља, ревизија кућног трансформатора са испитивањем диелектричне

чврстоће уља, ревизија развода једносмерног и наизменичног напона сопствене

потрошње, ревизија акумулаторских батерија, ревизија дизел-електро агрегата и ревизија и поправка спољне расвете.

4.7. Опасности и штетности за електромонтера–извршиоца радоваОпасности на радном месту су оне чињенице и стања која под одређеним

околностима могу угрозити живот и здравље радника те могу изазвати углавном директне физичке повреде. Штетности на радном месту су фактори радне

54


околине који код радника могу изазвати професионално обољење (најчешће након дуже изложености). Правилником [5] дефинисане су опште опасности и штетности којима запослени могу бити изложени. У наставку су дате опасности и штетности за радно место електромонтера у улози извршиоца радова, као и анализа изложености и мере за смањење ризика.

4.7.1. Опасности

Механичке опасности које се појављују приликом коришћења опреме за рад

02 Слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленомКидање ужади, сајли дизалица или ланца и друго.Анализа изложености: ради обављања прегледа, поправки или замене делова електроенергетског постројења, радник je приморан да приликом замене делова постројења подиже на одређену висину те делове, што може да проузрокује кидање ужади, сајли дизалица или ланца и при томе да изазове тежу или лакшу повреду.Мере за смањење ризика: придржавати се упутства и правила за рад са теретом; прописати процедуру за рад са теретом.

03 Унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила, помера-ња одређене опреме за радУправљање средствима унутрашњег транспорта; превртање, пад терета и друго; Кидање ланца или сајли дизалица и друго.Анализа изложености: приликом ремонта и замене делова ЕЕ постројења потребно је одређене делове транспортовати са једног места на друго, а да при томе не дође до превртања терета или кидања сајли што би изазвало повреде. Мере за смањење ризика: обука за управљање средствима унутрашњег транспорта.

04 Коришћење опасних средстава за рад која могу произвести експлозије или пожарПретакање горива (коришћење дизел агрегата); приликом одвртања кородираних завртња коришћење отвореног пламена; појава пожара или експлозија код заваривања.Анализа изложености: на појединим локацијама потребно је коришћење дизел агрегата као и код одређених реконструкција сечење и заваривање појединих делова постројења, што може да изазове пожар или експлозију.Мере за смањење ризика: придржавање упутства о сечењу и заваривању; предузети све неопходне мере за заштиту од пожара на месту заваривања.

06 Други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности

55


Саобраћајне незгоде током управљања моторним возилима и учешће у јавном саобраћају.Анализа изложености: да би се дошло на место рада односно на објекат морају се користити моторна возила, а самим тим и учествовати у јавном саобраћају што може да проузрокује повреде у саобраћајним незгодама. Мере за смањење ризика: поштовање закона и прописа о саобраћају; пре сваког поласка на пут проверити исправност возила.

Опасности у вези са карактеристикама радног места

08 Рад на висини или у дубини, у смислу прописа о безбедности и здрављу на радуПад са висине, приликом ремонта и извођења монтерских радова на разводном постројењу. Анализа изложености: ради обављања прегледа, поправки или замене делова електроенергетског постројења, радник се више пута на дан пење на висину изнад 3 m. При пењању на конструкције разводних постројења могуће је да дође до пада и до повређивања. Могуће последице су модрице, нагњечења, лом и, ако се не придржава прописаних процедура, чак и смрт.Мере за смањење ризика: обука радника за безбедан рад на висини; обавезна употреба личних заштитних средстава (опасач за пењање).

09 Рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више фиксираних делова, између покретних делова или возила, рад у затвореном простору који је недовољно осветљен или проветраван и сл.).Рад у скученој корпи.Анализа изложености: приликом извођења монтерских радова потребно је често радити из корпе што представља скучен простор и ограниченост правовременог уклањања са места рада. Мере за смањење ризика: обука за рад из корпе; правилно коришћење корпе приликом извођења радова.

10 Могућност клизања или спотицања (мокре и клизаве површине)Клизање или пад приликом ремонта у електроенергетском постројењу.Анализа изложености: приликом извођења електромонтерских радова ради се и са уљем које услед претакања падне на површину по којој се хода што може да доведе до клизања и пада. Мере за смањење ризика: приликом рада са уљем, површине одмах очистити предвиђеним средствима за одмашћивање; користити обућу отпорну на уље.

Опасности везане за електричну енергију

15 Опасност од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном

56


Случајни додир са деловима инсталација под напоном током рада у зони опасности.Анализа изложености: при прегледу опреме, радник свакодневно ради у близини високог напона, за чега је квалификован и обучен. Услед непажње или сплета околности, може да дође до директног додира са деловима под напоном или до контакта са индукованим напоном. Могуће последице су лакше и теже опекотине, или чак и смрт радника.Мере за смањење ризика: обука о безбедном раду у близини високог напона; одговарајућа атестирана заштитна одећа и обућа; унапређење нормативних аката; правилно обезбеђивање места рада.

16 Опасност од индиректног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напономСлучајни додир са деловима инсталација под напоном током рада у зони опасности.Анализа изложености: услед непажње или сплета околности, може да дође до индиректног додира са деловима под напоном или до контакта са индукованим напоном. Мере за смањење ризика: обука о безбедном раду; применити систем заштите од опасног напона додира.

17 Опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или варничење и др.)Рад у зони опасности у хаваријским условима.Анализа изложености: приликом рада у хаваријским условима могуће је избијање пожара, експлозије или појаве лука.Мере за смањење ризика: строго примењивати процедуре приликом извођења такве врсте радова.

18 Опасност услед удара грома и последица атмосферског пражњењаУдар грома приликом рада на отвореном услед неповољних временских прилика. Анализа изложености: рад на постројењима је забрањен при појави невремена са атмосферским пражњењима. Међутим, може се десити да радник ради на одржавању погона у првим фазама настанка удаљених временских непогода и да дође до директног удара грома или у постројење или у оближњи далековод. Последице могу бити теже опекотине или смрт.Мере за смањење ризика: примењивати процедуру о прекиду радова и при најмањој индикацији настанка временских непогода.

4.7.2. Штетности

Штетности које настају или се појављују током рада

21 Хемијске штетности, прашина, димови и испарењаКоришћење бензина, битумена, киселина, трафо уља и гаса SF6.

57


Анализа изложености: могуће је да, због отежаних услова рада, радник свакодневно дође у контакт или са изолационим уљима или са средствима за чишћење и одмашћивање. Последице могу бити главобоља, мучнина или алергијске реакције душника и коже - привремена блага болест. При раду на енергетским или мерним трансформаторима, радник треба да носи танке гумене рукавицеМере за смањење ризика: обавезна провера гумених рукавица пре сваке употребе; обавезно прање руку сапуном након сваког додира са трансфор-маторским уљима и средствима за одмашћивање; обука о првој помоћи за контакт са уљем и средствима за одмашћивање.

26 Утицаји штетних зрачења (топлотног, јонизујућег, нејонизујућег, ласерског, ултразвучног и сл.)Изложеност електромагнетном зрачењу током боравка у близини постро-јења под напоном приликом рада (суседно поље је увек под напоном).Анализа изложености: приликом рада у електроенергетском постројењу поједини делови постројења морају остати под напоном, а самим тим је присутно електромагнетно зрачење које негативно утиче на раднике који су присутни у близини тог зрачења.Мере за смањење ризика: потребно је извршити мерења електромагнетног зрачења и одредити његову јачину на већем броју мерних места у постројењу; предложити мере за смањење утицаја зрачења на раднике који раде у критичним зонама.

27 Штетни климатски утицаји (рад на отвореном)Изложеност ниским температурама у зимским условима, ветар, киша, снег; изложеност високим температурама у летњим условима.Анализа изложености: ради обављања прегледа, поправки или замене делова електроенергетског постројења, радник већину времена проводи на отвореном па је тако изложен штетним климатским утицајима. Мере за смањење ризика: капа, шлем, одговарајућа одећа, обућа и рука-вице против промрзлина; примењивати процедуру о прекиду радова при неповољним временским условима.

Штетности услед физичких, психичких и психофизиолошких напора

30 Напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.)Рад са теретом до 50 kд подизање, ношење и гурање терета.Анализа изложености: ради обављања прегледа, поправки или замене делова електроенергетског постројења, радник je приморан да приликом замене делова електроенергетског постројења подиже, гура или вуче одређени терет. Мере за смањење ризика: придржавати се прописане процедуре за преношење терета.

58


31 Нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл.)Дуготрајно стајање у погнутом положају, стајање на ивици платформе. Анализа изложености: Приликом ремонта и замене појединих делова електроенергетског постројења потребно је у појединим моментима дуже стајати, седети, чучати, клечати и слично да би се поједини део заменио.Мере за смањење ризика: организационе - правити чешће паузе.

32 Обављање послова који узрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.)Стрес услед могућности грешке. Анализа изложености: замена појединих делова елемената постројења захтева велику концентрацију и прецизност у послу, грешке могу довести до хаварија и других опасности по опрему и људство. Мере за смањење ризика: потребни су посебни облици одмора, редован периодични здравствени преглед.

Штетности везане за организацију рада

34 Рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција и сл.Рад у условима слабе видљивости и рад ноћу; прековремени рад, интер-вентни рад.Анализа изложености: због природе посла потребно је након хаварије брзо интервенисати и отклонити квар, а то захтева рад у свим временским условима и рад дужи од пуног радног времена.Мере за смањење ризика: прерасподела радног времена.

Остале штетности

39 Друге опасности, односно штетности које се могу јавити на радном местуУједи инсеката, гмизаваца, глодара и других животиња.Анализа изложености: при прегледу разводних ормана и рада у близини кабловских канала могућа је појава разних врста гмизаваца, глодара и других животиња.Мере за смањење ризика: употреба одговарајућих средстава личне заштите.

5. ЕЛЕКТРОМОНТЕР – РУКОВОДИЛАЦ РАДОВАРуководилац радова је одговорни радник електротехничке струке са

списка руководилаца радова погона преноса, коме је поверено да са извршио-цима радова изврши рад, односно надзор над радовима у ЕЕ објекту или неком његовом делу, што се утврђује у Дозволи за рад. Руководилац радова обезбеђује

59


примену прописаних заштиних мера и одговоран је за обезбеђивање места рада [3].

Слика 5: Шематски приказ отварања и затварања дозволе и налога за рад

5.1. Отварање Дозволе за рад. Образац ДО1/2007 Руководилац радова чије се име налази у Захтеву најављује радове

диспечеру (диспечеру НДЦ за прву, односно диспечеру РДЦ за другу и трећу групу) најмање 30 минута пре термина назначеног у Захтеву и тражи извођење манипулација за спровођење основних мера обезбеђи-вања места рада. Сва говорна комуникација се обавља преко службеног телефона, који се снима.

