karl kaucki tomas mor i njegova utopija

Click here to load reader

Post on 27-Oct-2014

311 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Biblioteka MARKSIZAM I NJEGOVI IZVORI

Urednik DUAN MALETI

KARL KAUCKI

TOMAS MOR NJEGOVA UTOPIJASA ISTORIJSKIM UVODOM

PREVEO Dr VLADIMIR NENADOVI

KULTURA 1967. BEOGRAD

Naslov originala KARL KAUTSKY THOMASMORE UND SEINE UTOPIE MIT EINERHISTORISCHEN EINLEITUNG

Verlag J. H. W. Dietz nach F. GMBH Hannover

Kad sam naumio da prikaem poetke socijalizma za Internacionalnu biblioteku'', mislio sam da u o Moru i

3

KARL KAUCKI

Minceru moi da piem skupa u istoj svesci. Meutim, tosam se vie udubljivao u studiju o Moru, to me je ona sve vie zanosila, i pisac Utopije mi se inio sve znaajniji i privlaniji. Poslu sam priao bez ikakvih predubeenja. Dananji socijalistiki pokret nee nita dobiti time to je ocena o Moru povoljna, niti e to izgubiti ako je ona loa. Istinsko oduevljenje za tog oveka, koje se u meni konano rodilo, treba pripisati celoj njegovoj linosti, a ne njegovom teoretskom stavu kao socijalista. U odnosu na njega nisam nikad zaboravio svoj zadatak kritiara; ako bi, uprkos tome, nekom od italaca moje prikazivanje Mora izgledalo suvie jednostrano i povoljno, onda mu mogu samo rei da je ono jo uvek hladno u poreenju sa gotovo svim ostalim Morovim biografijama koje nisu uvek pisali partijski prijatelji. Nemogue je baviti se Morom a ne zavoleti ga. O Tomasu Moru postoji u Engleskoj obimna literatura, jer je on tamo postao neka vrsta nacionalnog heroja. U Nemakoj je on, u svojoj sutini, malo poznat, sem meu ljudima od struke. Ali su i Englezi dosad u njemu videli samo praktinog politiara i naunika humanistu; s njegovim socijalizmom nisu znali ta da ponu. Sve mi je to dalo povoda da Mora prouim dublje, i da istorijskom i biografskom momentu dam vie mesta nego to sam prvobitno naumio. U tome mi je pomogla okolnost to sam u Britanskom muzeju naao svu literaturu o Moru koja je iole znaajna. Nadam se da sam proirenjem ovog svog rada doprineo popunjavanju jedne praznine koja je postojala ne samo u socijalistikoj nego i u istorijskoj literaturi

4

KARL KAUCKI

Nemake. Ovaj rad, meutim, nije namenjen samo ljudima od struke, ve i iroj publici. Morao sam pretpostaviti da ta publika ne poznaje istorijsku situaciju koja je rodila Mora, a bez shvatanja te situacije nije ni njega mogue razumeti. Ta je situacija, meutim, bila tako specifina da se nije mogla izloiti u nekoliko rei, ve sam esto morao zai daleko u istoriju srednjeg veka. Tako je nastao uvod koji ini prvi od tri odeljka ovog dela. Meni se taj uvod inio utoliko potrebniji, to moje stanovite prema istoriji nije ono uobiajeno idealistiko, ve je materijalistiko prema Marksovom shvatanju istorije. U ovom radu samo sam retko imao prilike da citiram dela Marksa ili Engelsa. Pojedini citati, takoe, ne bi dovoljno pokazivali ta ja njima dugujem u teoretskom pogledu. Citatima se moe pokazati preuzimanje izvesnih injenica i gledita jednog autora, ali ne i dokazati pokuaj usvajanja itavog njegovog metoda istraivanja. Zbog toga na ovom mestu mogu samo rei da, ukoliko mi je uspelo da postavim neka nova gledita dostojna panje, to imam da zahvalim Marksovom shvatanju istorije i njegovom istorijskom metodu. Taj plodni metod koji istraivau na svakom koraku otvara nove i iznenaujue vidike, kao i njegova primena na prouavanje jednog oveka i jednog van-

