°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°

KAKO PREPOZNATIZDRAVU CRKVU?

Ričard De Han

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°

SadržajI. Zdrava crkva mora da bude doktrinalno ispravna.........................1

II. Zdrava crkva mora da ima evangelizacioni duh.........................16

III. Obelezja lazne crkve.....................................................................24

i

I. Zdrava crkva mora da bude doktrinalno ispravna

I. Zdrava crkva morada bude doktrinalno ispravna

U današnjem svetu, većina nevernika je zbunjena ogromnim brojemreligija. Pripadnici svake verske grupe govore da su u pravu i zbogtoga nastoje da i ostale ljude pridobiju i usklade svom načinurazmišljanja. Da bi stvar postala još gora, u samom hrišćanstvu postojiveoma široko razilaženje mišljenja i brojne podele.

Mnogo ljudi je toliko zbunjeno koji put je istinit, da na kraju uopšte i neodluče da naprave izbor. Čak su i mnogi vernici često nesigurni kojacrkva uči istinu, te je zbog toga i dostojna njihove podrške. Upravozbog toga želim da vam ovde ukažem kako da prepoznate zdravucrkvu.

Dozvolite mi da počnem sa činjenicom da nikada nećete pronaćisavršenu crkvu. Praktično nema nikakve šanse da pronađete crkvu ukojoj ćete se potpuno složiti sa svim njenim učenjem po pitanjuverovanja i prakse. Zbog toga mi dopustite da vam ukažem na nekolikoosnovnih elemenata koji će vam pomoći da sagledate da li je određenacrkva zaista zdrava crkva. Ukoliko ti elementi postoje, možete da seidentifikujete s takvom crkvom, radite u njoj i požrtvovano i s radošćuslužite Gospodu u njoj. Međutim, ukoliko ovi osnovni elementi nepostoje, ili su pogrešni, budite oprezni! Budite izuzetno pažljivi da nepomažete i podržavate bilo koju grupu, koja odbija zdravo učenje inauku Božije Reči.

Postavlja se pitanje kako možemo da prepoznamo zdravu crkvu? Naovo pitanje ćemo najpre početi da odgovaramo tako što ćemo daproučimo stvari vezane za verovanje crkve: da li je njena doktrina

1

zasnovana na Svetom pismu, da li ima čiste i jasne temelje vere, ilimožda radi po filozofiji "nešto se dešava"...

Reći ću vam nešto, ali to je upravo slučaj u nekim crkvama. Da bihvam bolje predstavio na šta mislim, dopustite mi da citiram deo člankakoji je nedavno objavljen u jednim novinama:

"...Bivši profesor teologije, koji je izjavio da ne veruje da je Isusdoslovno ustao iz groba, dobio je mesto vodećeg propovednika u crkvi.'Jedan od poznatih sveštenika naše crkve...' napisao je reporter poslerukopolaganja profesora za sveštenika 'je onaj koji je uvek pokazivaodrugačije mišljenje od ostalih'. Njegovo uvođenje u svešteničku službuje izazvalo jednu od najvećih diskusija protekle decenije. Novisveštenik je izrazio mišljenje da glavni elementi hrišćanskog verovanja,kao što su Isusovo rođenje od device ili Njegovo vaskrsenje, višepredstavljaju simboliku nego bukvalnu istinu!? On je takođe rekao:"Ako ja verujem da je Isus u isto vreme bio i Bog i čovek, vi niste dužnida verujete isto tako"... "

Nema sumnje da su ovi teolozi mislili da je preporučljivo imati širokenačine mišljenja, ali njihovo verovanje je pogrešno. Smrtno pogrešno,ukoliko smatraju da je svejedno, šta se veruje o nekim temeljnimbiblijskim istinama. Od izuzetne važnosti je šta verujemo u vezi saosobom Isusa Hrista, Njegovog slavnog dela pomirenja i ostalih učenjaSvetog pisma. Dakle, dobro obratite pažnju na sve ove, vrlo značajne,stvari i uporedite ih sa stanjem crkve koju posećujete ili imate nameruda joj se priključite.

Da bi znali kako da prepoznamo zdravu crkvu, polazna tačka će nambiti proučavanje stvari u koje zdrava crkva veruje! Da li je crkvapouzdana u svojoj nauci?

Zdrava crkva je ispravna u ovim oblastima:

2

1. Bibliologija − Verovanja o Bibliji.2. Teologija − Verovanja o Bogu.3. Hristologija − Verovanja o Hristu.4. Soteriologija − Verovanja o spasenju.5. Pneumatologija − Verovanja o Svetom Duhu.6. Eklesiologija − Verovanja o crkvi.7. Eshatologija − Verovanja o poslednjim događajima.

1. Bibliologija − Verovanja o Bibliji.

Crkva je zdrava ukoliko su na prvom mestu ispravna njena verovanja oSvetom pismu, Bibliji. Crkva koja ima ispravno verovanje uči da jeBiblija nadahnuta Reč živoga Boga. Bog je govorio! Nije nas ostavio dase bespomoćno mučimo u slepom traženju istine. Bog nam je daoSveto pismo, nepogrešivo otkrivenje koje je dato čoveku.

"Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, zapopravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovekBožij, za svako dobro delo pripravljen" (2.Tim. 3,16.17).

Izraz "od Boga dano" na grčkom jeziku znači "Bogom nadahnuto" ili"bogonadahnuto". Dakle, može se reći da je celo Pismo od Boganadahnuto. Dok su ljudi kao autori pisali biblijske rukopise, samGospod ih je nadahnuo i otkrivao svoju poruku preko njih.

Da! Mi verujemo da je "sve pismo od Boga dano". U suštini, verujemoda je Bog doslovno i potpuno nadahnuo čitavo Sveto pismo. Ali, štato znači?

Kada govorimo o doslovnom nadahnuću, smatramo da je Sveti Duhvodio autore Svetog pisma toliko precizno i tačno, da su čak i njihovereči bile pod Njegovom kontrolom. Oni su u tolikoj meri bili predaniNjegovom vođstvu, da u toku pisanja nisu načinili nijednu grešku. Ovo

3

nam dokazuje da je Biblija 100% istinita, do najsitnijih detalja!

Kada kažemo da verujemo u potpunuo nadahnuće Svetog pisma,onda smatramo da je svih 66 knjiga podjednako nadahnuto iliinspirisano. Reč "doslovno" dolazi od latinske reči koja znači "puno,potpuno". Kada dokazujemo naše verovanje u "doslovno" nadahnuće,mi objavljujemo da je cela Biblija (od Knjige Postanja ili Prve knjigeMojsijeve do Otkrivenja) inspirisana od Boga!

Jednu od najboljih definicija nadahnuća koju sam ikada čuo je daogrčki naučnik Gausen: "Nadahnuće je neobjašnjiva sila koju jebožanski Duh unapred davao autorima Svetog pisma, da bi ih vodio,čak i u izboru reči koje su zapisivali, da bi ih sačuvao i od najmanjegreške ili propusta".