У оквиру најаве радова, руководилац радова изговара своје име и презиме, број Захтева, односно Одобрења, наводи елементе ЕЕ система који су предмет Захтева и тражи успостављање неопходног уклопног стања за безбедно извођење радова. Такође, руководилац радова даје и број телефона за комуникацију са диспечером.

Приликом најаве радова, руководилац радова је дужан да код себе има комплетно испуњен одговарајући oбразац ЗО-1/2007, као и празан oбразац ДО-1/2007.

Диспечер издаје налоге за манипулације ради спровођења основних мера обезбеђивања места рада.

По спровођењу основних мера обезбеђивања места рада на основу захтева руководиоца радова, диспечер попуњава Дозволу за рад на обрасцу ДО-1/2007 са руководиоцем радова чије се име налази у одговарајућем Захтеву ЗО-1/2007. Потписом тачке 1. обрасца ДО-1/2007 од стране диспечера и руководиоца радова Дозвола за рад сматра отвореном. Непосредно пре попуњавања Дозволе за рад ДО-1/2007, диспечер ће руководиоца радова обавестити о уклопном стању елемената ЕЕ система који су од утицаја за извршење радова. Дужност

60


руководиоца радова је да диспечеру укаже на евентуалне пропусте које он може да уочи.

Ако је за безбедно извођење радова потребно додатно искључење вода х kV, паралелног или који се укршта са далеководом на коме се изводе радови, њихово искључење обезбеђује:- када радове, по Дозволи за рад ДО1/2007, изводе екипе ЈП ЕМС,

додатна искључења водова х kV обезбеђује руководилац радова са одговарајућим центром управљања КПС.

- када радове, по Дозволи за рад ДО1/2007, изводе трећа лица, додатна искључења водова х kV обезбеђује треће лице са центром управљања власника елемента ЕЕ система, што се предвиђа уговором за извођење радова.

- када сe радови извoдe по Дозволи Д2/2008, додатна искључења водова х kV обезбеђује руководилац градилишта наведен у Дозволи Д2/2008, са центром управљања власника елемента ЕЕ система, што се предвиђа уговором за извођење радова.

Због технологије извођења радова на ремонту излазног растављача са системским уземљивачем у далеководном пољу, дозвољава се искљу-чење системског уземљивача далековода, уз претходно уземљавање далековода помоћним уземљењем. Извршавање ових радова по налогу руководиоца радова изводи руковалац трансформаторске станице односно разводног постројења (ТС/РП), уз помоћ извршиоца радова. Руководилац радова ће о овим случајевима приликом отварања Дозволе за рад обавестити диспечера о неопходности искључивања системског уземљења и постављању помоћног уземљења.

У случају да радови на ЕЕ објекту трају дуже време и не захтевају непрекидно присуство руководиоца радова (реконструкције, ревитали-зације и сл.), отвара се Дозвола ДО1/2007 за примарно развезивање објекта од ЕЕ система, врши се примарно развезивање, а затим затвара Дозвола ДО1/2007 и наводи разлог због кога се објекат не може ставити под напон. Након овога радови се изводе према условима у Дозволи Д2/2008. По завршетку радова по Дозволи Д2/2008 отвара се Дозвола ДО1/2007 за примарно повезивање ЕЕ објекта на систем, врши се примарно повезивање, а затим затвара Дозвола ДО1/2007.

5.2. Отварање Налога за рад на ТС/РП. Образац Н1/2008 Налог за рад Н-1/2008 отвара се за радовe који се изводе у постројењу

ТС/РП уколико је у Зaхтeву ЗО-1/2007 разлог подношења: 1. Радови на елементима ЕЕ система, након отварања Дозволе за рад ДО1/2007. Отвара га руководилац радова са извршиоцем радова. Пo jeднoj Дoзвoли за рад руководилац радова oтвара више Налoгa за рад уколико постоји више екипа за рад (екипе одржавања, заштите, техничке контроле и сличнo).

По отварању Дозволе за рад ДО-1/2007, руководилац радова попуњава тачку 1. Налога за рад обрасца Н1/2008. Поред навођења мера које је предузео диспечер, руководилац радова издаје путем Налога за рад писане налоге за постављање привремених уземљења на тачно

61


одређеним местима са којих је могућа појава напона. Формулација "са обе стране места рада" се не сматра прецизном. Руководилац радова такође издаје руковаоцу налоге за примену допунских мера обезбеђивања места рада, у смислу постављања изолационих плоча, ограђивања радног места, искључивања помоћних напона, спречавања поновног укључења и друго, у зависности од врсте и места рада.

По налогу руководиоца радова, привремена уземљења, траку за обележавање радног места и остале допунске мере обезбеђивања места рада, извршава руковалац ТС/РП уз помоћ извршиоца радова. За правилно и потпуно обезбеђивање радног места одговоран је руководилац радова.

По спровођењу допунских мера обезбеђивања места рада по налогу руководиоца радова, руковалац ТС/РП потписује да је поступио по налозима руководиоца радова (тачка 1. Налога за рад Н-1/2008).

Након овога извршилац радова потписује тачку 2. Налога за рад Н-1/2008, чиме преузима даљу одговорност за извођење радова на делу објекта наведеном у Налогу за рад, као и да он и чланови његове радне групе неће радити на неком другом делу објекта. Пре почетка радова извршилац радова је дужан да чланове своје радне групе упозна са радовима, местом рада и предузетим мерама безбедности.

За време извођења радова пo Дoзвoли за рад ДО1/2007 за коју се отвара Налог за рад

Н-1/2008 руководилац радова мора бити присутан на објекту на коме се налази место рада.

5.3. „Златна правила“Руководилац радова је одговоран за обезбеђивање безнапонског стања и

места рада у трећој зони опасности преко Дозволе за рад. Да би се правилно обезбедило место рада, тј. сигуран и безбедан рад свих радника потребно је испоштовати "ЗЛАТНА ПРАВИЛА", која су настала из потребе да се приликом извршавања сваког радног задатка на ЕЕ објектима обезбеди сигуран рад свих радника, са што мање опасности и ризика од повређивања услед дејства струје на организам.

"Златна правила" (слика 7) сe примењују пре било каквих радова на ЕЕ објектима и подразумевају следећих 5 корака:

1. искључење уз видљив прекид (ако је то конструктивно изводљиво), које се остварује: прекидачем и растављачем, склопка растављачем, вађењем уметака нисконапонских осигурача и развезивањем проводника (уз претходно обезбеђење места рада).

2. спречавање случајног поновног укључења (слика 6) које се спро-води:а) физички - у зависности од конструкције постројења и врсте

радова, применом једног или више следећих начина:

62


блокирањем погонских механизама, уклањањем топљивих уметака осигурача, уклањањем полуга и ручица за манипулацију, стављањем изолационих уметака и блокадом укључења прекидача преко система даљинског

управљања.б) административно - постављањем натписа забране манипулације

на местима могућих укључења и то: на ременасти погон растављача, на ручицу за механичко укључење-искључење прекидача и на

командно-потврдне прекидаче, на преклопци за избор локално-даљинског управљања, на командно-потврдним прекидачима на командним таблама и на нисконапонску осигурачку основу.

Слика 6: Обезбеђивање места рада - спречавање случајног поновног укључења

63


Слика 7: Златна Правила

3. утврђивање безнапонског стања (слика 8) - спроводи се на свим проводницима који су у нормалном погону под напоном, а обухваћени су поступком уземљивања и кратког спајања и то непосредно пре уземљивања и кратког спајања, на један или више од следећих начина: индикатором напона (који се испита непосредно пре и после коришћења), мерним инструментима или уграђеним индикаторима (у свим фазама) и детектором електричног поља.

4. уземљење и кратко спајање - врши се са свих страна са којих би део постројења на којем се ради могао доћи под напон; и то на свим проводницима који су у нормалном погону под напоном (слика 9a i 9б). Изводи се на следеће начине: ножевима за уземљење, преносним направама за уземљивање и кратко спајање (уже за уземље-

ње) и то тако да се прво једним крајем везује на вод за уземљење, а затим, изолованим прибором, за неутрални (ако постоји) и за фазне проводнике.

64

1. ИСКЉУЧЕЊЕ УЗ ВИДЉИВ ПРЕКИД

2. СПРЕЧАВАЊЕ СЛУЧАЈНОГ ПОНОВНОГ УКЉУЧЕЊА

3. УТВРЂИВАЊЕ БЕЗНАПОНСКОГ СТАЊА

4. УЗЕМЉАВАЊЕ И КРАТКО СПАЈАЊЕ

5. ОГРАЂИВАЊЕ ОД ДЕЛОВА ПОД НАПОНОМ И ОЗНАЧАВАЊЕ И ОГРАЂИВАЊЕ МЕСТА РАДА


Слика 8: Обезбеђивање места рада - утврђивање безнапонског стања

Слика 9а: Обезбеђивање места рада - уземљење и кратко спајање

65


Слика 9б: Обезбеђивање места рада - уземљење и кратко спајање

4. преграђивање и ограђивање од делова под напоном, означавање и ограђивање места рада, као и означавање приступних путева (слика 10) - приликом радова у постројењу, место рада се означава привременим видљи-вим преграђивањем и ограђивањем. Преграђивање се врши изолационим преградама за радове у ћелијама и сабирницама под напоном, ради спреча-вања запослених да алатом или материјалом дођу под напон. Изолационе плоче постављају се изолационим моткама, односно одговарајућим алатом. Ограђивање дела постројења где се ради од других делова који су под напоном врши се уочљивим тракама (канапима са заставицама или ПВЦ ланцима) на висини од једног метра, чиме се ограничава зона кретања. Означавање и ограђивање може да се спроводи и другим прикладним средстима - ограде, траке, ужад, светлосни и звучни индикатори.

Слика 10: Обезбеђивање места рада - преграђивање и ограђивање од делова под напоном,

означавање и ограђивање места рада, као и означавање приступних путева

66


5.4. Опозив Налога за рад. Обрасци Н1/2008 Поступци опозива Налога за рад Н1/2008. По завршетку радова,

извршилац радова поступа према тачки 3. Налога за рад Н1/2008 својим потписом гарантује да су радови завршени и квалитетно изведени.

Руководилац радова потписом тачке 4. Н1/2008, прихвата обавештење о опозиву Налога за рад. Код радова на постројењу ТС/РП потребно је још да руковалац ТС/РП са извршиоцем радова уклони привремена уземљења и одстрани допунске мере обезбеђења места рада, што својим потписом потврђују руковалац ТС/РП и руководилац радова.

У случају немогућности завршетка радова, извршилац опозива Налог за рад тако што наводи да радови нису завршени и да се објекат не може ставити под напон и наводи разлог због кога се објекат не може ставити под напон.

Тачке 6. и 7. у Налогу за рад Н -1/2008 се не попуњавају.

