juŽno voĆe _ bezgluten

JUNO VOE | bezgluten.net

Naslovna

O autoru

Knjiga gostiju

Kontakt

Bezglutenska ishranaUvodnik Bezglutenske itarice i recepture Povre i recepture Voe i receptureVoe i recepture

JUNO VOCEU grupu junog (ili tropskog) voa ubrajaju se svi plodovi koji rastu u primorju, sredozemlju, mediteranu i na drugim toplim kontinentima. U ovu grupu voa ubrajaju se: agrumi, plodovi roda citrusa: naranda, mandarina, limun, grejpfrut, zatim ananas, banana, kivi, nar, smokva i drugi. Bogati su vitaminom C. Koriste se u sveem stanju ili se prerauju u vone sokove i slino. Kora agruma sadri eterina ulja.

Uvod KULTIVIRANO VOE BOBIASTO VOE JAGODASTO VOE JEZGRASTO VOE KOTIAVO VOE JUNO VOE DIVLJE JESTIVO VOE

ACEROLA, TROPSKA VINJA (Malpighia punicifolia) 100 g ploda sadri ak 1800 mg C vitamina (65 x vie nego u narandi). Jede se svea, a dodaje se i aromatinim napicima i poslasticama (naroito koktelima i sladoledu). Lekovita svojstva: pomae kod infekcija, prehlada i gripa, zatim kod stresa, poveanih fizikih i psihikih napora.

Svet ivotinja i recepture Dodaci jelima Napitci i recepture Zakljuni deo

Ostale publikacije autoraKuvar - Mo hrane Mali kuvar - Pravilna ishrana Kozmetika masaa Stono izdavatvo

ANANAS (Ananas comosus) ima sono i aromatino meso sa nizom dragocenih sastojaka. Nisko je kalorian, 100 g ima 60 do 65 kalorija. Sadri ugljene hidrate (naroito eer), minerale, vitamin A i C (oko 25 mg) i vlakna. Poseduje enzim vrlo slian enzimu koji se nalazi u elucu oveka, tako da direktno deluje na varenje. U tropima se zbog toga koristi kao povre, uz jaka jela, pogotovo uz svinjsko meso. Taj enzim se raspada na temperatruri od 60 o C. Jede se sve ili konzerviran u krikama u vidu kompota, salata, raznih poslastica, kao dodatak masnijim jelima, a pogodan je i za pripremu likera, sladoleda, kolaa, naroito raznih egzotinih koktela. Koristi se pri pripremi sveanih trpeza, za pripremu najrazliitijih poslastica i dodataka poslasticama, gustih umaka za peenje i divlja, vonu salatu. Slae se uz trenje i vinje iz kompota, uz lag, konjak, liker, narande i sl. Lekovita svojstva: popravlja raspoloenje i smiruje upale.

http://www.bezgluten.net/content/juzno-voce[1/6/2012 02:48:33]


ARGAN (Argania spinosa) endemska biljka iz jugozapadnog dela Maroka (izmeu planina Atlasa, Zapadne Sahare i Atlanskog okeana). Plod je kotunica veliine i oblika slina ljivi. Tokom sazrevanja plod menja boju od zelene do ute. Iz kotice se vadi seme (jezgro) koje je bogato prirodnim antioksidansima (vitaminom E i flavonoidima). Ulje iz semena sadri dvostruko veu koliinu vitamina E nego maslinovo ulje. Bogato je linoleinskom kiselinom i esencijalnim masnim kiselinama. Obe kiseline zajedno deluju na obnavljanje elijskih struktura. Od 30 kg sakupljenih plodova dobija se samo 1 litar ulja. Seme se koristi u kulinarstvu i u medicini. Pri se da dobije miris i ukus badema, a potom se cedi. Ulje se pomea sa mlevenim bademom i medom i dobija se meavina amloa (namaz), izuzuzetno je cenjen u marokanskoj kuhinji. Njime se premazuje svei hleb koji se koristi za doruak i zaliva ajem od mente. Lekovita svojstva: u narodnoj marokanskoj medicini ulje se koristi za negu koe, lica i tela, hrani suvu kou i pegla bore, za zaraivanje rana, oiljaka, opekotina i akni. Ublaava bol, kosi vraa sjaj i jaa oteene nokte.

AVOKADO (Persea americana) tropsko voe poreklom je iz Brazila i Meksika, a kultivira se u svim tropskim zemljama. Plodovi vrste Persea gratissima i Persea drymifolia su iz porodice lovora. Plod ima oblik kruke sa spoljnom korom tamnozelene do tamnoljubiaste boje. Meso je meko utozelene boje koje obavija koticu. Lako se vari, a ukus je sladak i pikantan. Prvo ga noem treba presei, odstraniti semenku, isei na etvrtine i oljutiti koru. Koristi se i kao prilog jelima, posoljen i zaliven sokom od limuna i maslinovim uljem. Jede se uvek sirov. Pravi se i umak, tako da se prvo meso avokada, beli luk i drugi zaini izmiksiraju i dodaju jelima. Velike je hranljive vrednosti, 100 g ima 200 kalorija. Sadri minerale (najvie gvoa), vitamine (A, B, C i E). Lekovita svojstva: preporuuje se kod dijeta, smanjuje nivo holesterola u krvi.



