jezi^ke [kolice 4 - velikadecazamaleljude.files.wordpress.com · tekstova ve} i drugih vrsta...

$: JEZI^KE [KOLICE 4 - velikadecazamaleljude.files.wordpress.com · tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj$

JEZI^KE[KOLICE 4RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE

2

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

SADR@AJ

UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6

RADNI LISTOVI

O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 85

REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)

TABELE SA RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU

KORI[]ENI TEKSTOVI .....................................................................................................131–132

1. U poznatom i nepoznatom svetu ..................................................................................... 1232. U svetu ìvotiwa ......................................................................................................... 124–1253. U dru{tvu dece i odraslih ................................................................................... 126–1274. U slobodno vreme .........................................................................................................128–1295. U {koli .......................................................................................................................................... 130

1. U poznatom i nepoznatom svetu .................................................................................. 7–222. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 23–323. U dru{tvu dece i odraslih ........................................................................................ 33–504. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51–645. U {koli ..................................................................................................................................... 64–83

1. U poznatom i nepoznatom svetu ............................................................................... 86–932. U svetu ìvotiwa .............................................................................................................. 93–973. U dru{tvu dece i odraslih .................................................................................... 98–1064. U slobodno vreme .........................................................................................................106–1135. U {koli ............................................................................................................................... 114–121

3

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

UVOD

JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawui proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog. To jejedna od najsloènijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe kwièvnihtekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli, tabli u u~ionici,zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.

Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetusrpski jezik i kwièvnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojavai wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude raslau~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom ìvotu mo}ispremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti, u~enikotvara najlepše stranice naše i svetske kwièvnosti, koje oblikuju wegovoestetsko i moralno bi}e.

Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrsteu~enik bude pravilno vo|en, da nau~i da se kre}e po tekstu, da prepoznajewegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovorekoje traì, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi sa sadrìnom i drugim elementima teksta, da formira i iskaè svoj stav.Naravno, pri takvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite~itala~ke situacije – od jednostavnih do sloènijih – uvek treba imati naumu uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.

Zbirka sadrì 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prematemi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost: 1. U poznatom i nepoznatom svetu; 2. U svetu ìvotiwa; 3. U dru{tvu decei odraslih; 4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima nalaze sekwièvni i informativni tekstovi koji su dati u linearnom (kontinuiranom)obliku, kao što su: razli~ite vrste kwièvnih dela, poruke, pisma,obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su:rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd. Svaki radni list imanekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više kra}ih tekstova iz tog radnoglista.

Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,gramatike i pisawa. îtawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najvišeispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i uglavnom se odnose na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju razumevaweteksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom i programom.

Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou u~enik ume da uradi. Ume}a i nivoi su definisani na osnovu projekataMinistarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe kvaliteta obrazovawai vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih istraìvawa u~eni~kih

* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole; Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.rs.

4

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

* PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org.** PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD),

www.pisa.oecd.org.

postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS*, PISA**). Drugim re~ima, u ovu zbirkuugra|ena je savremena praksa ispitivawa ~itala~ke sposobnosti u~enika.

Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoateìne.

Nivoi su obeleèni simbolima , koji se nalaze pored svakogzahteva. Teìna zahteva izraàva vrstu i sloènost kognitivnih aktivnosti koje su potrebne za odgovor. Prema tako odre|enoj teìnibirani su tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}enoje ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadatakakojima se ispituju sloène sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro sviu~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.

U oblasti ÎTAWE u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste kwièvnih i nekwièvnih tekstova i wihove osnovneodlike

• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatomkriterijumu

• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovnitekst, pasus, stih, strofu, sadràj, re~nik, vodi~ za rad

• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatomkriterijumu

• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadrìnom i drugim elementimateksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)

• razlikuje oblike kazivawa – pripovedawe, opisivawe, dijalog...• koristi delove teksta i kwige (osnovni tekst, pasus, stih, strofu,

sadràj, re~nik, vodi~ za rad)

• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizacijuteksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)

• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta(temi, ideji, likovima, stavu autora i sl.)

• upore|uje dva teksta ili više wih i uo~ava sli~nosti i razlike me|uwima

5

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:

• prepoznaje vrste re~i – imenice, glagole, prideve, zamenice, brojeve• prepoznaje obli~ke kategorije promenqivih re~i (rod, broj, lice,

glagolsko vreme)• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj

funkciji (potvrdne, odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne, uzvi~ne) • poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju

u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji sejavqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)

• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju• razlikuje upravni i neupravni govor

• razlikuje podvrste re~i (vrste imenica, prideva, brojeva)• prepoznaje re~eni~ne ~lanove (subjekat, predikat, objekat, atribut,

priloške odredbe)• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu

(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,

uve}anice; rod, broj, lice, glagolsko vreme...)• pretvara re~enice sa upravnim govorom u re~enice s neupravnim,i obrnuto

U oblasti PISAWE u~enik/u~enica:

• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu re~enicu• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona

obra|uje u ~etvrtom razredu)

• sastavqa jednostavan, kra}i narativni tekst, deskriptivni tekst i dijalog• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim ànrovima pisane

komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)

• ume da napiše plan za pro~itani tekst, plan za pisawe novog teksta• piše saètak (rezime) kra}eg i/ili jednostavnijeg teksta

Posebne delove ove zbirke ~ine REŠEWA i TABELE.U REŠEWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i veštine koji

se tim zahtevom ispituju.Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje,

kao i koji je nivo teìne zadatka. Tako|e se vidi kako su zadaci raspore|enipo celinama i radnim listovima.

Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisnai u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstvenonamewena. U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi– da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverilikako polako, ali sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.

U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.

6

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Dragi ~itaoci,

Nau~ili ste odavno sva slova, mala i velika, štampana i pisana. I još mnogo više: nau~ili ste da u povezanimslovima otkrijete re~, u povezanim re~ima re~enicu, u povezanim re~enicama pesmu i pri~u. Sami odlazite u biblioteku, slobodno ulazite u svet kwiga, odabirate onu koju èlite i sigurnim koracima kre}ete u avanturukoja se zove – ~itawe. Sada ste ve} pravi istraìva~i.

U tom istraìvawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba dabudete strpqivi i pa`qivi jer posao istraìva~a nijelak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no jeimati i dobru mapu da ne biste zalutali.

Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam pokazuju razli~ite na~ine na koje moète do}i do traènog blaga, a ono se krije u tekstovima koje smoodabrali.

Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, romana, ali tu su i druga~iji tekstovi koji se nalaze svuda oko vas – na ulazuu školu, na tabli, na panoima, na ulici, u novinama, nateleviziji, na stadionu, u cirkusu, bioskopu, pozorištu...Moète ih ~itati sami, zajedno sa drugovima, uz pomo}u~iteqa ili roditeqa.

Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jestesusret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vamasamima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji sudruga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}etebogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za noveizazove i istraìvawa koji vas u narednim godinama o~ekuju.

Autori zbirke

7

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

1. U POZNATOM I NEPOZNATOM SVETU• gradovi imaju svoju istoriju• spomenici pri~aju svoje pri~e• reke se ulivaju jedna u drugu• mora su mawe ili vi{e slana• qudi imaju razli~ite navike• narodi imaju razli~ite obi~aje• putnici u`ivaju u avanturama• istra`iva~i uvek pronalaze ne{to novo• ~udne stvari se stalno de{avaju

8

1. Odredi {ta je ta~no, a šta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokruì T ili N.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. O ~emu se govori u ovom tekstu?

a) o istoriji i veli~ini Beograda u prošlosti

b) o istoriji i zna~aju Beograda u prošlosti

v) o nastanku Beograda i zna~aju koji on ima danas

g) o zna~aju i lepoti današweg Beograda

Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

3. Na šta ukazuju simboli~ni nazivi Beograda?

a) imao je burnu prošlost

b) postoji od davnina

v) opevali su ga mnogi pesnici

g) u wemu ima mnogo belih ku}a


1

Kelti su bili starosedeoci ovog podru~ja. T N

Kelti su naselili ovo podru~je u IV veku. T N

Ime Beli Grad pomiwe se ve} u IV veku pre nove ere. T N

Beograd je u prošlosti privla~io mnoge osvaja~e. T N

BEOGRAD

Beograd je evropski grad ~iji se bedemi uzdiù iznad uš}a rekeSave u Dunav. U anti~kim izvorima pomiwe se najstarije poznato ime

grada – Singidunum, koje je nastalo u IV veku pre nove ere, kada su sena tom prostoru naselili Kelti i pomešali se sa starosedeocima.Taj naziv se zadrào i tokom jednog perioda rimske vladavine.

U VI veku Sloveni su naselili ovo podru~je. Gradu koji je zidan u kamenu, ~ije su se zidine izdizale nadre~nim obalama, dali su ime Beli Grad. Ime je u pisanim dokumentima pomenuto tek 878. godine.

Mnogi su pokušavali da osvoje ovaj grad, zbog ~ega je pretrpeo bezbroj velikih sukoba i bitakana svojim bedemima. Zasluìo je tokomvekova i mnoge simboli~ne nazive: Ku}aratova, Breg borbe i slave,Ku}a slobode...

9

2JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci jednom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja su premaKalemegdanu gajili qudi u prošlosti.

3. Podvuci drugom bojom deo teksta u kom su opisana ose}awa koja premaKalemegdanu danas gaje wegovi stanovnici.

4. [ta je Kalemegdan bio u pro{losti?

a) stambeno naseqe

b) gradsko utvr|ewe

v) gradski park

g) izletni~ko mesto


1. Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokruì DA ili NE.

kada je nastao Kalemegdan DA NE

kako se gradio Kalemegdan DA NE

kako je Kalemegdan dobio ime DA NE

{ta se moè videti s Kalemegdana DA NE

Od keltskih naseqa do rimskog Singidunuma, pa preko mnogihkasnijih osvaja~a, grad se mewao. Ipak, zajedni~ko za sve te takorazli~ite kulture i vladare sigurno je Kalemegdan – mesto koje su svi podjednako poštovali, bili oni osvaja~i, bili braniteqi,jer su ti gradski bedemi budili strahopoštovawe.

Izuzetan prirodni poloàj, kao i istorijski doga|aji koji su se vekovima oko wega odvijali, s pravom Kalemegdan izdvajaju kao glavni motiv Beograda.

Pogled sa Beogradske tvr|ave na uš}e reke Save, panoramasremske i banatske ravnice, nikoga ne ostavqaju ravnodušnim.

Stanovnici Beograda ponose se tvr|avom koju danas okruùjeveliki park.

KALEMEGDAN

10

1. Na osnovu opisa otkrij koje su ustanove Lana, Marija i Miodrag obišli. Obele`i ih na mapi brojevima 1, 2, 3, 4.

Lana, Marija i Miodrag su, ~itaju}i kwigu o Beogradu, nau~ili dostao mnogim va`nim ustanovama u gradu. Uzeli su plan Beograda i odlu~ilida neke od wih obi|u.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E3

1. Stalna postavka obuhvata izlo`be: Sredwovekovna srpska

umetnost i srpsko slikarstvo XVIII i XIX veka, Umetnost prvepolovine XX veka i Skulptura XIX i XX veka.

2. Kamen temeqac postavqen je 1868. godine. Prva predstavaizvedena je 1869. godine. Sala je imala 714 sedišta i bilaosvetqena do tada u Beogradu nepoznatim gasnim osvetqewem.

3. Sve~ano je otvoren 1936. godine na padinama Kalemegdana,u zidinama napuštene tvr|ave, pogodnim za smeštaj `ivotiwazbog male upotrebe kaveza.

4. Bogate zbirke oru`ja iz raznih perioda prati raznovrstanmaterijal – zastave, uniforme, svedo~anstva o ratnimstradawima.

KULA NEBOJ[A

ZOO-VRT

VOJNIMUZEJ

NARODNIMUZEJ

NARODNOPOZORI[TE

SABORNACRKVA

SAHATKULA

POBEDNIK

11

4JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Za svako pitawe prona|i odgovor, kao {to je zapo~eto.

PROGNOZA ZA 4 DANA

Utorak2.10.2008. g.

60C70C

1 m/s

Sreda3.10.2008. g.

30C50C

6 m/s

^etvrtak4.10.2008. g.

10C40C

3 m/s

Petak5.10.2008. g.

30C60C

2 m/s

Najni`a temperaturaNajvi{a temperaturaBrzina vetra

BEOGRAD – CENTAR

BEOGRAD – CENTAR

Ponedeljak13.00

Temperatura: 120CVetar: 3 m/s JJZ

Vla`nost vazduha: 44%

Na koji grad se odnosiovaj izveštaj?

Za koji dan je ovajizveštaj?

Na koje doba dana seodnosi ovaj izveštaj?

Kolika }e bitibrzina vetra?

• Koji dan }e biti najtopliji?

• Kog dana }e brzina vetra biti najve}a?

• Kog dana }e se pojaviti sunce?

• Kog dana ne}e biti padavina u Beogradu?

• Kog dana }e temperatura u Beogradu biti 20C?

1. Pogledaj prognozu i odgovori na pitawa.

12

1. Poveì linijama mesta s kulturnim i sportskim sadràjima, kao štoje zapo~eto. Jedno mesto je suvi{no.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E5

Košutwak

Galerija 73

Še}erana

Kancelarija

pozorišne predstave

muzika

filmovi

sportŠumadija

BANOVO BRDO

Kada su se moji roditeqi doselili na Banovo brdo, bio je to zaBeograd „kraj sveta”. U me|uvremenu Banovo brdo se razvilo u lep,moderan deo grada sa mnogo stanovnika.

Banovo brdo ima sve pogodnosti za udoban, zdrav ìvot, ispuwenraznovrsnim sadràjima. Okruèno je Adom Ciganlijom, šumamaKošutwak i Top~ider, pa se naziva „plu}ima Beograda”.

Pravo mesto za qubiteqe sporta je Košutwak. Ada Ciganlijaodavno je prerasla izletni~ki status i ima mnogo vi{e sportskihi kulturnih sadràja, naro~ito leti.

Poèška ulica je ìla kucavica ovog dela grada, sa brojnimtr`nim centrima. Od bogatih kulturnih sadràja izdvajaju sestari bioskop Šumadija i novi Roda. Galerija 73 je mestoodràvawa brojnih izlo`bi poznatih umetnika, dok se u Še}eraniorganizuju pozorišne predstave. Diskoteka Loko i klubKancelarija okupqaju qubiteqe dobre muzike.

Na Banovom brdu postoje pet osnovnih i tri sredwe škole,vrti}i i dva fakulteta. Wegovi stanovnici s ponosom kaù da jena pitawe: „Odakle si?”, dovoqno odgovoriti: „Sa Brda”, iako jošbeogradskih naseqa u svojim nazivima sadrì re~ brdo.

13

5JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Prema ovom tekstu odredi koja je tvrdwa ta~na, a koja neta~na, pa zaokruìT ili N.

3. 3ašto se u tekstu kaè da je Banovo brdo nekada bilo kraj sveta?

Zato što je ono bilo:

a) na samom kraju grada

b) posledwe mesto na svetu

v) mesto koje još niko nije otkrio

g) daleko od Beograda


4. Zašto se Banovo brdo naziva plu}ima Beograda?

a) Zato što je tu smeštena plu}na bolnica.

b) Zato što je okruèno bogatim zelenilom.

v) Zato što je to najva`niji deo grada.


5. Zašto je Poèška ulica ìla kucavica Banovog brda?

a) Zato što su u toj ulici ~asovni~arske radwe.

b) Zato što je ispod we zlatna ìca.

v) Zato što je to glavna i najprometnija ulica.

g) Zato što weni stanovnici stalno nešto kucaju.


Banovo brdo je moderno beogradsko naseqe. T N

Na Banovom brdu postoji nekoliko osnovnih škola. T N

Banovo brdo ima malo stanovnika. T N

14

1. Marijina mama je pošla u kupovinu. Kupovinu }e obaviti u wihovoj ulici.Svi uku}ani su je zamolili da im nešto kupi. Kome ne}e mo}i da ispunimolbu?

a) Tata je traìo novine i kikiriki.

b) Baka je traìla jogurt i lekove.

v) Marija je traìla burek i Zabavnik.

g) Brat je traìo hamburger i koka-kolu.


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Smisli i napiši nazive za prodavnice tako da se odmah moè prepoznati šta se u wima prodaje.

mesara

pekara

ribarnica

6

Ovo je Marijina ulica.

15

7JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Ovo su putni~ke karte koje je Marijina mama sa~uvala. Koju kartu ona nije sa~uvala?

a) kartu za me|ugradski autobus

b) kartu za avion

v) kartu za gradski prevoz

g) kartu za voz


Beograd–Be~ JAT

Let br. JU 263

Sedište br. 7G

Datum poletawa: 30. jul

Vreme poletawa: 14.30

Putnik: Jovana Mitrovi}

Beograd–Vaqevo S@

Sedište br. 21

Vagon br. 3

Peron br. 5

Cena: 450 din.

Datum polaska: 23. maj

Vreme polaska: 8.30

Beograd – Novi Sad BAS

Datum: 18. jun

Vreme polaska: 12.00

Sedište br. 8

Cena: 350 din.

RELACIJA VREME POLASKA

Beograd – Novi S ad ...................................... 5.15

Beograd – Novi S ad ...................................... 6.45

Beograd – Novi S ad ...................................... 8.30

Beograd – Novi S ad .................................. 10.30

Beograd – Novi Sad ................................ 12.00

Jutro je. Sedam je sati.Marijina mama je na beogradskoj èlezni~koj stanici. Ona do 12sati treba da stigne u Novi Sad. Voz putuje do Novog Sada dva sata.

1. Pogledaj red vo`we i prona|i voz kojim Marijina mama moè da stigne na vreme u Novi Sad. Zaokruì vreme polaska tog voza.

16

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Koja re~ treba da stoji u krugu?

a) putovawe

b) geografija

v) razglednica


8

KRSTAREWE

OBILASCI

MORE

STRANE ZEMQE

JEZERO

TURISTI^KI VODI^

PLANINA

Marija je tokom vikenda otputovala u posetu drugarici Jasmini, koja `ivi u Vaqevu. Jasmina je napravila plan za taj dan:

• prvo }emo oti}i u Tešwar, stari deo Vaqeva

• zatim }emo obi}i spomenik pesnikiwe Desanke Maksimovi}

• poseti}emo Prvu osnovnu školu u centru Vaqeva

• posle ru~ka prošeta}emo se pored reke Gradca

• zatim }emo svratiti u poslasti~arnicu Rim na najboqe kola~e

• uve~e }emo oti}i na koncert na gradskom trgu..Ali, dok su se spremale da krenu na koncert, pala je jaka kiša i koncert je otkazan.

1. Zaokru`i ono što je ta~no.

a) Ceo plan su ispunile.

b) Pola plana su ispunile.

v) Jedan deo plana nisu ispunile.

1. Šta moè da se pro~ita sa ove karte?

S karte moè da se pro~ita: ZaokruìDA ili NE

Kolumbo je dva puta stigao do Amerike. DA NE

Vespu~i i Kabral su iste godine plovili do Amerike. DA NE

Kartije je stigao do Kanade. DA NE

Kolumbo je plovio preko Atlantskog okeana. DA NE

Pogledaj pa`qivo ovu istorijsku kartu.

17

9JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Šta je prikazano na ovoj karti?

a) otkri}e Amerike

b) gusarski napadi

v) put do skrivenog blaga


18

1. Na osnovu teksta odredi da li je tvrdwa ta~na ili neta~na. Ako je ta~na,zaokruì T, a ako je neta~na, zaokruì N.

Tvrdwa:

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta moè da se zakqu~i iz ovog teksta?

3. Zašto je naziv Mrtvo more u prvoj re~enici ovog teksta napisan velikim po~etnim slovom?

a) Zato što more ne moè da bude mrtvo.

b) Zato što je to ime geografskog pojma.

v) Zato što je to ime veoma neobi~no.

g) Zato što je to naslov teksta.


10

U Mrtvom moru je bogat ìvotiwski svet. T N

U Mrtvom moru se lako pliva. T N

Voda u Mrtvom moru se stalno obnavqa. T N

Mrtvo more je veoma slano. T N

Iz teksta moè da se zakqu~i: ZaokruìDA ili NE

O~ekuje se da }e Mrtvo more jednog dana potpunonestati.

DA NE

O~ekuje se da }e druga ìva bi}a naseliti Mrtvo more. DA NE

Uslovi za ìvot u Mrtvom moru stalno se poboqšavaju. DA NE

MRTVO MORE

Na Bliskom istoku nalazi se Mrtvo more, veliko slano jezero.Duìna mu je 76 km, a širina 17 km. Nije povezano sa drugimmorima i okeanima. Wegova voda se ne obnavqa, ali stalnoisparava. Deset puta je slanije od Sredozemnog mora. Gusto je poputgustog soka, te pliva~ prosto lebdi u vodi – ne moè da potone.U wemu ìve samo dve vrste algi, koje su se prilagodile krajwenepovoqnim uslovima ìvota. Drugih ìvih bi}a nema.

19

11JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci subjekat u slede}oj re~enici:

Zbog toga su oni po~eli da preko ramena nose ogrta~ u boji svog plemena.

3. Podvuci objekat u slede}oj re~enici:

Škotlan|ani i danas nose tartan.

4. Prebaci potvrdne re~enice u odri~an oblik. Va`no je da vodiš ra~una o ispravnom pisawu re~ce ne uz glagole.

Svi Stari Škotlan|ani obla~ili su se isto.

Škotlan|ani danas cene i nose tartan.

^lanovi nekih klanova nosili su tartan da bi se videlo da su bogatiji.

T N

Klanovi su nosili tartan da bi se me|usobnorazlikovali.

T N

Boje i šare na tartanu imale su poseban zna~aj za klan. T N

Klanovi nose tartan da bi se videlo odakle su došli u Škotsku.

T N

1. Na osnovu teksta odredi da li je tvrdwa ta~na ili neta~na. Ako je ta~na,zaokru`i T, a ako je neta~na, zaokru`i N.

Tvrdwa:

TARTAN

Kada su Stari Škotlan|ani naselili današwu Škotsku,obla~ili su se svi isto. Me|utim, neke grupe qudi (klanovi)po~ele su da se izdvajaju po bogatstvu. To je trebalo naglasiti i ode}om. Zbog toga su oni po~eli da preko ramena nose ogrta~ u boji svog plemena, takozvani tartan. Takve ogrta~e [kotlan|anii danas nose i cene. Prave se od kariranih tkanina ~ije su boje i raspored {ara strogo utvr|eni i razlikuju se od klana do klana.

20

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci drugom bojom deo teksta iz kojeg se vidi da je Merion dobronamernoupozorila napada~a.

3. Zašto je Merion uz osmeh dala napada~u torbu?

4.

12

5. Navedi najva`nije doga|aje iz teksta po redosledu kojim su opisani.

1.

2.

3.

4.

6. Da li misliš da je ovaj britanski propis dobar?

DA NE

Objasni zašto tako misliš.

TORBA S BLAGOM

Merion Bad iz Bristola u Engleskoj vratila se s poslakasno uve~e. Izvela je svog psa u šetwu po parku koji senalazio preko puta wene zgrade. No} je bila topla, a nebopuno zvezda. Nije joj se ùrilo ku}i. Iznenada, ovojpedesetdvogodišwoj èni s le|a je prišao mla|i ~ovek i naredio joj da mu da torbu koju je dràla i nov~anik.Merion mu je rekla da je izašla da prošeta psa i da nijeponela nov~anik, a da mu ne bi preporu~ila da uzme torbu.Pošto je napada~ bio uporan, èna mu je, uz osmeh, dalatorbu. Napada~ ju je uzeo i otr~ao u mrak. Kad je otvoriotorbu, neprijatno se iznenadio.

U Velikoj Britaniji, naime, postoji propis da vlasnicimoraju da pokupe ono što wihovi qubimci ostave za sobom u parku ili na ulici.

1. Podvuci jednom bojom deo teksta u kojem je opisana priroda.

Šta je napada~ našao u torbi koju je oteo od Merion?

a) prazan nov~anik

b) kesicu sa pse}im izmetom

v) konzervu hrane za psa

g) plasti~an pi{toq


21

13JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Da li se oficiru dopao keks?

DA ili NE

Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi.

3. Podvuci predikat u re~enici.

Mladi oficir nije oklevao.

4. Podvuci u re~enici ~etiri re~i koje su u slu`bi priloške odredbe za mesto.

Kraqica je uzimala biskvite s jednog srebrnog tawira.

KRAQIÎN UKUS

Za vreme zvani~ne ve~ere u kraqevskoj Bakingemskoj palati u Londonu jedan mladi oficir, koji je imao tu ~ast da ve~era u društvu Elizabete Druge, primetio je kako kraqica svaki ~asuzima biskvite s jednog srebrnog tawira. Videvši šta ~inikraqica, oficir nije oklevao da se posluì. Ve~era mu sesvidela, ali je keks bio veoma neukusan. Me|utim, oficirje pomislio da ne bi bilo u redu da se on buni ako je to kraqiciukusno.

Tek kasnije je shvatio da je kraqica biskvite davala svojimpsima, koji su se vrzmali ispod stola, pokraj wenih nogu. Razumese, bila je to pse}a hrana.

1. Koje su kqu~ne re~i (najva`nije re~i) u ovom tekstu?Zaokruì slovo ispred tog niza re~i.

a) palata, biskviti, ve~era, oficir, psi

b) kraqica, oficir, ve~era, keks, pse}a hrana

v) kraqica, keks, srebrni tawir, pse}a hrana

22

1. Iz koje novinske rubrike su uzete ove vesti?

a) Naj-naj!

b) ûda iz ìvotiwskog sveta

v) Verovali ili ne!

g) Rekordi


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Napiši slovima:

7.

10.

85

1987.

14

Pro~itaj još jednu neobi~nu vest.

Na festivalu koji je organizovan da bi se pomoglo divqimìvotiwama Piter L. iz Ju`ne Afrike svirao je harmoniku 85sati, od 7. do 10. jula 1987. godine.

Pro~itaj slede}e vesti iz jednih novina:

Ma~ka Dasti, koja je ìvela u Teksasu, donela je na svet

tokom svog plodnogìvota 420ma~i}a.

Jednoj gospo|i izPariza spao je prstendok je prala sudove.Našla ga je nekolikodana kasnije u ribikoju je kupila napijaci!

Ameri~ka prugasta vevericamoè da jede veoma otrovne

pe~urke, zvane„smrtni pehari”,bez ikakvihposledica.

Zaposleni u birou za izgubqene stvari u Parizu jednog jutranisu mogli da u|uu kancelariju jer su izgubili kqu~!

Jedna vrstamorskog torbaraima o~i na repu.

Upozna}eš:

• plemenitu kerušu Reu• sre}nog psa Pipa• nesre}nu leptiricu• sle|ene komarce• lepu zmiju @utku• morsku sasu…

2. U SVETU @IVOTIWA

23

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

24

1. Zbog ~ega su dva tigri}a bila odvojena od majke?

a) Zato što je bilo mnogo tigri}a.

b) Zato što tigrica nije imala mleka.

v) Zato što je tigrica uginula.

g) Zato što u zoo-vrtu nije bilo toplo.


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Podvuci deo teksta iz kog se vidi da je keruša Rea bila plemenita.

3. Podvuci umawenicu:

mladun~e ku~i}i tigri}i keru{a

4. Prona|i u tekstu dva opisna i dva prisvojna prideva i upi{i ih u tabelu.

15

opisni pridev prisvojni pridev

KERUŠA REA

U zoo-vrtu u Beogradu bengalska tigrica Cica donela je uo~i nove2002. godine na svet tri mladun~eta, od kojih su dva ostala u `ivotu. Zbog velike hladno}e tigri}i su odvojeni od majke. Briguo wima preuzela je keruša Rea, koja pripada jednoj beogradskojporodici. Keruša je istovremeno brinula i o svojih sedmoroku~i}a, koji su ~etrnaest dana bili stariji od tigri}a. Keruša Rea ~uvala je tigri}e kao svoje ku~i}e.

25

5. Prepiši osnovni i redni broj iz ove re~enice.

• osnovni broj:

• redni broj:

Pro~itaj još jednom prvu re~enicu iz teksta, a zatim reši zadatkepod brojevima 5, 6, 7 i 8.

U zoo-vrtu u Beogradu bengalska tigrica Cica donela je uo~i nove2002. godine na svet tri mladun~eta.

15JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

6. Podvuci sve re~i koje imaju slu`bu subjekta u re~enici.

7. U kojoj su slu`bi zaokru`ene re~i u re~enici?

a) predikat

b) atribut

v) priloška odredba


8. Tri mladun~eta su u re~enici:

a) objekat

b) atribut

v) predikat


9. Napiši pitawa za odgovore koji su dati.

pitawa odgovori

Koliko ku~i}a ima keruša Rea? Sedmoro.

Uo~i nove 2002. godine.

Zbog hladno}e.

Rea.

Kao majka.

26

1. Poveì pitawe sa odgovorima koji se nalaze u oglasu.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. [ta je Pip?

3. Podvuci deo teksta iz kojeg si shvatio/shvatila ko je Pip.

16

NEZGODA

Svaki minut mogao je da bude koban. Znali su to u obalskoj straì~im su dobili poziv za pomo}. Gliserima su odmah krenuli ka mestunesre}e. Temperatura mora bila je samo nekoliko stepeni iznadnule, a u tako hladnoj vodi teško da neko moè dugo da izdrì.

Ipak, sve se sre}no završilo. Posle ~etrdeset minutaprovedenih u hladnim vodama Severnog mora spasioci su jedvauspeli da ubace u ~amac izbezumqenog Pipa. A on je u znakzahvalnosti po~eo da ih liè i da maše repom.

Šta se oglašava? Kako se nazivaambulanta?

VETERINARSKA AMBULANTAULICA KESTENOVA 21, BEOGRAD

063/8808-412

VET PLUS

4. Upiši u kruì}e brojeve od 1 do 6 onim redosledom kojim su se doga|ajidesili u stvarnosti.

poziv za pomo}

Pip u šetwi

Pip se zahvaquje

spasavawe Pipa

obalska straà kre}e

Pip je upao u vodu

Koja je adresaambulante?

Koji je broj telefonaambulante?

27

17JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Zašto su morske sase dugove~ne?

3. U kom pasusu se opisuje ponašawe sase u slu~aju opasnosti?

4. Pro~itaj slede}i tekst, a zatim odgovori na pitawe iz naslova teksta.

1. Podvuci deo teksta na osnovu kojeg moè da se nacrta morska sasa.

MORSKA SASA

Morska sasa oblikom podse}a na vre}u. Wen usni otvor oivi~enje mnoštvom pipaka. Kada neka ìvotiwa dodirne pipke morskesase, u telo joj biva ubrizgan otrov koji je parališe. Takoparalisanu ìvotiwu pipcima ubaci sebi u usta. Sase gutaju svešto nai|e, ~ak i plen mnogo krupniji od wih samih.

Ova ìvotiwa cvet moè dugo da ìvi bez hrane. Mo`da baš dijete doprinose wenoj dugove~nosti. Zapaèno je da su nekemorske sase ìvele duè od jednog veka. U slu~aju opasnosti ilikad se na|e van vode, sasa uvla~i pipke i skupqa se – postajemalena loptica na kojoj se vidi samo usni otvor.

OTKUD KOMARCI U SOKU?