Jedan od najvažnijih pokazatelja zdrave crkve je njeno verovanjeda je Biblija nepogrešivo nadahnuta Reč živoga Boga!

2. Teologija − Verovanja o Bogu.

Druga stvar pomoću koje prepoznajemo zdravu crkvu jesteproučavanje njene teologije, odnosno njenih verovanja o Bogu.Nemoguće je da crkva ima ispravnu doktrinu, ispravnu nauku, ako naispravan način ne prihvata sve što Sveto pismo govori o Bogu.

Prva Jovanova poslanica 1,5 nam kaže: "Bog je videlo". Ovo je dokazNjegove apsolutne svetosti. Stih: "Bog je ljubav" (1.Jov. 4,8)objašnjava zašto je Bog dao sebe, radi dobra svojeg stvorenja. Objavadata u Poslanici Jevrejima 12,29 − "Jer je Bog naš oganj kojispaljuje", predstavlja Boga kao osobu koja kažnjava one koji čine zlo.Nijedno učenje o Bogu ne može da se nazove biblijsko ukoliko nepriznaje Njegovu svetost u istoj meri kao i Njegovu ljubav. Mora seznati Njegova mržnja prema grehu i osuda svakog zla, isto kao i

4

Njegovo zadovoljstvo u pravdi. Propovednik koji govori o Božijoj ljubavibez ikakvog spominjanja Božijeg gneva prema grehu, ne propovedacelu istinu.

Biblija takođe uči svoje čitaoce da je Bog jedan! On je bez rivala ikonkurenta. Ne postoji drugi bog sličan Njemu. Iako je Bog jedan, miprepoznajemo činjenicu da je On trojedini Bog: Otac, Sin i Duh Sveti −tri odvojene osobe u jednom Bogu! Otac je Bog. Sin je Bog. Sveti Duhje Bog. Ali, svaki od tri člana Trojstva je osoba! Oni su oduvek postojalii jednaki su u snazi. Iako tako, oni su ujedinjeni, a u suštini oni ipaknisu tri Boga, nego jedan!

3. Hristologija − Verovanja o Hristu.

Treći ključ pomoću kojeg prepoznajemo zdravu crkvu jesu njenaverovanja o Isusu Hristu. Vrlo važno pitanje kojim možemo daprepoznamo da li određena crkvu zaslužuje našu odanost i podršku ješta ona uči o Gospodu Isusu Hristu. Tu pre svega mislim na verovanjakoja su vezana za božanstvo i ljudsku prirodu Isusa Hrista.

Sveto pismo uči da je Isus Hristos potpuno čovek i potpuno Bog.Hristovo božanstvo na primer je eksplicitno izraženo u 1. stihuJovanovog Evanđelja: "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, iBog beše Reč". Gospod Isus je objavio svoje božanstvo. On je rekao:"Ja sam pre nego se i Avram rodio" (Jovan 8,58).

Ali, Isus nije samo Bog. On je takođe čovek. Dokaz da je naš Gospodu isto vreme bio i Bog i čovek nalazi se u Poslanici Filipljanima 2,5−8.On je rođen od device Marije. Za vreme svog zemaljskog putovanjakao čovek, On je često postajao umoran, bio je gladan, fizički je patio...ali neverovatno, On je zaista u isto vreme bio Bog! Misterija? Da, aliistina koju prihvatamo verom. Ako se crkva odriče Hristovogapsolutnog božanstva i njegove ljudske prirode, ona ne govori istinu o

5

Njemu i nije vredna našeg poverenja.

Crkva koja je ispravna u hristologiji takođe veruje da je Isusa rodiladevica. Ona uči da je Marija bila devica kada je Isus bio rođen. Kada jeanđeo unapred objavio Mariji da će roditi sina, ona je odgovorila:"Kako će to biti kada ja ne znam za muža?" (Luka 1,31−34). Tada jojje anđeo rekao: "Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg osenićete; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji"(stih 35).

Svestan sam da će mnogi teolozi reći da je Isusovo rođenje od deviceod male važnosti u hrišćanskoj teologiji. Ali, ja se ne slažem! Odbitijasnu činjenicu da je Isus rođen od device uključuje ne samokontradiktornost Božije reči, već i odricanje Njegovog božanstva ibezgrešnosti.

Kada propovednik kaže da Isus nije rođen od device, on shodno tomeobjavljuje da je Hristos bio samo jedno obično ljudsko biće. Ali, Svetopismo govori da je večno postojeća druga osoba Svetog Trojstvarođena od zemaljske majke. Bog Duh Sveti je natprirodno usadio tajživot u nju. Kada je Isus bio začet, Večna Reč je započela novu vrstupostojanja. Isus je ušao u Marijino telo i dopustio sebi da bude rođenkao mala i bespomoćna beba. Međutim, On je to uradio bezpokoravanja svom božanstvu. Takvo čudo se nikada ne bi moglo desitiputem uobičajenog, ljudskog načina razmnožavanja. Zato je učenje oHristovom rođenju od device − neophodno da bi se shvatio pojamNjegovog božanstva.

Rođenje Gospoda Isusa Hrista od device je, takođe, neophodno zbogNjegove bezgrešne prirode. Da je Isus začet prirodnim putem,nasledivši grešnu ljudsku prirodu, On nikada ne bi mogao da bude našSpasitelj. Svako rođeno ljudsko biće (osim Isusa Hrista) dolazi u ovajsvet kao grešnik. Svi mi nasleđujemo grešnu prirodu svojih roditelja.Naši roditelji su je nasledili od svojih roditelja, i tako sve do Adama.

6

Svako ljudsko stvorenje koje je rođeno na ovom svetu posle pada ugreh je iskvareno i grešno zahvaljujući svom srodstvu sa Adamom. Svimi dolazimo u ovaj svet kao članovi grešne i pale vrste.

Dakle, da je Gospod Isus začet prirodnim putem, On bi naslediogrešnu Adamovu prirodu. On sam bi bio grešnik, i kao takav ne bi biokvalifikovan za našeg Spasitelja. Ali, Sveto pismo opisuje GospodaIsusa Hrista kao potpuno bezgrešno biće. Apostol Petar Ga opisujekao "prečisto i bezazleno jagnje" (1. Pet. 1,19). Pavle dokazujeHristovu bezgrešnost kada piše da Bog "onoga koji ne znadijašegreha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božija unjemu" (2. Kor. 5,21). Da bi poneo naše grehe, Isus je morao da budebezgrešan, a rođenje od device je upravo to i omogućilo.

Crkva koja je ispravna u ovom pogledu hristologije takođe veruje uHristovu iskupljujuću smrt. Ona uči da je Isus, jedini čovek bez greha,umro na krstu za grešnike. Da, On je umro umesto nas! PremaPoslanici Rimljanima 4,25 Isus Hristos "se predade za grehe naše". 1.Petrova poslanica 2,24 nam govori da je Isus "sam izneo naše grehena telu svojemu na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo".Isus je umro za nas! Zauzeo je naše mesto na krstu i zbog togakažemo da verujemo u Njegovu iskupljujuću smrt.