5.5. Опозив Дозволе за рад. Образац ДО1/2007 По завршетку радова и опозива Налога за рад, руководилац радова

попуњава Обавештење о завршетку рада према обрасцу ДО-1/2007 (тачка 2) са диспечером. Овим се Дозвола за рад ДО1/2007 сматра затвореном. Дозвола за рад ДО1/2007 и Налози за рад Н1/2008 и Н2/2008, остају на постројењу ТС/РП.

Диспечер успоставља жељено уклопно стање. У случају немогућности стављања под напон елемената који су предмет Дозволе ДО1/2007, потребно је затворити Дозволу за рад ДО1/2007, и у Дозволи за рад навести који елементи нису спремни за стављање под напон.

5.6. Опасности и штетности за електромонтера руководиоца радоваКада монтер ради на постројењу у улози руководиоца радова, он је

изложен опасностима и штетностима које се већим делом преплићу са онима којима је изложен и извршилац радова, али и уз неке разлике. У овом одељку дат је приказ опасности, њихова анализа и мере за смањење ризика.

5.6.1. Опасности

Механичке опасности које се појављују приликом коришћења опреме за рад

02 Слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду запосленомСлично као код извршиоца, само се руководиоц радова налази на другом месту.

06 Други фактори који могу да се појаве као механички извори опасностиСаобраћајне незгоде током управљања моторним возилима и учешће у јавном саобраћају - слично као код извршиоца.

Опасности у вези са карактеристикама радног места

67


08 Рад на висини или у дубини, у смислу прописа о безбедности и здра-вљу на радуСлично као код извршиоца, са разликом да се руководиоц ређе излаже.

10 Могућност клизања или спотицања (мокре и клизаве површине)Слично као код извршиоца, само се руководиоц радова налази на другом месту.

Опасности везане за електричну енергију

15 Опасност од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напономСлучајни додир са деловима инсталација под напоном током рада у зони опасности.Исто као код извршиоца, али и додатна одговорност у правилном обезбеђи-вању места рада.

16 Опасност од индиректног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напономИсто као код извршиоца.

17 Опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или варничење и др.)Исто као код извршиоца.

18 Опасност услед удара грома и последица атмосферског пражњењаУдар грома приликом рада на отвореном услед неповољних временских прилика. Слично као код извршиоца, додатно је руководиоц радова одговоран да прекине радове и при најмањим индикацијама невремена.

5.6.2. Штетности

Штетности које настају или се појављују током рада

26 Утицаји штетних зрачења (топлотног, јонизујућег, нејонизујућег, ласерског, ултразвучног и сл.)Изложеност електромагнетном зрачењу током боравка у близини постро-јења под напоном приликом рада (суседно поље је увек под напоном).Слично као код извршиоца, само се руководиоц радова налази на другом месту.

27 Штетни климатски утицаји (рад на отвореном)Изложеност ниским температурама у зимским условима, ветар, киша, снег.Изложеност високим температурама у летњим условима.Слично као код извршиоца, додатно је руководиоц радова одговоран да организује одморе и прекине радове при неповољним условима.

68


Штетности услед физичких, психичких и психофизиолошких напора

33 Одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу и сл.Одговорност у руковођењу; одговорност за безбедност других; материјална и кривична одговорност.Анализа изложености: одговорност за безбедност других, а огледа се у томе што је директно одговоран за обезбеђивање безнапонског стања у трећој зони опасности и места рада као и за спровођење мера за безбедан и здрав рад и одређивање почетка и завршетка радова, а посебно правилно процењивање прекида радова у случају појаве временских непогода. Мере за смањење ризика: едукација и провера знања запослених; редовни периодични здравствени прегледи; посебни облици одмора.

Штетности везане за организацију рада

34 Рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенција и сл.Слично као код извршиоца.

Остале штетности

39 Друге опасности, односно штетности које се могу јавити на радном местуУједи инсеката, гмизаваца, глодара и других животиња.Слично као код извршиоца.

6. РАД НА ОТВОРЕНОМ У УСЛОВИМА ВИСОКИХ И НИСКИХ ТЕМПЕРАТУРА

Када престане напајање електричном енергијом јавља се потреба за хитним интервенцијама, како би се што брже отклонили кварови, а потрошачи остали што краће време без напона. Таква врста интервенција понекад се одвија на отвореном када су спољне температуре значајно више или ниже у односу на оптималне. Рад треба прекинути у таквим ситуацијама, као и при брзинама ветра јачим од дозвољеног, како је то регулисано Правилником о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и на радилиштима [6] и Законом о безбедности на здрављу на раду [7].

6.1. Рад на отвореном у условима високих температура

69


Правилник [6] садржи одредбу којом се радови на отвореном прекидају када су спољне температуре више од 35°C, са могућношћу да руководилац радова може наставити са радом екипе и при вишим температурама у случају посебних околности.

Код рада у ЕЕ постројењима на отвореном у условима високих темпера–тура потребна је обратити пажњу на микроклиматске параметре као што су:

- температура - физичка величина којом се изражава топлотно стање неког објекта и изражава се у степенима °C. Мерење се обавља термометром.

- соларно (сунчево) зрачење – краткоталасно зрачење које земља добија од сунца. Изражава се (W/m). Сунчево зрачење подразумева ултраљубичасто (UV) зрачење, видљиво зрачње (светлост) и инфрацрвено (IC) зрачење.

- брзина кретања ваздуха - при високим температурама ветар ствара осећај да је температура нижа од измерене те ствара угодан осећај. Изражава се у (m/s), а мери се анемометром.

- влажност - представља укупну количину водене паре у атмосфери. Мери се релативна влага ваздуха која се изражава у %, а показује однос између количине водене паре која стварнo постоји у ваздуху у неком тренутку и максималне количине паре коју тај ваздух може примити да би био засићен. Топлији ваздух може примити много више водене паре од хладнијег. За прецизно одређивање релативне влажности ваздуха корисити се психрометар, који се састоји од влажног и сувог термометра.

6.1.1. Здравствени проблеми повезани са радом на високој температури

Људски организам у нормалним условима у мировању одржава телесну температуру око 37 °C. Механизмима терморегулације управља мождана струк-тура у мозгу. Измена топлине организма с околином одвија се путем четири механизма: радијација (зрачење), кондукција (провођење), конвекција (одвођење) и евапорација (знојење). Кад је температура околине већа од температуре тела, капање зноја постаје доминантни облик уклањања топлоте из тела.

Аклиматизација означава прилагођење организма на нормално функцио-нисање у новим условима околине. Већина радника се аклиматизује након 7 до 14 дана. Организам се прилагођава на начин да знојење почиње на нижој температури, долази до укупног повећања снаге и кондиције. Једном остварена аклиматизација на услове околине постепено се губи ако се рад прекида на дуже време - већ прекидом рада од неколико дана губи се већина остварених прилагођавања. Када ће се јавити здравствени проблеми и у којем облику, зависи од фактора околине, радних услова и телесних карактеристика самих радника.

Узрок здравствених проблема је углавном умор изазван дуготрајним физичким радом на врућини те неадекватан унос течности и електролита. Електролити су материје које се у организам уносе храном и пићем, губе се знојењем, а регулишу их хормони. Баланс електролита је посебно везан за функцију мишића и живаца.

6.1.2. Организација посла

70


замена тежег физичког рада машинама и алатима (колико је могуће) ротација послова уводити у рад само аклиматизоване раднике (осигурати време

аклиматизације) осигурање одговарајуће расхлађених просторија за одмор избегавање рада у најтоплијем делу дана (од 11 до 15 часова) организовање рада у сменама увођење додатне радне снаге код екстремних услова смањење емисије топлотног зрачења са врућих површина

(прекривањем прекривачима сачињеним од материјала ниске емисије зрачења, попут алуминијума, или бојењем површина извора топлотног зрачења у радном простору)

уколико се на радном месту носи лична заштитна опрема мора се омогућити да радници током одмора скидају ту опрему.

6.1.3. Оспособљавање радника за безбедан рад упознати раднике са опасностима којима су изложени при раду на

отвореном на повишеној температури упознати раднике са симптомима болести проузрокованих неповољним

микроклиматским условима (висока температура, повећана влага ваздуха...)

оспособити раднике за пружање прве помоћи.

6.2. Рад на отвореном у условима ниских температураПравилник [6] садржи одредбу којом се радови на отвореном прекидају

када су спољне температуре ниже од -18°C, са могућношћу да руководилац радова може наставити са радом екипе и при нижим температурама у случају посебних околности. Овде свакако треба истаћи да на тежину радних услова при тако ниским темапаратурама утиче и брзина ветра, тако да радни услови могу бити тежи и код не толико ниских температура ако је брзина ветра већа.

Код рада у ЕЕ постројењима на отвореном у условима ниских темпера-тура потребна је обратити пажњу на микроклиматске параметре, као што су: температура, влажност и брзина кретања ваздуха.

6.2.1. Утицај хладноће на радникаПри обављању радних задатака у ЕЕ постројењу или на далеководима на

отвореном, у неповољним микроклиматским условима (при ниској температури и ветру), радник је додатно оптерећен. Обзиром на сложеност посла који обавља, те обавезу коришћења личних заштитних средстава и опреме због ризика којима је изложен на радном месту, рад није лак ни при нормалним временским условима. Рад при ниским температурама може довести до ниже ефикасности рада и веће опасности од повреда на раду и болести у вези са радом. Хладноћа проузрокује смањење менталних и физичких способности осетљивости и спретности прстију, што повећава ризик од настанка повреда на раду.

71


За раднике који су дуже време при раду изложени ниским температурама и ветру повећана је опасност од настанка промрзлина и прехлађивања (хипотермије).

Послодавац је дужан да у складу са одредбама Закона о безбедности и здравља на раду да предузме мере за осигурање услова рада при којима ће радници квалитетно обављати радне задатке, а да им при томе није угрожена безбедност и здравље због неповољних микроклиматских услова у којима раде.

6.2.2. Организација посла Осигурати загрејана склоништа као што су шатори и просторије за

загрејавање при раду на ниским температурама. Формирати групе од најмање 2 или више радника код извођења радних

операција на ниским температурама. Едуковати раднике да надзиру један другог (никад радник не сме остати сам или се у раду одвојити од групе) и да препознају симптоме хипотермије и код себе и код других.

Планирати обављање највећег дела посла за време најтоплијег дела дана.

Размотрити увођење додатне радне снаге код екстремних услова. Осигурати покривеност термоизолационим материјалом свих делова

средстава за рад са којима радник долази у додир, те могућност руковања без скидања рукавица.

Избегавати активности које узрокују прекомерно знојење, као и дуготрајно стајање или седење на хладноћи.

Осигурати радницима топле напитке.

6.2.3. Оспособљавање радника за безбедан рад упознати раднике са опасностима којима су изложени при раду на

отвореном на ниским температурама и мерама које ће се предузимати у циљу заштите живота и здравља радника.