Voda u Tanzaniji puna je larvi iz kojih se legu komarci.Zbog toga se nikako ne preporu~uje da se od we pravi led.Larve komaraca otporne su na smrzavawe. Ipak, u Tanzanijise uz pi}e sluè kocke leda.

28

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Zašto je pripoveda~ zmiju nazvao @utka?

a) Zato što je imala ùte o~i.

b) Zato što je imala ùte pege.

v) Zato što je imala ùte uši.


4. Šta saznajemo iz ovog teksta? Ako je tvrdwa ta~na, zaokruì DA, a ako nije, zaokruì NE.

18

Iz teksta saznajemo: ZaokruìDA ili NE

Pripoveda~ prepoznaje vrste zmija. DA NE

Pripoveda~ uìva u lepoti zmije. DA NE

Pripoveda~ se boji zmije. DA NE

PRIÂ O @UTKI(odlomci)

To nisam o~ekivao od uzane, vi`qaste, prelepe vodene zmije. Da, @utka je belouška, vodena zmija. @utka je ùtouška. Ima na glavidve ùte pege. Dva ùta uvenceta. Naravno, ako se te dve pege mogu takonazvati. Ja sam je po ùtim pegama prepoznavao. I dao joj ime @utka........................................................................................................................................................

Upoznao sam je na potoku. U stvari, iznenadio sam je i prestravio.Nije mogla da pobegne. Ispre~io sam se izme|u we i brze vode. Iza weobala. Nije mogla da se povu~e. Ispred we – ~ovek. Sa štapom u ruci........................................................................................................................................................

Ništa ti ne}u, ama baš ništa, ne boj se, kaèm joj. I štapom jegolicam.

Prošeta štap od glave do repa. Ali pa`qivo, polako, da je nepovredi. Niti uvredi. Ko zna šta zmija moè da pomisli?

Tako smo se upoznali.

1. Odakle je preuzet ovaj tekst?

a) iz zbirke bajki

b) iz zbirke pri~a

v) iz zbirke basni

g) iz enciklopedije gmizavaca


2. Napiši dve osobine zmije @utke.

29

5. Na koji na~in pripoveda~ pokazuje da je uìvao gledaju}i @utku?

a) opisivawem wenog izgleda

b) tako što pripoveda o tome kako ju je uplašio

v) tako što pripoveda o vrstama zmija

g) opisivawem svojih ose}awa


6. Umesto re~i prestravio napi{i drugu re~, ali tako da se smisao re~enice nepromeni.

Iznenadio sam je i prestravio.

18JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

7. Popuni prazna poqa u tabeli.

8. Prepiši iz teksta jedan opisni pridev:

9. Od kojih su re~i nastale re~i:

belouška

ùtouška

10. Napiši re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.

uvo uvence

de~ak

zmija

pega

sadašwe vreme prošlo vreme budu}e vreme

@utka ima pege.

To nisam o~ekivao od we.

Ja }u joj dati ime.

11. Zašto je re~ @utka napisana velikim po~etnim slovom, a re~ ùtouška malimpo~etnim slovom?

30

1. [ta je Kratkove~na?

KRATKOVE^NINO ŠKOLOVAWE

Mada je imala da ìvi samo nepun dan, Kratkove~na je morala da završi malu leptirsku školu, koja nije smela trajati duè odsat i po. Upraviteq te škole, kukac Ra~unxija, odabrao joj jepredmete, a za u~ionicu odredio kolibicu u spletu ivawske trave.

Kratkove~na se mnogo bojala škole, ali u~iteqica prirode,gusenica u haqini sa |in|uvama, bila je iskusna i brzo jeoslobodila Kratkove~nu. U majušnim bajkama predavala joj je o p~elama, vodenom cve}u, àpcima koji izrastaju iz punoglavaca i o ìvotu leptirica kojima je i sama Kratkove~na pripadala, a ona je traìla da joj pri~a još. Taman što je u~iteqicaizgovorila: „Od pamtiveka pa do kraja, sve je tako bilo i tako }e biti”, Ra~unxija je objavio da je ~as prošao i Kratkove~nojodredio samo minut odmora, a za wu je to bilo kao kad deca imajuceo raspust.

Odmor je prekinuo smešni u~iteq fizike, koji joj je pomo}ukapqice rose objašwavao prelamawe svetlosti u vodi. Upraviteqzatim ozna~i da po~iwe ~as muzike, i to bez odmora.

Orkestar u~iteqa – zrikavac, popac, komarac, àba gatalinka –u~io je Kratkove~nu teoriji muzike i priredio joj nekolikokoncerata da joj omile muziku.

Iako naizgled strog, Ra~unxija je smatrao da je wegovoj u~enicidovoqno da iz matematike nau~i da izbroji krilca na ramenima,o~i u glavi i krunice na cvetovima. Kada ju je pitao koliko imadana u godini, a ona odgovorila: „Jedan”, u~iteq je to tu`noodobrio, misle}i da ne treba da mori mozak pamte}i one kojenikada ne}e ugledati.

Na kraju školovawa Kratkove~na je u |a~koj kwiìci, tabliciod liskuna, dobila iz svih predmeta ne prosto 5, nego 555.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E19

2. Zašto se ona tako zove?

3. Koliko je najduè smelo da traje Kratkove~nino školovawe?

a) sat i po

b) dva sata

v) dva i po sata


31

4. Koje predmete je u~ila Kratkove~na?

19JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

9. Šta zna~i re~enica: Od pamtiveka je tako bilo?

a) Jednom davno je tako bilo.

b) Oduvek je tako bilo.

v) Pamtim kako je to bilo.


7. Kakvi su likovi u ovom tekstu?

U~iteqica prirode je .

U~iteq fizike je .

Upraviteq je .

10. Podvuci u drugom pasusu deo teksta u kojem postoji pore|ewe.

8. Da li je Ra~unxija imao razumevawa za Kratkove~nu?

DA ili NE

Podvuci deo teksta iz kojeg se to vidi.

6. Pove`i likove i wihova zanimawa. Jedan lik je suvi{an.

kukac

p~ela

leptirica

komarac

gusenica

u~enica

u~iteq muzike

upraviteq

u~iteqica prirode

5. Šta je bila Kratkove~nina u~ionica?

a) orahova quska

b) sedefna škoqka

v) kolibica od trave

g) kolibica od cve}a


32

1. Koja je svrha ovog teksta?

a) da te zabavi i pou~i

b) da za{titi prava ìvotiwa

v) da te upozori na uvredqivo pona{awe qudi

g) da te upozna sa indijanskim imenima


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Daj naslov ovom tekstu.

3. Da si ti poslanik, kako bi glasao/glasala? Zaokruì odgovor.

20

Jedan poslanik u brazilskom parlamentu predloìo je da sedonese zakon kojim se zabrawuje davawe ~estih brazilskih imenaku}nim qubimcima. On tvrdi da je qudima neprijatno kad saznajuda se neki pas ili ma~ka zove isto kao oni.

Da li si za to da se zabrani davawe qudskih imena ìvotiwama?

ZA PROTIV

Napiši zašto bi tako glasao/glasala.

Savetu indijanskih plemena

Obra}am vam se imaju}i na umu dvojicu vašihistaknutih ~lanova, Ludog Kowa i Bika Koji Sedi.Iako nisam ni slavan poglavica, ni obi~an poglavica,niti sam uopšte Indijanac, povremeno me nazivajukowem, ili ludim, ili volom. Taj na~in obra}awakoriste široki slojevi gra|ana, od prijateqa i ~lanova uè porodice pa do sasvim nepoznatih qudi.Oni se ne zaustavqaju na stoci, nego pribegavaju i drugim ìvotiwama, npr. somu, majmunu i sli~no…Kad ve} imam toliko imena koja deluju autenti~nopoglavi~ki, bilo bi šteta da ih ne iskoristim.Ukoliko vaše pleme nema poglavicu, moète me zbogimena kojima me nazivaju smatrati Indijancem.

S poštovawem, u~enik V. St.

Sreš}eš

• jednu Mašu • jednog Marka • zlatnog Amira• de~aka koji besni • mudrog oca• jednog unuka• wegovog dedu• šaqivxiju Alena• dobrog Lojzika• zaqubqenu Persu…

3. U DRU[TVU DECE I ODRASLIH

33

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

34

1. Ako je tvrdwa u vezi s pri~om o Maši ta~na, zaokruì T, a ako je neta~na,zaokruì N.

Tvrdwa:

KAKO JE MAŠA NATERALA MAGARCA DA JE ODVEZE U GRAD

Gle, magarac vu~e dvokolice! U dvokolicama se vozi Maša. Sunce sija. Na granama rastu jabuke.

Odjednom magarac stade. Maša mu re~e: „Molim te, odvezi me u grad.” Ali magarac je mahao repom i stajao u mestu.

Maša mu pripreti bi~em: „Pogledaj šta imam!” Ali magarac je samo mrdao ušima i daqe stoje}i u mestu.

Onda ga je Maša ispregla iz dvokolica i ponovo upregla, samo s repom okrenutim napred.

Potom je uzela makaze i odsekla mu pramen grive. Magarac ju jeza~u|eno gledao.

Maša je ponovo sela u dvokolice, napravila bradu i brkove i nalepila ih sebi na lice.

Magarac je iskola~io o~i i po~eo da uzmi~e, uàsnut.Uzmi~u}i, magarac je vukao dvokolice. Tako se Maša odvezla

u grad.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kakva je Maša iz ove pri~e?

a) uporna i uplašena

b) uporna i snala`qiva

v) uplašena i tvrdoglava

g) uplašena i zbuwena


21

Kada je Maša krenula u grad, bilo je obla~no. T N

Maša je zamolila magarca da je odveze u grad. T N

Magarac je odmah poslušao Mašu. T N

Magarac se uplašio maskirane Maše. T N

35

7. Zašto je magarac iskola~io o~i?

a) Umorio se.

b) Rastuìo se.

v) Uplašio se.


21JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

8. Šta zna~i re~ uzmicati?

a) oduševqeno i}i napred

b) uplašeno i}i napred

v) uplašeno i}i unazad


3. Zaokruì slovo ispod slike koja ne odgovara tekstu.

4. Podvuci u pri~i jednu od re~enica iz kojih se vidi da je magarac tvrdoglav.

5. Prona|i u naslovu pri~e tri imenice i zaokruì ih.

6. Prepiši iz teksta jednu zapovednu re~enicu.

V

G D

A B

36

1. Koliko je godina bilo de~aku, a koliko psu kada su se rastali?

de~aku: psu:

PAS LAJE

Ponekad, no}u, pred san, negde zalaje pas. To moj pas negde laje. To je pasmog detiwstva. I kao nekada, davno, odmah ustajem. Obla~im se i izlazimnapoqe.

Zvi`dim. Dozivam. A pas laje. Daleko negde laje pas. I ja ga molim: do|i!Pas laje. Daleko negde laje pas.To je, nema sumwe, pas s kojim sam rastao. Meni je bilo deset, a wemu

dvadeset godina.Za psa, kaù, to je duboka starost. Star pas. U stvari, starac pas.Otišao je starac pas. Kao što odlaze stari psi. Otišao je jedne no}i

tamo gde ve~no ìve vesele pse}e duše. Iskrao se iz dvorišta, dohvatioprašwavog druma, kaskao, ukoso, kao što kaska svaki pas. I nahramao.Kaskao i nahramao dok je imao snage. I nikad ga više niko nije video.

Uve~e, pred san, kao da se javqa pri~uv. Laje pas.Isko~im iz posteqe. Dohvatim se stepeništa. Sre}an sam. Vratio se moj

psi}. Za wega ~uvam kosku i koš~ice … suva rebra, suvu slaninu. Zakopavam u dvorištu. Iskopavam. Premeštam. Sve se bojim, nai}i }e tu|i pas. I moj psi}, kad se, iznenada, vrati, bi}e gladan.

I sada, posle toliko godina, ~ujem: laje pas. To je pri~uv. Znam. To je,prosto, uobraziqa. Znam. Ali pas laje. Pas laje kao što je uvek lajao.Poskakuje i laje. Pa kao da se igra: on meni nogu, ja wemu nogu, on meni obe šape, ja wemu obe ruke, on meni oba uveta, ja wemu oba dlana. Nogujemose. Rukujemo se. Quqamo se. Klatarimo. On se u}uti, ali ja po~iwem dazavijam.

Pas laje. ûjete li: to je pas. To pas laje.Pa dobro, vaqda smo se razumeli. Jer svaki de~ak ima psa. Ima psa koga

ne moè da zaboravi. To je pas detiwstva. To je pas bez koga i ne bi bilodetiwstva.

I otkud to ~udo, taj pri~uv: laje pas!I zato ga ~eka i doziva. êka ga, ~eka. I doziva ga, doziva.A pas laje. Pas je najozbiqnije zalajao. Laje pas. Ali, nikako da se odazove.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kako je de~ak nazvao svog psa s obzirom na wegove godine?

3. Kada se naj~eš}e piscu ove pri~e pri~iwava da ~uje (pri~uv) psa kojeg jeimao u detiwstvu? Zaokruì slovo ispred ta~nog odgovora.

a) preko dana, dok radi

b) kad se probudi

v) pre nego što zaspi


22

6. Kako su se nekada igrali de~ak i wegov pas?

37

4. Navedi tri vrste hrane koju glavni junak ~uva za svog psa jer veruje da }e mu se pas vratiti:

22JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

5. Podvuci u tekstu dve re~enice koje pokazuju kako se de~ak ponaša kada mu se u~ini da ~uje svog psa.

9. Zašto de~ak iz ove pri~e zavija?

a) Ujeo ga je pas.

b) Zove u pomo}.

v) To je deo igre.

g) De~ak tuguje.


10. Zašto de~ak iz ove pri~e za svog starog psa ka`e moj psi}?

a) Se}a se psa kad je bio štene.

b) Tepa mu jer mu je pas mnogo zna~io.

v) Zato što je pas bio malen rastom.


pas de~aku de~ak psu

nogu

oba dlana

8. Smisli i napiši druga~iji naslov za ovu pri~u.

7. Zašto je pas otišao?

a) De~ak ga je tukao.

b) Pas je bio star.

v) Pas nije znao da se vrati ku}i.

g) De~ak je dobio novog psa.


38

PRVO KU^E

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Šta je zajedni~ko ovom tekstu i tekstu PAS LAJE sa 22. radnog lista?

4. Po ~emu se razlikuju tekstovi PAS LAJE i PRVO KU^E?

23

2.

Se}am se, kõ da beše ju~e,kad sam dobio prvo ku~e.

O, to je bilo lepo doba,na zvezde smo lajali oba.

To ku~e još u meni traje,ponekad ~ujem, tiho laje.

1. [ta, po tvom mi{qewu, zna~i stih: To ku~e još u meni traje? Napi{i

obja{wewe.

Šta zna~i stih: na zvezde smo lajali oba?

a) De~ak i wegov pas su se igrali.

b) De~aku i psu je smetala svetlost zvezda.

v) De~ak i pas su se plašili mraka.


39

1. Šta u ovom tekstu zna~i izraz duàn si?

a) Treba da brineš o ku}nom qubimcu.

b) Treba da voliš ku}nog qubimca.

v) Treba da se igraš s ku}nim qubimcem.


24JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Da li re~i qubimac i qubiteq zna~e isto?

DA ili NE

Napiši dva primera kojima }e{ to objasniti.

4. Šta je zajedni~ko ovim stihovima i tekstu Vodi~ kroz zakon?

a) Opisana je qubav prema ìvotiwama.

b) Opisana je briga o ìvotiwama.

v) Opisan je izgled ìvotiwa.


Ovo su stihovi o junaku Marku Kraqevi}u.

VODI^ KROZ ZAKON

Ako imaš ku}nog qubimca, duàn si da muobezbediš odgovaraju}e higijenske uslove,da ga hraniš i neguješ i da ga le~iš ako serazboli.

A Marko se trè iza sanka,Pa odsko~i s kowa šarenoga,Šarca kowa i grli i qubi....................................................................

On povede Šarca na jezeroda ga ladne napoji vodice....................................................................

Kako bih se sa Šarcem rastao,ta od Šarca boqeg kowa nema?

3. Podvuci jedan stih iz kojeg se vidi da je i Marko Kraqevi} znao šta zna~iizraz duàn si.

40

MOJE ZLATO SPAVA

Ima dece koju nikakva sila ne moè danatera da na vreme po|u u krevet. Naš Amir,sre}om, ne spada u takve. On je ta~an kao sat.To dete je pravo blago! U pola devet, ni minutpre ili kasnije, on ide na spavawe, a ustajeu sedam ujutru, sve` kao ruìca, ta~no posavetu lekara i èqi roditeqa. Sve je samostvar discipline.

Sav taj pedagoški uspeh ima samo jednuzvr~ku: sve to uopšte nije istina. Ja, naimelaèm, laèm kao i svi roditeqi. Amir, u stvari, leè izme|u 23 sata i 30 minuta i 2 sata i 15 minuta, što zavisi od zvezda na nebu i od TV programa, a ujutru jedva~etvoronoške izbauqa iz kreveta. Nedeqom i praznicima uopšte ne ustaje.

Mali se, istina, ne protivi tome da legneu 8 sati i 30 minuta, kao što lekaripreporu~uju. Ta~no u to vreme obla~i pixamui leè u krevet, ~ak poèli roditeqima lakuno}. Tek, posle nekog vremena – recimo minut,minut i po – on ponovo ustaje da bi oprao zube.Zatim ho}e nešto da popije, onda mora dapiški, onda pregleda torbu da bi proverio danešto nije zaboravio, opet nešto popije, usputpogleda crtani na televiziji, zatim se malopoigra sa psom, pa opet ide da piški, ondau bašti neko vreme posmatra puève, poslegleda jordanski TV program, a onda kre}e u kaznenu ekspediciju traè}i po kuhiwinešto slatko. I tako sve do 2 sata i 15 minuta,kada je vreme za spavawe.

Amir je bled, skoro proziran, s velikimtamnim kolutovima oko o~iju, pa li~i na duhas nao~arima. U~iteq nam se àli da ponekadusred ~asa zaspi i padne pod klupu. Pitao jekada Amir ide na spavawe. Odgovorili smo mu: ta~no u pola devet.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E25

1. Zašto Amir iz ove pri~e li~i na duha s nao~arima?

a) Voli da se uvija u ~aršave i da plaši uku}ane.

b) No}u se šuwa po ku}i i vi~e: Buuu!

v) Bled je i ima tamne kolutove oko o~iju.

g) Nosi velike tamne nao~are.


41

7. Podvu~ene re~i u re~enici Nedeqom i praznicima uopšte ne ustajeozna~avaju:

a) vreme radwe

b) mesto radwe

v) na~in radwe


25JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kakav je odnos izme|u Amira i wegovih roditeqa?

a) roditeqi Amiru nare|uju, on se plaši

b) roditeqi Amiru nare|uju, on je poslušan

v) roditeqi se nadmudruju sa Amirom

g) roditeqi se stalno sva|aju sa Amirom


3. Pisac kaè da roditeqi laù kad govore o svojoj deci. Zašto oni to ~ine?

4. Pi{~eva ideja bila je da ovom pri~om:

a) nau~i decu da je va`no rano le}i u krevet

b) napravi šalu na ra~un vaspitavawa dece

v) opiše pravilne na~ine vaspitavawa dece

g) ubedi roditeqe da puste decu da leù kada èle


5. Kad roditeqi iz ove pri~e kaù za svog sina da je zlato i pravo blago, da li oni to zaista misle?

DA ili NE

Objasni svoj odgovor.

6. Odredi slu`bu re~i u re~enici: On leè ta~no kao sat.

On

leè

ta~no kao sat.

42

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E26

2. Zašto je otac rekao sinu da u ogradu ukucava eksere?

a) da bi nešto radio u slobodno vreme

b) da bi zajedno popravili ogradu

v) da bi de~ak video koliko puta je bio qut

g) da bi ga nau~io da kontroliše svoj bes


1. Prepiši iz teksta re~i kojima se opisuje de~akova loša narav.

POU^NA PRIÂ O BESU

Bio jednom jedan de~ak koji je imao lošu narav. Otac mu je daopunu kesu eksera i rekao mu da svaki put kad pobesni i izgubikontrolu nad sobom zakuca jedan ekser u ogradu. Prvog dana de~akje zakucao trideset sedam eksera u ogradu. Tokom slede}ihnekoliko meseci de~ak je nau~io da se kontroliše i brojzakucanih eksera se smawivao. Otkrio je da je lakše kontrolisatisvoju narav nego zakucavati eksere. I tako je došao dan kadanijednom nije pobesneo. Otac mu je tada rekao da svakog danaiz ograde kleštima izvu~e jedan ekser.

Dani su prolazili i jednog dana de~ak je saopštio ocu da jeizvadio sve eksere iz ograde. Otac je poveo de~aka do ograde i rekao mu: „Pogledaj sve ove rupe na ogradi. Ograda više nijeista i nikada ne}e biti kao pre. Kada u besu kaèš ne{to, toostavqa oìqak na ne~ijem srcu, nalik na ove rupe na ogradi.”

43

3.

26JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

5. Podvuci jednom bojom deo teksta sa upravnim govorom.

6. Napiši slede}u re~enicu u upravnom govoru:

Otac mu je rekao da svaki put kad pobesni zakuca jedan ekser u ogradu.

8. Sastavi plan za pro~itanu pri~u.

1. Jedan de~ak je imao lošu narav.

2.

3.

4.

5.

6.

[ta saznajemo iz ovog teksta?

a) Kad ukucavaš eksere, mo`eš da povrediš prste.

b) Treba uvek pomagati ocu.

v) Re~i mogu da povrede kao i udarci.

g) Treba da budeš ka`wen kad besniš.


7. Dopiši.

U ovom tekstu: • ekseri su kao ru`ne re~i

• rupe su kao

• ograda je kao

4. Da li se de~ak promenio?

DA ili NE

Na osnovu ~ega to zakqu~uje{?

44

1. Ovo je pesma o:

a) opqa~kanom dedi

b) unuku pqa~kašu

v) qubavi dede prema unuku

g) qubavi unuka prema dedi


JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

3. Šta zna~i re~ pqa~ka u ovoj pesmi?

a) Unuk stalno tra`i od dede da mu nešto kupuje.

b) Unuk uzima od dede pare, a deda to ne zna.

v) Unuk i deda se spremaju da uzmu tu|e pare.


2. Ko u pesmi pita: Kakva je to onda pqa~ka?

a) pesnik

b) deda

v) unuk

g) sudija


27

UNUK I DEDA U TRI TA^KE

Svaki unuk (prva ta~ka)ho}e deduda opqa~ka.

Svaki deda(druga ta~ka)voli da ga unuk pqa~ka.

Ka`ite mi(tre}a ta~ka)kakva je toonda pqa~ka?

NAŠ DRUG ALEN

45

Ovo je ~lanak koji su u~enici IV1 O[ Josif Pan~i}napisali za odeqenske zidne novine.

28JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Šta prema Alenu ose}aju drugovi iz odeqewa?

a) Vole ga sa svim wegovim manama i vrlinama.

b) Dive mu se jer je najboqi u~enik u odeqewu.

v) Zavide mu jer je dobar sportista.


Iz teksta saznajemo: ZaokruìDA ili NE

kako izgleda Alen DA NE

koje su Alenove mane i vrline DA NE

kakav je Alen u~enik DA NE

šta Alen voli da radi DA NE

kakav je Alenov odnos prema u~itequ DA NE

Nikola Turki}Marija Kosti}Maša Cvetanovi}Lana Stoli} Marija Babi}Filip Papi}

Alen ìvi u Beogradu i u~enik je ~etvrtog razreda. Visok je, ima sme|u kosu i svetle o~i. Nosi protezu.

Mama mu je nastavnica, a tata doktor. Ima mla|u sestru Doru.Nemiran je na ~asu i zabavan.Ume da piše smešne sastave. Piše ogromna i ne~itka slova,

pa ga u~iteqica opomiwe.Oboàva fudbal. Trenira rukomet, a dobro mu ide i košarka.

Voli navija~ke pesme. Uvek ide na utakmice.Voli da igra igrice na kompjuteru.Dobar je drug i veliki je šaqivxija. Smišqa šale na svoj

i na tu| ra~un. Najboqi drugovi su mu Nikola i Miloš i sa wima stalno

pri~a na ~asu.Najboqa drugarica mu je An|ela Mandi}.S wim u školi nikad nije dosadno.

1. Šta saznajemo iz ovog teksta?

46

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E29

ZBIRKA MARAKA

Kad sam imao deset godina, po~eo sam da skupqam marke. Imao sam druga Lojzika êpelku, pa sam se s wime predao tojfilatelisti~koj strasti. Lojzik je bio sin siromašnog verglaša,~upav i pegav de~ak, a ja sam ga voleo kao što samo deca mogu voleti svoje drugove.

Mome ocu ta zabava nije bila po voqi: mislio je da }u zbog toga slabo u~iti. Morao sam da skrivam svoju zbirku maraka na tavanu. Tamo je bio stari sanduk za brašno. U wega smo seuvla~ili kao miševi i pokazivali jedan drugome marke: Gledaj, ovo je Holandija, ovo Egipat, a ovo Švedska. A što smo se sa ovimblagom morali tako skrivati, i u tom je bilo neke draì. Kako sam marke dobavqao, to je opet bila posebna pustolovina.Obilazio sam poznate porodice i moqakao da mi dozvole da odlepim marke s wihovih starih pisama.

To su, dakle, bile najlepše godine moga ìvota, to prijateqstvo s Lojzikom i skupqawe maraka. A onda sam dobio šarlah, pa nisupuštali Lojzika k meni, premda je on stajao u hodniku naše ku}e i zvi`dao da bih ga ~uo. Jednom nisu na mene dobro pazili, pa samutekao iz kreveta. Odjurio sam na tavan da vidim svoje marke.Toliko sam bio slab da sam jedva podigao poklopac našeg sanduka.

Sanduk je bio prazan! Kutije s markama nije bilo!Stajao sam nad sandukom kao skamewen i nisam mogao ni plakati

kako mi se steglo grlo. Bilo je strašno što su moje marke, mojanajve}a radost, nestale; ali još je strašnije bilo to što mi ih jezacelo ukrao Lojzik, moj najboqi prijateq. To je bilo moje prvo i najve}e razo~arewe u ~oveka.

Kad sam se oporavio od bolesti, oporavio sam se i od bola zbogizgubqene zbirke. Samo me je još ubolo u srce kad sam video daLojzik ve} ima nove drugove. Kad mi je prišao, rekao sam mu suho i ozbiqno: „Odlazi, s tobom ne razgovaram.” Lojzik je pocrveneo,nekoliko trenutaka zbuweno }utao, a onda rekao: „Dobro.”

Prošle su godine.Jednoga dana prevrtao sam na tavanu, u starom ormanu, svakojake

porodi~ne uspomene: fotografije, pisma, moje školske sveske. Na dnu jedne fioke nalazila se zape~a}ena kutija. Kad sam jeotvorio, našao sam u woj zbirku maraka koje sam sakupqao premnogo godina.

Potekle su mi suze iz o~iju, a kutiju sam odneo u svoju sobu kaokakvo blago. Shvatio sam odmah. Kad sam ono bio bolestan, otac jenašao moju zbirku i sakrio je da ne bih zbog we zanemarivao u~ewe.

A onda mi je palo na um: Lojzik nije ukrao marke! Kakvu sam mu nepravdu naneo! Opet mi se pred o~ima pojavi onaj pegavi i otrcani deran. Ko zna šta se sa wim desilo i da li je još ìv?Bilo mi je mu~no i stideo sam se kad sam sve to obnovio u se}awu.Zbog neosnovane sumwe izgubio sam jedinog druga, izgubio samdetiwstvo. Zato kroz ~itav ìvot nisam mogao ni pogledatipoštansku marku.

47

1. Podvuci u pri~i deo teksta iz kojeg se vidi zašto je de~ak ~uvao zbirkumaraka na tavanu.

29JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kako je de~ak iz pri~e nabavqao nove marke?

a) Kupovao ih je u pošti.

b) Razmewivao ih je s drugovima.

v) Skidao ih je sa starih pisama.


3. Zašto je Lojzik zvi`dao u hodniku kada mu je drug bio bolestan?

a) da bi ohrabrio bolesnog druga

b) da bi iznervirao de~akovog oca

v) da bi ve`bao za ~as muzi~kog

g) da bi se udvarao de~akovoj sestri


4. Zašto je de~ak iz pri~e rekao: To je bilo moje prvo i najve}e razo~areweu ~oveka?

a) zato što je pomislio da mu je otac sakrio zbirku

b) zato što je pomislio da mu je najboqi drug uzeo zbirku

v) zato što je video da je Lojzik našao nove drugove


5. Zamisli sebe na Lojzikovom mestu, pa opi{i svoja ose}awa i {ta bi ti uradio/uradila.

Ja bih se ose}ao/ose}ala… Ja bih uradio/uradila…

48

1. Gde se dešava radwa pri~e?

PRVA QUBAV(odlomak)

Idu}eg ~etvrtka … na podne sa~ekam Persu pred wenom školom i, prate}i je, priznam joj da sad još gore stojim, jer sam dobiojedinicu iz predmeta wenog oca. Ona bolno re~e:

– Onda nikad ne}u biti tvoja!– Ti moraš biti moja, pa ako ne na ovome, a ono na onome

svetu! – uzviknuh ja ove re~i, koje sam nekoliko dana ranije ~uo na pozorišnoj predstavi.

– Kako to moè da bude? – upita ona radoznalo.– Otrova}emo se, ako pristaješ.– A kako }emo se otrovati?– Tako – nastavih ja odlu~nije – popi}emo otrov!– Dobro – odgovori ona rešena – pristajem! A kad?– Sutra posle podne.– E, sutra posle podne imamo škole – priseti se ona.– To jeste – pade i meni na pamet. – Ne mogu ni ja sutra, jer bi

mi zabeleìli izostanke, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogli isterati iz škole.

Nego, ako ho}eš u ~etvrtak posle podne, onda nemamo škole ni ti, ni ja.

Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovawe.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Kada se dešava radwa pri~e?

3. Podvuci u tekstu re~enicu kojom de~ak èli da pokaè Persi koliko je voli.

4. Dopuni tabelu još nekom osobinom i postupkom likova.

30

de~ak Persa

odlu~an odgovorna

prati Persu bolno uzvikuje

osob

in

ep

ostu

pc

i

11. Unesi u tabelu po dva primera iz teksta za:

49

5. U ovom odlomku pisac se slu`i:

a) dijalogom i pripovedawem

b) dijalogom i opisivawem

v) pripovedawem i opisivawem


30JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

6. Kakva je ova pri~a?

a) zanimqiva i smešna

b) smešna i pou~na

v) pou~na i tu`na


7. Prepiši iz teksta tri glagola koja su data u odri~nom obliku.

8. Prepiši iz teksta tri li~ne zamenice.

9. Prepoznaj neupravni govor u slede}im re~enicama i podvuci ga:

– To jeste – pade i meni na pamet. – Ne mogu ni ja sutra, jer bi mizabele`ili odsustvo, a imam ih ve} dvadeset i ~etiri, pa bi me mogliisterati iz škole.

Nego, ako ho}eš u ~etvrtak posle podne, onda nemamo škole ni ti, ni ja.

