kikindski mlin ad izvestaj o poslovanju za...kikindski mlin a-d. kikindabilans stanja na dan 31....

KIKINDSKI MLIN A.D. KIKINDA Napomene uz finansijske izveštaje za poslovnu 2015. godinu

KIKINDSKI MLIN A.D. KIKINDA NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 31. decembar 2015. godine

1

1. OPŠTE INFORMACIJE

Kikindski mlin a.d. Kikinda (u daljem tekstu „Društvo“) je osnovan 1862. godine. Društvo je organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo i registrovano je kod Agencije za privredne registre. Akcijama Društva se od 24. novembra 2004. godine trguje na Beogradskoj berzi.

Osnovna delatnost Društva je proizvodnja mlinskih proizvoda. Sedište Društva je u Kikindi, ulica Svetozara Miletića br. 198. Matični broj Društva je 08021694, a poreski identifikacioni broj 100508941. Finansijski izveštaji za poslovnu 2015. godinu odobreni su od strane rukovodstva Društva dana 29. marta 2016. godine.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji Društva su sastavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu (Službeni glasnik RS, br. 62/2013) i drugim računovodstvenim propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji.

Na osnovu važećih računovodstvenih propisa, pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Okvir“), Međunarodne računovodstvene standarde („MRS“), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja („MSFI“), kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda. Prevod Okvira, MRS, MSFI i tumačenja, izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenja međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, utvrđuje se rešenjem Ministra finansija i objavljuje u Službenom glasniku RS. Međutim, do datuma sastavljanja finansijskih izveštaja za 2015. godinu nisu prevedene niti objavljene sve važeće promene u standardima i tumačenjima. Shodno tome, prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Društvo nije u potpunosti primenilo MRS, MSFI i tumačenja koja su na snazi za godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine. Imajući u vidu materijalno značajne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu da imaju na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim u saglasnosti sa MSFI i MRS. Prezentacija finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Službeni glasnik RS, br. 114/2006, 119/2008, 2/2010, 101/2012, 118/2012, 3/2014, 95/2014 i 144/2014).


2

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA (NASTAVAK) Prezentacija finansijskih izveštaja (nastavak)

Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama dinara (RSD), osim ukoliko nije drugačije navedeno. Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji. Računovodstveni metod Finansijski izveštaji su sastavljeni po metodu prvobitne nabavne vrednosti, osim ukoliko MSFI ne zahtevaju drugačiji osnov vrednovanja na način opisan u značajnim računovodstvenim politikama. Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su na osnovu načela stalnosti poslovanja.

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti, odnosno po ceni koštanja za sredstva izrađena u sopstvenoj režiji. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost uvećana za sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju ovih sredstava u stanje funkcionalne pripravnosti. Nakon početnog priznavanja nekretnine se mere po revalorizovanoj (procenjenoj) vrednosti, koja predstavlja njihovu fer vrednost na dan revalorizacije (procene), umanjenu za kumuliranu ispravku vrednosti po osnovu amortizacije i za eventualne kumulirane gubitke po osnovu umanjenja vrednosti. Nakon početnog priznavanja postrojenja i oprema se vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu eventualnu akumuliranu amortizaciju i ukupne eventualne akumulirane gubitke zbog umanjenja vrednosti. Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme se izračunava primenom proporcionalne metode u toku procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava, uz primenu sledećih stopa:

Građevinski objekti 2,5% Proizvodna oprema 10,0%-15,0% Transportna sredstva 14,3% Računarska oprema 20,0% Nameštaj 20,0% Telekomunikaciona oprema 20,0% Ostala oprema 10,0%-20,0%

Obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. Amortizacione stope se revidiraju svake godine radi obračuna amortizacije koja odražava stvarni utrošak ovih sredstava u toku poslovanja i preostali nameravani vek njihovog korišćenja.


3

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (NASTAVAK)

Nekretnine, postrojenja i oprema (nastavak) Sredstvo se isknjižava iz evidencije u momentu otuđenja ili ukoliko se ne očekuju buduće ekonomske koristi od upotrebe tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa sredstva (kao razlika između neto prodajne vrednosti i knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu uspeha odgovarajućeg perioda. Zalihe

Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni koštanja, ili neto prodajnoj vrednosti, u zavisnosti koja je niža. Nabavna vrednost uključuje vrednost po fakturi dobavljača, uvozne dažbine, transportne troškove i druge zavisne troškove nabavke. Cena koštanja obuhvata troškove direktnog materijala, direktnog rada i indirektne troškove proizvodnje. Troškovi su uključeni u cenu koštanja na bazi normalnog stepena iskorišćenosti kapaciteta, ne uključujući troškove kamata. Neto prodajna vrednost predstavlja vrednost po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim uslovima poslovanja, nakon umanjenja za troškove prodaje. Obračun izlaza zaliha utvrđuje se metodom prosečne ponderisane cene. Umanjenje vrednosti imovine

Na dan svakog bilansa stanja, Društvo preispituje knjigovodstvenu vrednost svoje materijalne i nematerijalne imovine da bi utvrdilo da li postoje indikacije da je došlo do gubitka po osnovu umanjenja vrednosti imovine. Ukoliko takve indikacije postoje, procenjuje se nadoknadivi iznos sredstva da bi se mogao utvrditi eventualni gubitak. Ako nije moguće proceniti nadoknadivi iznos pojedinog sredstva, Društvo procenjuje nadoknadivi iznos jedinice koja generiše novac, a kojoj to sredstvo pripada.

Nadoknadiva vrednost je neto prodajna cena ili vrednost u upotrebi, zavisno od toga koja je viša. Za potrebe procene vrednosti u upotrebi, procenjeni budući novčani tokovi diskontuju se do sadašnje vrednosti primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava sadašnju tržišnu procenu vremenske vrednosti novca za rizike specifične za to sredstvo.

Ako je procenjen nadoknadivi iznos sredstva (ili jedinice koja generiše novac) manji od knjigovodstvene vrednosti, onda se knjigovodstvena vrednost tog sredstva umanjuje do nadoknadivog iznosa. Gubici od umanjenja vrednosti priznaju se odmah kao rashod, osim ako sredstvo prethodno nije bilo predmet revalorizacije. U tom slučaju deo gubitka, do iznosa revalorizacije, priznaje se u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata.


4


Finansijski instrumenti

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva uključuju dugoročne finansijske plasmane, potraživanja, kratkoročne finansijske plasmane i gotovinu i gotovinske ekvivalente. Društvo klasifikuje finansijska sredstva u neku od sledećih kategorija: sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, investicije koje se drže do dospeća, krediti (zajmovi) i potraživanja i sredstva raspoloživa za prodaju. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su sredstva stečena. Rukovodstvo Društva utvrđuje klasifikaciju finansijskih sredstava prilikom inicijalnog priznavanja. Finansijske obaveze uključuju dugoročne finansijske obaveze, kratkoročne finansijske obaveze, obaveze iz poslovanja i ostale kratkoročne obaveze. Društvo klasifikuje finansijske obaveze u dve kategorije: obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha i ostale finansijske obaveze.

Metod efektivne kamate

Metod efektivne kamate je metod izračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i raspodele prihoda od kamate i rashoda od kamate tokom određenog perioda. Efektivna kamatna stopa je kamatna stopa koja tačno diskontuje buduće gotovinske isplate ili primanja tokom očekivanog roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno, tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novac u blagajni, sredstva na tekućim i deviznim računima kao i kratkoročni depoziti do tri meseca koje je moguće lako konvertovati u gotovinu i koji su predmet beznačajnog rizika od promene vrednosti. Krediti (zajmovi) i potraživanja

Potraživanja od kupaca, krediti (zajmovi) i ostala potraživanja sa fiksnim ili odredivim plaćanjima koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu klasifikuju se kao krediti (zajmovi) i potraživanja. Krediti i potraživanja vrednuju se po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamate, umanjenoj za umanjenje vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihod od kamate se priznaje primenom metoda efektivne kamate, osim u slučaju kratkoročnih potraživanja, gde priznavanje prihoda od kamate ne bi bilo materijalno značajno.

Umanjenja vrednosti finansijskih sredstava

Na dan svakog bilansa stanja, Društvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava (osim sredstava iskazanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha). Obezvređenje finansijskih sredstava se vrši kada postoje objektivni dokazi da su, kao rezultat jednog ili više događaja koji su se desili nakon početnog priznavanja finansijskog sredstva, procenjeni budući novčani tokovi sredstava izmenjeni.


5


Finansijski instrumenti (nastavak)

Umanjenja vrednosti finansijskih sredstava (nastavak)

Obezvređenje (ispravka vrednosti) potraživanja vrši se indirektno za iznos dospelih potraživanja koja nisu naplaćena u određenom periodu od datuma dospeća za plaćanje, a direktno ako je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana. Promene na računu ispravke vrednosti potraživanja evidentiraju se u korist ili na teret bilansa uspeha. Naplata otpisanih potraživanja knjiži se u bilansu uspeha kao ostali prihod.

Ostale finansijske obaveze

Ostale finansijske obaveze, uključujući obaveze po kreditima, inicijalno se priznaju po fer vrednosti primljenih sredstava, umanjene za troškove transakcije.

Nakon početnog priznavanja, ostale finansijske obaveze se vrednuju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamate. Trošak po osnovu kamata se priznaje u bilansu uspeha obračunskog perioda.

Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima sadašnju obavezu (zakonsku ili ugovorenu), koja je rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će odliv resursa koji stvaraju ekonomske dobiti biti potreban da se izmiri obaveza i kada se iznos obaveze može pouzdano proceniti. Rezervisanja se priznaju za buduće poslovne gubitke. Rezervisanja se vrednuju po sadašnjoj vrednosti očekivanih novčanih odliva, uz primenu diskontne stope pre oporezivanja koja odražava postojeće tržišne uslove i eventualne specifične rizike povezane sa potencijalnom obavezom za koje se priznaje rezervisanje. Povećanje rezervisanja usled proteka vremena se priznaje kao rashod po osnovu kamata.

Porez na dobitak

Tekući porez

Porez na dobitak predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa propisima o oporezivanju Republike Srbije. Konačni iznos obaveze poreza na dobitak utvrđuje se primenom poreske stope od 15% na poresku osnovicu utvrđenu u poreskom bilansu Društva. Poreska osnovica prikazana u poreskom bilansu uključuje dobitak prikazan u zvaničnom bilansu uspeha koji se koriguje za stalne razlike koje su definisane propisima o oporezivanju Republike Srbije. Republički propisi ne predviđaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u prethodnim periodima. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.


6

3. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (NASTAVAK) Porez na dobitak (nastavak)

Odloženi porez

Odloženi porez na dobitak se obračunava korišćenjem metode utvrđivanja obaveza prema bilansu stanja, za privremene razlike proizašle između knjigovodstvene vrednosti sredstva i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove odgovarajuće poreske osnovice korišćene u izračunavanju oporezivog dobitka. Odložene poreske obaveze se priznaju za sve oporezive privremene razlike, dok se odložena poreska sredstva priznaju u meri u kojoj je verovatno da će oporezivi dobici biti raspoloživi za korišćenje odbitnih privremenih razlika.

Odloženi porez se obračunava po poreskim stopama za koje se očekuje da će se primenjivati u periodu kada se sredstvo realizuje ili obaveza izmiruje. Odloženi porez se knjiži na teret ili u korist bilansa uspeha, osim kada se odnosi na pozicije koje se knjiže direktno u korist ili na teret ostalog sveobuhvatnog rezultata, i u tom slučaju se odloženi porez takođe raspoređuje u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata.

Primanja zaposlenih

Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća doprinose državnim fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove obaveze uključuju doprinose za zaposlene na teret poslodavca u iznosima obračunatim po stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je, takođe, obavezno da od bruto plata zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima. Doprinosi na teret poslodavca i doprinosi na teret zaposlenog se knjiže na teret rashoda perioda na koji se odnose. Društvo nije uključeno u druge oblike penzijskih planova i nema nikakvih obaveza po ovim osnovama.

Otpremnine

U skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, Društvo ima obavezu da zaposlenom isplati otpremninu prilikom odlaska u penziju u iznosu dve prosečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Društvo je izvršilo aktuarsku procenu sadašnje vrednosti ove obaveze i formiralo odgovarajuće rezervisanje po tom osnovu. Lizing

Lizing se klasifikuje kao finansijski lizing u svim slučajevima kada se ugovorom o lizingu na Društvo prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad sredstvima. Svaki drugi lizing se klasifikuje kao operativni lizing.


7


Lizing (nastavak)

Sredstva koja se drže po ugovorima o finansijskom lizingu se priznaju u bilansu stanja Društva u visini sadašnjih minimalnih rata lizinga utvrđenih na početku perioda lizinga. Odgovarajuća obaveza prema davaocu lizinga se uključuje u bilans stanja kao obaveza po finansijskom lizingu. Sredstva koja se drže na bazi finansijskog lizinga amortizuju se tokom perioda korisnog veka trajanja ili perioda zakupa, u zavisnosti od toga koji je od ova dva perioda kraći.

Zakupi kod kojih zakupodavac zadržava značajniji deo rizika i koristi od vlasništva klasifikuju se kao operativni lizing. Plaćanja po osnovu ugovora o operativnom lizingu priznaju se u bilansu uspeha ravnomerno kao trošak tokom perioda trajanja lizinga. Prihodi i rashodi Prihodi od prodaje robe, proizvoda i izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha pod uslovom da su svi rizici i koristi prešli na kupca. Prihodi od prodaje se evidentiraju u momentu isporuke robe i proizvoda ili izvršenja usluge. Prihodi se iskazuju po fakturnoj vrednosti, umanjenoj za odobrene popuste i porez na dodatu vrednost.

Rashodi se obračunavaju po načelu uzročnosti prihoda i rashoda.

Preračunavanje strane valute

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza za taj dan. Neto pozitivne ili negativne kursne razlike, nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti, knjižene su u korist ili na teret bilansa uspeha.

Nemonetarne stavke koje se vrednuju po principu istorijskog troška izraženog u stranoj valuti preračunate su po istorijskom kursu važećem na dan inicijalne transakcije.

Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja se odnose na kamate i druge troškove koji nastaju u vezi sa pozajmljivanjem sredstava. Troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva koje se osposobljava za upotrebu, uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja tog sredstva. Ostali troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod perioda u kome su nastali.