упознати раднике са симптомима болести проузрокованих неповољним микроклиматским условима (ниска температура, ветар...)

оспособити раднике за пружање прве помоћи.

7. РЕЗИМЕ – МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКАЗа безбедан рад електромонтера и осталих лица која се могу наћи у кругу

ЕЕ постројења или зоне далековода, потребно је применити велики број мера за смањење ризика, које се могу сврстати у следеће групе:

• Обука радника и лекарски преглед за безбедан рад на висини. • Обавезна употреба ЛЗС (опасач за пењање) – строго контролисање.• Обука о безбедном раду у близини високог напона.• Примена одговарајуће атестиране заштитне одеће, обуће, рукавица

и електроинсталатерске опреме (индикатори напона). • Правилно спровођење златних правила и обезбеђивање места рада.

72


• Обука о првој помоћи за случај електричног удара, за контакт са уљем и средствима за одмашћивање и за последице рада у неповољним климатским условима.

• Организовање у тимове и смене при извођену како редовних тако и хитних послова на одржавању и ремонту.

• Унапређење нормативних аката.

8. ЗАКЉУЧАКУ овом предавању дат је преглед правила и мера сигурности при раду на

електроенергетским објектима високог напона и анализирани су основни принципи сигурности. Затим је извршена анализа опасности и штетности за радно место електромонтера за високи напон, и када је у улози извршиоца и у улози руководиоца радова. Посебна пажња посвећена је раду на отвореном у условима високих и ниских температура.

9. ЛИТЕРАТУРА1. ***: Упутство за планирање искључења и спровођење основних мера

обезбеђивања места рада на елементима 400kV, 220kV и 110kV електроенергетског система Републике Србије, ЈП ЕМС, Београд, 2006.

2. ***: Правилник о безбедности и здрављу на раду, Јавно Предузећe "Електромрежа Србије", 2009.

3. ***: Техничко упутство за организацију извођења радова на електро-енергетским објектима Електромреже Србије, ЈП ЕМС, Београд, март 2009.

4. Група аутора: Безбедност и здравље на раду, књига 3 „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА“, ВТШ у Новом Саду, ТЕМПУС 157871, СЕМИНАР 1, мај 2010.

5. ***: Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, Службени гласник РС, бр. 72/06.

6. ***: Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје, у објектима намењеним за рад, радним простори-јама и на радилиштима, Службени гласник СРС, бр. 21, 1989.

7. ***: Закон о безбедности и здравља на раду, Службени гласник РС, бр. 101, 2005

73


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

74


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

75


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

76


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

77


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

78


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

79


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

80


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

81


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

82


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

83


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

84


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

85


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

86


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

87


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

88


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

89


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

90


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

91


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

92


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

93


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

94


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

95



ЕЛЕКТРИЧНИ УДАР

Драгослав Јовановић1, Владимир Крнајски2

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање будућих инжењера електроенергетике са опасно-

стима од директног и индиректног додира са деловима под напоном, дејством електричне енергије на људски организам и са мерама за спречавање електричног удара.

Кључне речи: електрични удар, електрични лук, импеданса човека, мере за спречавање.

ELECTRIC SHOCK

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce future electric power engineers with the dangers

from direct and indirect contact with the electric voltage, effects of electrical current on the human body and measures for preventing the electric shock.

Key words: electric shock, electric arc, body impedance, preventive measures.

1. УВОД Широка примена електричне енергије и развој електропривредне

делатности осим повећања стандарда живота, довела је и до повећања опасности од повређивања људи електричном струјом и уништавања материјалних добара услед пожара или експлозија изазваних електрицитетом. Први несретан случај са смртним исходом забележен је 1879. године, да би се број погинулих повећавао до 20-тих година 20. века [2]. Даљом електрификацијом и планским развојем електропривреде, те одговарајућом едукацијом становништва и радника, број несретних случајева почео је да опада. Премда је број смртних исхода услед електрицитета сразмерно мали у односу на остале узроке, повреде услед електричног удара спадају у једне од најтежих облика повреда на самом месту настанка повреде и захтевају хитну интервенцију.

Електрична енергија представља један од најраспрострањенијих облика енергије који човек користи и то из више разлога: трансформација електричне енергије у све остале облике је једноставна, производња електричне енергије је доминантно централизована на локацијама са богатом сировинском базом и пренос и дистрибуција великих количина електричне енергије врши се једноставно уз релативно ниску цену и на врло велика растојања. При преносу електричне енергије њена концентрација је врло велика. Далековод високог напона заузима релативно мали простор и мало материјала наспрам количине

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду2 ЈП „Електромрежа Србије“

96


пренете енергије. Са друге стране, велика концентрација енергије може у одређеним околностима представљати опасност по човеков живот и здравље. Последице електричног удара услед додира дела електричне инсталације који није на одговарајући начин заштићен, утолико су теже уколико је напонски ниво виши [1].

Слично, електрична струја као ток електрона кроз проводну средину у уобичајеним режимима снабдевања, није видљива, нити се може непосредно опажати људским чулима. Најпре се уочавају дејства електричне енергије приликом конверзије у остале облике енергије или у облику електричног пражњења кроз ваздух (варница, електрични лук, корона). Неки од ових облика испољавања представљају неконтролисано кретање наелектрисаних честица и могу представљати опасност за човеков живот и здравље.

Ради успешније заштите од електричног удара, у наставку ће бити описани ефекти у организму који се јављају као последица протицања електричне струје. При том, нагласак се ставља на специфичност повреда од електричног удара - код свих осталих повреда оздрављење повређеног зависи од неге указане од тренутка повреде па до неколико дана или недеља. Код повреда од електричне струје, исход зависи од третмана повређеног у току првих неколико минута до једног сата [1].

2. ЕЛЕКТРИЧНИ УДАР Електрични удар (електрокуција) представља изненадну стимулацију

људског нервног система услед протока електрицитета из спољне средине ка људском организму. Сваки електрични удар пропраћен је у мањој или већој мери болом. Најчешћи бол који се осећа је кочење и удар, који се јавља као последица грчења мишићних влакана и мишића у целини. Један од првих непријатних осећаја при проласку струје кроз тело јесте топлота у екстремитетима. Неки електрични удари изазивају повреде, кому без рефлекса или смрт. До електричног удара долази када електрична струја потече кроз људско тело услед премошћења неке потенцијалне разлике деловима тела [3].

Радници често могу да доживе електрични удар не само додиривањем инсталација под напоном, него и контактом са другим радником - унесрећеним, који се већ налази у струјном кругу. Такође, услед електростатичког пражњења, може доћи до мање опасних електричних удара при додиру два радника који су на различитим потенцијалима.

Контакт се може остварити не само појединим деловима тела, него и предметима којима се радник служи, којима рукује или их на било који начин додирује, а који могу својим другим крајевима бити у контакту са деловима под напоном.

Електрична енергија може да изазове електрични удар на три начина: дејством техничке електричне струје, дејством струје услед атмосферског пражњења или дејством струје услед електростатичког пражњења. У првом случају ради се о струјном удару. Неопходан услов за струјни удар је постојање бар две тачке (или површине) на телу кроз које протиче електрична струја.

97


2.1. Начини повређивања електричним ударом Основни разлози који су довели до незгода проузрокованих дејством

електричне струје су: недовољна концентрација и непажња у раду на објекту који је под напоном или у његовом окружењу, непотпуно спровођење мера обезбеђе-ња места рада, некоришћење прописаних личних заштитних средстава, повећана психофизичка активност радника узрокована повећаним обимом или хитношћу обављања посла, непримењивање основних начела организације извођења радова, непрописна сарадња учесника у раду, као и непрописно пројектован, изведен и одржаван објекат или електрична инсталација.

Разликује се неколико начина на које радници могу да буду угрожени електричном ударом [4].

2.1.1. Додир делова под напоном Најопаснији електрични удар настаје приликом директног додира два

проводника између којих постоји напон. То су случајеви директног додира два фазна проводника трофазног система или фазног и неутралног проводника.

Слика 1: Директан додир између фазног и неутралног проводника

На слици 1 приказан је случај додира фазног проводника једном руком и неутралног проводника другом руком. Струја означена са IT протицаће кроз руке, односно кроз људско тело, при чему ће се струјни круг затворити кроз неутрални проводник N. На слици 2 приказан је случај када путања пролази кроз тело и кроз земљу. Када је мрежа са директно уземљеном неутралном тачком, путања струје IT затвара се кроз тело (импедансе ZТ) и уземљивач, односно подлоге (импедансе ZP) - слика 2а. У случају изоловане неутралне тачке, путања струје IT

која пролази кроз тело, затвара се преко непотпуне изолације (R) и капацитета фазног проводника према земљи (C), као што се види са слике 2б.

Случајеви додира делова дизалице или крана са фазним проводницима далековода, односно дугачких предмета чије неконтролисано кретање у простору доводи до додира делова који су под напоном, типични су примери ситуација са опасношћу од електричних удара. Сличан електрични удар настаје и приликом

98


приближавања ових предмета високонапонским далеководима са неизолованим проводницима уз појаву електричног лука.

Слика 2: Директан додир између фазног проводника и земље у случају уземљене (а) и

изоловане (б) неутралне таче трансформатора

Осим случајних додира делова под напоном, овде се убрајају и сви намерни додири неизолованих делова, нарочито у електроенергетским разводним постројењима, где се не очекује присуство необучених и нестручних лица. Уклањањем препрека и забрана или насилним уласком у просторије са неизолованим проводницима, нестручна лица заправо директно отварају пут ка опасној ситуацији [5].

2.1.2. Додир са изолованим проводником чија је изолација оштећенаУ многим ситуацијама долази до старења, пропадања или оштећивања

изолационог система проводника за електричну енергију. Бројни фактори могу допринети слабљењу изолације: парцијално пражњење, трење, повишени напон, топлота услед прекомерног загревања проводника, изложеност спољашњим утицајима температуре, влаге, радијације или хемијских једињења и сваки други агенс који доводи до тога да изолатор поприми карактеристике проводног материјала. Електрични удари могу настати због оштећења изолације, услед чега изоловани проводник који је под напоном, постаје приступачан [1].

2.1.3. Квар електричних уређајаКвар електричног уређаја представља успостављање проводне везе

између делова који су уобичајеном раду под напоном и делова који то нису. На слици 3 приказано је кућиште уређаја за које се радник држи у

нормалном погону и које није под напоном, али услед квара може доћи под напон и узроковати електрични удар. Струја квара IK тада протиче кроз тело.

Уколико је уређај у квару уземљен, тада се око места уземљења формира потенцијална разлика у виду концентричних прстенова чијим се премошћењем, најчешће кораком (напон корака), може успоставити ток струје кроз ноге и изазвати електрични удар (слика 4).