10. Napiši slede}u re~enicu u neupravnom govoru:

Ona bolno re~e: – Onda nikad ne}u biti tvoja!

prilošku odredbu za mesto

prilošku odredbu za vreme

prilošku odredbu za na~in

50

1. Dopiši u slede}im stihovima re~i NAMERNO i SLUÂJNO.Vodi ra~una o smislu pesme.

NAMERNO je tukao sestruA SLUÂJNO je udario

je razbio prozor

je bacio kamen

SLUÂJNO je paoNAMERNO se popeo

je nešto dirao

je pokvario

Nije krivo

Krivo je

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta je zajedni~ko ovim mislima?

a) Deca vole da prave štetu.

b) Jak si kad ne napraviš štetu.

v) Kad si sam, pravi štetu.

g) Jak si kad napraviš štetu.


31

Ovo su tri misli jednog našeg pesnika o deci i šteti:

***Nemoj biti mali i slab ako treba pomo}i, a veliki

i jak kada treba praviti štetu.

***Niko te ne moè spre~iti da napraviš štetu.

To moraš uraditi sam.

***Lako ti je da napraviš štetu. Ali, priznaj, nije ti teško

ni da je ne napraviš.

• igraš klikere• ideš na `urke• gledaš filmove• slušaš muziku• odlaziš u muzeje• ~itaš kwige• ideš u pozorište• baviš se sportom• igraš igrice na kompjuteru…

4. U SLOBODNO VREME

51

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

52

PROVOD

Marko je student kwièvnosti. Odlu~io je da sa svojimprijateqima iz ekološkog pokreta u subotu uve~e iza|e na nekolepo mesto u gradu. On i wegovi prijateqi ne puše. Marko voliprirodu. Kada je slobodan, rado vozi bicikl pored reke. Sladoled,vo}e, ~aj i prirodni sokovi wegove su omiqene poslastice. Marko u Vodi~u kroz Beograd traì mesto koje wemu i wegovimprijateqima najviše odgovara.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Osnovna tema ovog teksta je:

a) nepozvani gosti

b) dobra ùrka

v) kola~i padobranci

g) gostoprimqiv doma}in


32

PADOBRANCI

O boè! Naravno da se svakom od nas bar jednom dogodilo da mu sena ùrku uvali neko potpuno nepozvan, ~estita ro|endan pogrešnojosobi, najede se kola~a padobranaca i sjajno se provede. Ako jedoma}in gostoprimqiv, problema nema.

Ako nije, moè da nastupi problem i za doma}ina i za wegove goste.

1. Koje je pravo mesto za Markov izlazak?Zaokruì naziv tog mesta.

ALISA– kwiàra ~ajxinica –

Radno vreme od 12 do 20 h

Pušewe nije dozvoqeno.

Sluìmo ~aj, kafu, vo}ne salate

i prirodne sokove.

SRPSKA KAFANA


Specijaliteti sa roštiqa, pasuq,

pe~ewe, kajmak u lepiwi.

Preporu~ujemodoma}e vino.

ŠUMATOVAC


Doma}a kuhiwa, sladoled od ~okolade

hladna alkoholnai bezalkoholna

pi}a.

53

1. Ovaj tekst je:

a) vest u novinama

b) prikaz izlo`be

v) biografija Nikole Tesle


33JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Svako pitawe pove`i strelicom sa odgovaraju}im podatkom na nov~anici.

3. Zašto je na ovoj nov~anici lik Nikole Tesle?

a) Nikola Tesla je imao mnogo novca.

b) Nikola Tesla je poznati nau~nik.

v) Nikola Tesla je radio u banci.


Gde je skra}enica za kvadratni metar?

U kojoj je zemqi izdata nov~anica?

Ko izdaje nov~anicu?

Koja je vrednost ove nov~anice?

U~enici ~etvrtog razreda jednebeogradske osnovne škole posetili

su Muzej primewene umetnosti, gde je u toku 42. oktobarski salon de~jihcrte`a. Tema izlo`be je 150. godi{wica ro|ewa Nikole Tesle.

54

1. U kom bioskopu su prikazivani filmovi?

U Beogradu je u oktobru odràn De~ji filmski festival. Oqa jesa svojim odeqewem gledala film Otka~ene klinke. Pogledajplakat De~jeg filmskog festivala i odgovori na pitawa.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Koliko je Oqa platila ulaznicu?

3. Kog datuma i u koje vreme je Oqa mogla gledati film Otka~ene klinke?

4. Napiši za školske novine vest o filmskom de~jem festivalu koji }e seodràti u tvom mestu. Vest treba da sadrì podatke o tome gde se festivalodràva, o datumu otvarawa i zatvarawa festivala, kao i o tome koje filmovepreporu~uješ.

34

55

1. Ovaj tekst je:

a) re~nik stranih re~i

b) muzi~ka top-lista

v) obavezna lektira

g) spisak lepih imena


35JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Ovo su rezultati ankete o muzici koju je Jelisaveta, u~enica ~etvrtog razredajedne škole, sprovela u svom odeqewu. Pa`qivo je pro~itaj, pa izvedizakqu~ak o tome koju muziku weni drugovi slušaju i koliko je ~esto slušaju.

muziku sluša broj u~enika

svakodnevno 16

~esto 8

ponekad 6

nikad 0

vrsta muzike broj u~enika

de~ja 9

zabavna 11

klasi~na 2

narodna 8

Koliko se ~esto sluša muzika Koja se muzika najradije sluša

Zakqu~ak:

1. Sertab Erener – Everyway That I Can2. Madonna – American Life3. Ricky Martin – Jaleo4. Adonis Remos – Kardia mou min anisixeis5. Bustymes & Mariah Carey – I Know What You Want6. Craig David & Sting – Rise And Fall7. Ingrid – Tango8. Simply Red – Sunrise9. Sonique – Born to Be Free

10. Tom Jones – Black Betty

1. Vlado Georgiev – An|ele2. Bojan Marovi} – Tebi je lako3. Magazin – Da li zna{ da te ne volim?4. To{e Proeski – ^ija si?

5. Niggor – Disko ball6. Knez – Najboqa7. Sergej – Budi mi voda8. Boris Novkovi} – Ko sam bez tebe?9. @eqko Joksimovi} – Zaboravqa{

10. OK bend – Oko mene lete svi

56

1. Da bi neko postao ~lan biblioteke, mora da:

^LANSKA KARTA

Da bi postao/postala ~lan neke biblioteke, video-kluba ili

CD-kluba, potrebno je da uplatiš mese~nu ili godišwu ~lanarinu.Izda}e ti ~lansku kartu (s pe~atom biblioteke ili kluba i potpisom odgovornog lica). Uz ~lanarinu }e ti traìti i li~nepodatke kako bi, u slu~aju da zaboraviš da vratiš disk ili kwigu,mogli da te prona|u.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Poveì imena pisaca s naslovima wihovih dela, kao {to je zapo~eto.

3. Poveì lik i vrstu dela u kojem se taj lik pojavquje.

36

ZaokruìDA ili NE

redovno pozajmquje kwigu DA NE

uplati ~lanarinu DA NE

ostavi li~ne podatke DA NE

vra}a kwige na vreme DA NE

Du{an Radovi}

Rene Gijo

Hans Kristijan Andersen

Branislav Nu{i}

Bela Griva

Ru`no pa~e

Autobiografija

Plavi zec

ma~ak koji šeta u ~izmama

zec sa xepnim satom

lisica koja voli gro`|e

miševi koji vode kolo

basna

bajka

poslovica

roman

57

1. Odredi {ta je ta~no, a šta neta~no prema ovom tekstu, pa zaokruì T ili N.

Tvrdwa:

KWIŠKI MOQAC

Nije lako biti mali. Ovi veliki se muvaju tamo-amo. Svakog ~asa ~ujem kako mi neko kaè: „Skloni se, idi odatle, objasni}u ti kasnije.” Ko je mali, mora da se zamisli. Tako sam i ja u~inio.Otvorio sam jednu kwigu, krenuo od jednog slova do drugog, od re~enice do re~enice, sa stranice na stranicu. Od tada sam sve što mi je trebalo, sve što sam èleo da saznam, nalazio u kwigama. Kwigama sam se okruìo i, gotovo bez prestanka, listaosam ih, iš~itavao, divio se wihovim koricama, pri~ao o wima –onima koji su èleli to da slušaju. Neki od wih su i sami krenulimojim stopama. A oni veliki – oni mi se sada obra}aju: „O, pa ti~itaš! Bravo! Pravi si kwiški moqac.” Smeškaju}i se, verovatnose prise}aju nekog takvog me|u wima.

Ali ja nemam vremena da o wima mislim, govorim i pišem. Ima još mnogo kwiga koje treba da pro~itam.

37JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

De~aku je dosadilo da traì objašwewa od odraslih. T N

Odrasli su rado davali de~aku objašwewa. T N

De~ak je bio radoznao i uporan. T N

De~ak je kao moqac uništavao kwige. T N

De~ak je ~itawem zarazio i neke svoje vršwake. T N

2. U kom su licu napisane slede}e re~enice?

„Od tada sam sve što mi je trebalo, sve što sam èleo da saznam, nalazio u kwigama.”

3. Podvuci u tekstu re~enice u upravnom govoru.

4. Ko je kwiški moqac?

a) onaj koji je mali i zna da ~ita

b) onaj koji stalno ~ita kwige

v) onaj koji ima mnogo kwiga

g) onaj koji gricka kwige


58

1. Pro~itaj i podvuci tri re~enice koje ne pripadaju tekstu.

Premijera komedije Pokondirena tikva Jovana SterijePopovi}a, u reìji Jagoša Markovi}a, izvedena je na sceniNarodnog pozorišta u Beogradu 27. februara 2007. godine. Taj dan je bio veoma hladan. îm se zavesa podigla, pre nego što su glavni junaci progovorili prepoznatqivim akcentom, publika je mogla da zakqu~i da se radwa odvija u Vojvodini. Vojvodina je plodna ravnica na severu naše zemqe.

Pozadina pozorišne scene bila je obojena neboplavom bojom,dok su bosonogi glumci kora~ali po kukuruznim zrnima koja su pokrivala pod. Kukuruza ima mnogo u vojvo|anskoj ravnici, pa su ga zato doneli na scenu.

Gromoglasan aplauz koji je odjekivao pozorištem kada se zavesaspustila poru~io je boqe od re~i koliko se publici svidelapredstava.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Napiši šta je ozna~ilo podizawe zavese u pozorištu.

3. Prepiši iz teksta re~i koje pokazuju da se publici predstava mnogo dopala.

4. Poveì linijom pitawe i odgovor koji se nalazi na plakatu.

38

POKONDIRENA TIKVANA VELIKOJ SCENI

Ve~eras }e, u 19.30, na Velikoj sceni premijerno biti izvedenakomedija Jovana Sterije Popovi}a Pokondirena tikvau reìji Jago{a Markovi}a. Dramaturg predstave je MolinaUdovi~ki-Fotez, lektor Qiqana Mrki}-Popovi}, scenografBoris Maksimovi}, kostimograf Boàna Jovanovi}, a autorscenskog pokreta Marija Momirov. U predstavi igraju OlgaOdanovi}-Petrovi}, Hana Jov~i}, Darko Tomovi}, Jelena Heli,Mihajlo La|evac, Aleksandra Nikoli}, Aleksandar Sre}kovi}i Branislav Toma{evi}.

Kako se predstava naziva?

Ko je pisac dela?

Ko je kostimograf?

Ko je reìrao predstavu?

59

1. Ovaj odlomak je uzet iz:

a) dramskog teksta

b) bajke

v) pripovetke


39JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Podvuci deo teksta koji li~i na poslovicu.

3. îje su re~i koje se nalaze u zagradi?

a) Pepequginog oca

b) piš~eve

v) prin~eve

g) careve


4. Koji se likovi pojavquju u ovoj sceni?

5. Bajna cipelica u ovom tekstu je:

a) neobi~na cipelica

b) prelepa cipelica

v) tesna cipelica

g) cipelica iz bajke


PEPEQUGA(odlomak)

Otac: Ustani, k}eri! (Pepequga stidqivo ustane.)Princ: Da, to je ona ... kraqica moja!Car: Šta kaèš, sine?Princ: Ranije sam govorio da ne}u ništa re}i pre nego

što devojka proba bajnu cipelicu, ali sad ipakkaèm: To je ona ... ona je!

Car: Po garderobi ne bih rekao da je curica neštonaro~ito...

General: Ne treba, vaše veli~anstvo, nikoga ceniti po odelu!

60

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Šta je odlu~ivalo o pobedi u igri klikerima?

a) veli~ina klikera

b) starost igra~a

v) kvalitet klikera

g) veština igra~a


3. Zašto je pisac nazvao današwu decu malim osamqenicima?

40

011(odlomak)

Voleo sam da igram klikere po ^uburi i Neimaru. Znate li da današwa deca, uglavnom, ne znaju tu igru? Sada se igrajukompjuterima. Sede po de~jim sobama i piqe u ekrane na kojima se smewuju pruge, brojevi i slogovi. Nešto zuji, a nešto svetluca.Prazno, pa trep}e!

U Beogradu se više ne mogu kupiti klikeri. A bilo ih je toliko!Se}am se olovaca, mermeraca, zemqanaca, staklenaca,amerikanaca…

Da bismo bili sre}ni, bila nam je dovoqna jedna rupa,izdubqena u utabanoj ~uburskoj zemqi, i dva-tri klikera u xepu.Ako ste bili vešt igra~, mogli ste pomo}u svoja dva zemqancaosvojiti mermerac veliki kao golubije jaje i još pride tri olovca,izva|ena iz nekog kuglagera.

Pitam se kakvi }e qudi da porastu iz tih malih osamqenika, koji nikada nisu uprqali ruke ~uburskom zemqom, niti se potuklizbog nepravde u igri klikerima?

1. Šta je, prema ovom tekstu, potrebno za igru klikerima?

7. Popuni tabelu kao što je zapo~eto.

61

40JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

4. Da li se slaèš sa piscem kad kaè da su današwa deca osamqenici?

DA ili NE

Napiši zašto tako misliš.

5. Kad pisac ovog teksta kaè da deca piqe u ekrane, to zna~i da ona:

a) povremeno gledaju u ekran

b) nepa`qivo gledaju u ekran

v) neprekidno gledaju u ekran


6. Samo jedna vrsta klikera nije dobila naziv po materiji od koje su klikerinapravqeni. Koji su to klikeri?

a) olovci

b) mermerci

v) zemqanci

g) amerikanci

d) staklenci


vrsta klikera gradivna imenica

olovci olovo

mermerci

gradivni pridev

mermerni (klikeri)

zemqanci

staklenci

62

1. Izaberi naslov za ovaj tekst.

a) Kompjuteri i rast dece

b) Kompjuteri i zdravqe

v) Kompjuteri i nauka

g) Kompjuteri i slobodno vreme

O^I – Peckawe i bolovi u o~ima, crvenilo, glavoboqa nastajukada provedete više sati za kompjuterom.ŠTA DA URADITE – Na svakih pola sata nekoliko minuta gledajtekroz prozor u daqinu.

UŠI – Šumovi i zujawe u ušima nastaju kada na kompjuteru igrate igrice i koristite slušalice.ŠTA DA URADITE – Smawite ja~inu na najmawe.

KI^MA – Bolovi i uko~enost u dowem delu le|a nastaju zbog dugog sedewa za kompjuterom.ŠTA DA URADITE – Na svakih pola sata ustanite i prošetajte.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. U kojoj se novinskoj rubrici pojavio ovaj tekst?

a) Mali oglasi

b) Vesti iz škola

v) Nau~na otkri}a

g) Lekarski saveti


3. Šta je ciq ovog teksta?

a) da te ubedi da ne koristiš kompjuter

b) da te nau~i kako da koristiš kompjuter

v) da ti pomogne da smawiš štetan uticaj kompjutera

g) da te obavesti o zna~aju kompjutera


41

63

1. U slede}em tekstu navedena su pravila za takmi~ewe u jedrewu. U tekstu se nalaze tri re~enice koje nisu va`ne za razumevawe tih pravila.Jednu smo mi podvukli. Ti podvuci ostale dve.

42JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Šta je trebalo da uradiš u prvom zadatku?

a) da pokaèš da si razumeo kako se ose}aju takmi~ari

b) da izraziš ono što misliš o jedrewu

v) da odrediš šta je va`no, a šta neva`no za sadrìnu teksta


VODI^ KROZ ZAKON

Bicikl ne moèš da voziš svuda: ako postoji biciklisti~kastaza, moraš da je koristiš. Ako staze nema, vozi što bliè desnoj strani puta (ne peša~kom zonom).

3. Ovaj tekst je:

a) pravilo

b) zabrana

v) poruka

g) molba


4. Zašto ne treba voziti bicikl peša~kom stazom?

a) Zato što je peša~ka staza neravna.

b) Zato što smetaš pešacima.

v) Zato što je peša~ka zona na levoj strani puta.


JEDREWE

Takmi~ewe se odvija na stazi kru`nog oblika.Staza se obeleì na vreme.

U prvom delu staze plovi se od startne ta~ke do ciqne ta~ke – u tom delu staze plovi senasuprot vetru. Takmi~arima je uvek lakšeda plove niz vetar.

U drugom delu staze vetar duva sa desne strane.Tre}i deo je povratak do starta i vetar duva

s leve strane. Takmi~ari su vrlo sre}ni kad stignu do ciqa.

64

1. Podvuci ono što saznajemo iz ovih tekstova.

• kako se crtaju razredi u Školici sa vijačom

• šta igrač mora da uradi da bi uspešno završio Kružnu školicu

• koliko igrača učestvuje u Kružnoj školici

• kako se crta Kružna školica

U kwizi De~je igre nekad i sad opisane su razli~ite vrste {kolica.

KRU@NA [KOLICA

Nacrta se veliki krug prečnika metar do metar i po. Krug sepodeli na osam jednakih delova, koji predstavqaju osam razreda.Oni se obeleže brojevima od jedan do osam. Po dogovorenomredosledu svaki igrač skače od prvog do osmog razreda na sledećinačin: svaki put kad desnom nogom skoči u sledeći razred, levunogu spušta u prethodni razred. Igrač je uspešno završioškolicu ako pri skakawu u svih osam razreda nijednom nije zgazioliniju kojom su razredi obeleženi.

[KOLICA S VIJA^OM

U školicu s nacrtanim razredima igrač ulazi sa vijačom (malouže za preskakawe). Ima zadatak da u svakom od četiri razredaskoči i da preskoči vijaču koju okreće. Dok skače, ne sme s vijačomda izađe iz školice, niti da nagazi wene linije. Pobednik je igra~koji već u prvom skakawu završi igru bez greške.

Ovu igru posebno vole devojčice, koje i inače vole igre sapreskakawem užeta.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zaokruži T ukoliko je tvrđewe tačno, a N ako je netačno.

43

I jedna i druga školica imaju isti broj razreda. T N

I u jednom i u drugom tekstu opisani su zadaci igrača. T N

I u jednoj i u drugoj školici greška je ako se stane na liniju. T N

I u jednoj i u drugoj školici ska~e se desnom nogom u slede}i razred.

T N

65

1. U kružić pored svake rečenice upiši odgovarajući broj od 1 do 5, tako da dobiješ tačan redosled uputstava za prvi deo igre Žabqa školica.

Igrač najpre obema nogama uskače u prvi zatamweni kvadrat.

Strelicom se označi strana kvadrata sa koje počiwe igra.

[ireći noge u skoku, igrač istovremeno staje obema nogamau zatamwena poqa u drugom redu kvadrata.

Na betonu se nacrta veliki kvadrat, koji se podeli na devet jednakih kvadrata.

Na svakoj strani velikog kvadrata zatamni se svaki sredwi kvadrat.

@ABQA [KOLICA

44JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Među ponuđenim rečenicama podvuci onu koja u tekstu nedostaje.

• Greška može biti gažewe linije ili izlazak iz školice.

• Kad igrač napravi grešku, otvara oči i izlazi iz igre.

• Greška je ako se igrač u nebu okrene i prestane da žmuri.

• Najuspešniji igrač nema nijednu grešku u igri.

SLANO – SLATKO

Na betonu se kredom nacrta školica sa četiri razreda i nebom. Igrač hoda od prvog do četvrtog razreda žmureći. Tek kad stane na nebo, ima pravo da otvori oči i da se okrene kako bi istim putem žmureći izašaoiz školice. Dok ide kroz razrede, drugovi prate wegove korake ponavqajućireči slatko – slatko. Čim igrač čuje reči slano – slano, zna da je napravioneku grešku, zaustavqa se i otvara oči.

Bilo koja od tih grešaka označava izlazakigrača iz igre do sledećeg kruga.

3

66

1. Ovaj tekst je:

a) izveštaj

b) oglas

v) pozivnica


Ana voli da se igra sa svojim psom svakog prepodneva jer uvek ide u školuposle podne. Maja i Mi}a idu u isto odeqewe i, kao i ve}inasedamnaestogodišwaka, rado idu na `urke. Igor ima 14 godina i svakogdana posle podne, pošto se vrati iz škole, sluša muziku i vozi bicikl u obli`wem parku.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Ko od ove dece ispuwava uslove za posao?

3. Prijavi se za ovaj posao. Napiši o sebi podatke koji su va`ni da bidobio/dobila posao.

4. U svakoj od ovih re~enica postoji greška. Prona|i ih, pa u odgovaraju}ekolone upiši znak H, kao {to je zapo~eto.

45

re~enica veliko slovo ta~ka NE ispredglagola

Oni neidu u šetwu H H

Ana i maja nisu vršwakiwe

najmla|i je Igor.

on nesluša muziku.

Mi}a voli neobi~ne pri~e

Ana ni je najmla|a

Vlasnik psaMilovan Jankovi}Ulica Vuka Karaxi}a br. 8Sremski Karlovci

Potreban de[ak ili devoj[ica, starosti izme;u 12 i 15 godina, koji u slobodno vreme moye da [uvalepog i dobrog psa.

Radno vreme utorkom i [etvrtkom od 13-17 [asova. Plata po dogovoru.

• neke predmete voliš, a neke ne voliš• upoznaješ mnoge pisce kroz wihova dela• u~iš kako da koristiš delove kwige• prepoznaješ sebe u nekom kwièvnom liku• deliš s drugom klupu, uìnu i tajne• voliš velike odmore i školsko dvorište• na ~asovima pa`qivo slušaš• ponekad se dosa|uješ• ~itaš doma}i zadatak koji si napisao/napisala• smišqaš izviwewe kad zaboraviš zadatak• ponekad se pribojavaš u~iteqa • uìvao/uìvala bi kad bi se i tebe u~iteq bojao• raduješ se raspustu i len~arewu, ali

i zanimqivim kwigama koje ~ekaju da ihpro~itaš…

5. U [KOLI

67

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

68

1. Koja od slede}ih re~enica opisuje tu izmenu?

a) Ponedeqkom IV3 ne}e imati ~etvrtog ~asa fizi~ko.

b) Utorkom IV3 ne}e imati tre}eg ~asa likovno.

v) Ponedeqkom }e IV3 ~etvrtog ~asa imati fizi~ko.

g) Utorkom }e IV3 tre}eg ~asa imati fizi~ko.


OBAVEŠTEWE

Strelicama je obeleèna izmena u rasporedu odeqewa IV3.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Druga koji u petak nije bio u školi treba da obavestiš o izmeni u rasporedu.Koju }eš mu SMS poruku poslati? Poruka treba da bude potpuna.

a) Ponesi u ponedeqak patike umesto bloka.

b) U ponedeqak nemamo likovno.

v) U utorak imamo jedan ~as mawe.

g) Nemamo ništa za doma}i iz matematike.


46

Pro~itaj tekst koji je uzet iz Vodi~a kroz zakon.

PONAŠAWE NA ÂSU

Na ~asu je zabrawena upotreba mobilnog telefona, vokmena

i MP3 plejera. Ako ih koristiš – nastavnik moè da ti ih oduzme. Duàn je da ti ih vrati na kraju ~asa ili nastave.

ÂS PONEDEQAK UTORAK

1. srpski jezik matematika

2. muzi~ka kultura srpski jezik

3. matematika fizi~ko vaspitawe

4. likovna kultura engleski jezik

3. Zašto je na ~asu zabrawena upotreba mobilnih telefona?

a) Zato što su skupi.

b) Zato što nisu dobri za zdravqe.

v) Zato što ometaju ~as.

g) Zato što ih nemaju svi u~enici.


69

1. Poveì tekst sa imenom pisca o kom se u tom tekstu govori. Jedan tekstje suvi{an.

47JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

Sakupqao je narodne umotvorine i bioje veliki reformator jezika i pravopisa.

Kwièvnik, prosvetiteq i pisac.Osnovao je Veliku školu u Beogradu.Bio je prvi srpski ministar prosvete.

Lekar, pesnik i prevodilac,urednik kwièvnih listova,pisao pesme za decu. Ure|ivaoje de~ji list Neven.

Prvi srpski prosvetiteq. Zahvaquju}iwemu, srpska crkva je postala nezavisna, a on je bio wen prviarhiepiskop.Zamonašio se na Svetoj gori.

Sveti Sava

Vuk Karaxi}

Jovan Jovanovi} Zmaj

3. Šta je svrha ovih tekstova?

a) da te zabave detaqima iz ìvota znamenitih qudi

b) da te obaveste o zna~aju pojedinih li~nosti

v) da te upoznaju sa okolnostima u kojima su te li~nosti ìvele

g) da te nau~e kako se postaje slavan


2. Šta je trebalo da uradiš u prethodnom zadatku?

a) da uporediš tekstove i zakqu~iš o ~emu govore

b) da zakqu~iš po ~emu se tekstovi razlikuju

v) da pokaèš šta znaš o znamenitim qudima

g) da odredi{ ~ija slika nedostaje


70

1. U kom se delu kwige nalazi ova stranica?

a) u sadr`aju kwige

b) u uvodu kwige

v) u svakom poglavqu kwige

g) u re~niku kwige


Ovo je stranica jednog uxbenika.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E48

5. Dopuni re~enice. Izaberi jednu od re~i koja se nalazi ispod linije. Potraì weno zna~ewe na prethodnoj stranici.

• Posmatrao sam kowe koji su imali dugu

71

48JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Kako su pore|ane re~i na toj stranici?

a) po duìni re~i

b) po izboru autora

v) po azbu~nom redu

g) bez ikakvog reda


3. Šta zna~e slede}e re~i sa te stranice? Ako je zna~ewe ta~no, zaokruì T, a ako nije, zaokruì N.

4. Zameni podvu~enu re~ u re~enici drugom re~ju tako da zna~ewe re~eniceostane isto. Potraì tu re~ na prethodnoj stranici.

• Snašla ga je beda.

• @ivi u bedi.

• Ptice su se visoko pod oblake.

grivnu grivu vlat

vinule vajkale vaskrsnule

at – prvo slovo latinice T N

bajan – ~aroban, divan, zanosan T N

bauk – zamišqeno bi}e koje uliva strah T N

Veliki medved – vrsta ruskog medveda T N

gatka – vrsta divqe patke T N

72

1. Kojoj vrsti kwige pripada ovaj sadr`aj?

a) re~niku

b) ~itanci

v) zbirci pesama

g) zbirci pri~a


Ovo je stranica jednog uxbenika.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E49

73

49JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Zašto su re~i ÛDESNI SVET na toj stranici istaknute ve}im slovima od ostalih re~i?

a) Zato što je to naslov bajke iz te kwige.

b) Zato što je to naslov tematske celine.

v) Zato što je to najlepši tekst u kwizi.


3. Šta ozna~avaju brojevi , i sa te stranice?

a) koliko tekstova ima u tematskoj celini

b) broj tematske celine

v) broj stranice na kojoj se tekst nalazi


4. Ako ho}eš da brzo obnoviš sve što ste u~ili, koji }eš deo kwige koristiti?

6. Šta zna~i znak u sadràju?

a) treba da upališ svetlo da bi boqe video

b) upali}e ti se lampica u glavi

v) sijaš od znawa kao sijalica

g) svi tekstovi su o sijalicama


5. Zašto i kada koristiš sadràj neke kwige?

74

2. Razvrstaj re~i tako da poka`eš kako izgleda škola nedeqom, a kako radnim danom.

tu`no veselo `ivo bu~no mirno tiho

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E50

nedeqom radnim danom

NEDEQA U ŠKOLI

Nedeqom, kad klupe spavaju,kao da je u vodu potonuo svet,samo ptice sa slika otvaraju ušida muvqi oslušnu let.

Nedeqom,kad krede spavaju kraj tabla sa kojih je obrisan znak:po wihovom crnilu linije šarajedino sun~ev zrak.

Nedeqom,kad kwige spavajui vazduh u razred prodire ~ist,samo vetar kraj prozora školskogokrene na grani list.

1. Podvuci u pesmi re~i koje se rimuju.

7. Šta predmeti u ovoj pesmi rade kao da su qudi?

75

50JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

3. Prepiši iz pesme re~i kojima se imenuju bi}a, prirodne pojave i predmeti.

4. Prepiši iz pesme tri glagola koja su u vezi s prirodnim pojavama.

5. Prepiši iz pesme tri prideva koja pokazuju ~ije je nešto.

6. Zašto pesnik za nedequ u školi ka`e: kao da je u vodu potonuo svet?

a) Nedeqom je u školi sve ~isto.

b) Nedeqom je u školi tiho.

v) Nedeqom je u školi mra~no.


bi}a prirodne pojave predmeti

76

UÎTEQU

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

1. Zašto je u~iteq de~aku uzeo klikere?

51

2. Na osnovu ~ega zakqu~uješ da de~ak u ovoj pesmi mnogo voli svoje klikere?Zaokruì T ako je tvrdwa ta~na, a N ako je neta~na.

Tvrdwa:

O, u~itequ,vrati mi klikere!

Tri kamenca od kamena,iz plamenalavine, sa ramena mermer-planine,trideset dana gla~anaod tri majstora Bra~ana,a tri staklenca obla, kõ tri kolenca na prstu, kõ tri biserna zrna, kõ o~i srna,i tri siva olovca iz xepa tvog osnovca, od tri majstora livena, u vodi srebrnoj umivena.

Kad tri kamenca skaku}u, kad tri staklenca šapu}u,kad tri olovca zazvone, sve na svetu potone.

O, u~itequ, vrati mi klikere! U svakome po jedan de~ak ìvi i nisu oni krivi što danas ne znam.

De~ak opisuje klikere sa mnogo pojedinosti. T N

De~ak brani klikere pred u~iteqem. T N

De~ak skriva klikere tako da ih niko ne vidi. T N

8. Prepiši iz pesme dve re~i koje pokazuju da de~ak klikere doìvqava kaoìva bi}a.

• klikeri

• klikeri

77

51JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

4.

Šta ti misliš: da li su klikeri krivi kad de~aci nešto ne znaju u školi?

DA ili NE

Ko je, po tvom mišqewu, naj~eš}e za to kriv?

5.

Prepiši iz pesme dva opisna prideva koja se odnose na klikere.

3.

Objasni zna~ewe stiha iz posledwe strofe: u svakome po jedan de~ak ìvi.

6. Kad pesnik u tre}oj strofi kaè da sve na svetu potone, to zna~i:

a) Klikeri su bu~ni i od te buke se ništa ne ~uje.

b) U toku igre klikeri mogu da nestanu u bari ili slivniku.

v) De~aci zaborave na sve oko sebe dok igraju klikere.


