knjiga 2: studenti - grafička industrija

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

књига 2

за студенте Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду

ГРАФИЧКА ИНДУСТРИЈА

Модул 2.0

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:TEMPUS JPHES 158781Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learningБезбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учењекоји кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.

Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.

Тhis project has been funded with support from the European Commission. This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Издавач: Висока техничка школа струковних студија

у Новом Саду

За издавача:др Божо Николић, директор Школе

Одговорни уредници:др Матија Сокола, координатор пројекта

др Бранко Савић

Аутори:Борислав Симендић

Петра ТановићБранко Савић

Петра Балабан ЂурђевБиљана Гемовић

Припрема за штампу:Иван Билић

Насловна страна:Срђан Димитров

Штампа:Штампарија „Верзал“, Нови Сад

Тираж:300 примерака

ПРЕДГОВОР

Општи циљ система безбедности и здравља на раду (БЗР) у Републици Србији је да се за сваког радника препознају сви ризици на радном месту и у радној околини, на основу идентификованих опасности и штетности и у складу са систематизацијом радних места. Након идентификације и евалуације ризика, треба спровести одговарајуће мере: превентивне за спречавање ризика, коректив-не за елиминацију или смањење, као и континуалне мере за одржавање ризика на прихватљивом нивоу.

Основни циљ обуке студената из области БЗР је упознавање студената техничких и технолошких усмерења са основама система БЗР у Србији. Овај циљ се на свим студијским програмима ВТШ у Новом Саду остварује новим предавањима. У књизи 1 за студенте представљени су основни законски прописи, листа опасности и штетности из Правилника о евиденцијама у области БЗР, принципи процене ризика на радном месту и у радној околини, као и могуће мере за смањење ризика од повреде и болести.

Ова публикација, означена као књига 2, садржи неке теме из БЗР које се обрађују у оквиру предмета на студијским програмима графичког одсека.

Предавања су развијена у склопу међународног пројекта Европске Уније TEMPUS - JPHES 158781 под називом “Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning” односно „Безбедност и здравље на раду – развој курикулума и доживотно учење“, који се одвија од 2010. до 2012. године. Носилац пројекта је Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду.

Захваљујем се ауторима радова на преданом раду и труду, као и свима који су корисним примедбама и сугестијама допринели подизању квалитета ове публикације. Унапред се захваљујемо свим читаоцима који ће, исправкама евен-туалних нејасноћа или сугестијама било које врсте, допринети унапређењу квалитета наредних издања.

Нови Сад, 10. јануар 2011. Матија Сокола и Бранко Савић, уредници

ТЕМПУС 158781, НОВИ САД, КЊИГА 2, ЈАНУАР 2011.

САДРЖАЈ

Предмет: Графички материјали (04020)

ПРАШИНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНА ПОЖАРНА ОПАСНОСТ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Борислав Симендић...............................................................................1

Предмет: Репродукциона техника (04060)

ШТЕТНОСТИ ПРИ ОБРАДИ ФОТОГРАФСКИХ ФИЛМОВА И ОФСЕТ ПЛОЧА И ВЕЋА БЕЗБЕДНОСТ ПРИ РАДУ УЗ ПРИМЕНУ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Петра Тановић......................................................................................22

Предмет: Штампа 1 (04070)

ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ У ПРОЦЕСУ ШТАМПЕ И МОГУЋИ НАЧИНИ ЕЛИМИНИСАЊА

Бранко Савић........................................................................................43

Предмет: Графичка дорада 2 (04130)

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ У ПРОЦЕСУ ИЗРАДЕ СЛОЖИВИХ КАРТОНСКИХ КУТИЈА (СКК)

Петра Балабан-Ђурђев.........................................................................66

Предмет: Увод у графичку технологију (04010)

ПРАШИНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНА ОПАСНОСТ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Борислав Симендић.............................................................................82

Предмет: Управљање квалитетом (01041)

УЛОГА OHSAS СТАНДАРДА У СПРОВОЂЕЊУ ПРЕВЕНТИВНИХ И ПРЕПОРУЧЕНИХ МЕРА ЗА БЕЗБЕДНО РАДНО МЕСТО

Биљана Гемовић.................................................................................102


Предмет: Графички материјали (04020)

ПРАШИНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНА ПОЖАРНА ОПАСНОСТ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Борислав Симендић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање будућих графичких инжењера и дизајнера са

опасностима које може проузроковати већа количина прашине у графичком процесу. Пажња је усмерена на утицај прашине на радну околину и потенцијалне пожарне опасности. Након прегледа карактеристика запаљивости прашине, обрађене су превен-тивне мере за спречавање настанка пожара и експлозија. Циљ је да се студенти упознају са последицама које присуство прашине у графичком процесу може проузроковати, као и са мерама контроле и уклањања прашине неопходним да се ниво пожарног ризика сведе на прихватљиву меру.

Кључне речи: Прашина, пожарне опасности, механизам експлозије прашине, ризик, превентивне мере за спречавање пожара.

DUST AS POTENTIONAL FIRE HAZARD IN GRAPHIC INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce the future graphic engineers and designers with

hazards caused by high quantities of dust in graphic industry. The effect of the dust on the work environment and on potential fire hazards is elaborated. After the review of the basic flammability characteristics of dust the measures for preventing fire and explosion are given. The aim is to familiarize the students with fire hazards caused by high dust concentrations in graphic processes as well as with the control methods for reducing the level of fire risks and maintaining them at an acceptable level.

Key words: Dust, fire hazards, mechanism of dust explosion, risk, fire prevention measures.

1. УВОДПрашина у графичкој индустрији не представља само опасност за здра-

вље запослених, него се јавља као могући узрочник пожара. Без обзира дали је у питању офсетна, рељефна, гравурна или сито штампа и ако нису предузете мере за спречавање пожара, постоји одговарајући ризик за појаву пожара. Као могући узрочници пожара у графичкој индустрији могу се издвојити следеће ситуације:

Формирање ексползивне концентрације од стране боје и растварача Загревање штампарских машина при механичкој фрикцији, коју могу

проузроковати веома брзи ротирајући делови машина или које може настати у процесу сушења

1 Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду

1


Статички електрицитет повезан са запаљивим бојама, растварачима и прашином

Таложење ситних честица боје, прашине од папира и полимерних материјала на процесним уређајима и у системима за вентилацију.

Дакле прашине у мањем или већем обиму прате графичке процесе .Да би боље разумели улогу прашина у појави пожара, размотримо прво запаљиве прашине.

2. ЗАПАЉИВЕ ПРАШИНЕ2.1. Подела запаљивих прашинаЗапаљиве прашине деле се у три главне групе:

Органске прашине:а) Природне прашине

дрвена прашина прехрамбена угљена остале природне прашине

б) Хемијско-технолошке прашине пластичне, смоле, гумене фармацеутске, козметичке, пестициди остале хемијско-технолошке прашине

Неорганске прашинеа) Металне и разне легуреб) Остале неорганске прашине (карбиди, нитрати, оксиди,...)

Мешовите прашине - састоје се од честица и органског и неорганског порекла, па њихов састав може бити врло различит. У пракси се најчешће сусрећемо с овим типом прашине.

2.2. Особине прашинеЈедна од битних особина прашине је да брзина седиментације

микроскопски ситних честица које лебде у ваздуху није у складу са законима гравитације, због мале масе тих честица и релативно великог отпора ваздуха. Брзина таложења крупнијих честица знатно је већа од ситнијих честица, па наталожена прашина садржи пропорционално већи постотак честица него ваздух из којег су се те честице наталожиле, и обратно.

Једна од особине прашине јесте да су честице наелектрисане, па их могу привући честице које имају супротно наелектрисање. Многе врсте прашине органског и неорганског порекла поседују електростатски електрицитет. У односу на угрожавање човековог здравља, утврђено је да су мање-више безазлене врсте прашине са позитивним набојем.

Једна од значајних особина прашине јесте да се смањивањем величина честица знатно повећава њихова укупна површина, чиме се повећава и њихова хемијска активност односно способност да се оксидирају.

Од осталих особина прашине можемо споменути, да оне могу садржавати: топиве и нетопиве честице

2


бити запаљиве и незапаљиве, бити токсичне и нетоксичне.

Запаљивост и експлозивност су својства многих прашина, међу њима и оних, биљног порекла. Та својства нас посебно занимају, па ћемо укратко истакнути најважније факторе који утичу на запаљивост и експлозивност таквих прашина.

2.3. Фактори који утичу на запаљивост и експлозивност прашинеПожарно и експлозивно опаснима сматрају се прашине свих чврстих

материјала који могу горети или које делују оксидирајуће. Такве прашине, било исталожене или ако лебде у ваздуху, могу се уз одређене услове запалити, а у ограниченом простору изазвати и експлозије.

Следећи фактори утичу на појаву пожара или експлозије у радном простору:

Састав прашине Величина и облик честица прашине Концентрација прашине (због мерења вршених под различитим услови-

ма као резултат дошло се до неке оптималне концентрације прашине где се разликује доња и горња граница запаљивости односно експлозивности).

Састав атмосфере (врло је важна концентрација кисеоника у ваздуху јер кисеоник позитивно утиче на запаљивост прашине. Присуство влаге у ваздуху може да утиче на смањивање запаљивости прашине).

2.4. Састав прашинеЗапаљивост и експлозивност прашине зависи у великој мери од њеног

састава. Што је количина горивих честица у прашини већа, већа је и опасност од њеног запаљивања и експлозије.

Температура паљења и брзина сагоревања неког материјала зависи од способности тог материјала да се оксидише, тј. спаја са кисеоником. Која ће количина прашине сагорети у некој одређеној запремини ваздуха зависи од количине (концентрације) кисеоника у тој запремини ваздуха.

2.5. Величина и облик честица прашинеНа екплозивност прашине утиче величина и облик честица прашине. Што

су честице ситније, то дуже време лебде у ваздуху, па се повећава и опасност од експлозије. Код ситнијих честица површина која долази у додир са ваздухом је већа него код грубљих честица и тиме лакше оксидишу. Још на све ово, ситније честице су у стању да нагомилају већу количину електричног набоја на својој површини, што може узроковати паљење прашине деловањем електростатичког електрицитета. Сви ти фактори утичу на снижавање доње експлозивне концен-трације, температуре паљења и енергије запаљивања прашине.

Што се тиче облика честица, већа запаљивост односно експлозивност приписује се танким и плоснатим него округлим честицама. То је нарочито изражено код неких метала као што су алуминијум и магнезијум.

3


У природи се најчешће налази фракција прашине, чија је величина честица, ако су зрнастог облика, креће у пречнику испод 10 µm.

2.6. Врсте и механизми горења прашкастих атмосфераАко је одређена смеша прашине и ваздуха изложена извору паљења

довољне снаге и трајања, могуће су следеће последице: Превише мала количина честица прашине не ствара довољно енергије

за самостално настављање процеса сагоревања количина унутар одређених граница, када се започети процес ланчано

наставља и одвија брзином од 1000 m/s је експлозија количина изнад горње границе, условљава да таква смеша не може

ланчано сагоревати, због мањка кисеоника.

Наведене границе су дефинисане преко следећих величина :- ДЕК - доњу експлозивну концентрацију, као граничну количину

прашине изнад које настаје експлозија ;- ГЕК - горњу експлозивну концентрацију, као границу изнад које не

настаје експлозија запрашене атмосфере.

Руски теоретичар Соколов (1970) описује механизам експлозије прашине према следећим етапама :

код температура од 300-400 ˚С, пале се околне честице око извора паљења, ослобођена енергија је премала за паљење смеше – настаје искра и гашење;

код температуре 500-600 ˚С пали се више честица уз премало ослобађање енергије - настали бљесак се гаси;

када је извора паљења изнад температуре паљења смеше, долази до паљења толико честица, тако да се ослобођена топлота преноси на смешу и настаје експлозија.

Настала експлозија је примарна. Преноси се на целу смешу прашине и ваздуха. Последица експлозије је ваздушни талас изједначавања притиска са околним, који се креће великом брзином (340 m/s). Наиласком таласа на наталожену прашину настаје витлање и стварање смеше тамо где је није било у тренутку експлозије. Секундарна експлозија појачава деловање и може настати терцијална и даље експлозије. Последице тих експлозија су катастрофалне.

Према опште прихваћеној дефиницији, температура паљења чврсте материје, у овом случају прашине, јесте она температура при којој се прашина може да се спонтано запали. Температура паљења слегнуте прашине и температура облака прашине се код појединих врста прашина прилично разликује. Та је разлика још више изражена код минималних енергија паљења; код неких врста прашина потребно је знатно мања енергија за паљење слегнуте прашине него за паљење облака те исте прашине. У табели 1, приказани су типични критични параметри експлозивне прашине.

Резултати лабораторијских испитивања су показала, да је за паљење многих прашина, довољна слаба електрична искра, нпр. искра статичког

4


електрицитета, или искра настала трењем, нека загрејана површина, жар од цигарете и сл.

Табела 1: Типични критични параметри експлозивне прашине

Величина честице <0,05 mmКонцентрација прашине 40-4000 g/m3

Садржај влаге <11%Кисеоник >12%

Минимална енергија паљења >10 mJ-100 mJМинимална температура паљења 410-600

Температура паљења наталожене прашине је најнижа температура на површини загрејане подлоге која доводи до паљења 5 mm дебелог слоја наталожене прашине. Температура паљења смањује се са порастом дебљине наслаге прашине. Слика 1 приказује механизам паљења запаљиве исталожене прашине и експлозију усковитланог облака прашине.

Слика 1: Приказ механизма пожара односно експлозије прашине

Температура паљења се снижава са порастом степена финоће прашине. У већини случајева температура паљења запаљивих прашина лежи између 260оC и 600оC. Приликом експлозије прашина, што опет зависи од састава, развијају се температуре и до 2500оC. Ако је проценат влажности ваздуха веома висок, температура паљења се повећава за 80оC. Температура паљења запаљивих прашина зависи и од величине честица. Врло фини прах има тако ниску температуру паљења да се може назвати пирофорном (пирофорне материје се пале у додиру са ваздухом).

Температура паљења појединих честица је доста виша од температуре паљења смеше прашина - ваздух. На слици 2, приказана је примарна експлозија унутар одређеног простора која распршава наталожене слојеве прашине у облаке, те изазове много разорније секундарне експлозије. Ако се облак прашине

5


запали у једној тачки, пламен ће се распрскавати кроз целу запремину коју она заузима, неком одређеном брзином.

Слика 2: Приказ примарне и секундарне експлозије прашине

Механизам распростирања пламена је врло сличан као код гасних смеша. И код једних и код других настаје пламени фронт. Међутим код смеша прашине, пламени фронт је нешто шири (великом брзином се шири) него код гасних смеша, јер је сагоревање прашине у већини случајева лаганије и непотпуно.

Као што је већ речено, што прашина има грубље честице, утолико се лаганије загрева, јер је површина релативно мала.