8

4. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Društva da vrši procene i donosi pretpostavke koje mogu da imaju efekta na prezentovane vrednosti sredstava i obaveza i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na prethodnom iskustvu, tekućim i očekivanim uslovima poslovanja i ostalim raspoloživim informacijama na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu da se razlikuju od procenjenih iznosa. Najznačajnija područja koja od rukovodstva zahtevaju vršenje procene i donošenje pretpostavki predstavljena su u daljem tekstu:

Korisni vek nekretnina, postrojenja i opreme Društvo procenjuje preostali korisni vek nekretnina, postrojenja i opreme na kraju svake poslovne godine. Procena korisnog veka nekretnina, postrojenja i opreme je zasnovana na istorijskom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i predviđenim tehnološkim napretkom i promenama ekonomskih i industrijskih faktora. Ukoliko se sadašnja procena razlikuje od prethodnih procena, promene u poslovnim knjigama Društva se evidentiraju u skladu sa MRS 8 „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“. Ove procene mogu da imaju materijalno značajan efekat na knjigovodstvenu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme kao i na iznos amortizacije tekućeg obračunskog perioda. Umanjenje vrednosti imovine Na dan bilansa stanja, Društvo vrši pregled knjigovodstvene vrednosti materijalne i nematerijalne imovine i procenjuje da li postoje indikacije za umanjenje vrednosti nekog sredstva. Prilikom procenjivanja umanjenja vrednosti, sredstva koja gotovinske tokove ne generišu nezavisno dodeljuju se odgovarajućoj jedinici koja generiše novac. Naknadne promene u dodeljivanju jedinici koja generiše novac ili u vremenu novčanih tokova mogu da utiču na knjigovodstvenu vrednost odnosne imovine. Ispravka vrednosti potraživanja Ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja je izvršena na osnovu procenjenih gubitaka usled nemogućnosti kupaca da ispune svoje obaveze. Procena rukovodstva je zasnovana na starosnoj analizi potraživanja od kupaca, istorijskim otpisima, kreditnoj sposobnosti kupaca i promenama u postojećim uslovima prodaje. Ovo uključuje i pretpostavke o budućem ponašanju kupaca i očekivanoj budućoj naplati. Promene u uslovima poslovanja, delatnosti ili okolnostima vezanim za određene kupce mogu da imaju za posledicu korekciju ispravke vrednosti sumnjivih i spornih potraživanja obelodanjene u priloženim finansijskim izveštajima.


9

4. ZNAČAJNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE (NASTAVAK)

Ispravka vrednosti zastarelih zaliha i zaliha sa usporenim obrtom Društvo vrši ispravku vrednosti zastarelih zaliha kao i zaliha sa usporenim obrtom. Pored toga, određene zalihe Društva vrednovane su po njihovoj neto prodajnoj vrednosti. Procena neto prodajne vrednosti zaliha izvršena je na osnovu najpouzdanijih raspoloživih dokaza u vreme vršenja procene. Ova procena uzima u obzir očekivano kretanje cene i troškova u periodu nakon datuma bilansa stanja i njena realnost zavisi od budućih događaja koji treba da potvrde uslove koji su postojali na dan bilansa stanja.

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

u hiljadama RSD Zemljište i

građevinski objekti

Oprema

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno

Nabavna vrednost 1. januar 2014. godine 1.996.426 424.796 - 2.421.222 Nabavke u toku godine - - 30.102 30.102 Prenosi 11.373 18.729 (30.102) - Otuđenja i rashodovanja - (21.298) - (21.298)

31. decembar 2014. godine 2.007.799 422.227 - 2.430.026

1. januar 2015. godine 2.007.799 422.227 - 2.430.026 Nabavke u toku godine 17.291 17.291 Prenosi 7.812 8.965 (16.777) - Efekti procene 5.504 - - 5.504 Ostala povećanja 384 - - 384 Otuđenja i rashodovanja - (20.959) - (20.959)

31. decembar 2015. godine 2.021.499 410.233 514 2.432.246

Ispravka vrednosti 1. januar 2014. godine 657.275 355.141 - 1.012.416 Amortizacija 48.143 21.014 - 69.157 Otuđenja i rashodovanja - (9.507) - (9.507)

31. decembar 2014. godine 705.418 366.648 - 1.072.066

1. januar 2015. godine 705.418 366.648 - 1.072.066 Amortizacija 48.344 11.293 - 59.637 Otuđenja i rashodovanja - (17.599) - (17.599)

31. decembar 2015. godine 753.762 360.342 - 1.114.104

Sadašnja vrednost 31. decembar 2015. godine 1.267.737 49.891 514 1.318.142

31. decembar 2014. godine 1.302.381 55.579 - 1.357.960


10

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (NASTAVAK)

Društvo je angažovalo nezavisne procenjivanče preduzeća Vision Consulting, Beograd da izvrše procenu zemljišta na dan 31. decembra 2015. godine. Procena je izvršena primenom metoda uporedivih cena. Neto efekti procene zemljišta u iznosu od 5.504 hiljade RSD knjiženi su u korist revalorizacionih rezervi i odloženih poreskih obaveza u iznosu od 4.677 hiljada RSD, odnosno 827 hiljada RSD.

6. DUGOROČNA POTRAŽIVANJA

Dugoročna potraživanja iskazana na dan 31. decembra 2015. godine u iznosu od 83.240 hiljada RSD (2014. godine – 92.132 hiljade RSD) u celosti se odnose na dugoročna potraživanja od kupaca u zemlji. Prema planu reorganizacije i rešenju suda, potraživanja dospevaju na naplatu u roku od 6 godina, bez kamate.

7. ZALIHE

u hiljadama RSD 2015. 2014.

Materijal 312.537 502.097 Nedovršena proizvodnja 32.993 24.674 Gotovi proizvodi 31.691 36.740 Alat i inventar 25.336 11.164 Rezervni delovi 6.563 6.175 Roba 1.664 - Dati avansi: - povezana pravna lica 242.766 - - u zemlji 18.234 2.601

671.784 583.451 Minus: ispravka vrednosti (3.414) (6.410)

668.370 577.041

8. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE


Kupci u zemlji: - povezana pravna lica 152.565 266.655 - ostala pravna lica 150.674 120.923 Kupci u inostranstvu: - povezana pravna lica 56.930 146.901 - ostala pravna lica 125.471 124.698

485.640 659.177 Minus: ispravka vrednosti (170.019) (170.159)

315.621 489.018


11

8. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE (NASTAVAK) U skladu sa poslovnom politikom, svoje proizvode, robu i usluge Društvo prodaje na odloženi rok koji u proseku iznosi 60 dana. Starosna struktura potraživanja na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine predstavljena je na sledeći način:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

0-30 dana 294.906 293.628 30-60 dana 1.663 82.178 60-90 dana 1.335 79.477 90-180 dana 2.192 25.329 180-360 dana 90 1.167 preko 360 dana 185.454 177.398

485.640 659.177

Na dospela potraživanja Društvo ne vrši obračun zatezne kamate. Naplata potraživanja nije obezbeđena teretom na imovinu dužnika ili jemstvom trećeg lica. Promene na ispravci vrednosti potraživanja za 2015. i 2014. godinu su bile sledeće:


Stanje na početku godine 170.159 149.667 Nove ispravke u toku godine 3 15.978 Kursne razlike 640 6.056 Naplata prethodno ispravljenih potraživanja (58) - Direktan otpis potraživanja (725) (1.542)

Stanje na kraju godine 170.019 170.159

9. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI


Robni krediti: - povezana pravna lica 423 - - u zemlji 17.183 - Tekuća dospeća dugoročnih kredita 15.117 17.182

32.723 17.182


12

10. OSNOVNI KAPITAL

Osnovni kapital Društva iskazan na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine u iznosu od 447.901 hiljadu RSD čini 34.035 običnih akcija, pojedinačne nominalne vrednosti od 13.160 RSD. Stanje kapitala registrovano je kod Agencije za privredne registre. Struktura osnovnog kapitala Društva data je u narednom pregledu:

2015. 2014.

Broj akcija % učešća Broj akcija % učešća

Dijamant a.d. Zrenjanin 24.600 72,3% 24.600 72,3% Frikom d.o.o. Beograd 8.157 23,9% 8.157 23,9% Akcionarski fond a.d. Beograd 25 0,1% 1.274 3,7% Ostali 361 1,1% 4 0,1% Otkupljene sopstvene akcije 892 2,6% - -

34.035 100,0% 34.035 100,0%

11. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

Odložena poreska sredstva i obaveze na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine odnose se na privremene razlike po sledećim pozicijama:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Odložene poreske obaveze: Nekretnine, postrojenja i oprema 120.771 125.797

120.771 125.797

Odložena poreska sredstva:

Dugoročna rezervisanja 509 -

509 -

120.262 125.797

12. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE


Kratkoročni krediti: - povezana pravna lica 497.392 148.279 - u zemlji 225.877 544.312

723.269 692.591


13

12. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE (NASTAVAK)

Obaveze Društva po osnovu kratkoročnih kredita na dan 31. decembra 2015. godine u iznosu od 723.269 hiljada RSD (2014. godine – 692.591 hiljadu RSD) se odnose na sredstva odobrena od strane povezanih pravnih lica i poslovnih banaka za održavanje likvidnosti.

Fiksne kamatne stope na odobrena sredstva na dan bilansa stanja iznose 4,75% godišnje i 5,50% godišnje, dok varijabilne kamatne stope iznose 3M Euribor+6,00% godišnje i 3M Euribor+6,95% godišnje (2014. godine – fiksne kamatne stope se kreću u rasponu od 7,50% godišnje do 9,80% godišnje, dok varijabilna kamatna stopa iznosi 3M EURIBOR+7,25% godišnje).

Celokupan iznos kratkoročnih finansijskih obaveza na dan bilansa stanja denominiran je u EUR.

13. OBAVEZE IZ POSLOVANJA


Dobavljači u zemlji: - povezana pravna lica 11.492 2.204 - ostala pravna lica 102.448 64.882 Dobavljači u inostranstvu: - povezana pravna lica 310 196.263 - ostala pravna lica 496 2.012 Ostale obaveze iz poslovanja 60.813 -

175.559 265.361

14. PRIHODI OD PRODAJE ROBE


Prihodi od prodaje robe u zemlji: - povezana pravna lica 12.803 162.708 - ostala pravna lica 398.236 446.801 Prihodi od prodaje robe u inostranstvu: - povezana pravna lica 356.891 342.493 - ostala pravna lica 1.110 -

769.040 952.002


14

15. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA


Prihodi od prodaje proizvoda i usluga u zemlji: - povezana pravna lica 548.397 636.882 - ostala pravna lica 231.216 293.423 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga u inostranstvu: - povezana pravna lica 224.404 292.309 - ostala pravna lica 82.502 105.252

1.086.519 1.327.866

16. TROŠKOVI MATERIJALA


Troškovi materijala za izradu 734.354 680.274 Troškovi pomoćnog materijala 61.825 69.166 Troškovi rezervnih delova 3.117 2.778 Troškovi režijskog materijala 256 8

799.552 752.226

17. TROŠKOVI ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI


Troškovi bruto zarada 92.349 122.171 Troškovi otpremnina 6.265 22.677 Troškovi poreza i doprinosa na zarade na teret poslodavca 16.448 21.627 Troškovi naknada po ugovorima 6.715 4.549 Ostali lični rashodi 6.468 12.377

128.245 183.401


15

18. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA


Troškovi transportnih usluga 27.305 15.407 Troškovi usluga održavanja 6.435 8.480 Troškovi reklame i propagande 3.876 5.155 Troškovi zakupnina 2.810 18.808 Troškovi špediterskih usluga 1.728 2.122 Troškovi ostalih usluga 2.328 3.669

44.482 53.641

19. NEMATERIJALNI TROŠKOVI


Troškovi intelektualnih usluga 3.455 7.381 Troškovi poreza i doprinosa 6.772 7.293 Troškovi fito uverenja i mikrobioloških analiza 4.767 7.257 Troškovi usluga deratizacije i fumigacije 3.448 6.269 Troškovi premije osiguranja 3.132 4.843 Troškovi platnog prometa 1.660 2.498 Administrativni i sudski troškovi 1.482 2.458 Troškovi revizije, akrediticije i sertifikacije 2.085 2.289 Ostali nematerijalni troškovi 8.801 10.715

35.602 51.003

20. FINANSIJSKI RASHODI


Rashodi kamata: - povezana pravna lica 35.558 7.065 - ostala pravna lica 21.863 65.229 Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 2.271 47.046 Negativne kursne razlike: - povezana pravna lica 11.065 12.903 - ostala pravna lica 2.784 1.668 Ostali finansijski rashodi 971 1.691

74.512 135.602


16

21. POREZ NA DOBITAK

Komponente poreza na dobitak


Tekući poreski rashod (29) - Odloženi poreski prihod 6.231 9.579

6.202 9.579

Usaglašavanje gubitka pre oporezivanja i poreske osnovice

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Gubitak pre oporezivanja (23.251) (101.919) Kapitalni dobici 196 - Korekcije za stalne razlike 22.735 30.601 Korekcija za privremene razlike: - računovodstvena i poreska amortizacija 39.935 49.080 - ispravka vrednosti potraživanja - - - obezvređenje imovine 4.098 2.886 - dugoročna rezervisanja (2.736) 3.113 - obaveze po osnovu javnih prihoda (421) 412

Poreska osnovica/(poreski gubitak) 40.556 (15.827) Umanjenje po osnovu poreskih gubitaka (40.556) -

Umanjena poreska osnovica - -

Kapitalni dobici 196 - Obračunati porez – 15% 29 -

Tekući porez 29 -

Preneti poreski gubici

Neiskorišćeni poreski gubici na dan 31. decembra 2015. godine iznose 60.640 hiljada RSD (2014. godine – 102.361 hiljadu RSD) i mogu biti iskorišćeni u periodu od jedne do pet godina.


17

21. POREZ NA DOBITAK (NASTAVAK)

Neiskorišćeni poreski krediti

Pregled neiskorišćenih poreskih kredita i rokovi do kada mogu da budu iskorišćeni prikazani su kao što sledi:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

do jedne godine 2.191 980 od jedne do pet godina - 2.191 od pet do deset godina 3.976 3.976

6.167 7.147

22. GUBITAK PO AKCIJI

Društvo izračunava gubitak po akciji kao odnos neto gubitka iz kontinuiranog poslovanja koji pripada akcionarima koji poseduju obične akcije i ponderisanog prosečnog broja običnih akcija u opticaju za period, ne uzimajući u obzir sopstvene akcije stečene u toku godine od strane Društva.

