josanicki prnjavor izvod

of 13/13
DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE DOLOMITSKOG MERMERA IZ LEŽIŠTA „JOŠANIČKI PRNJAVOR“ KOD JAGODINE - IZVOD - Investitor PUT d.o.o. - Jagodina Direktor Vladan Kamenković Projektant GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd Direktor mr inž. Đorđe Simić Beograd, 2015. godine

Post on 06-Nov-2015

58 views

Category:

Documents

7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Izvod iz dopunskog rudarskog projekta

TRANSCRIPT

  • DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT EKSPLOATACIJE DOLOMITSKOG MERMERA IZ LEITA JOANIKI PRNJAVOR KOD JAGODINE

    - IZVOD -

    Investitor PUT d.o.o. - Jagodina

    Direktor

    Vladan Kamenkovi

    Projektant GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    Direktor

    mr in. ore Simi

    Beograd, 2015. godine

  • SADRAJ 1. OPTI DEO ...................................................................................................................... 11.1 Geografski poloaj i komunikacije .................................................................................. 11.2 Morfolokohidroloke i klimatske prilike ........................................................................ 11.3 Geoloke karakteristike leita ....................................................................................... 21.4 Hidrogeoloke karakteristike leita ............................................................................... 41.5 Inenjersko-geoloke karakteristike leita .................................................................... 52. TEHNIKI OPIS TEHNOLOKOG PROCESA ............................................................... 62.1 Prikaz postojeeg stanja ................................................................................................. 62.2 Ogranienje povrinskog kopa ....................................................................................... 62.3 Kapacitet povrinskog kopa i vek eksploatacije .............................................................. 72.4 Dinamika eksploatacije dolomitskog mermera ............................................................... 72.5 Izbor sistema eksploatacije ............................................................................................. 7

    2.5.1 Buako-minerski radovi .......................................................................................... 72.5.2 Utovar ...................................................................................................................... 82.5.3 Transport ................................................................................................................. 82.5.4 Pomoni radovi ........................................................................................................ 82.5.5 Drobljenje i klasiranje dolomitskog mermera ........................................................... 9

    2.6 Odbrana povrinskog kopa od povrinskih i podzemnih voda ..................................... 102.7 Rekultivacija degradirane povrine ............................................................................... 102.8 Snabdevanje pogonskom energijom ............................................................................ 102.9 Snabdevanje pitkom i industrijskom vodom .................................................................. 112.10 Mere zatite .................................................................................................................. 11 SPISAK GRAFIKIH PRILOGA Prilog br. 1 Pregledna topografska karta, razmera 1:25 000 Prilog br. 2 Situaciona karta, razmera 1:2000 Prilog br. 3 Zavrni izgled povrinskog kopa sa prikazanim infrastrukturnim objektima, razmera 1:2000

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    1

    1. OPTI DEO

    1.1 Geografski poloaj i komunikacije Leite i ui geoloki prostor istraivanja nalaze se u ataru sela Joaniki Prnjavor, sa desne

    strane Joanike reke, i predstavlja jugoistonu padinu brda arenik, ija je najvia kota 565 m (grafiki prilog 1).

    Leite se nalazi zapadno od Jagodine na udaljenosti od 12 km, putem preko sela Meure i Lozovik. Na deonici od Jagodine preko sela Meure i Lozovik u duini od 7,5 km 10 km je asfaltni put, a u nastavku do sela Prnjavor i leita u duini od oko 1,5 km dobro stabilizovan makadamski put. Put preko sela Prnjavor koji je priblino iste duine prolazi neposredno pored manastira Joanica i iz tih razloga se ne koristi kao transportni put.

    Poloaj istranog prostora, eksploatacionog polja i leita bilansnih rezervi prikazani su na topografskoj karti na listu Dragocvet (531-1-2) razmere 1:25.000 (prilog 1), a ogranien je takama sa sledeim koordinatama. 1.2 Morfolokohidroloke i klimatske prilike

    Na irem podruju lokaliteta Joaniki Prnjavor najistaknutija su sledea uzvienja (prilog 1): arenik (565 m), Drenjara (502 m), indra (455 m), umurnjaa (405 m) i Staro Guvno (337 m). Morfoloki posmatrano, leite dolomitskog mermera, predstavlja jugoistonu padinu brda arenik, koji sa svojom najviom kotom dominira u okolini. Brdo arenik predstavlja jugoistoni ogranak planine Crni Vrh. Prema jugu i istoku, ovaj nisko brdoviti predeo prelazi u kotline Belice, June i Zapadne Morave. Padina brda arenik je strma i ispresecana jarugama, du kojih je mogue formiranje vodenih tokova u vreme velikih kia, koji se slivaju u reku Joanicu. Joanica je najvea reka ovog podruja. Tee sa severoistoka, severno i severozapadno od istranog podruja.