Експерименти са угљеном прашином у смеши 40 % чврстог материјала, показали су да је најјаче експлозивно дејство и највећа брзина распростирања (дифузија) пламена при величини честице 50 µm.

Под нормалним условима руковања и складиштења прашкастог материјала, већина прашина се оксидира полагано, тако да топлота оксидације незнатно повећава (повисује) температуру прашине.

2.7. Опасности од паљења и експлозије прашина у графичкој индустрији

Честице веће од 25 µm таложе се сразмерно брзо, с аспекта индустријске хигијене оне нису посебно опасне за здравље људи, али као исталожена прашина могу под одређеним условима представљати одређену опасност у смислу паљења и избијања пожара. Међутим, лагане честице прашине, тј. оне које дуже време лебде у ваздуху могу изазвати жестоке експлозије, ако су у ваздуху присутне у довољној концентрацији и ако дођу у додир с извором паљења довољне енергије.

Скоро сваки, довољно фино уситњен материјал у смеши са ваздухом може да гори тј. експлодира ако му се из повољног извора доведе енергија довољна за иницирање егзотермне реакције.

За паљење експлозивне смеше потребне су запаљиве прашине, које постају опасно експлозивне, када су суспендоване у ваздуху погодне концентрације у затвореном или полу - затвореној посуди, околини, или објекту. Са кисеоником присутним у ваздуху, да би дошло до експлозије, поред прашине потребан је само још извор паљења.

6


У графичкој индустрији опасности од пожара су највише присутне приликом ротационе штампе. Приликом ротације папирне траке кроз штампарску машину долази до трења и брзог раздвајања траке од различитих делова машине, па тиме долази до појаве статичког наелектрисања папира. Оно може да настане и при намотавању или одмотавању траке папира са ролне при конфекционирању или оплемењивању папира. Влажност папирне траке и ваздуха у радном простору је један врло важан фактор који утиче на појаву статичког наелектрисања, што значи да ако је влажност папира мања од равнотежне, у просторији мале релативне влажности ваздуха, ће доћи до појаве наелектрисања. Као критична доња граница релативне влажности ваздуха у штампарији се сматра влажност 40 – 45%. Настало наелектрисање утиче негативно на штампу на следеће начине: код табачне штампе врши слепљивање више листова папира и уношења у машину за штампање, затим врши брзо слепљивање (брзо истискивање танког слоја ваздуха између листова папира) одштампаних листова на излазу машине, где због тога долази до копирања отиска на полеђину суседног листа и као врло важна ствар наелектрисање може да проузрокује експлозију пара толуола (растварач у боји) и нагомилане папирне прашине у ваздуху.

Поред графичке индустрије, експлозије прашина могу се очекивати у: пољопривредној, фармацеутској, хемијској, прехрамбеној индустрији, при обради дрвета, производњи намештаја, шумарству, грађевинарству, индустрији синтетских влакана, индустријама гуме, коже и обуће, текстилној индустрији производњи пића, металургији, термоелектранама (електроенергетским објектима), одређеним рафинеријским секторима, рударству итд.

Слика 3: Услови за паљење експлозивне смеше

3. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПОЖАРА

7


Код настанка пожара можемо рачунати с брзином ширења пожара од неколико m/min. Из угроженог подручја се људи могу удаљити , евакуирати или спасавати. Брзина експлозије до 1000 m/s не даје никакве могућности спасавања. Зато једина заштита људи је спречавање експлозије у простору где бораве људи.

Појам спречавања обухвата: спречавање примарне експлозије у радном простору, спречавање секундарних експлозија због унапред прекинуте примарне експлозије у радном простору.

До појаве високе концентрације прашине у ваздуху у радним просторијама може настати због следећих фактора:

због лошег пројектовања погона , због лошег одржавања херметичности у погону, веома немарног вођења погона.

Да би изашли у сусрет оваквом проблему као превентивна мера дефинисане су зоне угрожености, а предвиђене су следеће активности:

1.Снимак стања и обрада података, 2.Предлози санација, 3.Провођење санирања, 4.Снимак стања и елаборирање зона.

1. Снимак стања и обрада податакаУ ову категорију спадају:

снимање стања запрашености у радној просторији и унутрашњости опреме код најнеповољнијих услова, снимање наталожене прашине, снимање херметичности опреме, снимање одушака у саставу, снимање околних извора емисије.

Постоји следећа класификација извора паљења :1.загрејане и вреле површине,2.пламен, загрејани гасови,3.механичке искре,4.електрични уређаји,5.лутајуће струје, катодна заштита,6.статички електрицитет,7.удар грома,8.електромагнетни таласи високе фреквенције,9.електромагнетни таласи оптичког подручја,10. јонизујуће зрачење,11. ултразвук,12. хемијска реакција.

2. Предлог санацијаПротивексплозијска заштита се постиже :

8


техничким решењима на опреми (техничким решењима се постижу тренутни ефекти, с мањом или већом трајности), инертизацијом или уклањањем извора паљења људским фактором, који треба исправно да примењује техничка решења организацијом, која обједињава технички и људски фактор

3. Провођење санирањаУказује на само извршавање санација које су утврђене предходним

снимањем и анализирањем.

4. Снимак стања и елаборирање зона По довршеној санацији треба размотрити ефекте санирања. То ће се

обавити мерењима концентрација узвитлане и наталожене прашине у опреми и радним просторијама. Задовољавање резултата, које смо поставили пре санације, даје задовољавајуће технолошко решење.

4. КОНТРОЛА И УКЛАЊАЊЕ ПРАШИНЕУ индустријама проблеми и опасности које настају исталоженом и

лебдећом прашином у погледу здравља, односно сигурности са становишта заштите од пожара и проблемима са загађењем животне и радне средине потребно је усвојити другачији прилаз у погледу контроле и правилном уклањању прашине.Најшира прихваћена класификација свих технологија за контролу прашине у зависности од примењеног прилаза класификује их у три главне групе:

задржавање, сузбијање и скупљање.

Да би спречили паљење и експлозију прашине у радном окружењу потребно је стално контролисати и уклањати прашину да не би дошло до гомилања и таложења прашине на подовима, гредама, опреми, уређајима и другим површинама. Пре почетка чишћења прашине потребно је елиминисати све потенцијалне изворе паљења. Избегавати употребу четака, метли, компримованог ваздуха, да не би дошло до узвитлавања исталожене прашине и појаве облака прашине. Слика 21 даје приказ система контроле прашине.

9


Слика 4: Систем контроле прашине

Контрола прашине је потребна ради заштите људи, машина и околине. Ефикасна контрола прашине такође може да помогне у рециклирању скупих материјала.

Систем пречишћавања мора бити прикладан захтевима садашњице али и такав да омогући најбољу и најекономичнију надградњу у будућности. Основа производног погона, технолошки процес, коришћени материјали, као и специфична регулатива у области екологије сваке државе, мора се узети у обзир.

Проблеми са прашином долазе у различитим облицима, од штетне прашине до загађења ваздуха из процеса. Прашине и испарења могу бити абразивне, корозивне, токсичне, различите гранулације, запаљиве, или експлозивне. Отпрашивачи (филтери) потребно је да су направљени у складу са VDI 3673 - Verein Deutscher Ingenieure (удружење Немачких инжењера) /Смернице за спречавање притисака од експлозије прашине/, и да стално буду под интензивним тестовима у раду, из чега произилазе хиљаде сигурних инсталација широм света. Оптерећења прашином могу да варирају од лаганих испарења до тешких честица.

Поступак раздвајања чврстих честица из ваздуха називамо отпрашивањем. Отпрашивања се изводе као филтерска или сува, а за још ситније честице изводе се као мокра или за још ситније честице као водена. Примена им је у зависности од технолошког процеса веома велика. Свуда где се технолошким поступком ствара прашина они имају примену у паковању прашкастих материја, заваривању, ливењу, сагоревању.

Препоруке за уклањање прашине из радног окружења су вакуум-системи (индустријски усисивачи), методе влажења прашине, системи цевовода за усисавање прашине, центрифугално одвајање са циклонима високог учинка, (добар учинак за честице веће од 10 µm).

Одвајање фине прашине постиже се деловањем силе инерције, дифузијом и директним хватањем честица – филтерским одвајачима са аутоматским отресањем филтер врећа. Комбинација циклонског и филтерског одвајача даје најоптималније решење са становишта квалитета пречишћавања ваздуха и економичности.

10


Познавање свих карактеристика запаљивог материјала неопходна су приликом самог пројектовања постројења, како ради опреме која се користи у потенцијално експлозивној атмосфери тако и због заштитних система који ће бити саставни део постројења. На основу резултата испитивања, пројектују се заштитни системи као нпр. растеретне мембране, безбедносне заклопке, а такође се на основу тих података пројектују и сами уређаји (силоси, млин ...) и сам процес (инертизација...).

5. ЗАКЉУЧЦИ 1. Експлозија прашине је врло комплексан и непредвидив догађај. Уз

материјалну штету, људски животи су ненадокнадиви и упозоравају на повећану пажњу и налажу максималну бригу и опрез у раду и одржавању једног производног погона у графичкој индстрији

2. У производним погонима где су вршена мерења концентрација прашине, углавном није измерена количина у опасним за појаву пожара концентрацијама, али је констатована велика количина прашине исталожене на подовима и уређајима. Ова исталожена количина прашине је потенцијални узрочник експлозија и зато се мора водити посебна пажња да не дође до таложења прашине у производном погону.

3. Препорука за уклањање прашине из радног окружења су вакуум- системи, методе влажења прашине, системи цевовода за усисавање прашине, циклони и др.

6. ЛИТЕРАТУРА:1. В.Миланко, Б.Симендић, Р.Ковачевић, Неопходност одређивања

опасних количина прашине у индсутрији, Безбедносни инжењеринг., Копаоник 2010.

2. Ebadat V., Managing Dust Explosion Hazards, CEP maдazine 2009.3. Веселиновић С., Превентивна заштита од пожара и експлозија,

Виша техничка школа у Новом Саду, Нови Сад 1982.4. Ђурђевић А., Граховац Ј., Ковачевић Љ., Испитивање запаљивих

прашина у складу са хармонизованим стандардима за противексплозивну заштиту, 34. Национална конференција о квалитету, Крагујевац 2007.

11


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

12


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

13


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

14


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

15


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

16


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

17


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

18


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

19


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

20


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

21


Предмет: Репродукциона техника (04060)

ШТЕТНОСТИ ПРИ ОБРАДИ ФОТОГРАФСКИХ ФИЛМОВА И

ОФСЕТ ПЛОЧА И ВЕЋА БЕЗБЕДНОСТ ПРИ РАДУ УЗ ПРИМЕНУ НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Петра Тановић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање будућих графичких инжењера са опасностима и

штетностима којима су запослени при тим технолошким процесима изложени. За обраду графичких филмова и офсет плоча користе се разне хемикалије које су штетне за здравље људи. Такође ће се упознати са новим технологијама које олакшавају процес израде графичких филмова и штампарских плоча, а и могућност изостављања неких технолошких операција, у циљу очувања здравља запослених и животне средине.

Кључне речи: штетност, графички филмови, офсет плоче, технологије без хемије, испарљиве органске супстанце

HARMS IN PROCESSING OF FILMS AND OFFSET PLATES AND

BETTER LABOUR SAFETY DUE TO THE USE OF NEW TECHNOLOGIES

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce future graphic engineers with the harms and hazards the employed are exposed to in technological processes. Various chemicals that are harmful to human health are used in processing graphic films and offset plates. The students will also be introduced to new technologies that facilitate the process of making graphic films and printing plates, and to the possibility of excluding some technology operations, in order to preserve the health of workers and the environment.

Key words: harms, graphic films, offset plates, technologies without chemicals, evaporable organic substances.

1. УВОД Не постоји ни једна индустријска грана која није повезана са графичком

индустријом. Да би се одређени графички производ произвео пролази кроз неколико фаза. Те фазе су: дизајн производа, компјутерска припрема за штампу, припрема копирног предлошка, израда штампарске форме, штампа и графичка дорада.

Циљ овог предавања је упознавање графичких инжењера са неким фазама технолошког процеса израде графичког производа и указивање на постојање штетног утицаја хемикалија на здравље запослених у процесу припреме копирних предложака и израде штампарске форме. Штетност по здравље представљају хемикалије и испарљива органска једињења. Већина штампарија


22


ради класичну израду штампарске форме. Међутим постоје нове технологије које ову фазу знатно скраћују, а рад чине много безбеднијим за здравље људи и мање загађују животну средину. Неке од великих штампарија великих штампарија ове технологије већ примењују.

Млади графички инжењери треба да теже увођењу технологија које побољшавају квалитет производа, повећавају брзину израде, смањују цену по јединици производа уштедом у материјалу и радној снази, повећавају безбедност радника и доприносе очувању животне средине. Од свих фаза израде графичких производа у области припреме за штампу и израда штампарске форме нове технологије се најбрже развијају.

У раду ће бити анализирани технолошки поступци припреме копирног предлошка и израда штампарске форме на класичан начин и на савременији начин који је безбеднији за здравље људи, а и задовољавају строге еколошке критеријуме.

2. НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ БЕЗ ПРИМЕНЕ ХЕМИКАЛИЈА 2.1. Чистији и здравији процес графичке производње„Чистија производња“ се заснива на смањењу отпада на месту настанка,

смањењу утрошака сировина и енергије, снижавању трошкова производње, снижавању трошкова збрињавања отпада, смањивању загађења живoтне средине и побољшању услова рада. Нажалост отпад се појављује у свакој производњи и неуништив је. Свака рационализација у производњи (штедња материјала и енергије) у суштини је чистија производња. Новије технологије имају уграђену „чистију производњу“ у многим гранама индустрије па и у графичкој. Aли вештина је осмислити измене у постојећој технологији и постићи да се произведе иста количина производа уз мање отпада. За разлику од појединачних покушаја, потребно је постићи да чистија производња постане стални циљ и пракса фирми.

Нека истрaживања говоре да се графичка индустрија налази на четвртом месту листе загађивачких индустрија, а разлог је висока потрошња енергије, хемикалија а и због пратећег отпада. Готово свака операција ствара неку врсту отпада. Најбоље решење је стварање услова за смањење отпада на самом месту стварања. Друга могућност је рециклирање а последња, најмање оправдана, безбедно одлагање отпада. Неповољан утицај на здравље запослених и животну средину из графичке области имају сировине, графички материјали, процес припреме штампарске форме, штампа, завршна дорада, амбалажа у коју су паковане сировине а и готов производ.

Велики еколошки проблем штампарске индустрије је испуштање испарљивих органских једињења. Под испарљивим органским једињењима подразумена се свако органско једињење које реагује са азот-оксидом и у присуству сунчеве светлости ствара озон. Озон у нижој атмосфери иритира плућа. Испарљива органска једињења се стварају у разним етапама штампања, а количина зависи од тиража штампе, типа сирових материјала, технологије која се користи, као и од типа контроле испуштања ових једињења. Највише испарљивих органских једињења потиче из боје при штампању, из средстава за влажење и средстава за чишћење, развијача и лепкова.