Proračun gubitka po akciji izvršen je na osnovu sledećih podataka:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Gubitak tekuće godine (17.049) (92.340)

Ponderisani broj običnih akcija 33.566 34.035

23. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

U okviru svojih redovnih poslovnih aktivnosti Društvo obavlja transakcije sa povezanim licima. U toku 2015. i 2014. godine obavljene su sledeće transakcije sa povezanim pravnim licima:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

PRIHODI OD PRODAJE Prihodi od prodaje robe: - matično društvo 9.029 12.998 - ostala povezana pravna lica 360.665 492.203 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga: - matično društvo 93.916 92.992 - ostala povezana pravna lica 678.885 836.199

1.142.495 1.434.392


18

23. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA (NASTAVAK)


FINANSIJSKI PRIHODI - matično društvo 1.180 - - ostala povezana pravna lica 13.304 29.267

14.484 29.267

OSTALI POSLOVNI PRIHODI - matično društvo 2.265 9.293

2.265 9.293

OSTALI PRIHODI - ostala povezana pravna lica 48 -

48 -

NABAVKE - matično društvo 123.167 20.426 - ostala povezana pravna lica 161.994 591.786

285.161 612.212

FINANSIJSKI RASHODI - matično društvo 14.280 14.507 - ostala povezana pravna lica 32.343 5.461

46.623 19.968

POTRAŽIVANJA I PLASMANI Dati avansi dobavljačima: - ostala povezana pravna lica 242.766 - Potraživanja od kupaca: - matično društvo 28.227 39.834 - ostala povezana pravna lica 181.268 373.722 Kratkoročni finansijski plasmani: - matično društvo 423 -

452.684 413.556


19



OBAVEZE Kratkoročne finansijske obaveze: - matično društvo 243.252 148.279 - ostala povezana pravna lica 254.140 - Obaveze prema dobavljačima: - matično društvo 10.197 292 - ostala povezana pravna lica 1.605 198.175

509.194 346.746

Ključno rukovodstvo Društva čine direktori i članovi Nadzornog odbora. Naknade plaćene ili plative ključnom rukovodstvu po osnovu njihovog rada prikazane su u tabeli koja sledi:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Zarade i bonusi 5.902 6.508

5.902 6.508

24. INFORMACIJE O SEGMENTIMA

Segmenti poslovanja predstavljaju komponente Društva koje ostvaruju prihode i rashode, čije poslovne rezultate redovno pregleda rukovodstvo Društva i za koje postoje raspoložive zasebne finansijske informacije.

Rukovodstvo Društva je organizovalo poslovanje sa stanovišta svojih proizvoda i usluga. U tom kontekstu, postoje tri segmenta poslovanja.

Kratak opis proizvoda i usluga svakog od segmenata o kome se izveštava je sledeći:

• segment 1 - proizvodnja pšenice;

• segment 2 - proizvodnja testenine;

• segment 3 - prodaja i skladištenje robe.

Računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih informacija o segmentima o kojima se izveštava su identične računovodstvenim politikama Društva obelodanjenim u napomeni 3 uz finansijske izveštaje.

Informacije o segmentima o kojima se izveštava su date u nastavku teksta. Iznosi za prethodnu godinu su reklasifikovani u skladu sa MSFI 8 „Segmenti poslovanja“.


20

24. INFORMACIJE O SEGMENTIMA (NASTAVAK)

Prihodi i rezultat

u hiljadama RSD Prihodi po segmentima Rezultat po segmentima

2015. 2014. 2015. 2014.

Proizvodnja pšenice 973.034 1.220.689 41.422 (57.204)Proizvodnja testenine 93.902 97.825 15.107 (5.757)Prodaja i skladištenje robe 788.623 961.354 35.916 152.638

1.855.559 2.279.868 92.445 89.677

Ostali poslovni prihodi 7.963 3.781 Ostali poslovni rashodi (80.084) (105.878)Finansijski prihodi 21.429 39.404 Finansijski rashodi (74.512) (135.602)Ostali prihodi 13.759 32.634 Ostali rashodi (4.251) (25.935)

Rezultat pre oporezivanja (23.251) (101.919)

Prihodi po segmentima prikazani u prethodnoj tabeli u potpunosti se odnose na prihode ostvarene od eksternih kupaca. U toku 2015. i 2014. godine nije bilo interne realizacije.

Rezultat po segmentima predstavlja dobitak svakog segmenta pre raspodele ostalih poslovnih prihoda, finansijskih prihoda, finansijskih rashoda, ostalih prihoda, ostalih rashoda i poreza na dobitak. Ovakav rezultat predstavlja meru koja se dostavlja rukovodstvu Društva u svrhu donošenja odluke o alociranju resursa tom segmentu i ocenjivanju njegovih performansi.

Imovina

Imovina segmenata na dan bilansa stanja data je u pregledu koji sledi:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Proizvodnja pšenice 1.043.921 1.072.782 Proizvodnja testenine 168 7.807 Prodaja i skladištenje robe 63.150 75.767

Ukupna imovina po segmentima 1.107.239 1.156.356 Imovina koja se ne može raspodeliti po segmentima 1.343.871 1.435.507

Ukupna imovina 2.451.110 2.591.863

Zajednički korišćena imovina alocirana je na osnovu prihoda ostvarenog od strane svakog segmenta, odnosno broja zaposlenih u svakom od segmenata koji koriste zajedničku imovinu.


21


Imovina koja se ne može raspodeliti nije alocirana po segmentima jer se njom upravlja na nivou Društva.

Informacije o prihodima od prodaje


Brašno T – 500 446.677 604.826 Žitarice 678.880 806.381 Brašno T – 400 221.858 260.772 Usluga skladištenja 27.546 33.697 Ostali proizvodi i usluge 480.598 574.192

1.855.559 2.279.868

Geografske informacije o prihodima od prodaje

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Srbija bez Kosova 1.190.643 1.539.559 Hrvatska 356.746 353.782 Bosna i Hercegovina 264.442 317.725 Crna Gora 30.226 37.442 Ostale zemlje 13.502 31.360

1.855.559 2.279.868

Informacije o najvećim kupcima

U okviru prihoda od prodaje segmenata Proizvodnja pšenice i Proizvodnja testenine iskazanih u iznosu od 973.034 hiljade RSD (2014. godine – 1.220.689 hiljada RSD), odnosno 93.902 hiljade RSD (2014. godine – odnosno 97.825 hiljada RSD) uključeni su prihodi u iznosu od 399.039 hiljada RSD (2014. godine – 422.587 hiljada RSD) od najvećeg kupca Društva.

25. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima

Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišnom riziku, kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Program upravljanja finansijskim rizicima Društva je usmeren na nemogućnost predviđanja događaja na finansijskim tržištima i teži minimiziranju mogućih negativnih efekata na finansijske performanse Društva.


22

25. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (NASTAVAK)

Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima (nastavak)

Društvo ne koristi nikakve finansijske instrumente zaštite od efekata finansijskih rizika na poslovanje iz razloga što takvi instrumenti nisu u širokoj upotrebi, niti postoji organizovano tržište takvih instrumenata u Republici Srbiji. Tržišni rizik

Tržišni rizik se odnosi na rizik da određene promene tržišnih cena, kao što su promene kurseva stranih valuta i promena kamatnih stopa, mogu da utiču na visinu prihoda Društva ili vrednost njegovih finansijskih instrumenata. Zadatak upravljanja tržišnim rizicima jeste da se upravlja i kontroliše izloženost tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih pokazatelja, uz optimizaciju prinosa Društva.

Devizni rizik

Izloženost Društva deviznom riziku prvenstveno se odnosi na ostale dugoročne finansijske plasmane, kratkoročne finansijske plasmane, potraživanja, gotovinu i gotovinske ekvivalente, dugoročne kredite, ostale dugoročne obaveze, kratkoročne finansijske obaveze i obaveze iz poslovanja denominirane u stranoj valuti. Knjigovodstvena vrednost monetarnih sredstava i obaveza Društva u stranim valutama na dan izveštavanja je sledeća:

u hiljadama RSD

Imovina Obaveze

2015. 2014. 2015. 2014.

EUR 167.624 260.917 786.079 894.300

167.624 260.917 786.079 894.300

Na osnovu obelodanjene strukture monetarne imovine i obaveza u stranim valutama evidentno je da je Društvo pre svega osetljivo na promene deviznog kursa EUR. U sledećoj tabeli prikazana je osetljivost Društva na apresijaciju i depresijaciju RSD za 10% u odnosu na EUR. Stopa osetljivosti od 10% predstavlja procenu rukovodstva Društva u pogledu mogućih promena kursa RSD u odnosu na EUR.


+10% -10% +10% -10%

EUR (61.846) 61.846 (63.338) 63.338

(61.846) 61.846 (63.338) 63.338


23


Tržišni rizik (nastavak) Kamatni rizik

Društvo je izloženo riziku promene kamatnih stopa na sredstvima i obavezama kod kojih je kamatna stopa varijabilna. Ovaj rizik zavisi od finansijskog tržišta i Društvo nema na raspolaganju instrumente kojima bi ublažilo njegov uticaj.

Struktura monetarnih sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine sa stanovišta izloženosti kamatnom riziku data je u sledećem pregledu:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Finansijska sredstva Nekamatonosna 454.562 619.470

454.562 619.470

Finansijske obaveze Nekamatonosne 125.501 282.550

Kamatonosne (fiksna kamatna stopa) 304.065 148.279

Kamatonosne (varijabilna kamatna stopa) 480.017 544.312

909.583 975.141

Naredna tabela prikazuje analizu osetljivosti neto dobitka za tekuću poslovnu godinu na realno moguće promene u kamatnim stopama za 1% (2014. godine - 1%), počev od 1. januara. Povećanje odnosno smanjenje od 1% predstavlja realno moguću promenu kamatnih stopa, imajući u vidu postojeće tržišne uslove. Ova analiza primenjena je na finansijske instrumente Društva koji su postojali na dan bilansa stanja i pretpostavlja da su sve ostale varijable nepromenjene.

u hiljadama RSD

2015. 2014.

+1% -1% +1% -1%

Finansijske obaveze (4.800) 4.800 (5.443) 5.443

(4.800) 4.800 (5.443) 5.443

Kreditni rizik

Društvo je izloženo kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti u mogućnosti da dugovanja prema Društvu izmire u potpunosti i na vreme, što bi imalo za rezultat finansijski gubitak Društva. Kreditni rizik obuhvata dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, potraživanja i date garancije i jemstva trećim licima.


24


Kreditni rizik (nastavak) U Republici Srbiji ne postoje specijalizovane rejting agencije koje vrše nezavisnu klasifikaciju i rangiranje privrednih društava. Usled toga, Društvo je prinuđeno da koristi ostale javno dostupne finansijske informacije (npr. podatke o bonitetu koje pruža Agencija za privredne registre) i interne istorijske podatke o saradnji sa određenim poslovnim partnerom u cilju određivanja njegovog boniteta. Na osnovu boniteta kupca, utvrđuje se iznos njegove maksimalne kreditne izloženosti, u skladu sa poslovnom politikom usvojenom od strane rukovodstva Društva. Iznos maksimalne kreditne izloženosti revidira se najmanje jednom godišnje. U slučaju povećanja iznosa dospelih potraživanja i shodno tome povećane izloženosti kreditnom riziku, Društvo primenjuje mehanizme predviđene poslovnom politikom.

Društvo ima značajnu koncentraciju kreditnog rizika, jer se njegova potraživanja i plasmani najvećim delom odnose na povezana pravna lica. Rizik likvidnosti

Rukovodstvo Društva upravlja rizikom likvidnosti na način koji mu obezbeđuje da Društvo u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze. Društvo upravlja rizikom likvidnosti održavajući odgovarajuće novčane rezerve, praćenjem planiranih i stvarnih novčanih tokova i održavanjem adekvatnog odnosa dospeća finansijskih sredstava i obaveza.

Ročnost dospeća finansijskih obaveza Društva data je u sledećoj tabeli:

u hiljadama RSD 2015. godina 2014. godina

do 1 godine Ukupno

do 1 godine Ukupno

Kratkoročni krediti 723.269 723.269 692.591 692.591 Obaveze iz poslovanja 175.559 175.559 265.361 265.361 Ostale kratkoročne obaveze 10.755 10.755 17.189 17.189

909.583 909.583 975.141 975.141

Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim novčanim tokovima na osnovu najranijeg datuma na koji će Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

26. UPRAVLJANJE RIZIKOM KAPITALA

U postupku upravljanja kapitalnim rizikom, rukovodstvo Društva ima za cilj očuvanje mogućnosti da posluje po principu stalnosti poslovanja, istovremeno maksimizirajući prinose vlasnicima i drugim interesnim stranama putem optimizacije odnosa duga i kapitala. Rukovodstvo Društva pregleda strukturu kapitala na godišnjoj osnovi.


25

26. UPRAVLJANJE RIZIKOM KAPITALA (NASTAVAK) Društvo analizira kapital kroz pokazatelj zaduženosti. Ovaj pokazatelj izračunava se kao odnos neto zaduženosti i ukupnog kapitala. Neto zaduženost se obračunava tako što se ukupne finansijske obaveze (kratkoročne i dugoročne) umanje za gotovinu i gotovinske ekvivalente. Ukupan kapital predstavlja zbir svih kategorija kapitala prikazanih u bilansu stanja i neto zaduženosti. Pokazatelji zaduženosti na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine su bili sledeći:


Ukupna zaduženost 723.269 692.591 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 22.204 20.180

Neto zaduženost 701.065 672.411 Kapital 1.392.524 1.457.892

Ukupan kapital 2.093.589 2.130.303

Pokazatelj zaduženosti 33,49% 31,56%

27. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA Na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine Društvo nije imalo finansijskih sredstava i obaveza koja se nakon početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti. Knjigovodstvene vrednosti finansijskih instrumenata obelodanjene u bilansu stanja Društva po amortizovanoj vrednosti približno su jednake njihovim fer vrednostima.

28. POTENCIJALNE OBAVEZE

Potencijalne obaveze Društva na dan 31. decembra 2015. godine po osnovu jemstava datih povezanim pravnim licima iznose 4.287.942 hiljade RSD (2014. godine – 5.924.678 hiljada RSD).

29. PREUZETE OBAVEZE

U obavljanju svojih redovnih poslovnih aktivnosti Društvo uzima u zakup opremu i prevozna sredstva. Ugovori o zakupu (operativnom lizingu) zaključuju se na period do 5 godina, bez mogućnosti jednostranog raskida ugovora.