BADEM, MENDULA (Amygdalus communis) plod je kotunica. Najvanije su podvrste: jestivi badem (Prunus amygdalus) koji se koristi u domainstvu i gorki badem (Prunus amygdalus var. amara) koji se koristi u medicini i kozmetici). Sadri belaevine, eer, masno ulje, etarsko ulje, amigdalin, gorke materije, sluz i gumu. Amigdalin se razgrauje na cijanovodik, benzaldehid i glukozu.

BANANA (Musa spp., M.sapientum, M.paradisiace) 100 g jestivog dela sadri 90 kalorija. Bogata je visokim sadrajem proteina (20%) i 5% ugljenih hidrata (eer se sporo razgrauje). Sadri mineralne soli (naroito magnezijum), vitamine (B1, B2 B3, B6, B12, C, E), pektine i vlakna (regulator eera u krvi koji odrava raspoloenje). Ugljeni hidrati koji se nalaze u njoj daju organizmu neophodnu snagu (energiju). Od nekih vrsta banana pravi se brano za vino i pecivo, a dobija se i alkohol. Banane su teko svarljive (osim ako je jako zrela). Lekovita svojstva: podstie luenje hormona sree. Redovno uzimanje po jednu bananu dnevno izmeu obroka poboljava opte stanje organizma.

PRENA i PEENA JELA Prene banane Potrebno: 6 banana (oko 1 kg) 6 dg maslaca (ili margarina) domai eer u prahu Priprema: Oprane banane oljutiti, isei ih na 23 dela po duini. Na zagrejanom maslacu priti banane i posuti eerom u prahu i sluiti. Ako se serviraju uz meso tada treba prene banane i posoliti.



BERGAMOTA (Citrus Bergamia) vrsta narande jajolikog oblika veliine ljive sa narandastom korom. Ukus joj je slatkastogorak i jede se zajedno sa korom. Mnogo se koristi u konditorskoj industriji.

ERIMOJA (Annona cherimola) postojbina su Andi. Raste na visinama od 1000-2000 m nadmorske visine. Plod ima oblik srca (naziva se i ljubavno voe). Kora je smeezelena, veoma tanka i ima are sline ribljoj krljuti. Meso je bele boje, protkano crnim koticama. Bogata je vitaminom C. Koristi se svea, preseena na pola jede se kaikom. Pravi se ele i dem. Nedovoljno zreli plodovi sazrevaju za dva do tri dana u kesi od hartije. Najtei plodovi su i najsoniji.

FIZALIS (Physalis peruviana) pripada grupi bobiavog voa. Sadri kalcijum, gvoe, fosfor, karotin, vitamine B12 i C. Fizalis se koristi za ukraavanje torti i deserta. Prvo se umoi u rastopljenu okoladu, a zatim u seckane bademe. Lekovita svojstva: utie na reumatske bolesti.



GREJPFRUT, grejp (Grape fruit, Citrus paradisi) plod je okrugao, meso je sono, gorko nakiselog ukusa. Po pravilu ga treba jesti sirovog, jer se pri termikoj obradi izgubi oko 90% korisnih sastojaka. Ima izuzetno malo kalorija. Sadri vitamine B1, B2, B9, C i flavonoide. Koristi se za pripremu sokova i u kombinaciji sa drugim voem u vidu vonih koktela. Najbolje ga je koristiti sirovog ujutro na prazan eludac, jer podstie probavu i rad eluca. Lekovita svojstva: flavonoidi utiu na poveano dejstvo vitamina C oko 20 puta. Biljna vlakna pomau i pojaavaju potronju eera iz krvi.

GUAVA (Psidium gujava) poreklom je iz June Amerike. Plod ima kombinaciju ukusa kruke i jabuke, zreo je, kada je kora svea i zelena, kao engleska trava. Plod sadri gvoe i mnogo vitamina C. Unutranjost ploda je tamnocrvena i semenke su jestive. Plod se jede najee u sveem stanju, presee se napola i kaikom se vadi meso. Od jako zrelih plodova pravi se dem, ele, sok i salata. Od zrelih plodova pripremaju se umaci koji se slue uz meso uli ribu Lekovita svojstva: smanjuje nivo eera u krvi.

KAKI, japanska jabuka (Diospyros kaki) poreklom je iz Kine, a u Evropu ju je preneo Marko Polo. Plod ima oblik paradajza (zavisno od sorte) sa crvenom, narandastom ili utom korom. Veoma je sladak, bogat vitaminom A, obiluje taninima i pektinima. Jede se kada potpuno sazri i omeka kao maslac (kada ugnjile slino kao mumula). Prepolovi se i meso se jede kaiicom. Lekovita svojstva: sve plod se koristi u leenju zatvora, upale creva, hemoroida, stomanih tegoba i sniava povien krvni pritisak.