    Nivo podzemnih voda dosta je visok, jer je u blioj okolini leita konstatovano vie izvora i bunara.

    Klimatske odlike formiraju geografski poloaj i reljef, pa je za celu regionalnu prostoriju presudno to je visokim planinama odvojena od izrazitih uticaja iz Sredozemnog mora, a iroko otvorena prema Panonskoj niziji. Time se grade odlike umereno kontinentalne klime sa hladnim zimama i toplim letima, uz manja odstupanja, dok se u prolee snanije oseaju toplija strujanja sa juga utiui na bre topljenje snega, na porast vodostaja i bri rast vegetacije.

    Srednja godinja temperatura iznosi 11,2-11,7C. Srednje mesene temperature vazduha se kreu od -0,8C u januaru do 22,2C u julu. Takav raspored temperature je uslovljen prodorom hladnih vazdunih masa sa severa i toplih sa juga. Srednje mesene temperature premauju jo u martu 10C i zadravaju se iznad te vrednosti sve do novembra.

    Ukupna godinja suma osunavanja iznosi 2.068 asova, od toga na period od marta do oktobra otpada 1.759 asova ili 85% od godinje sume, to ovo podruje svrstava u oblast umerene oblanosti. U januaru je najmanje uee sunanih asova (65), a najvee u julu (306).

    Padavine u proseku iznose 619 mm. Srednje mesene sume su najvee u maju (83 mm), a najmanje u februaru (35 mm). Najvie atmosferskog taloga dobijaju proleni i letnji meseci sa 344 mm ili 56% od ukupne godinje koliine.

    Relativna vlanost vazduha je najvea u zimskim mesecima kada su temperature niske, dok je u toku leta najnia. Ona se kree od 64% - 71%, dok je srednja vrednost pritiska vodene pare 8,5 mm/Hg sa amplitudama u januaru od 4 mm/Hg do jula od 13,8 mm/Hg.

    Vetrovi se javljaju kao stalni kada i prouzrokuju lokalne vremenske nepogode, ili kao povremeni ako ih stvaraju prodori vazduha iz susednih oblasti. Inae, vrlo su znaajan faktor jer utiu na klimatske promene izazivajui razlike u temperaturi, donosei padavine ili suu. Meutim, kako Jagodinsko polje odlikuje period tiina sa 60,4%, a period vetrova sa 39,6%, oni malo pomau u provetravanju kotline od zagaenog vazduha i u rasterivanju magle, pa i na

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    2

    manifestovanje drugih pojava.

    1.3 Geoloke karakteristike leita

    Geoloka graa leita Leite dolomitskog mermera Joaniki Prnjavor (Slika ) je proterozojske starosti. U njegov

    sastav ulaze proterozojski metamorfiti - dolomitski mermeri; u obodnom delu javljaju se mikaisti, gnajsevi i amfibolski metamorfiti (amfiboliti, amfibolitski i amfibolski kriljci).

    Dolomitski mermeri su najzastupljeniji i, sa ekonomskog aspekta, najbitniji litoloki lan u leitu. Javljaju se u vidu velikog soiva ili paketa u ijoj podini se nalaze gnajsevi i amfibolski metamorfiti a u povlati uglavnom samo mikaisti. Povlata, odnosno mikaisti su znatno erodovani i nalaze se samo na jugoistonim padinama leita u vidu tankog, oko 4 metara debelog pokrivaa. Dolomitski mermer je uglavnom bele, ponekad uto-oker, rumenkasto-crvene ili sivo-plaviaste boje. esto se u masi smenjuju tanke trake bele i plaviaste boje to steni daje trakast izgled (trakasta tekstura). Intenzivno su tektonizirani. Tektoniziranje je mestimino (u rasednim zonama) tako intenzivno da je stena zdrobljena do odlomaka (zrna) krupnoe do 0,5 cm - stvoren je mermerni milonit.

    Glavni sastojak stene je dolomit. U manjim koliinama esto u prisutni kalcit, kvarc i metalini minerali. Ponekad su metalini minerali (magnetit) znatno izmenjeni (limonitisani); limonit pigmentuje zrna kalcita to steni daje rumenkasto-crvenkastu nijansu. Osnovna struktura je granoblastina-mozaina. Ree su pojave porfiroblastine strukture. esta izrazita tektonizacija uzrokovala je mehaniku destrukciju stene i pojavu kataklastinih struktura (porfiroklastine i milonitske).