23


У графичкој индустрији постоје разне врсте отпада који се могу поделити у неколико група:

Испарљива органска једињења – Боје (алкохоли, кетони, ксилени), киселине, лепкови, раствори за влажење, раствори за чишћење (ацетон, керозин, метанол, нафта, тоулен) испарљива једињења раствора за обраду плоча,

Течни отпад - вода после фотопроцеса, развијачи, средства за фиксирање, растварачи (ацетон, етанол, етилбензен, изопропанол, метанол), отпадне боје са растварачима и тешким металима, јаке киселине (азотна, фосфорна, хлороводонична и сумпорна киселина), јак алкални отпад ( амонијум хидроксид) и било који течни отпад бачен у сливник.

Чврсти отпад - остаци филма, отпадне подлоге за штампање (папир, полимерни материјали) који остаје после обрезивања, одбачени материјали, вишак материјала, материјали за пробне отиске, неквалитетно одштампани и неправилно повезани материјали, штампарске форме, боје, празна амбалажа у коју су паковани филмови, плоче, боје и разне хемикалије, крпе за чишћење на којима остају разни раствори.

Осим што се у самом процесу производње стварају разне врсте отпада животна средина се може загадити неправилним руковањем материјалом, а то обухвата следеће: неприкладно одлагање и одвожење растварача и других материја, опасно мешање течних растварача од претходног чишћења, необележавање и непописивање отровних материја, цурење буради за одлагање отпада, цурења и мешања са другим супстанцама, бацање развијача, фиксира и и других хемикалија у сливнике. Непотпуне или нетачне информације о одлагању могу довести до паљења.

2.2. Утицај хемикалија на здравље Хемијске супстанце су део нашег живота, јер се са њима срећемо сви, на

послу и код куће, у свим делатностима и у свим областима живота. Човечанство је данас на таквом нивоу развоја да се хемијске супстанце, упркос опасностима које од њих прете, практично не могу избећи. Због опасности по безбедност и здравље људи треба научити како се безбедно поступа са хемикалијама. Данас су различитим хемијским супстанцама изложени многи радници у скоро свим привредним гранама, а све већа производња значи више поступања са хемијским супстанцама. На радним местима хемикалије могу бити присутне у облику гасова, течности и чврстих супстанци. Нарочито су штетне оне које се јављају само као загађење у ваздуху.

У графичкој индустрији запослени у самој производњи, највише су изложени штетностима од лако испарљивих органских једињења. Хемијске материје могу да наруше здравље запослених и да загађују животну средину. Најраспрострањеније хемијске материје у штампаријама су: развијачи, фиксири, растварачи, боје, лакови, лепкови и средства за чишћење. Опасне материје у организам се могу унети: дисањем, конзумирањем преко хране и пића и контактом преко коже и очију.

Многе хемијске супстанце којима су радници изложени док обављају свој свакодневни посао могу, ако се не поштују све безбедносне мере, да изазову

24


негативне ефeкте по здравље. Какви су негативни ефекти хемијских супстанци по здравље запослених зависи од врсте и количине (концентрације) хемијских супстанци, колико често и на који начин је појединац изложен одређеној хемикалији. Уз помоћ свих ових података може се проценити стварни ризик због излагања хемијским супстанцама радника у одређеној производњи.

Стално треба пратити најновија научна открића и уводити побољшања и нове технологије како би се омогућио безбедан рад и како би се на одговарајући начин прилагођавали и мењали безбедносне мере. Пре коришћења сваке хемијске супстанце треба детаљно проучити безбедносне листове за сваку хемијску супстанцу коју намерава да користи и тим упозна раднике. Потребно је изабрати најбезбеднији начин коришћења хемикалија да запослени приликом коришћења чак и опасних хемијских супстанци остану здрави. “Опасна хемијска супстанца” је веома широк појам, јер не обухвата само “опасне хемикалије” у складу са законом о хемикалијама, него и одређене материјале који могу бити опасни за раднике а за које су утврђене граничне вредности за професионално обављање. Опасне хемијске супстанце могу изазивати опасност путем пожара и експлозије, па се и обележавају и као експлозивне, оксидирајуће или лако запаљујуће. Хемикалије могу нанети штету људском телу директно или производећи неки облик енергије који може имати штетан утицај на здравље људи. Да би хемикалија изазвала повреду потребно је (али не и довољно) да његови молекули дођу у контакт на неким делом тела. Повреда може постати уочљива врло брзо или чак непосредно након контакта (акутна последица) или се може уочити касније због поновљене изложености током дужег временског периода (хроничне последице).

Повреда може бити уочљива на месту контакта хемикалије и тела (кожа, респираторни систем), и у том случају се то назива локална последица. Болест се може јавити и након процеса апсорпције и ширења кроз организам до раних органа и тада се јавља негативно деловање на здравље.

Хемијске супстанце могу изазавати штетно дејство на здравље: акутна или хронична токсичност, надражујуће дејство, преосетљивост и посебни утицаји на здравље (канцерогеност, мутагеност, репродуктивна токсичност).

Утицај одређене хемијске супстанце на људски организам зависи од осетљивости сваког човака на одређену хемикалију. Сви могући негативни утицаји одређене хемијске супстанце на људе неће се никада појавити на исти начин код свих радника. За све хемикалије и све индустрије, па и графичку, важи што је дуже време излагања и већа концентрација ризик за здравље је већи.

Концентрације лако испарљивих хемикалија у ваздуху на радном, месту при којима код изложених радника обично не очекујемо негативне ефекте по здравље, одређене су граничне вредности за професионално излагање одређеној хемикалији. Према правилнику о заштити радника од ризика излагања хемијским супстанцама гранична вредност за професионално излагање значи просечну концентрацију хемикалија у ваздуху на радном месту, унутар подручја дисања, која начелно не штети здрављу радника ако здрав радник ради 8 сати на дан (40 сати недељно).

25


Граничне вредности важе само за чисте хемијсаке супстанце. Радници на радном месту у графичкој индустрији углавном су изложени мешавини хемијских супстанци (нпр. боје, лакови, лепкови, разређивачи, развијачи и сл.) приликом излагања мешавини хемикалија са различитим ефектима на организам веома је тешко или чак немогуће проценити максимално дозвољено време излагања, што представља већи ризик за здравље.

Штетно деловање хемикалија на здравље људи може се видети из:- ознака на амбалажи (етикета)- безбедносних листова- правилника о заштити радника од ризика због излагања хемијским

супстанцама на раду. Постоји неколико начина на који можемо заштити запослене и смањити

загађење животне средине у графичкој индустрији а то су: смањити количину отпада, правилним одлагањем свих врста отпада, коришћењем боја које имају мању количину испарљивих органских материја, ношењем заштитне одеће, применом нових технологија.

2.3. Обрада осветљених графичких филмова Деловањем светла на фотографски слој долази до фотохемијских промена

које се манифестују стварањем зацрњења. Зацрњење потиче од елементарног сребра. Овај процес се назива фотолиза среброхалогенида. После осветљавања потребно је извршити обраду фотографског материјала. Под обрадом фотографског материјала подразумева се процес претварања латентне слике у видљиву и постојану слику. Обрада осветљеног фотографског материјала састоји се од следећих фаза: развијање, прекидање, фиксирање, испирање и сушење.

Развијање је редукциони хемијски поступак код кога се среброхалогенид редукује у елементарно сребро. У овом процесу долази до претварања латентне слике у видљиву. Да би дошло до жељене хемијске реакције развијач мора бити комплексан и састоји се од развијачке супстанце, активатора, успоривача, конзерванса и воде. Као развијачка супстанца најчешће се користе нека органска једињења као што су деривати бензена и нафтена (полифеноли) и ароматски полиамини у орто и пара положају.

Активатори су супстанце које убрзавају процес развијања. Ово убрзавање се постиже повећавањем дисоцијације развијачких супстанци у води. Као активатори користе се супстанце са базним дејством. Од база најчешће се користе натријум хидроксид, калијум хидроксид, а од супстанци са базним дејством користе се натријум карбонат, калијум карбонат и боракс (натријум тетраборат).

Конзерванс минимализује ефекте оксидације кисеоником из ваздуха. Као конзерванс најчешће се користе натријум сулфат и натријум бисулфат.

Успоривач успорава процес развијања и спречава појаву мрене због формирања клица на неосветљеним деловима филма. Као успоривач се користи калијум бромид а у новије време бензотриазол.

Фиксирање – након развијања у фотографском слоју налази се редуковано сребро и неосветљени среброхалогенид. Фотографски материјал се

26


одмах после процеса развијања подвргава процесу фиксирања. Процес претварања среброхалогенида из развијеног фотографског слоја у растворне соли и њихово растварање у води назива се фиксирање.

Из претходног текста се види да се при добијању копирног предлошка, односно филма, користе разне хемикалије које штетно утичу на здравље људи. Због штетног дејства, а и дужег и компликованијег процеса требало би користити осветљиваче филмова без примене хемикалија.

2.3.1 Осветљивачи без хемије Крајем прошлог века почела је примена осветљивача филма који не

користе хемикалије. У поменутим осветљивачима се користе филмови који не захтевају хемијску обраду након осветљавања. Примена ових осветљивача филма има неколико предности у односу на осветљиваче који осветљавају филмове код којих је неопходна хемијска обрада. Самим тим што не користе никакве хемикалије елиминисано је штетно дејство хемикалија на запослене у одељењима репроприпреме. Примена осветљивача филма без хемијске обраде смањује трошкове инвестирања у машину за развијање и њену инсталацију (вода-довод-одвод), као и трошкове везане за хемијску обраду филма. Такође, применом оваквог филма избегавају се промене у квалитету које су присутне у процесу где се користе хемикалије. Филм за директно развијање слике као подлогу има полиестер на који је нанешена емулзија која се састоји од слојева за боју, везивног агенса и слоја осетљивог на инфрацрвено светло. Филм се осветљава у осветљивачу ласером од 830 нм који топлотом сублимира слој боје са емулзије. Боја која је испарила уклања се помоћу вакум пумпе са филтрационим системом. Преостали слој емулзије, на коме се налази формирана растерска тачка, остаје на делимично провидној зеленој подлози. Зелена боја омогућава да такав филм разликује од конвенционалног филма. Делимично је и провидан, што има предност јер је олакшана монтажа. Максимална и минимална густина зацрњења су скоро исте као и код филмова са среброхалогенидном емулзијом (Dmaх 3,5 i D min 0,08). Одмах после осветљавања у осветљивачу овакав филм је спреман за копирање на офсет плочу, а при изради монтажног табака може се комбиновати са класичним филмом.

Да би се добила штампарска форма осветљени и развијени филм је потребно исећи, намонтирати на монтажни табак, осветлити штампарску плочу, развити је и на крају гумирати. Да би се све ово правилно урадило и добила штампарска плоча која ће дати добар и квалитетан отисак потребно је пуно времена, радне снаге са искуством, пуно материјала а добије се и пуно отпада. У свим овим процесима постоје одређене опасности и штетности који су запослени изложени. Међутим, да би се штетности по здравље смањиле на минимум тежи се увођењу нових технологија које ће многе технолошке процесе изоставити а коришћење хемикалија свести на минимум и тиме допринети већој безбедности на радном месту.

27


Слика 1: Осветљивач фима без хемије

2.4. Еколошка израда офсет плочаСмањити загађење животне средине може се и применом нових

технологија у процесу израде штампарске форме. Класична израда штампарске форме захтева више времена, више радне снаге и веће трошкове материјала, коришћење више врста опреме а и више загађује животну средину. Нови начин израде штапарске форме је технологија ЦтП (computer to plate) која се појавила почетком деведесетих година прошлог века и врло брзо се претворила у стандард опреме у индустријализованим земљама, док се код нас више примењује у последњих неколико година и то у већим штампаријама или услужним студијима. Постоји неколико предности примене ЦтП у односу на конвенционалну израду штампарске форме:

- могућност понављања- нижи су трошкови од конвенционалног поступка- потребно је краће време за израду штампарске форме- осветљавање плоче се ради без уптребе филма- смањена је могућност људске грешке- чување дигиталног записа заузима мање простора од чувања репро филма- повећана је оштрина растерске тачке у односу на растерску тачку код

конвенционалног добијања штампарске форме- не користи се филм који је после отпадни материјал а ни хемикалије

које се користе у процесу обраде филма што знатно угрожава животну средину.

Израда штампарске форме техником ЦтП знатно мање загађује животну средину него конвенционални начин израде, али ипак загађује. У изради дигиталних офсет плоча ЦтП технологијом имамо потрошњу: енергије, хемикалија, воде, офсетних плоча. Имамо такође нуспроизвод a тo je амбалажa

28


за сировине које користимо. Офсет плоче се допремају у кутијама од валовите лепенке. Фотоосетљиве плоче морају бити заштићене црним непрозирним ПВЦ материјалом, а ту је и заштитни папир за одвајање плоча. Хемикалије се набављају у ПВЦ или ПЕ контејнерима различитих величина. Уља за подмазивање и детерџенти за прање уређаја такође спадају у „невидљиви отпад”.

Вода - која се користи при изради штампарске форме технологијом ЦтП може садржати остатке развијача а тиме и сребра. Такође, може садржати остатке полимера. За пречишћавање ових врста отпадних вода постоје комерцијални системи за пречишћавање, а могу да буду у виду затворених система са малим додатком свеже воде и адитива за отклањање материја, или нпр. систем са испаравањем, код кога се заправо врши дестилација воде а суви остатак безбедно одлаже као штетни отпад.

Хемикалије - које се користе приликом израде ЦтП офсет плоча могу бити изузетно опасне здравље људи и за животну средину (нпр. развијач за сребро халогенидне плоче). У ту групу спадају развијачи и хемикалије за испирање. Како је ЦтП процес са високим степеном аутоматизације, за хемијску обраду плоча се користи вишестепени уређај (процесор) у коме се тежи да потрошња хемикалија буде најоптималнија. Такође, процесор спречава прекомерни додир хемикалија са ваздухом (спречава оксидацију и слабљење хемикалија, као и испаравање). Једна количина развијача циркулише кроз систем и најчешће се „освежава” повећавањем pH вредности, али је то коначан процес, иза којег ипак остаје отпад. Сребро се из хемикалија може издвојити електролитским процесом. Друга врста хемикалија се користи за фотополимерне поступке. То су углавном базни растварачи који одстрањују неполимеризовани део слоја са плоче. Сличан поступак са растварачима постоји и за термалне плоче. Међутим, постоје и осветљивачи термалних плоча без хемикалија који су све популарнији јер најмање загађују животну средину.