KARAMBOLA (Averrhoa carambola) poreklom je iz ri Lanke. Istovremeno i cveta i raa. Veoma je hranljiva. U 100 g ima ak 36 g belaevina. Oblik ploda je peterougaona zvezda. Zreo plod ima tanku koru koja se ne ljuti, meso je mekano i elatinasto. Ima ukus jagode. Jede se sirova i termiki obraena, od nje se pripremaju sokovi i umaci. Pravi se i veoma slatko vino koje ima ukus meda, a stavlja se i u turiju.

KIVANO KRASTAVAC, afrika rogata dinja (Cucumis metuliferus) ima neobini oblik rogate dinje, tvrdu koru, zeleno meso sa koticama i prijatnog je mirisa i ukusa, kao kombinacija limuna i banane. Plod se rasee po sredini i jede se. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Kada raste na niim temperaturama plodovi nemaju kotice. Jede se sve i nikada se ne uva u hladnjaku jer bi se odmah pokvario. Na sobnoj temperaturi moe da izdri nekoliko meseci.

KIVI, aktinidija (Actinidia chinensis) vrlo je lekovit, prirodni je antioksidans, antipiretik, antitrombotik, diuretik, sedativ... Oblik ploda je slian krompiru, ljuska je maljava i mrkosive boje. Male je hranljive vrednosti i izuzetnih nutricionistikih svojstava. Meso je svetlozelene boje. 100 g plodova ima 47 kcal. Najpotpunije je voe i ima uravnoteen odnos svih hranljivih sastojaka. Bogat je mineralnim solima (kalijum, fosfor, gvoe, kalcijum i magnezijum), zatim vitaminima (A, B1, B2, B3 dva puta vie od kruke, 85 mg vitamina C kao pet limuna i vitamin E deset puta vie od jabuke. Sadri vone kiseline, biljna vlakna i supstancu lutein. Ne sadri nimalo masnoa. Koristi se sirov kao voe, tako to se plod rasee napola i kaikom se vadi sredina na koju se moe nacediti nekoliko kapi limunovog soka. Upotrebljava se za pripremanje slatkia i vonih salata, za pripremu sladoleda i u kombinaciji sa


JUNO VOE | bezgluten.net lagom, a moe se i kuvati. Tanko oljuten i iseen na krugove, odlina je dekoracija za torte i kolae. Lako se ljuti. Lekovita svojstva: ubrzava varenje, potpomae sintezu proteina (folna kiselina), regulie krvni pritisak (kalijum) i titi vid (lutein). Sniava holesterol, neutralie slobodne radikale, potpomae eliminaciju toksina, poveava imunitet. Jaa organizam, suzbija tetni holesterol. Poboljava probavu (ima enzim aktidin).

KOKOS, kokosov orah (Cocos nucifera) kao i sve druge vrste oraha, i kokosov orah sadri baIastne materije koje su neophodne za varenje, zdrav i normalan rad creva. 100 g ima 376 kalorija. Sadri: 3,9 g belanevina, 12,6 g ugljenih hidrata, 36,5 g masti, 9 g vlakana, mineralne materije (379 mg kalijuma, 205 mg fosfora, 39 mg magnezijuma, 35 mg natrijuma, 20 mg kalcijuma, 3,3 mg gvoa i 2 mg vitamina C. Sutlija sa kokosom je prava poslastica! U toku kuvanja pirina dodati malo izrendanog kokosa (ili kokosovog brana). Garnirati kakaom i rendanim kokosom.

Kokosovo mleko Potrebno: 10 dg kokosovog brana 2 dl vode Priprema: Kokosovo brano preliti s kljualom vodom i ostaviti da stoji 10 minuta. Rukom dobro gnjeiti brano da iz njega pone da se odvaja mleko, a zatim ga procediti. Brano baciti jer je bez ukusa.

KUMKVAT (Fortunella margarita) ovaj mirisni plod je najmanji jestivi agrum. Bogat je vitaminima A, B i C, koji su neophodni za odravanje i jaanje imunog sistema. Kumkvat isei na kocke i zamrznuti. Tako se moe koristiti umesto kockica leda za pie. Zbog intenzivne arome, voditi rauna o nainu i koliini doziranja.



LII, azijska trenja (Litchi chinensis) sa spoljne strane je obrastao duim dlaicama, kora mu je crvenkastosmee boje. Ima providno meso koje obmotava koticu. Kora se zasee noem i oljuti prstima. Meso se presee napola i izvadi se kotica. Koristi se sirov. Vrlo esto se koristi u kineskoj kuhinji. Veoma je bogat mineralima i vitaminom C.

LIMETA, gorki lajm, gorka limeta (Citrus aurantifolia) posebna vrsta limuna sa korom zelene boje. Ima miris tropskog voa. Koriste se svee, zrele limete. U koliini od 100 g ploda ima oko 30 mg vitamina C, koji doprinosi jaanju imuniteta. Kalijum regulie nivo vode u organizmu. Limete treba da su zatiene od svetla, jer u suprotnom gube svoju lepu tamnozelenu boju i svoj tipian ukus. lmaju veoma prijatnu aromu. Limetu pre upotrebe oprati vrelom vodom. Krajeve odsei, isei na tanke kolutove (ali ne potpuno odvojiti) i izgnjeiti mudlerom (drvena ili plastina alatka za gnjeenje voa ili mrvljenje leda) i iscediti sok.