    Slika 1. Leite Joaniki Prnjavor (foto: S. Obradovi, 2013.)

    Gnajsevi su rasprostranjeni u severoistonom delu terena. Dobro otkriveni izdanci se nalaze u desnoj obali i u samom koritu reke Joanice. esti su prelazi od pravih gnajseva preko leptinolita do mikaista sa malo feldspata. Ponekad se u gnajsevima javljaju slojevi amfibolskih metamorfita, proslojci i soiva kvarcita. kriljave i trakaste su teksture. Strukture su granoblastine do lepidoblastine, ponekad i porfiroblastine. Sastoje se od kvarca, feldspata (plagioklasa) liskuna (biotit, muskovit je redak), granat i metalini (Fe) minerali, hlorit i sericit su sekundarni, a kalcit je naknadno prinoen mineral u ovim stenama. Izmeren je kontakt (granica) dolomitskih mermera sa gnajsevima - E pk 43/20.

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    3

    Slika 2. Kontakt dolomitskih mermera i gnajseva

    Amfibolski metamorfiti se javljaju u vidu vrlo tankih "slojeva" u gnajsevima i mikaistima. Jedan vei "banak" ovih stena otkriven je u gnajsevima u severoistonom delu leita. Bitni sastojci u steni su hornblenda i andezin, kvarc se javlja u promenljivim sadrajima; esto potpuno izostaje (kod amfibolita i amfibolitskih kriljaca), a ponekad je znatno zastupljen (amfibolski kriljci i amfibolski gnajsevi). Sporedni minerali su coisit, ilmenit i sfen, sekundarni - leukoksen i sericit. Teksture su masivne (amfibolit) do kriljave (amfibolitski i amfibolski kriljci i amfibolski gnajsevi). Javljaju se u veem broju strukturnih varijeteta: granoblastina, nematoblastina, porfiroblastina i dr.

    Mikaisti (Slika ) zahvataju vrlo mali prostor u jugoistonom delu leita.

    Slika 3. Soivo mikaista

    Javljaju se u vidu pokrivaa mermera debljine do etiri metra. Izrazito su kriljave teksture sa estom pojavom ubrane i plisirane. Sastoje se od kvarca, muskovita, staurolita, granata, distena (karbonati minerali delom i limonit su naknadno prinoeni u stenu).

    Opis leita Leite dolomitskog mermera Joaniki Prnjavor se nalazi 12 km zapadno od Jagodine.

    Morfoloki, to je strma padina na brdu arenik. Povrina leita obuhvaena proraunom rezervi iznosi 53.832 m2. Visinska razlika u leitu

    je oko 104,5 metara, raunajui od najnie kote (+365,43 m) koja se nalazi u istonom delu leita, do najvie kote (469,84 m) koja se nalazi u zapadnom delu leita.

    U hidrogeolokom smislu ovaj deo terena je bezvodan. Leite dolomitskog mermera Joaniki Prnjavor ima pravac pruanja istok-zapad. U planu

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    4

    leite ima oblik priblian pravougaoniku. Njegova dua osa iznosi proseno 235 m, a kraa 230 metara. Maksimalna debljina rudnog tela, odnosno rudne mase utvrena je u buotini B-4/87 i iznosi 120 metara.

    Granice leita prema okolnim stenama su jasno izraene. Elementi pada i pruanja okarakterisani su celokupnom strukturom dolomitsko-mermerne mase.

    Stenska masa je ispresecana nizom manjih i veih nepravilnih pukotina. Geneza leita

    Na osnovu dosadanjeg stepena istraenosti ispitivanog podruja, odnosno Crnog Vrha i poznavanja donjeg kompleksa Srpsko-makedonske mase, moe se pretpostaviti da je ovo leite nastalo polifaznom metamorfozom jedne vulkanogeno sedimentne serije, preteno psamitsko-pelitskih sedimenata ali sa znatnim ueem karbonatnih sedimenata - dolomita i krenjaka - organogenih sedimenata i bazinih piroklastita, tufova i manjih izliva.

    Taloenje ovih sedimenata psamitsko-pelitsko-karbonatnih sedimenata uz sinhronu vulkansku aktivnost - izlivanje dijabaza i stvaranje piroklastita odvijalo se u dubokoj geosinklinali, verovatno u starijem proterozoiku.

