КАДА ЈЕ МУЗИКА РАТОВАЛАСрпске песме Великог рата

,,Песма нас је одржала”

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

У ратовима за ослобођење и уједињење од 1912 – 1918. године, настале су многе песме, кола и маршеви, који су и данас на репертоару многих оркестара, хорова и вокалних солиста у нашој земљи и ван ње.

Српска музика се током више од једног века развијала примарно у романтичарским оквирима, почевши од тридесетих година 19. века, па све до средине 20. века. Већина композиција се заснивала на фолклору, а већина дела се обраћала прошлости. Писане су многе увертире, соло песме, заправо дела која су утицала на изградњу националног идентитета. Сам Први светски рат је само појачао такав однос према музици, који је у српској култури био присутан још из периода Балканских ратова, као и непосредно пред почетак Великог рата. Било је ту и композиција које су настајале и поводом одређених битака, а ту су, наравно, најпознатије “Марш на Дрину” и “Тамо далеко”.

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

Славље српских војника после првих победа

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

Српско музичко стваралаштво се током Првог светског рата презентовало и на западу, претежно међу савезницима. Многи музичари, певачка друштва, као на пример чланови Обилића су отишли у избеглиштво у Француску и Италију и тамо наставили да делују и наступају кроз разне хорове или самосталне наступе.

Карактеристична је била и линија југословенства која је у одређеном смислу постојала и пре Великог рата, али не толико у стваралаштву, колико у контактима, међу уметницима, певачким друштвима и самим музичарима и композиторима. Али управо за време Великог рата почиње интезивније размишљање о југословенском идентитету.

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

Наступање Српског војног оркестра у Бизерти, 1917.

Песма „Тамо далеко“ је одјек албанске голготе преживелих српских ратника који су уточиште нашли на Крфу. Она је жеђ за слободом, трагање за правдом, бол за отаџбином. Сељачка, ђачка, национална, родољубива.

Хиљаде српских војника и цивила изгубило је живот у албанским планинама од глади, хладноће, заразе. Око 140.000 дочекало је француске бродове на обалама Албаније, који су их пребацили на Крф(Грчка), за које су веровали да ће им бити "острво спаса", за неке и јесте било, али за многе је постало гробница. Пет хиљада војника и цивила сахрањено је на малом острву Видо у близини Крфа, а још неколико хиљада положено је у море, у вечну „Плаву гробницу“ .

Тамо далеко химна српског војника о слави и трагедији

Тамо далеко, далеко од мора,Тамо је село моје, тамо је Србија

Тамо далеко, где цвета лимун жут,Тамо је српској војсци једини био пут 

Тамо далеко, где цвета бели крин,Тамо су животе дали заједно отац и

син Тамо где тиха путује Морава,

Тамо ми икона оста, и моја крсна слава 

Тамо где киво поздравља веков рад,Тамо ми спалише цркву, у којој венчах

се млад Без отаџбине на Крфу живех ја,

Али сам поносно клицо живела Србија

Никола Тесла је по личној жељи сахрањен у САД-у, уз звуке песме „Тамо далеко“.

Ђорђе Маринковић се родио у селу у близини Кладова. Мало познат у постојбини, славу је стекао у Паризу.

Маринковић је најпре био музичар аматер , у оркестру краљеве гарде, где је, након позиције бубњара, иначе самоук, свирао све жичане инструменте, поред хармонике и флауте, а песму „Тамо далеко“ написао је на Крфу 1916. године.

У Паризу се обрео одмах након пробоја Солунског фронта, где је убрзо постао популарни композитор шансона и професор цитре. Пасош с којим је и отпутовао у Париз добио је као награду од краља Петра зато што га је, случајно сазнавши, обавестио да група Арнаута спрема атентат на њега.

Проблем око права на песму настаје читањем документа у коме наследници Михајла Заставниковића траже од Маринковића да призна како је мелодију познате песме написао на основу текста чији је аутор наводно Заставниковић. Маринковић је тај захтев са резигнацијом одбио.

Ђорђе Маринковићмало познати композитор песме “Тамо далеко”

„Марш на Дрину“, традиционалну, популарну корачницу, која је постала симбол храбрости српске војске у Првом светском рату, Станислав Бинички је, мало је познато, компоновао у Ваљеву где се затекао заједно са Врховном командом почетком Првог светског рата.

Препознатљиву композицију посветио је првој победи српске војске, која је на Церу августа 1914.године, до ногу потукла неупоредиво надмоћнију аустроугарску војску.

Песма је иначе посвећена неустрашивом и омиљеном команданту 2.пешадијског-гвозденог пука српске војске, пуковнику Миливоју Стојановићу-Брки.

Марш на Дрину Наша Марсељеза

У бој крените јунаци сви крен`те и нежалте живот свој 

Цер да чује твој Цер нек види бој, а река Дрина 

славу храброст и јуначку руку српског сина.

Пој,пој,Дрино,водо хладна ти Памти приче кад су падали 

Памти храбри стројКоји је пун огња, силне снаге

Протерао туђина са реке наше драге.Пој,пој Дрино,причај роду ми

Како смо се храбро борилипевао је строј, војево се бој крај хладне

водеКрв је текла

Крв се лила Дрином због слобеде.