LIMUN (Citrus limonum) ubraja se u grupu najvanijih citrusa. Plod je okrugli, ute boje, a meso je razdeljeno od 8-12 renjeva u kojima se nalaze semenke. Sonog je i kiselog ukusa. Od svih vrsta citrusa najbogatiji je vitaminom C koji je snaan antioksidans, zatim askorbinskom i limunskom kiselinom. Sadri male koliine eera, minerale (kalcijum, malo oligo elemenata). Kora limuna je bogata kumarinima koja sadrava eterina ulja. Upotrebljava se u sveem stanju za osveavajue napitke, kao zain (naroito u pripremi ribljih specijaliteta, zatim za kolae, torte slatko i demove) i u preventivi. Najkorisniji je u sveem stanju (jer se vitamin C na temperaturi unitava). Lekovita svojstva: jaa imunoloki sistem, isti organizam, ima dezinfekciono i antibakterijsko dejstvo, koi oksidaciju masti koja oteuje elije, protiv zadaha iz usta, glavobolje, crvenila koe, svraba...

MAKADAMIJA (Macadamia ternifolia, ili Macadamia integrifolia) je australijski orah koji raste u Australiji (okolina Brizbejna i na Havajima. Plod je veoma hranljiva i lekovita kotunica koja sadri vie od 60% ulja. 100 g ima 771 kaloriju. Sadri 73 g masti (ulja), 15,4 ugljenih hidrata, 5,3 g vlakana, minerale (210 mg fosfora, 51 mg kalijuma, 2,4 mg gvoa, 1,7 mg cinka) i malu koncentraciju vitamanina E. Izuzetan je antioksidans. Uz uravnoteenu ishranu u krvi regulie masnoe. Rafinisano ulje makadamije je blago ukaste boje, bez mirisa. Ulje je karakteristino po visokom sadraju mononesaturisanih masnih kiselina i po veoma visokoj koliini palmotinske kiseline (oko 20%) i oleinskoj kiselini. Ulje se koristi i kao sirovina za izradu preparata za negu koe i kose, i za masau. Sastav ulja je vrlo slian izluevinama lojnih lezda Lekovita svojstva: ulje regulie masnou u krvi, efikasno je protiv holesterola, hrani i podmlauje kou.

PREDJELA Namaz od makadamije



Potrebno: 60 g makadamije 1 oljica heljde 10 dg dimljenog tofu sira Priprema: U 4 oljice vode skuvati probranu i opranu heljdu, dodati samlevenu makadamiju i tofu sir. Meati da se dobije kompaktna masa. Ovim premazom premazati bezglutenski hleb ili peciva i posuti po elji proprenim semenkama. Dezert od makadamije Potrebno: 15 dg makadamije 15 dg prosa 3 banane 2 kaike meda 2 olje kravljeg (ili sojinog) mleka 1 limun malo domaeg vanilin eera Priprema: Proso skuvati u malo mleka, dodati samlevenu makadamiju, izgnjeene banane i malo vanile. Sipati po malo mleka i meati da se dobije kremasta smesa. Ohladiti, umeati med i sok od limuna. Sipati u manje posude i ukrasiti sveim ili suvim voem.

MANDARINA, mandarinka (Citrus nobilis) ubraja se u familiju narandi. Plod je okrugao, mesnat, soan i slatko-nakiselog ukusa. Hranljiva vrednost je 37 kalorija. Meso ploda sadri eer i bogato je vitaminom C i beta karotinom koji se sintetie u vitamin A. Obiluje biljnim vlaknima, dobrim za varenje. U kori ima eterina ulja. Koristi se najvie u sveem stanju, za vone salate i torte. Utie na bolje varenje i izmenu materija u organizmu.

MANGO (Mangifera indica) jajolikog je oblika slian kruki. Boja kore moe biti uta, zelena ili crvena. Tamna ljuska oznaava da je plod prezreo. Meso mu je sono i ukaste boje.


JUNO VOE | bezgluten.net MARAKUJA (Passiflora edulis) jajolikog je oblika sa zelenom, crvenom ili ljubiastom glatkom korom. Veoma je specifinog ukusa koji ne lii ni na jednu drugu vrstu voa. Zreli plod se presee na polovinu, vadi se kaiicom i jede.