7. Podvuci u pesmi tri pore|ewa.

78

1. Kakav je ovaj odlomak?

a) ozbiqan i pou~an

b) strašan i uzbudqiv

v) smešan i duhovit

g) zabavan i tajanstven


HAJDUCI(odlomak)

… prelazimo na razgovor šta bi ko voleo da bude kao ìvotiwa.– Ja bih najviše voleo da budem tigar – re}i }e Drowa – pa kad

riknem, da drš}u profesori od mene. Uh, što bih uìvao! Zamisli~as zoologije, pa pita mene profesor: „Znaš li ti, @iko, šta je tozoologija?” – „Zar ja, tigar, pa da neznam šta je zoologija? Ja sam zoologija!”– grmnem ja, pa škrgutnem zubima i riknem, a profesor zoologije dreknekao jare kad ga koqu, pa poleti pravo na prozor, razbije ga glavom i sko~i doleu dvorište. A ja se popnem na prozordvema predwim šapama, pa ja wega onda pitam: „Kaìte vi sad meni šta jezoologija!“ E, tako bih, vidiš, uìvao!

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zašto @ika Drowa èli da bude tigar?

a) pravi se vaàn pred drugovima

b) brani se od straha koji ose}a od profesora

v) èli da nasmeje profesora

g) èli da pokaè profesoru da zna zoologiju


3. Šta je zoologija? Objasni svojim re~ima.

4. Koja bi ìvotiwa voleo/volela da budeš? Napiši glavni razlog za to.

52

79

1. Koji je deo {kole opisan u ovom tekstu?

a) hodnici

b) u~ionica

v) dvori{te

g) sala za fizi~ko


53JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Koji ~as za tebe traje najkra}e, a koji najduè?Objasni za{to.

• najkra}e • najduè

U kwizi [kola na duhovit na~in opisan je ìvot u {koli.

[kola ©Kreativni centar 2004

80

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

2. Zaokru`i broj ispred najmawe verovatnog izviwewa i objasni svoj izbor.

54

1. Poruka ovog teksta je:

a) Doma}i zadaci nisu potrebni.

b) Doma}i zadaci su raznovrsni.

v) Doma}i zadaci su dosadni.

g) Doma}ih zadataka je previ{e.


[kola 2004 © Kreativni centar

1

2

3

81

2. Podvuci u tekstu re~enicu iz koje se vidi da piscu ovog teksta nije uvek bilolepo u {koli.

3. Da li ti misli{ da je od kolevke pa do groba najlep{e |a~ko doba?

DA ili NE

Objasni za{to tako misli{.

55JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

[kola ©Kreativni centar 2004

1. O ~emu se govori u ovom tekstu?

a) o tome kojim se putem treba vratiti ku}i

b) o tome za{to je `ivot u {koli lep

v) o tome koliko je {kola udaqena od ku}e

g) o svemu onome u ~emu {kolska deca u`ivaju


82

1. Poveì naslov kwige s kratkim opisom wene sadrìne.

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E56

Prilikom brodoloma u amazonskojprašumi putnici upoznajuneobi~nog malog Indijanca. On }e im pokazati da je xunglamnogo zanimqivija, ali i mnogoopasnija nego što su moglii da sawaju.

Ovo je pri~a o de~aku koji ima mamu i tatu, deke i bake i selo s velikom trešwom i belim guskama. Ovo je pri~a o tome koliko su svakom ìvom bi}u potrebne qubav, ne`nost i briga.

Ovaj Strahiwa je isti kao ja.Stalno upada u nevoqe: s nastavnicima i tetkicama,roditeqima, sestrom i wenimde~kom, prijateqima... Šta mu se tek dešava kad se zaqubi – pravi horor! Super zabava za vrelo leto!

Raspust samo što nije po~eo. Ostavqaš školske kwige, ali nekedruge kwige ~ekaju da ih otvoriš i u wima uìvaš. Tvoji drugoviiz OŠ Vuk Karaxi} preporu~uju ti da pro~itaš kwige koje su sewima najviše dopale.

83

1. A sada ti preporu~i drugovima/drugaricama neku kwigu koju bi mogli dapro~itaju tokom raspusta. Napi{i ime pisca, naslov kwige, naziv izdava~a i godinu izdawa, a zatim ilustruj (nacrtaj) korice.

57JE

ZI

^K

E [

KO

LI

CE

2. Ukratko prepri~aj kwigu koju si preporu~io/preporu~iladrugovima/drugaricama.

85

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

O REŠEWIMA

Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani da bi se u~eniklakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva, osim oznake wegove teìne,odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a koji se tim zahtevom ispituju.

Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj je meri ovladano znawem i traènim veštinama.

Koji odgovor priznati kao ta~an?

U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u instrukciji– da se nešto nacrta, zaokruì, podvu~e, poveè, prepiše. Me|utim, u~enikov odgovor moè na odre|en na~in da odstupi od odgovora navedenog u rešewu:• u~enik nije odgovorio na traèni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je da ga

prepiše; zaokruìo je tekst, a trebalo je da ga precrta)• dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen• u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju ili sintagmom,

ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe.U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne.

Kroz zadatke u kojima se od u~enika traì da napiše šta misli o postupku nekogjunaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta, i da obrazloì zašto tako misli,ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav. Kod takvih pitawane ocewuje se sadràj u~enikovog odgovora. Va`no je da u~iteq poštuje mišqewe i stav deteta i da pokaè da uvaàva wegov pokušaj da iskaè i obrazloì svoj stav.Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo onaj odgovor u kome nema u~enikovog stava ili obrazloèwa tog stava.

Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost. Na taj na~in u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u ~emu je slabije. Naprimer, ako se traì pronalaèwe odre|ene informacije, uo~avawe nekih odnosau tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravijezi~ke i pravopisne greške, onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnihpravila ne sme umawiti vrednost wegovog odgovora.

Rešewa zadataka u ovoj zbirci nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj oceni jer izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak jednakosti. Ciq autora je bio da ova zbirka sluì za proveru kvalitetau~eni~kih postignu}a, a ne za vrednovawe postignu}a u kategoriji školskih ocena. Ipak, prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i mogu}nosti pojedinihu~enika, u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri~emu bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni zadatak nalazi, odnosnoo teìni zahteva u zadatku.

86

1.Š

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

? Za

okru

ì

DA

ili

NE

.

92

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci je

dnom

boj

om d

eo t

ekst

a u

kom

su

opis

ana

ose}

awa

koja

su

prem

aK

alem

egda

nu g

ajil

i q

udi

u pr

ošlo

sti.

3.P

odvu

ci d

rugo

m b

ojom

deo

tek

sta

u ko

m s

u op

isan

a os

e}aw

a ko

ja p

rem

aK

alem

egda

nu d

anas

gaj

e w

egov

i st

anov

nici

.

4.[

ta je

Kal

emeg

dan

bio

u pr

o{lo

sti?

a) s

tam

beno

nas

eqe

b) g

rads

k o u

tvr|

ewe

v) g

rads

ki p

ark

g) i

zlet

ni~k

o m

esto

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Ume{

u t

ekst

u da

pro

na|e

{ o

dre|

ene

inf

orm

acij

e.

Ume{

u t

ekst

u da

pro

na|e

{ o

dre|

ene

inf

orm

acij

e.

Ume{

da

izve

de{

zak

qu~

ak u

vez

i sa

sad

rìn

om t

ekst

a.

8

JEZI^KE [KOLICE

2. 3.N

a š

ta u

kazu

ju s

imbo

li~n

i na

zivi

Beo

grad

a?

a) i

mao

je b

urnu

pro

šlo

st

b) p

osto

ji o

d da

vnin

a

v) o

peva

li s

u ga

mno

gi p

esni

ci

g) u

wem

u im

a m

nogo

bel

ih k

u}a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

1

Umeš

da

odre

di{

tem

u te

ksta

.

Razu

me{

pre

nese

no z

na~e

we

re~i

.

Kel

ti s

u bi

li s

tar

osed

eoci

ovo

g po

dru~

ja.

TN

Kel

ti s

u na

seli

li o

vo p

odr

u~je

u I

Vve

ku.

TN

Im

e B

eli

Grad

pom

iwe

se v

e} u

IV

veku

pr

e no

ve e

re.

TN

Beo

grad

je u

pr

ošlo

sti

priv

la~i

o m

noge

osv

aja~

e.T

N

kada

je n

asta

o K

alem

egda

nD

AN

E

kako

se

grad

io K

alem

egda

nD

AN

E

kako

je K

alem

egda

n do

bio

ime

DA

NE

{ta

mo`

e da

se

vidi

s K

alem

egda

naD

AN

E

1.O

dr

ed

i {

ta j

e t

a~

no

, a

šta

net

a~

no

pr

em

a o

vom

teks

tu,

pa

za

okr

uì

Ti

li N

.

Čit

aš p

ažq

ivo

i um

eš d

a pr

onađ

eš t

raž

enu

inf

orm

acij

u.

KA

LE

ME

GDA

N

Ume{

da

odre

di{

koj

e in

for

mac

ije

post

oje

u te

kstu

, a k

oje

ne.

RE[EWA

BE

OG

RA

DB

eo

gra

d j

e e

vro

psk

i g

ra

d ~

iji

se b

ed

em

i u

zdi

ù

izn

ad

uš

}a

reke

Sa

veu

Dun

av.

U a

nti

~ki

m i

zvo

ri

ma

po

mi

we s

e n

ajs

tar

ije

po

zna

to i

me g

ra

da

–

Si

ngi

dun

um,

koje

je n

ast

alo

u I

V v

eku

pr

e n

ove

er

e,

ka

da

sus

e n

a t

om

pr

ost

or

un

ase

lili

Kelt

i i

po

meš

ali

se s

a s

tar

ose

deo

ci

ma

. Ta

j n

azi

v se

za

dr

à

oi

to

kom

jed

no

g p

er

io

da

ri

msk

e v

lad

avi

ne.

U V

Ive

ku

Slo

ven

i s

u n

ase

lili

ovo

po

dr

u~je

. Gr

ad

uko

ji j

e z

id

an

u k

am

en

u, ~

ije

su

se z

id

in

e i

zdi

zale

na

dr

e~

ni

m o

ba

lam

a,

da

li s

u i

me B

eli

Gr

ad

. I

me j

e

u p

isa

ni

m d

okum

en

tim

a p

om

en

uto

tek 8

78

. go

di

ne.

Mn

ogi

su

po

kuš

ava

li d

a o

svo

je o

vaj

gra

d,

zbo

g ~

ega

je p

ret

rp

eo

bezb

ro

j ve

liki

h s

uko

ba

i

bi

taka

na

svo

jim

bed

em

im

a.

Za

slu`

io

je t

oko

m v

eko

va i

mn

oge

sim

bo

li~

ne n

azi

ve:

Ku}

a r

at

ova

,B

reg

bor

be i

sla

ve,

Ku}

a s

lobo

de.

..

O ~

emu

se g

ovor

i u

ovom

tek

stu?

a) o

ist

orij

i i

veli

~ini

Beo

grad

a u

proš

lost

i

b) o

ist

orij

i i

zna~

aju

Beo

grad

a u

proš

lost

i

v) o

nas

tank

u B

eogr

ada

i zn

a~aj

u ko

ji o

n im

a da

nas

g) o

zna

~aju

i l

epot

i da

naš

weg

Beo

grad

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Od

kelt

ski

h n

ase

qa

do

ri

msk

og

Si

ngi

dun

uma

, p

a p

reko

mn

ogi

hka

sni

jih

osv

aja

~a

, B

eo

gra

d s

e m

ew

ao

. I

pa

k,

zaje

dn

i~

ko z

a s

ve t

e t

ako

ra

zli

~i

te k

ultu

re i

vla

da

re s

igu

rn

o j

e K

ale

megd

an

– m

est

o k

oje

su

svi

po

dje

dn

ako

po

što

vali

, b

ili

on

i o

sva

ja~

i,

bi

li b

ra

ni

teq

i,

jer

su

tigr

ad

ski

bed

em

i b

udi

li s

tra

ho

po

što

vaw

e.

Izu

zeta

n p

ri

ro

dn

i p

olo

à

j, k

ao

i i

sto

ri

jski

do

ga|

aji

ko

ji s

u se

veko

vim

a o

ko w

ega

od

vija

li,

s p

ra

vom

Ka

lem

egd

an

izd

vaja

ju k

ao

gla

vni

mo

tiv

Beo

gra

da

.P

ogl

ed

sa

beo

gra

dsk

e t

vr|

ave

na

uš

}e r

eke

Sa

ve,

pa

no

ra

ma

sr

em

ske

i b

an

ats

ke r

avn

ic

e,

ni

koga

ne o

sta

vqa

ju r

avn

od

ušn

im

.S

tan

ovn

ic

i B

eo

gra

da

po

no

se s

e t

vr|

avo

m k

oju

da

na

s o

kr

uùj

eve

liki

pa

rk.

87

10

La

na

, M

ar

ija

i M

io

dr

ag

su,

~i

taju

}i

kw

igu

o B

eo

gra

du,

na

u~i

li d

ost

ao

mn

ogi

m v

a`

ni

m u

sta

no

vam

a u

gr

ad

u. U

zeli

su

pla

n B

eo

gra

da

i o

dlu

~i

lid

a n

eke

od

wi

h o

bi

|u.

JEZI^KE [KOLICE

3

1.N

a os

novu

opi

sa o

tkri

j koj

e su

ust

anov

e L

ana,

Mar

ija

i M

iodr

ag o

biš

li.

Obe

le`

i ih

na

map

i br

ojev

ima

1, 2

, 3, 4

.

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e i

izve

de{

zak

qu~

ak.

1.S

taln

a p

ost

avk

a o

buh

vata

izl

o`

be:

Sred

wov

ekov

na

srp

ska

umet

nos

t i

srp

sko

sli

karst

vo V

III

i X

IXve

ka,

Um

etn

ost

prve

pol

ovi

ne

XX

veka

i S

kulp

tur

a X

IXi

XX

veka

.

2.K

am

en

tem

eq

ac

po

sta

vqen

je 1

86

8.

god

in

e.

Pr

va p

red

sta

vai

zved

en

a j

e 1

86

9.

god

in

e.

Sa

la j

e i

ma

la 7

14

sed

iš

ta i

bi

lao

svet

qen

a d

o t

ad

a u

Beo

gra

du

nep

ozn

ati

m g

asn

im

osv

etq

ew

em

.

3.S

ve~

an

o j

e o

tvo

ren

19

36

. go

di

ne n

a p

ad

in

am

a K

ale

megd

an

a,

u zi

di

na

ma

na

puš

ten

e t

vr|

ave

, p

ogo

dn

im

za

sm

eš

taj

`i

voti

wa

zbo

g m

ale

up

otr

eb

e k

ave

za.

4.B

oga

te z

bi

rke

or

u`ja

iz

svi

h p

er

io

da

pr

ati

ra

zno

vrst

an

ma

ter

ija

l –

za

sta

ve,

uni

fo

rm

e,

sved

o~

an

stva

o r

atn

im

str

ad

aw

im

a.

KU

LA

NEB

OJ[

A

ZOO

-VR

T

VO

JNI

MU

ZEJ

NA

RO

DN

IM

UZE

J

NA

RO

DN

OP

OZO

RI

[TE

SA

BO

RN

AC

RK

VA

SA

HA

TK

UL

A

PO

BED

NI

K

1

2

3

4

1.P

ogle

daj p

rogn

ozu

i od

govo

ri n

a pi

taw

a.

11

•K

oji

dan

}e

biti

naj

topl

iji?

•K

og d

ana

}e

brzi

na v

etra

bit

i na

jve}

a?

•K

og d

ana

}e

se p

ojav

iti

sunc

e?

•K

og d

ana

ne}

ebi

ti p

adav

ina

u B

eogr

adu?

•K

og d

ana

}e

tem

pera

tura

u B

eogr

adu

biti

2 s

tepe

na?

4

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

sva

ko p

itaw

e pr

ona|

i od

govo

r, k

ao {

to je

zap

o~et

o.

Umeš

na

slic

i da

pro

nađe

š o

dgov

ore

na o

dre|

ena

pita

wa.

PR

OG

NO

ZA

ZA

4 D

AN

A

Uto

rak

2.10

.200

8. g

.

60C

70C

1 m

/s

Sre

da3.

10.2

008.

g.

30C

50C

6 m

/s

^et

vrta

k4.

10.2

008.

g.

10C

40C

3 m

/s

Pet

ak5.

10.2

008.

g.

30C

60C

2m/s

Min

. tem

pera

tura

Max

. tem

pera

tura

Brz

ina

vetr

a

BEO

GR

AD

– C

ENTA

R

BEO

GR

AD

– C

ENTA

R

Pon

edel

jak

13:0

0Te

mpe

ratu

ra: 1

20C

Vet

ar: 3

m/s

JJZ

Vla

`nos

t va

zduh

a: 4

4%

Na

koji

gra

d se

odn

osi

ovaj

izv

ešta

j?Za

koj

i da

n je

ova

jiz

veš

taj?

Na

koje

dob

a da

na s

eod

nosi

ova

j izv

ešta

j?K

olik

a }

e bi

tibr

zina

vet

ra?

Umeš

da

proč

itaš

inf

orm

acij

e iz

tab

ele.

Uto

ra

k.

U s

red

u.

U č

etv

rta

k.

U s

red

u. U

četv

rta

k.

88

135

JEZI^KE [KOLICE

2.P

rem

a ov

om t

ekst

u od

redi

koj

a je

tvr

dwa

ta~n

a, a

koj

a ne

ta~n

a, p

a za

okru

ì

Til

i N

.

3.3a

što

se

u te

kstu

ka`

e da

je B

anov

o br

do n

ekad

a bi

lo k

raj

sve

ta?

Zato

što

je o

no b

ilo:

a) n

a sa

mom

kra

ju g

rada

b) p

osle

dwe

mes

to n

a sv

etu

v) m

esto

koj

e jo

š n

iko

nije

otk

rio

g) d

alek

o od

Beo

grad

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Za

što

se

Ban

ovo

brdo

naz

iva

plu

}i

ma

Beo

grad

a?

a) Z

ato

št o

je t

u sm

ešte

na p

lu}

na b

olni

ca.

b) Z

ato

što

je o

kru`

eno

boga

tim

zel

enil

om.

v) Z

ato

što

je t

o na

jva`

niji

deo

gra

da.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.Za

što

je P

oèš

ka u

lica

ì

la k

ucav

ic

aB

anov

og b

rda?

a) Z

ato

št o

su

u to

j uli

ci ~

asov

ni~a

rske

rad

we.

b) Z

ato

što

je i

spod

we

zlat

na `

ica.

v) Z

ato

što

je t

o gl

avna

i n

ajpr

omet

nija

uli

ca.

g) Z

ato

što

wen

i st

anov

nici

sta

lno

neš

to k

ucaj

u.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

ije

u ve

zi s

weg

ovim

sad

ržin

om.

Razu

meš

pre

nese

no z

nače

we

reči

.

Razu

meš

pre

nese

no z

nače

we

reči

.

Razu

meš

pre

nese

no z

nače

we

reči

.

12

1.P

ove`

i li

nija

ma

mes

ta s

kul

turn

im i

spo

rtsk

im s

adr`

ajim

a, k

ao š

to je

zapo

~eto

. Jed

no m

esto

je s

uvi{

no.

JEZI^KE [KOLICE

5

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

ije

u ve

zi s

weg

ovom

sad

ržin

om.

Koš

utw

ak

Gale

rija

73

Še}

eran

a

Kan

cela

rija

pozo

riš

ne p

reds

tave

muz

ika

fil

mov

i

spor

tŠ

umad

ija

Ban

ovo

brdo

je m

oder

no b

eogr

adsk

o na

seq

e.T

N

Na

Ban

ovom

br

du p

osto

ji n

ekol

iko

osno

vnih

ško

la.

TN

Ban

ovo

brdo

im

a m

alo

stan

ovni

ka.

TN

BA

NO

VO

BR

DO

Ka

da

su

se m

oji

ro

di

teq

i d

ose

lili

na

Ba

no

vo b

rd

o,

bi

o j

e t

o z

aB

eo

gra

d „

kr

aj

svet

a”.

U m

e|

uvr

em

en

u B

an

ovo

br

do

se r

azv

ilo

u l

ep

,m

od

er

an

deo

gr

ad

a s

a m

no

go s

tan

ovn

ika

. B

an

ovo

br

do

im

a s

ve p

ogo

dn

ost

i z

a u

do

ba

n,

zdr

av

ì

vot,

isp

uwen

ra

zno

vrsn

im

sa

dr

à

jim

a.

Okr

uèn

o j

e A

do

m C

iga

nli

jom

,š

uma

ma

Ko

šut

wa

k i

To

p~

id

er

, p

a s

e n

azi

va „

plu

}i

ma

Beo

gra

da

”.P

ra

vo m

est

o z

a q

ubi

teq

e s

po

rta

je K

oš

utw

ak.

Ad

a C

iga

nli

jao

da

vno

je p

rer

asl

a i

zlet

ni

~ki

sta

tus

i p

ru`

a m

no

go v

i{

esp

or

tski

h i

kul

tur

ni

h s

ad

r`

aja

, n

ar

o~

ito

let

i.

Po

èš

ka

uli

ca

je `

ila

kuc

avi

ca

ovo

g d

ela

gr

ad

a,

sa b

ro

jni

mtr

`n

im

cen

tri

ma

. O

d k

ultu

rn

ih

sa

dr

à

ja i

zdva

jaju

se s

tar

ib

io

sko

p Š

uma

di

jai

no

vi R

oda

. Ga

leri

ja7

3je

mest

o o

dr

à

vaw

ab

ro

jni

h i

zlo

`b

i p

ozn

ati

h u

met

ni

ka

, d

ok s

e u

Še}

era

ni

or

gan

izu

jup

ozo

ri

šn

e p

red

sta

ve.

Di

sko

teka

Lok

oi

klu

b K

an

cel

ari

jao

kup

qa

juq

ubi

teq

e d

ob

re m

uzi

ke.

Na

Ba

no

vom

br

du

po

sto

je p

et o

sno

vni

h i

tr

i s

red

we š

kole

,vr

ti}

i i

dva

fa

kul

teta

. W

ego

vi s

tan

ovn

ic

i s

po

no

som

ka

ù

da

je

na

pi

taw

e:

„Od

akle

si

?”,

do

voq

no

od

govo

ri

ti:

„Sa

Br

da

”, i

ako

jo

šb

eo

gra

dsk

ih

na

seq

a u

svo

jim

na

zivi

ma

sa

dr

ì

re~

brd

o.

89

1.P

ogle

daj r

ed v

o`w

e i

pron

a|i

voz

koji

m M

arij

ina

mam

a m

oè

da s

tign

e na

vre

me

u N

ovi

Sad

. Zao

kru`

i vr

eme

pola

ska

t og

voza

.

15

Jutr

o j

e.

Sed

am

je s

ati

.M

ar

iji

na

ma

ma

je n

a b

eo

gra

dsk

oj

èle

zni

~ko

j st

an

ic

i.

On

a d

o 1

2 s

ati

treb

a d

a s

tign

e u

No

vi S

ad

. V

oz

put

uje d

o N

ovo

g S

ad

a d

va s

ata

.

7

JEZI^KE [KOLICE

2.O

vo s

u pu

tni~

ke k

arte

koj

e je

Mar

ijin

a m

ama

sa~u

vala

. K

oju

kart

u on

a n

ije

sa~u

vala

?

a) k

artu

za

me|

ugra

dski

aut

obus

b) k

artu

za

avio

n

v) k

artu

za

grad

ski

prev

oz

g) k

artu

za

voz

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

u t

abel

i da

pro

nađe

š o

dređ

enu

inf

orm

acij

u.

14

1.M

arij

ina

mam

a je

poš

la u

kup

ovin

u. K

upov

inu

}e

obav

iti

u w

ihov

oj u

lici

.S

vi u

ku}

ani

su je

zam

olil

i da

im

neš

to k

upi.

Kom

e n

e}e

mo}

i da

isp

uni

mol

bu?

a) T

ata

je t

ra`

io n

ovin

e i

kiki

riki

.

b) B

aka

je t

ra`

ila

jogu

rt i

lek

ove.

v) M

arij

a je

tra

ìl

a bu

rek

i Z

aba

vni

k.

g) B

rat

je t

ra`

io h

ambu

rger

i k

oka-k

olu.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.S

mis

li i

nap

iši

nazi

ve z

a pr

odav

nice

tak

o da

se

odm

ah m

oè

prep

ozna

ti š

ta

se u

wim

a pr

odaj

e.

mes

ara

peka

ra

riba

rnic

a

6

Umeš

da

pove

è{

inf

orm

acij

e i

izve

de{

zak

qu~

ak.

Umeš

da

odre

diš

kq

učnu

reč

.

Beo

grad

–Be~

J

AT

Let

br.

JU

263

Sed

ište

br.

7G

Dat

um p

olet

awa:

30.

jul

Vre

me

pole

taw

a: 1

4.30

Put

nik:

Jov

ana

Mi

trov

i}

Beo

grad

–Vaq

evo

@

S

Sed

ište

br.

21

Vag

on b

r.3

Per

on b

r. 5

Cen

a: 4

50 d

in

Dat

im p

olas

ka: 2

3. m

aj

Vre

me

pola

ska:

8.3

0

Beo

grad

– N

ovi

Sad

B

AS

Dat

um: 1

8. ju

n

Vre

me

pola

ska:

12.

00

Sed

ište

br.

8

Cen

a: 3

50 d

in

RE

LA

CI

JAV

RE

ME

PO

LA

SK

A

Beo

grad

– N

ovi

Sad

......

......

......

......

......

.5.

15

Beo

grad

– N

ovi

Sad

......

......

......

......

......

.6.

45

Beo

grad

– N

ovi

Sad

......

......

......

......

......

.8.

30

Beo

grad

– N

ovi

Sad

....

......

......

......

.....

10.3

0

Beo

grad

–

Nov

i Sa

d .

......

......

......

......

.....

12.

00

Ovo

je M

arij

ina

ulic

a.

Umeš

da

pron

ađeš

tra

žen

u in

for

mac

iju.

Na

prim

er:N

ajb

oq

a m

esa

ra

u g

ra

du;

Mesk

o..

.

Na

prim

er:V

ruć

e p

er

ec

e;

Peka

r P

ec

a..

.

Na

prim

er:R

eč

ni

sve

t; S

vetl

uca

va k

rq

u{t…

90

1.Š

ta m

oè

da s

e pr

o~it

a sa

ove

kar

te?

17

Po

gled

aj

pa

`q

ivo

ovu

ist

or

ijs

ku

ka

rtu

.

9

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta je

pri

kaza

no n

a ov

oj k

arti

?

a) o

tkri

}e

Am

erik

e

b) g

usar

ski

napa

di

v) p

ut d

o sk

rive

nog

blag

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

da

čita

š m

apu

(pro

nala

zi{

odr

eđen

e in

for

mac

ije

na w

oj).

Umeš

da

pron

ađeš

odr

eđen

u in

for

mac

iju

na k

arti

.

16

Ma

ri

ja j

e u

to

ku

vike

nd

a o

tput

ova

la u

po

setu

dr

uga

ri

ci

Ja

smi

ni

ko

ja `

ivi

u V

aq

evu

. Ja

smi

na

je n

ap

ra

vila

pla

n z

a t

aj

da

n:

• p

rvo

}em

o o

ti}

i u

Teš

wa

r,

sta

ri

deo

Va

qeva

• za

tim

}em

o o

bi

}i

sp

om

en

ik p

esn

iki

we D

esa

nke

Ma

ksi

mo

vi}

• p

ose

ti}

em

o P

rvu

osn

ovn

u š

kolu

u c

en

tru

Va

qeva

• p

osl

e r

u~ka

pr

oš

eta

}em

o s

e p

or

ed

reke

Gr

ad

ca

• za

tim

}em

o s

vra

titi

u p

osl

ast

i~

ar

ni

cu

Ri

m n

a n

ajb

oq

e k

ola

~e

• uv

e~

e }

em

o o

ti}

i n

a k

on

cer

t n

a g

ra

dsk

om

tr

gu.

Ali

, d

ok s

u se

sp

rem

ale

da

kr

en

u n

a k

on

cer

t, p

ala

je j

aka

ki

ša

i

ko

nc

er

t je

otk

aza

n.

JEZI^KE [KOLICE

2.K

oja

re~

treb

a da

sto

ji u

kru

gu?

a) p

utov

awe

b) g

eogr

afij

a

v) r

azgl

edni

ca

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

8

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e i

da i

zved

eš z

akq

učak

.

KR

ST

AR

EW

E

OB

IL

AS

CI

MO

RE S

TR

AN

E Z

EM

QE

JEZ

ER

O

TU

RI

ST

I^

KI

VO

DI

^

PL

AN

IN

A

1.Za

okru

ì

ono

što

je t

a~no

.

a) C

eo p

lan

su i

spun

ile.

b) P

ola

plan

a su

isp

unil

e.

v) J

edan

deo

pla

na n

isu

ispu

nile

.

Umeš

da

izve

deš

zak

quč

ak.

S k

arte

mo

è

da

se p

ro

~ita

:Za

okr

uì

DA

ili

NE

Kol

umbo

je d

va p

uta

stig

ao d

o A

mer

ike.

DA

NE

Ves

pu~i

i K

abr

al s

u is

te g

odin

e pl

ovil

i do

Am

erik

e.D

AN

E

Kar

tije

je s

tiga

o do

Kan

ade.

DA

NE

Kol

umbo

je p

lovi

o pr

eko

Atl

ants

kog

okea

na.

DA

NE

91

1.N

a os

novu

tek

sta

odre

di d

a li

je t

vrdw

a ta

~na

ili

neta

~na.

Ako

je t

a~na

,za

okru

ì

T, a

ako

je n

e ta~

na, z

aokr

uì

N.

Tvrd

wa:

11

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci s

ubje

kat

u sl

ede}

oj r

e~en

ici:

Zb

og

toga

su

on

i p

o~

eli

da

pr

ek o

ra

men

a n

ose

ogr

ta~

u b

oji

svo

g p

lem

en

a.

3.P

odvu

ci o

bjek

at u

sle

de}

oj r

e~en

ici:

Ško

tla

n|

an

i i

da

na

s n

ose

ta

rta

n.

4.P

reba

ci p

otvr

dne

re~e

nice

u o

dri~

an o

blik

. Va`

no je

da

vodi

š r

a~un

a o

ispr

avno

m p

isaw

u re

~ce

ne

uz g

lago

le.

Svi

Sta

ri

Ško

tla

n|

an

i o

bla

~i

li s

u se

ist

o.

Ško

tla

n|

an

i d

an

as

cen

e i

no

se t

ar

tan

.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š o

dređ

ene

inf

orm

acij

e u

vezi

s w

egov

om

osno

vnom

tem

om.

Umeš

da

odre

diš

slu

žbu

reč

i u

reče

nici

.

Umeš

da

odre

diš

slu

žbu

reč

i u

reče

nici

.

Umeš

da

prim

eniš

pra

vopi

sno

prav

ilo

o pi

saw

u re

čce

ne

uz g

lago

le.

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta m

oè

da s

e za

kqu~

i iz

ovo

g te

ksta

?