Слично, уколико дође до изненадног прекида у неком од струјних кругова, део електричне енергије може да се пренесе на остале електричне

99


кругове на којима може да се јави преоптерећење и да наступи ситуација описана под тачком 2.1.2.

Слика 3: Додир са кућиштем уређаја у квару 2.1.4. Индуковани напониИндуковани напони настају нарочито у близини високонапонских

постројења, а посебно на паралелно вођеним проводницима са далеководима на међусобно блиском растојању. Код искљученог вода који се налази под утицајем електричног поља другог вода, појавиће се услед капацитивне везе индукован напон. Ако радник тада додирне искључен, а неуземљен вод, доћи ће до краткотрајног протицања струје пражњења кроз његово тело. Највећи индуковани напони на искљученом воду јављају се при протицању струје квара кроз далековод у близини [6].

2.1.5. Електростатичко пражњењеЕлектрична пражњења се јављају услед додира човека са неуземљеним

металним предметима који су наелектрисани услед јаког електричног поља или услед трења, и која се преко човековог тела спроводе у земљу.

Слично, могуће су и варијанте када се на човеку индукују наелектрисања и када се пражњење јавља приликом додира са уземљеним предметом. Наелектрисање човека се јавља најчешће ношењем непроводне одеће, нарочито синтетичког порекла, или кретањем по сувој непроводној површини [7].

2.1.6. Удар громаПражњење велике количине наелектрисања између облака и земље

манифестује се уз интензиван звук и светлосни блесак као удар грома [8]. Иако прати путању најмањег отпора, гром може да погоди и све структуре у окружењу 10-20 метара од места удара, укључујући и човека, што може да доведе до електричног удара. Удар грома може усмртити или повредити неку особу директним контактом са телом, „прескоком“ на тело при удару грома у проводну

100


структуру, услед додира структуре која проводи гром у тренутку удара или услед механичких траума изазваних одбацивањем тела особе или обрушавањем околних конструкција или стабала дрвећа.

2.2. Напон корака и напон додира Познавање начина на који човек долази у додир са опасним напонима

представља основу за касније предузимање мера у циљу заштите људи од повређивања електричним ударом. У разводним постројењима се могу јавити опасни напони ако кроз уземљивачки систем протиче довољна струја квара у тренутку када човек додирује проводне делове, укључујући ту и земљу.

Слика 4: Напони додира и корака у напонском левку уземљивача [6]

Величине којима се описују напони настали између проводних делова, које човек може премостити својим телом приликом кретања у разводним постројењима, су напон корака Uk и напон додира Ud. На слици 4 приказан је напонски левак уземљивача у тренутку квара и формирање потенцијалних разлика у земљи. На хоризонталној оси је приказано растојање, а на вертикалној расподела напона. Напон додира Ud је део напона уземљења које човек може премостити додиром на растојању од 1m. Напон корака Uk је део напона уземљења који човек може премостити кораком дужине 1m [9].

3. ЧОВЕК КАО ЕЛЕМЕНТ СТРУЈНОГ КОЛА Успостављањем тока наелектрисања кроз организам, јављају се опасна

стања. У зависности од интензитета протока наелектрисања, односно ефективне вредности електричне струје, долази до низа појава, почев од осећаја налагодности па до разарања појединих органа. Све физиолошке последице у организму при електричном удару, било да су повратног или неповратног карактера, настају првенствено услед дејстава електричне струје на људски организам.

101


3.1. Електрична импеданса људског организма Како је већина извора електричне енергије напонског типа, односно са

константним напоном, вредност струје кроз организам биће одређена његовом електричном импедансом. Електрична импеданса представља укупан отпор којим се организам у електричном смислу супротставља току наелектрисања кроз њега. Иако је људско тело одличан проводник електрицитета због великог садржаја воде (70% воде) и водених раствора богатим јонима, неки делови тела имају знатно већу отпорност. Највећи отпор електричној струји пружају кости, тетиве, сало и кожа, а најмањи мишићи, крвни судови и нерви. Међутим, при напонима изнад 500V долази до електричног пробоја коже [10], смањењa укупног отпора и повећане електричне струје кроз тело (слика 5) [6].

Уколико се струјна путања затвара преко делова одеће и обуће, укупан отпор електричној струји увећава се за вредност њихове отпорности, што утиче на смањење укупне струје кроз људско тело. У овом случају ради се о електричном удару од делимичног напона.

Слика 5: Зависност укупне импедансе човечијег тела [Ω] од напона додира [V]

Са слике 5 види се да укупна импеданса човечијег тела у струјом колу може имати различите вредности у зависности од напона додира. График показује вредности импедансе за пут струје од једне ка другој руци, при сувој кожи. Горња крива означава да код 95% становништва није измерена већа импеданса од 2100Ω при 220V, итд. Уочава се да при најмањим напонима кожа још увек представља добар изолатор. При напонима изнад 500V вредност укупне импедансе се устаљује код 50% људи на око 1000Ω.

Електрична отпорност коже различита је не само код различитих људи, него и код једне исте особе на различитим деловима тела. Импеданса се мења у зависности од густине струје, температуре, лучења знојних жлезда и свих осталих фактора који утичу на поларизацију коже. Запажено је у бројним истраживањима да психичко стање повређеног има велики утицај на струјни удар. Живо ткиво има особину да мења електричне карактеристике услед

102


различитог надражаја кроз нервни систем. Наиме, уколико је струјни удар неочекиван, јављају се далеко теже последице него када се човек свесно излаже струјном удару. Делимичан узрок овог парадокса налази се у феномену електродермалног одговора коже [11, 12].

При току струје кроз организам дужина пута утиче на укупан електрични отпор. Тако, ток струје од једне шаке до оба стопала наилази на око ¾ пута мањи отпор него приликом тока струје од једне до друге шаке [13].

3.2. Струјне путање Људско тело се може наћи у струјном кругу на разне начине, с обзиром

на могућност додира делова под напоном рукама, ногама, главом или осталим деловима тела. Без обзира на околности под којима је дошло до додира, електрична струја се затвара кроз људско тело по стандардним путањама: руке – ноге, рука – ноге, рука – нога, рука – рука и нога – нога (слика 6).

Слика 6: Приказ неких стандардних путања електричне струје са расподелом унутар организма (рука-рука, десна рука – ноге, десна рука – десна нога, десна рука – лева нога,

лева рука – десна нога, десна рука – ноге, нога-мога) [11]

Слика 7: Ток струје кроз тело радника (a) и процентуални удео опекотина

на појединим деловима тела услед електричног удара (b) [14, 15]

103


У нестандардне струјне путање спадају ређи случајеви електричног удара изазваног грубљом непажњом и додиром главе, груди или леђа. Тако се повећава број могућих струјних путања: глава – ноге, глава – рука, леђа – ноге, итд.

Осим спољних путања, разликују се и расподеле електричне струје унутар организма (слика 6). Најопасније су оне струјне путање код којих расподела електричне струје унутар организма захвата срце или мозак, као виталне органе. У том смислу, већа је вероватноћа проласка електричне струје кроз срце уколико струјна путања почиње левом руком (слика 7a).

4. ДЕЈСТВО ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ НА ОРГАНИЗАМДва најважнија ефекта при протицању наелектрисања кроз људско тело

су деполаризација нервних, мишићних ћелија и мишића и ослобађање топлотне енергије [2]. Количина произведене топлоте директно је сразмерна отпору ткива и квадрату интензитета електричне струје која протиче кроз тело. На слици 7б дата је расподела термичких озледа на појединим деловима тела услед електричног удара. Приликом протока електричне струје, долази и до хемијске разградње једињења од којих се састоје ткива [10].

Последице електричног удара зависе од више фактора: дужина трајања и интензитет електричне струје кроз тело, фреквенција (једносмерна, наизменична струја) и врста струје

(импулсна, интермитентна, специјалног таласног облика), смер и путања струје кроз тело, напон електричног удара, индивидуалне карактеристике унесрећеног, брзина промене струје.

4.1. Општи знаци Електрични удар манифестује се пре свега појавом шока који настаје

услед електричних грчева (проласком струје кроз мишиће - контракције мишића, грчење без координације, треперење срчаних комора), застоја у дисању (проласком струје кроз нервни систем или кроз респираторну мускулатуру), одсуству пулса, губитка свести и неправилностима у срчаним импулсима.

Услед појаве електричног лука, могу се јавити и оштећења вида и слуха. У тежим случајевима опекотина може доћи до угљенисања, па и смрти услед опечености. Смрт често није последица дејства струје него секундарних повреда – преломи костију, потреси, оштећења унутрашњих органа и друге механичке повреде настале због одбацивања тела или пада са висине.

Несмртни исходи електричног удара изазивају повреде које се могу након неколико сати или дана спонтано изгубити. То су несвестица, амнезија, губитак равнотеже, ослабљеност рефлекса, сметње у говору, расцепи зидова крвних судова и карактеристични електрични белези на местима проласка струје кроз кожу.

4.2. Дејство наизменичне и једносмерне струје При протицању наизменичне и једносмерне струје кроз организам,

експерименталним путем утврђено је на основу субјективног осећаја, да су

104


физиолошки ефекти наизменичне струје израженији за исту ефективну вредност једносмерне струје. Тако, на пример, наизменична струја од 3mA код 95% људи изазива слабо боцкање са благом утрнулошћу. Исти ефекат једносмерна струја код 95% људи постиже при вредности од 8mA. У основи разлике између електричног удара једносмерном и наизменичном струјом налазе се биоелектричне појаве на ћелијском нивоу [3].

4.3. Дејство електричног удара на рад срца и критеријуми опасностиНајосетљивији орган, истовремено и најподложнији дејству електричне

струје је срце. Као пример, потврђено је да наизменична струја од свега 20μA доведена у болничким условима директно на срце изазива треперење срчане коморе [16].

4.3.1. Треперење срцаПобуђивање срчаног мишића, које настаје у синусном чвору, преноси се

равномерно по целом срцу и омогућава ефикасно пумпање свих комора и преткомора. При одређеном прагу подражаја, долази до контракције срчаног мишића у целини, након чега наступају поједини периоди у којима сваки следећи подражај изазива или не изазива одређене контракције.

Слика 8: Типичан циклус рада људског срца [1]

У појединим фазама срчаног рада, а нарочито у периоду преласка из неподраженог у подражено стање, срчани мишић је најрањивији на спољашњи надражај изазван електричним ударом (слика 8). Приликом појаве краткотрајног струјног удара за време периода означеног S-T, срце прелази у опасан режим рада – треперење (треперење срчане коморе) или вентрикуларна фибрилација (слика 9).

Слика 9: Нормалан пулс срца (а) и пулс при вентрикуларној фибрилацији (б)

105


У периоду треперења срце не врши своју основну функцију пумпања крви, те у врло кратком интервалу од неколико минута долази до одумирања појединих органа, првенствено мозга. Неконтролисано стање рада срца може се спречити одговарајућим и правовременим електричним и хемијским методама (дефибрилација) [17].