    Tokom mlaeg proterozoika i rifeja - u ranim fazama bajkalske orogeneze biva geosinklinala pretrpela je jednu ili vie faza nabiranja i metamorfisanja. U austrijskoj i laramijskoj fazi alpske orogeneze dolo je do longitudinalnih i poprenih razlamanja Srpsko-makedonske mase pa i samog Crnog Vrha i ispitivanog leita, to je izazvalo pojave kataklastinog metamorfizma i dijaftoreze u metamorfnim stenama. Intenzivno tektoniziranje - kataklaziranje i milonitisanje dolomitskih mermera u leitu Joaniki Prnjavor, verovatno je vezano za ove tektonske pokrete.

    Na osnovu gore navedenog, moe se rei da je metamorfno leite dolomitskih mermera Joaniki Prnjavor nastalo u procesu regionalnog metamorfizma, u uslovima visokih pritisaka i temperatura.

    Tektonske karakteristike leita Leite je intenzivno zahvaeno tektonskim poremeajima, pa se dolomitski mermer javlja

    kao poluvezana i vezana dolomitsko-mermerna drobina, a ree kao kompaktna, monolitna stenska masa.

    Leite dolomitskog mermera je oblika soiva pruanja SZ-JI sa padom ka SI od 20. U centralnom delu leita su izmereni elementi pada reliktne slojevitosti vrednosti E ps 155/45.

    Pukotine i prsline predstavljaju karakteristine mehanike diskontinuitete stenske mase. One se u leitu javljaju u odreenim pravcima i ine tri grupe sistema ispucalosti u okviru pukotinsko-prslinske mree u dolomitskim mermerima leita.

    Prslinska ispucalost nije izraena kretanjem, prsline su razliitih dimenzija debljine od 1 mm - 5 mm i duine do nekoliko metara. Analizom pukotinske ispucalosti dolomitskih mermera mogu se izvesti odreeni zakljuci o strukturi stenske mase, bitni za eksploatacione radove u leitu. Ispucalost mermera karakteriu tri pravca: glavni pravac ispucalosti (I) pruanje je skoro S-J sa padom od 45-50 prema Z. Drugi sistem (II) je pruanja SZ-JI sa padom prema JZ pod uglom od 65; trei sistem je pruanja SI-JZ sa padom od 60 prema jugu. 1.4 Hidrogeoloke karakteristike leita

    Specifine hidrogeoloke karakteristike u podruju leita i ire nisu izraene. Na istranom prostoru i njegovoj neposrednoj okolini nema stalnih vodenih tokova ili stajaih vodenih povrina. Najblii stalni vodeni tok je reka Joanica koja protie severoistono od leita.

    Dolomitski mermer kao vrsta stenska masa predstavlja hidrogeoloki izolator. Meutim, tektoniziran dolomitski mermer leita Joaniki Prnjavor odlikuje se pukotinskom poroznou.

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    5

    Atmosferska voda veim delom otie povrinski, a manji deo prodire u stensku masu i brzo drenira du pukotina. Druge stene koje uestvuju u litolokoj grai konstatovane su na povrini terena i malih su dimenzija. Na ovaj nain, one ne mogu da akumuliraju veu koliinu vode jer predstavljaju slabije hidrogeoloke kolektore i ne postoje prirodni uslovi za stvaranje hidrogeolokih pojava (vodotokovi, izvori i dr.).

    Tokom dosadanje eksploatacije, na samom povrinskom kopu nisu zapaene pojave podzemnih voda. U aluvijalnom delu terena pored reke Joanice, mogue je formiranje manjih akumulacija, a konstatovani su i bunari sa plitkim nivoom podzemnih voda.

    1.5 Inenjersko-geoloke karakteristike leita U inenjersko-geolokom pogledu teren je jednostavne grae i sastoji se od:

    dolomitskih mermera koji predstavljaju najvaniju litoloku jedinicu i; glinovite, deluvijalne drobine nastale raspadanjem mikaista i dolomitskog mermera, a

    javlja se u vidu povrinskog pokrivaa na radnoj kosini i etai E-430 m. Dolomitski mermeri su izrazito ispucali i ispresecani brojnim stisnutim i otvorenim

    pukotinama. Ovako gusta mrea mehanikih diskontinuiteta uinila je stensku masu deljivom na manje blokove, to je sa aspekta miniranja, eksploatacije i prerade mineralne sirovine jako povoljno. Meutim, u pogledu stabilnosti, odnosno odreivanja ugla radnih i zavrnih kosina povrinskog kopa, i pored relativno dobrih fiziko-mehanikih svojstava stene, mora se uzeti u obzir ispucalost stenske mase.