2.4.1 Примена осветљивача термалних плоча без хемикалија Предности ЦтП технологија без конвенционалног развијања су: 1. уштеда простора 2. скраћење времена израде штампарске форме 3. олакшана стандардизација и контрола због елиминације процеса

развијања 4. повећање продуктивности 5. технологија која има мали утицај на загађење жиотне средине 6. нижи трошкови израде штампарске форме 7. мање угрожавају здравље запослених неко системи са

конвенционалним разбијањем.Елиминација фазе развијања плоче допринела је уштеди простора за

постављање уређаја за развијање, као и елиминацији трошкова енергије и одржавања. ЦтП технологија без конвенционалног развијања допринела је елиминисању једне фазе производње, фазе формирања штампајућих и нештампајућих елемената, а тиме и употребу хемикалија у процесу развијања. Један процесни корак мање, смањује потребно време производње,

29


поједностављује поступак и доприноси смањењу укупних трошкова производње. Комплексна фаза развијања код ЦтП технологије без конвенцијалног развијања замењена је једноставним поступком обраде плоче (прање водом или гумирање), или је у потпуности елиминисана. Њихова примена задовољава све строже еколошке захтеве о хемијском отпаду. Оваква штампарска форма је увек истог квалитета и пружа поуздану и безбрижну производњу. С обзиром да за обраду ових плоча хемикалије нису потребне, хемијске штетности у извесној мери не постоје. Међутим, хемикалије нису у потпуности елиминисане: неке плоче користе средство за гумирање за физичко уклањање полимерног слоја који није осветљен, а неке се након осликавања испирају водом, која се дање третира као хемијски отпад иако се сматра да није штетна за околину. Овом технологијом процес развијања је елиминисан као и сви трошкови везани за инвестирање у уређаје за развијање и њену инсталацију (вода – довод/одвод) и сам процес развијања и одлагање хемијског отпада. штампарских форми

Цена конвенционалних ЦтП плоча се повећава за 30%, када се узму у обзир сви реални трошкови прозводње: трошкови хемикалија за развијање плоча, трошкови одржавања и чишћења уређаја за за развијање, трошкови контроле процеса, трошкови губитка у производњи. Многи штампари нису упознати са стварном ценом хемијском процеса. Ниској цени плоча следе повећани трошкови за хемикалије. Плоче без конвенцијалног развијања су скупље, али су укупни трошкови по једној плочи нижи. И конвенционалне плоче имају предности у односу на ЦтП технологије без конвенционалног развијања плоча, а то су нижа цена плоча и већи тираж. Максимални тиражи који се могу постићи са плочама без конвенционалног развијања су око 100000 отисака/плочи. Међутим према подацима фирме Пресстек 67% свих штампарских послова су са тиражима до 5000 отисака.

Класичан начин израде штамапрске форме:Рачунар - осветљивач филма - филм - ручна монтажа- копирање на плоче- развијање плоча - штампарска машина.

ЦтП поступак са конвенционалним плочама:Рачунар - осветљивач плоча - развијање плоча- штампарска машина.

ЦтП поступак без хемије:Рачунар - осветљивач плоча - штампарска машина.

Слика 2: Израда штампарске форме без хемикалија

3. ЗАКЉУЧАК Хемикалије које се користе при обради фотографских материјала и офсет

плоча могу негативно да утичу на здравље запослених радника и животну средину. Највећу штетност за здравље представљају лако испарљиве материје

30


које потичу из хемикалија. Очувати здравље радника можемо применом нових технологија, где је хемијска обрада изостављена или сведена на минимум. Са еколошког аспекта најприхватљивији је термални процес без хемије. Технологија ЦтП задовољава строге еколошке критеријуме, а и безбедност запослених је на високом нивоу. Еколошка свест свих запослених је предуслов за постизање вишег нивоа безбедности и здравља на раду и очувања животне средине.

4. ЛИТЕРАТУРА 1. Helmut Kipphan: Handbook of Print Media, 2001.2. Sandra Rothenberg, Rafael Toribio, Monica Becker, “Environmental

Managing in Lithographic Printing» (Printing Industry Center), 2002.3. Reichhardt C.,: Solvents and solvent effects in organic chemistry, 2003.4. Рајка Костелац: Фотографски процеси и материјали, Виша графичка

школа, Загреб, 1974.5. Agfa брошуре за :Amigo и :Aзura термалне офсет плоче без

хемијског развијања 6. Gudrun Baunach (Creo): Thermal vs. Violet CTP technoloдy, 2004.

31


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

32


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

33


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

34


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

35


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

36


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

37


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

38


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

39


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

40


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

41


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

42


Предмет: Штампа 1 (04070)

ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ У ПРОЦЕСУ ШТАМПЕ И МОГУЋИ НАЧИНИ ЕЛИМИНИСАЊА

Бранко Савић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Предавање указује на опасности и штетности које се појављују у процесу

штампе. Могуће је видети које опасности и штетности очекују запослене у процесу штампе и шта је то што њихови непосредни руководиоци треба да предузму да не дође до повреде на раду. Извршена је једна конкретна процена ризика по безбедност и здравље запослених и предложене су мере чијим предузимањем се затечене опасности и штетности умањују, односно смањује ризик након предузимања одговарајућих мера. Циљ предавања је да се прође кроз целокупну процену ризика, уоче опасности и штетност, изврши процена ризика и предложе мере за спречавање, отклањање и елиминисање и одржавање нивоа ризика у процесу штампе.

Кључне речи: Опасности и штетности, процена ризика, процес штампе.

DANGERS AND HARMFULNESS IN PRINT AND POSSIBLE WAYS OF ELIMINATION

AIMS AND OUTCOMESLectures point to the dangers and hazards that appear in the press. It is possible to see

the dangers and hazards of employees expected in the press and what their immediate managers should take to not have injuries. In addition, performed a specific assessment of risks to safety and health of employees and whose actions are proposed to undertake the existing dangers and hazards reduced, or reduce the risk of taking appropriate measures. Finally, the elaborate construction solutions to the equipment used to reduce the risk negligible. The aim of this paper is to go through the whole risk assessment, notice of danger and harm, assess risks and propose measures to prevent, eliminate and eliminate and maintaining the level of risk in the printing process.

Key words: Dangers and hazards, risk assessment, printing process.

1. УВОД У првом делу изложено је које су то опасности и штетности које се

појављују у већини предузећа и на већини радних места. Одатле ће се моћи увидети које опасности очекују раднике на радном месту и из радне околине и на шта је посебно потребно усресредити пажњу у процесу штампе.

У наставку радa биће урађена једна комплетна процена ризика за офсет машинисту, уважавајући уочене опасности. Након процене ризика следе мере за спречавање, умањење или отклањање ризика.


43


2. АНАЛИЗА ШТЕТНОСТИ И ОПАСНОСТИ У ПРОЦЕСУ ШТАМПЕ

Процес штампе је изузетно сложен и у себи садржи елементе рачунарства, хемије и машинства. Вршећи процену ризика у графичкој индустрији у протеклом периоду, дошло се до закључка да се одређене опасности и штетности у графичкој индустрији појављују у свим предузећима, без обзира којом техником штампе се предузеће бави.

У табели 1 приказане су опасности и штетности које се појављују по свим графичким предузећима у процесу штампе и у знатној мери утичу на укупан ризик по безбедност и здравље на радном месту и у радној околини.

Табела 1: Опасности и штетности које су евидентиране у процесу штампе

Механичке опасности (које се појављују коришћењем опреме за рад)Шифра опаснос

тиОпис извора опасности и помоћних средстава за рад

01 Недовољна безбедност због ротирајућих или покретних деловаОпасности које се појављују у вези са карактеристикама радних места

Шифра Опис извора опасности и помоћних средстава за рад

07Опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долазе у додир, а које имају оштре ивице, шиљке, грубе површине и сл.)

Опасности које се појављују коришћењем електричне енергијеШифра Опис извора опасности и помоћних средстава за рад

15Опасност од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном

Штетности које настају или се појављују у процесу радаШифра Опис извора штетности и помоћних средстава за рад

21Хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.)

22 Физичке штетности (бука и вибрације)Штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора

Шифра Опис извора штетности и помоћних средстава за рад

30Напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности)

31 Нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање)

Највећи ризик по запослене у штампаријама влада од механичких опасности и то од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова. Укупан ризик за запослене на опреми за рад према ПИЛЦ методи у зависности од опреме на којој се ради кретао се од 16-60.

Штетности као што су напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и др.), имају такође повишен ризик по запослене у штампарији. Ризик се кретао од 10 до 50. У ову групу штетности убрајају се нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл.). Интересантно је овде

44


напоменути да се ове повреде не могу открити непосредно после изложености опасности, већ је потребно да прође дужи временски период до евидентирања повреде. Из тог разлога мишљење је да ове опасности и штетности проузрокују веће повреде него механичке опасности.

Трећу групу са повишеним ризиком чине хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.). Ризици су се кретали у интервалу од 12-40, али у неким техникама штампе (нпр. дубока) прелазе ове вредности ризика. У ову групу су се убрајали и физичке штетности, пре свега бука.

Штетности као што су oпасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима запослени долазе у додир, а које имају оштре ивице – рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.) су веома изражене у графичкој индустрији, а може се рећи и у другим индустријама.

Опасности од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном појављују се у скоро свим графичким предузећима.

3. УТИЦАЈ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ НА РИЗИК ПО БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ РАДНИКА У ПРОЦЕСУ ШТАМПЕ

Графичка индустрија је веома комплексна, у чијој основи лежи машинска компонента прожета са хемијском технологијом и оплемењена рачунарском техником. Дакле, основу ове индустрије чине машине на којима се врши штампа или дорада графичког производа. Отуда је и највећи ризик који је евидентиран од механичких опасности. У графичкој индустрији у великој мери користе се хемијске супстанце, као што су боје, разређивачи, течности за влажење као елементи технолгије и из тог разлога су у високој мери присутне хемијске штетности. У припреми ових процеса користи се рачунарска технологија која у једној својој фази незнатно користи хемијске супстанце. У процесу дораде графичког производа у великој мери, бар на овим просторима, још увек се користи физички рад, па је због тога евидентиран висок ризик од штетности као што су нефизиолошки положај и напори и телесна напрезања. У наставку, свакој од ових фаза графичке индустрије, биће посвећена посебна пажња и анализирани постојећи ризици.

3.1 Процена ризика у процесу штампеПраћење акцидената у графичкој индустрији, као и искуствени подаци,

показали су да се највећи број акцидената догађа у фази штампе на графичким офсет машинама. То показује да је највећи ризик по запослене од механичких опасности и то од недовољне безбедности због ротирајућих и покретних делова. У процесу припреме машине потенцијална опасност идентификована је код помоћника машинисте у процесу постављања плоча за штампу. У тој фази постоји и опасност од случајног захватања делова тела ротирајућим елементима када не постоји механичка заштита на ваљцима, као и опасност од клизања на машини.

45


Табела 2: Идентификација опасности код офсет машинистеР

едн

и б

рој

Ши

фр

а

Опасности Изложеност опасности

ОПИСНА АНАЛИЗА

Вероватноћа догађаја

Фреквенција излагања - учестаност

После- дице

Ри-зик

1. 01

Недовољна безбедност због ротирајућих ваљака

У фази припреме машине монтирају се плоче са којих

ће се штампати

Скоро је невероватно, мада могуће док се монтирају плоче, да радник непажњом стави прсте између ваљака услед чега последица може бити од огреботине, посекотина или

мали лом. Оваква ситуација у зависности од послова и типа машине (да ли је са једном или више плоча) може се десити дневно.

Опасности је изложена 1 особа.

2. 01

Недовољна безбедност због ротирајућих ваљака

У фази одржавања машине, односно, прања ваљака након

извршене штампе

Може се десити, док се перу ваљци и плоче, да ваљци раднику услед непажње ухвате

прсте, шаку или чак читаву руку увуку, а као последица може се јавити озбиљан лом руке. Оваква ситуација у зависности од послова и

типа машине може се десити дневно. Опасности је иложена једна особа.

3. 07Опасне површине

Код вишебојних машина, постоји опасност при кретању

кроз машину и по површинама машине.

Могуће је али ретко да се деси спотицање радника или контакт са опасним

површинама, дневно,услед чега може настати угануће или лом делова тела

4 15

Опасност од индиректног додира са деловима електричне инсталације и опреме под напоном

Постоји могућност додира са деловима који су под напоном у нормалним и

околностима и околностима оштећења изолација на

проводницима и прикључним инсталацијама,

склопкама и осталим елеменатима и сл.

У току рада по сату, могуће је да дође до контакта радника и електричне енергије,

услед чега може доћи чак и до смрти.

5. 22Физичке штетности-бука

У току рада радник је константно изложен буци

насталој у процесу кретања ротирајућих и покретних

делова машине

Константно је изложен буци, а за последицу може имати оштећење слуха

6. 31

Нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање)

Технолошки поступак штампе је такав да захтева

дуготрајно стајање радника, током целокупног трајања

радног времена.

Услед дуготрајног стајања током целокупног радног времена могуће је да дође до обољења

скелета и мускулатуре, што може бити и дуготрајног карактера.

7. 21Хемијске штетности - прашина

У току рада радник је изложен честицама прашине

и хемијских супстанци.

Изложеност опасности што се тиче честица прашине је константна, док од хемијских

супстанци само у раду са њима. Последице по дисајне органе и руке

У процесу рада не постоје опасности ни по машинисту ни по помоћника машинисте, осим оних стандардних (бука, електричне опасности и сл., са ниским нивоом ризика) јер се у том процесу рад машине грубо може поистоветити са ласерским штампачем, пошто машина сама увлачи папир, штампа и на

46


излагајућем столу стиже одштампан материјал. За то време машиниста и његов помоћник контролишу процес, а у свим тренуцима интервенција, машина се зауставља. Процес дневног одржавања машине доводи до највећих повреда у овој фази израде графичког производа, а евидентиран је код помоћника офсет машинисте, или код машинисте, ако ради сам. Потенцијалне опасности су идентификоване у фази прања површине ваљака када може доћи до повреде прстију, шака или ломова, где се дешава да је у зависности од типа машине ниво ризика и висок. Код савременијих машина ниво ризика је мањи, због високог нивоа аутоматизације, док код старијих машина, које су заступљеније на овим просторима, ниво ризика је виши, јер се машина у великој мери опслужује ручно.

У наставку рада биће дати прорачунати ризици према ПИЛЦ методи.