MASLINA (Olivae europea) veoma je hranljiva i lekovita namirnica. Male je kalorijske vrednosti, 100 g maslina iznosi oko 80 kalorija, zavisno od kvaliteta. Koristi se za jelo (salate, predjela, dodatak kuvanim i peenim jelima) i proizvodnju maslinovog ulja (Oleum olivae). Masline sadre oko 36% masnoa, oko 3% proteina (belanevina, mineralne materije i vitamine (naroito E vitamin). Najkvalitetnije je hladno ceeno, ekstra deviansko (olio vergine di oliva) ulje. Zrele masline beru se iskljuivo runo i stavljaju u koaru. U roku 2 sata cede se hladnim postupkom pri temperaturi do 40 o C. Ovo ulje se koristi za pripremu jela u sveem stanju i oplemenjivanje njegovog ukusa. Za termiku obradu (kuvanje, dinstanje i peenje) koristi se rafinirano maslinovo ulje. Oplemenjena maslinova ulja, sa: - ruzmarinom, - meavinom zaina: ruzmarina, timijana, ljute papriice i belog luka, - klekom, ljutom paprikom, belim lukom, korijanderom, biberom i lovorom, - francuskom aromom: vinsko sire, so,crni biber, - crnim maslinama, korom narande i limuna, bosiljkom, belim lukom, slaicom, i sl. Lekovita svojstva: ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam jer sadri viestruko nezasiene masne kiseline. Najnovijim amerikim naunim istraivanjima utvreno je da maslinovo hladno ceeno ulje moe efikasno da zameni analgetike (kao brufen i ibuprofen) Re je o istoj farmakolokoj strukturi koja deluje analgetiki i umiruje bolove kod specifinih bolova reume i sranih oboljenja. Preporuuje se 20 ml u toku dana (uobiajena koliina koja se koristi u ishrani).

Maslinovo ulje sa belim lukom Potrebno: 6 dl hladno ceenog maslinovog ulja


JUNO VOE | bezgluten.net 20 dg oienog belog luka Priprema: U staklenu bocu sa irokim grlom staviti izgnjeeni beli luk, preliti uljem, protresti i zatvoriti poklopcem. Ostaviti da stoji 30 dana na tamnom mestu. U toku dana povremeno protresti. Koristi se za ranice na koi i sluokoi, gljivicama napadnuta mesta i bolna mesta na zgobovima i kimi. Ta mesta premazati vie puta u toku dana. Ulje se koristi i kao lekoviti napitak. Maslinovo ulje sa kantarionom Potrebno: 3 dl cvetova kantariona 2 dl hladno ceenog maslinovog ulja Priprema: Bocu veliine 5 dl sa irokim grlom napuniti cvetovima kantariona ubranim po suncu do vrha i preliti maslinovim uljem. Dobro zatvoriti i ostaviti na suncu 3-4 nedelje. Kada ulje pocrveni, procediti ga kroz viestruko savijenu gazu, vratiti u bocu i uvati na tamnom mestu. Koristi se kod otvorenih rana, povreda, krvarenja i kao sredstvo za negu ogrubele koe. Maska sa maslinovim uljem i medom Potrebno: 10 kapi hladno ceenog maslinovog ulja 1 kaiica meda 1 svee umueno umance Priprema: Umeati umance u med, meajui dodavati kap po kap maslinovog ulja. Ova maska prodire duboko, hrani i zatee kou i ini je elastinom, ublaava bore i daje lep ten.

NAR, ipak (Punica granatum L.) plod ima oblik jabuke, crveno-mrke je boje sa tvrom i glatkom ljuskom. Sadri: minerale (kalijum, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karoten i vitamin C). Meso ima ukus slian borovnici, malo trpkiji zbog prisustva tanina. Sastavljeno je od sitnih mekih i sonih zrna. Jedu se samo zreli plodovi, tako, to se kaikom izbui kora i iz sredine se vade zrna. Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa za sok. Lekovita svojstva: sok protiv dijareje.

NARANDA, pomoranda (Citrus aurantium) plod je okruglog oblika, sa sonim i aromatinim mesom slatko-nakiselog ukusa. Male je hranljive vrednsti, 100 g ima 42 kalorije. Vrlo je bogata ugljenim hidratima (74 g groanog eera), sadri minerale (200 mg kalcijuma, kalijum i fosfor), vitamine C (50 mg), B1, B2, B3 i B6 i 1,6 g vlaknastih materija. Koristi se svea (za jelo i napitke), kao dodatak raznim salatama od sveeg povra, sa barenim jajima, tunjevinom. Lekovita svojstva: poveava apetit, blagotvorno deluje na zidove eluca, podstie luenje eludanog soka, sagoreva masti, sniava holestrol. Vitamin C u kombinaciji sa flavonoidima (antioksidantima) borac je protiv patogenih virusa i izazivaa prehlada.



Hladna orba od narandi Potrebno: 1 kg narandi 5 dl belog vina 3 dl mineralne vode (ili vie) 20 dg smeeg eera Priprema: Neprskane narande dobro oprati, koicu oljutiti, skinuti unutranji beli sloj i ostaviti da stoji u rastopljenom eeru oko 2 sata, a zatim procediti. Polovinu narandi izgnjeiti (ili ispasirati bez kotica), dodati zaslaenu otopinu od kora i belo vino. Razrediti po elji mineralnom vodom, dodati ostatak kriki u orbu, rashladiti i sluiti. Pohovane narande Potrebno: 2 narande 1 jaje 1 kaika sirupa od narande 1 kaika domaeg vanilin eera 1 margarin 2 kaike bezglutenskog brana Priprema: Oljutiti koru, skinuti belinu sa mesa i isei je popreno na kolutove debljine oko 1 cm. Pripremiti tekuu gustu masu od ulupanog jajeta, domaeg vanilin eera, sirupa od narande, brano i dobro umutiti. Kolutove narande jedan po jedan umoiti u tekue testo i priti u prethodno dobro zagrejanom ulju oko 2 minuta. Posluiti toplo, najbolje sa bezglutenskim keksom.

