KAKO NAPISATI NAUČNI RAD

Prof. dr Slavenka Janković

Osnovna struktura naučnog članka

1. Naslov 2. Sažetak i ključne reči3. Uvod4. Materijal i metode5. Rezultati6. Diskusija7. Zaključci8. Literatura

Struktura naučnog rada

NASLOV SAŽETAK TEKST NASLOV SAŽETAK TEKST ZAHVALNZAHVALNICAICA LITERATURA PRILOZI LITERATURA PRILOZI

NAUČNI RADNAUČNI RAD

• UVODUVOD

• MATERIJALMATERIJAL I METODEI METODE

• REZULTATIREZULTATI

• DISKUSIJADISKUSIJA

• ZAKLJUČCIZAKLJUČCI

Naslov

Najuočljiviji i najčitaniji deo

Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama

Treba da je informativan i što kraći (do 100 slovnih mesta)

Radni i definitivni naslov

Kratki naslov (“running head” do 50 s.m.)

Sažetak

Sažeto informisanje o sadržini rada

Najčitaniji deo rada

Piše se na početku rada

Pojavljuje se i samostalno – u sekundarnim publikacijama (abstract)

Ne sadrži reference i fusnote

Sažetak

Informativni (do 200 reči u 1. pasusu)cilj, metod, rezultati i glavni zaključak

Deskriptivni (obično manje od 10 redova)Pogodan za revijske radove (pregled literature)

Struktuisani sažetak (do 250 reči u 4 pasusa)Za naučni članak: cilj, metod, rezultati i glavni zaključak

Ključne reči (kratki izrazi)

Neophodne zbog indeksiranja članka

Ne koristiti reči iz naslova

Pišu se ispod teksta sažetka

Obično do 5 reči, a ponekad do 10.

Izbor reči prema terminima štampanim u Index Medicus-u.

Uvod

Treba da je kratak (2-3 paragrafa), jasan i direktno povezan sa predmetom istraživanja.

Citirati ograničeni broj odgovarajuće i novije literature, koja se neposredno odnosi na predmet istraživanja (“background”).

Jasno definisati ono što se o predmetu istraživanja ne zna i postaviti hipoteze za rešenje

Osnovni delovi uvoda naučnog članka

PREDMET ISTRAŽIVANJAPREDMET ISTRAŽIVANJAa)a) šta se znašta se zna

b)b) šta se ne znašta se ne zna

HIPOTEZAideja (pitanje) za rešenje onog što se o

predmetu ne zna

C I LJC I LJdavanje odgovora na pitanje iz hipoteze

VERIFIKACIJA HIPOTEZEVERIFIKACIJA HIPOTEZEput dolaženja do odgovora na pitanje iz

hipoteze

ZNAČAJ ISTRAŽIVANJAZNAČAJ ISTRAŽIVANJApraktični i/ili teoretski

Savić, 2001

Ciljevi

Moraju biti kratko i jasno formulisani

Glavni ili primarni cilj – traženje odgovora na osnovno pitanje sadržano u hipotezi

Sporedni ili sekundarni ciljevi – na osnovu analize odabranih pokazatelja tokom rada

Materijal i metode

Ispitanicinavesti: broj, pol, starost, vreme ispitivanja i sl.

Predmet istraživanja

Obeležja posmatranja

Primenjene metode

Statistička analiza

Rezultati

Najvažniji deo naučnog članka

Rezultati se obično prikazuju:-tekstualno-tabelama i-ilustracijama

Ne iznositi sve što je dobijeno

Izložiti i rezultate koji ne idu u prilog hipoteze

Rezultati

Ne objašnjavati rezultate u ovom poglavlju

Ne porediti ih sa drugim rezultatima

Ne citirati podatke iz literature

Grupisati ih pod odgovarajućim podnaslovima

TabeleZa prikazivanje numeričkih i

deskriptivnih podataka na mnogo jasniji način od tekstualnog prikazivanja

Delovi tabele Naslov – kratak opis sadržaja tabele Zaglavlje kolone i zaglavlje reda Polje – za numeričke ili deskriptivne

podatke Fusnota – objašnjava detalje iz sadržaja

tabele i skraćenice

*

Zaglavlje kolone

Zaglavlje reda

Ilustracije

Upotrebiti ih kada npr.:

Prikazuju dokaze koji podržavaju zaključke(rendgen snimak kod legioneloze)

Doprinose efikasnosti u prezentovanju dokaza (porodično drvo – vrsta nasleđivanja bolesti)

Toksični šok sindrom kod žena u SAD Toksični šok sindrom kod žena u SAD

(1979-1986)(1979-1986)