Табела 3: Процена ризика код офсет машинисте

КВАНТИТАТИВНА АНАЛИЗА РИЗИКА

МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ

РИЗИКА

НАКНАДНА ПРОЦЕНА РИЗИКА

Вер

оват

ноћ

адо

гађа

ја

Сте

пен

ш

тете

Фр

екве

нц

ија

уч

еста

нос

тБ

р. р

адн

ик

а

Ри

зик

Ниво ризика

Вер

оват

ноћ

адо

гађа

ја

Сте

пен

ш

тете

Фр

екве

нц

ија

уч

еста

нос

т

Бр

. рад

ни

ка

Ри

зик

Ниво ризика

0,10 2,0 2,5 1 0,5Занемар-

љив- 0,10 2,0 2,5 1 0,5

Занемар-љив

1,5 4,0 2,5 1 15Низак,

али постоји

Обезбедити системе аутоматског прања и бесконтактно прање

0,03 4,0 2,5 1 0,3Занемар-

љив

2,0 2,0 2,5 1 10Низак,


Ношење ојачаних ципела које се не

клизају1,5 2,0 2,5 1 7,5

Низак, али

постоји

0,10 15 4,0 1 6,0Низак,


Свакодневна провера уземљења машине, доводног кабела, ношење обуће са гуменим ђоном и

налепница уп.

0,033 15 4,0 1 1,9Занемар-

љив

0,10 6,0 5 1 3,0Занемар-

љивАнтифони 0,033 6,0 5 1 0,9

Занемар-љив

2,0 2,0 5,0 1 20Низак,


Обезбедити радну заштитну обућу за дуготрајно стајање, омогућити на свака два сата радницима

кратак одмор

1,0 2,0 1,0 1 4,0Занемар-

љив

2,0 2,0 5,0 1 20Низак,


Обезбедити заштитну одећу,

рукавице и средства без штетних супстанци

2,0 2,0 1,0 1 8,0Низак,


47


У зависности од типа штампе, појављују се у мањој или већој мери и хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.) код скоро свих штампарија. У процесу офсет штампе ниво ризика од ових штетности је низак, али постоји и правилним руковањем хемијским средствима и коришћењем личних заштитних средстава своди се на занемарљив. Код технике флексографске штампе, дубоке и у одређеним деловима пропусне штампе, ниво ризика од хемијских штетности је висок. Код ових техника штампе испарења од хемијских супстанци су толико велика да се се употребом личних и заштитних средстава ниво ризика у незнатној мери смањује.

Било о којој техници штампе да је реч присутни су напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности), као и нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање). На основу овога констатовано је да је и од ових штетности ниво ризика повишен.

4. МЕРЕ У ЦИЉУ СМАЊЕЊА ИЛИ ОТКЛАЊАЊА РИЗИКА У ПРОЦЕСУ ШТАМПЕ

Имајући у виду појаву одређених опасности и штетности, морале су се предузети одговарајуће мере у циљу потпуног или делимичног смањења ризика. За опасности и штетности код којих су евидентирани повишени ризици, дати су краћи рокови за предузимање мера како не би дошло до појаве акцидента. За опасности и штетности код којих су евидентирани ниски ризици, дати су дужи рокови за предузимање мера у циљу смањења ризика.

Напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности) и нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање и сл), доводе до појаве 35% повреда у графичкој индустрији. Мере којима се оне отклањају најчешће су: ношење анатомске обуће за дуготрајно стајање, прављење активних пауза и конструкционе мере. Хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.), доводе до појаве 25 % повреда у графичкој индустрији. Ове штетности отклањају се: коришћењем личних заштитних средстава, уградњом вентилације и коришћењем хемикалија које су мање штетне по здравље. На слици 1 дат је пример како је могуће утицати на смањење опасности уз помоћ одређених личних и заштитних средстава.

а) б) а) б) а) б)

Слика 1: а) неправилан рад, без коришћења личних заштитних средстава; б) правилан рад уз коришћење личних заштитних средстава

48


На слици 2 дат је пример како правилно уградити систем вентилације за смањење испарења у процесу рада. На овај начин, ризик од ових опасности се своди на занемарљив по безбедност и здравље запослених.

Слика 2: Правилно пројектовање вентилације у штампарији, у циљу одвођења хемијских испарења

Механичких опасности и то од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова, на машинама за штампу доводе до појаве 27 % повреда у графичкој индустрији. То су углавном повреде прстију, шаке или у најгорем случају руке. Препоручене мере за њихово отклањање су пре свега придржавање упутстава за правилан рад. Друге мере за отклањање ових опасности су конструкционе, које у већини случајева могу да се изведу. На крају, како се опрема осавремењује и ризици од механичких опасности се своди на занемарљив, јер су те машине у потпуности заклопљене и њихов рад се аутоматски прекида при било ком подизању заштитних решетки и поклопаца.

а) б)Слика 3: а) старе машине, код којих је ризик од повреде висок, б) савремене машине,

где је ризик за повреду послужиоца занемарљив

49


5. КОНСТРУКЦИОНЕ МЕРЕ У ЦИЉУ СМАЊЕЊА ИЛИ ОТКЛАЊАЊА РИЗИКА У ПРОЦЕСУ ШТАМПЕ

На следећој слици дат је пример како је могуће отклонити опасности и спречити повреде од нефизиолошког положаја тела уз помоћ одређених конструкционих решења. На овај начин, ризик од ових опасности се своди на занемарљив по безбедност и здравље запослених.

Слика 4: Нефизиолошки положај тела и телесна напрезања (горње слике); конструкциона решења проблема (доње слике)

6. ЗАКЉУЧАК На основу изнетог, уочено је да су запослени у процесу штампе,

изложени мањем ризику у односу на запослене у другим производним индустријама, што се тиче механичких опасности, односно, од недовољне безбедности због ротирајућих или покретних делова. Те повреде радника нису фаталне, већ су то у највећем броју површинске повреде прстију, шака и у најгорем случају ломови истих. Међутим, оно што се на краћи рок не види, а што на дужи период оставља трагове јесу хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.), које су веома заступљене у овом процесу. Одмах иза њих, са не знатним заостатком у процентима следе опасности: напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности), као и нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање).

За све поменуте опасности и штетности, предложене су мере за смањење ризика које би у краћем или дужем року довеле до смањења ризика по безбедност и здравље запослених у процесу штампе.

50


7. ЛИТЕРАТУРА 1. Б.Николић, Б. Савић, "Акт о процени ризика", у штампаријама,

графичкој индустрији и сродним гранама, Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду 2007-2009.

2. Б. Савић, "Процена ризика у графичкој индустрији" 3 Саветовање о безбедности и здрављу на раду, Копаоник 2008.

3. Документација већих штампарија широм Србије, као и приватна комуникација са запосленима од 2001-2010 године.

51


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

52


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

53


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

54


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

55


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

56


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

57


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

58


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

59


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

60


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

61


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

62


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

63


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

64


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

65


Предмет: Графичка дорада 2 (04130)

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ У ПРОЦЕСУ ИЗРАДЕ

СЛОЖИВИХ КАРТОНСКИХ КУТИЈА (СКК)

Петра Балабан-Ђурђев1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Упознавање студената са опасностима које се јављају код израде сложивих

картонских кутија (СКК). Анализираће се могуће опасности које се јављају код радних места и машина специфичних за процес израде СКК (нпр. код каширања, машина за штанцовање, машина за вруће преговање фолијом, машина за лепљење картонских кутија и др.). За сваку опасност биће дате и мере за безбедност и здравље на раду.

Циљ предавања је упознавање студената са опасностима (механичким и хемијским) у технолошком процесу израде сложивих картонских кутија како би били у могућности да правовремено препознају опасности од несрећа као и опасности по здравље.

Кључне речи: Механичке и хемијске опасности, сложивe картонскe кутијe

SAFETY AND HEALTH AT WORK IN THE PROCESS OF MAKING CARDBOARD BOXES

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce the students to the dangers that occur in the

process of making cardboard boxes. The possible risks that occur in work places and machines specific to the process of cardboard boxes (e.g. by laminating, punching machine, machine for hot foil stamping, gluing machine for cardboard boxes, etc.). will be analysed. For each risk, the measures for safety and health at work will be given.

The aim of the lecture is to introduce students to the hazards (mechanical and chemical) in the technological process of making cardboard boxes in order to be able to timely recognize the dangers and health hazards.

Key words: mechanical and chemical hazards, cardboard boxes

1. УВОД Картонска амбалажа се користи при паковању разних производа и има

велики дијапазон примене. Израђује се од картона различитог квалитета, коришћењем савремене технологије штампе и графичке дораде. Најкарактери-стичнији представник картонске амбалаже су картонске кутије које могу бити сложиве и преклопне.

Комплетан процес израде СКК се састоји из следећих фаза:1.Израда форме за изрезивање,2.Израда контра-форме (против-плоче),3.Постављање форми у штанц машину,4.Улагање материјала за изрезивање и биговање и излагање материјала,


66


5.Одвајање изрезаних приреза од основног табака,6.Ручно или машинско лепљење приреза кутија,7.Паковање приреза.

Кроз предавања ће се споменути само оне фазе код израде СКК које су битне са аспекта безбедности и здравља на раду.

2. МОГУЋЕ ОПАСНОСТИ КОД МАШИНЕ (НОЖА) ЗА РАВНО РЕЗАЊЕ

У картонажерској производњи под појмом сечење подразумева се раздвајање материјала механичким путем равним или округлим ножем. Техником сечења се материјали као што су папир, картон, лепенка, пресвлачни материјали и остали производи графичке дораде своде на одговарајућу величину. У табели 1 дате су опасности и мере безбедности при раду са ножем, а на слици 1 је приказана једна таква машина.

Табела 1: Могуће опасности и мере безбедности код машине за равно резање

Опасност Мера безбедности

Повреда од ножа или пресе

Редовна провера машине од стране стручне особе. Након завршетка резања, нож се мора сигурно зауставити у највишој позицији.

Посекотина

Извађени нож се мора сигурно транспортовати (у кутијама за нож, евентуално носити рукавице отпорне на рез). Истовремено управљање тј. деловање оба тастера

унутар 0,5 с унутар процеса резања.

Слика 1: Машина (нож) за равно резање 3. МОГУЋЕ ОПАСНОСТИ У ПРОЦЕСУ ИЗРАДЕ ШТАНЦ

ФОРМЕ И ШТАНЦОВАЊА

67


Када се заврши фаза рада на прављењу и испробавању узорака картонских кутија и обави монтажа приреза на табаку, приступа се изради форме за исецање и биговање (штанц-форме). Ова фаза се може обавити класичним методом (ручно) или помоћу периферних уређаја CAD/CAM система. Када се добије цртеж, односно монтажа табака на дрвеној подлози (носачу алата), приступа се прорезивању по линијама предвиђеним за уметање алата за сечење и биговање (слика 2). Прорезивање се може радити ручно, што је сасвим застарео начин рада, на мање или више модерним декопир-машинама (тестерама). Могуће опасности уколико се ради ручно приказује табела 2.

Табела 2: Могуће опасности у процесу израде штанц-форме

Могуће опасности Мере за безбедност

Повреда рукуКод избијања (одвајања од картона) приреза руком, користити заштитне рукавице отпорне на рез

Штетност по здравље и околину од прашине, дима и гасова

Насталу прашину код прераде дрвета одсисати.Код резања плоче за штанцовање ласером, димови и гасови се морају одсисати на месту настајања.

Слика 2: Делови алата из челичних трака: а) Шема; б) Израда штанц форме

Када се заврши са израдом штанц форме, следећа фаза је њено постављање у штанц-машину. Потом се започиње са штанцовањем (исецањем и биговањем), односно финализацијом у процесу производње сложивих картонских кутија.

Машине за штанцовање производе се као заклопне и ротационе. Заклопне могу бити са вертикално или хоризонтално постављеном формом. Заклопну штaнц машину са вертикалном формом приказује слика 3.

Најчешће опасности које се овде јављају јесу повреде (нарочито руку) и то од покретних делова машине (између заклопне плоче и постоља машине). Према неким истраживањима [1] највише страдају прсти и руке. Најчешће су то повреде нагњечења (27 %), посекотине (22 %) и унутрашње озледе (20 %).

68


Слика 3: ''Тигл'' машина за штанцовање

4. ОПАСНОСТИ У ПРОЦЕСУ ЛЕПЉЕЊА СККПо завршеном исецању, биговању, рицовању и перфорисању, а затим и

раскидању табака, прирези СКК достављају се на савијање и лепљење. Процес лепљења састоји се из наношења танког слоја лепка на за то предвиђеним местима приреза (језичцима), а затим савијању и спајању налепљених површина. Једноставне кутије имају једно спојно место, док сложиве могу бити са више спојних тачака за лепљење (2, 4, 6 или чак 8). Љепљење може бити ручно (данас мање заступљено) и машинско. За продуктиван и економичан процес савијања и лепљења СКК неопходне су одговарајуће машине-лепилице. Постоје различити модели, а један од њих је приказан на слици 4. Свака машина се у принципу састоји од апарата за улагање, апарата за премазивање лепком, транспортера приреза, погонског механизма и уређаја за обликовање картонске кутије и пресовање. Могуће опасности су приказане у табели 3.

Слика 4: Машина за лепљење СККТабела 3: Могуће опасности и мере безбедности код машина за лепљење СКК

69



Увлачење прстију и руку због ротирајућих ваљака

Стављање сигурносних направа на местима за увлачење.

Опасност по здравље и околину због удисања пара од лепкова (Хотмелт) и деловања средстава за чишћење на кожу

Замена опасних материја, мерење концентрације, обезбедити одсисавање и по потреби добро проветравање.Користити личну заштитну опрему.

Пожар од чврстих материја, течности и гасова

Користити погодне посуде за крпе за чишћење.Обезбедити складишни простор за запаљиве течности.Држати се упутства (забрана пушења, излаз у случају опасности, план спасавања, прва помоћ).Обезбедити добро проветравање.

АлергијеОдабрати подобне рукавице, користити средства за заштиту, негу, и чишћење коже.

Оштећења слухаИзвршити мерења и ставити на располагање заштиту за слух.Користити заштитне поклопце на машинама.

5. МОГУЋЕ ОПАСНОСТИ У ПРОЦЕСУ КАШИРАЊА Каширање представља пресвлачење картона, лепенке и других врста

материјала папиром или неким другим пресвлачним материјалом. Каширање може бити ручно и машински. Машинско каширање се примењује у картонажама кад је потребно спајање веће количине табака на табаке, табака на ролну или из ролне на другу ролну. У табели 4 дате су могуће опасности у процесу каширања, а на слици 5 приказан је један модел машине за каширање.

Табела 4: Могуће опасности у процесу каширања


Увлачење прстију и руку због ротирајућих ваљака

Стављање сигурносних направа на местима за увлачење.

Штетност по здравље и околину због пара од лепкова, воскова и средстава за чишћење

Проверити да ли се могу користити материје са мањим степеном опасности, обратити пажњу на сигурносна упутства.

ПожарКористити погодне посуде за средства и крпе за чишћење.

АлергијеОдабрати подобне рукавице, користити средства за заштиту, негу, и чишћење коже.

Оштећења слухаИзвршити мерења и ставити на располагање заштиту за слухКористити заштитне поклопце на машинама.

70


Слика 5: Машина за каширање

Следећи поступак у изради СКК је штампа офсет техником штампе, о чему ће бити речи у неком другом предавању.