Ne smemo da smetnemo s uma da zdrava crkva mora da budeispravna i u ovom pogledu hristologije! Dakle, još jedan način zaprepoznavanje crkve koja je dostojna da budemo u njoj i budemozajedničari s vernicima koji je čine, jeste istraživanje njenog učenja oHristu:

Da li se veruje u Njegovo božanstvo? U njegovu ljudsku prirodu? UNjegovo rođenje od device? U Njegov bezgrešan život? U Njegovusmrt? U Njegovo vaskrsenje? U Njegov lični ponovni dolazak?

Ove istine pravog hrišćanstva su od suštinske važnosti, i svako ko ih

7

se odriče zaista ne može biti ni nazvan imenom hrišćanin!

Mnogi ljudi koji traže "svoju" crkvu imaju potpuno pogrešne prioritete.Neke ljude privlači određena crkva zbog lepote zgrade. Druge višeinteresuje veličina zgrade. Ostale opet privlači istaknut muzičkiprogram ili pastor (propovednik) sa impresionirajućom pojavom iliposebnom sposobnošću govora. Neki ljudi traže crkvu gde je urednoraspoređena služba. Zatim, postoje ljudi koje privlači crkva zbog svojedenominacijske privrženosti, lokacije ili zbog ljudi koji je posećuju.Ostali uglavnom dođu na poziv svojih prijatelja.

Koliko god bile značajne nabrojane činjenice, ono što najviše treba dainteresuje svakog čoveka koji želi da pripada određenoj crkvi jestenjena DOKTRINA − drugim rečima, šta se uči i veruje u toj crkvi! To jeglavna stvar.

Ja bih radije bio sa ljudima koji se sastaju u staroj, polusrušenoj zgradi,bez hora, sa raštimovanim klavirom i zamuckujućim propovednikomkoji propoveda Reč Božiju, nego među ljudima koji su ponosni na svojupredivnu zgradu, veličanstveni hor i rečitog propovednika koji se odričeili ignoriše čisto učenje Svetog pisma i time sprečava prisustvo i siluDuha Božijeg.

Znači, ono što se veruje i uči u određenoj crkvi je najvažnije!

Dakle, u ovom poglavlju želim da zajedno razmatramo još nekoliko vrloznačajnih učenja s kojima ne sme da bude kompromisa. U prethodnimpoglavljima videli smo kako da prepoznamo zdravu crkvu po njenomverovanju o Bibliji, Bogu i Isusu Hristu. Hajde da sada razmotrimosledeća verovanja koja su neophodna da bi crkvu nazvali zdravom:

1. Soteriologija − Verovanja o spasenju.2. Pneumatologija − Verovanja o Svetom Duhu.3. Eklesiologija − Verovanja o crkvi.

8

4. Eshatologija − Verovanja o poslednjim događajima.

1. Soteriologija − Verovanja o spasenju.

Zdrava crkva je ispravna u soteriologiji, tj. u svojem verovanju o načinuspasenja. Ona objavljuje poruku spasenja po blagodati, samo verom uIsusa Hrista (Ef. 2,8.9).

U pogledu učenja da je spasenje po blagodati i da je potpunonezavisno od ljudskog truda, mi se naravno ne odričemo važnostikrštenja, odlazaka u crkvu i življenja u poslušnosti zapovestima Božijereči. Sve ove stvari su od suštinske važnosti, ali one se ne čine da bičovek dobio spasenje, nego slede kao plod, rezultat, odnosno dokazistinskog iskustva obraćenja. Apostol Pavle je napisao u 2. poglavljuPoslanice Efescima:

"Jer smo njegov posao, sazdani u Hristu Isusu zadela dobra, koja Bog napred pripravi da u njimahodimo" (10. stih).

Druga osoba večnog Trojstva, Isus Hristos, Sin Božiji je postao deoljudske porodice kroz rođenje od device. Živeo je savršenim životom,umro je na krstu da bi platio cenu naših greha, i ustao iz mrtvih dabismo mi dobili spasenje. I sada, pošto je On umro umesto nas,spasenje nam se nudi kao dar, a prima se verom. Članstvo u crkvi,krštenje, moralan život i dela milosti − ma koliko da su dobre stvari −ne mogu da učine ništa da bi nas spasile od greha. Spasenje se možeiskusiti samo na temelju onoga što je Gospod Isus već učinio za nas,kao naša zamena i u životu i smrti, a vera je samo spona pomoću kojese primaju već pripremljeni blagoslovi.

Jedan pesnik je napisao:

9

U životu nisam živeo,na samrti nisam umro.Životom Drugoga i smrću Drugogastekao sam blaženu večnost.

2. Pneumatologija − Verovanja o Svetom Duhu.

Da bi odgovorili na pitanje "Kako mogu da prepoznam zdravu crkvu?",naglasio bih da ona mora da bude ispravna i u pneumatologiji, tj. usvom verovanju i učenju o Svetom Duhu.

Sveti Duh se ponekad nazivao "zanemarena osoba božanstva", anažalost tako je često i danas. On je zapravo osoba Trojstva koja senajmanje razume.

Međutim, zdrava crkva prepoznaje i ko je Duh Sveti, i šta On radi!

Neki ljudi misle o Duhu kao o nekom bezličnom biću. Oni objavljuju daje On samo uticaj koji vodi čovečiju savest. Drugi Ga smatraju za nekuvrstu sile koja je programirana u čoveku da bi mu davala signale odBoga. Ali, Sveti Duh je osoba! On je BOG, a kada je Bog, onda jetakođe večan i jednak Ocu i Sinu.

Dakle, čuvaj se onih koji se odriču ličnosti i božanstva Svetog Duha!

Kao Bog, treća osoba Trojstva, Sveti Duh je uključen u niz važnihaktivnosti. U suštini, Sveti Duh je odigrao tako vitalnu ulogu u ranojHristovoj crkvi da se knjiga Dela Apostolskih može nazvati "DelaSvetog Duha kroz apostole". Sveti Duh presvedočava za greh (Jn.16,8), daje novo rođenje (Jn. 3,5), krštava vernike u Hristovo telo (1.Kor. 12,13), pojedinačno prebiva u hrišćanima (1. Kor. 6,19), obuzdavai sprečava greh (2. Sol. 2,7), sprema vernike za plodonosnu službu (Ef.5,18)...

10

Da, Sveti Duh pravi svoj dom u svakom hrišćaninu. On boravi u namada bi nas tešio, vodio, čuvao, davao snagu, i nosio svedočanstvoistine. Zbog Njegovog prisustva, mi možemo imati pobedu nad grehomi uspešnu službu za Gospoda.