PAPAJA (Papaya carica) plod je malo izduen, slian dinji najee zelene ili ute boje. Meso je ukusa slinog dinji, svetlonarandastog sa crnim koticama (koje se ne jedu). Koristi se na isti nain kao i dinja.

PASIONARKA, pasionka, penfrut (Passiflora pinnatistipula Cav.) plodovi biljke lie na ping-pong loptice. Naborana kora je znak da je plod sazreo. Veoma je ukusno voe, meso je elantinasto, sono i ispunjeno sitnim koticama. Od nje se pravi sok i veoma cenjeni liker. Lekovita svojstva: smiruje nerve, pa se preporuuje pojesti nekoliko plodova pred spavanje.



PEPINO (Solanum muricatum ait) poreklom je iz Perua ali se gaji i u drugim krajevima sa umerenom klimom. Sadri kalcijum, vitamin A i C. Prijatnog je ukusa, slian krastavcu i dinji. Plod je veliine ljive, ovalnog oblika sa utom korom i ljubiastim uzdunim linijama po njoj. Zreli plodovi su zlatnoute boje. Ceo plod je jestiv, pa i semenke. Najee se sprema ispren na margarinu i dobro zainjen. Preporuuje se dijabetiarima.

PISTAI, trlja (Pistacia vera) uzgaja se u mediteranskim zemljama i u primorju zbog jestivih masnih semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili sirijski orasi. Plod je mali oraastog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. Osueni prskanjem oslobaaju jajaste jezgre obavijene crvenoljubiastrom opnom. 100 g ima 621 kaloriju. Sadri 5,9 g vode. 17,4 g proteina, 51,6 g masti, 15,66 g ugljenih hjidrata, 6,5 g vlakna. Bogati su raznim mineralima (1020 mg kalijuma, 500 mg fosfora, 158 mg magnezijuma, 138 mg kalcijuma, 7,3 mg gvoa) i vitaminima (naroito grupe B). Veoma su bogati triptofanom i fitosteronima. Koriste se preni sa solju (slino kikirikiju), za kolae, sladoled i kao dodatak mesnim preraevinama (kobasicama). Lekovita svojstva: fitosteroni sniavaju nivo holesterola u krvi.

POMELO (Citrus maxima) poreklom je iz jugoistone Azije i smatra se da je predak poznatog grejpfruta. Kora je rapava, zelena ili uta, a meso je ruiaste boje. Vrh se isee i sadraj izvadi. Kora se moe koristiti za sluenje koktela.



ROGA (Ceratonia siliqua) plod je mekana i slatka mahuna koaste svetlo-smee boje, duine 1220 cm i irine 23 cm, koji se zamee posle cvetanja na poetku zime, a sazreva 11 meseci do naredne jeseni i tada otvrdne. U mahuni se nalazi etiri do deset semenki. Iz suvog semena se proizvodi ekstrakt, brano iz pulpe celog ploda i karuba guma iz endosperm semena. Svojim sastojcima slian je okoladi. Suene mahune sadre proteine, aminokiseline (alanin, vanilin, prolin), 30-70% eera (najee 4050%) koji se sastoji do 26% od saharoze u pulpi, 13% fruktoze, ksiloze, maltoze i glukoze, skroba, abscisinske kiseline i dr. Zdrava je i hranljiva namirnica a ujedno i poslastica. U poslasticama se koristi i umesto okalade. Brano ploda rogaa sadri 57% eera, 10% belanevina, masti, vitamine i tanine. Seme sadri proteine, masno ulje (uglavnom oleinsku, linoleinsku i palmitinsku kiselinu) i 67-70% raznih ugljenih hidrata, naroito karubina, koji pod uticajem enzima karubinaze prelazi u redukcioni eer koji moe da fermentira tanine, gumu (galaktomanan) i dr. Meso rogaa se koristi kao slatka hrana, za pravljenje alkoholnih pia, za peenje rakije. Pren i samleven u prah, roga ini osnovu veine kakaom zainjenih napitaka. Ukusan je i kao dodatak ili zamena za kafu. Roga u prodavnice dolazi u vidu osuenih mahuna ili grubo mleveno brano. Ovo brano pre upotrebe treba samleti u mlinu za kafu u finije brano. Ako se upotrebljava u desertima koji se ne kuvaju ili ne peku, obavezno se prethodno kratko propre na suvo, u tiganju. Rogaevo brano je idealno za dijabetiare, jer ne sadri masnoe, eer ni skrob. Koristi se i kao dodatak kakau, i kao surogat okolade i kafe. Roga je i prehrambeni aditiv (E 410) u vidu zgunjivaa i stabilizatora. Koristi se u pripremi mnogih prehrambenih proizvoda. Lekovita svojstva: tanini deluju inhibitorno na enzime za varenje, eludanu i crevnu sluznicu, kod dijareje (treba prethodno ukloniti semenke). Ekstrakt posle kuvanja se koristi kod upalnih infekcija. Kontraindikacije: ni jedan njegov oblik nije tetan, ali su zabeleeni retki sluajevi alergijskih reakcija na brano kod beba.