    Za potrebe analize stabilnosti radne i zavrne kosine povrinskog kopa dolomitskog mermera Joaniki Prnjavor usvojene su sledee vrednosti fiziko-mehanikih svojstava radne sredine:

    Zapreminska teina = 2,83 kn/m3 Ugao unutranjeg trenja = 31032 Kohezija c = 80,32 daN/m2

    Rezultati analize stabilnosti kosina i konstruktivni parametri povrinskog kopa prikazani su su na narednoj slici (Slika ).

    Slika 4. Konstruktivni parametri povrinskog kopa (Kriak, 2007.)

    Prema svemu napred navedenom moe se zakljuiti da su inenjersko-geoloki uslovi povoljni za eksploataciju dolomitskih mermera leita "Joaniki Prnjavor". Pri pravilnoj eksploataciji ne oekuju se inenjersko-geoloki procesi koji bi mogli ugroziti stabilnost kosina, ali se mora istai da je stenska masa veoma ispucala i lako deljiva, pa se pri izradi projekta eksploatacije na ovu injenicu mora obratiti panja.

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    6

    2. TEHNIKI OPIS TEHNOLOKOG PROCESA 2.1 Prikaz postojeeg stanja

    Na povrinskom kopu "Joaniki Prnjavor" radovi na eksploataciji kamena odvijaju se od 1970. godine. Od tada su u vie navrata raeni Elaborati o rezervama i odgovarajua rudarska dokumentacija na osnovu koje je vrena eksploatacija.

    Tehnologija eksploatacije je diskontinualna sa buenjem i miniranjem. Postrojenje za preradu locirano je u jugoistonom delu eksploatacionog polja na koti 370. Do ovog postrojenja dolomitski mermer se doprema kamionima

    Za buenje minskih buotina 86mm koristi se buaa garnitura GVV-81. Za miniranje koriste se eksplozivi domae proizvodnje. Priprema materijala za utovar vri se buldozerima, a utovar odminiranog materijala vri se utovaraem u kamione nosivosti 22,5t. Sirovina se transportuje do prijemnih bunkera drobilinog postrojenja.

    Na povrinskom kopu se radi u jednoj smeni sa preraspodelom radnog vremena u trajanju od 10 sati i 200 radnih dana u godini.

    2.2 Ogranienje povrinskog kopa Ogranienje povrinskog kopa izvreno je prema elaboratu o rezervama tako da su

    zahvaene rezerve B kategorije i delimino C1 rezerve u samoj konturi kopa, kao i vanbilansne rezerve. Zahvatanje vanbilansnih rezervi i C1 rezervi projektovanom konturom kopa uslovljeno je zahvatanjem B rezervi na dubljim nivoima kopa. Dodatnim istraivanjima u toku eksploatacije ove rezerve mogu se prevesti u bilansne jer je sigurno da se masiv dolomitskog mermera prostire i van istranog polja.

    Ogranienje povrinskog kopa izvreno je na osnovu sagledavanja i analize sledeih osnovnih podataka:

    geografski poloaj i postojee komunikacije geoloki istrani radovi sa hidrolokim i hidrogeolokim podacima fiziko-mehanike osobine radne sredine sa analizom stabilnosti raspoloiva projektna dokumentacija raspoloiva oprema i radna snaga dosadanje iskustvo u eksploataciji i trenutno stanje na objektu

    Ogranienje povrinskog kopa izvreno je po Elaboratu o rezervama dolomitskog mermera kao karbonatne sirovine leita "Joaniki Prnjavor" koji je overen 2004. godine. Takoe, dinamika razvoja radova na povrinskom kopu izvrena je na bazi godinje proizvodnje od 125.000 m3 m sirovine.

    Konstrukcija povrinskog kopa izvrena je sa sledeim geometrijskim parametrima: visina etae H = 15 m ugao nagiba radne kosine = 75 ugao nagiba zavrne kosine kopa = 50

    Zapadna granica povrinskog kopa ograniena je izlaskom najvie etae (k+465) na teren. Jednim svojim delom severozapadna granica ide paralelno sa granicom C1 rezervi. Jugoistona granica povrinskog kopa ograniena je etaom na koti k+360, odnosno putem koji povezuje kop sa regionalnim saobraajnicama.