3.Za

što

je n

aziv

Mr

tvo

mor

eu

prvo

j re~

enic

i ov

og t

eks t

a na

pisa

n ve

liki

m p

o~et

nim

slo

vom

?

a) Z

ato

što

mor

e ne

mo`

e da

bud

e m

rtvo

.

b) Z

ato

što

je t

o im

e ge

ogra

fsk

og p

ojm

a.

v) Z

ato

što

je t

o im

e ve

oma

neob

i~no

.

g) Z

ato

što

je t

o na

slov

tek

sta.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

10

Razu

meš

tek

st, p

ovez

uješ

inf

orm

acij

e u

wem

u i

umeš

da

izve

deš

zak

quč

ak

u ve

zi s

weg

ovom

sad

ržin

om.

Znaš

da

se n

aziv

i ge

ogra

fsk

ih p

ojm

ova

piš

u ve

liki

m s

lovo

m.

Iz

teks

ta m

o`

e d

a se

zak

qu~

i:

Zao

kru`

iD

A i

li N

EO

~eku

je s

e da

}e

Mr

tvo

mor

e je

dnog

dan

a po

tpun

one

stat

i.D

AN

E

O~e

kuje

se

da }

e dr

uga

ìv

a bi

}a

nase

liti

Mr

tvo

mor

e.D

AN

E

Uslo

vi z

a `

ivot

u M

rtv

om m

oru

stal

no s

e po

boq

šav

aju.

DA

NE

^la

novi

nek

ih k

lano

va n

osil

i su

tar

tan

da b

i se

vid

elo

da s

u bo

gati

ji.

TN

Kla

novi

su

nosi

li t

arta

n da

bi

se m

e|us

obno

raz

liko

vali

.T

N

Boj

e i

šar

e na

tar

tanu

im

aju

pose

ban

zna~

aj z

a kl

an.

TN

Kla

novi

nos

e ta

rta

n da

bi

se v

idel

o od

akle

su

doš

li

u Š

kots

ku.

TN

18

MR

TV

O M

OR

EN

a B

lisk

om

ist

oku

na

lazi

se M

rtv

o m

or

e,

veli

ko s

lan

o j

eze

ro

.

Dug

a~

ko j

e 7

6 k

m,

a š

ir

oko

17

km

. N

ije

po

veza

no

sa

dr

ugi

m m

or

im

ai

oke

an

im

a.

Wego

va v

od

a s

e n

e o

bn

avq

a,

ali

sta

lno

isp

ar

ava

. D

ese

tp

uta

je s

lan

ije

od

Sr

ed

oze

mn

og

mo

ra

. Gu

sto

je p

op

ut g

usto

g so

ka

, te

pli

va~

pr

ost

o l

eb

di

u v

od

i –

ne m

o`

e d

a p

oto

ne.

U w

em

u `

ive

sa

mo

dve

vr

ste a

lgi

, ko

je s

u se

pr

ila

god

ile

ovi

m k

ra

jwe n

ep

ovo

qn

im

uslo

vim

a.

Dr

ugi

h `

ivi

h b

i}

a n

em

a.

TA

RT

AN

Ka

da

su

Sta

ri

Ško

tla

n|

an

i n

ase

lili

da

na

šw

u Š

kots

ku,

ob

la~

ili

su

se s

vi i

sto

.M

e|

uti

m,

neke

gr

upe q

udi

(kla

no

vi)

po

~ele

su d

a s

e i

zdva

jaju

po

bo

gats

tvu.

To

je t

reb

alo

na

gla

siti

i o

de}

om

. Z

bo

g to

ga s

u o

ni

po

~eli

da

pr

eko

ra

men

a n

ose

ogr

ta~

u b

oji

svo

g p

lem

en

a,

tako

zva

ni

ta

rta

n.

Ta

kve

ogr

ta~

e [

kotl

an

|a

ni

i d

an

as

no

se i

cen

e.

Pr

ave

se o

d k

ar

ir

an

ih

tk

an

in

a ~

ije

su

bo

je i

ra

spo

red

{a

ra

str

ogo

utvr

|en

i i

ra

zli

kuj

u se

od

kla

na

do

kla

na

.

19

Svi

Sta

ri

Ško

tla

nđ

an

i n

isu

se o

bla

či

li i

sto

.

Ško

tla

nđ

an

i d

an

as

ne c

en

e i

ne n

ose

ta

rta

n.

1.Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

ije

u ve

zi s

weg

ovom

sad

ržin

om.

Na

osno

vu t

ekst

a od

redi

da

li je

tvr

dwa

ta~n

a il

i ne

ta~n

a. A

ko je

ta~

na,

zaok

ru`

i T,

a a

ko je

net

a~na

, zao

kru`

i N

.

Tvrd

wa:

U M

rtv

om m

oru

je b

ogat

ìv

otiw

ski

svet

.T

N

U M

rtv

om m

oru

se l

ako

pliv

a.T

N

Vod

a u

Mr

tvom

mor

u se

sta

lno

obna

vqa.

TN

Mr

tvo

mor

e je

veo

ma

slan

o.T

N

92

21

13

JEZI^KE [KOLICE

3.P

odvu

ci p

redi

kat

u re

~eni

ci.

Mla

di

of

ic

ir

ni

je o

kle

vao

.

4.P

odvu

ci u

re~

enic

i ~e

tiri

re~

i ko

je s

u u

slu`

bi p

rilo

ške

odr

edbe

za

mes

to.

Kr

aq

ic

a j

e u

zim

ala

bi

skvi

te s

jed

no

g sr

eb

rn

og

taw

ir

a.

Umeš

da

izve

deš

zak

quč

ak o

sta

vu l

ika

u te

kstu

.

Umeš

da

odre

diš

slu

žbu

reč

i u

reče

nici

.

Umeš

da

odre

diš

slu

žbu

reč

i u

reče

nici

.

20

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci d

rugo

m b

ojom

deo

tek

sta

iz k

ojeg

se

vidi

da

je M

erio

n do

bron

amer

noup

ozor

ila

napa

da~a

.

4.Š

ta je

naš

ao n

apad

a~ u

tor

bi k

oju

je o

teo

od M

erio

n?a)

pra

zan

nov~

anik

b) k

esic

u sa

pse

}im

izm

e tom

v) k

onze

rvu

hran

e za

psa

g) p

last

i~an

pi{

toq

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.N

aved

i na

jva`

nije

dog

a|aj

e iz

tek

sta

po r

edos

ledu

koj

im s

u op

isan

i.

1.

2.

3.

4.

12

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

pos

tupk

om l

ika.

Umeš

da

odre

di{

red

osle

d do

ga|a

ja i

z te

ksta

.

TO

RB

A S

BL

AG

OM

M

eri

on

Bad i

z B

ri

sto

la u

En

gles

koj v

rati

la s

e s

po

sla k

asn

o u

ve~e

. I

zvel

a je

svo

g p

sa u

šet

wu

po

par

ku k

oji

se

nala

zio

pr

eko

put

a w

ene

zgr

ade.

N

o}

je b

ila

to

pla

, a n

ebo

pun

o z

vezd

a. N

ije

joj s

e `

uri

lo k

u}i

. Izn

enada, o

voj

ped

eset

dvo

godi

šw

oj `

eni

s l

e|a je

pr

iš

ao

mla

|i

~o

vek

i n

ar

edi

o jo

j da m

u da

tor

bu

koju

je d

r`

ala

i n

ov~

an

ik.

Mer

io

n m

u je

rek

la d

a je

iza

šla

da p

ro

šet

ap

sa i

da n

ije

po

nel

a n

ov~

an

ik,

a d

a m

u n

e bi

pr

epo

ru~

ila

da u

zme

tor

bu.

Po

što

je n

ap

ada~

bi

o u

po

ran

, `en

a m

u je

, uz

osm

eh, d

ala

to

rbu.

Nap

ada~

ju je

uze

o i

otr

~ao

u m

rak.

Kad je

otv

or

io

to

rbu,

nep

ri

jatn

o s

e i

znen

adi

o.

U V

eli

koj B

ri

tan

iji

, nai

me,

po

sto

ji p

ro

pi

s da v

lasn

ic

i m

or

aju

da p

oku

pe

on

o š

tow

iho

vi q

ubi

mc

i o

stave

za s

obo

m u

par

ku i

li n

a u

lic

i.

Umeš

da

obja

sniš

svo

j sta

v u

vezi

s t

emom

tek

sta.

2.D

a li

se

ofic

iru

dopa

o ke

ks?

DA

ili

NE

Pod

vuci

deo

tek

s ta

iz k

ojeg

se

to v

idi.

1.K

oje

su k

qu~

ne

re~

i(n

ajva

`ni

je r

e~i)

u o

vom

tek

stu?

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

og n

iza

re~i

.

a) p

alat

a, b

iskv

iti,

ve~

era,

of

icir

, psi

b) k

raq

ica,

of

icir

, ve~

era,

kek

s, p

se}

a hr

ana

v) k

raq

ica,

kek

s, s

rebr

ni t

awir

, pse

}a

hran

a

Umeš

da

pron

ađeš

naj

važ

nije

reč

i za

dog

ađaj

koj

i je

opi

san

u pr

iči.

Mer

io

n B

ad

je i

zvela

psa

u š

etw

u.P

ri

ša

o j

oj

je n

ap

ad

ač

i t

ra

ži

o n

ova

c.

Mer

io

n m

u je

uz

osm

eh

da

la t

or

bu.

Na

pa

da

č j

e u

to

rb

i n

aš

ao

pse

ći

izm

et.

Ovd

e n

ema t

ačn

og

i n

etačn

og

od

govo

ra. S

veje

dn

o je

da l

i s

i z

ao

kruž

io

/

zao

kru`

ila

DA

ili

NE

. Važ

no

je

da u

meš

da o

bja

sni

š r

azl

oge

za s

voju

od

luku

.

(Več

er

a m

u se

svi

dela

),

ali

je k

eks

bi

o v

eo

ma

neuk

usa

n.

1.P

odvu

ci je

dnom

boj

om d

eo t

ekst

a u

koje

m je

opi

sana

pri

roda

.

Razl

ikuj

e{ o

pisi

vaw

e od

pri

pove

daw

a.

6.D

a li

mis

liš

da

je o

vaj b

rita

nski

pro

pis

doba

r?D

A

NE

Obj

asni

zaš

to t

ako

mis

liš

.

3.Za

što

je M

erio

n uz

osm

eh d

ala

napa

da~u

tor

bu?

Umeš

da

obja

sniš

pon

ašaw

e li

ka i

z te

ksta

.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

koja

nij

e di

rekt

no d

ata.

Za

to š

to j

e z

na

la š

ta s

e u

wo

j n

ala

zi.

Ili

:Z

ato

što

je z

na

la d

a s

e u

wo

j n

ala

zi p

seć

i i

zmet.

(O

dgo

vor

je t

ač

an

i a

ko

je n

ap

isa

na

dr

uga

reč

za

re~

izm

et.

)

KR

AQ

I^

IN

UK

US

Z

a v

rem

e z

van

i~

ne v

e~

er

e u

kr

aq

evs

koj

Ba

ki

nge

msk

oj

pa

lati

uL

on

do

nu

jed

an

mla

di

of

ic

ir

, ko

ji j

e i

ma

o t

u ~

ast

da

ve~

er

a u

dr

uštv

uE

liza

bet

e D

rug

e,

pr

im

eti

o j

e k

ako

kr

aq

ic

a s

vaki

~a

s uz

im

a b

isk

vite

sje

dn

og

sreb

rn

og

taw

ir

a.

Vi

devš

i š

ta ~

in

i k

ra

qi

ca

, o

fi

ci

r n

ije

okle

vao

da

se p

osl

u`i

. V

e~

er

a m

u se

svi

dela

, a

li j

e k

eks

bi

o v

eo

ma

neuk

usa

n.

Me|

uti

m,

of

ic

ir

je p

om

isl

io

da

ne b

i b

ilo

u r

ed

u d

a s

e o

nb

uni

ako

je t

o k

ra

qi

ci

ukus

no

. Tek k

asn

ije

je s

hva

tio

da

je k

ra

qi

ca

bi

skvi

te d

ava

la s

voji

m p

sim

a,

koji

su

se v

rzm

ali

isp

od

sto

la,

po

kr

aj

wen

ih

no

gu.

Ra

zum

e s

e,

bi

la j

e t

op

se}

a h

ra

na

.

93

22

1.I

z ko

je n

ovin

ske

rubr

ike

su u

zete

ove

ves

ti?

a) N

aj!

Naj

!

b) ^

uda

iz `

ivot

iwsk

og s

veta

v) V

erov

ali

ili

ne!

g) R

ekor

di

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Pro

~ita

j sle

de}

e ve

sti

iz je

dnih

nov

ina:

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i sl

ovim

a:

7.

10.

85

1987

.

14

Umeš

da

upor

ediš

nek

olik

o te

ksto

va i

da

izve

deš

zak

quč

ak o

wih

ovoj

za

jedn

ičko

j tem

i.

Pro

~ita

j još

jedn

u ne

obi~

nu v

est.

Na

fest

iva

lu k

oji

je o

rga

ni

zova

n d

a b

i s

e p

om

ogl

o d

ivq

im

ì

voti

wa

ma

Pi

ter

L.

iz

Ju`

ne A

fr

ike

svi

ra

o j

e h

ar

mo

ni

ku

85

sati

, o

d 7

. d

o 1

0.

jula

19

87

. go

di

ne.

Ma

~ka

Da

sti

, ko

ja j

e `

ive

la

u Teks

asu

, d

on

ela

je n

a s

vet

toko

m s

vog

plo

dn

og

ì

vota

42

0 m

a~

i}

a.

Am

er

i~

ka

pr

uga

sta

veve

ri

ca

mo

è d

a j

ed

e v

eo

ma

otr

ovn

ep

e~

urke

, zv

an

e„s

mr

tni

peh

ar

i”,

bez

ika

kvi

h p

osl

ed

ic

a.

Za

po

slen

i u

bi

ro

u za

izg

ubq

en

e s

tva

ri

u

Pa

ri

zu j

ed

no

g ju

tra

ni

su m

ogl

i d

a u

|u

u

ka

nc

ela

ri

ju j

er

su

izg

ubi

li k

qu~

!

Umeš

da

prim

eniš

pra

vopi

sno

prav

ilo

o pi

saw

u os

novn

ih i

red

nih

broj

eva

reči

ma.

sed

mi

dese

ti

osa

md

ese

t (i

) p

et

hi

qa

du

deve

tsto

osa

md

ese

t (i

) se

dm

a

24

1.Zb

og ~

ega

su d

va t

igri

}a

bila

odv

ojen

a od

maj

ke?

a) Z

ato

što

je b

ilo

mno

go t

igri

}a.

b) Z

ato

što

tig

rica

nij

e im

ala

mle

ka.

v) Z

ato

što

je t

igri

ca u

ginu

la.

g) Z

ato

što

u z

oo-v

rtu

nije

bil

o to

plo.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a iz

kog

se

vidi

da

je k

eruš

a R

ea b

ila

plem

enit

a.

3.P

odvu

ci u

maw

enic

u:

4.P

rona

|i u

tek

stu

dva

opis

na i

dva

pri

svoj

na p

ride

va i

une

si i

h u

tabe

lu.

15

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š o

dređ

enu

inf

orm

acij

u.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š r

ečen

icu

koja

otk

riva

oso

binu

lik

a na

osn

ovu

weg

ovog

pona

šaw

a.

Pre

pozn

aješ

u t

ekst

u re

či k

oje

ozna

čava

ju n

ešto

um

awen

o.

Pre

pozn

aješ

vrs

te p

ride

va.

op

isn

i p

ri

dev

pr

isv

ojn

i p

ri

dev

veli

ke

ben

gals

ka

sta

ri

jib

eo

gra

dsk

a

KE

RU

ŠA

RE

AU

zo

o-v

rtu

u B

eo

gra

du

ben

gals

ka

ti

gri

ca

Ci

ca

je u

o~

i n

ove

2

00

2.

god

in

e d

on

ela

na

sve

t tr

i m

lad

un~

eta

, o

d k

oji

h s

u d

va o

sta

lau

ì

votu

. Z

bo

g ve

like

hla

dn

o}

e t

igr

i}

i s

u o

dvo

jen

i o

d m

ajk

e.

Br

igu

o w

im

a p

reuz

ela

je k

er

uša

Rea

, ko

ja p

ri

pa

da

jed

no

j b

eo

gra

dsk

oj

po

ro

di

ci

. K

er

uša

je i

sto

vrem

en

o b

ri

nul

a i

o s

voji

h s

ed

mo

ro

ku~

i}

a,

koji

su

~et

rn

aest

da

na

bi

li s

tar

iji

od

ti

gri

}a

. K

er

uša

Rea

~uv

ala

je t

igr

i}

e k

ao

svo

je k

u~i

}e.

mla

dun

~e,

tigr

ić

i,

ku~

i}

i,

ker

u{a

Ker

uša

Rea

~uv

ala

je t

igr

ić

e k

ao

svo

je k

uči

će.

Ili

: B

ri

gu o

wi

ma

pr

euz

ela

je k

er

uša

Rea

,

Jed

na

vr

sta

mo

rsk

og

tor

ba

ra

im

a o

~i

na

rep

u.

Jed

no

j go

spo

|i

i

z P

ar

iza

sp

ao

je

pr

sten

do

k je

pr

ala

sud

ove

. N

aš

la g

a j

en

eko

liko

da

na

kasn

ije

u r

ib

i k

oju

je

kup

ila

na

pi

jac

i!

94

25

15

JEZI^KE [KOLICE

5. 6.P

odvu

ci s

ve r

e~i

koje

im

aju

slu`

bu s

ubje

kta

u re

~eni

ci.

7. 8.Tr

i m

lad

un~e

tasu

u r

e~en

ici:

a) o

bjek

at

b) a

trib

ut

v) p

redi

kat

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

9.N

apiš

i pi

taw

a za

odg

ovor

e ko

ji s

u da

ti.

Razl

ikuj

eš o

snov

ne i

red

ne b

roje

ve.

Umeš

da

odre

diš

slu

žbu

reč

i u

reče

nici

; zna

š d

a su

bjek

at m

ože

da s

e sa

stoj

i od

viš

e re

či.

Znaš

naz

ive

za r

azli

čite

slu

žbe

reč

i u

reče

nici

.

Znaš

naz

ive

za r

azli

čite

slu

žbe

reč

i u

reče

nici

.

Umeš

da

sast

aviš

jasn

o i

logi

čno

pita

we

na o

snov

u od

govo

ra.

Pro

~ita

j još

jedn

om p

rvu

re~e

nicu

iz

teks

ta, a

zat

im r

eši

zada

tke

pod

broj

evim

a 5,

6, 7

i 8

.

U z

oo

-vr

tu u

Beo

gra

du

ben

gals

ka

ti

gri

ca

Ci

ca

je u

o~

i n

ove

20

02

.go

di

ne d

on

ela

na

sve

t tr

i m

lad

un~

eta

.

Pre

piš

i os

novn

i i

redn

i br

oj i

z ov

e re

~eni

ce.

• os

novn

i br

oj

• re

dni

broj

U k

ojoj

su

slu`

bi z

aokr

uèn

e re

~i u

re~

enic

i?

a) p

redi

kat

b) a

trib

ut

v) p

rilo

ška

odr

edba

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

tri

20

02

.

pi

taw

ao

dgo

vor

i

Kol

iko

ku~i

}a

ima

ker

uša

Rea

?S

edm

oro.

Ka

da

je t

igr

ic

a d

on

ela

na

sve

t m

lad

unc

e?

Uo~i

nov

e 20

02. g

odin

e.

Zaš

to t

igr

ić

i n

isu

mo

gli

da o

stan

u u

zoo

-vr

tu?

Zbog

hla

dno}

e.

Kako

se

zvala

ker

uša k

oja

je p

ri

hvati

la t

igr

ić

e?R

ea.

Ka

ko s

e ke

ruš

a p

on

aš

ala

pr

ema

ti

gri

ći

ma

?K

ao m

ajka

.

1.P

ove`

i pi

taw

e sa

odg

ovor

ima

koji

se

nala

ze u

ogl

asu.

NE

ZG

OD

A

Sva

ki m

in

ut m

oga

o je

da b

ude

koban

. Zn

ali

su

to u

obals

koj s

tra`

i ~

im

su

do

bi

li p

ozi

vza

po

mo

}. G

lise

ri

ma s

u o

dm

ah

kren

uli

ka m

estu

nes

re}

e. T

emp

eratu

ra m

or

a b

ila

je s

am

on

eko

liko

ste

pen

i i

znad

nul

e, a

u t

ako

hla

dn

oj v

od

i t

eško

da n

eko

mo

è

dug

o d

a i

zdr

ì

.I

pak,

sve

se

sre}

no

zavr

ši

lo. P

osl

e ~e

trd

eset

mi

nut

a p

ro

ved

eni

h u

hlad

ni

m v

od

am

aS

ever

no

g m

or

a s

pasi

oc

i s

u je

dva

usp

eli

da u

bac

e u

~am

ac

izb

ezum

qen

og

Pi

pa. A

on

je

u zn

ak

zahva

lno

sti

po

~eo

da

ih l

i`

e i

da

ma

še

rep

om

.

JEZI^KE [KOLICE

2.[

ta je

Pip

?

3.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a iz

koj

eg s

i sh

vati

o/sh

vati

la k

o je

Pip

.

16

Umeš

u o

glas

u da

pro

nađe

š o

dgov

ore

na p

osta

vqen

a pi

taw

a.

Umeš

da

zakq

učiš

{ta

je l

ik u

tek

stu

na o

snov

u w

egov

og p

onaš

awa.

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak.

Umeš

da

odre

diš

red

osle

d do

gađa

ja n

a os

novu

koj

ih je

nap

isan

ova

j tek

st.

Šta

se

ogla

šav

a?K

ako

se n

aziv

aam

bula

nta?

Koj

a je

adr

esa

ambu

lant

e?K

oji

je b

roj t

elef

ona

ambu

lant

e?

VE

TE

RIN

AR

SK

A A

MB

UL

AN

TA

ULI

CA

KES

TEN

OV

A 2

1; B

EOG

RA

D06

3/88

0841

2

VET

PLU

S

4.Up

iši

u kr

uì}

e br

ojev

e od

1do

6on

im r

edos

ledo

m k

ojim

su

se d

oga|

aji

desi

li u

stv

arno

sti.

pozi

v za

pom

o}

Pip

u š

etw

i

Pip

se

zahv

aquj

e

spas

avaw

e P

ipa

obal

ska

stra

à

kre}

e

Pip

je u

pao

u vo

du

26

3 1 6

5

4

2

pa

s/kuč

e

95

27

17

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

su

mor

ske

sase

dug

ove~

ne?

3.U

kom

pas

usu

je o

pisa

no k

ako

se s

asa

pona

ša

u sl

u~aj

u op

asno

sti?

4.P

ro~i

taj s

lede

}i

teks

t, a

zat

im o

dgov

ori

na p

itaw

e iz

nas

lova

tek

sta.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š o

dgov

or n

a po

stav

qen

o pi

taw

e.

Umeš

da

kori

stiš

del

ove

teks

ta k

ao š

to s

u pa

susi

.

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e u

teks

tu i

da

izve

deš

zak

quč

ak o

nek

oj p

ojav

i.

MO

RS

KA

SA

SA

Mo

rsk

a s

asa

ob

liko

m p

od

se}

a n

a v

re}

u. W

en

usn

i o

tvo

r o

ivi

~en

je m

no

štv

om

pi

pa

ka

.K

ad

a n

eka

ì

voti

wa

do

di

rn

e p

ip

ke m

or

ske s

ase

,u

telo

jo

j b

iva

ub

ri

zga

n o

tro

v ko

ji j

e p

ar

ali

še.T

ako

pa

ra

lisa

nu

ì

voti

wu

pi

pc

im

a u

ba

ci

seb

i u

ust

a.

Sa

se g

uta

ju s

ve š

to n

ai

|e,

~a

ki

ple

n m

no

go k

rup

ni

ji o

d w

ih

sa

mi

h.

Ova

ì

voti

wa

cve

t m

o`

e d

ugo

da

ì

vi b

ez

hr

an

e.

Mo

`d

a b

aš

d

ije

te d

op

ri

no

se w

en

oj

dug

ove

~n

ost

i.

Za

pa

èn

o j

e d

a s

u n

eke

mo

rsk

esa

se `

ive

le d

uè o

d j

ed

no

g ve

ka

. U

slu

~a

ju o

pa

sno

sti

ili

ka

d s

e n

a|

e v

an

vo

de,

sasa

uvl

a~

i p

ip

ke i

skup

qa

se –

po

sta

je m

ale

na

lo

pti

ca

na

ko

joj

se v

id

i s

am

ous

ni

otv

or

.

1.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a na

osn

ovu

koje

g m

oè

da s

e na

crta

mor

ska

sasa

.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š r

ečen

icu

kojo

m s

e op

isuj

e iz

gled

lik

a.

OT

KU

D K

OM

AR

CI

U S

OK

U?

Vo

da

u T

an

zan

iji

pun

a j

e l

ar

vi i

z ko

jih

se l

egu

ko

ma

rc

i.

Zb

og

toga

se n

ika

ko n

e p

rep

or

u~uj

e d

a s

e o

d w

e p

ra

vi l

ed

.L

ar

ve k

om

ar

ac

a o

tpo

rn

e s

u n

a s

mr

zava

we.

Ip

ak,

u Ta

nza

ni

jise

uz

pi

}e s

lu`

e k

oc

ke l

ed

a.

Za

to š

to s

u u

sok s

tavq

en

e k

oc

ki

ce l

ed

a,

a u

led

u

su s

ač

uva

ne l

ar

ve k

om

ar

ac

a.

Za

to š

to d

ugo

mo

gu d

a ž

ive

bez

hr

an

e.

Ili

: Ne m

or

aju

~est

o d

a j

ed

u.

28

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i dv

e os

obin

e zm

ije

@ut

ke.

3.Za

što

je p

ripo

veda

~ zm

iju

nazv

ao @

utka

?

a) Z

ato

št o

je i

mal

a `

ute

o~i.

b) Z

ato

što

je i

mal

a `

ute

pege

.

v) Z

ato

što

je i

mal

a `

ute

uši.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Š

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

? A

ko je

tvr

dwa

ta~n

a, z

aokr

uì

DA

, a

ako

nije

, zao

kru`

i N

E.

18

Razu

meš

tek

st i

um

eš d

a po

vež

eš o

sobi

ne s

a im

enom

lik

a.

Razu

meš

tek

st i

pon

ašaw

e de

čaka

u w

emu.

Iz

teks

ta s

azn

ajem

o:

Zao

kru`

iD

A i

li N

E

Pr

ipov

eda~

pr

epoz

naje

vr

ste

zmij

a.D

AN

E

Pr

ipov

eda~

u`

iva

u le

poti

zm

ije.

DA

NE

Pr

ipov

eda~

se

boji

zm

ije.

DA

NE

1.O

dakl

e je

pre

uzet

ova

j tek

st?

a) i

z zb

irke

baj

ki

b) i

z zb

irk e

pri

~a

v) i

z zb

irke

bas

ni

g) i

z en

cikl

oped

ije

gmiz

avac

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

uza

na

, vi

žq

ast

a p

rele

pa

, vo

den

aU

dr

ugo

m.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

o li

ku.

Umeš

da

odre

diš

vrs

tu t

ekst

a.

PR

I^

A O

@U

TK

I(o

dlo

mc

i)

To n

isa

m o

~eki

vao

od

uza

ne,

vi

`q

ast

e, p

rel

epe

vod

ene

zmi

je. D

a, @

utka

je b

elo

uška

, vo

den

a z

mi

ja. @

utka

je `

uto

uška

. Im

a n

a g

lavi

dve

ùt

e p

ege.

Dva

ùt

a u

ven

cet

a. N

ar

avn

o, a

ko s

e te

dve

peg

e m

ogu

tako

nazv

ati

. Ja s

am

jep

o `

uti

m p

egam

a p

rep

ozn

ava

o. I

dao

joj i

me

@ut

ka.

..............................................................................................................................................

Upo

znao

sam

je n

a p

oto

ku. U

stv

ar

i, i

znen

ad

io

sam

je i

pr

estr

avi

o.

Ni

je m

ogl

a d

a p

obeg

ne.

Isp

re~

io

sam

se

izm

e|u

we

i b

rze

vo

de.

Iza

we

obala

. Ni

je m

ogl

a d

a s

e p

ovu

~e. I

spr

ed w

e –

~o

vek.

Sa š

tap

om

u r

uci

...............................................................................................................................................

Ni

šta

ti

ne}

u, a

ma b

aš

ni

šta

, ne

bo

j se,

ka`

em. I

šta

po

m je

go

lic

am

.P

ro

šet

a š

tap

od

gla

ve d

o r

epa. A

li p

a`

qi

vo, p

ola

ko, d

a je

ne

po

vred

i.

Ni

ti u

vred

i. K

o z

na š

ta z

mi

ja m

o`

e d

a p

om

isl

i?

Tako

sm

o s

e up

ozn

ali

.

96

30

1.[

ta je

Kra

tkov

e~na

?

KR

AT

KO

VE

^N

IN

O Š

KO

LO

VA

WE

Ma

da

je i

ma

la d

a `

ivi

sa

mo

nep

un d

an

, K

ra

tko

ve~

na

je m

or

ala

d

a z

avr

ši

ma

lu l

ep

tir

sku

ško

lu,

koja

ni

je s

mela

tr

aja

ti d

uè o

dsa

t i

po

. Up

ra

vite

q t

e š

kole

, kuk

ac

Ra

~un

xi

ja,

od

ab

ra

o j

oj

jep

red

met

e,

a z

a u

~i

on

ic

u o

dr

ed

io

ko

lib

ic

u u

sple

tu i

vaw

ske t

ra

ve.

Kr

atk

ove

~n

a s

e m

no

go b

oja

la š

kole

, a

li u

~i

teq

ic

a p

ri

ro

de,

guse

ni

ca

u h

aq

in

i s

a |

in

|uv

am

a,

bi

la j

e i

skus

na

i b

rzo

je

osl

ob

od

ila

Kr

atk

ove

~n

u. U

ma

juš

ni

m b

ajk

am

a p

red

ava

la j

oj

je

o p

~ela

ma

, vo

den

om

cve

}u,

à

pc

im

a k

oji

izr

ast

aju

iz

pun

ogl

ava

ca

i

o `

ivo

tu l

ep

tir

ic

a k

oji

ma

je

i s

am

a K

ra

tko

ve~

na

pr

ip

ad

ala

, a

on

a j

e t

ra

ì

la d

a j

oj

pr

i~

a j

oš

. Ta

ma

n š

to j

e u

~i

teq

ic

ai

zgo

vor

ila

: „O

d p

am

tive

ka

pa

do

kr

aja

, sv

e j

e t

ako

bi

lo i

ta

ko

}e b

iti

”, R

a~

unx

ija

je o

bja

vio

da

je ~

as

pr

oš

ao

i K

ra

tko

ve~

no

jo

dr

ed

io

sa

mo

mi

nut

od

mo

ra

, a

za

wu

je t

o b

ilo

ka

o k

ad

dec

a i

ma

juc

eo

ra

spus

t.