4.3.2. Фактор струје срцаФактор струје срца (F) омогућује прорачун струја Ip које протичу другим

путањама него што је лева шака - оба стопала (слика 6), а које представљају исту опасност од треперења срца као што је она која одговара струји Iref за пут лева шака - оба стопала (слика 7а).

(1)

Фактор струје срца представља однос јачине електричног поља у срцу за дати пут струје, према јачини електричног поља у срцу за струју једнаке јачине која протиче од леве шаке према стопалима [13]. При том, сматра се да је густина струје у срцу пропорционална јачини електричног поља. У табели 1 дате су вредности коефицијента F за различите путање кроз људско тело.

Табела 1: Фактор струје срца за неке путање кроз људско тело [13]

Путања струјеФактор струје

срца F

Лева шака – лево стопало, десно стопало или оба стопала 1,0Обе шаке – оба стопала 1,0Лева шака – десна шака 0,4Десна шака – лево стопало, десно стопало или оба стопала 0,8Леђа – десна шака 0,3Леђа – лева шака 0,7Груди – десна шака 1,3Груди – лева шака 1,5

На основну табеле 1 и једначине (1), струја од 50mA која протиче путем груди - лева шака има исти ефекат на срце као струја од 75 mA која протиче путем лева шака - оба стопала. Очигледно, што је путања струје ближа срцу, то је праг осетљивости већи, а тиме и већа вероватноћа појаве треперења.

4.3.3. Зоне дејства електричног удараУ табели 2 дате су вредности електричне струје које изазивају одређене

физиолошке појаве. На слици 10 приказана је зависност трајања дозвољене струје при којима

се испољавају дејства електричног удара на људски организам. На основу ових кривих дефинишу се времена искључења струја у зависности од очекиваног напона додира, као мера заштите, аутоматским одвајањем места електричног удара од извора напајања.

106


Табела 2: Зоне дејства електричног удара од наизменичне струје 50Hz са слике 10

Ефективна вредност струје електричног

удара [mA] и зоне дејства

Физиолошка и субјективна дејства на људски организам

< 1 Обично без реакције, не осећа се

1..9 Без штетних физиолошких дејстава. Блага безболна реакција. Могућа је вољна контракција мишића и

одвајање тела од делова под напоном

10..20 Вероватно је грчење мишића, болови у рукама и ногама. Одвајање од дела под напоном је отежано. После

прекида протока струје, организам остаје без последица.

20..50 Велики болови и у грудима, снажне контракције мишића, отежано дисање, пролазни застоји у раду срца

50..100 Треперење срчане преткоморе, а у случају дужег деловања вероватно и треперење коморе

100..500 Треперење срчане коморе

> 500 Општи мишићни тонус, опекотине на местима додира, престанак дисања и рада срца

Сличне криве дефинишу се и за остале облике електричне струје [13]. У односу на наизменичну струју, минималне вредности којима се изазивају дејства из табеле 2 нешто су веће. Нижи праг подражаја и осетљивост организма при синусном облику 50 – 60Hz струје не значи да се и при осталим фреквенцијама или таласним облицима електричне струје не може јавити треперење срца. На пример, за електричне ударе чије је трајање дуже од једног срчаног циклуса, праг треперења за једносмерну струју је око 3.5 пута виши од истог прага за наизменичну струју [13].

Слика 10: Зоне дејства наизменичне струје 50Hz и граничне криве за настанак

треперења са вероватноћама 5% (C1), 50% (C2) и 95% (C3).

107

1

2

3

4


4.3.4. Дозвољене вредности опасних напонаБројним експериментима установљено је да долази до појаве треперења

ако до удара дође у периоду S-T (слика 8), за трајања електричног удара мања од 0.3s, независно од интензитета струје. За дуже трајање електичног удара, вероватноћа настанка треперања зависи од ефективне вредности струје и њеног трајања [3]. Прописи из области заштите од електричног удара полазе од претпоставке да количина струје електричног удара утиче директно на опасност појаве треперења [9]. Уз претпоставку од 1000Ω за импедансу човека и дозвољене количине струје електричног удара, долази се до дозвољених напона додира и корака у зависности од времена трајања земљоспоја (квара) t:

(2)

При том, усвојено је да напон не може да буде већи од 1000V (за времена електричног удара мања од 0.075s), али ни мањи од 65V за високонапонска постројења, односно 50V за инсталације ниског напона (за времена електричног удара изнад 1.153s).

4.4. Утицај електричног удара услед громаЕлектрични удар услед грома обично је пропраћен светлосним и звучним

ефектом. Иако великог интензитета напона и струје, електрични удар не мора изазвати смрт – у Америци је од електричног удара забележено око 10-30% смртних случајева од укупног броја погођених људи у последњих 100 година [8]. С обзиром да су за муње и громови везана сујеверја у народу, честе су предрасуде о несрећама услед удара грома. У табели 3 дате су поједине предрасуде наспрам чињеница које су проверене [8].

Табела 3: Демистификација појединих предрасуда о електричном удару услед грома

Предрасуде Чињенице

Повреде од грома су смртоноснеНе постоји безбедно место на отвореном у

току грмљавине

Узрок смрти су опекотинеУзрок смрти је застој у раду срца и

престанак дисања

Жртве могу имати унутрашње опекотине Бол у телу потиче од неуролошких озледа

На месту удара грома у човека не остаје ништа сем пепела

Услед удара грома, могу отпасти делови одеће и обућа са унесрећеног

Метални делови на телу привлаче громМетални делови на телу могу да се загреју услед интензивног протока наелектрисања

Заклон испод дрвета је безбеданИспаравање воде услед провођења

електрицитета кроз стабло може изазвати експлозију коре дрвета

108


Преживеле од електричног удара треба затрпати у земљу да се ослободе

електрицитета

Након удара грома, особа се безбедно може додиривати

Повреде од грома не могу настати у унутрашњости објеката

Сви апарати везани металним проводницима у објекту долазе под већи

потенцијал

Гром никада не удара на исто место два пута

Гром не мора да удари увек у истакнуте делове

Мобилни телефон привлачи громЧуло слуха се може повредити због

израженог звучног ефекта удара грома

Преживели од удара грома је здрав; Ако не постоје спољашњи знаци повреда,

оштећења не могу бити велика

Унесрећени могу након извесног времена да испоље неуропсихолошке симптоме

(слаба концентрација, краткотрајно губљење памћења, пост-трауматски стрес,

депресија)

5. МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ЕЛЕКТРИЧНОГ УДАРАЗахваљујући стеченим знањима о опасностима од електрицитета и

дејства електричне струје посебна пажња се посвећује безбедности људи. Заштита од електричног удара не само да ствара безбедне услове за рад, него и спречава повређивање радника. Један од основних мера за спречавање електричних удара, са циљем стварања безбедног радног окружења, јесте уземљење. Безбедносни дизајн уземљивачког система треба да:

1. омогући спровођење електричне струје у земљу у току квара или атмосферског пражњења (али и у нормалним погонским условима) без прекорачења дозвољених вредности за оптерећење електричне инсталације или опреме, као и без нарушавања нормалног снабдевања електричном енергијом и

2. спречи излагање људи у близини уземљених објеката од опасних електричних удара.

Заштита од електричног удара постиже се применом одговарајућих техничких, организационих и здравствених мера. У техничке мере спадају сви аспекти заштите датих кроз прописе и стандарде за пројектовање, изградњу, експлоатацију и одржавање електричних инсталација и електроенергетских постројења. Ту спадају [6]:

заштита изоловањем, заштита заштитним кућиштима, преградама и препрекама, заштита постављањем ван дохвата руке, заштита помоћу уређаја диференцијалне струје, заштита аутоматским искључењем напајања, заштита локалним изједначавањем потенцијала, заштита електричним одвајањем, систем обележавања изолованих проводника и жила каблова и минимални дозвољени размаци и висина од тла незаштићених делова

високонапонских уређаја под напоном.

109


Организационе, здравствене и друге мере обухватају све аспекте оспособљавања радника за безбедан рад, проверу спсобности за обављање послова на радним местима изложеним опасностима од електричног удара, као и доследно спровођење нормативних докумената који дефинишу улогу сваког радника у процесу рада и процедуре које се спроводе у одређеним ситуацијама. Ту спадају [6, 18]:

стицање техничког образовања, стицање знања и искуства у обављању одговарајућих послова, познавање релевантних стандарда, норматива и докумената за рад, свест о опасностима и штетностима и употреба заштитних средстава, процена делегираног посла и извршења задатака, претходни и периодични лекарски прегледи, итд.

6. ЛИТЕРАТУРА 1. М. Савић: Утицај електрицитета на људски организам, Електро-

исток, Београд, март 1980.2. W. K. Schmidt: Gefährdunд durch den elektrischen Strom – Medizinische

Parameter und Folдerunдen für den Unfallschutz im Physikunterricht, Der Physik Unterricht, jahrgang 13, heft 13, 1979.

3. Ј. Нахман, В. Мијаиловић: Одабрана поглавља из високонапонских постројења, Електротехнички факултет и Академска мисао, Београд, 2002.

4. D. S. Bloswick, P. M. Budnick: An introduction to electrical safety for enдineers, US Dpt. for Health and Human Services, National Institute for Occupational Safety and Health, Cincinnati, 1993.

5. М. Шарић, Д. Моићевић: Оштећења електроенергетских објеката услед крађа у ЕД „Нови Сад“, Саветовање о неовлашћеној потрошњи електричне енергије и заштите електроенергетских објеката од крађе и физичких оштећења, Иришки Венац, септембар 2010.

6. К. Барац, Л. Радић: Безбедност и здравље при раду на електро-енергетским објектима са освртом на европске норме, ISBN 86-909373-0-7, Београд, 2006.

7. N. Berger, M. Denozière: Électricité statique, L’institut national de recherche et de sécuritié, 2004.

8. T. Price, M. A. Cooper: Electrical and Liдhtninд Injuries, Rosen’s emergency medicine, Concepts and Clinical Practicies, 6th edition, 2006.

9. ***: Правилник о техничким нормативима за уземљење електро-енергетских постројења напона изнад 1000V, Сл. Лист СРЈ, бр. 61, 1995.

10. R. M. Fish, L. A. Geddes: Conduction of electrical current to and throuдh the human body, Journal of plastic surgery, Open science Co. LCC, Springfield – IL, vol. 09, 2009.

11. С. Јаћимовић: Значај путање електричне струје, њене расподеле и електричног отпора човечјег тела за вредност напона додира и корака, Техника, Савез инжењера и техничара Југославије, Београд, год. 28, бр. 12, 1973.

110


12. J. Malmivuo, R. Plonsey: Bioelectromaдnetism – Principles and Applications of Bioelectric and Biomaдnetic Fields, Oxford University Press, New York, 1995.

