Proces

početak 20. veka, 10 glava

I glava – hapšenje

Sistem u kome je pojedinac u okviru jednog sistema. Jozef Kafka je glavni lik. On se budi i pita zašto mu žena nije donela doručak, došli su da ga hapse, nisu mu rekli razlog, oni su samo njega zamajavali nekim nejasnim odgovorima. Njemu je delovalo kao šala, da se kolege šale. On je uhapšen, a može da ide na posao. Znao je ljude koji bi mogli da mu pomognu da se izvuče.

Jozef je živeo monoton život, predan bankarskom poslu, živeo je kod gazdarice, viđao se sa jednom ____ bivšom devojkom. Njegova čvrsta uverenja su pretpostavke, trebalo bi da bude tako. Emotivno nije vezan ni za žene, ni za bliske. On je bio invalidan i previše ponosan da traži pomoć. Uveren je da je ono što govori ispravno, kada je otišao na saslušanje bio je ponosan i nadmen. Nije se bojao posledica, bio je pribran i smiren i verovao je da će se otkloniti nesporazum. Na kraju shvata da je to zajednički sud, porota, svi u sudu. Oni su tu da bi se proces nastavio dalje. Nešto ide dalje, tako mu izgleda, u sistemu sve što se dešava je van njegovog znanja. On da se nađe u društvu nekog slikara ne bi znao da je iz tog sistema. On sreće na putu nešto da sazna. (?) Sud – prljav, suše veš, to kao da su stanovi, zgrade za življenje, prave prostoriju za saslušanja, on traži sobu gde je suđenje. On kasni i kriv je, a on nije ni imao informaciju gde je to.

On kad je došao tamo, bili su sudija i porota, on je ubeđivao da ne zna zašto je osuđen. Shvatio je da je sve namešteno. Pošto nije opet dobio poziv za saslušanje, mislio je da treba sam da dođe. U pošetku je bio siguran, kako se odmicao proces bio je zbunjen, ništa mu nije jasno. Ujka Kafli mu je rekao da mora nešto da preduzme. Kasnije je sam sastavio podnesak. Svaki put su mu govorili da proces napreduje, a on to ne vidi. Kada je otišao kod advokata svi su bili upućeni u taj proces, svi znaju preko nekog svog. Ujak i advokat mu otvaraju oči. On je želeo da dopre do ljudi (viša nadležnost) i tražio informacije kako da do njih dopre. Oni nisu znali šta bi mu rekli, ljudi vole da se pravve da znaju a ustvari uopšte ne znaju. Smešno je jer su tu ljudi ubeđivali njega da je on kriv kako bi se proces što pre zavšrio. On je smatrao da će proces biti završen, znao je da je nevin. Kada je čuo da to traje i 5-10 godina zabrinuo se.

Element istine i pravde ne odvija ulogu. Svrha je odugovlačenje jer sistem podržava sam sebe, on počinje da sumnja, navode ga. Ne postoji pravilo koga će da odaberu, to se može desiti bilo kome. Sud ima moć. On je pokušao preko te žene koja mu je otvorila vrata da reši problem. Ona mu je pričala o _____ sudiji, da pribavi informaciju. Posle toga gospođica Bursnir mu je poslala pismmo. Na kraju ubija Jozefa iako nema razloga. Sistem uništava pojedinca do te mere da ga ubija. Umire u neznanju, pojedinac ne može ništa da uradi.

Kraj romana

Gde god idu svugde je mrak. Noć, izvršenje presude. Svetlost u daljini, prozor gde je čovek. Dvojica dželata dodaju jedan drugome nož, i to ispunjavaju kao deo posla. Konačne viziji Jozefa K., misli da postoji nada kao mogućnost, ipak ostaje. On strada kao pseto, jer dokazuje kako sistem može oduzeti sve elemente ljudskosti. On na kraju ima utisak stida, sistem nema niša humano.