Kant o svesti u Kritici istog uma

Uvod

Kantove tvrdnje o svesti predstavljaju glavno mesto Kritike istog uma, na ta se moda ne ukazuje dovoljno panje. Kantove tvrdnje o svesti predstavljaju jedno odlino polazite za dalje bavljenje problema svesti i njegova stanovita su znaajno uticala na kasnije filozofe, to na nemake filozofe u XVIII i XIX veku, to na novije filozofe koji su se bavili ovim problemom u XX veku. Kantovo stanovite o upotrebi pojmova i sintetisanja ulnih podataka je prihvaeno sa dosta simpatija od strane takozvanih funkcionalista u novijoj filozofiji duha, dok se Kantove tvrdnje o tome da je svest mentalno stanje drugog reda tj. da je jedno mentalno stanje koje prati sva ostala mentalna stanja subjekta, esto koriste i danas kada se govori o ovom problemu. Ja u u ovom radu govoriti najpre o Kantovoj teoriji kako saznajemo ulne predmete, a zatim u prei na njegove tvrdnje o svesti. Na kraju teksta u naglasiti da smatram da Kantovo stanovite implicira da moramo svesno opaati, tj. da ne postoji nesvesno opaanje; to je moda interpretacija sa kojom se nee svi sloiti.

Dakle, u ovom radu razmotriu neke Kantove tvrdnje o svesti koje je on izneo u Kritici istog uma. Redom, bie govora o: nainu na koji saznajemo predmete, sintetikom jedinstvu svesti kao jednom nunom uslovu za mogunost iskustva, svesti o sopstvenoj egzistenciji, i nainu na koji smo svesni sopstvenog identiteta.

Elementi saznanja

Glavna razlika koja postoji kod Kanta po ovom pitanju je razlika izmeu iste svesti i empirijske svesti.Empirijska svest jeste zapravo bilo koja aktuelna svest.Kant ovim terminom oznaava to da smo mi svesni neega. Po Kantu, kako emo kasnije videti, da bismo bili svesni neeg moramo da imamo i neki ulni utisak, to znai da empirijska svest sadri i neki opaaj koji je praen nekim osetom. Empirijska svest nije potpuna suprotnost od iste svesti, jer i sama

1

empirijska svest pretpostavlja jednu formu miljenja to jest istu svest. Kada Kant govori o,,istoj svesti on govori u kontekstu njegovog transcendentalnog ispitivanja, dakle govori o jednom uslovu za mogue iskustvo. On apstrahuje od onog to je dato u pojavi, i pronalazi da postoje takve predstave koje su dobijene samim miljenjem. Onda Kant tvrdi i da sve te predstave istog miljenja imaju jednu zajedniku formu, tj. da subjekt prilikom miljenja mora imati predstavu ,,Ja mislim. ista svest je jedna forma misli, to je ,,ista misao poto ona ne sadri nita empirijsko to nam je dato preko ula. Kant koristi ovaj termin ,,ista svest'' da bi oznaio svojstvo naih misli, a to je da mi ukoliko mislimo moramo svesno da mislimo. U daljem radu u pokuati da to potpunije izloim ta Kant podrazumeva pod ovim pojmovimaiste i empirijske svesti i kakve posledice slede iz toga.

ista svestje u odeljku ,,Transcendentalna analitika izloena kao osnovni uslov za mogunost iskustva. Pod ,,iskustvom Kant podrazumeva saznanje uopte, saznanje bilo kog predmeta.A kada govori o saznanju podrazumeva da postoji subjekt koji saznaje, i neto to subjekt saznaje (predmet ili objekt saznanja). Kant razmatra koji su uslovi pod kojima se moe formirati nae iskustvo i transcendentalnim metodom izlae te nune pojmove koji se moraju pretpostaviti ukoliko je mogue da se formira iskustvo. Bitno je istai elemente jednog saznanja.

Osnovno Kantovo stanovite je da mi moemo imati samo znanje o pojavama, a ne o stvarima po sebi. To jest, mi moemo znati samo kako senama neto pojavljuje, a ne kakva je stvar po sebi, bez odnosa prema nama. Kantna pojavi razlikuje materiju i formu. Materija je ono to nam je dato u opaaju i to pripada oseaju. Forma je ono to nam nije dato u oseaju, ve to mi sami pridajemo pojavama. Postoje forme miljenja, to su pojmovi; i forme ulnosti, to su prostor i vreme.