26

29. PREUZETE OBAVEZE (NASTAVAK)

Ukupna buduća minimalna plaćanja lizinga prema neopozivim ugovorima o operativnom lizingu prikazana su u sledećem pregledu:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

do 1 godine 412 2.044 od 1 do 5 godina 429 4.023

841 6.067

30. PORESKI RIZICI

Poreski propisi Republike Srbije se često različito tumače i predmet su čestih izmena. Tumačenje poreskih propisa od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Društva mogu se razlikovati od tumačenja rukovodstva. Usled toga, transakcije mogu biti osporene od strane poreskih vlasti i Društvu može biti određen dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period zastarelosti poreske obaveze je pet godina, odnosno poreske vlasti imaju pravo da odrede plaćanje neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.

Pored navedenog, Društvo ima značajne transakcije sa povezanim pravnim licima. Iako rukovodstvo Društva smatra da Društvo poseduje dovoljnu i adekvatnu prateću dokumentaciju u vezi sa transfernim cenama, postoji neizvesnost da se zahtevi i tumačenja poreskih i drugih organa razlikuju od tumačenja rukovodstva. Rukovodstvo Društva smatra da eventualna različita tumačenja neće imati materijalno značajnih posledica po finansijske izveštaje Društva.

31. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA

Društvo je izvršilo usaglašavanje svojih potraživanja i obaveza sa stanjem na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine. U postupku usaglašavanja sa poslovnim partnerima, nisu utvrđena materijalno značajna neusaglašena potraživanja i obaveze.

32. DEVIZNI KURSEVI

Srednji kursevi za devize, utvrđeni na međubankarskom tržištu deviza, primenjeni za preračun deviznih pozicija bilansa stanja u dinare, za pojedine glavne valute su bili sledeći:

2015. 2014.

EUR 121,6261 120,9583

Kikinda, 29. marta 2016. godine.

Vladimir Golušin Generalni direktor

Dragana Mijatović Izvršni direktor finansija i administracije

KIKINDSKI MTIN A.D. KIKINDA

NAPOI\4ENE UZ FINANSIJSKE IZVESTA]E

31. decembar 2015. godine


Ukupna buduaa minlmalna plaaanja lizinga prema neopozivim ugovorima o operatlvnom zingu

prikazana su u sledeaem pregledu:

u hiljadama RSD

2015, 2014.

do l godlne

od 1do 5 sodina

EUR

Kikinda,29. marta 2016 sodine.

Vladimir colui n

GeneraLnidirektor

121,6261 120,9583

Dragana M'Ljaiovi6

direktor f inansiia i adminlstracije

472

479

2 444

4.O23

6.067

PORESKtRtZtCl

Poreski propis Republike Srbije se aesto razliaito tumaae ipredmetsu aestih izmena Tumatenje

poresk h propisa od strane poreskih vlasti u odnosu na transakciie i aktivnosil Druitva mogu se

raz kovati od turnaaenja rukovodstva Usled toga, iransakclje mo8u biti osporene od strane

poreskih vlasti iDruitvu moie biti odreden dodatni znos poreza, kazni ikamata Perod

zastarelosti poreske obaveze je pet godlna, odnosno poreske vlastl malu pravo da odrede

p aaanje nelzmirenih obaveza u roku od pet godina od kada ie obaveza nasta a

Pored navedenog, Druitvo ima znaaajne transakciie sa povezanim pravnim licima lako

rukovodstvo Dru(tva srnatra da Druitvo poseduje dovolinLl adekvatnu prateau dokumentaciju u

vezi sa transfernlm cenama, postoji neizvesnost da se zahtevi I tumaaenja poreskih i drugih

organa raz lkuju od turnaaenja rukovodstva Rukovodsivo DruStva smatra da eventLra na razlialta

tumatenja nete imati materijalno znaaajnih posledlca po frnansijske jzveitale Druiiva

USAGLASAVANJE POTRAZIVANJA I OBAVEZA

Druatvo je izvr<ilo usaglaiavanje svoi h potraiivanla obaveza sa stanjem na dan 31. decenrbra

2015. i 2014 godine U postupku usagla(avanja sa posLovnlm partnerlma, nisu utvr'lena

materijalno znaiajna neusaglaiena potraiivanja i obaveze

841

30.

31.

32. DEVIZNI KURSEVI

Srednji kursevi za devize, utvraleni na mealubankarskom triiStu deviza, primenjenr za preraiun

deviznih pozicija b ansa stanja u dinare, za poiedine g avne valute su bilis edea I

20L5. 2014.

r-1/,'t'ta;'

KIKINDSKI MLIN A.D. KIKINDA

Finansijski izveštaji za poslovnu 2015. godinu i

Izveštaj nezavisnog revizora


SADRŽAJ

Strana

Izveštaj nezavisnog revizora 1 - 2

Bilans stanja 3 Bilans uspeha 4 Izveštaj o ostalom rezultatu 5 Izveštaj o promenama na kapitalu 6 Izveštaj o tokovima gotovine 7 Napomene uz finansijske izveštaje 8 - 33

KIKINDSKI MLIN A-D. KIKINDA

BILANS STANJA

Na dan 31. decembra 2015. godine

(u hiljadama RSD)

Na pomena 2015. 2014.

AKTIVA

Stalna imovina

Nematerijalna imovina

Nekretnine, postrojenja i oprema

Dugorodni finansijski plasmani

Dugoroana potraiivan ja

Obrtna imovina

Zalihe

Potraiivanja po osnovu prodaje

Druga potraiivanja

Kratkorodni finansijski plasma ni

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Porez na dodatu vrednost

Aktivna vremenska razgraniienja

UKUPNA AKTIVA

PASIVA

Kapita I

Osnovni kapital

Rezerve

Revalorizacione rezerve

Aktuarski gubici

Nerasporedeni dobitak ranijih godina

Gubitak tekuie godine

Otkupljene sopstvene akcije

Dugorodna rezervisanja i obaveze

Dugorodna rezervisanja

Odloiene poreske obaveze

KratkoroEne obaveze

Kratkorodne finansijske obaveze

Primljeni avansi, depoziti i kaucije

Obaveze iz poslovanja

ostale kratkorodne obaveze

Obaveze po osnovu PDV

obavpze ?a oslale poreze, doprino5e i

Pasivna vremenska razgraniaenja

UKUPNA PASIVA

VANBILANSNA EVIDENCUA

313

1,.31,8.142

126

83.240

64a

1.357.960

1.089

92.132

1.401.881 1.451.429

7

8

11

12

668.370

31,5.621,

5.260

32.723

22.204

5.051

577.041,

489.018

5.1,44

17 .182

20.180

23.a92

1.577

7.O49.229 1.140.034

2.4S1.LLO 2.591.863

10 447.907

436

859.411

l740)11,4.344

lr7 .o4s)

(11.73s )

1.392.524

441 .947

436

8B 1.589

224.306

(e 2.340)

L.457.892

3.399

120.262

2.915

125.797

123.66L 724.712

druge daibine

7 23.269

?7.770

175.5 59

10.75s

43

143

4.O4€,

692.s91,

25.776

265.3 61

17.189

s63

4.439

13

934.925 1.00s.2s9

2.45L.LLO 2.s91.863

-: \'

4.501.266 6.047.800


BILANS USPEHA

Za poslovnu 2015. godinu

(u hiljadama RSD)

4

Napomena 2015. 2014. POSLOVNI PRIHODI

Prihodi od prodaje robe 14 769.040 952.002

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 15 1.086.519 1.327.866

Drugi poslovni prihodi 7.963 3.781

1.863.522 2.283.649

POSLOVNI RASHODI

Nabavna vrednost prodate robe 739.295 907.515

(Poveća je)/smanjenje vred osti zaliha uči aka (3.271) 219.168

Troškovi aterijala 16 799.552 752.226

Troškovi goriva i e ergije 39.347 58.419

Troškovi zarada i ostali lič i rashodi 17 128.245 183.401

Troškovi proizvod ih usluga 18 44.482 53.641

Troškovi a ortiza ije 59.946 69.462

Ne aterijal i troškovi 19 35.602 51.003

1.843.198 2.294.835

POSLOVNI DOBITAK/(GUBITAK) 20.324 (11.186)

Finansijski prihodi 21.429 39.404

Finansijski rashodi 20 (74.512) (135.602)

(53.083) (96.198)

Prihodi od usklađiva ja vred osti ostale i ovi e 119 43

Rashodi od usklađiva ja vred osti ostale i ovi e (470) (15.978)

Ostali prihodi 13.256 32.591

Ostali rashodi (3.781) (9.957)

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE

OPOREZIVANJA (23.635)

(100.685)

Neto dobitak/(gubitak) poslovanja koje se obustavlja 384 (1.234) GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (23.251) (101.919)

Porez na dobitak 21 6.202 9.579

GUBITAK (17.049) (92.340)

Gubitak po akciji (u dinarima) 22 (508) (2.713)

Napomene na narednim stranama či e

sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.


I)VEŠTAJ O OSTALOM REZULTATU


(u hiljadama RSD)

5

2015. 2014.

GUBITAK (17.049) (92.340)

Stavke koje eće iti reklasifikova e u

bilansu uspeha u udući periodi a

Promene revalorizacije nematerijalne imovine,

nekretnina, postrojenja i opreme 5.504 -

Aktuarski gubici po osnovu plana definisanih primanja (871) -

OSTALI BRUTO SVEOBUHVATNI DOBITAK 4.633 -

Porez na ostali sveobuhvatni dobitak (696) -

NETO OSTALI SVEOBUHVATNI DOBITAK 3.937 -

UKUPAN NETO SVEOBUHVATNI GUBITAK (13.112) (92.340)

Napo e e a ared i stra a a či e sastav i deo ovih fi a sijskih izveštaja.


I)VEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU


(u hiljadama RSD)

6

Komponente kapitala Komponente ostalog rezultata

Osnovni

kapital

Emisiona

premija

Rezerve

Neraspore-

đe i do itak

Gubitak

tekuće godine

Otkupljene

sopstvene

akcije

Revalorizaci-

one rezerve

Aktuarski

gubici

Ukupno

Stanje 1. januara 2014. godine 447.901 - 436 334.538 (141.087) - 908.444 - 1.550.232

Gu itak tekuće godi e - - - - (92.340) - - - (92.340)

Ostali sveobuhvatni gubitak - - - - - - - - -

Ukupan sveobuhvatni gubitak - - - - (92.340) - - - (92.340)

Prenos sa eraspoređe og do itka - - - (141.087) 141.087 - - - -

Prenos sa revalorizacionih rezervi - - - 26.855 - - (26.855) - -

447.901

-

436

220.306

(92.340)

-

881.589

-

1.457.892 Stanje 31. decembra 2014. godine

Stanje 1. januara 2015. godine 447.901 - 436 220.306 (92.340) - 881.589 - 1.457.892

Gu itak tekuće godi e - - - - (17.049) - - - (17.049)

Ostali sveobuhvatni dobitak - - - - - - 4.677 (740) 3.937

Ukupan sveobuhvatni gubitak - - - - (17.049) - 4.677 (740) (13.112)

Efekti otkupa sopstvenih akcija - (40.517) - - - (11.739) - - (52.256)

Prenos sa eraspoređe og do itka - 40.517 - (132.857) 92.340 - - - -

Prenos sa revalorizacionih rezervi - - - 26.855 - - (26.855) - -

447.901

-

436

114.304 (17.049)

(11.739)

859.411

(740)

1.392.524 Stanje 31. decembra 2015. godine

Napo e e a ared i stra a a či e

sastav i deo ovih fi a sijskih izveštaja.


I)VEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE


(u hiljadama RSD)

7

2015. 2014.

POSLOVNE AKTIVNOSTI

Prodaja i primljeni avansi 2.662.259 2.410.941

Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 370 38.270

Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 71.003 47.422

Isplate do avljači a i dati ava si (2.528.443) (1.675.454)

)arade, ak ade zarada i ostali lič i rashodi (132.784) (177.556)

Plaće e ka ate (24.188) (73.718)

Plaća ja po os ovu ostalih jav ih prihoda (31.304) (282.676)

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 16.913 287.229

AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

Prodaja akcija i udela 361 -

Prodaja nekretnina, postrojenja i opreme 2.092 3.830

Ostali finansijski plasmani, prilivi 11.455 201.133

Kupovina nekretnina, postrojenja i opreme (8.361) (18.777)

Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja 5.547 186.186

AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

Kratkoroč i krediti, neto 30.678 (508.303)

Otkup sopstvenih akcija (52.256) -

Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (21.578) (508.303)

Neto priliv/(odliv) gotovine i gotovinskih ekvivalenata 882 (34.888)

GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI NA POČETKU GODINE 20.180 51.705

Pozitiv e kurs e razlike po os ovu preraču a gotovi e 3.904 5.031

Negativ e kurs e razlike po os ovu preraču a gotovi e (2.762) (1.668)

GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI NA KRAJU GODINE 22.204 20.180

Napomene na narednim stranama či e

sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.


NAPOMENE U) FINANSIJSKE I)VEŠTAJE


8

1. OPŠTE INFORMACIJE

Kikindski mlin a.d. Kikinda (u daljem tekstu „Društvo“ je osnovan 1862. godine.

Društvo je orga izova o kao otvore o ak io arsko društvo i registrovano je kod Agencije za

privredne registre. Ak ija a Društva se od 24. novembra 2004. godine trguje na Beogradskoj

berzi.

Osnovna delatnost Društva je proizvodnja mlinskih proizvoda.

Sedište Društva je u Kikindi, ulica Svetozara Miletića br. 198.

Matič i broj Društva je 08021694, a poreski identifikacioni broj 100508941.

Finansijski izveštaji za poslovnu 2015. godinu odobreni su od strane rukovodstva Društva dana

29. marta 2016. godine.

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH I)VEŠTAJA

Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Društva su sastavljeni u skladu sa Zakonom o raču ovodstvu (Služ e i glasnik

RS, br. 62/2013) i drugim raču ovodstve i propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji.

Na osnovu važećih raču ovodstve ih propisa, pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u

obavezi da vođe je poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i

rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u

skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i

prikazivanje finansijskih izveštaja „Okvir“ , Među arod e raču ovodstve e standarde „MRS“ , odnosno Među arod e standarde finansijskog izveštava ja „MSFI“ , kao i tu ače ja koja su

sastavni deo standarda.

Prevod Okvira, MRS, MSFI i tu ače ja, izdatih od strane Odbora za eđu arod e

raču ovodstve e standarde i Komiteta za tu ače ja eđu arod ih standarda finansijskog

izveštava ja, utvrđuje se reše je Ministra finansija i objavljuje u Služ e o glasniku RS.