6. МОГУЋЕ ОПАСНОСТИ У ПРОЦЕСУ ВРУЋЕГ УТИСКИВАЊА ПРЕГ-ФОЛИЈАМА

Утискивање прег-фолијама и слепо утискивање техником преговања (блинд-друк) су поступци фине дораде амбалаже чиме се постиже ефекат рељефног изгледа амбалаже. У табели 5 дате су могуће опасности у процесу утискивања, а на слици 6, 7 и 8 приказана је машина за преговање као и налепнице за упозорење које се могу наћи на таквим машинама.

Табела 5: Могуће опасности у процесу утискивања


Гњечење прстију

Директан приступ у подручје преговања мора бити осигурано поклопцем.Проверавати функционалност прекидача са две руке.

ПожарЛако запаљиви отпад сакупљати у посуде, запаљиве течности не складиштити на радном месту.

Опекотине на рукамаКористити сигурну машину, поставити поклопац, проверавати функционалност.

71


Слика 6: Машина за преговање

Слика 7: Налепница за упозорење од вруће површине

Слика 8: Налепница за упозорење од озледе руке

7. ОПШТЕ МЕРЕ БЕЗБЕДНОСТИ (МАШИНЕ И ОПАСНЕ МАТЕРИЈЕ)

На свим радним местима на којима се улаже или излаже, треба проверити да ли треба користити помоћ за подизање. У противном, може доћи до оптерећења мишићног и скелетног система, нарочито кичме.

Због могућности повреда од покретних делова машине, на свим машинама и уређајима потребно је редовно проверавати функционалност и исправност заштитне направе.

Врата звучних заштитиних кабина морају бити затворена (постоји опасност од оштећења слуха).

Радници морају, најмање једном годишње, бити подучавани о могућим опасностима и о исправном начину рада. Упутства морају бити спроведена од надлежног органа и документована.

Код свих радова треба избегавати контакт са хемијским средствима (нпр. са растварачима, лепковима итд.). Треба ставити на располагање одговарајућа заштитна и негујућа средства за кожу.

72


За све примењене хемијске материје морају постојати сигурносна упутства. Радници који користе ове материјале треба да буду упознати са овим упутствима и обучени за коришћење опасних материјала.

За сакупљање, складиштење и транспорт онечишћеног материјала (од растварача или од опасних материја) морају се користити посуде које се добро затварају и од негоривог материјала.

Уколико постоји могућност да опасне материје доспеју у тело, храна и пиће се не смеју употребљавати у радној околини. Пушење је такође забрањено.

8. ЗАКЉУЧАК У раду су наведене кључне опасности и штетности које се најчешће

јављају у процесу израде сложивих картонских кутија и које имају највећи утицај на безбедност и здравље радника. Наведена су и места у технолошком процесу на којима се ове опасности и штетности јављају. За сваку опасност су дате и мере које треба предузети да би се смањио ниво ризика.

9. ЛИТЕРАТУРА 1. Sicherheits-Beurteilung Faltschachtel-und Kartonagenherstellung,

http://www.bgdp.de/pages/service/download/medien/230-10.pdf, 09.20102. Kipphan, H.: Handbuch der Printmedien, Technologien und

Produktionsverfahren, Springer, 2000.3. Балабан-Ђурђев, П., Симендић, Б., Петровић-Гегић, А.: Заштита на

раду при коришћењу лепила у графичкој индустрији, 1. Међународна научна конференција Безбедносни инжењеринг и 11. Међународна конференција Заштите од пожара и експлозије, 2008.

4. Обрадовић, Т.: Савремена израда амбалаже, Београд, 2000.

73


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

74


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

75


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

76


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

77


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

78


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

79


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

80


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

81


Предмет: Увод у графичку технологију (04010)

ПРАШИНА КАО ПОТЕНЦИЈАЛНА ОПАСНОСТ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У ГРАФИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ

Борислав Симендић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање будућих графичких инжењера и дизајнера са

опасностима које може проузроковати већа количина прашине у графичком процесу. Поред основних карактеристика прашине посебна пажња је усмерена на упознавање са методама испитивања и тумачењу добијених резултата. Такође је један од циљева био да се студенти упознају са последицама које присуство прашине у гарфичком процесу може проузроковати., односно упознавање са превентивним мерама неопходним да се ниво ризика сведе на прихватљиву меру.

Кључне речи: Прашина, опасност, ризик , методе за одређивање концентрације прашине, превентивне мере.

DUST AS POTENTIONAL HAZARD FOR WORKERS IN GRAPHIC

INDUSTRY

AIMS AND OUTCOMESThe aim of the lecture is to introduce the future graphic engineers and designer with

hazard, which can caused the higher quantity of dust in a graphic industry. In the lecture are presented methods for dust characteristic determination and results implemention. One of the aims is also to intruduce the students with the risk that can caused cellulose dust and other opportunities to reduce the level of risk and maintain them at an acceptable level.

Key words: Dust, hazard risk, method for determination dust concentration, prevention

1. УВОДУ данашње време присутан је велики број хемијских материја које на

различите начине утичу на човека и његово окружење. Многе материје испољавају и позитивно и негативно деловање, те је неопходно суштинско познавање њихових својстава, као што су: токсичност, запаљивост и експлозивност, јер контакт са оваквим материјама представља опасност за здравље и живот.

Потпуна заштита од опасних материја не постоји, но, како су оне неопходне савременом човеку и како ће их он и даље користити, производити, прерађивати и транспортовати, неопходно је смањити опасности, тако да не угрожавају животе и здравље људи, који учествују у њиховој производњи, транспорту преради и употреби.

Савремену индустријску производњу прате све веће количине прашине. Оно што можемо и морамо предузимати јесте организовање мера максималне


82


заштите и безбедности при њиховој производњи, транспорту и коришћењу. Упоредо са развојем индустрије повећава се и број опасних и штетних материја. Зато је битно да се овим проблемима посвети пажња, како у индустијским микроклиматским условима, тако и у условима комуналне животне средине.

Готово у свим гранама индустрије, јавља се прашина, било да се употребљава као сировина, користан производ (нпр. брашно, шећер у праху), или се стварају као међупроизводи, отпадне материје или финални производи. Прашина, чађ и разни гасови помешани са влагом помажу угљен-диоксиду да се створи облак (тампон) изнад земље и да се створи феномен стаклене баште.

У индустријској токсикологији, где је потребно ускладити захтеве производње са мерама заштите радника, важно је познавање тзв. минималних дозвољених концентрација, тј. оних концентрација једног гаса, пара или прашине које се могу поднети при осмочасовној изложености пет дана у недељи, више година, а да се при томе не појаве никакве штетне последице по здравље радника. Ове се концентрације у међународним прописима означавају са МДК (максимално дозвољена концентрација).

2. ПРАШИНАПрашине су према дефиницији ситне круте честице најчешће

неправилног облика које су у стању да проведу дуже или краће време у ваздуху из којег се деловањем гравитационе силе брже или полаганије таложе на околне површине. Прашине могу настати на много начина уситњавањем крутог материјала разним механичким поступцима(процес штампе, дораде), горењем органских и неоргански материје, те приликом детонације. Прашина је дисперзни систем у којем дисперзну фазу система чине честице чврсте материје, а дисперзиону фазу ваздух или други гас носиоц.

Прашина у земљиној атмосфери има разне изворе: земљана прашина ношена ветром, вулканске ерупције и ваздушно загађење су неки од примера. Прашина у ваздуху представља аеросол и има снажно, локално радиоактивно дејство на атмосферу и значајно утиче на климу. Штавише, ако се у њеном саставу налази и нека запаљива супстанца (нпр. флуор), прашина може изазвати експлозију.

Прашина подлеже посебним законима физике и физичке хемије који су само делимично слични важећим законима за колоидне честице. Честице мање од 4 микрона у ваздуху подлежу Брауновим кретањима (хаотично кретање супстанци). Прашина се користи као шири појам за оне нечистоће у ваздуху у радном простору и атмосфери околине. Када је потребно да се истакне квалитет дисперзије у гасу, користе се термини: колоидна прашина, фина прашина или пудер и груба прашина.

2.1. Подела прашина према пореклуПрашину можемо поделити на две главне групе и то:

Природне прашине Техничке или индустријске прашине

83

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%BB%D1%83%D0%BE%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%BB

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%83%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B0


У природне прашине спада космичка прашина, земаљска прашина неорганског и органског порекла. Природна прашина не представља у принципу опасност од експлозије, нити постоји вероватноћа да може настати смеша са ваздухом која би могла експлодирати.

Техничке прашине настају углавном код прераде и обраде различитих чврстих материјала, као што је на пример резање дрвета, обрада дувана, обрада текстилних влакана итд. Знатне количине прашине могу се појавити у ваздуху приликом производње разних прашкастих материјала, као што су : цемент, гипс, брашно, млеко у праху итд.

Према пореклу прашине се дели на: Органске прашине Неорганске прашине Мешовите прашине

Органске прашине се састоје већином од честица биљног и животињског порекла. То су нпр. целулозна прашина, прашина од житарица, крмних сировина, вуне, памука, костију и слично. У ову групу убрајамо и прашине од синтетских произведених органских материја, нпр. Од разних пластика, органских боја итд.

Неорганске прашине могу бити састављене од честица метала и њихових једињења, разних минерала и вештачки произведеног неорганског материјала као што су цемент, стакло, радиоактивна прашина и сл.

Мешовите прашине састоје се од честица и органског и неорганског порекла, па њихов састав може бити врло различит. У пракси се најчешће сусрећемо с тим типом прашине.

2.2. Својства прашине2.2.1. Oпшта својстваЈедно од својстава прашине је да брзина седиментације микроскопски

ситних честица које лебде у ваздуху није у складу са законима гравитације због мале масе тих честица и релативно великог отпора ваздуха. Брзина таложења већих честица знатно је веће од ситнијих честица, па наталожена прашина садржи пропорционално већи постотак честица него ваздух из којег су се те честице наталожиле, и обратно.

Према Стоксовом закону време које је потребно, да једна честица округлог облика која лебди у гасовитом медију падне на 1 cm зависи о вискозитету медија у којем честица лебди, а обрнуто је пропорционална квадрату промера честица.То можемо објаснити следећим примером:

Ако нека замишљена честица прашине, густине 1 g/cm3 и величине 100 микрона пада у мирном ваздуху брзином од 20 cm на секунду, онда ће честица тог истог материјала, величине 0,1 микрона (дакле 1000 пута мања) падати брзином од двестотехиљадитог дела центиметра на секунду, тј биће потребно више од 11 дана да та честица падне за 20 cm. Из тог се може лако закључити да врло ситне честице прашине практично увек лебде у ваздуху, што је важно сазнање, како с аспекта индустријске хигијене, тако и с аспекта заштите од експлозија, у случајевима кад се ради о запаљивим прашинама.

84


Честице прашине за разлику од честица дима, немају тенденцију да се приликом судара нагомилавају. Чак ни влага, ако је њена количина у ваздуху испод границе засићења, не поспешује спајање честица. Међутим, маса а тиме и брзина таложења честица прашине могу се повећати, ако је атмосфера презасићена влагом, јер у том случају честице постају језгра око којих се кондензује вода.

Слика 1: Капљице прашине и воде у струји ваздуха

Познато је да се прашине сразмерно тешко навлажују водом. Сматра се да је то због тога, јер су честице прашине обавијене танким слојем ваздуха који спречава додир с молекулама воде. Ако је капљица воде већа од величине честице прашине, честица прашине ће пратити ток струјања ваздуха и неће се сударити са капљицом воде (Слика 1.).

Честице прашине су наелектрисане, па их могу привући честице које имају супротно наелектрисање. Многе врсте прашине органског и неорганског порекла поседују електростатски електрицитет. У односу на угрожавање човековог здравља утврђено је да су мање-више безазлене врсте прашине са позитивним набојем. Међутим, покушај пречишћавања ваздуха од прашине помоћу електрично индуковане флокулације (скупљање ситних честица у веће) дао је слабе резултате, али се електростатичка преципитација, тј. таложење честица на плочу набијену супротним наелектрисањем данас с успехом примењује за уклањање прашине из ваздуха.

Једна од значајних особина прашине јесте да се смањивањем величина честица знатно повећава њихова укупна површина, чиме се повећава и њихова хемијска активност односно способност да оксидирају.

85


2.2.2. Величина честица прашинеПостоје одређене дефиниције за различите величине честица, једна од

њих је и на: праве прашине са величином честица више од 10 µm, облаци прашине са величином честица од 10 do 0,1 µm, и димови са величином честица испод 0,1 µm у пречнику.

Потом на честице које су (слика 2.): веће од 5 микрометара класификују се као прашина, између 2 и 5 микрометара као фине честице, а све испод 2 микрометра веома фине честице.

Слика 2: Упоредни приказ величина честица прашине и пречника људске косе

За професионалне здравствене сврхе, прашина је класификована по величини у три категорије:

- Респираторну прашину- Инхалаторну прашину- Укупну прашину

Респираторна прашина је врста прашине која је довољно мала да продире дубоко у плућа (алвеоле) преко носа, грла и горњих дисајних путева. Она је дефинисана као величина мања или једнака од 5 µm, што је око једне дванаестине ширине просечне људске косе.

Инхалаторна прашина је пречника величине од 10 µm, која је најчешће заробљена у носу, грлу и горњим дисајним путевима.

Укупна прашина у ваздуху укључује све честице без обзира на величину и састав.

Сви ови фактори су врло важни у процени ризика у штампаријама где се као коначан резултат може десити велико материјално разарање и најважније од свега, могућност појаве људских жртава.

86


2.3. Целулозна прашинаЦелулозна прашина је највише присутна у графичкој индустрији пошто је

основа за графичке папире управо целулоза. Наш стандард није посебно прописао граничне вредности дозвољених концентрација за целулозху прашину. Међутим неки други стандарди као рецимо амерички стандард OSHA је утврдио да човек може бити изложен укупној целулозној прашини у концентацији од 15 g/m3 у току осмо часовног посматрања. Код респираторне целулозне прашине та вредност износи 5 g/m3.

2.4. Последице утицаја прашине на људско здрављеУтицај прашине код човека изражава следеће симптоме:

Иритација очију, коже и слузокоже Запушење носа и напади кијања Напади кашља, промуклост Астма и бронхитис

По овоме се може видети који органи су најугроженији, а то су: очи, кожа и респираторни систем.

3. АНАЛИЗА ОПАСНОСТИ И ПРОЦЕНА РИЗИКАУ складу са одредбом „EU“ - дизајнер мора спровести процену ризика

своје машине, тј. мора се оценити ризик потенцијалних опасности. То захтева темељну систематску анализу. Ова анализа опасности мора бити изведена и документована у писаном облику.