Kant razlikuje dve sposobnosti due:sposobnost da ona prima predstave (ulnost) i sposobnost da ona povezuje predstave (razum). Da bismo imali iskustvo ili saznanje potrebna je i jedna i drugasposobnost due, potrebno je i da opazimo neke predstave i da ih poveemo: Opaaji bez pojmova su slepi, misli bez sadraja su prazne''.1

Kant, dakle, smatra da mi spajamo razliite ulne predstave i na taj nain formiramo iskustvo. Ukoliko imamo jednu ulnu predstavu ona ne bi bila niukakvom odnosu sa ostalim 1 Imanuel Kant, Kritika istog uma, Grafiki atelje DERETA, Beograd, 2003. god., str.86.

2

ulnim predstavama. U tom sluaju mi bismo imalisamo neke trenutne ulne utiske2, meutim Kant smatra da je potrebno da imamo u svesti i odnos nekog pojedinanog utiska sa drugim utiscima, i tek na taj nain formiramo odreenu predstavu nekog objekta. Te odnose izmeu razliitih ulnih utisaka stvaramo mi sami kao misaona bia. Dakle, mi kao saznajni subjekti, moramo jo i da povezujemo razliite predstave i tako formiramo jedno iskustvo.

Nama su preko ula dati neki utisci, pa ako, na primer, gledamo u neto, mi emo imati moda neke arene mrlje, ali Kant smatra da mi ne bismo imali predstavu nekog objekta3, ve je potrebno da ove razliite mrlje poveemo na neki nain, a to povezivanje obavlja subjekt posebnim kognitivnim aktima.Pa ako mi, na primer, usmerimo pogled prema nekom dvoritu u kome se nalazi neka kua, nama e preko ula biti data neka materija (neke boje), ali mi samim tim ne bismo imali predstavu te kue, ve je potrebno da mi te razliite ulne datosti poveemo na neki nain da bi to bio opaaj jednog predmeta, u ovom sluaju kue.

Da bih povezao ovu raznovrsnostkoja je data u opaajupotrebnoje , po Kantu, da imam i neku predstavu koja nije data u ulima, a to je ist pojam. Pojam bi bio jedan princip (pravilo) po kome povezujemo raznovrsnost.Kant navodi da mi prilikom brojanja pretpostavljamo da brojimo po nekom ,,zajednikom principu jedinstva ulne raznovrsnosti4.Za primer jednog takvog principa, Kant uzima dekadni sistem.Sam pojamdekadnog sistema nije neto to nam je dato u opaaju ve je to predstava jednog metoda po kome spajamo ulne predstave. Pa, dakle, samo pod pretpostavkom da smo svesni jednog naina na koji povezujemo predstave, mogue je samo povezivanje.Bitno je, da Kant, kako sam ve naveo, smatra da je mogue jedno spajanje razliitih predstava samo ako imamo pored ulnih predstava i predstavu jednog metoda po kojem spajamote predstave to jest ako smo svesni tog metoda.Da bismo obavili povezivanje (sintezu) predstava potrebni su nam pojmovi koji su iste misli i ne sadre nita to je dobijeno empirijski. Kant e potom tvrditi da postoje i takvi isti pojmovi koji su nuni u svakom iskustvu i naziva ih kategorijama. Poto se oni nuno nalaze u svakom iskustvu oni onda sainjavaju i samu mogunost iskustva to Kant kasnije dokazuje u transcendentalnoj dedukciji.Ovi osnovni isti

2 Kant koristi termin ,,ulna raznovrsnost'' kada govori o utiscima koji su nam dati preko ula.

3 To jest, svest o nekom objektu.

4 Zajedniki princip po kome se od razliitih ulnih utisaka formira jedna predstava. Pa smo tako, recimo, svesni

principa dekadnog sistema, to jest da brojimo jedinice na odreeni nain. Takoe smo svesni i ta je jedinica u brojanju.

3

pojmovi oznaavaju osnovne kognitivne radnje samog subjekta5 bez kojih nije mogue iskustvo. Tako, recimo, kategorija jedinice oznaava to da mi iz neke date ulne raznovrsnosti izdvajamo ono to emo uzeti za jedinicu u brojanju. Ako imamo neku sliku koja se sastoji od arenih kvadrata koje opaamo mi moemo odabrati za jedinicu plave kvadrate ili kvadrate neke druge boje ili moemo uzeti da su jedinice recimo plavi i zeleni kvadrati koji stoje jedni pored drugih pa brojati koliko ima takvih jedinica. Dakle, sam taj akt odreivanja jedinice predstavlja jedan isto subjektivni akt ili Kantovim renikom jednu,,mo subjekta'' i nije neto to je dobijeno empirijski.