3. Eklesiologija − Verovanja o crkvi.

Zdrava crkva je ispravna i u eklesiologiji, tj. u svom verovanju i učenjuo samoj crkvi. Reč crkva ima dvojako značenje:

− nevidljiva crkva− crkva kao lokalna zajednica vernika

Kada govorim o nevidljivoj crkvi, onda mislim na Hristovo telo koječine svi ljudi koji su Ga prihvatili za Spasitelja, ne uzimajući u obzirboju kože, rasu, položaj ili denominaciju. To je jedina istinita crkva!

Apostol Pavle je imao to na umu kada je pisao o tome kako je Boguzvisio Hrista:

"Nad svim poglavarstvima, i vlastima, i silama, igospodstvima, i nad svakim imenom što se moženazvati, ne samo na ovome svetu, nego i na onomekoji ide, i sve pokori pod noge njegove, i njega dadeza glavu crkvi, nad svima, koja je telo njegovo,punina onoga koji ispunjava sve u svemu". (Ef.1,21−23)

Kada govorim o vidljivoj crkvi, smatram je za lokalnu zajednicuvernika, odnosno grupu hrišćana koja se redovno sastaje zbogpoučavanja, zajedništva, verskih obreda, evangelizacije, slavljenja...

11

Zdrava crkva prepoznaje razliku između lokalne i nevidljive crkve. Njeničlanovi potvrđuju da njihova zajednica ili denominacija nije jedina pravacrkva. Oni "ne isključuju" iz Hristovog tela vernike (koji pripadajuGospodu) iz razloga što nemaju njihovu "partijsku etiketu", nego sveone koji su stavili svoje pouzdanje na Hrista smatraju za bratskečlanove Njegovog tela − jedinu istinitu crkvu. Oni ih prihvataju kaobraću i sestre u Hristu.

Pre nego što nastavimo, želeo bih da naglasim važnost odlaska ipodrške lokalnoj crkvi koja je utemeljena na Svetom pismu. Nijedovoljno biti član samo nevidljive crkve, već moramo da budemoidentifikovani i u lokalnoj crkvi. Imamo odgovornost da se redovnookupljamo sa ostalim hrišćanima radi bogosluženja, klanjanja,ohrabrivanja i poučavanja (Jev. 10,24.25). Zdravo propovedanjeHristove nauke u zajedništvu sa ostalim vernicima može da učiniti čudau našim duhovnim životima.

Međutim, svestan sam, kao i vi, da lokalne crkve nisu savršene. Znamda je za vas kao vernike moguć duhovan napredak i bez odlaska ucrkvu. Možete proučavati Bibliju za sebe, možete da se molite sami,možete da duhovno rastete čitanjem dobre hrišćanske literature... Ali,sve to nije dovoljno, niti je izgovor ako zanemarite odlazak u lokalnucrkvu.

Ako ste nanovorođeni, a nemate identitet u lokalnoj crkvi, molim vas(ako je to uopšte moguće) da nađete svoj molitveni (crkveni) dom. Akoodlučite da to uradite, izaberite crkvu gde se Biblija prihvata kaonepogrešiva Božija reč, gde se propoveda spasenje blagodaću veromu Isusa Hrista, Božijeg Sina. Zatim (sve dok ne budete sprečeni zboglošeg zdravlja ili drugih razloga) odlazite u tu crkvu, služite u njoj,podržavajte je i moli se za nju.

4. Eshatologija − Verovanja o poslednjim događajima.

12

Poslednja tačka koju želim da razmotrimo jeste eshatologija, odnosnoverovanje o poslednjim događajima i Drugom Hristovom dolasku.Zdrava crkva ima ispravan odnos i prema ovim pitanjima.

Najvažniji događaj u ljudskoj istoriji je bilo rođenje Gospoda IsusaHrista, koje se desilo pre nešto više od 2000 godina. Međutim, osimNjegovog Prvog dolaska (rođenja) postoji još mnogo više. Njegovbezgrešan život, vaskrsenje i vaznesenje su istorijske činjenice − alione ne predstavljaju kraj. Priča se nastavlja...

Biblija nam kaže da će Isus Hristos ponovo doći. Kada se to budedesilo, otvoreno ćemo videti celovit i veličanstven Božiji plan svihvekova. Tada će se svako koleno pokloniti pred imenom Isus i svakijezik će priznati da je Gospod Isus na slavu Boga Oca (Fil. 2,11). To jetrenutak, kao što je video prorok Avakum, kada će se zemlja napunitislave Gospodnje, kao što je more puno vode (Avak. 2,14). To jetrenutak, kao što nam je i apostol Pavle rekao, kada će mrtvi u Hristuvaskrsnuti prvi, a oni koji su živi će se preobraziti i krenuti u susretGospodu (1. Sol. 4,16−17).

− Kada Isus ponovo dođe, videćemo Ga − Onog kojinas je voleo i dao sebe za nas.

− Videćemo Njega, moćnog Stvoritelja.

− Videćemo Ga kao Onog koji je pre više od 2000godina došao na ovaj svet kao beba, rođen usiromaštvu, u vitlejemskoj štalici.

− Videćemo Ga kao Onog koji je imao anđele, ljude,demone i celu prirodu pod svojom kontrolom.

− Videćemo Ga kao Onog koji je prekinuo sahranu

13

podarivši život mrtvom mladiću (Lk. 7,12−15).

− Videćemo Ga kao Onog koji je stavio svoju ruku naoči slepcu, i na taj način izbrisao njegovu neprekidnunoć i pretvorio je u svetlost dana (Mt. 12,22).

− Videćemo Ga kao Onog koji je bio raspet na krstu ikada je sve bilo ispunjeno, trijumfovalno povikao "Svršise!" (Jn. 19,30).

− Pri Njegovom ponovnom dolasku mi ćemo Ga ugledatii zauvek uživati u prisustvu našeg Spasitelja, Iskupiteljai Cara, Gospoda Isusa Hrista.

Slažem se da se čak i u evanđeoskim krugovima ljudi ne slažu u vezisa poslednjim događajima, ali te razlike u verovanjima ne smeju dapostanu razlog ili prilika za podele i odvajanja. Dakle, hajde da sesetimo da bez obzira na različita ubeđenja, možemo da se podjednakovolimo, kao braća i sestre u Hristu.

Međutim, jako je važna stvar da se svi složimo da će Isus ponovo doći.Svaka crkva koja negira Njegov ponovni lični dolazak kao budućidogađaj koji će se stvarno desiti, ne ispunjava sve uslove standarda,koji određuje zdravu crkvu.

Uz verovanje u Drugi Hristov dolazak, zdrava crkva, takođe, shvatarealnost postojanja i neba i pakla. Hrišćane koji veruju Bibliji očekujepredivno mesto koje se zove nebo. Bazirajući svoju veru na BožijuReč, oni sa zadovoljstvom i radošću iščekuju ulazak u svoj večni dom.Ta nada suzbija njihov bol i daje izlečenje svim ranama koje donosizemaljski život.