Процена ризика обухвата низ логичних корака које омогућавају дизајнеру да ситематски идентификује моуће опасности и да утврди ниво ризика. Прикладан дизајн и заштитне мере морају бити одабране да би операратору машине омогућило највећи могући ниво рада и заштите. У процесу процене ризика морају бити утврђени потенцијални ризици тако да би оператор могао бити у детаљима информисан о постојећим ризицима.Следећи фактори уобичајено чине основу процене ризика:

Вероватноћа инцидента који узрокује штету, Учесталост и трајање изложености опасности, Степен могуће штете (последице), Техничко и кадровско усавршавање ради минимализације или

спречавања оштећењаОдговорни произвођач/дизајнер не може решити комплексне проблеме

око процене ризика док преостали проблеми процене ризика не буду решени на европском нивоу. Произвођач мора систематски одредити у сваком засебном случају која штета и опасност се могу појавити и да идентификује најбезбеднију меру за превенцију потенцијалних повреда или оштећења здравља. Циљ је да машина буде што је више могуће безбедна за коришћење.

Након систематских и реалних идентификација и процена ризика (опасности) могу се утврдити одговарајуће мере и прихватљиви ризици. Не по-стоји такве мере које обезбеђују апсолутну сигурност, али ако су детаљно разра-ђене може се постићи високи степен безбедности на раду, уз разумне трошкове.

87


4. МЕТОДЕ И СТАНДАРДИ, НОРМАТИВНИ И ЗАКОНСКИ ПРОПИСИ

Према принципима Уједињених нација, Светске здравствене организације (SZO) и међународне организације рада (MOR), безбедност и заштита здравља на раду схвата се основним правом човека, јер сваки грађанин у свету има право на здрав и безбедан рад и на радну средину која му омогућава социјално и економски продуктиван живот. Здравље на раду и здрава радна средина спадају у највредније садржаје сваког појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због наведеног, циљ безбедности и заштите здравља на раду није само осигурање здравља радника и очување добара, већ и пружање прозитивног доприноса продуктивности, квалитету производа, радној мотивацији, радном задовољству и, на тај начин, свеукупном квалитету живота појединца и друштва . Радна средина дефинисана је комбинацијом кадровских (креативност, ергономика) и физичких (бука, топлота, светлост, хигијена, влажност, чистоћа, вибрације, загађеност) фактора који утичу на мотивисаност, задовољство, развој стручних способности запослених и њихов радни учинак, као и на квалитет производа/ услуга. Циљ управљања радном средином је обезбеђење услова рада који гарантују безбедност и заштиту здравља и који имају позитиван утицај на мотивацију и задовољство запослених, као и обезбеђење радне средине која омогућава функционисање радне опреме без угрожавања животне средине.

Обезбеђењем дефинисаних захтева и мера за радну средину, радна организација испуњава захтеве стандарда и законских аката. Организација је дужна да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду сагласно Закону о безбедности и здрављу на раду ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005) и интерним актима предузећа.За обезбеђење услова за квалитетно функционисање опреме у циљу остварења пројектованих параметара потребно је:

обезбедити расположивост техничке документације са потребним упутствима (упутства произвођача опреме) са аспекта коришћења, одржавања и безбедности и здравља на раду

обезбедити одржавање, превентивне и периодичне прегледе и испитивања прописане опреме за рад и испитивања услова радне околине у складу са Правилником о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине (СЛ гласник РС број 94/06)

обезбедити микро климу и осветљење на радним местима и у радним просторијама у складу са делатности која се обавља на тим радним местима и у тим просторијама решпектујући захтеве дефинисане упутством произвођача.

вршити консултације са запосленима и представницима запослених у циљу евидентирања мишљења и предлога за побољшањем услова радне средине

Периодичне прегледе и испитивања прописане опреме за рад и испитивање услова радне средине организује у прописаним роковима лице за

88


безбедност и здравље на раду уз сагласност надлежних. Прегледе и испитивања врши овлашћена организација и издаје стручни налаз о прегледу и испитивањима. Организација је дужна да у случају утврђених неусаглашености предузме мере у циљу отклањања истих и спроведе поновну контролу. Превенти-вне прегледе (дневна нега средства рада, чишћење) обављају корисници средста-ва рада, а планске прегледе и поправке као и корективно одржавање обављају лица која су у организацији задужена за ту врсту посла.

Надзор над применом прописаних мера (безбедност и здравље на раду, аспекти животне средине) спроводе одговорно лице за безбедност и здравље на раду и одговорно лице за заштиту животне средине, свако у домену својих овлашћења и одговорности, а у складу са законом и општим актом предузећа Евиденцију и извештавање обављају у складу са одредбама нормативних докумената и интерних аката предузећа.

4.1. Прописи за испитивање радне срединеИспитивања присуства прашине у радној околини и животној средини

врше се на основу следећих прописа: Закон о безбедности и здравља на раду („Сл.Гласник Р. Србије“ бр.

101/05) Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и

испитивања услова радне околине („Сл.Гласник Р. Србије“ бр. 94/2006)

Максимално дозвољене концентрације шкодљивих гасова, пара и аеросола у атмосфери радних просторија и радилишта (JUS Z.BO 001 од 1991)

Директива EU 98/24 EEC - дефинише обавезе у циљу заштите на раду запослених који раде са хемијским агенсима.

Испитивање хемијских штетности врши се на радном месту и у радној средини где се у процесу користе, појављују или производе хемикалије и друге штетности дефинисане стандардима, као и другим прописима којима су дефинисане хемијске штетности. Испитивањима хемијских штетности на радном месту и у радној средини оцењује се ваљаност и поузданост примењених мера заштите на раду и потребе изналажења одговарајућих решења ради спречавања штетног дејства на здравље радника.

Испитивања хемијских штетности врши се на радном месту у радној околини где се у технолошким и радним процесима појављују хемијске штетности. Испитивања хемијских штетности врши се узимањем најмање једног узорка на радном месту најближем извору штетности. Ако је утврђена концентрација хемијских штетности на радном месту најближем извору штетности изнад дозвољених концентрација, испитивање хемијских штетности врши се узимањем најмање једног узорка и на осталим радним местима на којима се оправдано очекују те штетности. На радним местима на којима је у поступку испитивања утврђена концентрација хемијских штетности изнад дозво-љених концентрација врши се континуално испитивање ради процене ризика и предузимања мера за смањење штетности и заштиту здравља запослених.

89


Испитивање хемијских штетности врши се у складу са прихваћеном методологијом испитивања хемијских штетности квалитативном и квантитативном анализом, прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима. Свака земља има своје нормативе о MDK шкодљивих гасова, пара и аеросола у атмосфери радних просторија и радилишта.

Наш стандард је JUS.Z.B0.001/1991 и обухвата 328 разних токсичних материја. Упоређивање ваљаности радне атмосфере врши се према прописаним нормама датим у стандарду. JUS Z.B0.001/91-MDK (максимално дозвољене концентрације) шкодљивих гасова, пара и аеросола у атмосфери радних просторија и радилишта. Лично узорковање прашина треба да буде централни део програма заштите и здравља на раду за сваку експлоатацију руда или при процесима обраде. Поуздана процена експозиције прашини једног радника у његовој радној смени може да се добије само ако је апарат укључен и ради све време трајања једне радне смене. Послодавци имају етичку и правну дужност да обезбеде сигурно, и здраво радно окружење за своје запослене.

Осим обезбеђивања усклађености са прописима, редовно праћење (мониторинг) такође пружа информације о следећим факторима:

постојању потенцијалне здравствене опасности могућим изворима и концентрацијама прашине у ваздуху обиму изложености појединих запослених отровним материјама

Радник може бити изложен високом ризику, због подручја рада (локације) или поступака рада (задатака). Радно подручје може да има више од једног максималног ризика ако радне активности или операције нису једноличне или ако постоји неколико различитих извора изложености.

Праћење концентрација PM10 у ваздуху као редовни мониторинг, значајан са аспекта ризика по здравље започет је недавно. Број мерних места није довољан за сагледавање просторне расподеле и временских серија. При одабиру максималаног ризика радника важни фактори су следећи:

близина извора контаминанта (загађивача) учесталост близине извора контаминанта број извора контаминанта радникове притужбе и болести

5. ЗАКЉУЧАКИскуства стечена у току испитивања радне средине су показала да се у

великом броју запослени не придржавају препорука за безбедан рад. Оно што погоршава ситуацију је и то, што радници избегавају употребу личних заштитних средстава, које им је дато на коришћење, па је самим тим и повећана могућност оболевања од удисања прашине и њеним таложењем у плућима. Из тих разлога је запослене потребно информисати и обучити о здравственим опасностима, ризицима и неопходности коришћења личних заштитних средстава, да не би дошло до професионалних обољења при излагању прашини.

У циљу побољшања услова радне средине неопходно је пратити законске прописе који су дати од стране и других земаља. Из америчког законског подручја издвајамо, стандард националног института за професионалну

90


безбедност и здравље – NIOSH и закон о радној сигурности и здрављу државе Минесоте, OSHA. Британско подручје нам нуди стандард MSDS са упутствима односно подацима за сигурно руковање опасним материјама. Наведени стандарди нам дају много више података. него наш важећи стандард. Овакав приступ би свакако допринео очувању здравља радника који раде у индустријама где имамо појаву опасних материја, спречавању професионалних обољевања, одласка на боловања, спречавању изазивања акцидентних ситуација које после захтевају материјална улагања.

Са укупним порастом свести у индустрији и општој јавности о проблемима и и опасностима које настају исталоженом и лебдећом прашином, у погледу здравља и сигурности са становишта заштите од пожара и проблемима са загађењем животне и радне средине, потребно је усвојити другачији прилаз у погледу контроле прашине.

6. ЛИТЕРАТУРА1. Kipphan H.: Handbооk of Print media, Springer 2002.2. Thompson B.: Printing Materials, Science and Technology, Pira

international, 2004.3. Teschner, H.: Offsetdrucktechnik, Fachschriftenverlag, 19974. Миков М.,Медицина рада, Медицински факултет Нови Сад 20075. Веселиновић С., Превентивна заштита од пожара и експлозија, Виша

техничка школа у Новом Саду, Нови Сад 1982

91


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

92


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

93


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

94


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

95


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

96


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

97


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

98


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

99


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

100


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

101


Предмет: Управљање квалитетом (01041)

УЛОГА OHSAS СТАНДАРДА У СПРОВОЂЕЊУ ПРЕВЕНТИВНИХ И ПРЕПОРУЧЕНИХ МЕРА ЗА

БЕЗБЕДНО РАДНО МЕСТО

Биљана Гемовић1

ЦИЉ И ИСХОДИ ПРЕДАВАЊА Циљ предавања је упознавање будућих инжењера графике и заштите, који ће

пројектовати, реализовати и контролисати процесе обраде, са улогом OHSAS стандарда.Стандард OHSAS 18001:2007 (Occupational Health and Safety Assessment System)

развијен је као алат који омогућава процену и сертификацију на подручју заштите здравља и сигурности на раду.

Препознавање опасности и штетности и њихово вредновање је најзначајније за избор превентивних мера, којима се спречавају, отклањају или минимализују могућности повређивања, односно обољевања запослених на радном месту, приликом обављања њихових радних активности.

Кључне речи: OHSAS, БЗНР, превентивне мере, ризик на радном месту

ROLE OF OHSAS STANDARD IN IMPLEMENTING PREVENTIVE AND RECOMMENDED MEASURES FOR SAFE WORKPLACE

AIMS AND OUTCOMESTHE AIM OF THE LECTURE IS TO FAMILIARISE FUTURE ENGINEERS OF

GRAPHICS AND PROTECTION, WHICH WILL DESIGN, IMPLEMENT AND MONITOR TREATMENT PROCESSES, WITH THE ROLE OF OHSAS STANDARDS.

THE STANDARD OHSAS 18001:2007 (OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY ASSESSMENT SYSTEM) WAS DEVELOPED AS A TOOL THAT PROVIDES AN ASSESSMENT AND CERTIFICATION IN THE FIELD OF OCCUPATIONAL HEALTH AND SAFETY.

RECOGNITION OF HAZARDS AND HARMS, AND THEIR EVALUATION ARE THE MOST IMPORTANT FOR THE SELECTION OF PREVENTIVE MEASURES WHICH PREVENT, ELIMINATE OR MINIMIZE THE POSSIBILITY OF INJURIES OR OCCURRENCE OF ILLNESS OF EMPLOYEES AT THE WORKPLACE.

Кеy words: OHSAS, BZR, risk assessment

1. УВОДСтандард OHSAS 18001:2007 (Occupational Health and Safety Assessment

System) развијен је као алат који омогућава процену и сертификацију на подручју заштите здравља и сигурности на раду.

Препознавање опасности и штетности и њихово вредновање ради утврђивања приоритета у решавању је први корак који условљава избор превентивних мера, којима се спречавају, отклањају или минимализују


102


могућности повређивања, односно обољевања запослених на радном месту, приликом обављања њихових радних активности.

2. ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРАМере безбедности и здравља на раду морају да се спроводе

превентивно: набавком средстава рада за које је произвођач обезбедио важеће доказе-атесте да су произведена у складу са стандардима и прописима, одржавањем истих у складу са упутством произвођача и прописима који се односе на средства рада, оспособљавање запослених за безбедан рад са средствима рада, здравственим прегледима запослених који рукују са средствима рада и другим прописаним мерама.

Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених, и/или њиховог свођења на најмању могућу меру.

Сви фактори који настају у процесу рада на радном месту и у радној око-лини, а који могу да проузрокују или изазову повреду на раду или оштећење здравља, односно обољење запосленог представљају опасности и штетности у смислу прописа о безбедности и здрављу на раду. Процена ризика спроводи се ради препознавања и процењивања изложености запосленог опасностима и штетностима и предузимања мера да се исте отклоне или сведу на објективно најмању могућу меру.

Процена ризика и примена мера за безбедан и здрав рад пре почетка рада запосленог на радном месту јесте основни принцип превенције од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом који, узимајући у обзир природу његове примене, можемо да дефинишемо као проактиван принцип. Поред тога што помаже послодавцу у спречавању, предупређивању или минимализовању могућности да запослени буду угрожени односно изложени опасностима и штетностима током обављања својих радних активности, тако постављен принцип процене ризика помаже послодавцу и у промовисању компетентности и ефикасности његове пословне политике и спровођењу радних процеса.

Избор превентивних мера, којима се спречавају, отклањају или минимализују могућности повређивања, односно обољевања запослених на радном месту, приликом обављања њихових радних активности, условљава претходно препознавање опасности и штетности и њихово вредновање ради утврђивања приоритета у решавању.

Приликом утврђивања фактора за процену ризика и њиховог анализира-ња исти се упоређују са постојећим прописаним, препорученим или усвојеним критеријумима за осигурање оптималних радних услова , заснованим на:

- законским прописима;- важећим нормама и смерницама, као што су, на пример, националне

техничке препоруке, дозвољени нивои изложености професионалним ризицима, норме професионалних удружења, савети произвођача,...