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

5

redno zanimljivog doba, uinili su da mi je trud koji sam uloio pri sastavljanju ovog dela bio izvanredno prijatan. eleo bih da njegov predmet bude i za itaoce tako privlaan, kao to je bio za autora. London, avgusta 1887.Karl KAUCKI

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJUPrvo izdanje ove knjige ve je pre mnogo godina bilo rasprodato a ja nisam stigao da se upoznam s novijom literaturom o Moru, jer su me moji radovi potpuno udaljili od doba reformacije. Tek poslednjeg leta meni se opet ukazala prilika za to i bio sam iznenaen kada sam video da je ta literatura neobino mala i da ne daje povoda ni za kakvu znaajniju izmenu. Izuzev dodavanja nekih nebitnih detalja i ponovne redakcije s formalne strane, nita u ovom izdanju nije izmenjeno. Ja ga mogu predati itaocu u prijatnom saznanju da se za dve decenije, koliko je prolo od pisanja moga Mora, ba nita nije pokolebalo ni u rezultatima, ni u metodu kojim su oni postignuti. Moj Tomas Mor je bio prvi vei istorijski rad koji je objavio jedan od nemakih uenika Marksa i Engelsa na temelju materijalistikog shvatanja istorije, koje su razvili nai uitelji. Ovo shvatanje, kome se tada jo poklanjalo malo panje, postalo je u meuvremenu vladajui metod socijalne demokrati je, a preko nje i celog proleterskog miljenja; u istoj su meri, razume se, porasli i kritiki napadi na taj metod i to ne samo iz redova naih protivnika. No sve te kritike i krize nisu ni najmanje omele napredovanje i razvoj materijalistikog shvatanja istorije. Ono (pokazuje svoje plodonosno dejstvo kako u naunoj literaturi, koja se iz godine u godinu mnoi na najrazliitijim jezicima i koja nam prua sve dublji uvid u prolost i sadanjicu,

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

7

tako i u sigurnosti i doslednosti koju daje praksi proleterske klasne borbe u svim kulturnim zemljama. A takva dejstva su probni kamen na kome se najpouzdanije proverava jedan metod istraivanja i miljenja: vi ete ga prepoznati po njegovim plodovima.Berlin, marta 1907.Karl KAUCKI

PRVI ODELJAK

DOBA HUMANIZMA I REFORMACIJEUVODDve dinovske figure stoje na pragu socijalizma: Tomas Mor i Tomas Mincer, dva oveka, iji je glas u svoje vreme ispunjavao itavu Evropu: jedan od njih dravnik i naunik koji je zauzeo najvii politiki poloaj u svojoj otadbini i ija su dela izazvala divljenje njegovih savremenika; drugi agitator i organizator, pred ijim su, na brzinu prikupljenim gomilama proletera i seljaka, uzdrhtali nemaki kneevi. Obojica meusobno iz osnova razliiti u svome gleditu, u metodu i temperamentu, obojica jednaki u svom krajnjem cilju, u komunizmu, jednaki u smelosti i vrstini ube- enja, jednaki u krajnjoj sudbini: obojica su umrli na gubilitu. Ponekad pokuavaju da Moru i Minceru ospore slavu da su zapoeli istoriju socijalizma. Slino omiljenoj pesmi: da je oduvek bilo siromaha i da e ih uvek biti, objanjavaju takoe da je oduvek bilo socijalista i da e ih uvek biti, razume se, s tim to nikad nee biti blie svom cilju; za dokaz nam navode niz socijalista starog veka, od Likurga i Pitagore do Platona, brae Graha, Katiline, Hrista, njegovih apostola i uenika.