Međuti , do datuma sastavljanja finansijskih izveštaja za 2015. godinu nisu prevedene niti

objavljene sve važeće promene u standardima i tu ače ji a.

Shodno tome, prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Društvo nije u potpunosti primenilo

MRS, MSFI i tu ače ja koja su na snazi za godinu koja se završava 31. decembra 2015. godine.

I ajući u vidu materijalno z ačaj e efekte koje odstupanja raču ovodstve ih propisa Republike

Srbije od MSFI i MRS mogu da imaju na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva,

prilože i finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštaji a sastavljenim u

saglasnosti sa MSFI i MRS.

Prezentacija finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadrži i i formi obrazaca

finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Služ e i glasnik RS, br. 114/2006, 119/2008, 2/2010, 101/2012, 118/2012, 3/2014, 95/2014 i 144/2014).




9

2. OSNOVE ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH I)VEŠTAJA (NASTAVAK)

Prezentacija finansijskih izveštaja astavak

Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama dinara (RSD), osim ukoliko nije drugačije navedeno.

Dinar predstavlja zva ič u izveštaj u valutu u Republici Srbiji.

Raču ovodstve i metod

Finansijski izveštaji su sastavljeni po metodu prvobitne nabavne vrednosti, osim ukoliko MSFI ne

zahtevaju drugačiji osnov vrednovanja na ači opisan u z ačaj i raču ovodstve i

politikama.

Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su na osnovu ačela stalnosti poslovanja.

3. PREGLED )NAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA

Nekretnine, postrojenja i oprema

Nekretnine, postrojenja i oprema se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti, odnosno po ceni

košta ja za sredstva izrađe a u sopstvenoj režiji. Nabavnu vrednost či i fakturna vrednost

uveća a za sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođe ju ovih sredstava u stanje

funkcionalne pripravnosti. Nakon počet og priznavanja nekretnine se mere po revalorizovanoj (procenjenoj) vrednosti, koja

predstavlja njihovu fer vrednost na dan revalorizacije (procene), umanjenu za kumuliranu

ispravku vrednosti po osnovu amortizacije i za eventualne kumulirane gubitke po osnovu

umanjenja vrednosti. Nako počet og priz ava ja postroje ja i opre a se vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti

umanjenoj za ukupnu eventualnu akumuliranu amortizaciju i ukupne eventualne akumulirane

gubitke zbog umanjenja vrednosti.

A ortiza ija ekret i a, postroje ja i opre e se izraču ava pri e o propor io al e etode u toku procenjenog korisnog veka upotrebe sredstava, uz pri e u sledećih stopa:

Građevi ski o jekti 2,5%

Proizvodna oprema 10,0%-15,0%

Transportna sredstva 14,3%

Raču arska opre a 20,0%

Na eštaj 20,0%

Telekomunikaciona oprema 20,0%

Ostala oprema 10,0%-20,0%

O raču amortizacije poči je od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo

stavljeno u upotrebu. Amortizacione stope se revidiraju svake godine radi o raču a amortizacije

koja odražava stvarni utrošak ovih sredstava u toku poslovanja i preostali nameravani vek

njihovog korišće ja.




10

3. PREGLED )NAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (NASTAVAK)

Nekretnine, postrojenja i oprema (nastavak)

Sredstvo se isk jižava iz evidencije u momentu otuđe ja ili ukoliko se ne očekuju uduće

ekonomske koristi od upotrebe tog sredstva. Dobici ili gubici po osnovu prodaje ili otpisa sredstva

(kao razlika iz eđu neto prodajne vrednosti i knjigovodstvene vrednosti) priznaju se u bilansu

uspeha odgovarajućeg perioda.

Zalihe

Zalihe se vrednuju po nabavnoj vrednosti, odnosno ceni košta ja, ili neto prodajnoj vrednosti, u

zavisnosti koja je iža.

Nabavna vrednost uključuje vrednost po fakturi do avljača, uvozne daž i e, transportne

troškove i druge zavisne troškove nabavke. Cena košta ja obuhvata troškove direktnog

materijala, direktnog rada i indirektne troškove proizvodnje. Troškovi su uključe i u cenu

košta ja na bazi normalnog stepena iskorišće osti kapaciteta, ne uključujući troškove kamata.

Neto prodajna vrednost predstavlja vrednost po kojoj zalihe mogu biti prodate u normalnim

uslovima poslovanja, nakon umanjenja za troškove prodaje.

O raču izlaza zaliha utvrđuje se metodom proseč e ponderisane cene.

Umanjenje vrednosti imovine

Na dan svakog bilansa stanja, Društvo preispituje knjigovodstvenu vrednost svoje materijalne i

nematerijalne imovine da bi utvrdilo da li postoje indikacije da je došlo do gubitka po osnovu

umanjenja vrednosti imovine. Ukoliko takve indikacije postoje, procenjuje se nadoknadivi iznos

sredstva da bi se mogao utvrditi eventualni gubitak. Ako nije oguće proceniti nadoknadivi iznos

pojedinog sredstva, Društvo procenjuje nadoknadivi iznos jedinice koja ge eriše novac, a kojoj to

sredstvo pripada.

Nadoknadiva vrednost je neto prodajna cena ili vrednost u upotrebi, zavisno od toga koja je viša.

Za potrebe procene vrednosti u upotrebi, procenjeni udući novča i tokovi diskontuju se do

sadaš je vrednosti primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava sadaš ju tržiš u

procenu vremenske vrednosti novca za rizike spe ifič e za to sredstvo.

Ako je procenjen nadoknadivi iznos sredstva (ili jedinice koja ge eriše novac) manji od

knjigovodstvene vrednosti, onda se knjigovodstvena vrednost tog sredstva umanjuje do

nadoknadivog iznosa. Gubici od umanjenja vrednosti priznaju se odmah kao rashod, osim ako

sredstvo prethodno nije bilo predmet revalorizacije. U tom slučaju deo gubitka, do iznosa

revalorizacije, priznaje se u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata.




11


Finansijski instrumenti

Klasifikacija finansijskih instrumenata

Finansijska sredstva uključuju dugoroč e finansijske plasmane, potraživa ja, kratkoroč e

finansijske plasmane i gotovinu i gotovinske ekvivalente. Društvo klasifikuje finansijska sredstva u

neku od sledećih kategorija: sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, investicije koje se drže

do dospeća, krediti (zajmovi) i potraživa ja i sredstva raspoloživa za prodaju. Klasifikacija zavisi

od svrhe za koju su sredstva steče a. Rukovodstvo Društva utvrđuje klasifikaciju finansijskih

sredstava prilikom inicijalnog priznavanja.

Finansijske obaveze uključuju dugoroč e finansijske obaveze, kratkoroč e finansijske obaveze,

obaveze iz poslovanja i ostale kratkoroč e obaveze. Društvo klasifikuje finansijske obaveze u dve

kategorije: obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha i ostale finansijske obaveze.

Metod efektivne kamate

Metod efektivne kamate je metod izraču ava ja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili

finansijske obaveze i raspodele prihoda od kamate i rashoda od kamate tokom određe og

perioda. Efektivna kamatna stopa je kamatna stopa koja tač o diskontuje uduće gotovinske

isplate ili primanja tokom očekiva og roka trajanja finansijskog instrumenta ili gde je prikladno,

tokom kraćeg perioda na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskog sredstva ili finansijske

obaveze.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se novac u blagajni, sredstva na

tekući i deviznim raču i a kao i kratkoroč i depoziti do tri meseca koje je oguće lako

konvertovati u gotovinu i koji su predmet beznačaj og rizika od promene vrednosti.

Krediti (zajmovi) i potraživanja

Potraživa ja od kupaca, krediti (zajmovi) i ostala potraživa ja sa fiksnim ili odredivim plaća ji a

koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu klasifikuju se kao krediti (zajmovi) i potraživa ja.

Krediti i potraživa ja vrednuju se po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne

kamate, umanjenoj za umanjenje vrednosti po osnovu o ezvređe ja. Prihod od kamate se

priznaje primenom metoda efektivne kamate, osim u slučaju kratkoroč ih potraživa ja, gde

priznavanje prihoda od kamate ne bi bilo materijalno z ačaj o.

Umanjenja vrednosti finansijskih sredstava

Na dan svakog bilansa stanja, Društvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi da je došlo do

umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava (osim sredstava

iskazanih po fer vrednosti kroz bilans uspeha). O ezvređe je finansijskih sredstava se vrši kada

postoje objektivni dokazi da su, kao rezultat jednog ili više događaja koji su se desili nakon

počet og priznavanja finansijskog sredstva, procenjeni udući ovča i tokovi sredstava

izmenjeni.




12


Finansijski instrumenti (nastavak)

Umanjenja vrednosti finansijskih sredstava (nastavak)

Obezvređe je (ispravka vrednosti) potraživa ja vrši se indirektno za iznos dospelih potraživa ja

koja nisu aplaće a u određe o periodu od datuma dospeća za plaća je, a direktno ako je

e oguć ost naplate izvesna i dokumentovana. Promene na raču u ispravke vrednosti

potraživa ja evidentiraju se u korist ili na teret bilansa uspeha. Naplata otpisanih potraživa ja

k jiži se u bilansu uspeha kao ostali prihod.

Ostale finansijske obaveze

Ostale finansijske obaveze, uključujući obaveze po kreditima, inicijalno se priznaju po fer

vrednosti primljenih sredstava, umanjene za troškove transakcije.

Nakon početnog priznavanja, ostale finansijske obaveze se vrednuju po amortizovanoj vrednosti

korišće je metoda efektivne kamate. Trošak po osnovu kamata se priznaje u bilansu uspeha

o raču skog perioda.

Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju i vrše kada Društvo ima sadaš ju obavezu (zakonsku ili ugovorenu), koja

je rezultat prošlih događaja, i kada je verovatno da će odliv resursa koji stvaraju ekonomske

dobiti biti potreban da se izmiri obaveza i kada se iznos obaveze ože pouzdano proceniti.

Rezervisanja se priznaju za uduće poslovne gubitke.

Rezervisanja se vrednuju po sadaš joj vrednosti očekiva ih ovča ih odliva, uz primenu

diskontne stope pre oporezivanja koja odražava postojeće tržiš e uslove i eventualne spe ifič e

rizike povezane sa potencijalnom obavezom za koje se priznaje rezervisanje. Poveća je

rezervisanja usled proteka vremena se priznaje kao rashod po osnovu kamata.

Porez na dobitak

Tekući porez

Porez na dobitak predstavlja iznos koji se o raču ava i plaća u skladu sa propisima o

oporezivanju Republike Srbije. Ko ač i iznos obaveze poreza na dobitak utvrđuje se primenom

poreske stope od 15% na poresku osnovicu utvrđe u u poreskom bilansu Društva. Poreska

osnovica prikazana u poreskom bilansu uključuje dobitak prikazan u zva ič o bilansu uspeha

koji se koriguje za stalne razlike koje su definisane propisima o oporezivanju Republike Srbije.

Repu lički propisi ne predviđaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda mogu koristiti kao osnova

za povraćaj poreza plaće og u prethodnim periodima. Međuti , gubici iz tekućeg perioda mogu

se koristiti za umanjenje poreske osnovice udućih o raču skih perioda, ali ne duže od 5 godina.




13


Porez na dobitak (nastavak)

Odloženi porez

Odlože i porez na dobitak se o raču ava korišće je metode utvrđiva ja obaveza prema

bilansu stanja, za privremene razlike proizašle iz eđu knjigovodstvene vrednosti sredstva i

obaveza u finansijskim izveštaji a i njihove odgovarajuće poreske osnovice korišće e u

izraču ava ju oporezivog dobitka. Odlože e poreske obaveze se priznaju za sve oporezive

privremene razlike, dok se odlože a poreska sredstva priznaju u meri u kojoj je verovatno da će

oporezivi dobici biti raspoloživi za korišće je odbitnih privremenih razlika.

Odlože i porez se o raču ava po poreskim stopama za koje se očekuje da će se primenjivati u

periodu kada se sredstvo realizuje ili obaveza izmiruje. Odlože i porez se k jiži na teret ili u korist

bilansa uspeha, osim kada se odnosi na pozicije koje se k jiže direktno u korist ili na teret ostalog

sveobuhvatnog rezultata, i u tom slučaju se odlože i porez takođe raspoređuje u okviru ostalog

sveobuhvatnog rezultata.

Primanja zaposlenih

Porezi i doprinosi na zarade i naknade zarada

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Društvo je u obavezi da plaća

doprinose držav i fondovima kojima se obezbeđuje socijalna sigurnost zaposlenih. Ove

obaveze uključuju doprinose za zaposlene na teret poslodavca u iznosima o raču ati po

stopama propisanim relevantnim zakonskim propisima. Društvo je, takođe, obavezno da od bruto

plata zaposlenih obustavi doprinose i da ih, u ime zaposlenih, uplati tim fondovima. Doprinosi na

teret poslodavca i doprinosi na teret zaposlenog se k jiže na teret rashoda perioda na koji se

odnose.

Društvo nije uključe o u druge oblike penzijskih planova i nema nikakvih obaveza po ovim

osnovama.

Otpremnine

U skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom, Društvo ima obavezu da zaposlenom isplati

otpremninu prilikom odlaska u penziju u iznosu dve proseč e zarade ostvarene u Republici Srbiji

u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju. Društvo je izvršilo aktuarsku pro e u sadaš je

vred osti ove o aveze i for iralo odgovarajuće rezervisa je po to os ovu.

Lizing

Lizi g se klasifikuje kao fi a sijski lizi g u svi slučajevi a kada se ugovoro o lizi gu a Društvo pre ose svi rizi i i koristi koje proizilaze iz vlas ištva ad sredstvima. Svaki drugi lizing se

klasifikuje kao operativni lizing.




14


Lizing (nastavak)

Sredstva koja se drže po ugovori a o fi a sijsko lizi gu se priz aju u ila su sta ja Društva u visi i sadaš jih i i al ih rata lizi ga utvrđe ih a početku perioda lizi ga. Odgovarajuća o aveza pre a davao u lizi ga se uključuje u ila s sta ja kao o aveza po fi a sijsko lizi gu. Sredstva koja se drže a azi fi a sijskog lizi ga a ortizuju se toko perioda korisnog veka

traja ja ili perioda zakupa, u zavis osti od toga koji je od ova dva perioda kraći.