0

50

100

150

200

250

300

350

g o d i n e

Pri

jav

ljen

i sl

uča

jevi

Povlačenje tampona iz upotrebe

Menstrualni TŠS

Povlačenje poliakrilatnih tampona

1979 1980 1981 1982 1983 1984 1985 1986

Nemenstrualni TŠS

Kretanje poliomijelitisa u SAD Kretanje poliomijelitisa u SAD (1940-1950)(1940-1950)

0

10

20

30

40

50

60

70

Inaktivisana vakcina

Živa vakcinaPoslednji autohtoni slučaj

1940 1950 19701960 1980 1990

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Danska Finska Francuska NemackaGrcka Italija Holandija PortugalSpanija Velika Britanija Jugoslavija

Incidencija AIDS-a na milion stanovnikaIncidencija AIDS-a na milion stanovnika (Zapadna Evropa-EU)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

Bosna i Hercegovina Hrvatska Makedonija

Slovenija Jugoslavija

IncidencIncidencijija AIDS-a na milion stanovnika a AIDS-a na milion stanovnika (bivše jugoslovenske republike)

0

20

40

60

80

100

120

Oboleli Umrli

Broj novoobolelih i umrlih Broj novoobolelih i umrlih od AIDS-a u Srbijiod AIDS-a u Srbiji

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

IV narkomani Heteroseks. Homo/biseks. Hemof.

Transf. Vertikal.trans. Nepoznato

Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985Srbiji (1985--20012001))

Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985Srbiji (1985--20012001))

500/ml

200/ml

50 nedelje godine

CD4+ anti HIV antitela

viremija

Nivo detektibilnosti

infekcijaakutna

retrovirusna bolest

Nivo detektibilnosti

Prirodni tok HIV infekcije

Oboleli od AIDS-a u Evropi Oboleli od AIDS-a u Evropi prema polu i načinu prenosa do prema polu i načinu prenosa do krajakraja 2000.2000.

43,5

3,7

3,6

6,238,9

Heterosex. IV narkomanijaTransfuzija Vertikalni prenosNepoznato

11,8

39,4

37,3

1,70,8

4,4

0,9

Heterosex. Homo-bisex kontaktiIV narkomanija TransfuzijaHemofilija Vertikalni prenosNepoznato

Žene

Muškarci

> > 281281

Incidencija Incidencija (0/0000)(0/0000)

261 - 261 - 280280241 - 241 - 260260221 - 221 - 240240< 220< 220

Fig. 1. Standardizovane stope incidencije raka u Fig. 1. Standardizovane stope incidencije raka u Evropi, 2000.Evropi, 2000.

GLOBOCAN 2000, IARC, 2001GLOBOCAN 2000, IARC, 2001

Perihilijarna limfadenoza

Perihilusna limfadenoza

Erythematous candidiasis (EC)

Diskusija

Izuzetno značajno poglavlje,najteže za pisanje

Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima drugih uz kritički osvrt

Pokazati u kojoj meri dobijeni rezultati podržavaju ili osporavaju postavljenu hipotezu

Diskusija

Nova informacija se možda krije baš među našim rezultatima koji se razlikuju od tuđih

Na kraju naglasiti šta je novo i važno, kao i metodološke nedostatke

Izložiti novu hipotezu, šta dalje?

Zaključci

Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima rada

Isključivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u članku

Pisati ih na kraju diskusije (i sažetka)

Ne prenaglašavati ih i ne davati im značaj koji

oni stvarno nemaju

Literatura

U tekstu rada navesti citate doslovno ili ih prepričati (navesti obavezno izvor)

Na kraju rada: spisak litera ture povezane sa citatima. Osnovni cilj: brzopronalaženje časopisa u kome je citirani rad objavljen

Sistemi citiranja literature:- Harvardski - Vankuverski (numerički)

Podaci neophodni za identifikaciju

izvora (časopisa)Autori i naslov članka

You CH, Lee KY, Chey RY, Menguy R.Elekctrogastrographic study of patients withunexplained nausea, bloating and vomitingGastroenterology 1980 Aug; 79 (2); 311-4

Naziv časopisa

Godina i mesec

Volumen

Sveska

Početna i završna

strana

Stil i jezik pisanja naučnog rada

Stil i jezik treba da su svojstveni naučnoj prozi: objektivno jasno, kratko i lako shvatljivo informisanje

Biraju se najpreciznije, a izbegavaju strane reči

Rečenice treba da su jasne i kratke i čvrsto povezane unutar jednog paragrafa, a paragrafi međusobno.

Vaša pitanja?Vaša pitanja?

Komentari?Komentari?