13. ***: Дејства електричне струје при пролазу кроз човечје тело, IEC публикација бр. 479-1 i 479-2, 1984. i 1987.

14. ***: Elektrische Gefahren an der Einsatzstelle – Vortraд für Einsatzkräfte, Beruf-genossenschaft Energie Textil Elektro, Köln, märz 2010.

15. ***: 40 Jahre Institut zur Erforschunд elektrischer Unfälle, Beruf-genossenschaft Energie Textil Elektro, Dresden, 22.10.2009.

16. C. F. Daizel: Electric shock hazard, IEEE Spectrum, feb. 1972.17. ***: European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation,

Elsevier publications, 2005.18. ***: Sicherheit bei Arbeiten an elektrischen Anlaдen, Berufgenossenschaft

Energie Textil Elektro, Köln, 2009.

111


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

112


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

113


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

114


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

115


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

116


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

117


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

118


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

119


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

120


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

121


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

122


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

123


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

124


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

125


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

126


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

127


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

128


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

129


Предмет: Експлоатација и одржавање ЕЕ уређаја и инсталација (05140)

БЕЗБЕДАН РАД ЕЛЕКТРОМОНТЕРА НА ОДРЖАВАЊУ ДИСТРИБУТИВНЕ МРЕЖЕ У ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНИ

Саша Мандић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање студената са активностима везаним за безбедан

рад непосредних извршиоца на електроенергетским објектима који укључују ТС 35/х kV/kV, ТС 20(10)/х kV/kV и припадајућу дистрибутивну надземну и кабловску мрежу напонских нивоа 35 kV, 20 kV, 10 kV и 0,4 kV. У предавању се скреће пажња да је безбедан рад једини исправан рад и да су мере безбедности на раду важан фактор који утиче на квалитет и брзину обављеног посла. Непримењивање мера безбедности на раду може имати катастрофалне последице на људство и материјална добра.

Кључне речи: Безбедност и здравље на раду, превентивно и инвестиционо одржавање, ревизија, ремонт, погонска испитивања.

SAFE WORK OF THE ELECTRICAL DISTRIBUTION NETWORK

MAINTENANCE FITTER IN “ELEKTROVOJVODINA”

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to familiarise students with activities related to safe work of

the workers on the electric power facilities, which include TS 35/x kV/kV, TS 20(10)/x kV/kV and the corresponding distribution overhead and cable network at voltage levels 35 kV, 20 kV, 10 kV and 0.4 kV. The lecture highlights that safe work is the only appropriate work and that safety measures are an important factor that influences the quality and speed of work. Non-application of safety measures can have disastrous consequences for both humans and material goods.

Key words: Health and safety at work, preventive and investment maintenance, revision, overhaul, operational tests.

1. УВОД Рад електромонтера на одржавању дистрибутивне мреже је комплексан и

разноврстан, у зависности од тога који део мреже се одржава. У Електровојводини се одржавање електроенерегетских објеката у потпуности спроводи по процедурама и упутствима која су део интерних докумената Предузећа а у складу са међународним стандардима из области безбедности и здравља на раду. Најважнији интерни документи:

1. Правилник о безбедности и здрављу на раду.2. Правилник о техничким мерама сигурности при раду у

електроенергетским објектима.3. Збирка упутстава за безбедан рад.


130


У овом материјалу даће се кратак преглед најбитнијих активности које се спроводе у циљу безбедног рада на одржавању електроенергетских објеката који су у надлежности Електродистрибуције Нови Сад: надземна и кабловска мрежа напона 10, 20 и 35 kV, ТС 35/х kV/kV, ТС 20/х kV/kV и ТС 10/х kV/kV.

2. ПРОЦЕДУРЕ И УПУТСТВА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ЕЛЕКТРО-ЕНЕРЕГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА У ДИСТРИБУТИВНОЈ МРЕЖИ

Приликом обављања послова на одржавању електроенергетских објеката (у даљем тексту ЕЕО) у Електровојводини, непосредни извршиоци се придржавају одређених процедура и упутстава који су део система квалитета Предузећа. У наставку рада биће дат преглед и опис најважнијих процедура и упутстава везаних за одржавање ЕЕО.

2.1. Процедуре за рад на одржавању електроенергетских објекатаПроцедуре дефинишу шта се ради на одржавању појединих електро-

енергетских објеката (табела 1).

Табела 1: Процедуре одржавања и њихов кратак опис

Процедура Кратак описПР-ЕКС-01 Складиштење и одржавање резервне опреме 0,4-110 kVПР-ЕКС-02 Упрaвљање мерном, контролном и испитном опремомПР-ЕКС-03 Интерна овера опреме за испитивање, мерила и мерно

заштитних уређаја у ТС 110 kVПР-ЕКС-04 Превентивно одржавање ЕЕО од 0,4-35 kVПР-ЕКС-05 Превентивно одржавање ТС 35/x kV и 110/x kVПР-ЕКС-06 Отклањање кварова и поремећаја на ЕЕОПР-ЕКС-07 Одржавање система за непрекидно напајањеПР-ЕКС-08 Одржавање ЕЕО у својини купацаПР-ЕКС-09 Превентивна контрола уља из енергетских трансформато-

ра 110/x и 35/x kVПР-ЕКС-10 Поправка ЕТ 20(10)/0,4 kV

Ове процедуре се позивају на процедуре безбедности и заштите здравља на раду (табела 2.).

Табела 2: Процедуре безбедности и здравља на раду и њихов кратак опис

Процедура Кратак описПР-БЗР-01 Спровођење мера безбедности и здравља на радуПР-БЗР-02 Израда и измене акта о процени ризикаПР-БЗР-03 Спремност за реаговање у инцидентним ситуацијама и у

случају настале опасностиПР-БЗР-05 Контрола ризичних радних активности и систем дозвола

Од наведених процедура детаљније ће бити описане ПР-ЕКС-04, ПР-ЕКС-06 и ПР-БЗР-01.

131


ПР-ЕКС-04 – Превентивно одржавање ЕЕО од 0,4 – 35 kV. Ова процедура детаљније разрађује планирање превентивног одржавања објеката у смислу израде годишњих, месечних, недељних и дневних планова превентивног одржавања електроенергетских објеката (у даљем тексту ЕЕО). Под превентивним одржавањем подразумевају се следеће активности: ревизија, ремонт и погонска испитивања. Ове планове прaти и план набавке резервних делова и потрошног материјала. Резултат планирања је дневни налог за рад који описује активност која мора бити извршена, лица одговорна за извршење - одговорни руководилац радова (у даљем тексту ОРР) и објекат или део објекта на коме се ради. На основу дневног налога ради се диспечерски радни налог којим се одговорном лицу за манипулације (у даљем тексту ОЛМ) одређује који део објекта да искључи са напајања како би се активности могле безбедно извршити. Кад је објекат безбедан за рад, ОЛМ даје ОРР дозволу за рад након чега радови могу да почну. Уколико се у току активности превентивног одржавања утврди да је потребан већи обим радова – замена неког крупнијег дела опреме због дотрајалости, покреће се посебна процедура ПР-ИНВ-04 за инвестиционо одржавање које подразумева реконструкцију, као унапред припремљен рад са циљем да се већим поправкама и заменом дотрајалих делова, а у границама погонских потреба, одрже ЕЕ постројења и објекти у технички исправном стању. Након обављених радова ОРР враћа дозволу за рад ОЛМ који враћа објекат у погон, а накнадно се спроводе поступци за израду техничке документације ако је приликом радова дошло до промене у конфигурацији објекта или мреже. У току радова примењују се мере безбедности из горе наведених докумената а по процедури ПР-БЗР-01.

ПР-ЕКС-06 – Отклањање кварова и поремећаја на ЕЕО. Ова процедура започиње откривањем недостатака на ЕЕО. Диспечер о недостацима сазнаје из више извора: преко дежурног лица које обилази објекте, преко даљинске сигна-лизације, пријаве грађана. Након откривања, дежурно лице покушава да локали-зује место квара у објекту. Ако успе да га локализује, заједно са диспечером искључује део објекта који је у квару и диспечер прави такво уклопно стање где ће минумум потрошача остати без напајања. Након сагледавања обима и природе квара, важности ЕЕО који је у квару, уклопног стања, поузданости рада ЕЕО након квара и величине конзума који је остао без напона диспечер процењује хитност отклањања квара. Ако дежурна екипа није у стању да отклони квар, позива се лице одговорно за ЕЕО да коначно процени хитност отклањања квара. Уколико није потребно хитно отклањање квара, диспечер уписује квар у Дневник догађаја, а отклањање квара се спроводи накнадно. Ако квар захтева хитну интервенцију, дежурна екипа га отклања и о томе извештава диспечера. Ако то нису у могућности, диспечер обавештава лице одговорно за ЕЕО, а оно ангажује специјализовану екипу за ту врсту посла. Та екипа може бити и изван Електровојводине, што је такође дефинисано овом процедуром.

ПР-БЗР-01 – Ова процедура је саставни део докумената система управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду (у даљем тексту: ОH&S) којом се дефинише и документује процес планирања и спровођења мера

132


безбедности и здравља на раду (у даљем тексту: БЗР) у Привредном друштву „Електровојводина“ д.о.о Нови Сад (у даљем тексту: ЕВ).

Процедура утврђује и начин управљања заштитом здравља и безбедности на раду запослених, лица под уговором, испоручиоца услуга и свих других на које могу утицати процеси и активности који се изводе у ЕВ, почев од идентификације и праћења законских и других захтева, идентификације опасности, процене ризика, дефинисања циљева и програма, дефинисања начина управљања процесима, дефинисања начина реаговања у инцидентним и акцидентним ситуацијама, па све до праћења учинка заштите здравља и безбедности на раду.

Циљ ове Процедуре је да се уз доследну примену Закона о БЗР обезбеде неопходни услови за заштиту здравља и безбедности на раду, односно да се акциденти (повреде на раду, професионална обољења, смртни случајеви на раду) спрече или сведу на најмању могућу меру.

Лица за БЗР у огранцима ЕВ и Управи ЕВ израђују годишњи План потреба и активности за спровођење мера БЗР (у даљем тексту: Годишњи план) за наредну годину најкасније до 30. септембра текуће године на обрасцу садржаном у ПР-БЗР-01.

Годишњи план садржи следеће: Набавку средстава и опреме личне и колективне заштите (количина,

врста, рок); Испитивање радне средине (објекти, рок ); Испитивања опреме за рад по евиденцији (врста, количина, рок); Организовање периодичних лекарских прегледа за запослене на

радним местима са повећаним ризиком (број, рок); Оспособљавање из БЗР за запослене на радним местима са повећаним

ризиком (врста обуке, број полазника, рок); Контролу објеката; Контролу запослених лица; Остале активности. Право на безбедност и здравље на раду имају:

- Запослени; - Ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду,

професионалној пракси или практичној настави (радионице, кабинети, лабораторије и др.);

- Лица која се налазе на стручном оспособљавању, преквалификацији или доквалификацији;

- Лица на професионалној рехабилитацији; - Лица која се затекну у радној околини ЕВ ради обављања

одређених послова, ако је њихово присуство најављено.