Kant, pored prethodno navedenih tvrdnji, govori i da je za iskustvo potrebno ulno opaanje (data raznovrsnost), prosto povezivanje ili reanje u uobrazilji6,i pojmovi: ,,Pojmovi daju jedinstvo istoj sintezi i jedino se sastoje u predstavi nunog sintetikog jedinstva.7

Da rezimiramono to je prethodno reeno o pojmovima.Svaki pojam je neko jedinstvo, i moe se rei da je to jedinstvo postupka sinteze.8 Da bi se izvrila sinteza potrebno je da u tom aktu sintetisanja budemo svesni pravila sinteze; ukoliko nismo svesni pravila, taj akt sintetisanja nije ni mogu (ako, na primer, zaboravim ta mi je jedinica u brojanju).Dakle sinteza kao jedan in sadri raznovrsne ulne opaaje i istovetan postupak sintetisanja koji je izraen u pojmu. in sintetisanja se obavlja kao jedan jedinstven akt, a to je obezbeeno pojmom tj. time to imamo u svesti jedno pravilo sintetisanja.

Sintetiko jedinstvo apercepcije (svesti) Kant navodi da sve nae predstave moraju biti obuhvaene u jednoj svesti. Ukoliko sam ja svestan jedne predstave nju mogu spojiti samo sa predstavom koje sam takoe svestan. Ono to nije u istoj svesti ne moe biti sintetisano.Na primer,ako jedan ovek uje jednu re neke reenice, a drugi ovek drugu re, onda ne postoji svest o jednoj reenici, jer se pojedinane predstave nalaze u dve razliite svesti. Pa ako ja imam predstavu neke reenice, onda se sve 5 Po pretpostavci, predstave su dobijene ili delovanjem objekta na subjekta koji saznaje, ili samim delovanjem

subjekta koji saznaje. 6Uobrazilja je jedna funkcija due pomou koje predstavljamo predmete iako nam nisu dati u opaaju. 7 Imanuel Kant, Kritika istog uma, op. cit., str. 98.

8 Videti: Milo Arsenijevi, ,,Kantova teorijska filozofija'' u Filozofske studije VI ,Filozofsko drutvo Srbije,

Beograd, 1975 god., str. 29-32.

4

pojedinane predstave iz kojih je ona sastavljena, moraju odnositi prema jednom istom subjektu koji saznaje tu predstavu.

Po Kantu, to da se sve predstave nalaze u jednoj svesti je osnovni uslov za mogunost saznanja. I to je ono to on naziva sintetikim jedinstvom svesti. Ukoliko mora postojati jedna svest u kojoj su obuhvaene razliite predstave, onda se razliite predstave nalaze u nekom odnosu prema jednoj istoj predstavi, a to je predstava:Ja mislim.Da bi postojalo jedinstvo svesti potrebno je da se sve predstave odnose prema jednoj zajednikoj predstavi.9 Korisno je imati u vidu da Kant pored ovetvrdnje da mora postojati jedna predstava koja prati sve ostale, posmatra sintezu kao jedan proces koji je suprotan analizi. U analizi mi ralanjujemo ono to se ve nalazi u jednom pojmu, a Kant navodi da je potrebno najpre da obavimo sintezu (tj. da sastavimo razliite predstave koje nemaju nieg zajednikog) da bismo dobili jedan pojam koji kasnije moe da se analizira.U postupku sinteze je pretpostavljano neko x (logiki subjekat) u kome se spajaju razliite predstave (predikati).Ovo x je samo jedan logiki subjekat koji sadri svoje predikate.Ovo x bi, po Kantovoj teoriji, bila moja svest koja prati sve predstave i u kojoj se sjedinjuju predstave. A, kao to smo videli, Kant takoe smatra da to mora biti jedna identina svest, i nju oznaava sa,,Ja mislim.Ukoliko ne postoji ta predstava koja je zajednika za sve ostale, onda ni sama sinteza nije mogua. Jer, onda ove dve razliite predstave nisu niukakvom odnosu jedna naspram druge. Tek, ako su obe u odnosu prema istoj predstavi ,,Ja(mislim), onda moemo da ih spojimo. Dok su pojmovi samo pravila po kojima se ulna raznovrsnost podvodi pod zajedniku predstavu koja je oznaena kao ,,Ja mislim. Ili, drugaije reeno, isti pojmovi izraavaju jedan nain na koji se raznovrsne ulne predstave nalaze u jednoj svesti.

U ovom smislu trebamo shvatiti da:,,Ja mislim mora moi da prati sve moje predstave.10 Ukoliko elimo da spojimo dve razliite predstave, one moraju biti u odnosu prema jednoj zajednikoj predstavi, a po Kantu, to je predstava:Ja mislim; koja rekao bih oznaava to da sam svestan svojih misli.