Zdrava crkva ne veruje samo u mesto koje se zove nebo, negoupozorava nevernike da postoji mesto koje se naziva pakao! Ljubazni,

14

sam Gospod Isus Hristos govori o tom mestu "gde crv njihov neumire i oganj se ne gasi" (Mk. 9,48), a On je i dao reči upozorenja:"Ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa višeučiniti. Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga kojiima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, onoga sebojte" (Lk. 12,4.5).

Ako verujete Svetom pismu, jednostavno ne možete da poništitečinjenicu da postoji nebo za nagradu, ali i pakao za mučenje. Jedno odobeležja zdrave crkve je upravo njeno verovanje i u nebo i u pakao, i ubiblijsko učenje o tim mestima.

Da li ste član zdrave crkve? Da li ste revnostni u posećivanju svojecrkve? Da li je podržavate?

Ako ste pravi hrišćani, odgovor je: DA!

15

II. Zdrava crkva mora da ima evangelizacioni duh

II. Zdrava crkva morada ima evangelizacioni duh

Da bismo pronašli zdrav crkveni dom, treba da shvatimo da je doktrina(nauka) crkve od primarnog značaja. Ali, trebalo bi da razumemo idruge stvari. Zbog toga bih voleo da u nastavku našeg proučavanja"Kako prepoznati zdravu crkvu?" obratimo pažnju na nekoliko dodatnihobeležja koja karakterišu ispravnu crkvu.

Ispravna crkva ima:

1. Akcenat na evangelizaciji.2. Misionare izvan područja delovanja lokalne crkve.3. Obnavljanje (regeneraciju) članstva.4. Biblijsku poruku.

1. Akcenat na evangelizaciji.

Zdrava crkva prepoznaje važnost dovođenja izgubljenih duša Hristu.Sam Gospod Isus je objavio da je "sin čovečiji došao da iznađe ispase izgubljeno" (Luka 19,16). Istinita činjenica, da je Hristovazemaljska služba kulminirala Njegovom smrću i vaskrsenjem (čime jeomogućeno naše iskupljenje), pokazuje koliko je važno dovođenjeljudi, žena, mladića i devojaka Gospodu Isusu Hristu za spasenje.Zdrava crkva zbog toga ima evangelizacionu misiju. Ona će takođeimati duboku brigu za fizičke i materijalne potrebe društva. Međutim,ako to preraste u primarnu misiju, a evengelizacija dobije mesto iza,tada su prioriteti pobrkani. Siguran znak da je crkva zdrava je da njeničlanovi imaju breme za izgubljene duše.

16

Međutim, ne kažem da je ispravna ona crkva koja ima "poziv premaoltaru" posle svake propovedi bez izuzetaka, ili da mora organizovatievangelizacije od nedelju dana bar jednom godišnje. Molim vas,nemojte da me pogrešno razumete. Slažem se da su sve ove stvaripreporučljive i korisne, ali takođe smatram da se evangelizacionobreme crkve može pokazati i na različite druge načine. Te potrebemogu da se ispune kroz biblijska proučavanja po kućama, ličnasvedočenja njenih članova, radio i televizijske programe, posećivanjastarih i onemoćalih... kao i drugih službi koje su svojstvene delovanjucrkve u svom okruženju.

U prebrzom menjanju sveta moramo da budemo spremni za novemetode i načine pridobijanja izgubljenih duša, gde god se one nalazile.Najefektivniji mogući način jeste propovedanje Radosne vesti −Evanđelja.

Naša osnovna poruka uvek mora da bude ista, dok načini na koje seona predstavlja mogu da se razlikuju od crkve do crkve.

2. Misionari izvan područja delovanja lokalne crkve.

Misije su usko povezane sa evangelizacijom lokalne crkve. Zdravacrkva ima jake misijske programe. Ona ima sveopštu − globalnu briguza čitav svet. Isus je rekao svojim učenicima da idu po celom svetu ipropovedaju Evanđelje svakom stvorenju (Marko 16,15). Kao Njegovisledbenici, mi treba da među ljudima i ženama širimo slavnu vestotkupljenja.

Poslednje reči Gospoda Isusa Hrista pre Njegovog vaznesenja su bile:"Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas; i bićete misvedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do krajazemlje" (Dela 1,8).

17

Zdrava crkva je misijski nastrojena. Ako nije tako, crkva je u tolikoj meriokrenuta samoj sebi da se brine isključivo za sopstvene interese −nedostaje joj vrlo važan deo pridobijanja sveta Evanđeljem.

3. Obnavljanje (regeneracija) članstva.

Uz evangelizacioni naglasak i sveopštu brigu za svet, zdrava crkva imaobnavljanje, odnosno regeneraciju članstva. Spisak članova određenecrkve nam pruža korisne informacije da li dotična crkva jeste, ili nijevredna da joj se priklonite. Ukoliko su među članovima lokalne crkve inespaseni (koliko god da su ljudi dobri, sa najvećom reputacijom ipoštovanjem u društvu) − čuvajte se! Ukoliko su u članstvo crkvedobrodošli žene ili muškarci koji nikada nisu bili nanovorođeni, takvacrkva sigurno nije zdrava!

Ponovo vas molim da me ne razumete pogrešno. Mi želimo daohrabrimo nespasene duše i želimo da dođu u crkvu, da čuju Reč isuoče se s Radosnom vešću Božije spasonosne milosti! No, primiti ihkao punopravne članove zajednice pre nego što postanu spaseni, i kaotakvima im dati glas za službe u crkvi, jeste mrljanje čistote, kompromissa principima Božije Reči, i uništavanje duhovne sile crkve.

Apostol Pavle je zapovedio: "Ne vucite u tuđemu jarmu nevernika;jer šta ima pravda sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlos tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? ili kakav del imaverni sa nevernikom? Ili kako se udara crkva Božija s idolima? Jerste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, iživeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato iziđiteizmeđu njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se donečistote, i ja ću vas primiti" (2. Kor. 6,14−17).

Iako neverni ljudi ne smeju da budu uključeni u rad crkve, dobro jenaglasiti da crkva nije ekskluzivan "duhovni klub" za savršene

18

hrišćane. Kada bi crkve bilo takve, bile bi prazne!

Volim zanimljiv slogan: "Molim te, budi strpljiv sa mnom. Bog još nijezavršio svoje delo u meni". Uostalom, zato je svakom od nas ipotrebna crkva.

Crkva nije društvo za posvećene "svece", nego mesto gde duhovnebebe mogu da uzrastu, gde slabi mogu da postanu jači, i gde svi mi,kao vernici, sazrevamo kroz bogosluženje, poučavanje, zajedništvo islužbu. Da bi crkva zaista bila takvo mesto, činjenica je da vođe crkvemoraju da poseduju određene duhovne kvalitete. Zato je Pavle,obraćajući se Timotiju, svom mladom sinu u veri, dao određenekvalifikacije za starešine i đakone (1. Tim. 3,8−13).