    Najnia kota povrinskog kopa je k+342m, dok je najvia k+465m.

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    7

    Povrinski kop sastoji se od 9 etaa, od kojih 7 imaju izlaz na teren, dok etae na kotama k+360 i k+342 prelaze u dubinski deo.

    Povrina koju povrinski kop zauzima iznosi 77.024m2.

    2.3 Kapacitet povrinskog kopa i vek eksploatacije Planovima povrinskog kopa Joaniki Prnjavor predviena je proizvodnja dolomitskog

    mermera u koliini od 125.000 vrstih m3 godinje. S obzirom na to da su proraunate rezerve korisne sirovine i jalovine moe se izraunati koliina dolomitskog mermera koja iznosi iz Tabele 41:

    3.143.430,55 - 158.161,16 = 2.985.270 m3

    Predvieni gubici u povrinskoj eksploataciji su 5%, pa su eksploatacione rezerve: 2.985.270 m3 0,95 = 2.836.006 m3 m

    Prema tome, vek povrinskog kopa, unutar projektovanih kontura bie: T = 2.836.006 / 125.000 = 22,7 godina

    2.4 Dinamika eksploatacije dolomitskog mermera Godinja proizvodnja na povrinskom kopu "Joaniki Prnjavor" dimenzionisana je na bazi

    kapaciteta proizvodnje drobilinog postrojenja i iznosi 125.000 m3 godinje ili 353.750 t. Uz gubitke od 5%, proizvodnja na godinjem nivou je 131.250 m3 m.

    U Tabela prikazana je dinamika po etaama za odgovarajuu godinu eksploatacije Tabela 1. Dinamika eksploatacije dolomitskog mermera

    Godina eksploatacije Etaa

    Ukupne koliine m3

    I 465 131.250 450

    II 435 131.250 420

    III 420

    131.250 405

    IV 405 131.250

    V 405 131.250 390

    Povrinski kop je brdskog tipa i razvija se od najvie etae (465 mnv) do najnie (342 mnv). Unutranji transport od najviih etaa do drobilinog postrojenja na koti 370 odvija se preko transportnih rampi.

    Razvoj povrinskog kopa poinje otvaranjem etae 465 kao vrne etae. U toku prve godine zavravaju se radovi na ovoj etai. U toku druge godine radovi se nastavljaju na etai 435 i delom na etai 420. U treoj godini radovi se nastavljaju na etaama 420 i 405. U etvrtoj godini se radovi obavljaju na etai 406, a u petoj godini eksploatacije radovi se odvijaju na etai 405 i 390.

    2.5 Izbor sistema eksploatacije 2.5.1 Buako-minerski radovi Buenje minskih buotina

    Buenje minskih buotina prenika 86 mm vrie se buaom garniturom GVV-81 koju vazduhom snabdeva kompresor kapaciteta 12 m3.

    Pri rasporedu buotina u mrei 3,0 x 3,75, visini etae 15 m i duini buotine 16,5 m, za ukupnu proizvodnju dolomitskog mermera i jalovine potrebno je godinje izbuiti:

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    8

    mnb ,122221575,335,16000.125

    Pri prosenoj brzini od 10 m/h, ukupno je potrebno buiti: Tb = 11.828/10 = 1222 efektivnih asova

    Pri dvosmenskom radu sa preraspodelom radnog vremena na 10 asova i pri koeficijentu efektivnsti od 0,7 potrebana je jedna builica.

    Miniranje Izvodi se u serijama pri emu se koristi istovremeno amonijum nitratski prakasti eksploziv

    Amonex I i vodoplastini eksploziv Detonex prenika 60 2 mm. Detoneks se koristi za iniciranje u dnu buotine i zauzima oko 1/3 minskog punjenja, dok se

    Amoneks I koristi kao sekundarni eksploziv za dopunu do potrebne koliine. Zbog hidrogeolokih karakteristika leita nema opasnosti od ovodnjenosti buotina. U Tabeli 2., prikazani su Parametri buenja i miniranja na povrinskom kopu Joaniki

    Prnjavor.