9 Ovo je pomalo nezgodna taka prilikom interpetiranja Kanta, jer Kant ne obrazlae dodatno svoje tvrdnje da mora

postojati jedna identina predstava . Kant izgleda direktno zakljuuje iz same tvrdnje da sve predstave moraju biti u jednoj svesti na to da se te predstave odnose prema jednoj zajednikoj predstavi, i ne nudi nikakvu dodatnu argumentaciju za to. 10

Imanuel Kant, Kritika istog uma, op. cit., str. 109.

5

Samo ako se razliite predstave odnose prema jednoj zajednikoj predstavi postoji jedinstvo svesti, u suprotnom se te predstave ne nalaze u jednoj svesti. Samim tim to postoji jedna predstava( to je ,,Ja mislim) koja je zajednika za bilo koju sintezu, onda je ona i neto to je isto u svakoj pojedinanoj sintezi. Na ovaj nain moemo da objasnimo identitet svesti.Ali ovo e biti detaljnije razmotreno u daljem tekstu.

Samosaznanje iliti svest o sopstvenoj egzistenciji

To to ja mogu da mislim jeste postojanje neke inteligencije; ja mogu biti svestan svoje moi miljenja kao neeg to je razliito od samih oseta. Ali Kant smatra da ukoliko ne bih imao opaaje, ja ne bih bio svestan toga da mislim. Ukoliko sudim da ja mislim, ja moram misliti o neemu, dakle potreban nam je i ulni element. Ukoliko ne mislimni o emu ja ne mogu biti ni svestan toga da mislim. Odredba moje egzistencije zahteva opaaj i zato stav,,Ja postojim bez opaaja nije mogu.

Kant navodi da se u istoj predstavi,,Ja mislim nalazi neka egzistencija, no da ona nije odreena. Samo ,,Ja mislim je jedna forma miljenja, ali ona sama nije nikakvo iskustvo. Da bismo imali neko iskustvo potrebno je da imamo i opaaj. Pa zatoja saznajem sebe samo kao pojavu koja mi je data preko opaanja, isto kao i sve druge objekte.

Ovo je u skladu sa Kantovim tvrdnjama da su kategorije nuni uslovi iskustva i da one mogu biti realizovane samo ako je dat neki opaaj.Kategorije su isti pojmovi razuma bez kojih nije mogue iskustvo. Ukoliko ne koristim, na primer, pojmove supstancije i uzronosti da pomou njih spajam ulne predstave, ja ne mogu formirati nikakvo iskustvo. Kant smatra da se kategorije mogu odnositi na objekte samo pomou vremenskih odredbi (,,shema, kako ih Kant naziva), koje pak sadre i opaaj jer je vreme samo forma ulnog opaaja. One se mogu odnositi samo na ulni opaaj, u suprotnom, one su samo proste forme bez ikakvog znaenja i mi samo pomou njih ne moemo predstaviti nikakav predmet.11

11

Kategorije izraavaju samo nain na koji je mogue kombinovati predstave. Ali mi moramo imati i neke date ulne predstave koje onda moemo da kombinujemo na odreeni nain. Kategorija uzronosti, na primer, jeste ista forma miljenja, a mi moramo imati i pojave koje su nam date preko ula da bismo onda smatrali da jedan dogaaj uzrokuje drugi. Ukoliko nema pojava, uzronost je samo jedna mogua forma miljenja bez ikakvog znaenja.

6

Poto sama predstava ,,Ja mislim ne sadri nikakav opaaj onda ne moemo da primenimo na njega kategorije, tako da nije mogue nikakvo iskustvo o meni kao misaonom subjektu.12 Zato je nuno da ja opaam neto preko ula da bih onda mogao da primenim kategorije, i tada postajem svestan sebe, tj. postajem svestan toga da ja mislim (sopstvene mentalne aktivnosti). Dakle sopstvena egzistencija se ne moe odrediti zasebno ve samo tako to mi imamo neke predstave koje su nam date pomou ula13.,,Ja mislim je samo forma miljenja, ali mi te forme ne bismo bili svesni ili je ne bismo saznali da nije ulnih opaaja.