)akupi kod kojih zakupodava zadržava z ačaj iji deo rizika i koristi od vlas ištva klasifikuju se kao operativ i lizi g. Plaća ja po os ovu ugovora o operativnom lizingu priznaju se u bilansu

uspeha rav o er o kao trošak toko perioda traja ja lizi ga.

Prihodi i rashodi

Prihodi od prodaje robe, proizvoda i izvrše ih usluga priznaju se u bilansu uspeha pod uslovom

da su svi rizici i koristi prešli na kupca. Prihodi od prodaje se evidentiraju u momentu isporuke

robe i proizvoda ili izvrše ja usluge. Prihodi se iskazuju po fakturnoj vrednosti, umanjenoj za

odobrene popuste i porez na dodatu vrednost.

Rashodi se o raču avaju po ačelu uzroč osti prihoda i rashoda.

Preraču ava je strane valute

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preraču ate u dinare po srednjem kursu

utvrđe o na eđu a karsko tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene.

Sredstva i obaveze iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preraču ati su u dinare po

srednjem kursu utvrđe o na eđu a karsko tržištu deviza za taj dan.

Neto pozitivne ili negativne kursne razlike, nastale prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti i

prilikom preraču a pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti, k jiže e su u korist ili na

teret bilansa uspeha.

Nemonetarne stavke koje se vrednuju po principu istorijskog troška izraže og u stranoj valuti

preraču ate su po istorijskom kursu važeće na dan inicijalne transakcije.

Troškovi pozajmljivanja

Troškovi pozajmljivanja se odnose na kamate i druge troškove koji nastaju u vezi sa

pozajmljivanjem sredstava. Troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju,

izgradnji ili izradi sredstva koje se osposobljava za upotrebu, uključuju se u nabavnu vrednost ili

cenu košta ja tog sredstva. Ostali troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod perioda u kome

su nastali.




15

4. )NAČAJNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Društva da vrši procene i donosi

pretpostavke koje mogu da imaju efekta na prezentovane vrednosti sredstava i obaveza i

obelodanjivanje potencijalnih potraživa ja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja,

kao i prihoda i rashoda u toku izveštaj og perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na

prethodnom iskustvu, tekući i očekiva i uslovima poslovanja i ostalim raspoloživi

informacijama na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu da se razlikuju od

procenjenih iznosa.

Najz ačaj ija područja koja od rukovodstva zahtevaju vrše je procene i do oše je pretpostavki

predstavljena su u daljem tekstu:

Korisni vek nekretnina, postrojenja i opreme

Društvo procenjuje preostali korisni vek nekretnina, postrojenja i opreme na kraju svake

poslovne godine. Procena korisnog veka nekretnina, postrojenja i opreme je zasnovana na

istorijskom iskustvu sa slič i sredstvima, kao i predviđe i teh ološki napretkom i

promenama ekonomskih i industrijskih faktora.

Ukoliko se sadaš ja procena razlikuje od prethodnih procena, promene u poslovnim knjigama

Društva se evidentiraju u skladu sa MRS „Raču ovodstve e politike, promene

raču ovodstve ih procena i greške“. Ove procene mogu da imaju materijalno z ačaja efekat na

knjigovodstvenu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme kao i na iznos amortizacije tekućeg

o raču skog perioda.

Umanjenje vrednosti imovine

Na dan bilansa stanja, Društvo vrši pregled knjigovodstvene vrednosti materijalne i nematerijalne

imovine i procenjuje da li postoje indikacije za umanjenje vrednosti nekog sredstva. Prilikom

procenjivanja umanjenja vrednosti, sredstva koja gotovinske tokove ne ge erišu nezavisno

dodeljuju se odgovarajućoj jedinici koja ge eriše novac. Naknadne promene u dodeljivanju

jedinici koja ge eriše novac ili u vremenu ovča ih tokova mogu da utiču na knjigovodstvenu

vrednost odnosne imovine.

Ispravka vrednosti potraživa ja

Ispravka vrednosti sumnjivih i spornih potraživa ja je izvrše a na osnovu procenjenih gubitaka

usled e oguć osti kupaca da ispune svoje obaveze. Procena rukovodstva je zasnovana na

starosnoj analizi potraživa ja od kupaca, istorijskim otpisima, kreditnoj sposobnosti kupaca i

promenama u postojeći uslovima prodaje. Ovo uključuje i pretpostavke o uduće po aša ju

kupaca i očekiva oj udućoj naplati. Promene u uslovima poslovanja, delatnosti ili okolnostima

vezanim za određe e kupce mogu da imaju za posledicu korekciju ispravke vrednosti sumnjivih i

spornih potraživa ja obelodanjene u prilože i finansijskim izveštaji a.




16

4. )NAČAJNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE (NASTAVAK)

Ispravka vrednosti zastarelih zaliha i zaliha sa usporenim obrtom

Društvo vrši ispravku vrednosti zastarelih zaliha kao i zaliha sa usporenim obrtom. Pored toga,

određe e zalihe Društva vrednovane su po njihovoj neto prodajnoj vrednosti. Procena neto

prodajne vrednosti zaliha izvrše a je na osnovu najpouzdanijih raspoloživih dokaza u vreme

vrše ja procene. Ova procena uzima u obzir očekiva o kretanje cene i troškova u periodu nakon

datuma bilansa stanja i njena realnost zavisi od udućih događaja koji treba da potvrde uslove

koji su postojali na dan bilansa stanja.

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

u hiljadama RSD

)e ljište i

građevi ski objekti

Oprema

Avansi i

sredstva u

pripremi

Ukupno

Nabavna vrednost

1. januar 2014. godine 1.996.426 424.796 - 2.421.222

Nabavke u toku godine - - 30.102 30.102

Prenosi 11.373 18.729 (30.102) -

Otuđe ja i rashodovanja - (21.298) - (21.298)

31. decembar 2014. godine 2.007.799 422.227 - 2.430.026

1. januar 2015. godine 2.007.799 422.227 - 2.430.026

Nabavke u toku godine 17.291 17.291

Prenosi 7.812 8.965 (16.777) -

Efekti procene 5.504 - - 5.504

Ostala poveća ja 384 - - 384


31. decembar 2015. godine 2.021.499 410.233 514 2.432.246

Ispravka vrednosti

1. januar 2014. godine 657.275 355.141 - 1.012.416

Amortizacija 48.143 21.014 - 69.157


31. decembar 2014. godine 705.418 366.648 - 1.072.066

1. januar 2015. godine 705.418 366.648 - 1.072.066

Amortizacija 48.344 11.293 - 59.637


31. decembar 2015. godine 753.762 360.342 - 1.114.104

Sadaš ja vrednost

31. decembar 2015. godine 1.267.737 49.891 514 1.318.142

31. decembar 2014. godine 1.302.381 55.579 - 1.357.960




17

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (NASTAVAK)

Društvo je a gažovalo ezavis e pro e jiva če preduzeća Vision Consulting, Beograd da izvrše pro e u ze ljišta a da 1. decembra 2015. godine. Pro e a je izvrše a pri e o metoda

uporedivih cena. Neto efekti pro e e ze ljišta u iz osu od 5.504 hiljade RSD k jiže i su u korist revaloriza io ih rezervi i odlože ih poreskih o aveza u iz osu od 4.677 hiljada RSD, odnosno 827

hiljada RSD.

6. DUGOROČNA POTRAŽIVANJA

Dugoroč a potraživa ja iskazana na dan 31. decembra 2015. godine u iznosu od 83.240 hiljada

RSD (2014. godine – 92.132 hiljade RSD) u celosti se odnose na dugoroč a potraživa ja od

kupaca u zemlji. Pre a pla u reorga iza ije i reše ju suda, potraživa ja dospevaju a aplatu u roku od 6 godina, bez kamate.

7. ZALIHE

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Materijal 312.537 502.097

Nedovrše a proizvodnja 32.993 24.674

Gotovi proizvodi 31.691 36.740

Alat i inventar 25.336 11.164

Rezervni delovi 6.563 6.175

Roba 1.664 -

Dati avansi:

- povezana pravna lica 242.766 -

- u zemlji 18.234 2.601

671.784 583.451

Minus: ispravka vrednosti (3.414) (6.410)

668.370 577.041

8. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Kupci u zemlji:

- povezana pravna lica 152.565 266.655

- ostala pravna lica 150.674 120.923

Kupci u inostranstvu:



485.640 659.177

Minus: ispravka vrednosti (170.019) (170.159)

315.621 489.018




18

8. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU PRODAJE (NASTAVAK)

U skladu sa poslovnom politikom, svoje proizvode, robu i usluge Društvo prodaje na odlože i rok

koji u proseku iznosi 60 dana. Starosna struktura potraživa ja na dan 31. decembra 2015. i 2014.

godine predstavljena je na sledeći ači :

u hiljadama RSD

2015. 2014.

0-30 dana 294.906 293.628

30-60 dana 1.663 82.178

60-90 dana 1.335 79.477

90-180 dana 2.192 25.329

180-360 dana 90 1.167

preko 360 dana 185.454 177.398

485.640 659.177

Na dospela potraživa ja Društvo ne vrši o raču zatezne kamate. Naplata potraživa ja nije

o ez eđe a teretom na imovinu duž ika ili jemstvom trećeg lica.

Promene na ispravci vrednosti potraživa ja za 2015. i 2014. godinu su bile sledeće:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Stanje na početku godine 170.159 149.667

Nove ispravke u toku godine 3 15.978

Kursne razlike 640 6.056

Naplata prethodno ispravljenih potraživa ja (58) -

Direktan otpis potraživa ja (725) (1.542)

Stanje na kraju godine 170.019 170.159

9. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Robni krediti:

- povezana pravna lica 423 -

- u zemlji 17.183 -

Tekuća dospeća dugoroč ih kredita 15.117 17.182

32.723 17.182




19

10. OSNOVNI KAPITAL

Os ov i kapital Društva iskaza a da . de e ra 2015. i 2014. godine u iznosu od 447.901

hiljadu RSD či i . o ič ih ak ija, pojedi ač e o i al e vred osti od . RSD.

Stanje kapitala registrovano je kod Agencije za privredne registre.

Struktura os ov og kapitala Društva data je u ared o pregledu:

2015. 2014.

Broj akcija % učešća Broj akcija % učešća

Dijamant a.d. Zrenjanin 24.600 72,3% 24.600 72,3%

Frikom d.o.o. Beograd 8.157 23,9% 8.157 23,9%

Akcionarski fond a.d. Beograd 25 0,1% 1.274 3,7%

Ostali 361 1,1% 4 0,1%

Otkupljene sopstvene akcije 892 2,6% - -

34.035 100,0% 34.035 100,0%

11. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE

Odlože a poreska sredstva i o aveze a da . de e ra . i 2014. godine odnose se na

privre e e razlike po sledeći pozi ija a:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Odložene poreske obaveze:

Nekretnine, postrojenja i oprema 120.771 125.797

120.771 125.797

Odložena poreska sredstva:

Dugoroč a rezervisa ja 509 -

509 -

120.262 125.797

12. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Kratkoroč i krediti:


- u zemlji 225.877 544.312

723.269 692.591




20

12. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE (NASTAVAK)

O aveze Društva po os ovu kratkoroč ih kredita a da . de e ra 2015. godine u iznosu od

723.269 hiljada RSD (2014. godine – 692.591 hiljadu RSD) se odnose na sredstva odobrena od

strane povezanih pravnih lica i poslovnih a aka za održava je likvid osti.

Fiksne kamatne stope a odo re a sredstva a da ila sa sta ja iz ose , % godiš je i , % godiš je, dok varija il e ka at e stope iz ose M Euri or+ , % godiš je i 3M Euribor+6,95%

godiš je 4. godine – fiksne ka at e stope se kreću u raspo u od , % godiš je do , % godiš je, dok varija il a ka at a stopa iz osi M EURIBOR+ , % godiš je .

Celokupan iznos kratkoroč ih finansijskih obaveza na dan bilansa stanja denominiran je u EUR.

13. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Do avljači u zemlji:



Do avljači u inostranstvu:

- povezana pravna lica 310 196.263

- ostala pravna lica 496 2.012

Ostale obaveze iz poslovanja 60.813 -

175.559 265.361

14. PRIHODI OD PRODAJE ROBE

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Prihodi od prodaje robe u zemlji:



Prihodi od prodaje robe u inostranstvu:


- ostala pravna lica 1.110 -

769.040 952.002




21

15. PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga u zemlji:



Prihodi od prodaje proizvoda i usluga u inostranstvu:



1.086.519 1.327.866

16. TROŠKOVI MATERIJALA

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Troškovi materijala za izradu 734.354 680.274

Troškovi po oć og aterijala 61.825 69.166

Troškovi rezerv ih delova 3.117 2.778

Troškovi režijskog materijala 256 8

799.552 752.226

17. TROŠKOVI ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Troškovi bruto zarada 92.349 122.171

Troškovi otpremnina 6.265 22.677

Troškovi poreza i doprinosa na zarade

na teret poslodavca 16.448 21.627

Troškovi naknada po ugovorima 6.715 4.549

Ostali lič i rashodi 6.468 12.377

128.245 183.401




22

18. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Troškovi transportnih usluga 27.305 15.407

Troškovi usluga održava ja 6.435 8.480

Troškovi reklame i propagande 3.876 5.155

Troškovi zakupnina 2.810 18.808

Troškovi špediterskih usluga 1.728 2.122

Troškovi ostalih usluga 2.328 3.669

44.482 53.641

19. NEMATERIJALNI TROŠKOVI

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Troškovi i telektual ih usluga 3.455 7.381

Troškovi poreza i doprinosa 6.772 7.293

Troškovi fito uvere ja i ikro ioloških a aliza 4.767 7.257

Troškovi usluga deratiza ije i fu iga ije 3.448 6.269

Troškovi premije osiguranja 3.132 4.843

Troškovi platnog prometa 1.660 2.498

Ad i istrativ i i sudski troškovi 1.482 2.458

Troškovi revizije, akrediti ije i sertifika ije 2.085 2.289

Ostali nematerijalni troškovi 8.801 10.715

35.602 51.003

20. FINANSIJSKI RASHODI

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Rashodi kamata:



Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 2.271 47.046

Negativne kursne razlike:



Ostali finansijski rashodi 971 1.691

74.512 135.602




23

21. POREZ NA DOBITAK

Komponente poreza na dobitak

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Tekući poreski rashod (29) -

Odlože i poreski prihod 6.231 9.579

6.202 9.579

Usaglašava je gu itka pre oporeziva ja i poreske os ovi e

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Gubitak pre oporezivanja (23.251) (101.919)

Kapitalni dobici 196 -

Korekcije za stalne razlike 22.735 30.601

Korekcija za privremene razlike:

- raču ovodstve a i poreska a ortiza ija 39.935 49.080

- ispravka vred osti potraživa ja - -

- o ezvređe je i ovi e 4.098 2.886

- dugoroč a rezervisa ja (2.736) 3.113

- obaveze po osnovu javnih prihoda (421) 412

Poreska osnovica/(poreski gubitak) 40.556 (15.827)

Umanjenje po osnovu poreskih gubitaka (40.556) -

Umanjena poreska osnovica - -

Kapitalni dobici 196 -

O raču ati porez – 15% 29 -

Tekući porez 29 -

Preneti poreski gubici

Neiskorišće i poreski gu i i a da . de e ra . godi e iz ose 60.640 hiljada RSD (2014.

godine – . hiljadu RSD i ogu iti iskorišće i u periodu od jed e do pet godi a.