    Tabela 2. Parametri buenja i miniranja na povrinskom kopu Joaniki Prnjavor Gornja granina krupnoa rovnog dolomitskog mermera D 600 mm Prenik minske buotine db 86 mm Prenik patrone dp 70 mm Duina podbuenja Ipr 1,0 m Duina minske buotine L 16,5 m Linija najmanjeg otpora W 3,0 m Razmak izmeu buotina u redu a 3,75 m Razmak izmeu redova buotina b 3,0 m Specifina potronja eksploziva Amoneks 1 qc 0,378 kg/m3 Specifina potronja eksploziva Detonex qc 0,27 kg/m3 Ukupna koliina eksploziva u buotini Qb 45 kg Duina minskog epa l 3,0 m Zapremina odminiranog materijala po buotini V 168,75 m3

    Aktiviranje i povezivanje eksplozivnih punjenja u mreu vrie se neelektriim sistemom iniciranja Nonel.

    2.5.2 Utovar Utovar izminiranog materijala vri se utovaraima, kojima raspolae rudnik i koji su radnom

    stanju, tipa: ULT-160 sa zapreminom kaike 3,4 m3. Utovar se vri na nivou miniranja.

    2.5.3 Transport Za transport lomljenog dolomitskog mermera od mesta utovara na povrinskom kopu - do

    prihvatnog bunkera postrojenja za primarno drobljenje koriste se kamioni tipa KAMAZ 5410 zapremine sanduka 15 m3 i nosivosti 22.200 kg. Udaljenost drobilinog postrojenja od mesta utovara nalazi se na teinom rastojanju od 500m.

    2.5.4 Pomoni radovi Pored pomonih poslova na savremenim povrinskim kopovima naroito kod malih i

    srednjih kapaciteta, buldozer se koriste i kao osnovna maina za prigurivanje (pripremu za utovar) mineralne sirovine. Na povrinskom kopu dolomitskog mermera Joanjiki Prnjavor" buldozer e se koristiti za pripremu odminiranog materijala za utovar - priguravanje kamena utovarau za utovar u kamione.

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    9

    2.5.5 Drobljenje i klasiranje dolomitskog mermera Za obijanje komercijalnih proizvoda u projektovanom obimu od 125.000 .m3/godinje

    postojee drobilino postrojenje na povrinskom kopu Joaniki Prnjavor e se rekonstruisati, u delu primarnog drobljenja, prema emi na Slika . Ugradnjom nove primarne drobilice kapacitet pripreme dolomitskog mermera poveae se sa sadanjih 100 na 200 t/h.

    Slika 5. ema primarnog drobljenja dolomitskog mermera

    Opis tehnolokog procesa Rovni dolomit krupnoe ggk 600 mm doprema se sa povrinskog kopa kiper kamionima -

    damperima (pozicija 1) do prihvatnog bunkera zapremine 20 m3 (pozicija 2). Ispod bunkera montiran je vibro dodava 1200 x 3500 mm (pozicija 3) kojim se dolomit dodaje na reetku dimenzija 1300 x 2400 mm (pozicija 4). Reetka sa jednom prosevnom povrinom otvora mree 30 mm daje dva proizvoda, prosev -30+0 mm i otsev -600+30 mm.

    Prosev reetke krupnoe -30+0 mm odlazi transportnom trakom (pozicja 4a) na depo jalovine-tampona (pozicija 4b) , a odsev krupnoe -600+30 mm odlazi na vibroreetku otvora mree 120 mm (pozicija 5).

    Odsev reetke krupnoe -600+120 odlazi gravitacijski u eljusnu drobilicu dimenzija 850 x 1100 (pozicija 6), gde se usitnjava do ggk 100 mm. Izdrobljeni dolomit se spaja sa prosevom -120+0 i zajedno odlaze na dalje usitnjavanje i prosejavanje u postojeem postrojenju. Kapacitet gotovih proizvoda

    Za drobljenje dolomitskog mermera i dobijanje agregata na povrinskom kopu je instalirano postrojenje kapaciteta 200 t/as.

    Planirana proizvodnja po granulacijama i kapacitetu:

    Granulacija Kapacitet

    t/h t/god Jalovina 0/11 mm 50 176.000

    Agregati Ukupno

    0/4 mm 60 211.200 4/8 mm 30 105.600

    8/16 mm 10 35.200 150 528.000

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    10

    2.6 Odbrana povrinskog kopa od povrinskih i podzemnih voda Prostor povrinskog kopa Joaniki Prnjavor" nema izraene hidrogeoloke karakterisitke. S

    obzirom da je dolomitski mermer leita Joaniki Prnjavor" raspucao atmosferska voda veim delom otie povrinski, a deo koji prodre u stenu brzo se drenira du pukotina.