103


Избор методолошког приступа (методе) при вршењу процене ризика за-виси од следећих елемената:

- природе радног места, врсте рада - од обављеног посла - техничке сложености посла који обавља запослени.

Систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду је део укупног система управљања, који олакшава управљање ризицима у заштити здравља и безбедности на раду, везаним за пословање организације. Ово укључује организациону структуру, активности планирања, одговорности, праксу, процедуре и ресурсе за развој, примену, остварење, преиспитивање и одржавање политике заштите здравља и безбедности на раду дате организације. Циљеви су задаци везани за перформансе заштите здравља и безбедности на раду, које је организација себи поставила, да би их испунила.

3. ПОЛИТИКА ЗАШТИТЕ ЗДРАВЉА И БЕЗБЕДНОСТИ НА РАДУ

Највише руководство организације је одговорно за дефинисање, документовање и спроводење политике заштите здравља и безбедности на раду. Политика заштите здравља и безбедности, као и политика квалитета и заштите животне средине, мора да у себи садржи стратегијска опредељења организације на овом плану.

„Политика здравља и безбедности на раду, које је усвојило највише руководство и којом се јасно изражавају циљеви везани за здравље и безбедност на раду, као и обавеза побољшавања здравствених и сигурносних уинака, мора да постоји ” (OHSAS 18001)

4. СТАНДАРД OHSAS 18001 И „OH&S” ПРОГРАМИ УПРАВЉАЊАOHSAS 18001 је спецификација OH&S система управљања који је

објављен 1999. године. Спецификација је развијена са циљем да дефинише захтеве за систем управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду (OH&S), како би се омогућило да организација управља ризицима OH&S и да побољша своје учинке. Она омогућава спровођење интерне и екстерне провере система и/или сертификовање система у одсуству одговарајућег међународног (ISO) стандарда.

Она не садржи специфичне критеријуме за оцену учинка ОH&S, нити даје детаљне спецификације за пројектовање система управљања здрављем и безбедношћу на раду.

За спровођење „OH&S” програма управљања пре свега, потребно је сачинити поступак планирања активности на унапређењу здравља и безбедности запослених.

4.1. Како успоставити OHSAS?

104


Стандард препоручује следеће етапе планирања:1.Планирање ради идентификације опасности, процене ризика и

управљања ризиком,2.Законски и други захтеви,3.Дефинисање листе циљева по приоритетима,4.Избор кључних циљева и дефинисање параметара працења

реализације и5.OH&S програми управљања

Овакав поступак треба да обухвати све активности приказане на слици 1, почев од дефинисања листе циљева, па до преиспитивања резултата и потреба за модификацијама циљева или програма.

Слика 1: Поступак планирања и примене „OH&S” програма управљања

Ако све активности успостављања OHSAS-а посматрамо кроз призму Деминговог циклуса, тада су то следеће активности:

Планирајте: Утврдите своју политику заштите здравља и безбедности на раду и обавезе у свом OHSAS-у и израдите план за њихово остваривање.

Урадите: Обезбедите услове и помоћне механизме потребне за оствари-вање своје политике заштите Здравља и безбедности на раду,

105

Дефинисање листе циљева(на основу политике, почетног преиспитивања,закона и прописа, процене ризика,

мишљења заинтересованих страна итд.)

Преиспитивање резултата примене програма и потреба замодификацијама

Израда програма реализације циљева(дефинисати активности, рокове, одговорности, жељене резултате, финансијска

средства)

Избор приоритетних циљева(на основу резултата поцетног преиспитивања, закона и прописа, процене ризика,

мишљења заинтересованих страна итд.)

Дефинисање жељених резултата(квантификовати жељене вредности параметара који ће се пратити у циљу

праћења резултата реализације циљева)

Реализација и працење реализације програма(праћење параметара и давање одговора на питање да ли је циљ постигнут)


општих и посебних циљева, уз примену одговарајућих докумената (ИСО 9001:2008 и ИСО 14001:2004).

Мерите и вреднујте: Пратите, мерите и вреднујте остварене резултате на елиминисању или смањивању на најмању меру свих ризика за здравље и безбедност запослених и осталих заинтересованих страна.

Делујте: Преиспитујте и стално побољшавајте свој систем управљања заштитом здравља и безбедности на раду ради побољшавања укупних перформанси организације.

4.2. Идентификација опасности и процена ризика po OHSAS-у

Након сакупљених информација о операцијама и опасностима које могу да се јаве, следи процена ризика, која се своди на процену озбиљности последица и вероватноће настанка ситуације која може да доведе до угрожавања здравља и безбедности на раду. Једна од једноставних метода која се користи у ову сврху је одређивање нивоа ризика (исти метод се користи и приликом вредновања значаја аспеката животне средине).

Дефинишу се три нивоа озбиљности последица и три нивоа вероватноће настанка догађаја, а затим се на основу тих информација дефинише ниво опасности, како је то приказано у табели бр.1.

Процена ризка се врши према следећим критеријумима:• вероватноћа појављивања – критеријум I• утицај на здравље и безбедност људи – критеријум II• утицај на поштовање закона и прописа – критеријум III• утицај на односе са окружењем – критеријум IV

Процена ризика се врши тако што се сваки утицај вреднује и уписује у образац "Идентификација опасности и процена ризика", додељујући оцену од 1 до 5 за сваки од критеријума (од 1 до 3 за критеријум – Односи са окружењем). Оцене се додељују на начин наведен у наставку.

Вероватноћа појављивања акцидента:• Екстремно мала вероватноћа - 1• Мала вероватноћа - 2• Умерена вероватноћа - 3• Велика вероватноћа - 4• Изузетно велика вероватноћа - 5

При оцењивању вероватноће обавезно узети у обзир да вероватноћа настанка акцидента зависи од више фактора:

• Услови рада• Врста рада• Постојеће мере заштите• Учестаност обављања процеса/активности• Изложеност• Искуствени подаци

Критеријум за оцењивање утицаја на здравље и безбедност људи је дат у табели 1.

106


Табела 1: Утицај на здравље и безбедност људи

ЗАНЕМАРЉИВ УТИЦАЈ

ОЦЕНА 1догађај који може да изазове незнатне повреде, оштећења или губитке

МАЛИ УТИЦАЈ

ОЦЕНА 2

догађај који утиче на здравље људи и безбедност на раду и који може довести до малих оштећења или губитака (губитак до једног радног дана)

СРЕДЊИ УТИЦАЈ

ОЦЕНА 3

догађај који доводи до нарушавања здравља и повреда које не доводе у питање човеков живот или оштећења и других губитака које је могуће углавном надокнадити. (боловање до 2 месеца)

ОЗБИЉАН УТИЦАЈ

ОЦЕНА 4

догађај који доводи до озбиљног нарушавања здравља, повреде, оштећења или других губитака које је могуће делимично надокнадити. (инвалидност већа од 20%)

КРИТИЧАН УТИЦАЈ

ОЦЕНА 5

догађај који доводи до смрти, значајног нарушавања здравља, повреде, оштећења или других критичних губитака које је немогуће надокнадити (инвалидност преко 70%)

Поштовање закона и прописа: Не постоји законска регулатива - оцена 1 Постоји законска регулатива која се поштује - оцена 2 Постоји законска регулатива која се поштује уз одређене потешкоће -

оцена 3 Очекује се доношење законске регулативе, чије поштовање ће захтевати

посебан напор - оцена 4 Постоји законска регулатива која се не поштује - оцена 5Утицај на односе са окружењем: Мали утицај - оцена 1 Средњи утицај - оцена 2 Велики утицај - оцена 3Прва два критеријума се множе и њихов производ се сабира са

вредностима осталих критеријума. На основу добијених вредности председник руководства даје описну оцену нивоа ризика и предлаже конкретне активности које треба предузети користећи табелу 2. Акције и зависности од нивоа ризика.

Лице задужено за здравље и безбедност на раду може користити своје знање и искуство, као и знање и искуство других компетентних особа за коначну одлуку о значају који има свака од опасности, без обзира на резултат добијен вредновањем утицаја.

107


Табела 2: Акције у зависности од нивоа ризика

Укупна оцена

НИВО РИЗИКА

АКЦИЈА

0-7 НЕЗНАТАН Не захтева се никаква акција.

8-14 ДОПУСТИВ

Нема потребе за додатним активностима на управљању операцијом. Може се размотрити економски исплативије решење или унапређење без додатних улагања. Потребно је пратити ситуацију, како би поседовали информације о спровођењу прописаних активности.

15-20 УМЕРЕН

Потребно је уложити напор како би се смањио ризик, али трошкови превенције морају бити пажљиво планирани и ограничени до извесног нивоа. Потребно је дефинисати рок за спровођење унапређења. Код оних догађаја код којих могу наступити изузетно опасне последице, потребно је додатно проверити вероватноћу настанка таквог догађаја како би се дефинисао потребан ниво активности на ублажавању ризика.

21-26 ЗНАТАН

Не сме се започети са датом активношћу док ниво ризика не буде снижен. Могу бити потребна знатна средства како би се ризик смањио. Ако се ризик односи на већ започете активности, потребно је предузети хитне акције на смањењу нивоа ризика.

27-35 НЕДОПУСТИВ

Активност не сме бити ни започета ни настављена, све док се ниво ризика не смањи. Ако ни улагањем неограничених средстава није могуће смањити ниво ризика, активност мора остати забрањена.

5. KAKO ИМПЛЕМЕНТИРАТИ OHSAS?Први корак представља почетно преиспитивање у погледу заштите

здравља и безбедности на раду. У овом делу неопходно је: документовати опште податке о послодавцу (подаци о локацији,

инфраструктури и радном простору намењеном за рад) и које активности су идентификоване у оквиру обављања послова заштите на раду.

Прикупити податке о постојећем стању за појединачне радне јединице, које обухвата:o Област деловања радне јединице, o Законске регулативе и постојећа правила која су значајна за

извођење процеса у радној јединици у погледу БЗНР-у, o Број радника по радним местимаo Стање обучености запослених по питању БЗНР-уo Попис послова са посебним условима радаo Попис радних просторија и простора за које постоји обавеза

испитивања радне околинеo Попис радних места на којима се морају користити лична

заститна средства

108


Извршити ОПИС ПРОCЕСА РАДА (кратак опис рада по производним погонима (изложеност опасностима у односу на процесе и активности, унутрашњи транспорт, послови одржавања, опасне радне материје и сл.)

Преглед повреда на раду Број професионалних обољења Поремећаји у процесу рада

На основу прикупљених података приступа се анализи прикупљених података. У оквиру ове активности неопходно је извршити:

Усклађеност са захтевима којима морају удовољавати средства рада који обухвата:o Опремљеност мшсина и уређаја заштитним уређајимаo Осигурање од удара електрицне струје

Спречавање настанка пожара и експлозије Осигурање потребне радне површине и радног простора Осигурање потребних путева за пролаз, превоз и евакуацију Одржавање чистоће

o Температура, влажност и брзина кретања ваздухаo Осигурање од буке и вибрацијаo Заштита од електромагнетног и других зрачењаo Осигурање од штетних атмосферских и климатских утицајаo Осигурање просторија за личну хигијену

Анализа примене посебних правила заштите на радуo Послови с посебним условима радаo Заштита младих, жена, и радника умањених радних способностиo Лична заштитна средстваo Обавештавање из заштите на радуo Пружање прве помоћи и медицинска помоћo Заштита непушача, забрана узимања алкохола и других средстава

зависностиo Оспособљавање за рад на сигуран начин

За спровођење ових задатака мора се именовати носилац задатка (Лице задужено за здравље и безбедност на раду, уколико је то организационо изводљиви), као и тим на решавању задатка (Радни тимови по радним јединицама)

Подлоге за решавање овог задатка су: Искуство и знање учесника Стандарад OHSAS 18001 Здравље и безбедност на раду, Упутство за примену стандарда OHSAS 18001, Законске норме и правила на нивоу предузећа у погледу заштите на

раду Постојећи елаборат о заштити на раду

Други корак представља идентификацију опасности и процена нивоа ризика.

109


У оквиру овог корака потребно је оформити радне тимове по радним јединицама и сваком тиму објаснити методологију идентификације опасности и процене ризика. Методологија процене ризика и обрасци морају бити дати у прилогу задатка за сваки тим. За сва радна места у предузећу потребно је извшити идентификацију опасности и проценити ниво ризика.

За спровођење ових задатака мора се именовати носилац задатка (Лице задужено за здравље и безбедност на раду и руководиоци радних јединица), као и тим на решавању задатка (Радни тимови по радним јединицама)

Подлоге за решавање овог задатка су: Примери из праксе, искуство и знање учесника Стандарад OHSAS 18001 Здравље и безбедност на раду, Упутство за примену стандарда OHSAS 18001, Законске норме и правила на нивоу предузећа у погледу заштите на

раду Упутство за процену ризика и обрасци

Процена ризика по методологији OHSAS-а дата је у предходном делу рада.

Трећи корак представља Идентификација законских регулатива и дефинисање листе прописа.

У овом кораку потребно је на основу анализе закона у области заштите на раду и закона о раду и анализе постојећих правилника на нивоу предузећа идентификовати кључне захтеве прописа, значајне за област заштите здравља и безбедности на раду, места и одговорности за примену као и времена, начине и места достављања прописа.

Препорука је да тим на решавању овог задатка буде јединице правних послова.

Подлоге за решавање овог задатка су: Закон о раду, Закон о безбедности и здрављу на раду, Подзаконски акти, Норме и правила на нивоу предузећа у погледу заштите на раду, Стандарад OHSAS 18001 Здравље и безбедност на раду, Упутство за примену стандарда OHSAS 18001.

6. ЗАКЉУЧАКСви захтеви OHSAS-a 18001 спецификације су пројектовани да буду

уграђени у било који систем OH&S управљања и путем дефинисаних процедура одржавају препоручене мере за успостављање и спровођење неопходних мера предложеним у процени ризика.

На тај начин стандард представља организациони оквир који треба стално да прати и периодично преиспитује и стално побољшава да би се обезбедило ефикасно управљање активностима везаним за заштиту здравља и безбедност на раду.

7. ЛИТЕРАТУРА

110


1. Б.Гемовић, Р.Максимовић: Улога OHSAS стандарда у спровођењу превентивних мера и препоручених мера за процењени ризик, Бездедоносни инжеwеринг, Копаоник 2010.

2. ПРАВИЛНИК О ПРЕВЕНТИВНИМ МЕРАМА ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД НА РАДНОМ МЕСТУ ("Сл. гласник РС", бр. 21/2009)

3. Закон о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС, број 101/05);

4. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (Службени гласник РС, бр.72/06 и 84/06)

5. Стандард ISO 18001: 2007 OHSAS

111


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

112


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

113


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

114


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

115


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

116


БЕ

ЛЕ

ШК

ЕБ

ЕЛ

ЕШ

КЕ

117


БЕ

ЛЕ

ШК

Е

118

knjiga 2: studenti - grafička industrija

Documents