Kuglice obloene rogaem i kokosom Potrebno: 1 oljica suvog groa 1 oljica lenika 1 olja kuvanog integralnog pirina 1 naranda 2 kaike mlevenog kokosa 2 kaike rogaa u prahu


JUNO VOE | bezgluten.net Priprema: Suvo groe namoiti u malo mlake vode (ili mleka). Lagano propriti lenike na suvo i samleti ih. Izmiksirati oceeno groe i pomeati sa kuvanim pirinom, samlevenim lenicima i sokom od narande. Masu umesiti rukama da se dobije homogena smesa i podeliti je na dve polovine. Vlanim rukama oblikovati kuglice. Polovinu kuglica uvaljati u mleveni kokos, a drugu polovinu u roga u branu. Svaku kuglicu staviti u papirnu korpicu. Ostaviti da se prosue na vazduhu i sluiti. TORTE I KOLAI Kola od rogaa sa jabukom Potrebno (za 10 osoba) 10 dg brano rogaa 4 vee rendane jabuke 4 kaike mleka 4 kaike ulja 4 jaja 1 oljica bezglutenskog brana 1 oljica eera 1 kaica cimeta 1 domai vanilin eer 1 dl pavlake 5 g instant pekarskog suvog kvasca Za glazuru: 10 dg okolade za kuvanje Priprema: Rendane jabuke posuti vanilin eerom i cimetom i ostaviti da malo odstoji. Izmeati dobro umanca i eer, dodati brano rogaa i postepeno meavinu bezglutenskog brana, instant kvasca i mleka, meajui da se dobije glatka masa. U ovu smesu umeati strugane jabuke, pavlaku i ulje. Paljivo umeati sneg od belanceta. Masu istresti u tepsiju i pei u prethodno zagrejanoj penici na 200 o C oko 25-30 minuta. Kola izvaditi i ohladiti a zatim preliti okoladnom glazurom. Kada se glazura stegne, kola isei na kocke i posluiti. Kola od rogaa sa suvim groem Potrebno: 1 oljica rogaa u prahu 2 oljice suvog groa 1 oljica bezglutenskog brana 1 oljica ulja 1 oljica meda 1 oljica soka od jabuka 1 oljica tanko narezanih lenika malo soli Priprema: Pomeati roga u prahu, brano i malo soli. Dodati ulje, med, sok od jabuka (bez eera), suvo groe i tanko seckane lenike. Umutiti masu i staviti je u nauljenu tepsiju. Pei u zagrejanoj penici 30 minuta na temperaturi 180 o C. Izvaditi je i dok je jo topla izrezati na kocke i staviti da se ohladi. Savijaa sa rogaem i groicama Potredbo: 50 dg bezglutenskog brana 3 kaike ulja so, hladna voda Za nadev: 1 oljica rogaa u prahu 1 oljica meda 1 oljica suvog groa 3 oljice mleka Priprema: Brano prosejati, staviti u sud za meenje, u sredini napraviti udubljenje, posoliti, dodati ulje i hladnu vodu. Testo mesiti tako dugo, sve dok se ne pone odvajati od stranica suda i ruku. Povrinu malo posuti branom, prekriti i ostaviti na strani da miruje 30 minuta. U meuvremenu pripremiti nadev:


JUNO VOE | bezgluten.net U posudu sa prokuvanim mlekom i zaslaenu medom, lagano umeati roga u prahu, da se dobije gusi nadev. U njega dodati namoeno i oceeno suvo groe i promeati. Ovim nadevom filovati kore. Izruiti ga na pobranjenu dasku, podeliti na etiri dela. Svaku jufku ponovo umesiti, oblikovati i ostaviti da stoji najmanje 20 minuta. Jufke razvui na tanke kore, premazati ih otopljenim maslacem, a zatim pripremljenim nadevom od rogaa sa umeanim groicama. Kore urolovati, staviti u podmazanu tepsiju i pei u zagrejanoj penici oko 30 minuta na umerenoj temperaturi. Peenu savijau izvaditi, malo ohladiti i isei na duinu oko 10 cm i sluiti toplo.