Od

mo

r j

e p

reki

nuo

sm

eš

ni

u~

ite

q f

izi

ke,

koji

jo

j je

po

mo

}u

ka

pq

ic

e r

ose

ob

jaš

wa

vao

pr

ela

ma

we s

vetl

ost

i u

vo

di

. Up

ra

vite

qza

tim

ozn

a~

i d

a p

o~

iw

e ~

as

muz

ike

, i

to

bez

od

mo

ra

.O

rke

sta

r u

~i

teq

a –

zr

ika

vac

, p

op

ac

, ko

ma

ra

c,

à

ba

ga

tali

nka

– u

~i

o j

e K

ra

tko

ve~

nu

teo

ri

ji m

uzi

ke i

pr

ir

ed

io

jo

j n

eko

liko

kon

cer

ata

da

jo

j o

mi

le m

uzi

ku.

Ia

ko n

ai

zgle

d s

tro

g, R

a~

unx

ija

je s

ma

tra

o d

a j

e w

ego

voj

u~en

ic

id

ovo

qn

o d

a i

z m

ate

ma

tike

na

u~i

da

izb

ro

ji k

ri

lca

na

ra

men

im

a,

o~

i u

gla

vi i

kr

uni

ce n

a c

veto

vim

a.

Ka

da

ju

je p

ita

o k

oli

ko i

ma

da

na

u g

od

in

i,

a o

na

od

govo

ri

la:

„Jed

an

”, u

~i

teq

je t

o t

u`n

oo

do

br

io

, m

isl

e}

i d

a n

e t

reb

a d

a m

or

i m

oza

k p

am

te}

i o

ne k

oje

ni

ka

da

ne}

e u

gled

ati

.N

a k

ra

ju š

kolo

vaw

a K

ra

tko

ve~

na

je u

|a

~ko

j kw

i`

ic

i,

tab

lic

io

d l

isk

una

, d

ob

ila

iz

svi

h p

red

met

a n

e p

ro

sto

5,

nego

55

5.

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

se

ona

tako

zov

e?

3.K

olik

o je

naj

du`

e sm

elo

da t

raje

Kra

tkov

e~ni

no š

kolo

vaw

e?

a) s

at i

po

b) d

va s

ata

v) d

va i

po

sata

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

19

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

lik

om.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

lik

om.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

lik

om.

Za

to š

to ž

ivi

sa

mo

jed

an

da

n.

Lep

tir

ic

a/l

ik u

delu

.

5.

18

JEZI^KE [KOLICE

6.Um

esto

re~

i pr

estr

avio

napi

{i

drug

u re

~, a

da

se s

mis

ao r

e~en

ice

ne p

rom

eni.

Izn

en

ad

io

sa

m j

e i

pr

es t

ra

vio

.

7.P

opun

i pr

azna

poq

a u

tabe

li.

8.P

repi

ši

iz t

ekst

a je

dan

opis

ni p

ride

v:

9.O

d ko

jih

su r

e~i

nast

ale

re~i

:

belo

uška

ùt

ouš

ka

10.

Nap

iši

re~i

koj

e oz

na~a

vaju

neš

to u

maw

eno.

uvo

uven

ce

de~a

k

zmij

a

pega

11.

Zaš

to je

re~

@ut

kana

pisa

na v

elik

im p

o~et

nim

slo

vom

, a r

e~ `

utou

ška

mal

im p

o~et

nim

slo

vom

?

Umeš

da

odre

di{

na~

in n

a ko

ji p

ripo

veda

~ is

kazu

je s

voja

ose

}aw

a.

Zna{

re~

i is

tog/

sli~

nog

zna~

ewa.

Umeš

da

preb

aci{

re~

enic

u iz

jedn

og g

lago

lsko

g vr

emen

a u

drug

o.

Razl

ikuj

eš v

rste

pri

deva

.

Ume{

da

zakq

u~i{

kak

o se

gra

de r

e~i.

Umeš

da

grad

iš u

maw

enic

e.

Poz

naje

š p

ravi

lo o

pis

awu

veli

kog

slov

a.

sad

ašw

e vr

eme

pr

oš

lo v

rem

ebu

du}

e vr

eme

@ut

ka i

ma

pege

.Ž

utka

je i

ma

la p

ege

. Ž

utka

će

im

ati

peg

e.

To

ne

oček

ujem

od

we

To n

isam

o~e

kiva

o od

we.

To

neć

u o

čeki

vati

od w

e.

Ja j

oj

da

jem

im

e.

Ja s

am

jo

j d

ao

im

e.

Ja }

u jo

j dat

i im

e.

29

Na

koji

na~

in p

ripo

veda

~ po

kazu

je d

a je

u`

ivao

gle

daju

}i

@ut

ku?

a) o

pisi

vaw

em w

enog

izg

leda

b) t

ako

što

pri

pove

da o

tom

e ka

ko ju

je u

plaš

io

v) t

ako

što

pri

pove

da o

vrs

tam

a zm

ija

g) o

pisi

vaw

em s

voji

h os

e}aw

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Za

to š

to j

e r

eč

Žut

ka

im

e z

mi

je,

a r

eč

žut

ouš

ka

vr

sta

zm

ije

.

deč

ki

ć i

lid

eč

ač

ić

zmi

jic

a

pegi

ca

bele

ž

ute

uši

uza

na

...

uši

Na

pr

im

er

: up

la{

io

.

32

1.K

oja

je s

vrha

ovo

g te

ksta

?

a) d

a te

zab

avi

i po

u~i

b) d

a za

{ti

ti p

rava

ìv

otiw

a

v) d

a te

upo

zori

na

uvre

dqiv

o po

na{

awe

qud

i

g) d

a te

upo

zna

sa i

ndij

ansk

im i

men

ima

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

r

JEZI^KE [KOLICE

2.D

aj n

aslo

v ov

om t

ekst

u.

3.D

a si

ti

posl

anik

, kak

o bi

gla

sao/

glas

ala?

Zao

kru`

i od

govo

r.

20

Razu

meš

tek

st, u

meš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak.

Razu

meš

tek

st i

um

eš d

a iz

aber

eš n

aslo

v ko

ji o

dgov

ara

weg

ovoj

sad

ržin

i.

Umeš

da

obja

sniš

šta

mis

liš

o n

ekom

dog

ađaj

u.

Jed

an

po

sla

ni

k u

br

azi

lsko

m p

ar

lam

en

tu p

red

lo`

io

je d

a s

ed

on

ese

za

kon

ko

jim

se z

ab

ra

wuj

e d

ava

we ~

est

ih

br

azi

lski

h i

men

aku}

ni

m q

ubi

mc

im

a.

On

tvr

di

da

je q

udi

ma

nep

ri

jatn

o k

ad

sa

zna

jud

a s

e n

eki

pa

s i

li m

a~

ka

zo

ve i

sto

ka

o o

ni

.

Da

li

ste

za

to

da

se z

ab

ra

ni

da

vaw

e

qud

ski

h i

men

a `

ivo

tiw

am

a?

ZA

P

RO

TIV

Nap

iši

zaš

to b

i ta

ko g

lasa

o/gl

asal

a.

Ovd

e n

em

a t

ač

no

g i

neta

čn

og

od

govo

ra

. V

až

no

je d

a o

bja

sni

š

svo

j st

av.

Na

prim

er: Z

A –

Ka

d `

ivo

tiw

am

a d

aje

mo

im

en

a q

udi

,

zna

~i

da

ih

vo

lim

o.

PR

OT

IV

– Z

ato

{to

ti

me v

re|

am

o q

ude.

Na

prim

er: I

men

a ž

ivo

tiw

a i

qud

i

Ili

:R

asp

ra

va u

br

azi

lsko

m p

ar

lam

en

tu

Ili

: Pr

ed

log

jed

no

g p

osl

an

ika

Sa

vetu

in

di

jan

ski

h p

lem

en

a

Ob

ra

}a

m v

am

se i

ma

ju}

i n

a u

mu

dvo

jic

u va

ši

h i

sta

kn

uti

h ~

lan

ova

,L

udo

g K

ow

ai

Bi

ka

Ko

ji S

ed

i.

Ia

ko n

isa

m n

i s

lava

n p

ogl

avi

ca

, n

i o

bi

~a

np

ogl

avi

ca

, n

iti

sa

m u

op

šte

In

di

jan

ac

, p

ovr

em

en

o m

e n

azi

vaju

ko

wem

,i

li l

udi

m,

ili

vo

lom

. Ta

j n

a~

in

ob

ra

}a

wa

ko

ri

ste š

ir

oki

slo

jevi

gr

a|

an

a,

od

pr

ija

teq

a i

~la

no

va u

è p

or

od

ic

e p

ad

o s

asv

im

nep

ozn

ati

h q

udi

. O

ni

se n

e z

aus

tavq

aju

na

sto

ci

,n

ego

pr

ib

ega

vaju

i d

rug

im

ì

voti

wa

ma

, n

pr

. so

mu,

ma

jmun

ui

sli

~n

o..

. K

ad

ve}

im

am

to

liko

im

en

a k

oja

delu

jua

uten

ti~

no

po

gla

vi~

ki

, b

ilo

bi

šte

ta d

a i

h n

e i

sko

ri

sti

m.

Uko

liko

va

še p

lem

e n

em

a p

ogl

avi

cu,

mo

èt

e m

e z

bo

g i

men

ako

jim

a m

e n

azi

vaju

sm

atr

ati

In

di

jan

cem

.S

po

što

vaw

em

, u~

en

ik V

. S

t.

97

4.K

oje

pred

met

e je

u~i

la K

ratk

ove~

na?

5.

31

19

JEZI^KE [KOLICE

6.P

ove`

i li

kove

i w

ihov

a za

nim

awa.

Jed

an l

ik je

suv

i{an

.

7.K

akvi

su

liko

vi u

ovo

m t

ekst

u?U~

iteq

ica

prir

ode

je

U ~it

eq f

izik

e je

Up

ravi

teq

je

9.Š

ta z

na~i

izr

az: O

d p

amti

veka

je t

ako

bilo

?

a) J

edno

m d

avno

je t

ako

bilo

.

b) O

duve

k je

tak

o bi

lo.

v) P

amti

m k

ako

je t

o bi

lo.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

10.

Pod

vuci

u d

rugo

m p

asus

u de

o te

ksta

u k

ojem

pos

toji

por

e|ew

e.

Razu

meš

zna

čew

e iz

raza

koj

i se

čes

to k

oris

ti.

Pre

pozn

aješ

sti

lsku

fig

uru

– po

ređe

we.

kuka

cp~

ela

lept

iric

ako

mar

acgu

seni

ca

u~en

ica

u~it

eq m

uzik

eup

ravi

teq

u~it

eqic

a pr

irod

e

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

lik

om.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

na|e

{ i

nfor

mac

ije

o li

kovi

ma.

isk

usn

a.

smeš

an

.

(na

izg

led

) st

ro

g.

Ka

da

ju

je p

ita

o

ko

liko

im

a d

an

a

u go

di

ni

, a

on

a

od

govo

ri

la:

,,Je

da

n“,

uči

teq

je t

o t

užn

o

od

ob

ri

o,

mi

sleć

i

da

ne t

reb

a d

a m

or

i

mo

zak p

am

teć

i o

ne k

oje

ni

ka

da

neć

e u

gled

ati

.

...

a z

a w

u je

to

bi

lo k

ao

ka

d d

ec

a i

ma

ju c

eo

ra

spus

t.

Umeš

da

pron

ađeš

inf

orm

acij

e o

osob

inam

a li

kova

iz

teks

ta.

8.D

a li

je R

a~un

xija

im

ao r

azum

evaw

a za

Kra

tkov

e~nu

?

DA

ili

NE

Pod

vuci

deo

tek

s ta

iz k

ojeg

se

to v

idi.

Razu

meš

pon

ašaw

e li

ka i

nal

aziš

deo

tek

sta

u ko

jem

se

o to

me

govo

ri.

Šta

je b

ila

Kra

tkov

e~ni

na u

~ion

ica?

a) o

raho

va q

uska

b) s

edef

na š

koq

kav)

kol

ibic

a od

tra

veg)

kol

ibic

a od

cve

}a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Pr

ir

od

u (p

ozn

ava

we p

ri

ro

de i

dr

uštv

a

ili

sve

t o

ko

na

s),

ma

tem

ati

ku,

fi

ziku,

muz

iku.

98

21

JEZI^KE [KOLICE

5.P

rona

|i u

nas

lovu

pri

~e t

ri i

men

ice

i za

okru

ì

ih.

6.P

repi

ši

iz t

ekst

a je

dnu

zapo

vedn

u re

~eni

cu.

7.Za

što

je m

agar

ac i

skol

a~i

oo~

i?

a) U

mor

io s

e.

b) R

astu

ìo

se.

v) U

plaš

io s

e.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

8.Š

ta z

na~i

re~

uzm

ic

ati

?

a) o

duš

evq

eno

i}i

napr

ed

b) u

plaš

eno

i}i

napr

ed

v) u

plaš

eno

i}i

unaz

ad

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Razu

meš

pri

ču i

um

eš d

a po

vež

eš t

ekst

i s

liku

u v

ezi

s w

im.

Zna{

vrs

te r

eči.

Pre

pozn

aješ

reč

enic

e po

zna

~ew

u.

Razu

meš

zna

čew

e re

či u

tek

stu.

34

1.A

ko je

tvr

dwa

u ve

zi s

pri

~om

o M

aši

ta~n

a, z

aokr

uì

T, a

ako

je n

eta~

na,

zaok

ru`

i N

.

Tvrd

wa:

KA

KO

JE

MA

ŠA

NA

TE

RA

LA

MA

GA

RC

A

DA

JE

OD

VE

ZE

U G

RA

DGl

e,

ma

gar

ac

vu~

e d

voko

lic

e!

U d

voko

lic

am

a s

e v

ozi

Ma

ša

. S

unc

e s

ija

. N

a g

ra

na

ma

ra

stu

jab

uke.

Od

jed

no

m m

aga

ra

c s

tad

e.

Ma

ša

mu

re~

e:

„Mo

lim

te,

od

vezi

me

u gr

ad

.” A

li m

aga

ra

c j

e m

ah

ao

rep

om

i s

taja

o u

mest

u.M

aš

a m

u p

ri

pr

eti

bi

~em

: „P

ogl

ed

aj

šta

im

am

!” A

li m

aga

ra

c

je s

am

o m

rd

ao

uš

im

a i

da

qe s

toje

}i

u m

est

u.O

nd

a g

a j

e M

aš

a i

spr

egl

a i

z d

voko

lic

a i

po

no

vo u

pr

egl

a,

sam

o s

a r

ep

om

na

pr

ed

.P

oto

m j

e u

zela

ma

ka

ze i

od

sekla

mu

pr

am

en

gr

ive

. M

aga

ra

c j

u je

za~

u|en

o g

led

ao

.M

aš

a j

e p

on

ovo

sela

u d

voko

lic

e,

na

pr

avi

la b

ra

du

i b

rko

vei

na

lep

ila

ih

seb

i n

a l

ic

e.

Ma

gar

ac

je i

sko

la~

io

o~

i i

po

~eo

da

uzm

i~

e,

uà

snut

.Uzm

i~

u}i

, m

aga

ra

c j

e v

uka

o d

voko

lic

e.

Ta

ko s

e M

aš

a o

dve

zla

u

gra

d.

JEZI^KE [KOLICE

2.K

akva

je M

aša

iz o

ve p

ri~e

?

a) u

porn

a i

upla

šen

a

b) u

porn

a i

snal

a`q

iva

v) u

plaš

ena

i tv

rdog

lava

g) u

plaš

ena

i zb

uwen

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

21

Umeš

pre

ma

prič

i da

odr

ediš

šta

je t

ačno

, a š

ta n

etač

no.

Umeš

da

odre

diš

oso

bine

lik

a iz

pri

če n

a os

novu

weg

ovog

pon

ašaw

a.

Kad

a je

Maš

a kr

enul

a u

grad

, bil

o je

obl

a~no

.T

N

Maš

a je

zam

olil

a m

agar

ca d

a je

odv

eze

u gr

ad.

TN

Mag

arac

je o

dmah

pos

luš

ao M

ašu.

TN

Mag

arac

se

upla

šio

mas

kir

ane

Maš

e.

TN

35

Po

gled

aj

šta

im

am

!

Ali

ma

gar

ac

je m

ah

ao

rep

om

i s

taja

o u

mest

u.A

li m

aga

ra

c j

e s

am

o m

rd

ao

uš

im

a i

da

qe s

toje

}i

u m

est

u.

MA

ŠA

, M

AGA

RC

A,

GR

AD

V

GD

AB

3.Za

okru

ì

slov

o is

pod

slik

e ko

ja n

e od

gova

ra t

ekst

u.

4.P

odvu

ci u

pri

~i je

dnu

od r

e~en

ica

iz k

oje

se v

idi

da je

mag

arac

tvr

dogl

av.

Umeš

da

odre

diš

oso

binu

lik

a iz

pri

če n

a os

novu

weg

ovog

pon

ašaw

a.

99

4.N

aved

i tr

i vr

ste

hran

e ko

ju g

lavn

i ju

nak

~uva

za

svog

psa

jer

veru

je

da }

e m

u se

pas

vra

titi

:

22

JEZI^KE [KOLICE

5.P

odvu

ci u

tek

stu

dve

re~e

nice

koj

e po

kazu

ju k

ako

se d

e~ak

pon

aša

kada

m

u se

u~i

ni d

a ~u

je s

vog

psa.

6.K

ako

su s

e ne

kada

igr

ali

de~a

k i

weg

ov p

as?

7. 8.S

mis

li i

nap

iši

drug

a~ij

i na

slov

za

ovu

pri~

u.

9.Za

što

de~

ak i

z ov

e pr

i~e

zavi

ja?

a) U

jeo

ga je

pas

.

b) Z

ove

u po

mo}

.

v) T

o je

deo

igr

e.

g) D

e~ak

tug

uje.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

10.

Zaš

to d

e~ak

iz

ove

pri~

e za

svo

g st

arog

psa

ka`

e m

oj p

si}

?

a) S

e}a

se p

sa k

ad je

bio

šte

ne.

b) T

epa

mu

jer

mu

je p

as m

nogo

zna

~io.

v) Z

ato

što

je p

as b

io m

alen

ras

tom

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

koja

se

traž

i.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

pon

ašaw

em l

ika.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

pon

ašaw

em l

ika.

Umeš

za

nasl

ov d

a od

redi

š o

nu r

eč k

oja

je z

a pr

iču

veom

a va

žna

.

36

1.K

olik

o je

god

ina

bilo

de~

aku,

a k

olik

o ps

u ka

da s

u se

ras

tali

?

de~a

ku: p

su:

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ako

je d

e~ak

naz

vao

svog

a ps

a s

obzi

rom

na

weg

ove

godi

ne?

22

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

ije

u ve

zi s

lik

ovim

a.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

lik

om.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

u ve

zi s

lik

om.

pas

de~

aku

de~

ak p

su

nogu

oba

dlan

a

PA

S L

AJE

Po

neka

d,

no

}u,

pr

ed

sa

n,

negd

e z

ala

je p

as.

To

mo

j p

as

negd

e l

aje

. To

je p

as

mo

gd

eti

wst

va.

I k

ao

neka

da

, d

avn

o,

od

ma

h u

sta

jem

. O

bla

~i

m s

e i

izl

azi

m n

ap

oq

e.

Zvi

`d

im

. D

ozi

vam

. A

pa

s la

je.

Da

leko

negd

e l

aje

pa

s. I

ja

ga

mo

lim

: d

o|

i!

Pa

s la

je.

Da

leko

negd

e l

aje

pa

s.To

je,

nem

a s

umw

e,

pa

s s

koji

m s

am

ra

sta

o.

Men

i j

e b

ilo

dese

t, a

wem

u d

vad

ese

tgo

di

na

.Z

a p

sa,

ka

ù,

to

je d

ubo

ka

sta

ro

st.

Sta

r p

as.

U s

tva

ri

, st

ar

ac

pa

s.O

tiš

ao

je s

tar

ac

pa

s. K

ao

što

od

laze

sta

ri

psi

. O

tiš

ao

je j

ed

ne n

o}

i t

am

o g

de

ve~

no

ì

ve v

ese

le p

se}

e d

uše.

Isk

ra

o s

e i

z d

vor

iš

ta,

do

hva

tio

pr

aš

wa

vog

dr

uma

,ka

ska

o,

uko

so,

ka

o š

to k

ask

a s

vaki

pa

s. I

na

hr

am

ao

. K

ask

ao

i n

ah

ra

ma

o d

ok j

e i

ma

osn

age

. I

ni

ka

d g

a v

iš

e n

iko

ni

je v

id

eo

.Uve

~e,

pr

ed

sa

n,

ka

o d

a s

e j

avq

a p

ri

~uv

. L

aje

pa

s.I

sko

~i

m i

z p

ost

eq

e.

Do

hva

tim

se s

tep

en

iš

ta.

Sr

e}

an

sa

m.

Vr

ati

o s

e m

oj

psi

}.

Za

wega

~uv

am

ko

sku

i k

oš

~i

ce .

.. s

uva

reb

ra

, su

vu s

lan

in

u. Z

ako

pa

vam

u d

vor

iš

tu.

Isk

op

ava

m.

Pr

em

eš

tam

. S

ve s

e b

oji

m,

na

i}

i }

e t

u|i

pa

s. I

mo

j p

si}

, ka

d s

e,

izn

en

ad

a,

vra

ti,

bi

}e g

lad

an

.I

sa

da

, p

osl

e t

oli

ko g

od

in

a,

~uj

em

: la

je p

as.

To

je p

ri

~uv

. Z

na

m.

To

je,

pr

ost

o,

uob

ra

ziq

a.

Zn

am

. A

li p

as

laje

. P

as

laje

ka

o š

to j

e u

vek l

aja

o.

Po

ska

kuj

e i

la

je.

Pa

ka

od

a s

e i

gra

: o

n m

en

i n

ogu

, ja

wem

u n

ogu

, o

n m

en

i o

be š

ap

e,

ja w

em

u o

be r

uke,

on

men

io

ba

uve

ta,

ja w

em

u o

ba

dla

na

. N

ogu

jem

o s

e.

Ruk

ujem

o s

e.

Quq

am

o s

e.

Kla

tar

im

o.

On

se

u}ut

i,

ali

ja

po

~i

wem

da

za

vija

m.

Pa

s la

je.

ûj

ete l

i:

to j

e p

as.

To

pa

s la

je.

Pa

do

br

o,

vaq

da

sm

o s

e r

azu

meli

. Je

r s

vaki

de~

ak i

ma

psa

. I

ma

psa

ko

ga

ne m

o`

e d

a z

ab

or

avi

. To

je p

as

det

iw

stva

. To

je p

as

bez

koga

i n

e b

i b

ilo

det

iw

stva

.I

otk

ud t

o ~

udo

, ta

j p

ri

~uv

: la

je p

as!

I z

ato

ga

~eka

i d

ozi

va.

êka

ga

, ~

eka

. I

do

ziva

ga

, d

ozi

va.

A p

as

laje

. P

as

je n

ajo

zbi

qn

ije

za

laja

o.

La

je p

as.

Ali

, n

ika

ko d

a s

e o

da

zove

.

37

dese

td

vad

ese

t

sta

ra

c (

pa

s)

Zaš

to je

pas

oti

šao

?

a) D

e~ak

ga

je t

ukao

.

b) P

as je

bio

sta

r.

v) P

as n

ije

znao

da

se v

rati

ku}

i.

g) D

e~ak

je d

obio

nov

og p

sa.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

ko

ske,

ko

šč

ic

e(s

uva

) r

eb

ra

(suv

u) s

lan

in

u

no

gu

ob

e š

ap

e

ob

a u

veta

ob

e r

uke

Na

pr

im

er:

Sta

ra

c p

as;

Pr

ič

a o

mo

m p

su;

Pa

s i

z m

og

deti

wst

va;

Mo

j d

rug

, m

oj

pa

s

Razu

meš

ose

ćaw

e li

ka i

zna

čew

e re

či k

ojom

se

to i

skaz

uje.

Razu

meš

zna

čew

e um

awen

ica.

3.K

ada

se n

aj~e

š}

e pi

scu

ove

pri~

e pr

i~iw

ava

da ~

uje

(pri

~uv)

psa

koj

eg je

imao

u d

etiw

s tvu

? Za

okru

ì

slov

o is

pred

ta~

nog

odgo

vora

.

a) p

reko

dan

a, d

ok r

adi

b) k

ad s

e pr

obud

i

v) p

re n

ego

što

zas

pi

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

100

1.Š

ta u

ovo

m t

ekst

u zn

a~i

izra

z d

uàn

si?

a) T

reba

da

brin

eš o

ku}

nom

qub

imcu

.

b) T

reba

da

voli

š k

u}no

g q

ubim

ca.

v) T

reba

da

se i

graš

s k

u}ni

m q

ubim

cem

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

39

24

JEZI^KE [KOLICE

2.D

a li

re~

i q

ubi

mac

i q

ubi

teq

zna~

e is

to?

DA

ili

NE

Nap

iši

dva

prim

era

koji

ma

}e{

to

obja

snit

i.

3.P

odvu

ci je

dan

stih

iz

koje

g se

vid

i da

je i

Mar

ko K

raq

evi}

zna

o š

ta z

na~i

izra

z d

uàn

si

.

4.Š

ta je

zaj

edni

~ko

ovim

sti

hovi

ma

i te

kstu

Vod

i~

kroz

zako

n ?

a) O

pisa

na je

qub

av p

rem

a `

ivot

iwam

a.

b) O

pisa

na je

bri

ga o

ìv

otiw

ama.

v) O

pisa

n je

izg

led

ìv

otiw

a.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Razu

meš

zna

čew

e re

či u

tek

stu.

Razl

ikuj

eš z

nače

we

dve

reči

koj

e su

sli

čne

po o

blik

u.

Umeš

da

upor

ediš

dva

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak o

tom

e š

ta je

u w

ima

slič

no.

38

JEZI^KE [KOLICE

3.Š

ta je

zaj

edni

~ko

ovom

tek

stu

i te

kstu

PA

S L

AJE

sa 2

2. r

adno

g li

sta?

4.P

o ~e

mu

se r

azli

kuju

tek

stov

i P

AS

LA

JEi

PR

VO

KU

Ê

?

23

Umeš

da

upor

ediš

dva

tek

sta

i da

uoč

iš s

ličn

osti

i r

azli

ke m

e|u

wim

a.

PR

VO

KU

Ê

A M

ar

ko s

e t

r`

e i

za s

an

ka

,P

a o

dsk

o~

i s

ko

wa

ša

ren

oga

,Š

ar

ca

ko

wa

i g

rli

i q

ubi

.

On

po

ved

e Š

ar

ca

na

jeze

ro

da

ga

la

dn

e n

ap

oji

vo

di

ce.

Ka

ko b

ih

se s

a Š

ar

cem

ra

sta

o,

ta o

d Š

ar

ca

bo

qeg

kow

a n

em

a?

VO

DI

^ K

RO

Z Z

AK

ON

Ako

im

aš

ku}

no

g q

ubi

mc

a,

du`

an

si

da

mu

ob

ezb

ed

iš

od

gova

ra

ju}

e h

igi

jen

ske u

slo

ve,

da

ga

hr

an

iš

i n

egu

ješ

i d

a g

a l

e~

iš

ako

se r

azb

oli

.

1.[

ta, p

o tv

om m

i{q

ewu,

zna

~i s

tih:

To

ku~e

još

u m

eni

traj

e? N

api{

i ob

ja{

wew

e.

Razu

meš

pes

mu

i pr

enes

eno

znač

ewe

reči

u w

oj.

2.Š

ta z

na~i

sti

h: n

a zv

ezd

e sm

o la

jali

oba

?

a) D

e~ak

i w

egov

pas

su

se i

gral

i.

b) D

e~ak

u i

psu

je s

met

ala

sve t

lost

zve

zda.

v) D

e~ak

i p

as s

u se

pla

šil

i m

raka

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

da

upor

ediš

dva

tek

sta

i da

uoč

iš s

ličn

osti

i r

azli

ke m

e|u

wim

a.

Razu

meš

ose

ćaw

a i

pona

šaw

e li

ka.

Ovo

su

stih

ovi

o ju

naku

Mar

ku K

raq

evi}

u.

Na

prim

er: P

esn

ik n

ije

za

bo

ra

vio

svo

g p

rvo

g p

sa n

i k

ad

je

od

ra

sta

o.

Na

prim

er:

• P

isa

c s

e s

eć

a s

vog

psa

iz

deti

wst

va.

• P

isa

c j

oš

uve

k č

uje l

ave

ž s

vog

psa

iz

deti

wst

va.

• P

isa

c t

uguj

e z

a s

voji

m p

som

.

• I

u p

rvo

m i

u d

rug

om

tekst

u p

isa

c g

ovo

ri

o s

voji

m o

seć

aw

im

a

ka

d j

e b

io

deč

ak i

ka

d j

e v

eć

od

ra

sta

o.

Na

prim

er:

• P

rvi

tekst

je d

ug,

a d

rug

i j

e k

ra

tak.

• P

rvi

tekst

je p

ri

ča

, a

dr

ugi

je p

esm

a.

• P

o n

asl

ovu

.

• U

pr

vom

tekst

u p

isa

c d

eta

qn

o o

pi

suje

svo

g p

sa,

a u

dr

ugo

m g

a

sam

o p

om

iw

e.

Na

prim

er: P

as

Xeki

je m

oj

qub

im

ac

.

Ja s

am

qub

ite

q p

asa

.

Se}

am

se,

kõ

da

beš

e j

u~e,

ka

d s

am

do

bi

o p

rvo

ku~

e.

O,

to j

e b

ilo

lep

o d

ob

a,

na

zve

zde s

mo

la

jali

ob

a.

To k

u~e j

oš

u m

en

i t

ra

je,

po

neka

d ~

ujem

, ti

ho

la

je.

da

ga

la

dn

e n

ap

oji

vo

di

ce

101

25

JEZI^KE [KOLICE

3.P

isac

ka`

e da

rod

iteq

i la

ù

kad

govo

re o

svo

joj d

eci.

Zaš

to o

ni t

o ~i

ne?

6.O

dred

i sl

u`bu

re~

i u

re~e

nici

: On

le`

e ta

~no

kao

sat.

On

le`

e

ta~n

o ka

o sa

t.

Razu

meš

pon

ašaw

e li

kova

u p

riči

.

Razu

meš

ide

ju t

ekst

a.

Razu

meš

sta

v pi

sca

prem

a li

ku u

del

u i

to d

okaz

uješ

poj

edin

osti

ma

iz d

ela.

Umeš

da

odre

diš

slu

žbu

reč

i u

reče

nici

.

7.P

odvu

~ene

re~

i u

re~e

nici

Ned

eqom

i p

raz

ni

ci

ma

uop

šte

ne

usta

jeoz

na~a

vaju

:

a) v

rem

e ra

dwe

b) m

esto

rad

we

v) n

a~in

rad

we

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

40

JEZI^KE [KOLICE

25

41

4.P

i{~e

va i

deja

bil

a je

da

ovom

pri

~om

:

a) n

au~i

dec

u da

je v

a`no

ran

o le

}i

u kr

evet

b) n

apra

vi š

alu

na r

a~un

vas

pita

vaw

a de

ce

v) o

piš

e pr

avil

ne n

a~in

e va

spit

avaw

a de

ce

g) u

bedi

rod

iteq

e da

pus

te d

ecu

da l

eù

kada

èl

e

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.K

ad r

odit

eqi

iz o

ve p

ri~e

ka`

u za

svo

g si

na d

a je

zla

toi

pr

avo

blag

o,

da l

i on

i to

zai

sta

mis

le?