Takoe, ovo znai da mi sopstvenu egzistenciju bez opaaja ne bismo mogli nikako da predstavimo u vremenu. Ukoliko ne opaam sebe kao pojavu u vremenu onda ja ne mogu da upotrebim kategorije uzronosti i supstancijaliteta te nije mogue ni da sebe predstavim u vremenu, poto ove kategorije omoguavaju predstavljanje vremenskih odnosa. Ja ne bih bio svestansvog postojanja u prolosti ili u sadanjosti, ukoliko mi nisu bili dati neki opaaji. ,,Ja'' u stavu: ,,Ja postojim mislei je obezbeeno od jednog misaonog subjekta, to je misao koja prati sve ostale misli. Dok je ovo da ,,ja postojim obezbeeno od strane opaaja. Ako sam svestan samoga sebe, ja takoe moram biti svestan ineega to mi je dato kao pojava, te sadri i neki opaaj. Na primer, ako sam svestan da povlaim liniju, moram biti svestan linije kao jednog objekta koji ima neki kvalitet (neka boja koja mi je data preko ulnog oseta); i slino. Ipak, svi ovi opaaji koje pripisujemo vlastitom Ja,jesu samo predikati mene kao subjekta, oni nisu opaaj samog Ja.14Kant ne eli da tvrdi da sam ja samo jedan skup pojava koje sam opazio. Ja je neto to prati sve moje predstave, a ja mogu biti ,,bilo koji objekt, bilo koja kompilacija objekata i bilo koja sukcesija objekata, kako kae Endrju Bruk.15Samosvest je osobina subjekta koji misli.

12

Jedino mogu kada je ve formirano iskustvo, na pojavama razlikovati ono to sam ja formirao (svoju aktivnost) i ono to mi je dato. 13

Zato Kant kae da iz stava ,,Ja mislim ne moemo zakljuiti na stav ,,Ja postojim, kao to to ini Dekart, ve nam je za taj zakljuak potreban opaaj. ,, Ja mislim oznaava samo formu miljenja, a ,,Ja postojim je empirijski sud koji sadri opaaj. 14Ja je ista misao. 15

Andrew Brook, ,,Kant, self-awareness and self-reference, tekst dostupan na: http://http-server.carleton.ca/~abrook/kant-self.htm

7

Kako smo svesni identinog Ja, i odakle ta predstava Kant kae da smo mi na osnovu svesti o sintezi svesni naeg identiteta svesti; samo kada

se obavlja sinteza mi smo svesni da smo mi jedan identian subjekat. Ako imamo samo ulne utiske, ne moemo biti svesni naeg postojanja, opet ako imamo samo misao ,,Ja koja je ista u svakom opaaju, ali nemamo opaaj, ni tada neemo biti svesni svog postojanja. Kao to je to daja mislim uslov mogunosti iskustva, tako je i to da ja opaam neto uslov mogunosti svesti o sopstvenoj egzistenciji.16

Mada smo doli do toga da ne moemo biti svesni svoje egzistencije bez opaanja, i toga da Kant tvrdi da predstava sopstvenog identiteta dolazi samo preko miljenja, i dalje ostaje nerazjanjeno kako Kant tano smatra dasmo mi samosvesni ili kako dobijamo predstavu sopstvenog identiteta ako on smatra da je sigurno ne dobijamo pomou ulnih predstava. Kant nesumnjivo govori da predstava oJa potie od akta sintetisanja, no nije ba najjasnije ta ovo znai. Patricija Kier, recimo, pokazuje u svom argumentu da time to smo svesni odreenih predstava mi smo svesni i nae aktivnosti, ali onda postavlja pitanje kako smo pri tom samosvesni, odnosno ta je tano ova ,,samosvest''?

Kant je verovatno mislio da je neophodno da subjekt bude u nekom odnosuidentiteta sopstvenesvesti (S=S) da bi obavio sintezu, to znai da on mora stalno imati jednu istu predstavu, a to je da mora biti svestan toga da misli, i on taj odnos identiteta svesti oznaava kao ,,Ja mislim. Po Kantovoj teoriji, miljenje jeste spajanje predstava prema kategorijama, pa stoga,ja moram biti svestan tog spajanja, dakle postoji svest o miljenju (tj. spajanju predstava) a ne samo trenutna svest o utiscima.17 Taj identitet svesti se nalazi samo u pravilu sintetisanja, a poto se svaka sinteza mora obavljati prema istim pojmovima, to znai da se taj identitet svesti nalazi ve u sintezi koja se obavlja prematim istim pojmovima, zapravo identitet svesti subjekta je identitet naina na koji spajamo predstave.Pa poto je taj nain sintetisanja nuan za svako

16

Milo Arsenijevi, ,,Kantova teorijska filozofija'', op. cit., str. 57. 17Postoji jedan kontinuitet svesti, mi smo u procesu sintetisanja predstava svesni jedne iste predstave, inae ne postoji kontinuitet svesti ve je svest podvojena (to znai da ne postoji jedna svest).

8

saznanje, onda se svaka sinteza mora obavljati svesno. I dakle, subjekat koji saznaje je identian u procesu saznanja, ali je to identitet mentalne radnje subjekta18.