4. Biblijska poruka.

Konačno, zdrava crkva ima biblijsku poruku. Ona je mesto gde seBožija Reč veruje i verno propoveda. Apostol Pavle je pisao Timotiju:"Zaklinjem te dakle pred Bogom i Gospodom našim IsusomHristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom njegovim icarstvom njegovim: propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i unevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem;Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će posvojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, iodvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama" (2. Tim.4,1−5).

Apostol Pavle je rekao: PROPOVEDAJ REČ i to je jedna od prvihstvari na koje bi trebalo da obratite pažnju kada tražite svoj crkveni(molitveni) dom. Da li je crkva mesto gde se Božija Reč propoveda iizvršuje ili su poruke sa propovedaonice uglavnom moralne propovedikoje odgovaraju ušima nestalnih hrišćana? Da li su poruke višeizražavanje mišljenja samog propovednika, ili se objavljuju s

19

autoritetom Svetog pisma? Ima li u njima samo "mleka" za duhovnunovorođenčad ili "tvrde hrane" za one koji su sazreli u veri? Pavle jerekao "Propovedaj reč", i to je upravo ono što karakteriše zdravu crkvu!

U nekim oblastima je vrlo teško pronaći zdravu crkvu. Došlo je upravotakvo vreme kao što je Pavle i prorekao: "Zdrave nauke neće slušati,nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih ušisvrbe, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama" (2.Tim. 4,3.4).

Danas u mnogim crkvama propovednici radije pružaju svojimslušaocima ono što im odgovara da čuju, pre nego ono što treba daslušaju! Tužno je reći da se to ne dešava samo u lokalnim crkvama,nego čak i u većim, globalnijim službama. Govornici pažljivoizbegavaju da povrede nekog, pa se zadržavaju na popularnimtemama. Propovedaju na takav način da slušaoci osećaju da suispravni u veri. Oni koji ih žele za duhovne vođe su zadovoljni prijatnimi ravnodušnim mislima, ali im nedostaje prava nauka, instrukcije iopomene iz Božije Reči.

Pre nego što zaključim ovo poglavlje, dopustite mi da navedem petobeležja koja karakterišu članove idealne crkve:

A. Članovi idealne crkve se vole:

Govoreći svojim učenicima, Isus je napomenuo: "Novu vam zapovestdajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i viljubite među sobom. Po tom će svi poznati da ste moji učenici akouzimate ljubav među sobom" (Jn. 13:34, 35).

Istinsko zajedništvo znači ljubiti sa nesebičnom željom za dobro drugih,a to je dostupno samo onima kojima je zaista potrebno ohrabrenjeiskrene ljubavi.

20

B. Članovi idealne crkve se brinu:

U svojoj prvoj poslanici koju je uputio crkvi u Korintu, apostol Pavle jevernike uporedio sa udovima ljudskog tela i izrazio ovu želju: "Da nebude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan zadrugoga. I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li sejedan ud slavi, s njim se raduju svi udi" (1. Kor. 12,25.26).

Brinuti se uključuje aktivnosti kao što su: moliti se jedni za druge,posećivati usamljene, služiti bolesnima, tešiti tužne...

Kroz molitvu i praktično pokazivanje ljubavi i brige, mi ispunjavamoBožiju zapovest: "Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćeteispuniti zakon Hristov" (Gal. 6,2). Tuge se ublažuju, a radosti seuvećavaju, kada ih međusobno delimo! Za svakog iskrenog vernikaveoma je ohrabrujuće kada zna da se braća i sestre u Hristu mole zanjega.

Kako bi bilo divno kada bi se svaki član crkve zaista BRINUO!

C. Članovi idealne crkve opraštaju:

Ovo je vrlo važan element hrišćanskog zajedništva. Vernici u Hristu bitrebali da budu spremni da u svakom trenutku oproste onima koji su ihuvredili.

"A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajući jedandrugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama" (Ef. 4,32).

Praštanje je poželjno u svim mogućim našim odnosima, a naročito ukrugu vernika. Samo jedan loš odnos između dva vernika prouzrokuje

21

strašnu štetu u crkvi i sprečava njen duhovni rast.

D. Članovi idealne crkve snose jedan drugoga:

Apostol Pavle, pišući vernicima iz Efesa, savetuje da hode "sa svakomponiznošću i krotošću, s trpljenjem, trpeći jedan drugoga uljubavi" (Ef. 4,2). Kada bi zaista snosili jedan drugoga u ljubavi, mi bistrpljivo dopuštali i prihvatali slabosti naših bližnjih. Razdražljivost inestrpljivost su sebični odzivi koji su potpuno neprikladni karakterujednog hrišćanina.

Znam da neki članovi crkve vole da budu u centru pažnje. Svestansam da su neki u takvom stanju da je vrlo teško podnositi ih. Shvatamda je čak nekima uvek potrebno tapšanje po leđima, ogromna briga itrud. Zrelim hrišćanima je draže da im pomognu u nadvladavanju svojeslabosti, nego što će izgubiti strpljenje sa njima.

E. Članovi idealne crkve su pokorni:

Mi često volimo da citiramo poslanicu Efescima 5,22 gde piše: "Žene,slušajte svoje muževe kao Gospoda", ali zaboravimo daspomenemo prethodni stih koji govori, da svi mi treba da se slušamo ustrahu Božijem.

Naravno, znamo da postoji odgovarajuća linija autoriteta u kući i crkvi.Žene moraju da slušaju svoje muževe (stih 22), a članovi crkve svojevođe (Jev. 13,17).

Ključ za uspešnu zajedničku pokornost možemo da nađemo uposlednjem poglavlju Prve Petrove poslanice gde piše: "Steciteponiznost" (stih 5). Moramo, takođe, da prihvatimo Božiji savet prekoPavla, iz Rimljanima 12,10 "Čašću jedan drugoga većeg činite", a

22

Filipljanima poslanica 3,2 nas upozorava: "Ništa ne činite uz prkos iliza praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg odsebe".

Niko, bez obzira na svoj status u crkvi, ne bi smeo da pomisli da nijedužan da prihvati savet ostalih. Bez obzira na autoritet koji određenaosoba poseduje, ona mora da pokaže duh poniznosti, želju daodgovara blago, i da bude otvorena da primi mudar savet. Da je takavduh zajedničke pokornosti bio praktikovan u našim crkvama, kakvopredivno stanje bismo danas imali!

Ukoliko niste u zdravoj crkvi, molim vas da što pre nešto preduzmete.Potrebno nam je zajedništvo, poučavanje, bogosluženje i prilike zaslužbu koju može da nam pruži samo zdrava crkva. Nemojte dapropustite blagoslove!