Ne pada nam na pamet da poriemo da se sa razvitkom robne proizvodnje ve u starom veku razvijala jedna klasa slobodnih ljudi bez svojine, koju su Rimljani nazivali proleterima. U vezi s tim pojavile su se isto tako ve i tenje za ukidanjem ili ublaavanjem nekih socijalnih nejednakosti. Ali je antiki proletarijat bio potpuno drukiji od savremenog. To je ve toliko puta dokazano da nemamo potrebe da se u to ovde uputamo. Dovoljno je utvrditi da se savremeni proletarijat razlikuje od antikog, kao to se radnik, bez koga se ne moe i na kome poiva itava kultura, razlikuje od odvratne skitnice i gotovana. Takozvani antiki socijalizam se isto tako razlikuje od savremenog kao to se antiki proletarijat razlikuje od savremenog proletarijata. Da bi se dokazala ta razlika, bila bi potrebna posebna rasprava koja bi morala obuhvatiti itavu antiku istoriju, jer su razne antike socijalistike" tenje, koje povrno posmatrane izgledaju kao forme izraavanja istog principa, u stvari imale najrazliitije uzroke i sluile najrazliitijim tendencijama. Uobiajena istoriografija veruje da je u Rimu Julija Cezara i u Atini Demostena nala isti proletarijat kao i u Parizu Napoleona III ili u Berlinu za vreme male opsade. U stvarnosti, pak, nije ak ni savremeni proletarijat u kratkom razmaku od jedva 400 godina otkad je nastao stalno bio jedan te isti, ve je u tom periodu proiveo ogromne promene koje odgovaraju istovremenom ekonomskom razvitku. Dananji proletarijat se u bitnim crtama ve pokazuje drukiji od onoga iz 1848, a kamoli od

UVOD

15

onoga iz vremena Utopije! Kapital se tada nalazio tek na poetku svoje ekonomske revolucije; feudalizam je jo imao iroku mo nad privrednim ivotom narodnih masa. Nove ideje koje su bile uslovljene novim interesima jo su uzimale ruho onog misaonog sveta koji je proizaao iz feudalizma, a taj misaoni svet dejstvovao je i dalje u tradicionalnim iluzijama, iako mu je odgovarajua materijalna baza ve bila uzdrmana iz temelja. Specifinom karakteru toga vremena morao je da odgovara i tadanji socijalizam. Mor je bio edo svoga doba; on nije mogao da pree njegove okvire; to je on, meutim, u drutvu svoga vremena ve video probleme koje je ono tek nosilo u svojoj utrobi, samo je dokaz genijalnosti njegovog uma, a moda delom i njegovog instinkta. Osnove njegovog socijalizma su moderne, ali su zarasle u toliki korov nemodernog da ih je esto veoma teko otkriti. U svojim tendencijama Morov socijalizam naravno nigde ne postaje reakcionaran, on je bio daleko od toga da, kao mnogi socijalreformatori" devetnaestog veka, spas sveta vidi u vraanju na feudalne prilike. Ali su mu za reenje problema na koje je nailazio esto stajala na raspolaganju samo sredstva feudalnog doba. Bie da se on esto vrteo i muio da takva sredstva prilagodi svojim modernim ciljevima. Zbog toga e onome koji bez daljega pristupi Mo- rovom komunizmu, mnoga njegova izlaganja izgledati nategnuta, udna i udljiva, dok ona u stvari poivaju na temeljitom i dobro promiljenom saznanju potreba i sredstava njegovog vremena. Mor se, kao i svaki socijalist, moe razumeti samo kroz njegovo vreme. Ono je, meutim, tee za razumevanje negoli vreme ma kog kasnijeg socijalista, jer se najvie razlikuje od naeg vremena. Razumevanje tog vremena pretpostavlja poznavanje ne samo poetaka kapitalizma, nego i kraja feudalizma, a pre svega shvatanje ogromne uloge koju su tada igrali crkva, s jedne, i svetska trgovina, s druge strane. I Mor je bio pod najdubljim uticajem ova dva faktora. Mi bismo mlati