Ja smatram da je Kantovo stanovite da miljenje (spajanje predstava) nije mogue ukoliko nismo svesni toga da mislimo, jer se identitet svesti nalazi samo u svesti o pravilu sintetisanja.Prema tome, nije mogue spajanje predstava ukoliko to ne inimo svesno. A samo spajanje predstava je mogue na osnovu istih pojmova, dakle mi moramo imati svest o tim istim pojmovima kada vrimo spajanje predstava. Dok je samo to svojstvo da smo mi svesni nae radnje jedna mo subjekta, to jest, jedna sposobnost da smo svesni sopstvene radnje.

Iz navedenih razloga uzimam da je Kantovo stanovite da kognitivni akt povezivanja predstava ne moe biti obavljen nesvesno ve da mi moramo svesno povezivati predstavena odreeni nain. Moramo, na primer, prilikom brojanja imati usvesti to da mi dodajemo jedinicu jedinici (to bi bio pojam broja; mi smo svesni da obavljamo akt brojanja). Pa smo mi tokom tih kognitivnih aktivnosti u nekom identitetu svesti, a taj identitet je identitet naina po kome spajamo predstave tj. svest o tim pravilima po kojima se obavlja spajanje predstava.19

Poto Kant govori da je mo miljenja isto to i mo suenja i takoe da ista funkcija koja daje jedinstvo predstavama u jednom sudu, daje jedinstvo i sintezi predstava u jednom opaaju, smatram da se jedan sud ilisinteza mora obaviti svesno. Kant navodi primer da mi imamo oset toplote i traimo ta je uzrok te predstave, i za uzrok uzmemo da je to zagrejana pe20. Dakle, ovaj akt je jedan proces sinteze, i u njemu se nalazi jedan dat ulni utisak i svest o tome da je neto uzrok tog utiska. Mi onda ,,traimo predstavu koja je uzrok, jer mi moemo da odredimo za uzrok i neku drugu predstavu, a ne predstavu zagrejane pei; Kantovim renikom, podvodimo jednu predstavu pod pojam uzroka. Ali prilikom tog ,,traenja mi imamo jednu istu svest, a to je da neto mora biti uzrok te predstave, pa mi na neki nain svesno biramo od mnotva predstava jednu predstavu za taj uzrok. Ceo taj akt je dakle obavljen svesno. Isto tako, prilikom brojanja ja moram da budem svestan toga da brojim tj. da dodajem jedinicu jedinici, i moram biti svestan toga ta mi je jedinica u brojanju. Nije dovoljno zapamtiti samo koliko je bilo tih jedinica ranije ve je potrebno tokom tog akta imati u svesti ta uopte radimo. Pa zato ne 18Identitet naina sintetisanja predstava. 19

Ukoliko ja brojim, moram biti svestan toga da brojim tj. da dodajem jedinicu jedinici. 20Pa ako sam zapamtio da sam tada imao oset toplote, onda sam zapamtio i ono to je bio uzrok toga i ono to je kasnija posledica toga.Ja nemam u svesti samo taj utisak, ve povezanost tih predstava.

9

mogu nesvesno da prebrojim koliko ima jedinica, ve moram da ,,traim koliko jo ima stvari koje posmatram kao jedinicu i moram biti svestan toga da brojim tj. da dodajem jedinicu jedinici. Dakle, subjekt mora aktivno da uestvuje u procesu saznanja, on mora svesno ,,traiti jedinicu ili uzrok.

Kada itamo, mi imamo predstavu neke reenice i ona je dobijena tako to smo spojili razliite rei u jednu predstavu.Mislim da se moe rei da time to sam jasvestan jedinstva odreene predstave (svaka predstava je po Kantovoj teoriji spoj vie razliitih predstava), ja predstavljam i svoje jedinstvo. Kada ja itam ili kada povlaim liniju ja sam svestan nekog identiteta u tome aktu; da ja imam, u ovom drugom sluaju, istu misao o povlaenju linije. Ova misao je ono to je identino kroz ceo akt. Mi smo svesni identiteta radnje, to jest naina na koji vrimo sintezu predstava.A ovo jedinstvo radnje o kome govorimo je svakako mo subjekta.21Ako sam u pravu, onda mi sebi predstavljamo jedan identitet svesti, kroz pravilo radnje, jer u sintezi ne postoji nita to je identino tokom procesa sinteze osim pravila po kojem vrimo sintezu predstava. Odavde verovatno sledi da ja mogu biti svestan samog sebe samo ako sam svestan neke radnje koju obavljam u mislima (tj. ako imam svest o pravilu po kojem spajam razliite predstave). Ja sam svestan sebe kao jednog subjekta, jer ja obavljam jednu aktivnost, jednu radnju u kojoj formiram iskustvo. Patricija Kier takoe smatra da Kant misli da time to mi obavljamo neku samostalnu mentalnu aktivnost mi smo u isto vreme i samosvesni.22Ona zapravo dodaje: da svaki subjekt saznaje neku informaciju na sebi svojstven nain, jer on saznaje tu informaciju u skladu sa prethodno formulisanim pravilima sinteze, koja su dobijena na osnovu kategorija uzronosti i supstancijaliteta.Kierova smatra da je samosvest kod Kanta svest otim kreativnim kognitivnim aktima.