24

21. POREZ NA DOBITAK (NASTAVAK)

Neiskorišće i poreski krediti

Pregled eiskorišće ih poreskih kredita i rokovi do kada ogu da udu iskorišće i prikaza i su kao što sledi:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

do jedne godine 2.191 980

od jedne do pet godina - 2.191

od pet do deset godina 3.976 3.976

6.167 7.147

22. GUBITAK PO AKCIJI

Društvo izraču ava gu itak po ak iji kao od os eto gu itka iz ko ti uira og poslova ja koji pripada ak io ari a koji poseduju o ič e ak ije i po derisa og proseč og roja o ič ih ak ija u

opti aju za period, e uzi ajući u o zir sopstve e ak ije steče e u toku godi e od stra e Društva.

Proraču gu itka po ak iji izvrše je a os ovu sledećih podataka:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Gu itak tekuće godi e (17.049) (92.340)

Po derisa i roj o ič ih ak ija 33.566 34.035

23. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM LICIMA

U okviru svojih redov ih poslov ih aktiv osti Društvo o avlja tra sak ije sa poveza i li i a. U toku 2015. i 2014. godi e o avlje e su sledeće tra sak ije sa poveza im pravnim licima:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

PRIHODI OD PRODAJE

Prihodi od prodaje robe:

- atič o društvo 9.029 12.998

- ostala povezana pravna lica 360.665 492.203

Prihodi od prodaje proizvoda i usluga:



1.142.495 1.434.392




25


u hiljadama RSD

2015. 2014.

FINANSIJSKI PRIHODI

- atič o društvo 1.180 -


14.484 29.267

OSTALI POSLOVNI PRIHODI


2.265 9.293

OSTALI PRIHODI

- ostala povezana pravna lica 48 -

48 -

NABAVKE

- matič o društvo 123.167 20.426


285.161 612.212

FINANSIJSKI RASHODI



46.623 19.968

POTRAŽIVANJA I PLASMANI

Dati ava si do avljači a:

- ostala povezana pravna lica 242.766 -

Potraživa ja od kupaca:



Kratkoroč i finansijski plasmani:

- atič o društvo 423 -

452.684 413.556




26


u hiljadama RSD

2015. 2014.

OBAVEZE

Kratkoroč e finansijske obaveze:

- atič o društvo 243.252 148.279

- ostala povezana pravna lica 254.140 -

Obaveze prema do avljači a:

- atič o društvo 10.197 292


509.194 346.746

Ključ o rukovodstvo Društva či e direktori i čla ovi Nadzor og od ora. Nak ade plaće e ili plative ključ o rukovodstvu po os ovu jihovog rada prikaza e su u ta eli koja sledi:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Zarade i bonusi 5.902 6.508

5.902 6.508

24. INFORMACIJE O SEGMENTIMA

Segmenti poslovanja predstavljaju komponente Društva koje ostvaruju prihode i rashode, čije poslov e rezultate redov o pregleda rukovodstvo Društva i za koje postoje raspoložive zase e finansijske informacije.

Rukovodstvo Društva je orga izovalo poslova je sa sta ovišta svojih proizvoda i usluga. U tom

kontekstu, postoje tri segmenta poslovanja.

Kratak opis proizvoda i usluga svakog od seg e ata o ko e se izveštava je sledeći:

segment 1 - proizvod ja pše i e; segment 2 - proizvodnja testenine;

segment 3 - prodaja i skladište je ro e.

Raču ovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih informacija o segmentima

o koji a se izveštava su ide tič e raču ovodstve i politika a Društva o eloda je i u apo e i uz fi a sijske izveštaje.

I for a ije o seg e ti a o koji a se izveštava su date u nastavku teksta. Iznosi za prethodnu

godi u su reklasifikova i u skladu sa MSFI „Seg e ti poslova ja“.




27


Prihodi i rezultat

u hiljadama RSD

Prihodi po segmentima Rezultat po segmentima

2015. 2014. 2015. 2014.

Proizvod ja pše i e 973.034 1.220.689 41.422 (57.204)

Proizvodnja testenine 93.902 97.825 15.107 (5.757)

Prodaja i skladište je ro e 788.623 961.354 35.916 152.638

1.855.559 2.279.868 92.445 89.677

Ostali poslovni prihodi 7.963 3.781

Ostali poslovni rashodi (80.084) (105.878)

Finansijski prihodi 21.429 39.404

Finansijski rashodi (74.512) (135.602)

Ostali prihodi 13.759 32.634

Ostali rashodi (4.251) (25.935)

Rezultat pre oporezivanja (23.251) (101.919)

Prihodi po segmentima prikazani u prethodnoj tabeli u potpunosti se odnose na prihode

ostvarene od eksternih kupaca. U toku 2015. i 2014. godine nije bilo interne realizacije.

Rezultat po segmentima predstavlja dobitak svakog segmenta pre raspodele ostalih poslovnih

prihoda, finansijskih prihoda, finansijskih rashoda, ostalih prihoda, ostalih rashoda i poreza na

do itak. Ovakav rezultat predstavlja eru koja se dostavlja rukovodstvu Društva u svrhu do oše ja odluke o alo ira ju resursa to seg e tu i o e jiva ju jegovih perfor a si.

Imovina

Imovina segmenata na dan bilansa stanja data je u pregledu koji sledi:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Proizvod ja pše i e 1.043.921 1.072.782

Proizvodnja testenine 168 7.807

Prodaja i skladište je ro e 63.150 75.767

Ukupna imovina po segmentima 1.107.239 1.156.356

I ovi a koja se e ože raspodeliti po seg e ti a 1.343.871 1.435.507

Ukupna imovina 2.451.110 2.591.863

)ajed ički korišćena imovina alocirana je na osnovu prihoda ostvarenog od strane svakog

seg e ta, od os o roja zaposle ih u svako od seg e ata koji koriste zajed ičku i ovi u.




28


I ovi a koja se e ože raspodeliti ije alo ira a po segmentima jer se njom upravlja na nivou

Društva.

Informacije o prihodima od prodaje

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Braš o T – 500 446.677 604.826

Žitari e 678.880 806.381

Braš o T – 400 221.858 260.772

Usluga skladište ja 27.546 33.697

Ostali proizvodi i usluge 480.598 574.192

1.855.559 2.279.868

Geografske informacije o prihodima od prodaje

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Srbija bez Kosova 1.190.643 1.539.559

Hrvatska 356.746 353.782

Bosna i Hercegovina 264.442 317.725

Crna Gora 30.226 37.442

Ostale zemlje 13.502 31.360

1.855.559 2.279.868

I for a ije o ajveći kup i a

U okviru prihoda od prodaje seg e ata Proizvod ja pše i e i Proizvod ja teste i e iskaza ih u iznosu od 973.034 hiljade RSD (2014. godine – 1.220.689 hiljada RSD), odnosno 93.902 hiljade

RSD (2014. godine – od os o . hiljada RSD uključe i su prihodi u iz osu od 399.039 hiljada

RSD (2014. godine – 422.587 hiljada RSD od ajvećeg kup a Društva.

25. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima

Poslova je Društva je izlože o različiti fi a sijski rizi i a: tržiš o riziku, kredit o riziku i riziku likvid osti. Progra upravlja ja fi a sijski rizi i a Društva je us ere a e oguć ost predviđa ja događaja a fi a sijski tržišti a i teži i i izira ju ogućih egativ ih efekata a fi a sijske perfor a se Društva.




29


Ciljevi upravljanja finansijskim rizicima (nastavak)

Društvo e koristi ikakve fi a sijske i stru e te zaštite od efekata fi a sijskih rizika a poslova je iz razloga što takvi i stru e ti isu u širokoj upotre i, iti postoji orga izova o tržište takvih i stru e ata u Repu li i Sr iji.

Tržiš i rizik

Tržiš i rizik se od osi a rizik da određe e pro e e tržiš ih e a, kao što su pro e e kurseva stra ih valuta i pro e a ka at ih stopa, ogu da utiču a visi u prihoda Društva ili vred ost

jegovih fi a sijskih i stru e ata. )adatak upravlja ja tržiš i rizi i a jeste da se upravlja i ko troliše izlože ost tržiš i rizi i a u okviru prihvatljivih pokazatelja, uz opti iza iju pri osa Društva.

Devizni rizik

Izlože ost Društva deviz o riziku prve stve o se od osi a ostale dugoroč e fi a sijske plas a e, kratkoroč e fi a sijske plas a e, potraživa ja, gotovinu i gotovinske ekvivalente,

dugoroč e kredite, ostale dugoroč e o aveze, kratkoroč e fi a sijske o aveze i o aveze iz poslovanja denominirane u stranoj valuti.

K jigovodstve a vred ost o etar ih sredstava i o aveza Društva u stra i valuta a a da izveštava ja je sledeća:

u hiljadama RSD

Imovina Obaveze

2015. 2014. 2015. 2014.

EUR 167.624 260.917 786.079 894.300

167.624 260.917 786.079 894.300

Na osnovu obelodanjene strukture monetarne imovine i obaveza u stranim valutama evidentno

je da je Društvo pre svega osetljivo a pro e e deviz og kursa EUR.

U sledećoj ta eli prikaza a je osetljivost Društva a apresija iju i depresija iju RSD za % u odnosu na EUR. Stopa osetljivosti od 10% predstavlja procenu rukovodstva Društva u pogledu

ogućih pro e a kursa RSD u od osu a EUR.

u hiljadama RSD

2015. 2014.

+10% -10% +10% -10%

EUR (61.846) 61.846 (63.338) 63.338

(61.846) 61.846 (63.338) 63.338




30


Tržiš i rizik (nastavak)

Kamatni rizik

Društvo je izlože o riziku pro e e ka at ih stopa a sredstvi a i o aveza a kod kojih je ka at a stopa varija il a. Ovaj rizik zavisi od fi a sijskog tržišta i Društvo e a a raspolaga ju instru e te koji a i u lažilo jegov uti aj.

Struktura monetarnih sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine sa

sta ovišta izlože osti ka at o riziku data je u sledeće pregledu:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Finansijska sredstva

Nekamatonosna 454.562 619.470

454.562 619.470

Finansijske obaveze

Nekamatonosne 125.501 282.550

Kamatonosne (fiksna kamatna stopa) 304.065 148.279

Kamatonosne (varijabilna kamatna stopa) 480.017 544.312

909.583 975.141

Naredna tabela prikazuje analizu osetljivosti neto dobitka za tekuću poslovnu godinu na realno

oguće promene u kamatnim stopama za 1% (2014. godine - 1%), počev od 1. januara.

Poveća je odnosno smanjenje od 1% predstavlja realno oguću promenu kamatnih stopa,

i ajući u vidu postojeće tržiš e uslove. Ova analiza primenjena je na finansijske instrumente

Društva koji su postojali na dan bilansa stanja i pretpostavlja da su sve ostale varijable

nepromenjene.

u hiljadama RSD

2015. 2014.

+1% -1% +1% -1%

Finansijske obaveze (4.800) 4.800 (5.443) 5.443

(4.800) 4.800 (5.443) 5.443

Kreditni rizik

Društvo je izlože o kredit o riziku koji predstavlja rizik da duž i i eće iti u oguć osti da dugova ja pre a Društvu iz ire u potpu osti i a vre e, što i i alo za rezultat fi a sijski gu itak Društva. Kredit i rizik o uhvata dugoroč e i kratkoroč e fi a sijske plas a e, potraživa ja i date gara ije i je stva treći li i a.




31


Kreditni rizik (nastavak)

U Repu li i Sr iji e postoje spe ijalizova e rejti g age ije koje vrše ezavis u klasifika iju i ra gira je privred ih društava. Usled toga, Društvo je pri uđe o da koristi ostale jav o dostup e finansijske informacije (npr. podatke o o itetu koje pruža Age ija za privred e registre i i ter e istorijske podatke o sarad ji sa određe i poslov i part ero u ilju određiva ja

jegovog o iteta. Na os ovu o iteta kup a, utvrđuje se iz os jegove aksi al e kredit e izlože osti, u skladu sa poslov o politiko usvoje o od stra e rukovodstva Društva. Iz os

aksi al e kredit e izlože osti revidira se aj a je jed o godiš je.

U slučaju poveća ja iz osa dospelih potraživa ja i shod o to e poveća e izlože osti kredit o riziku, Društvo pri e juje eha iz e predviđe e poslov o politiko .

Društvo i a z ačaj u ko e tra iju kredit og rizika, jer se jegova potraživa ja i plas a i ajveći delo od ose a poveza a prav a li a.

Rizik likvidnosti

Rukovodstvo Društva upravlja riziko likvid osti a ači koji u o ez eđuje da Društvo u svako tre utku ispu java sve svoje o aveze. Društvo upravlja riziko likvid osti održavajući odgovarajuće ovča e rezerve, praće je pla ira ih i stvar ih ovča ih tokova i održava je adekvatnog odnosa dospeća fi a sijskih sredstava i o aveza.

Roč ost dospeća finansijskih obaveza Društva data je u sledećoj tabeli:

u hiljadama RSD

2015. godina 2014. godina

do

1 godine Ukupno

do

1 godine Ukupno

Kratkoroč i krediti 723.269 723.269 692.591 692.591

Obaveze iz poslovanja 175.559 175.559 265.361 265.361

Ostale kratkoroč e o aveze 10.755 10.755 17.189 17.189

909.583 909.583 975.141 975.141

Prikazani iznosi zasnovani su na nediskontovanim ovča i tokovima na osnovu najranijeg

datuma na koji će Društvo biti obavezno da takve obaveze namiri.