23

III. Obelezja lazne crkve

III. Obeležja lažne crkve

U nekim krugovima je takvo stanje da kada se puna istina Evanđelja upotpunosti nagovesti, među njima se probudi niz različitih burnihreakcija. Neki ljudi su toliko tvrdi u pogledu svojih verovanja da bi radijeumrli, nego što bi promenili svoje mišljenje! S druge strane, čestomožete da čujete komentare kao što su: "Pa i nije toliko važno u šta setačno veruje. Bitno je da se u nešto veruje" ili "Ono u šta ja verujem jemoja privatna stvar i pozvan sam da u skladu s tim i živim"!? Takođe,ima i onih koji govore da nikada ne možemo biti potpuno sigurni šta jeprava istina...

Međutim, da li je to zaista tako? Definitivno NE! Mi možemo znati ipropovedati istinu! Tačno možemo da tvrdimo da su neke verske idejeistinite, a neke ne − na temelju onoga što Sveto pismo uči. Kao Božijeotkrivenje dato čoveku, Biblija nam kaže u šta da verujemo i kako daživimo. Ona nam daje slobodu da prosuđujemo o tačnosti ipouzdanosti svih religijskih tvrdnji. Međutim, kada je u pitanju mojavečna sudbina − moj boravak u večnosti, ja želim da znam istinu sapotpunom sigurnošću!

Da! Celim svojim srcem verujem da se istina može otkriti u Božijoj reči.Biblija je poslednji i konačni autoritet za svaku osobu koja je upoznalaGospoda Isusa Hrista kao svog ličnog Spasitelja.

Međutim, upozorio bih vas da nije svako ko sebe naziva hrišćaninomzaista hrišćanin. Na sceni su se pojavile neke grupe koje tvrde daimaju i poznaju neku novu, konačnu religijsku istinu. Ali, one to nemaju!Ljudi koji pripadaju ovim grupama izopačuju celo hrišćanstvo krozistoriju i predstavljaju veliku pretnju za sve one koji poveruju u njihova

24

učenja. Često napadaju crkvu radi nekih nedostataka i grešaka, neshvatajući da oni sami vode ljude u zabludu. Koliko god da smopronicljivi i oprezni, postoji mogućnost da budemo zavedeni! Oni čestokoriste istu terminologiju kao i hrišćani, i u vezi sa mnogim stvarimaveruju potpuno ispravno. Dešava se čak i da finansiraju izgradnju novihcrkvenih objekata ili nabavku Biblija...

Međutim, kao krajnji rezultat oni mnoge ljude dovode u zabludu. Međunepažljivim Hristovim sledbenicima, lažna nauka se veoma lakoprihvata kao istina, i to je velika tragedija! Ovo je takođe, u suprotnostis onim što smo malopre rekli: ono u šta verujemo je od vitalne važnosti− isto kao i večno odredište naše duše.

Suočeni sa tolikim brojem različitih religioznih mišljenja i grupa, za nasje od suštinske važnosti da znamo kako da razdvojimo šta je pravaistina, a šta "falsifikat".

Navešću jedan primer: Državni agenti se izlažu napornim vežbama dabi se dobro pripremili za svoj posao. Jedan poseban deo na koji senajviše stavlja akcenat je opreznost prema falsifikovanom novcu. Da bisavladali taj deo, agenti celo svoje proučavanje vrše ne na lažnim, većsamo na originalnim, ispravnim novčanicama! To rade da bi, čim seprvi put pojavi neka greška, bili u stanju da je u istom trenutkuprepoznaju i identifikuju falsifikat zbog različitosti u odnosu naoriginalnu novčanicu.

Iz ovog primera možemo da izvučemo veoma važnu pouku. Naravno,potrebno je da budemo svesni da postoje kultovi sa svojim krivim iopasnim dogmama. Ali, mi prvenstveno treba da budemo dobroupoznati sa istinom koju nalazimo u Božijoj reči da bi, čim se suočimosa nečim što nije istina, to odmah i otkrili! Moramo da proučavamoBibliju da bi se u nama ukorenila istina do te mere, da prilikom pojavenekog "falsifikata" u istom trenutku to i prepoznamo!

25

Mnogo duša je zavedeno u kultove samo zbog toga što nisu bilesvesne u šta ulaze. Jedini način na koji možemo da sprečimo te ljudeda ne prihvate lažnu nauku jeste da ih presvedočimo u istinu. Kadaznamo pravu istinu, automatski prepoznajemo šta je kriva nauka. Naprimer:

* Ako neko stvarno razume da je spasenje isključivo poblagodati, on nikako neće prihvatiti učenje onih kojiuključuju i ljudska dela u plan spasenja.

* Ako je neko ispravno naučen u vezi sa osobom IsusaHrista, njega ne mogu da dovedu u zabludu oni kojiobjavljuju da Isus nije bio Bog nego neko manje biće.

* Kada neko zna istinu o Drugom Hristovom dolasku, onne može da prihvati učenje onih koji se odriču toga igovore bilo šta drugo osim ličnog ponovnog povratkaGospoda Isusa Hrista.

Treba da budemo dobro upoznati sa stvarnim istinama da bi odmahuvidelo šta je "falsifikat"! Imajući to u vidu, uvek ćemo obraćati pažnjuisključivo na biblijsku doktrinu − nauku koja je zasnovana nahrišćanstvu utemeljenom na evanđeljima. Svaki vernik koji je bliskopovezan sa hrišćanskim verovanjem će brzo prepoznati "falsifikat".

Iako je ovo istina, pre nego što napišem zaključak ove knjižice na temu"Kako prepoznati zdravu crkvu?", želim da vam kažem nešto i o tomekako možete da prepoznate kult. Uz obeležja istinskog hrišćanstva,neke karakteristike krivih religija će vam pomoći da budete još osetljivijii oprezniji prema grehu.

Evo ih pet obeležja kultova, odnosno pet karakteristika koje su stranehrišćanskoj veri:

26

1. Nedostatak istorijske perspektive.

2. Izopačeno razmatranje Pisma.

3. Želja da dođe do podela.

4. Skretanje pogleda s glavnih na sporedne stvari.

5. Ponavljanje grešaka iz prošlosti.

1. Nedostatak istorijske perspektive.

U bliskoj prošlosti su se pojavili neki ljudi koji su proglasili da samo oniznaju istinu i da svi treba da ih slede. Oni su uspeli nekako dazaborave da crkva živi na zemlji već više od 2000 godina.Proglašavajući da je tek sada zasijalo pravo duhovno svetlo,napomenuli su da se crkva sve vreme tokom istorije spoticala u tami.Ali, to nije tačno! Uvek su postojale prave osobe u pravo vreme, krozkoje je Bog štitio istinu i čuvao čistotu crkve. Veliki teolozi i reformatorikao što su Martin Luter, Džon Vesli, Žan Kalvin i drugi su dali sebe dabi se očuvala vera i održalo pismo. U vezi sa tom istorijskomčinjenicom, neki lažni propovednici danas ne priznaju delo prethodnihteologa i tvrde da jedino oni imaju konačno otkrivenje prave istine.