Kadaja povlaim liniju, ja sam svestan jedne radnje koja je identina tokom vremena; i kada ja opaam neki dogaaj, ja ga dovodim u vezu sa prethodnim dogaajima preko kategorije uzronosti, i opet ja svesno izvodim jednu kognitivnu radnju. Sad, poto smo mi svesni 21Ja sam u ovom radu objasnio ulogu misli i ulnih utisaka u saznanju, mada nisam razmatrao na osnovu ega Kant razlikuje misli i ulne utiske za ta je moda potrebno dodatno objanjenje. Ali, meni je ovde cilj samo da pokaem odakle se dobija predstava o identinom Ja. 22

Patricia Kitcher, ,, Kant on selfconsciousness, The Philosophical Review, Vol. 108, No. 3, Duke University Press on behalf of Philosophical Revew, July 1999., page 381. Tekst dostupan na: http://www.jstor.org/stable/2998465?origin=JSTOR-pdf

10

celokupne radnje,mi smo svesni i sopstvenogidentiteta (neeg to je identino kroz vreme). Ali, ova ,,samosvest jeste samo svest o identitetu sopstvenih saznajnih radnji koje obavljam, ona nije neka supstancija koja je identina u raznim vremenima, ovde se ne tvrdi numeriki identitet neke spoljanje stvari.Kant u kritici treeg paralogizma tvrdi da mi ne moemo znati da li je dua numeriki identina kroz vreme, jer numeriki identitet zahteva da neki kvalitet traje kroz vreme, a mi nemamo nikakav opaaj naeg Ja.Ovde se, pak, govori o identitetu radnje kao o identitetu misli (kognitivna aktivnost).Ne moe se govoriti da dua ostaje ista u smislu u kome neka fizika stvar traje kroz vreme, jer su za to potrebne kategorije i opaaji. ,,Ja je re koja oznaava jednu mentalnu radnju.

Ako ja, recimo, spajam razliite dogaaje po formi neke uzronosti, onda ja formuliem neka pravila: ta nuno sledi posle neega. Ta pravila mogu biti razliita ali ih spajam po toj formi. Ja sam u spajanju razliitih dogaaja svestan pravila po kojima ih spajam i ja sam svestan da je to jedna (ista) radnja. Dakle, kada Kant govori o samosvesti kao jednoj moi subjekta, on govori o naoj sposobnosti da svesno vrimo neku mentalnu radnju (neku sintezu).Mi prilikom spajanja predstava pamtimo jedno pravilo i nastavljamo da ga primenjujemo.Ja imam u svesti pravilo uzronosti i svesno podvodim predstave pod ovaj pojam. I ja moram tokom akta spajanja predstava imati u svesti pravilo uzronosti, u trenutku kada izgubim to pravilo iz svesti, prestaje miljenje, pa dakle ne postoji nikakva svest.

Pored ovoga, Kant tvrdi i da je identitet istih akata23 nuan za saznanje, pa mi ako imamo neko saznanje mi nuno imamo u svesti i taj identitet radnje.Dakle, nemogue je biti svestan svog identiteta ukoliko nisam svestan ovog identiteta radnje.Prema tome, mi ne moemo drugaije da predstavimo sopstveni identitet, ve samo tako to smo svesni svoje aktivnosti.Ako se sada pitamo kakav je to identitet subjekta, onda odgovor moe biti da je subjekat svestan svoje kognitivne aktivnosti. Pitanja kao to su: koja je razlika izmeu moi miljenja i moi oseanjaili pitanje kako smo svesni svoje egzistencije u vremenu, mislim da moemo ostaviti po strani i posmatrati odvojeno.Jer mislim da subjekt ne mora imati odgovore na ova pitanja a opet moe svesno obavljati ove aktivnosti24spajanja predstava; jer je mogue da, na primer, pokuavam da

23Spajanje predstava prema kategorijama. 24to bi znailo da je mogue da nisam svestan svoje egzistencije u vremenu, a pritom svesno obavljam neku sintezu.