26. UPRAVLJANJE RIZIKOM KAPITALA

U postupku upravlja ja kapital i riziko , rukovodstvo Društva i a za ilj očuva je oguć osti da posluje po pri ipu stal osti poslova ja, istovre e o aksi izirajući pri ose vlas i i a i drugi i teres i stra a a pute opti iza ije od osa duga i kapitala. Rukovodstvo Društva pregleda strukturu kapitala a godiš joj os ovi.




32

26. UPRAVLJANJE RIZIKOM KAPITALA (NASTAVAK)

Društvo a alizira kapital kroz pokazatelj zaduže osti. Ovaj pokazatelj izraču ava se kao od os eto zaduže osti i ukup og kapitala. Neto zaduže ost se o raču ava tako što se ukup e

fi a sijske o aveze kratkoroč e i dugoroč e u a je za gotovi u i gotovi ske ekvivale te. Ukupan kapital predstavlja zbir svih kategorija kapitala prikazanih u bilansu stanja i neto

zaduže osti.

Pokazatelji zaduže osti na dan 31. decembra 2015. i 2014. godine su bili sledeći:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

Ukupna zaduže ost 723.269 692.591

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 22.204 20.180

Neto zaduže ost 701.065 672.411

Kapital 1.392.524 1.457.892

Ukupan kapital 2.093.589 2.130.303

Pokazatelj zaduže osti 33,49% 31,56%

27. FER VREDNOST FINANSIJSKIH INSTRUMENATA

Na dan 31. decembra 2015. i 2014. godi e Društvo ije i alo fi a sijskih sredstava i o aveza koja se ako počet og priz ava ja vred uju po fer vred osti.

Knjigovodstvene vrednosti finansijskih instrumenata obeloda je e u ila su sta ja Društva po a ortizova oj vred osti pri liž o su jed ake jihovi fer vred osti a.

28. POTENCIJALNE OBAVEZE

Pote ijal e o aveze Društva a da . de e ra 2015. godine po osnovu jemstava datih

povezanim pravnim licima iznose 4.287.942 hiljade RSD (2014. godine – 5.924.678 hiljada RSD).

29. PREUZETE OBAVEZE

U o avlja ju svojih redov ih poslov ih aktiv osti Društvo uzi a u zakup opre u i prevoz a sredstva. Ugovori o zakupu operativ o lizi gu zaključuju se a period do godi a, ez

oguć osti jed ostra og raskida ugovora.




33


Ukupna uduća minimalna plaća ja lizinga prema neopozivim ugovorima o operativnom lizingu

prikazana su u sledeće pregledu:

u hiljadama RSD

2015. 2014.

do 1 godine 412 2.044

od 1 do 5 godina 429 4.023

841 6.067

30. PORESKI RIZICI

Poreski propisi Republike Srbije se često različito tu ače i predmet su čestih izmena. Tu ače je

poreskih propisa od strane poreskih vlasti u odnosu na transakcije i aktivnosti Društva mogu se

razlikovati od tu ače ja rukovodstva. Usled toga, transakcije mogu biti osporene od strane

poreskih vlasti i Društvu ože biti određe dodatni iznos poreza, kazni i kamata. Period

zastarelosti poreske obaveze je pet godina, odnosno poreske vlasti imaju pravo da odrede

plaća je neizmirenih obaveza u roku od pet godina od kada je obaveza nastala.

Pored navedenog, Društvo ima z ačaj e transakcije sa povezanim pravnim licima. Iako

rukovodstvo Društva smatra da Društvo poseduje dovoljnu i adekvatnu prateću dokumentaciju u

vezi sa transfernim cenama, postoji neizvesnost da se zahtevi i tu ače ja poreskih i drugih

organa razlikuju od tu ače ja rukovodstva. Rukovodstvo Društva smatra da eventualna različita

tu ače ja eće imati materijalno z ačaj ih posledica po finansijske izveštaje Društva.

31. USAGLAŠAVANJE POTRAŽIVANJA I OBAVEZA

Društvo je izvršilo usaglašava je svojih potraživa ja i obaveza sa stanjem na dan 31. decembra

2015. i 2014. godine. U postupku usaglašava ja sa poslovnim partnerima, nisu utvrđe a

materijalno z ačaj a eusaglaše a potraživa ja i obaveze.

32. DEVIZNI KURSEVI

Sred ji kursevi za devize, utvrđe i a eđu a karsko tržištu deviza, pri e je i za preraču deviz ih pozi ija ila sa sta ja u di are, za pojedi e glav e valute su ili sledeći:

2015. 2014.

EUR 121,6261 120,9583

" (rxtNDSKl i4tlN'.kctorensxo causrvo

Bo!,--j.: I 1116

,,,osnovan 1862

IZVESTA] O POSLOVANJU

Na osnovuahna 2e zakona o raiunovodstvu (,s. chsnikMtN"ADKklnda(malen brcj m02r69a)ohjavljujesledea:

Rs , br.621201r.dare zaron) ,,i r NDs(l

,,K KrNDs(r MLrN" AD Krknda (u dallem teknu: ,,Drulrvo',)organ rovano kao otvoreno ak.lonauko drunvo lres strcvanole kod

sod ne Druilvo leAsen.ie za prvrednp.+Ete Relenren

Pro,vodnla ml n+ih proaoda.

sedlite Druatvare u K k ndr, u casverozah M ena: bror 193

03021694,apore!kiidenttukacianlbroj100s0394l.

oGanl upravljanla u Druitvu su:

Druitvo posule sa matEnm p6vnm drultvom,,DFmant AD zrenlanln lsa osaim povezanim

pGVnml.ima Proizvodnla lprodaF se obavljaju nalednom mestu, sdere res{rov:no !ed ita Druitva, u

uli.isvetozara M letiia brol193 u (lkindl Dru!tvo raspoais skadlin n prosto.om na lokacjama u Moknnu '

Banatskoh Arande ovu I masacinsk m in oinlm prcnorom u Novom Miolevu iK klndi

Druitvo le org:nz.vano u ietkl sektora: sektor orozvodnja, sekior oparacja, sektor rnans'la l

adm n*kcle sektor Glunovodstva

Predureaele usaB aso svote akrvnon' r se nkovao'

. sistemmen:dimeniakvaitetomsazahtevmanandatuasRPs so90012003,

sstem menadimenta bezbednoiau hrane sa zahtevma EN so 22000:200s prn.ipima sadr:anim u

coDEx AL MENTAR us cacl RcP 1 le6errevizrF 4lr00r,. s *em menad:menta rivotnom ved nom (EMs) u skhdu s aid dom 5RPS rSo 14001:200s,

sa pr menom na.e okupnoj loka.ri praduzeia u rcklnd, u svim njenim oruan za.ionlm de ov na i odn.ti na

prozvodn,u promer prctrvoda od ,ta I bralna.

PreduEae je akreditova o s stem menadrmenta hboGtorre u skDdu sa zahtevima dandarda 9RP5

so/ Ec1702s:2006u skaan obim aked tacie.

,a,osnovan 1862

,,KkndskmnAD(lkrndarmaKodokkorporarvnogupEvlanFkojileobFVrennantErnetnridrunvr Drunvo sprovodj 5vol Kodek korpora(ivnos upcvFnF u k pnh.p korporsMeprake n oitou ve.sa pEV maak.onara, tran!parantnoiiu lavuoiiuponovanra.

A, F NAN5 ISKOG POTOZAIA

UKU UtUIU.I HNANg[KE INEF

NFORI\'lACUE O I(ADROVSKIM PIANNMA

Anstho aivdrenih pnhado, toshodo I ftzukoro pastouonjo, rnrtizo osnowih fincnsibkih pokdzdteljo:

tuhod od prodaepro zvoda, robeiuduea

DuEorcina rczedisanla i obaveze

to,5

te od 10% u 2a$, qodini u odnosu no 2014. sodin!:

zaihe i potaivanla po o5novu prodaje - u 201s godr^ re ostvareno neznatno poveian,e hlha, :potatvanra po oinovu prodae ru s s ra le,ie rmanjen iob m proda,e u odiosu na 2014 3od nl

,boBsmanjlnF pronvodnoskap{ kupa mln: uodia.ma 3005:014

kra'koroin riansjski pdman - u 2015 sodLtr ie drultvo uoi o u zaledn'ik! pmizvodnru dao

Fmen5furobunaaBrojoktakodasuseGtkoroinlnaniJskpasman'poveaa,!odno5uiaprethodnt

Dusmana Erruismia - nqmtio re doilo do poveian,a dusoroinih rezeruEanF u 201s sodniErere.v6anJa a orpremnrn. u odnDsu na 2014.8od nu,

ob:reE zpoloEnja u toku 201s sod'ne 5usmanleneobaveze , pos ovanja zbo8 smai,enos prcmek

robe go(ovh proaoda,er re dru3tuo u pruo, polovn 2014. sodLne b o Dkupa. mlna u odiarma

prozvod lo,E reatrova o v'!e s smanren le obm qovne ro6oh u odiosu n:

,,,osnovan 1462

OBRA.UN F NANSUS(H POKAZATEUA

Anotizo ostootpnih p hodo, rorh.do i re,ltbb pEtovonio ehkvtdnas, ekanoniihost, tentobitno* dtuitvc:

Posebntd 6vnad ra salventno*,

r nepen rikvidndti (sdovina/k*.obavue)

rr 5lepen llkvidnosu (ob^na sedstava.

Nero obdni kaplial (obdna imovina-kratkoroine

cem akija najvi!: i najnira u izve3r:jnom pe,iodu,

ako se trsovalo lposebnoza rcdovne ipriont.tn.)

Pnnos ^a

ukupni kapnar (bruto doh r/ukupan kapital)

Nero pr nos na sopnv.ni kapital (neto do6ir/akciFkl

stepenzaduieno (ukupneobavez./urupan[apit:D

,a,osnovan 1462

Dobitak poakcii lneto dohitak/brci hdatih ak.iia)

sp aiena div denda po redovnoj i prionteinoj ak.lji,

posrednie 3 sodiie, pojedinaino pogodinaha

Diu!tuo "(lkndsk ols sod ne broj 11s ap6?nh koj le smmjen

odnoa na cu d:n prethodne god ne {126)

rroq+ono1d ruruo npotte hrcdon3t)2.20t5.qodtne;t).t2.2014.sootne)est.deid

srorctdc ntukutd zcpostenth no don 31.12.2o1s. sodine

zapoden.. Talo're, rea izovano

druaa usavrnvana-posotrh,u irladusa aodlioim parcvma usavrnvan: r.atrovanoje 13 obuka u

je jo 6obL " o" r{ o: p'{. dq " pr o' Po'"dobr do "s"'.o.dld'kao oosetenruan'n sem'nar ma, salmovima ls itno.

.aaosnovan 1862

IlrU ZASTIE 2NOTNE SREDINE

Dtunvore u tolu 2015 god ne llas redine, a n:insiarn,ia su.

OPISSVIH VT,NUIH POSIOVNIH O

cikona na prFmnom men! nasGari

." )0 q sod, i l " do.to do.d-', L po o- doBada.

VAZNUI POSLOVI 5A POVEZANIM UCIMA

Drulivos povebnim r. ma (l prometrobelusuga uzemImonransvu

PTANIRANI EIJDUO RAZVOI

Upanuzanarednusodnu epredvldanoosv:anieiirenFnanovatr:ina.

AIfiIVNOSTIU OBIASII STRAiIVAN]A ] RAZVOIA

!rroku20ls sodnadrunvojEoikupiose2akrre.uroku2014 codineniiebloiti.anFsopsdenhudek

I7I d,FNOSTI UPRIVI IANF FINAN

Bi,ikodptoh*e. d

Drunvo re izo:eno ri?ku od promeia .ena svorh prozvoda, rer se s!oa:v: sa lntenzivnDm

[onkuen.i]om, !to ie se pokuiat pravarA koz pronreile podovanja na poju tr3oune, poveiaios obima

pos NmF '

afdn m EmFma

.raosnovan 1862

Da bise poboi!ala ikvdnost Druitva povedanle nepen upcvljanja likvdnolau kako bl5e obezbedia

vednva h ,nironje obaveza. PainF ie uimecva naFsnodef'nkan pan prlllva iodlva novianh vEdnava, ro

jert, prmenluje 5e koncept punos pok ta ohaveza. u.iju pobolj3ane nap ate uz ma,u se sedsva obe,bedenF

Kon.entaciju kredihos ri,ika Druitvo poktri:va da prcvazide dlverelfkacijom kupaca na domaaem '

Sef du:be linanrija i kaunovod$va

M

"(ll(lNDsKl MLIN.AKCIONARSKO DFUINO

-a/a,osnovan 1462

Dja!fuieno da je prema iaiam Mlb.ljem saaaniu, GodiBdi riesijsk iz@91!j sshvlen uz pdmgnu odsovaEluClh

medunaDd n h slandada hssllskos iealflanla i da d ale stii te i obiekt vie podallie o imovini, obMama, tnmsijsion

poloiaju ip@lovanlu, dobi.im i g ! blcima, lokdima solovlne pomenama na kapilrlujamoO drustE

,,,osnovan 1862

zlavluPm da do doslavlanja ovoq GodianFs

sednicu sk!oltrne akconaG. Godianji inansl sk' zvenal

Kinda ia usvaFnte do 3006.2016 godiie u skladu

arc omra o usvajanju cod snle! fiansilskos zvellala za

p€iLja K ndsk mln AD Kikinda n'le odr:ao rcdoviu godllnju

22015 godmubaeupua€nSkuPalirakconaE Kkndsk mn AD

sa odedmaba zakona o pivednim drusNma oduka skupaLne

2015. qod nu b @ naknadno oblavlena u @ 6t

'XIKINDSKI IlLIN !AKCIONAASKO DFlJSTVO

.....:=-:_\VLad m r Go,u!'n

,r/aosnovan 1862

'KIKINDSKI MLIN'lKcroNARsKo DRUSTvo

5h lr. vle

I2JAVA

rzla!1plem da ae odura o pokdu gublia z dniih godiia bti upuaena

(*nda ia Gvalaile do 30052016 godine u skladu sa odredmaba ukona o

akc ona6 o Fkidu gubifta n Enil h sodina b ie naknadno objavlena u ce 6t

Skupi Lin akc ona ra ,( kindski mln' AD

pivrednm druEtvma. Odtuka StupaLins

Vladimir

Golušin

282037-05059

77800018

Digitally signed by

Vladimir Golušin

282037-0505977800

018

Date: 2016.04.28

13:38:05 +02'00'

kikindski mlin ad izvestaj o poslovanju za...kikindski mlin a-d. kikindabilans stanja na dan 31....

Documents