2. Izopačeno razmatranje Pisma.

Stigli smo do druge karakteristike kulta. Njihovi sledbenici često izvrćuPismo. Iako svedoče da veruju u Sveto pismo kao Božije otkrivenječoveku, neke grupe odbijaju da prihvate Bibliju onakvu kakva onazapravo jeste. Oni joj ili dodaju nešto, ili objavljuju neko novo Božijeotkrivenje. Pored Biblije stavljaju i neka druga dela za koja tvrde da sujednako autoritativna kao i ona.

27

Neke od ovih grupa objavljuju specijalna tumačenja Biblije, a zatim učesvoje sledbenike da nikada ne čitaju samo Bibliju, nego da uz njuobavezno koriste i drugu literaturu. Naravno, u takvim literaturama setvrdi da je Biblija suviše duboka da bi je prosečna osoba razumela, teje potreban poseban priručnik koga samo ta grupa može da ponudi.

Kada vam neko kaže da je pronašao specijalnu formulu za otkrivanjetajni iz Pisma, ili da ima neko novo, nedavno objavljeno Božijeotkrivenje, ili da je preveo nešto iz nepoznatih, drevnih izvora − čuvajtese!

Biblija je dostupna svakome i svi mogu da razumeju osnovnu poruku.To su proverili, isprobali i iskusili milioni ljudi tokom čitave istorije. Nijepotrebno nikakvo dodatno otkrivenje ili neko tajno tumačenje!

3. Želja da dođe do podela.

Treće obeležje kulta je duh odvajanja i podele. Iskreni hrišćani, kojihodaju s Gospodom u poslušnosti, osećaju svezu jedinstva sa svojimzajedničarima − bez obzira na manje razlike u tumačenju nekih delovaBiblije ili verske prakse. Oni mogu da razgovaraju u vezi sa nekimspornim pitanjima, ali će i dalje osećati da su braća i sestre u Hristu.Neki hrišćani, međutim, često napadaju ili pokušavaju da unište uglednekoj crkvi ili službi koja se temelji na propovedanju Evanđelja. Ako sedesi da neki član prihvati njihove kritike, on se hrabri da čak i napustisvoju crkvu, iako verno ostaje na osnovama svoje vere.

Hrišćanski prijatelji, upozoravam vas da se čuvate onih koji doprinosepodelama u Hristovom telu. Apostol Pavle je govorio protiv lažnihučitelja, upoređujući ih sa "teškim vucima" koji "će govoriti izvrnutunauku da odvraćaju učenike za sobom" (Dela 20,29−30). UEfescima poslanici, Pavle moli vernike da "drže jedninstvo duha usvezi mira" (4,3).

28

Pišući zajedničarima u Rimu o lažnim učiteljima, Pavle je rekao:"Molim vas pak, braćo, čuvajte se od onih koji čine raspre irazdore na štetu nauke koju vi naučiste, i uklonite se od njih; jertakvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svojem trbuhu, iblagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih" (Rim.16,17−18).

Dakle, čim čujete da neko prosipa optužbe protiv službe ili crkve kojaima biblijska verovanja i propoveda Evanđelje, budite pažljivi!

4. Skretanje pogleda s glavnih na sporedne stvari.

Neke grupe, koje ne predstavljaju hrišćanstvo tokom čitave istorije, sutoliko zauzete čitanjem nekih religioznih "zabavnika", pokušavajući dadokažu da su u pravu i da su drugi u zabludi, da su potpuno izgubili izvida opštu sliku biblijskog otkrivenja. Apostol Pavle je napomenuoTimotiju da postoje ljudi koji gledaju na laži i teftere od plemena kojimanema kraja, i oni pre čine prepiranja nego napredak u veri (1. Tim. 1,4).

Čuvajte se osoba koja se zalažu za sporedne stvari, koje pokušavajuda vas zadive svojim znanjem i žele da vas ubede da svojoj verimorate da dodate još neko delo da bi bili spaseni. Ako su takvimosobama neke drugorazredne tačke verovanja ili religijske praksevažnije od glavnih učenja poput Hristovog božanstva, Svetog Trojstvaili ponovnog dolaska Gospoda Isusa Hrista, onda dobro obratite pažnjuna ono što žele da vam kažu.

5. Ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Veliki broj lažnih učitelja želi da obnovi stare doktrinarne greške koje sudavno odbačene od strane crkve, i to mešaju sa svojim verovanjem.

29

Na primer, neko može da tvrdi poput starog Arijana da Isus nije biovečno, nego stvoreno biće. Neko se može pridružiti legalistima kojikažu da spasenje jednim delom ipak mora da bude zarađeno. Neki setakođe mogu vratiti na stare jeresi koje iskrivljuju nauku o Trojstvu ilipitanje Hristove čovečnosti...

Ova sporna pitanja su još odavno rešena unutar crkve. Rane vođe(starešine) crkve su se sastajali na posebnim saborima da bi takvestvari uklonili i nema razloga da sumnjamo u njihove odluke. Obnavljatite zablude nije neophodno, a učiniti ih lošijim bi prouzrokovalo još većuzbrku i pometnju među neutvrđenim dušama.

Da! Javno nametanje religijskih ideja je dovoljan pokazatelj da treba dabudemo na oprezu. Ono može da dođe preko televizije ili radija, prekodistribuisanja literature, ili preko ljudi koji pokucaju na vaša kućnavrata. Svako od njih će reći da zna istinu. Međutim, vi ponovopogledajte svih pet obeležja kulta koje vam mogu poslužiti kao dobartest da bi utvrdili da li vredi imati poverenja u one koji vam prilaze sasvojim ubeđenjima. Uz jasno razumevanje same istine, ne zaboravitetih pet karakteristika pomoću kojih ćete veoma lako da prepoznate"falsifikat".

Ono što verujete je od vitalne važnosti, a naročito po pitanju spasenja!

Biblija kaže: "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas,dar je Božiji, ne od dela, da se niko ne pohvali" (Filip. 2,8.9).Spasenje se prima verom, a objekat te vere mora da bude GospodIsus Hristos. Nije dovoljno samo verovati u nešto − moramo daverujemo u osobu Gospoda Isusa Hrista. Prihvatimo ono što Svetopismo uči o Njemu − da je prolivanjem svoje krvi na drvenom krstuplatio cenu naših greha i da je ustao iz mrtvih − i primite Isusa Hristakao svog ličnog Spasitelja!!!

On je rekao: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću

30

vas odmoriti" (Matej 11,28).

Takođe, On je i obećao: "Zaista, zaista vam kažem: ko moju rečsluša i veruje onom koji je mene poslao, ima život večni, i nedolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život" (Jovan 5,24)

Takav život možeš imati i ti!

"Jer Bogu tako omilje svet da je i sina svoga jedinorodnoga dao,da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima život večni"(Jovan 3,16).

_________________

Sa engleskog preveo: Milenko Isakov.

Ova knjiga je objavljena u nastavcima u e−mag. SIONSKA TRUBA(br. 32−35 / 2006.)

31

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Priče 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

32