    Kako bi se spreili uticaji velikih kia na rad povrinskog kopa uz zapadnugranicu povrinskog kopa postavljen je obodni kanal u duini od 470m, dubine 0,5m i nagibom strane 60. Tokom dosadanje eksploatacije na samom povrinskom kopu nisu zapaene pojave podzemne vode (prilog br.8).

    2.7 Rekultivacija degradirane povrine Projekat rekultivacije degradirane povrine uraen je kao zasebna knjiga. Ovde je dat kratak

    prikaz rekultivacije. Radovi predvieni ovim projektom rekultivacije treba degradirano zemljite da vrate

    prvobitnoj nameni. To se ne moe nikada u potpunosti postii, ali je neophodno stvoriti prirodni ambijent u kome e flora, fauna i sam izgled terena biti to blie prvobitnom stanju.

    U okviru radova na rekultivaciji izvodi se tehnika i bioloka rekultivacija. Tehnika rekultivacija obuhvata nivelisanje povrina na kojima se vri ozelenjavanje, a to su radni plato kopa i etane berne sa padom od max. 2%. Posle ravnanja nanosi se sloj humusa.

    Po zavretku radova na tehnikoj rekultivaciji pristupa se biolokoj rekultivaciji koja podrazumeva sledee radnje: popravka zemljita; setvu trave; sadnju drvea i nega zasaenog bilja.

    2.8 Snabdevanje pogonskom energijom Oprema na povrinskom kopu koristie kao pogonsku energiju dizel gorivo i elektro energiju.

    Tako e oprema za otkopavanje, utovar i transport koristiti dizel gorivo, a oprema za pripremu dolomitskog mermera elektrinu energiju.

    Na povrinskom kopu je u funkciji trafostanica 20(10)/0,4 kV iz koje e se napajati elektrinom energijom svi potroai na lokaciji. Trafostanica

    U neposrednoj blizini povrinskog kopa izgraena je trafostanica 10/0,4 kV, 1x630 kVA, prevashodno za napajanje postrojenja za pripremu dolomitskog mermera.

    U trafostanici su ugraeni: jedna dovodna elija 10 kV jedna merna elija 10 kV jedna trafo elija 10 kV jedan transformator snage od 630 kVA niskonaponski bloka sa 8 izvoda sa letva osigurakim osnovama sa VU osigurakim

    umetcima i jednim trafo (dovodnim poljem).

    Transformator je energetski uljni sa samohlaenjem, normalne snage 630 kva, prenosnog odnosa 10+2x2,5%/0,42/0,231 kV, sprege Dyn5, za uestanost 50 Nz sa ugraenim Buholc relejom i kontaktnim termometrom.

    Fllaenje transformatora izvedeno je prirodnom cirkulacijom vazduha, koja je omoguena uzlazno izlaznim otvorima na aluzinama na vratima trafo boksa. Za prihvatanje eventualno isteklog ulja, ispod transformatora je izraena uljna jama. Ispod transformatora nalazi se sabirni levak za brzo odvoenje ulja, koji se prekriva slojem tucanika ili opranog ljunka veliine zrna 3 do 5 cm, debljine sloja najmanje 15 cm. Sloj tucanika ili ljunka postavlja se preko eline reetke.

  • - IZVOD - Dopunski rudarski projekat eksploatacije dolomitskog mermera na leitu Joaniki Prnjavor kod Jagodine

    GEOPROFESIONAL d.o.o. - Beograd

    11

    Pri zameni trafo ulje se sakuplja i predaje u centralni sabirni sistem istroenog ulja. Za gaenje poara u trafostanici se postavljaju protivpoarni aparati napunjeni sa S02.

    2.9 Snabdevanje pitkom i industrijskom vodom Povrinski kop Joanjiki Prnjavor" potrebe za vodom zadovoljava iz sopstvenih izvora,

    odnosno bunara. Tako dobijena voda koristi se za industrijske potrebe, za snabdevanje vodom protivpoarnog sistema, kao i za upotrebu u infrastruktirnim objektima.

    Za smetaj otpadnih voda iz mokrog vora izradie se nepropusna septika jama, odgovarajuih dimenzija, koju e povremeno prazniti komunalno preduzee iz Jagodine. 2.10 Mere zatite

    Svi radovi na eksploataciji se moraju odvijati u skladu sa Zakonom o rudarstvu i geolokim istraivanjima ("Sl.glasnik RS" br. 88/11), Pravilnikom o tehnikim zahtevima za povrinsku eksploataciju leita mineralnih sirovina ("Sl. glasnik RS", br. 96/2010) i ostalim vaeim propisima koji tretiraju ovu oblast.