DA

ili

NE

Obj

asni

svo

j odg

ovor

.

1.Za

što

Am

ir i

z ov

e pr

i~e

li~i

na

duha

s n

ao~a

rim

a?

a) V

oli

da s

e uv

ija

u ~a

ršav

i d

a pl

aši

uku}

ane.

b) N

o}u

se š

uwa

po k

u}i

i vi

~e: B

uuu!

v) B

led

je i

im

a ta

mne

kol

utov

e ok

o o~

iju.

g) N

osi

veli

ke t

amne

nao

~are

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š o

dgov

or n

a po

stav

qen

o pi

taw

e.

2.K

akav

je o

dnos

izm

e|u

Am

ira

i w

egov

ih r

odit

eqa?

a) r

odit

eqi

Am

iru

nare

|uju

, on

se p

laš

i

b) r

odit

eqi

Am

iru

nare

|uju

, on

je p

oslu

šan

v) r

odit

eqi

se n

adm

udru

ju s

a A

mir

om

g) r

odit

eqi

se s

taln

o sv

a|aj

u sa

Am

irom

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Razu

meš

odn

ose

međ

u li

kovi

ma

u te

kstu

na

osno

vu w

ihov

og p

onaš

awa.

Ovo

su

tačn

i od

govo

ri t

voji

h vr

šw

aka

iz je

dne

beog

rads

ke š

kole

.D

a b

i s

e p

oh

vali

li;

zato

što

se s

tid

e;

zato

što

ne z

na

ju š

tad

ec

a r

ad

e;

zato

što

vo

le s

voju

dec

u; d

a b

i i

h u

či

teq

po

što

vao

;

da

bi

izg

led

alo

da

su

im

dec

a m

ir

na

i f

in

a;

da

uč

ite

q n

e b

im

isl

io

lo

še o

ro

di

teq

im

a;

da

ne b

i i

spa

lo d

a s

u n

eo

dgo

vor

ni

ro

di

teq

i;

da

bi

isp

alo

da

on

i s

jajn

o v

asp

ita

vaju

dec

u i

da

su

im

dec

a b

esp

reko

rn

a;

zato

što

sva

ki

ro

di

teq

tr

eb

a u

vek s

ve l

ep

od

a k

až

e o

svo

m d

ete

tu.

Ali

bil

o je

i n

etač

nih

odgo

vora

. Jed

an o

d w

ih je

:Z

ato

što

su

rekli

da

Am

ir

lež

e u

po

la d

eve

t,

a o

n l

ež

e m

no

go k

asn

ije

.

sub

jeka

t

pr

ed

ika

t pr

ilo

ška

od

red

ba

za

na

či

n

On

i n

e m

isl

e d

a j

e A

mi

r z

ai

sta

do

ba

r.

On

ih

na

jpr

e p

osl

uša

,

a z

ati

m p

rekr

ši

pr

avi

lo i

cele

no

ći

ost

an

e b

uda

n.

MO

JE Z

LA

TO

SP

AV

AI

ma

dec

e k

oju

ni

ka

kva

si

la n

e m

o`

e d

a n

ate

ra

da

na

vrem

e p

o|

u u

kr

eve

t. N

aš

Am

ir

, sr

e}

om

, n

e s

pa

da

u t

akve

.O

n j

e t

a~

an

ka

o s

at.

To

det

e j

e p

ra

vo b

lago

! U

po

la d

eve

t,

ni

mi

nut

pr

e i

li k

asn

ije

, o

n i

de n

a s

pa

vaw

e,

a u

sta

je

u se

da

m u

jutr

u, s

ve`

ka

o r

uì

ca

, ta

~n

o p

o s

ave

tu l

eka

ra

i

èq

i r

od

ite

qa

. S

ve j

e s

am

o s

tva

r d

isc

ip

lin

e.

Sa

v ta

j p

ed

ago

ški

usp

eh

im

a s

am

o j

ed

nu

zvr

~ku:

sve

to

uop

šte

ni

je i

sti

na

. Ja

, n

ai

me,

la`

em

, la

èm

ka

o i

svi

ro

di

teq

i.

Am

ir

, u

stva

ri

, le

è i

zme|

u 2

3 s

ata

i 3

0 m

in

uta

i 2

sa

ta i

15

mi

nut

a,

što

za

visi

od

zve

zda

na

neb

u i

od

TV

pr

ogr

am

a,

a u

jutr

u je

dva

~et

vor

on

oš

ke i

zba

uqa

iz

kr

eve

ta.

Ned

eq

om

i p

ra

zni

ci

ma

uo

pš

te n

e u

sta

je.

Ma

li s

e,

ist

in

a,

ne p

ro

tivi

to

me d

a l

egn

e u

8 s

ati

i 3

0m

in

uta

, ka

o š

to l

eka

ri

pr

ep

or

u~uj

u. T

a~

no

u t

o v

rem

eo

bla

~i

pi

xa

mu

i l

e`

e u

kr

eve

t, ~

ak p

o`

eli

ro

di

teq

im

a l

aku

no

}.

Tek,

po

sle n

eko

g vr

em

en

a –

rec

im

o m

in

ut,

mi

nut

i p

o –

on

po

no

vo u

sta

je d

a b

i o

pr

ao

zub

e.

Za

tim

ho

}e n

eš

to d

ap

op

ije

, o

nd

a m

or

a d

a p

iš

ki

, o

nd

a p

regl

ed

a t

or

bu

da

bi

pr

ove

ri

o d

a n

ije

neš

to z

ab

or

avi

o,

op

et n

eš

to p

op

ije

, us

put

po

gled

a c

rta

ni

na

tele

vizi

ji,

zati

m s

e m

alo

po

igr

a s

a p

som

,p

a o

pet

id

e d

a p

iš

ki

, o

nd

a u

ba

šti

neko

vr

em

e p

osm

atr

ap

uève

, p

osl

e g

led

a j

or

da

nsk

i T

V p

ro

gra

m,

a o

nd

a k

re}

eu

ka

znen

u eks

ped

ic

iju

tr

a`

e}

i p

o k

uhi

wi

neš

to s

latk

o.

I t

ako

sve

do

2 s

ata

i 1

5 m

in

uta

, ka

da

je v

rem

e z

a s

pa

vaw

e.

Am

ir

je b

led

, sk

or

o p

ro

zir

an

, s

veli

ki

m t

am

ni

mko

luto

vim

a o

ko o

~i

ju,

pa

li

~i

na

duh

a s

a n

ao

~a

ri

ma

. U~

ite

qn

am

se `

ali

da

po

neka

d u

sred

~a

sa z

asp

i i

pa

dn

e p

od

klu

pu.

Pi

tao

je k

ad

a A

mi

r i

de n

a s

pa

vaw

e.

Od

govo

ri

li s

mo

mu:

ta~

no

u p

ola

deve

t.

102

7.D

opiš

i.

U o

vom

tek

s tu:

•

ekse

ri

su k

ao r

u`n

e r

e~i

• ru

pe s

u ka

o

• og

rada

je k

ao

43

26

JEZI^KE [KOLICE

8.S

asta

vi p

lan

za p

ro~i

tanu

pri

~u.

1.Je

dan

de~a

k je

im

ao l

ošu

nara

v.

2. 3. 4. 5. 6.

3.[

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

a) K

ad u

kuca

vaš

ek s

ere,

mo`

eš d

a po

vred

iš p

rste

.

b) T

reba

uve

k po

mag

ati

ocu.

v) R

e~i

mog

u da

pov

rede

kao

i u

darc

i.

g) T

reba

da

bude

š k

a`w

en k

ad b

esni

š.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.D

a li

se

de~a

k pr

omen

io?

DA

ili

NE

Na

osno

vu ~

ega

to z

akq

u~uj

e{?

5.P

odvu

ci je

dnom

boj

om d

eo t

ekst

a sa

upr

avni

m g

ovor

om.

Umeš

da

odre

diš

ide

ju p

riče

.

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak o

lik

u.

Pre

pozn

aješ

u t

ekst

u up

ravn

i i

neup

ravn

i go

vor.

Umeš

da

preb

aciš

reč

enic

u iz

neu

prav

nog

govo

ra u

upr

avni

, i o

brnu

to.

Razu

meš

pre

nese

no z

nače

we

reči

.

Umeš

da

sast

aviš

pla

n za

pro

čita

nu p

riču

.

42

1.P

repi

ši

iz t

ekst

a re

~i k

ojim

a se

opi

suje

de~

akov

a lo

ša

nara

v.

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

je o

tac

reka

o si

nu d

a u

ogra

du u

kuca

va e

kser

e?

a) d

a bi

neš

to r

adio

u s

lobo

dno

vrem

e

b) d

a bi

zaj

edno

pop

ravi

li o

grad

u

v) d

a bi

de~

ak v

ideo

kol

iko

puta

je b

io q

ut

g) d

a bi

ga

nau~

io d

a ko

ntro

liš

e sv

oj b

es

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

26

Umeš

da

pove

žeš

oso

bine

i p

onaš

awe

lika

.

Razu

meš

pon

ašaw

e li

ka.

PO

U^

NA

PR

I^

A O

BE

SU

Bi

o j

ed

no

m j

ed

an

de~

ak k

oji

je i

ma

o l

oš

u n

ar

av.

Ota

c m

u je

da

op

unu

kesu

eks

er

a i

reka

o m

u d

a s

vaki

put

ka

d p

ob

esn

ii

izg

ubi

kon

tro

lu n

ad

so

bo

m z

akuc

a j

ed

an

eks

er

u o

gra

du.

Pr

vog

da

na

de~

ak

je z

akuc

ao

tr

id

ese

t se

da

m e

kser

a u

ogr

ad

u. T

oko

m s

led

e}

ih

neko

liko

mese

ci

de~

ak j

e n

au~

io

da

se k

on

tro

liš

e i

br

oj

zakuc

an

ih

eks

er

a s

esm

aw

iva

o.

Otk

ri

o j

e d

a j

e l

akš

e k

on

tro

lisa

ti s

voju

na

ra

v n

ego

zakuc

ava

ti e

kser

e.

I t

ako

je d

oš

ao

da

n k

ad

a n

ije

dn

om

ni

je p

ob

esn

eo

.O

tac

mu

je t

ad

a r

eka

o d

a s

vako

g d

an

a i

z o

gra

de k

leš

tim

a i

zvu~

e j

ed

an

eks

er

.D

an

i s

u p

ro

lazi

li i

jed

no

g d

an

a d

e~

ak j

e s

ao

pš

tio

oc

u d

a j

ei

zva

di

o s

ve e

kser

e i

z o

gra

de.

Ota

c j

e p

ove

o d

e~

aka

do

ogr

ad

e i

reka

om

u: „

Po

gled

aj

sve o

ve r

upe n

a o

gra

di

. O

gra

da

vi

še n

ije

ist

a i

ni

ka

da

ne}

e b

iti

ka

o p

re.

Ka

da

u b

esu

ka

`eš

ne{

to,

to o

sta

vqa

o`

iq

ak n

an

e~

ije

m s

rc

u, n

ali

k n

a o

ve r

upe n

a o

gra

di

.”

6.N

apiš

i sl

ede}

u re

~eni

cu u

upr

avno

m g

ovor

u:

Ota

c m

u je

rek

ao d

a sv

aki

put

kad

pob

esn

i z

akuc

a je

dan

eks

er u

ogr

adu .

po

besn

ii

zgub

i k

on

tro

lu (

na

d s

ob

om

)

Ota

c g

a s

ave

tuje

da z

aku

ca je

dan

eks

er u

ogr

adu

svaki

put

kad p

obes

ni

.

Pr

vog

da

na

deč

ak j

e z

akuc

ao

tr

id

ese

t se

da

m e

kse

ra

.

Br

oj

zakuc

an

ih

ekse

ra

se s

ma

wi

vao

.

Do

{a

o j

e d

an

ka

da

deč

ak n

ije

dn

om

ni

je p

ob

esn

eo

.

O~

eva

po

uka

.

ož

iq

ci

(r

an

e,

po

vred

e)

qud

sko

sr

ce

Br

oj

zakuc

an

ih

ekse

ra

se s

ma

wi

vao

. I

li: N

auč

io

je d

a k

on

tro

liš

e

svo

ju n

ar

av.

Ili

: Do

ša

o j

e d

an

ka

d n

ije

dn

om

ni

je p

ob

esn

eo

.

Ota

c m

u je

reka

o:

„Sva

ki

put

ka

d p

ob

esn

iš

, za

kuc

aj

jed

an

ekse

r

u o

gra

du.

”

„Po

gled

aj

sve o

ve r

upe n

a o

gra

di

. O

gra

da

vi

še n

ije

ist

a i

ni

ka

da

neć

e b

iti

ka

o p

re.

Ka

da

u b

esu

ka

žeš

ne{

to,

to o

sta

vqa

ož

iq

ak

na

neč

ije

m s

rc

u, n

ali

k n

a o

ve r

upe n

a o

gra

di

.”

103

1.Š

ta s

azna

jem

o iz

ovo

g te

ksta

?

45

28

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta p

rem

a A

lenu

ose

}aj

u dr

ugov

i iz

ode

qew

a?

a) V

ole

ga s

a sv

im w

egov

im m

anam

a i

vrli

nam

a.

b) D

ive

mu

se je

r je

naj

boq

i u~

enik

u o

deq

ewu .

v) Z

avid

e m

u je

r je

dob

ar s

port

ista

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

o li

ku.

44

1.O

vo je

pes

ma

o:

a) o

pqa~

kano

m d

edi

b) u

nuku

pq

a~ka

šu

v) q

ubav

i de

de p

rem

a un

uku

g) q

ubav

i un

uka

prem

a de

di

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.K

o u

pesm

i pi

ta: k

akva

je t

o on

da

pq

a~ka

?

a) p

esni

k

b) d

eda

v) u

nuk

g) s

udij

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Š

ta z

na~i

re~

pq

a~ka

u ov

oj p

esm

i?

a) U

nuk

s tal

no t

ra`

i od

ded

e da

mu

neš

to k

upuj

e.

b) U

nuk

uzim

a od

ded

e pa

re, a

da

deda

to

ne z

na.

v) U

nuk

i de

da s

e sp

rem

aju

da u

zmu

tu|e

par

e.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

27

Razu

meš

pes

mu

i um

eš d

a od

redi

š g

lavn

i m

otiv

u w

oj.

Razu

meš

pes

mu

i pr

enes

eno

znač

ewe

reči

u w

oj.

Razl

ikuj

eš r

eči

pisc

a od

reč

i li

kova

.

Sva

ki

un

uk

(pr

va t

a~

ka

)h

o}

e d

ed

ud

a o

pq

a~

ka

.

Sva

ki

ded

a(d

rug

a t

a~

ka

)vo

li d

a g

a

unuk

pq

a~

ka

.

Ka

`i

te m

i(t

re}

a t

a~

ka

)ka

kva

je t

oo

nd

a p

qa

~ka

?

NA

Š D

RU

G A

LE

N

Ovo

je ~

lana

k ko

ji s

u u~

enic

i IV

1O

Š J

osi

f P

an~

i}

napi

sali

za

odeq

ensk

e zi

dne

novi

ne.

Iz

teks

ta s

azn

ajem

o:

Zao

kru`

iD

A i

li N

E

kako

izg

leda

Ale

nD

AN

E

koje

su

Ale

nove

man

e i

vrli

neD

AN

E

kaka

v je

Ale

n u~

enik

DA

NE

šta

Ale

n vo

li d

a r

adi

DA

NE

kaka

v je

Ale

nov

odno

s pr

ema

u~it

equ

DA

NE

UN

UK

I D

ED

A U

TR

I T

A^

KE

Ale

n `

ivi

u B

eogr

adu

i u

~en

ik

je ~

etvr

tog

razr

eda. V

iso

k je

, im

a s

me|

uko

su i

sve

tle

o~i

. No

si p

rote

zu.

Mam

a m

u je

nast

avn

ic

a, a

tata

do

kto

r. I

ma m

la|

u se

str

u D

or

u.N

emi

ran

je n

a ~

asu

i z

abava

n.

Ume

da p

iš

e sm

ešn

e sa

stave

. Pi

še

ogr

om

na i

ne~

itk

a s

lova

, pa g

au~

ite

qi

ca o

po

mi

we.

Obo

`ava

fud

bal.

Tr

eni

ra r

uko

met

, a d

obr

o m

u i

de

i k

oš

ar

ka. V

oli

navi

ja~k

e p

esm

e. U

vek

ide

na u

takm

ic

e.V

oli

da i

gra i

gri

ce

na k

om

pju

ter

u.D

obar

je d

rug

i v

eli

ki je

šaq

ivx

ija

. Sm

iš

qa š

ale

na s

voj i

na t

u|r

a~u

n.

Najb

oq

i d

rug

ovi

su

mu

Ni

kola

i M

ilo

š i

sa w

im

a s

taln

o p

ri

~a n

a ~

asu

.N

ajb

oq

a d

rug

ar

ic

a m

u je

An

|el

a M

an

di

}.

Sa w

im

u š

koli

ni

kad n

ije

do

sadn

o.

Ni

kola

Tur

ki

}M

ar

ija

Ko

sti

}M

aš

a C

veta

no

vi}

La

na

Sto

li}

M

ar

ija

Ba

bi

}F

ili

p P

ap

i}

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

ije

u ve

zi s

weg

ovom

sad

ržin

om.

104

1.P

odvu

ci u

pri

~i d

eo t

ekst

a iz

koj

eg s

e vi

di z

ašto

je d

e~ak

~uv

ao z

birk

um

arak

a na

tav

anu.

47

29

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ako

je d

e~ak

iz

pri~

e na

bavq

ao n

ove

mar

ke?

a) K

upov

ao i

h je

u p

ošti

.

b) R

azm

ewiv

ao i

h je

s d

rugo

vim

a.

v) S

kida

o ih

je s

a st

arih

pis

ama.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.Za

što

je d

e~ak

iz

pri~

e re

kao:

To

je b

ilo

moj

e p

rvo

i n

ajve

}e

raz

o~ar

ewe

u ~o

veka

?

a) z

ato

što

je p

omis

lio

da m

u je

ota

c sa

krio

zbi

rku

b) z

ato

što

je p

omis

lio

da m

u je

naj

boq

i dr

ug u

zeo

zbir

ku

v) z

ato

što

je v

ideo

da

je L

ojzi

k na

šao

nov

e dr

ugov

e

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.Za

mis

li s

ebe

na L

ojzi

kovo

m m

estu

, pa

opi{

i sv

oja

ose}

awa

i {

ta

bi t

i ur

adio

/ura

dila

.

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š i

nfor

mac

iju

o li

ku.

Razu

meš

pon

ašaw

e li

ka u

pri

či.

Razu

meš

ose

ćaw

a li

ka u

pri

či.

Razl

ikuj

eš o

seć

awa

od p

ostu

paka

; um

eš d

a po

vež

eš o

seć

awa

i po

stup

ke.

46

JEZI^KE [KOLICE

29

Ja b

ih

se o

se}

ao/o

se}

ala.

..Ja

bi

h ur

adi

o/u

rad

ila

...

ZB

IR

KA

MA

RA

KA

Ka

d s

am

im

ao

des

et g

od

in

a,

po

~eo

sa

m d

a s

kup

qa

m m

ar

ke.

Im

ao

sa

m d

rug

a,

Lo

jzi

ka ^

epel

ku,

pa

sa

m s

e s

wi

me

pr

eda

o t

oj

fi

late

list

i~ko

j st

ra

sti

. L

ojz

ik

je b

io

si

n s

ir

om

aš

no

g ve

rgl

aš

a,

~up

av

i p

ega

v d

e~a

k, a

ja

sa

m g

a v

ole

o k

ao

što

sa

mo

dec

a m

ogu

vo

leti

svo

je d

rug

ove

. M

om

e o

cu

ta z

ab

ava

ni

je b

ila

po

vo

qi

: m

isl

io

je

da

}u

zbo

g to

gasl

ab

o u

~i

ti.

Mo

ra

o s

am

da

skr

iva

m s

voju

zb

ir

ku m

ar

aka

na

ta

van

u.Ta

mo

je

bi

o s

tar

i s

an

duk

za

br

aš

no

. U

weg

a s

mo

se

uvla

~i

li k

ao

mi

šev

i i

po

kazi

vali

jed

an

dr

ugo

me

ma

rke

: Gl

eda

j, o

vo j

e H

ola

nd

ija

,o

vo E

gip

at,

a o

vo Š

ved

ska

. A

što

sm

o s

e sa

ovi

m b

lago

m m

or

ali

tako

skr

iva

ti,

i u

to

m j

e b

ilo

nek

e d

ra

`i

. K

ako

sa

m m

ar

ked

ob

avq

ao

, to

je

op

et b

ila

po

seb

na

pus

tolo

vin

a.

Ob

ila

zio

sa

mp

ozn

ate

po

ro

di

ce

i m

oq

aka

o d

a m

i d

ozv

ole

da

od

lep

im

ma

rke

s

wi

ho

vih s

tar

ih p

isa

ma

.To

su,

da

kle,

bi

le n

ajl

epš

e go

di

ne

mo

ga `

ivo

ta,

to p

ri

jate

qst

vos

Lo

jzi

kom

i s

kup

qa

we

ma

ra

ka.

A o

nd

a s

am

do

bi

o š

ar

lah,

pa

ni

sup

ušta

li L

ojz

ika

k m

eni

, p

rem

da

je

on

sta

jao

u h

od

ni

ku n

aš

e ku

}e

i z

vi`

da

o d

a b

ih g

a ~

uo.

Jed

no

m n

isu

na

men

e d

ob

ro

pa

zili

, p

a s

am

utek

ao

iz

krev

eta

. O

dju

ri

o s

am

na

ta

van

da

vi

di

m s

voje

ma

rke

.To

liko

sa

m b

io

sla

b d

a s

am

jed

va p

od

iga

o p

okl

op

ac

na

šeg

sa

nd

uka

.S

an

duk

je

bi

o p

ra

zan

! K

uti

je s

ma

rka

ma

ni

je b

ilo

!S

taja

o s

am

na

d s

an

duk

om

ka

o s

kam

ewen

i n

isa

m m

oga

o n

ip

laka

ti k

ako

mi

se

steg

lo g

rlo

. B

ilo

je

str

aš

no

što

su

mo

je m

ar

ke,

mo

ja n

ajv

e}a

ra

do

st,

nes

tale

; a

li j

oš

str

aš

ni

je j

e b

ilo

to

što

mi

ih j

e za

cel

o u

kra

o L

ojz

ik,

mo

j n

ajb

oq

i p

ri

jate

q.

To j

e b

ilo

mo

jep

rvo

i n

ajv

e}e

ra

zo~a

rew

e u

~o

veka

.K

ad

sa

m s

e o

po

ra

vio

od

bo

lest

i,

op

or

avi

o s

am

se

i o

d b

ola

zb

og

izg

ubq

ene

zbi

rke

. S

am

o m

e je

jo

š u

bo

lo u

sr

ce

kad

sa

m v

id

eo d

aL

ojz

ik

ve}

im

a n

ove

dr

ugo

ve.

Ka

d m

i j

e p

ri

ša

o,

rek

ao

sa

m m

u su

ho

i

ozb

iq

no

: „O

dla

zi,

s to

bo

m n

e r

azg

ova

ra

m.”

Lo

jzi

k je

po

cr

ven

eo,

nek

oli

ko t

ren

uta

ka z

buw

eno

}ut

ao

, a

on

da

rek

ao

: „D

ob

ro

.”P

ro

šle

su

god

in

e.Je

dn

oga

da

na

pr

evr

tao

sa

m n

a t

ava

nu,

u s

tar

om

or

ma

nu,

sva

koja

kep

or

od

i~n

e us

po

men

e: f

oto

gra

fi

je,

pi

sma

, m

oje

ško

lske

sve

ske.

N

a d

nu

jed

ne

fi

oke

na

lazi

la s

e za

pe~

a}

ena

kut

ija

. K

ad

sa

m j

eo

tvo

ri

o,

na

ša

o s

am

u w

oj

zbi

rku

ma

ra

ka k

oje

sa

m s

aku

pq

ao

pr

em

no

go g

od

in

a.

Po

tekl

e su

mi

suz

e i

z o

~i

ju,

a k

uti

ju s

am

od

neo

u s

voju

so

bu

kao

kakv

o b

lago

. S

hva

tio

sa

m o

dm

ah.

Ka

d s

am

on

o b

io

bo

lest

an

, o

tac

je

na

ša

o m

oju

zb

ir

ku i

sa

kri

o j

e d

a n

e b

ih z

bo

g w

e za

nem

ar

iva

o u

~ew

e.A

on

da

mi

je

pa

lo n

a u

m:

Lo

jzi

k n

ije

ukr

ao

ma

rke

! K

akv

u sa

m

mu

nep

ra

vdu

na

neo

! O

pet

mi

se

pr

ed o

~i

ma

po

javi

on

aj

peg

avi

i

otr

ca

ni

der

an

. K

o z

na

šta

se

sa w

im

des

ilo

i d

a l

i j

e jo

š `

iv?

Bi

lo m

i j

e m

u~n

o i

sti

deo

sa

m s

e ka

d s

am

sve

to

ob

no

vio

u s

e}a

wu.

Zb

og

neo

sno

van

e su

mw

e i

zgub

io

sa

m j

edi

no

g d

rug

a,

izg

ubi

o s

am

det

iw

stvo

. Z

ato

kr

oz

~i

tav

`i

vot

ni

sam

mo

gao

ni

po

gled

ati

po

šta

nsk

u m

ar

ku.

3.Za

što

je L

ojzi

k zv

i`da

o u

hodn

iku

kada

mu

je d

rug

bio

bole

stan

?

a) d

a bi

ohr

abri

o bo

lesn

og d

ruga

b) d

a bi

ner

vira

o de

~ako

vog

oca

v) d

a bi

ve`

bao

za ~

as m

uzi~

k og

g) d

a bi

se

udva

rao

de~a

kovo

j ses

tri

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Zb

uni

o/z

bun

ila

bi

h s

e.

Na

qut

io

/na

qut

ila

bi

h s

e.

Uvr

ed

io

/uvr

ed

ila

bi

h s

e.

Okr

en

uo/o

kr

en

ula

bi

h s

e

i o

tiš

ao

/oti

{la

.

Ne b

ih

vi

še s

wi

m

ra

zgo

var

ao

/ra

zgo

var

ala

.

Ra

zgo

var

ao

/ra

zgo

var

ala

bi

h s

wi

m.

Pi

tao

/pi

tala

bi

h g

a z

aš

to t

ako

mi

sli

.

Mo

me

oc

u ta

zabava

ni

je b

ila

po

vo

qi

: mi

sli

o je

da ć

u zb

og

toga

sla

bo

uči

ti.

Ovo

su

odgo

vori

nek

ih t

voji

h vr

šw

aka.

Tvo

j odg

ovor

mož

e da

bud

e i

drug

ačij

i.V

ažno

je s

amo

da o

piš

eš o

seć

awe

i ka

ko t

o os

ećaw

e is

poq

ava{

.

105

5.U

ovo

m o

dlom

ku p

isac

se

slu`

i:

a) d

ijal

ogom

i p

ripo

veda

wem

b) d

ijal

ogom

i o

pisi

vaw

em

v) p

ripo

veda

wem

i o

pisi

vaw

em

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

49

30

JEZI^KE [KOLICE

6. 7.P

repi

ši

iz t

ekst

a tr

i gl

agol

a ko

ja s

u da

ta u

odr

i~no

m o

blik

u.

8.P

repi

ši

iz t

ekst

a tr

i li

~ne

zam

enic

e.

9.P

repo

znaj

neu

prav

ni g

ovor

u s

lede

}im

re~

enic

ama

i po

dvuc

i ga

:–

To

jes t

e –

pa

de i

men

i n

a p

am

et.

– N

e m

ogu

ni

ja

sut

ra

, je

r b

i m

i z

ab

ele

ì

lio

dsu

stvo

, a

im

am

ih

ve}

dva

dese

t i

~et

ir

i,

pa

bi

me m

ogl

i i

ster

ati

iz

ško

le.

Nego

, a

ko h

o}

eš

u ~

etvr

tak p

osl

e p

od

ne,

on

da

nem

am

o š

kole

ni

ti

, n

i j

a.

10.

Nap

iši

sled

e}u

re~e

nicu

u n

eupr

avno

m g

ovor

u:

On

a bo

lno

re~

e: –

On

da

ni

kad

a n

e}u

biti

tvo

ja!

11.

Unes

i u

tabe

lu p

o dv

a pr

imer

a iz

tek

sta

za:

Razl

ikuj

eš o

blik

e ka

ziva

wa

kao

što

su

opis

ivaw

e, p

ripo

veda

we,

dij

alog

.

Umeš

da

odre

diš

ton

pri

če.

Umeš

da

prep

ozna

š o

drič

an o

blik

gla

gola

.

Pre

pozn

aješ

vrs

tu r

eči.

Razl

ikuj

eš u

prav

ni i

neu

prav

ni g

ovor

u t

ekst

u.

Umeš

da

pret

vori

š r

ečen

icu

sa u

prav

nim

gov

orom

u r

ečen

icu

s ne

upra

vnim

gov

orom

.

Pre

pozn

aješ

u r

ečen

ici

reči

koj

e vr

še

odre

đenu

gra

mat

ičku

slu

žbu

.

48

1.Gd

e se

deš

ava

radw

a pr

i~e?

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ada

se d

ešav

a ra

dwa?

3.P

odvu

ci u

tek

stu

re~e

nicu

koj

om d

e~ak

èl

i da

pok

aè

Per

si k

olik

o je

vol

i.

4.D

opun

i ta

belu

još

nek

om o

sobi

nom

i p

ostu

pkom

lik

ova.

30

Pre

pozn

aješ

u t

ekst

u m

esto

na

kom

se

deš

ava

radw

a pr

i~e.

Pre

pozn

aješ

u t

ekst

u vr

eme

kada

se

deš

ava

radw

a pr

i~e.

Umeš

da

pove

è{

re~

i ko

je i

zgov

ara

lik

s w

egov

im o

se}

awim

a.

Umeš

da

odre

diš

oso

bine

i p

ostu

pke

liko

va.

PR

VA

QU

BA

V(o

dlo

ma

k)

Id

u}eg

~et

vrtk

a .

.. n

a p

od

ne s

a~

eka

m P

er

su p

red

wen

om

ško

lom

i,

pr

ate

}i

je,

pr

izn

am

jo

j d

a s

ad

jo

š g

or

e s

toji

m,

jer

sa

m d

ob

io

jed

in

ic

u i

z p

red

met

a w

en

og

oc

a.

On

a b

oln

o r

e~

e:

– O

nd

a n

ika

d n

e}

u b

iti

tvo

ja!

– T

i m

or

aš

bi

ti m

oja

, p

a a

ko n

e n

a o

vom

e,

a o

no

na

on

om

e s

vetu

! –

uzv

ikn

uh j

a o

ver

e~

i,

koje

sa

m n

eko

liko

da

na

ra

ni

je ~

uo n

a p

ozo

ri

šn

oj

pr

ed

sta

vi.

– K

ako

to

mo

è d

a b

ude?–

up

ita

on

a r

ad

ozn

alo

.–

Otr

ova

}em

o s

e,

ako

pr

ist

aje

š.