Споменик јунацима Церске битке-Текериш

код Лознице “Ваша дела су бесмртна”

Миливоје Стојановић-Брка

Композитор и диригент оркестра Краљеве гарде, Станислав Бинички је рођен у близини Крушевца 1887.године. Компоновао је један од најлепших маршева које има наша музичка оставштина.

Био је врсни музички стваралац који се заједно са Стеваном Мокрањцем, Костом Манојловићем и Јосифом Маринковићем, борио за стварање музичких школа и извођење српске музике, и био уважена личност и после завршетка Великог рата. Умро је 1942.године у Београду.

То уметничко дело извођено је у разним аранжманима и обрадама.“

„Марш на Дрину“, сем као оригинална музика за војни оркестар, нашао се на репертоару и у обрадама, музичких група „Смак“ из Крагујевца,„Лајбах“ из Љубљане, Џонија Штулића из загребачке групе “Азра” као и енглеске групе „Шедоуз“.

Станислав Бинички композитор Марша на Дрину

Креће се лађа Француска је позната песма, "тугованка" са Солунског фронта. Спевана у Солунском пољу у логору нераспоређених официра у Микри поред Солуна 1917.

Аутор текста песме и мелодије је пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић. Изворни наслов песме је "Изгнаници". Песму је први пут објавио у збирци "Мач и лира" из 1922. године.

Пуковника Бранислава Милосављевића је дирнула судбина рањеника који су бродовима кретали у Тунис, и тада је спевао песму о лађи француској.

Креће се лађа Француска

Лађе су биле судбоносне за српску војску у Првом светском рату. Значиле су спас преживелим ратницима са албанске Голготе. Француска лађа ратнике је одвезла на Крф и Видо. Потапане су лађе са српским јунацима, али су и доводиле српске добровољце из целога света да помогну својој браћи за ослобођење. На лађама су српски војници умирали, са њих су бацани у море. На лађама су последњи пут марширали, певали о родним селима, брдима и долинама отаџбине. Лађе су служиле да их врате и кућама. ...

Бранислав Р. Милосављевић, (1879-1944) објавио је 4 збирке, углавном родољубивих и политички ангажованих песама. Аутор је песме Изгнаници, познате под насловом Креће се лађа Француска. У Балканским ратовима за посебно истицање у командовању првим борбеним пешадијским јединицама на Косову, приликом заузимања Албаније 1912. и у Брегалничкој битки 1913. више пута одликован за храброст и ванредно унапређен. По повратку из немачког заробљеништва погинуо је у енглеско-америчком бомбардовању Београда, на други дан Ускрса, 17. априла 1944

Када је у првој години Великог рата пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић са српском војском прешао Албанију, стигао је на Крф и убрзо се нашао у групи официра која је, септембра 1916, отишла у Русију и преузела команду у Српској добровољачкој дивизији. Међутим, бољшевичка револуција је наредне године пресудно утицала на то да се добровољачки корпус повуче из Русије и оде на Солунски фронт. Војници и њихов командант су превезени са југа Русије на север, до луке Архангелск на Белом мору, одакле су бродовима отишли у Француску. Одатле су добровољци превезена возовима да би се поново укрцали на бродове и Средоземним морем стигли у Солун, где је Б.Милосављевић учествовао у пробоју Солунског фронта.

Бранислав Милосављевићкомпозитор песме

Ратник артиљерац Јеремија Крстић служио је у српској војсци од 1914. до 1918. године.

Био је и музичар и ратник. Од Јеремије, остала је и ова шаљива песма.

ЈеремијаЈа сам ја, Јеремија, Презивам се Крстић!Село ми је Топоница,Дрвена ми двоколица,Служио сам стални кадар - Артиљерија!

Ја сам ја, Јеремија,Презивам се Крстић!Имам сито и карлицуИмам жену врачарицу,Служио сам стални кадар-Артиљерија!

Ја сам ја, Јеремија,Презивам се Крстић!Више куће тријерица,Преко пута комшиница,Служио сам стални кадар,Артиљерија!

Војни ансамбли и врсни композитори и диригенти, који су своју делатност наставили и током Првог светског рата, омогућили су српској музици да настави даљи развој, који је започела стварањем првих српских музичких институција крајем 19. века. По завршетку Великог рата, развојна етапа наставиће се кроз оснивање Београдске опере 1920. године, Београдске филхармоније 1923. и Прве високе музичке школе 1937. године.

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

Београдска филхармонија

Велики рат (Први светски рат)1914-1918

Литература1. http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=61.02. http://velikirat.wordpress.com/3. http://velikirat.nb.rs/items/browse?search=muzika&submit_search=4. http://glassrbije.org/vr/node/305. http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=673.06. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D

0%BB%D0%B0_%D0%A2%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%B07. Слике са изложбе,,Србија и Срби на филму у Првом светском

рату”- Југословенскa кинотека

Основна школа „Бранислав Нушић“Предмет: историјаМарија Стојићевић VIII5 2014. год.

Велики рат (Први светски рат)1914-1918