SMOKVA (Ficus carica) plod je krukastog oblika, mekan, soan sa mnogo sitnih semenki. Smokva se koristi svea i suena. Poseduje izuzetno jako alkoholno dejstvo i stoga se koristi da uravnotei kiselo stanje krvi nastalo posle preterane upotrebe mesa i preraevina hrane. Sadre obilje eera, uglavnom glukoze, skoro polovinu ukupnog sastava. Dve svee smokve teine oko 110 g daju 11% preporuenog dnevnog unosa vlakana. 100 g sveih smokava ima 43, a suve 253 kalorije. Sadri: proteine (svea 1,3 g, suva 3,3 g), masti (svea 0,3 g, suva 0,5 g), UH (svea 15,7, suva 58,8 g), vlakna (svea 2 g, suva 8 g), kalijuma (svea 200 mg, suva 970 mg), kalcijuma (svea 38 mg, suva 4 mg), cinka (svea 0,3, suva 0,7 mg), karotina (svea 150 mg, suva 64 mg), folata (suva 9 mg), vitamina C (svea 2 mg, suva 1 mg). Prerauju se u dem i rakiju. Lekovita svojstva: krepi u daje energiju, podstiu rad debelog creva, spreava zatvor. U ishrani se preporuuje sportistima koji se bave veom fizikom aktivnou i rekonvalescentima. Kontraindikacije: ne preporuuju se dijabetiarima i osobama koje imaju problema sa slezinom i jetrom.

SALATE Salata od smokvi Potrebno: 2 olje suvih smokava 7 cl suvog belog vina 1 zelena rendana neoljutena jabuka 1 oljutena nananda isena na kockice 1 manji koren rendane argarepe 1 dl nemasnog jogurta listovi zelene salate za ukraavanje Priprema: Suve, seckane smokve na kockice pomeati sa vinom i ostaviti 2 sata na sobnoj temperaturi, a zatim umeati ostale sastojke. Na tanjire kao podlogu staviti listove zelene salate i na njih servirati salatu od smokava. Ova egzotina slatkokisela kombinacija se slui prohlaena ili mlaka, kao dodatak uz meso ili piletinu ili sa jelima s Istoka. Smokvenjak Potrebno: 50 dg suvih smokvi 10 dg oljutenih proprenih badema


JUNO VOE | bezgluten.net 1 naranda Priprema: Suve smokve sitno samleti, dodati krupno seene bademe i malo soka od narande. Smesu dobro izmeati, staviti je na vei lim i oblikovati tanku pogau. Suiti je u zagrejanoj penici na otvorenoj temperaturi oko 65 o C. Kada se osui zaviti je u masnu hartiju i uvati do upotrebe. Vino od smokve Potrebno: 1 kg suvih smokava 10 bobica kleke 10 l vode Priprema: Suve smokve i kleku staviti u malo bure, preliti vodom i ostaviti da stoji osam dana. Tenost procediti u tamne iste i suve boce i zatvoriti ih. Pie se moe koristiti posle 5 dana.

SURINAMSKA TRENJA (Eugenia uniflora) poreklom je iz Amerike, kod nas nije poznata. Plodovi su tamnocrveni, rebrasti i malo su vei od nae obine trenje. Ukus ove trenje je pomalo nakiseo. Pre nekoliko godina pojavila se i na naem tritu, ali u malim koliinama.

TAMARILOS (Cyphomandra betacea) pripada familiji pomonica Solomacea) plodovi su jajastog oblika, crveni, purpurni ili uti sa karakteristinom aromom. Pokoica ploda nije jestiva. Meso je sono sa mnotvom sitnih semenki. Jedu se u sveem ili preraenom stanju.

UNABI, kineska urma, uulja (Ziziphus) kotiava je dugovena sorta, ivi preko 300 godina i otporna je do 30 o C. Gaje se odabrane sorte krupnih plodova prosene mase 50 grama. Sadri eere, minerale, vitamine i druge bioloki aktivne materije. Koristi se kao hrana i lek. Pokoica ploda je kafene boje, a meso je slatko, nakiselo, prijatnog ukusa i arome. Koristi se u sveem


JUNO VOE | bezgluten.net stanju i za raznovrsnu preradu. Lekovita svojstva: za bolesti disajnih organa, srca, jetre i bubrega.

URMA, DATULA (Phoenix) rodu palmi (Palmae) pripada 11 vrsta. Prava datula (Phoenix dactylifera) ima oko 100 vrsta. Aromatini i veoma slatki plodovi, imaju oblik izduene ljive sa duguljastim koticama. Ljuska je tanka i tamno-mrke boje. 100 g suene ima 273 kalorije. Sadri: 2,2 g proteina, 65,5 g ugljene hidrate (naroito eer), 0,2 g masti, vlakna, minerale (magnezijum, kalcijum, gvoe, litijum), vitamine grupe B (naroito B3 i B5) i vitamin E. Jedu se zajedno sa ljuskom. Koristi se kao hrana i za pravljenje osveavajuih napitaka, sirupa, alkoholnih pia i kao surogat kafe. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. Mogu se kombinovati i sa muslijem. Lekovita svojstva: pospeuje mentalne aktivnosti i koncentraciju.

VANILA (Vanila fragrans) sadri ulje specifine arome. Upotrebljava se kao atomatini zain za jela od testa, kuvana jela, kremove, sirupe, napitke i poslastiarske prozvode.

.


JUNO VOE | bezgluten.net .

copyright Franjo Pokos | Izrada: www.panonika.com


juŽno voĆe _ bezgluten

Documents