2.2. Упутства за рад на одржавању електроенергетских објекатаУпутства дефинишу како се ради на одржавању појединих електро-

енергетских објеката (Табела 3).

133


Табела 3: Упутства за одржавање и њихов кратак опис

Упутство Кратак описУП-ЕКС-01 Интерна овера опреме и мерила у ЕВУП-ЕКС-02 Одржавање ЕЕО од 0,4-110 kVУП-ЕКС-03 Задужење и коришћење кључева за ЕЕО у ЕВУП-ЕКС-04 Спровођење активности приликом хаварија на ЕЕОУП-ЕКС-05 Управљање изолационим уљима

Од наведених упутстава детаљније ће бити описане УП-ЕКС-02 и УП-ЕКС-04.

УП-ЕКС-02 Предмет овог Упутства је одржавање електроенергетских објеката и обухвата одржавање: трансформаторских станица (грађевински и електро-монтажни део), енергетских трансформатора, надземних и подземних електроенергетских водова, уређаја за показивање мерних величина, заштитних уређаја, уређаја аутоматике, заштите од пренапона, уземљења, и извора једносмерне струје 220 V и 110 V и припадајућих исправљача, а посебно је обрађено вођење и чување погонске документације.

Одржавање објекта је рад којим се обезбеђује технички исправно стање објекта. Може бити превентивно (ревизија, ремонт и погонска испитивања) и инвестиционо (реконструкција).

Ревизија је периодични преглед електроенергетских објеката ради утврђивања њиховог стања и погонске способности.

Ремонт је рад који има за циљ да се поправкама и заменама дотрајалих делова, у границама погонских потреба, објекат одржи у технички исправном стању.

Погонска испитивања су радови којима се помоћу одређених уређаја, инструмената и поступака проверавају функције и техничке карактеристике појединих делова постројења. Испитивања се врше у одређеним роковима или по указаној потреби, првенствено при ревизији објекта.

Да би се одржавање било квалитетно, потребно је имати одговарајућу техничку документацију објекта.

Техничка документација је збир података и докумената о томе како је објекат изведен, о основним карактеристикама објекта и како се објекат користи. Техничку документацију потребну за експлоатацију објеката чини:

пројекат изведеног објекта (у три примерка) у огранку ЕВ и један примерак скраћене техничке документације и по један приме-

рак свезака које третирају мерење, аутоматику, заштиту и сигнализа-цију (шеме деловања и везивања) у Управи ЕВ.

Скраћену техничку документацију чини: диспозиција ТС 110/х kV, једнополна шема за нове објекте и објекте који се опремају у етапама,

са јасно означеним правцима напајања, односно везама у електро-енергетском систему,

основни подаци о уграђеној опреми, основни подаци о енергетском трансформатору,

134


гарантни листови за уграђену опрему, атести, протоколи и извештаји о испитивању уграђене опреме, техничка упутства за погон и одржавање. интерни и општи записници о налазима техничких комисија за преглед

и пријем објеката, коначан записник комисије за интерни технички преглед, извештај о отклоњеним недостацима, налог за везивање објеката и употребна дозвола.Све промене, реконструкције или радови који мењају карактеристике и

функционалност објекта, морају се унети у техничку документацију.УП-ЕКС-04 Предмет овог Упутства је дефинисање активности на

утврђивању природе, обима и узрока настанка хаварије на елементу, делу или целом ЕЕ постројењу, као и њихове анализе, мерења, испитивања и одлучивања о начину санације хаварије. Применом овог Упутства израђује се извештај о хаварији.

Хаварија на ЕЕО: Погонски догађај на ЕЕО приликом којег је дошло до физичког оштећења елемента, дела или целог постројења. Оштећење се манифестује као разарање изолационог система, лом, термичко разарање, динамичко разарање или пожар на ЕЕО.

Специјална мерења и испитивања: Радови којима се помоћу одређених уређаја и инструмената проверавају техничке карактеристике опреме или делова постројења (нпр. термовизија, фактор диелектричних губитака, диелектрична чврстоћа, GH и FH анализа уља, отпор изолације, отпор намотаја, прелазни отпор контаката и тд.)

3. РАД У БЕЗНАПОНСКОМ СТАЊУ ПРИ ОДРЖАВАЊУ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ОБЈЕКАТА У ДИСТРИБУТИВНОЈ МРЕЖИ

Рад у безнапонском стању је дефинисан као једини могући начин рада на одржавању ЕЕО у Електровојводини. У даљем тексту детаљно ће бити описана процедура припреме дела објекта за рад на одржавању ЕЕО.

3.1. Основна правила за осигурање места радаПре почетка рада у безнапонском стању спроводе се мере осигурања

места рада, применом “златних правила“ по утврђеном редоследу:1. искључење (видљив прекид),2. спречавање случајног поновног укључења.3. утврђивање безнапонског стања,4. уземљавање и кратко спајање и5. ограђивање од делова под напоном,

1. Искључење (видљив прекид) објекта, односно делова објекта на којима се обављају радови предузима се с циљем да се ови одвоје од напона са свих страна одакле би могао да продре напон, а остварује се:

135


растављачем, склопка-растављачем, извлачењем прекидача, вађењем уложака осигурача или развезивањем проводника (сабирница).

2. Спречавање случајног поновног укључења се обавља на један или више наведених начина у зависности од изведбе постројења и то:

закључавањем или блокирањем погонских механизама, искључењем командног напона, блокирањем извора енергије за погон апарата, уклањањем топљивих уметака осигурача, уклањањем полуга и ручица за манипулације, постављањем изолационих уметака, постављањем покривне капе (magnefih и сл.), постављањем и закључавањем заштитних поклопаца на елементе

којима се може управљати, искључењем система даљинског управљања или његовог дела и постављањем блокадних таблица упозорења о забрани укључења

(искључења) на стременасти погон растављача, на механизам за ручну команду укључењем (искључењем) прекидача, на командно-потврдни прекидач и на другим критичним тачкама.

3. Безнапонско стање је потребно поступно утврдити пре уземљавања и кратког спајања и то на свим елементима ЕЕ објекта који се уземљавају и кратко спајају што се постиже:

индикатором напона, мерним инструментима, пушком за набацивање код једносистемских водова и уређајем или алатом с изолационом дршком за механичко пробијање

кабла.

4. Уземљавање и кратко спајање изводи се на месту видног растављања и на месту рада, непосредно по утврђеном безнапонском стању. Код видног растављања расклопним апаратима, уземљавање се обавља фиксним ножевима за уземљење, док се у свим осталим случајевима користи преносно уземљење.

5. Ограђивање од делова под напоном је обавезно при радовима у ћелијама средњег напона (сервисирање прекидача, замена струјних или напонских трансформатора и сл.) и остварује се постављањем изолационе плоче у простор отворених ножева сабирничког и излазног растављача уз употребу изолованих клешта. Код радова на уређајима постројења средњег и високог напона на отвореном простору захтева се ограђивање од делова под напоном ради спречавања случајног додира у току радова.

136


3.2. Допунске мере заштите на ниском напонуДопунске мере заштите при радовима на ниском напону су:а) постављање таблице забране укључења, које може бити једини начин

спречавања случајног поновног укључења, ако су отежани услови за примену других,

б) у конструкцијама расклопних апарата код којих прекид није видљив, може се од услова видљивости одустати,

в) ако се јавним осветљењем управља фотоћелијама, при осигурању места рада у безнапонском стању треба онемогућити њихово функционисање и обавезно искључити осигураче за напајање јавног осветљења и

г) помоћни струјни кругови који се налазе на месту рада не морају се искључити уколико је спречен непосредан додир с неизолованим деловима и уколико се преко њих не може изазвати неконтролисано укључење.

3.3. Посебни захтевиОбјекти, односно делови објекта, морају бити уземљени и кратко спојени

на местима одвајања од напона у следећим случајевима: за време изградње и опремања објекта све до стављања у погон, ако се

током градње на проводницима може појавити напон било ког порекла (атмосферски и др.) и

објекти СН и ВН који су привремено ван погона.Према искљученим деловима постројења који нису уземљени и

кратко спојени треба се понашати као да су под напоном.Уземљења металних конструкција могу се користити за везивање

преносних уземљивача и за кратко спајање.У постројењима ВН у којима постоји могућност индуковања напона

услед електростатичких и електромагнетних утицаја треба металне скеле, дизалице, транспортна средства и остале дугачке проводне предмете привремено уземљити посредством бакарних проводника најмањег пресека 16 mm2 због одвођења индукованих напона.

Преносне направе за уземљавање и кратко спајање које су биле изложене напрезању услед струје кратког споја, чиме је проузроковано видно оштећење, треба избацити из употребе.

Када се ради о простору кондензаторских батерија, примењују се све мере сигурности предвиђене за рад у ВН ћелијама.

Без обзира на врсту радова или прегледа који се обављају у простору кондензаторских батерија, батерије се обавезно претходно испразне и постави се преносно уземљење.

Код појединих средњенапонских блокова са SF6 уређајима код којих не постоји видно уклапање ножева за уземљење, уклопно стање се проверава поузданим повратним сигналима уклопног стања, а безнапонско стање се спроводи непосредним уземљавањем и кратким спајањем (уз претходно поуздано утврђене повратне сигнале о уклопном стању).

137


4. ЗАКЉУЧАК Циљ рада је упознавање студената са основним ризицима у раду

непосредних извршилаца на електроенергетским објектима. Суштина је да се треба придржавати процедура и упутстава која су у складу са свим светским и домаћим стандардима јер се тада могућност грешке своди на минимум. Провера безнапонског стања треба да је субјективна, јер је безбедан рад пре свега у интересу извршиоца који непосредно ради на делу објекта, а онда и у интересу послодавца и руководиоца радова.

5. ЛИТЕРАТУРА 1. „Правилник о безбедности и здрављу на раду“, Привредно друштво

за дистрибуцију електричне енергије Електровојводина доо – Нови Сад, јануар 2009

2. „Правилник о техничким мерама сигурности при раду у електроенергетским објектима“, Електропривреда Србије Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије Електровојводина доо – Нови Сад, децембар 2006

3. „Збирка упутстава за безбедан рад“, Привредно друштво за дистрибуцију електричне енергије Електровојводина доо – Нови Сад, прво обједињено издање, јун 2008

138


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

139


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

140


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

141


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

142


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

143


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

144


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

145


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

146


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

147


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

148


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

149


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

150


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

151


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

152


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

153


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

154


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

155

knjiga 3: studenti - elektroenergetika

Documents

electrostatic

health degree

electric shock

static electricity

electrical

lifelong learning

key words

human body