11

reim neki matematiki zadatak, i u tom trenutku ne budem svestan da se nalazim na odreenom mestu ili da ne budem svestan toga da je primanje utisaka razliito od miljenja. Ovde je bitno da je subjekt svestan svoje aktivnosti. Sam Kant govori da subjekt moda nemajasnu predstavu o svojoj kognitivnoj aktivnosti ali da ipak mora imati neku svest o tome. Izgleda da on pravi odreenu distinkciju koju Patricija Kier oslovljava kao razliku izmeu implicitnei eksplicitne svesnosti. Implicitna svesnost je neka svest subjekta koju on kasnije ne mora umeti da javno iskaeili, dok je eksplicitna svesnost, svest subjekta koju on moe javno da iskae (reima ili nekom gestikulacijom). Izgleda da Kant dozvoljava mogunost da subjekt kasnije ne ume da iskae da je bio u tom identitetu svesti ili da kasnije uopte nije svestan toga, ali po Kantovoj teoriji subjekt je morao biti u tom stanju svesti ukoliko je dobio neku predstavu.

Jo jednom unapomenuti da, kao to sam prethodno razmatrao,ja ne mogu biti svestan ovog identiteta radnje ukoliko ne opaam neto, odnosno ja mogu saznati sebe samo ako imam neke opaaje. Ako ja ne mislim o neemu, ja ne mogu biti svestan sebe:Ja povlaim liniju - ja sam svestan linije; Ja povezujem dogaaje - svestan sam dogaaja. Moe se rei da misaona radnja nije mogua ukoliko nema ta da sintetie. Bez tih objekata koji su dobijeni uz pomo ula,ja ne obavljam nikakvo sintetisanje predstava tedakle ne postoji kognitivna aktivnost koje mogu biti svestan, ne postoji nikakva svest o identitetu radnje, pa samim tim ni svest o identinom Ja.

*****

Kant u Kritici istog uma iznosi dve razliite tvrdnje; prva je da je jedinstvo svesti nuan uslov da bi se uopte obavila sinteza, jer ja u procesu sinteze moram imati jednu istu misao, koja mora pripadati jednom subjektu; a druga tvrdnja je da identitet funkcija spajanja predstava (prema kategorijama) jeste razlog na osnovu kojeg smo svesni sopstvenog identiteta, jer je upravo ova radnja spajanja ono to je identino u svakom saznanju (Kant navodi da takav identitet ne moe postojati izmeu samih ulnih utisaka). Pa imamo sledee:

1. sinteza je mogua samo ako sam ja jedan subjekt; 2.ja mogu biti jedan subjekt samo ako obavljam sintezu prema istim pojmovima.

12

Iz druge tvrdnje imamo daja mogu biti svestan sebe kao jednog i istog subjekta samo ako sam svestan identiteta funkcije po kojem spajam predstave.

Na kraju u samo izdvojiti dve osnovne Kantove tvrdnje koje sam hteo da pojasnim u ovom radu. Prva je daja mogu biti svestan toga da postojim samo ukoliko opaam neto, te sebe saznajem samo ako saznajem neku pojavu koja je data preko ula. Druga tvrdnja je damoja svest o meni kao jednom subjektu potie od toga to sam svestan da obavljam jedan mentalni akt, a to je proces sinteze. Zapravo, ako sam ja svestan samog sebe onda sam ja svestan pravila po kojem obavljam proces sinteze predstava.

Milo Mihajlovi (21. oktobar 2013.)

Literatura:

1. Imanuel Kant, Kritika istog uma, Grafiki atelje DERETA, Beograd, 2003. god. 2. Milo Arsenijevi, ,,Kantova teorijska filozofija, u:Filozofske studije VI ,Filozofsko

drutvo Srbije, Beograd, 1975 god.

3. Patricia Kitcher, ,,Kant on selfconsciousness, The Philosophical Review, Vol. 108, No. 3, Duke University Press on behalf of Philosophical Revew, July 1999., pp. 345-386. Tekst dostupan na: http://www.jstor.org/stable/2998465?origin=JSTOR-pdf

4. Andrew Brook, ,,Kant, self-awareness and self-reference, tekst dostupan na: http://http-server.carleton.ca/~abrook/kant-self.htm

13

5. Andrew Brook, ,,Kant's View of the Mind and Consciousness of Self, tekst dostupan na: http://plato.stanford.edu/entries/kant-mind/

6. Gregory M. Klass , ,,A Framework for Reading Kant on Apperception:Seven Interpretive Questions, Kant-Studien 94. Jahrg., S. 8094, Walter de Gruyter 2003, ISSN 0022-8877.