– A

ka

ko }

em

o s

e o

tro

vati

?–

Ta

ko –

na

sta

vih

ja

od

lu~

ni

je –

po

pi

}em

o o

tro

v!–

Do

br

o –

od

govo

ri

on

a r

eš

en

a –

pr

ist

aje

m!

A k

ad

?–

Sut

ra

po

sle p

od

ne.

– E

, su

tra

po

sle p

od

ne i

ma

mo

ško

le –

pr

ise

ti s

e o

na

.–

To

jest

e –

pa

de i

men

i n

a p

am

et.

– N

e m

ogu

ni

ja

sut

ra

, je

r b

i m

i z

ab

ele

ì

lii

zost

an

ke,

a i

ma

m i

h v

e}

dva

dese

t i

~et

ir

i,

pa

bi

me m

ogl

i i

ster

ati

iz

ško

le.

Nego

, a

ko h

o}

eš

u ~

etvr

tak p

osl

e p

od

ne,

on

da

nem

am

o š

kole

ni

ti

ni

ja

.O

na

pr

ist

ad

e i

sp

or

azu

mesm

o s

e d

a j

a p

ri

pr

em

im

sve

za

tr

ova

we.

de~

akP

ersa

odlu

~an

odgo

vorn

a

prat

i P

ersu

boln

o uz

viku

je

osobine postupci

pr

ilo

šku

od

red

bu

za m

esto

pr

ilo

šku

od

red

bu

za v

rem

e

na

po

zor

iš

no

j p

red

sta

vip

red

ško

lom

na

ovo

me,

na

on

om

e s

vetu

sutr

a,

id

u}eg

četv

rtk

ap

osl

e p

od

ne (

po

dn

e)

pr

ilo

šku

od

red

bu

za n

a~i

n

bo

lno

r

ad

ozn

alo

od

luč

ni

je

On

a b

oln

o r

eč

e d

a n

ika

da

neć

e b

iti

mo

ja.

on

aja

ti

(Ako

je p

od

vuč

en

i p

ad

ež

ni

ob

lik l

ič

ni

h z

am

en

ic

a,

on

da

su

to m

i,

me.)

neć

u (b

iti

) n

e m

ogu

n

em

am

o

pr

ed

ško

lom

,n

a p

utu

od

ško

le d

o k

uće

id

ućeg

četv

rtk

a (

u č

etv

rta

k)

na

po

dn

e (

u p

od

ne)

Ti

mo

ra

š b

iti

mo

ja,

pa

ako

ne n

a o

vom

e,

a o

no

na

on

om

e s

vetu

!

na

iva

n

isk

ren

nest

rp

qi

v

čeka

Per

su

pr

ip

rem

a s

e z

a t

ro

vaw

e

ra

do

zna

la

pr

akti

čn

a

od

luč

na

, za

br

in

uta

ra

spi

tuje

se

pr

ise

ća

se

Kak

va je

ova

pri

~a?

a) z

anim

qiv

a i

smeš

na

b) s

meš

na i

pou

~na

v) p

ou~n

a i

tu`

na

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

106

1.D

opiš

i u

sled

e}im

sti

hovi

ma

re~i

NA

ME

RN

Oi

SL

U^

AJN

O.

Vod

i ra

~una

o s

mis

lu p

esm

e.

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta je

zaj

edni

~ko

ovim

mis

lim

a?

a) D

eca

vole

da

prav

e š

tetu

.

b) J

ak s

i ka

d ne

nap

ravi

š š

tetu

.

v) K

ad s

i sa

m, p

ravi

šte

tu.

g) J

ak s

i ka

d na

prav

iš š

tetu

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

31

Razu

meš

osn

ovnu

ide

ju p

esm

e.

Uoča

vaš

šta

je z

ajed

ničk

o za

nek

olik

o te

ksto

va.

Ovo

su

tri

mis

li je

dnog

naš

eg p

esni

ka o

dec

i i

šte

ti:

***

Nem

oj

bi

ti m

ali

i s

la

b a

ko t

reb

a p

om

o}

i,

a v

eli

ki

i

ja

k k

ad

a t

reb

a p

ra

viti

šte

tu.

***

Ni

ko t

e n

e m

o`

e s

pr

e~

iti

da

na

pr

avi

š š

tetu

. To

mo

ra

š u

ra

di

ti s

am

.

***

La

ko t

i j

e d

a n

ap

ra

viš

šte

tu.

Ali

, p

ri

zna

j, n

ije

ti

teš

ko

ni

da

je n

e n

ap

ra

viš

.

50

52

1.K

oje

je p

ravo

mes

to z

a M

arko

v iz

laza

k?Za

okru

ì

nazi

v to

g m

esta

.

JEZI^KE [KOLICE

2.O

snov

na t

ema

ovog

tek

sta

je:

a) n

epoz

vani

gos

ti

b) d

obra

ùr

ka

v) k

ola~

i pa

dobr

anci

g) g

osto

prim

qiv

dom

a}in

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

32

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak.

Umeš

da

odre

diš

tem

u te

ksta

.

PR

OV

OD

Ma

rko

je s

tud

en

t kw

i`

evn

ost

i.

Od

lu~

io

je d

a s

a s

voji

mp

ri

jate

qi

ma

iz

eko

loš

kog

po

kr

eta

u s

ubo

tu u

ve~

e i

za|

e n

a n

eko

lep

o m

est

o u

gr

ad

u. O

n i

wego

vi p

ri

jate

qi

ne p

uše.

Ma

rko

vo

lip

ri

ro

du.

Ka

da

je s

lob

od

an

, r

ad

o v

ozi

bi

ci

kl

po

red

reke

. S

lad

ole

d,

vo}

e,

~a

j i

pr

ir

od

ni

so

kovi

wego

ve s

u o

mi

qen

e p

osl

ast

ic

e.

Ma

rko

u

Vod

i~u

kroz

Beo

grad

tra`

i m

esto

koje

wem

u i

weg

ovi

mp

ri

jate

qi

ma

na

jvi

še o

dgo

var

a.

PA

DO

BR

AN

CI

O b

o`

e! N

ar

avn

o d

a s

e sv

ako

m o

d n

as

bar

jedn

om

do

godi

lo d

a m

u se

uvali

na `

urku

nek

o p

otp

uno

nep

ozv

an

, ~es

tita

ro

|en

dan

po

greš

no

jo

sobi

, naje

de

se k

ola

~a p

ado

br

an

ac

a i

sja

jno

se

pr

ove

de.

Ako

jedo

ma}

in

go

sto

pr

im

qi

v, p

ro

ble

ma –

nem

a.

Ako

ni

je, m

o`

e da n

ast

upi

pr

oble

m i

za d

om

a}

in

a i

za w

ego

ve g

ost

e.

NA

ME

RN

Oje

tuk

ao s

estr

uA

SL

U^

AJN

Oje

uda

rio

je r

azbi

o pr

ozor

je b

acio

kam

en

SL

U^

AJN

Oje

pao

NA

ME

RN

Ose

pop

eo

je n

ešto

dir

ao

je p

okva

rio

Nij

e kr

ivo

Kri

vo je

SL

UČ

AJN

O

NA

ME

RN

O

NA

ME

RN

O

SL

UČ

AJN

O NA

ME

RN

O

SL

UČ

AJN

O

AL

IS

A–

kw

i`

ara

~ajx

ini

ca –

Radn

o vr

eme

od 1

2 do

20

h

Puš

ewe

nije

doz

voq

eno.

Slu

ìm

o ~a

j, ka

fu,

vo

}ne

sala

te

i pr

irod

ne s

okov

e.

SR

PS

KA

KA

FA

NA

Radn

o vr

eme

od 9

do

22 h

Spe

cija

lite

ti

sa r

ošti

qa,

pas

uq,

pe~e

we,

ka

jmak

u l

epiw

i.

Pre

poru

~uje

mo

dom

a}e

vino

.

ŠU

MA

TOV

AC

Radn

o vr

eme

od 8

do

24 h

Dom

a}a

kuhi

wa,

sl

adol

ed o

d ~o

kola

de

hlad

na a

lkoh

olna

i be

zalk

ohol

na

pi}a

.

107

1.O

vaj t

ekst

je:

a) v

est

u no

vina

ma

b) p

rika

z iz

lo`

be

v) b

iogr

afij

a N

ikol

e Te

sle

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

53

33

JEZI^KE [KOLICE

2.S

vako

pit

awe

pove

ì

stre

lico

m s

a od

gova

raju

}im

pod

atko

m n

a no

v~an

ici.

3.Za

što

je n

a ov

oj n

ov~a

nici

lik

Nik

ole

Tesl

e?

a) N

ikol

a T e

sla

je i

mao

mno

go n

ovca

.

b) N

ikol

a Te

sla

je p

ozna

ti n

au~n

ik.

v) N

ikol

a Te

sla

je r

adio

u b

anci

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

da

odre

diš

vrs

tu t

ekst

a.

Umeš

da

pove

žeš

pit

awa

sa o

dgov

orim

a na

sli

ci.

Razu

me{

zna

~aj p

ozna

tih

qud

i.

Gde

je s

kra}

enic

a za

kva

drat

ni m

etar

?

Ko

izda

je

nov~

anic

u?K

oja

je v

redn

ost

ove

nov~

anic

e?

U~en

ici ~

etvr

tog

raz

red

a je

dne

beogr

adsk

e osn

ovn

e š

kole

pose

tili

su M

uze

j prim

ewen

e um

etnost

i, gd

e je

u t

oku 4

2 okto

barsk

i s

alon d

e~ji

hcrte

à.

Tem

a izl

o`

be je

150.

godi{

wica

ro|ew

a N

ikole

Tes

le.

54

1.U

kom

bio

skop

u su

pri

kazi

vani

fil

mov

i?

JEZI^KE [KOLICE

2.K

olik

o je

Oq

a pl

atil

a ul

azni

cu?

3.K

og d

atum

a i

u ko

je v

rem

e je

Oq

a m

ogla

gle

dati

fil

m O

tka

~ene

kli

nke ?

4.

34

Ume{

na

plak

atu

da p

rona

|e{

tra

èn

e in

for

mac

ije.

Umeš

da

napi

šeš

ves

t.

U B

eo

gra

du

je u

okto

br

u o

dr

à

n D

e~ji

fi

lmsk

i f

est

iva

l. O

qa

je

sa s

voji

m o

deq

ew

em

gle

da

la f

ilm

Ot

ka~e

ne

kli

nke

. P

ogl

ed

aj

pla

ka

t D

e~je

g f

ilm

skog

fes

ti

vala

i o

dgo

vor

i n

a p

ita

wa

.

U D

om

u si

nd

ika

ta.

80

di

na

ra

16

. H

u 1

4.0

0 h

ili

19

. H

u 1

0.0

0 h

U k

ojoj

je z

emq

i iz

data

nov

~ani

ca?

Nap

iši

za š

kols

ke n

ovin

e ve

st o

fil

msk

om d

e~je

m f

esti

valu

koj

i }

e se

odr

àt

i u

tvom

mes

tu. V

est

treb

a da

sad

rì

poda

tke

o to

me

gde

se f

esti

val

odr`

ava,

koj

e f

ilm

ove

prep

oru~

uješ

, dat

um o

tvar

awa

i za

tvar

awa

fes

tiva

la.

Na

prim

er: D

e~

ji f

ilm

ski

fest

iva

l o

dr

à

}e s

e u

veli

ko

j

sali

bi

osk

op

a „

Po

kr

etn

e s

like“

od

1.

do

8.

ap

ri

la.

Ob

ave

zno

po

gled

ajt

e s

led

e}

e f

ilm

ove

: „L

eto

pi

si N

ar

ni

je:

Pr

in

c K

asp

ija

n“,

„Kun

g-f

u p

an

da

“, „

In

di

jan

a X

on

s 4

“.

108

1.O

vaj t

ekst

je:

a) r

e~ni

k st

rani

h re

~i

b) m

uzi~

ka t

op-l

ista

v) o

bave

zna

lekt

ira

g) s

pisa

k le

pih

imen

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

55

35

JEZI^KE [KOLICE

2.O

vo s

u re

zult

ati

anke

te o

muz

ici

koju

je J

elis

avet

a, u

~eni

ca ~

etvr

tog

razr

eda

jedn

e š

kole

, spr

ovel

a u

svom

ode

qew

u. P

a`q

ivo

je p

ro~i

taj,

pa i

zved

i za

kqu~

ako

tom

e ko

ju m

uzik

u w

eni

drug

ovi

sluš

aju

i ko

liko

~es

to s

luš

aju

muz

iku.

Umeš

da

odre

diš

vrs

tu t

ekst

a.

Umeš

da

proč

itaš

pod

atke

iz

tabe

le i

da

na o

snov

u w

ih i

zved

eš z

akq

učak

.

muz

iku

slu

ša

bro

j u~e

ni

ka

svak

odne

vno

16

~est

o8

pone

kad

6

nika

d0

vrst

a m

uzi

kebr

oj u

~en

ika

de~j

a9

zaba

vna

11

klas

i~na

2

nar

odna

8

Kol

iko

se ~

esto

slu

ša

muz

ika

Koj

a se

muz

ika

najr

adij

e sl

uša

Zakq

u~ak

:

1.Se

rtab

Ere

ner –

Eve

ryw

ay T

hat I

Can

2.M

adon

na –

Am

eric

an L

ife3.

Ric

ky M

arti

n –

Jale

o4.

Ado

nis

Rem

os –

Kar

dia

mou

min

ani

sixei

s5.

Bust

ymes

& M

aria

h Ca

rey

– I K

now

Wha

t You

Wan

t6.

Crai

g D

avid

& S

ting

– R

ise A

nd F

all

7.In

grid

– T

ango

8.Si

mpl

y Re

d –

Sunr

ise9.

Soni

que

– Bo

rn to

Be

Free

10.T

om Jo

nes

– Bl

ack

Bett

y

1.Vl

ado

Geor

giev

– A

n|el

e2.

Boja

n M

arov

i} –

Teb

i je

lak

o3.

Mag

azin

– D

a li

zna

{ d

a t

e ne

vol

im?

4.To

{e

Pro

eski

– ^

ija

si

5.N

iggo

r – D

isko

bal

l6.

Knez

– N

ajbo

qa

7.Se

rgej

– B

udi

mi

voda

8.Bo

ris

Nov

kovi

} –

Ko

sam

bez

teb

e?9.

@eq

ko Jo

ksim

ovi}

– Z

abor

avq

a{10

.OK

bend

– O

ko m

ene

let

e sv

i

Iz

poda

taka

mož

eš d

a iz

vede

š v

iše

zakq

učak

a. N

a pr

imer

: Svi

slu

ša

jun

eku

vrst

u m

uzi

ke.

Ili

: Jeli

save

tin

i d

rug

ovi

na

jčeš

će s

luš

aju

zab

avn

u m

uzi

ku.

Ili

: Na

jređ

e s

e s

luš

a k

lasi

čn

a m

uzi

ka

.

1.D

a bi

nek

o po

stao

~la

n bi

blio

teke

, mor

a da

:

JEZI^KE [KOLICE

2.P

ove`

i im

ena

pisa

ca s

nas

lovi

ma

wih

ovih

del

a, k

ao {

to je

zap

o~et

o.

3.P

ove`

i li

k i

vrst

u de

la u

koj

em s

e ta

j lik

poj

avq

uje.

36

Umeš

u t

ekst

u da

pro

nađe

š p

odat

ke k

oji

se t

raž

e.

Poz

naje

š p

isce

i d

ela

ško

lske

lek

tire

.

Umeš

da

pove

žeš

lik

i k

wiž

evno

del

o u

koje

m s

e ta

j lik

poj

avq

uje.

^L

AN

SK

A K

AR

TA

Da

bi

po

stao

/po

stal

a ~l

an n

eke

bi

bli

ote

ke, v

ideo

-klu

ba

ili

CD

-klu

ba,

potr

ebn

o je

da

upla

tiš

mes

e~n

u i

li g

odi

šw

u ~l

anar

in

u.I

zda}

e ti

~la

nsk

u ka

rtu

(s

pe~

ato

m b

ibli

ote

ke i

li k

luba

i p

otp

iso

mo

dgo

vor

no

g li

ca)

. Uz

~lan

ari

nu

}e

ti t

ra`

iti

i l

i~n

e p

odat

ke, k

ako

bi

,u

slu~

aju

da

„zab

or

avi

š”

da

vrat

iš

di

sk i

li k

wi

gu, m

ogl

i d

a te

pr

on

a|u.

Zao

kru`

iD

A i

li N

E

red

ovno

poz

ajm

quj

e kw

igu

DA

NE

upla

ti ~

lana

rin

uD

AN

E

osta

vi l

i~ne

pod

atke

DA

NE

vra}

a kw

ige

na v

rem

eD

AN

E

Du{

an R

adov

i}

Ren

e Gi

jo

Han

s K

rist

ijan

And

erse

n

Bra

nisl

av N

u{i}

Bel

a Gr

iva

Ru`

no p

a~e

Aut

obio

graf

ija

Pla

vi z

ec

ma~

ak k

oji

šet

a u

~izm

ama

zec

sa x

epni

m s

atom

lisi

ca k

oja

voli

gro

`|e

miš

evi

koji

vod

e ko

lo

basn

a

bajk

a

posl

ovic

a

rom

an

56

109

1.O

dred

i {

ta je

ta~

no, a

{ta

net

a~no

pre

ma

ovom

tek

stu,

pa

zaok

ru`

i T

ili

N.

Tvrd

wa:

57

37

JEZI^KE [KOLICE

3.P

odvu

ci u

tek

stu

re~e

nice

u u

prav

nom

gov

oru.

4.K

o je

kw

iš

ki m

oqac

?

a) o

naj k

oji

je m

ali

i zn

a da

~it

a

b) o

naj k

oji

stal

no ~

ita

kwig

e

v) o

naj k

oji

ima

mno

go k

wig

a

g) o

naj k

oji

gric

ka k

wig

e

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Razu

meš

tek

st, u

meš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e u

wem

u i

da i

zved

eš z

akq

učak

.

Pre

pozn

aješ

upr

avni

i n

eupr

avni

gov

or u

tek

stu.

Razu

meš

pre

nese

no z

nače

we

reči

u t

ekst

u.

De~

aku

je d

osad

ilo

da t

ra`

i ob

jaš

wew

a od

odr

asli

h.T

N

Odr

asli

su

rad

o da

vali

de~

aku

obja

šw

ewa.

TN

De~

ak je

bio

rad

ozna

o i

upor

an.

TN

De~

ak je

kao

moq

ac u

niš

tava

o kw

ige.

TN

De~

ak je

~it

awem

zar

azio

i n

eke

svoj

e vr

šw

ake.

TN

2.U

kom

su

licu

nap

isan

e sl

ede}

e re

~eni

ce?

„Od

tada

sam

sve

što

mi

je t

reba

lo, s

ve š

t o s

am `

eleo

da

sazn

am, n

alaz

io

u kw

igam

a.”

KW

IŠ

KI

MO

QA

CN

ije

la

ko b

iti

ma

li.

Ovi

vel

iki

se

muv

aju

ta

mo

-am

o.

Sva

kog

~a

sa~uj

em k

ako

mi

nek

o k

a`

e: „

Skl

on

i s

e, i

di

od

atl

e, o

bja

sni

}u

ti k

asn

ije

.”K

o j

e m

ali

, m

or

a d

a s

e za

mi

sli

. Ta

ko s

am

i j

a u

~i

ni

o.

Otv

or

io

sa

m j

edn

ukw

igu

, kr

enuo

od

jed

no

g sl

ova

do

dr

ugo

g, o

d r

e~en

ic

e d

o r

e~en

ic

e, s

ast

ra

ni

ce

na

str

an

ic

u. O

d t

ad

a s

am

sve

što

mi

je

treb

alo

, sv

e š

to s

am

èl

eo d

a s

azn

am

, n

ala

zio

u k

wi

gam

a.

Kw

iga

ma

sa

m s

e o

kru`

io

i,

goto

vob

ez p

res

tan

ka,

list

ao

sa

m i

h,

iš

~i

tava

o,

di

vio

se

wi

ho

vim

ko

ri

ca

ma

,p

ri

~a

o o

wi

ma

– o

ni

ma

ko

ji s

u `

elel

i t

o d

a s

luš

aju

. N

eki

od

wi

h s

u i

sa

mi

kr

enul

i m

oji

m s

top

am

a.

A o

ni

vel

iki

– o

ni

mi

se

sad

a o

br

a}

aju

:„O

, p

a t

i ~

ita

š!

Br

avo

! P

ra

vi s

i k

wi

ški

mo

qa

c.”

Sm

eška

ju}

i s

e,ve

ro

vatn

o s

e p

ri

se}

aju

nek

og

takv

og

me|

u w

im

a.

Ali

, ja

nem

am

vr

emen

a d

a o

wi

ma

mi

sli

m,

govo

ri

m i

pi

šem

. I

ma

jo

šm

no

go k

wi

ga k

oje

tr

eba

da

pr

o~i

tam

.

Umeš

da

odre

diš

da

li je

tek

st n

apis

an u

prv

om, d

rugo

m, t

reć

em (

glag

olsk

om)

licu

, jed

nine

ili

mno

žin

e.

U p

rvo

m l

ic

u je

dn

in

e.

„Sklo

ni

se,

id

i o

da

tle,

ob

jasn

ić

u ti

ka

sni

je.”

„O,

pa

ti

či

taš

! B

ra

vo!

Pr

avi

si

kw

iš

ki

mo

qa

c.”

58

1.P

ro~i

taj i

pod

vuci

tr

ire

~eni

ce k

oje

ne p

ripa

daju

tek

stu.

JEZI^KE [KOLICE

2.N

apiš

i š

ta je

ozn

a~il

o po

diza

we

zave

se u

poz

oriš

tu.

3.P

repi

ši

iz t

ekst

a re

~i k

oje

poka

zuju

da

se p

ubli

ci p

reds

tava

mno

go d

opal

a.

4.P

ove`

i li

nijo

m p

itaw

e i

odgo

vor

koji

se

nala

zi n

a pl

akat

u.

38

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak.

Ume{

u t

ekst

u da

pro

na|e

{ i

nfor

mac

ije

koje

se

tra`

e.

Razu

meš

zna

čew

e re

či.

PO

KO

ND

IR

EN

A T

IK

VA

NA

VE

LI

KO

J S

CE

NI

Ve~

er

as

}e,

u 1

9.3

0,

na

Veli

koj

scen

i p

rem

ije

rn

o b

iti

izv

ed

en

a k

om

ed

ija

Jo

van

a S

ter

ije

Po

po

vi}

a P

okon

di

ren

a t

ikv

au

re`

iji

Ja

go{

a M

ar

kovi

}a

.D

ra

ma

tur

g p

red

sta

ve j

e M

oli

na

Ud

ovi

~ki

-Fo

tez,

lekto

r Q

iq

an

a M

rki

}-P

op

ovi

},

scen

ogr

af

Bo

ri

s M

aks

im

ovi

},

kost

im

ogr

af

Bo

à

na

Jo

van

ovi

},

a a

uto

r s

cen

sko

gp

okr

eta

Ma

ri

ja M

om

ir

ov.

U p

red

sta

vi i

gra

ju O

lga

Od

an

ovi

}-P

etr

ovi

},

Ha

na

Jo

v~i

},

Da

rko

To

mo

vi}

, Je

len

a H

eli

, M

ih

ajl

o L

a|

eva

c,

Ale

ksa

nd

ra

Ni

koli

},

Ale

ksa

nd

ar

Sr

e}

kovi

} i

Br

an

isl

av

Tom

a{

evi

}.

Kak

o se

pre

dsta

va n

aziv

a?

Ko

je p

isac

del

a?

Ko

je k

osti

mog

raf

?

Ko

je r

eìr

ao p

reds

tavu

?

Pr

em

ije

ra

ko

med

ije

Pok

ond

iren

a t

ikv

aJo

van

a S

ter

ije

Po

po

vi}

a,

u r

e`

iji

Ja

goš

a M

ar

kovi

}a

, i

zved

en

a j

e n

a s

cen

iN

ar

od

no

g p

ozo

ri

šta

u B

eo

gra

du

27

. f

eb

rua

ra

20

07

. go

di

ne.

Ta

j d

an

je b

io

veo

ma

hla

da

n.

î

m s

e z

ave

sa p

od

igl

a,

pr

e n

ego

što

su

gla

vni

jun

ac

i p

ro

govo

ri

li p

rep

ozn

atq

ivi

m a

kc

en

tom

, p

ubli

ka

je m

ogl

a d

a o

seti

da

se r

ad

wa

od

vija

u V

ojv

od

in

i.

Vo

jvo

di

na

je

plo

dn

a r

avn

ic

a n

a s

eve

ru

na

še z

em

qe.

Po

zad

in

a p

ozo

ri

šn

e s

cen

e b

ila

je o

bo

jen

a n

eb

op

lavo

m b

ojo

m,

do

k s

u b

oso

no

gi g

lum

ci

ko

ra

~a

li p

o k

ukur

uzn

im

zr

ni

ma

ko

ja

su p

okr

iva

la p

od

. K

ukur

uza

im

a m

no

go u

vo

jvo

|a

nsk

oj

ra

vni

ci

, p

a s

u ga

za

to d

on

eli

na

sc

en

u.

Gro

mo

gla

san

ap

lauz

ko

ji j

e o

dje

ki

vao

po

zor

iš

tem

ka

da

se z

ave

sasp

usti

la p

or

u~i

o j

e b

oq

e o

d r

e~

i k

oli

ko s

e p

ubli

ci

svi

dela

pr

ed

sta

va.

Umeš

da

odre

diš

suv

išne

inf

orm

acij

e za

odr

eđen

u vr

stu

teks

ta.

Po

četa

k p

red

sta

ve.

Gr

om

ogl

asa

n a

pla

uz.

110

60

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta je

odl

u~iv

alo

o po

bedi

u i

gri

klik

erim

a?

a) v

eli~

ina

klik

era

b) s

taro

st i

gra~

a

v) k

vali

tet

klik

era

g) v

ešti

na i

gra~

a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Za

što

je p

isac

dan

ašw

u de

cu n

azva

o m

ali

m o

sam

qen

ic

im

a?

40

Umeš

da

obja

sniš

sta

v pi

sca

u te

kstu

.

1.Š

ta je

, pre

ma

ovom

tek

stu,

pot

rebn

o za

igr

u kl

iker

ima?

Umeš

da

pron

ađeš

inf

orm

acij

u u

teks

tu.

Jed

na

rup

a u

(ut

ab

an

oj

čub

ursk

oj)

zem

qi

i d

va-t

ri

kli

ker

a

(u x

ep

u).

Za

to š

to s

e v

iš

e n

e i

gra

ju (

sa d

rug

om

dec

om

), v

eć

sa

mo

igr

aju

igr

ic

e n

a k

om

pju

ter

u.

1.O

vaj o

dlom

ak je

uze

t iz

a) d

ram

skog

tek

sta

b) b

ajke

v) p

ripo

vetk

e

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

59

39

JEZI^KE [KOLICE

3.^

ije

su r

e~i

koje

se

nala

ze u

zag

radi

?

a) P

epeq

ugin

og o

ca

b) p

iš~e

ve

v) p

rin~

eve

g) c

arev

e

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.K

oji

se l

ikov

i po

javq

uju

u ov

oj s

ceni

?

5.B

ajn

a c

ip

eli

ca

u ov

om t

eks t

u je

:

a) n

eobi

~na

cipe

lica

b) p

rele

pa c

ipel

ica

v) t

esna

cip

elic

a

g) c

ipel

ica

iz b

ajke

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

da

odre

diš

lik

ove.

Razu

meš

zna

čew

e re

či u

tek

stu.

PE

PE

QU

GA(o

dlo

ma

k)

Ota

c:

Ust

an

i,

k}

er

i!

(Pep

equg

a s

ti

dq

ivo

ust

an

e.)

Pr

in

c:

D

a,

to j

e o

na

...

kr

aq

ic

a m

oja

!C

ar

: Š

ta k

a`

eš

, si

ne?

Pr

in

c:

R

an

ije

sa

m g

ovo

ri

o d

a n

e}

u n

iš

ta r

e}

i p

re n

ego

što

devo

jka

pr

ob

a b

ajn

u c

ip

eli

cu,

ali

sa

d i

pa

k k

a`

em

: To

je o

na

...

on

a j

e!

Ca

r:

P

o g

ar

der

ob

i n

e b

ih

reka

o d

a j

e c

uri

ca

neš

ton

ar

o~

ito

...

Gen

er

al:

Ne t

reb

a,

vaš

e v

eli

~a

nst

vo,

ni

koga

cen

iti

po

od

elu

!

Ota

c,

Pep

eq

uga

, P

ri

nc

, C

ar

, Gen

er

al.

Umeš

da

odre

diš

vrs

tu d

ela.

Pre

pozn

aje{

vrs

tu t

ekst

a.

2.P

odvu

ci d

eo t

ekst

a ko

ji l

i~i

na p

oslo

vicu

.N

e t

reb

a,

vaš

e v

eli

~a

nst

vo,

ni

ko

ga c

en

iti

po

od

elu

!...

Pre

pozn

aje{

odl

ike

dram

skog

tek

sta.

01

1(o

dlo

ma

k)

Vo

leo

sa

m d

a i

gra

m k

like

re p

o ^

ubur

i i

Nei

ma

ru.

Zn

ate

li

d

a d

an

aš

wa

dec

a,

ugla

vno

m,

ne z

na

ju t

u i

gru?

Sa

da

se i

gra

juko

mp

jute

ri

ma

. S

ed

e p

o d

e~

jim

so

ba

ma

i p

iq

e u

ekr

an

e n

a k

oji

ma

se

sm

ew

uju

pr

uge,

br

oje

vi i

slo

govi

. N

eš

to z

uji

, a

neš

to s

vetl

uca

.P

ra

zno

, p

a t

rep

}e!

U B

eo

gra

du

se v

iš

e n

e m

ogu

kup

iti

kli

ker

i.

A b

ilo

ih

je t

oli

ko!

Se}

am

se o

lova

ca

, m

er

mer

ac

a,

zem

qa

na

ca

, st

akle

na

ca

,a

mer

ika

na

ca

...

Da

bi

smo

bi

li s

re}

ni

, b

ila

na

m j

e d

ovo

qn

a j

ed

na

rup

a,

izd

ubq

en

a u

uta

ba

no

j ^

ubur

sko

j ze

mq

i,

i d

va-t

ri

kli

ker

a u

xep

u.A

ko s

te b

ili

veš

t i

gra

~,

mo

gli

ste

po

mo

}u

svo

ja d

va z

em

qa

nc

ao

svo

jiti

mer

mer

ac

veli

ki

ka

o g

olu

bi

je j

aje

i j

oš

pr

id

e t

ri

olo

vca

, i

zva

|en

a i

z n

eko

g kug

lage

ra

.P

ita

m s

e k

akvi

}e q

udi

da

po

ra

stu

iz

tih

ma

lih

osa

mq

en

ika

, ko

ji n

ika

da

ni

su u

pr

qa

li r

uke ^

ubur

sko

m z

em

qo

m,

ni

ti s

e p

otu

kli

zbo

g n

ep

ra

vde u

igr

i k

like

ri

ma

?

111

61

40

JEZI^KE [KOLICE

4.D

a li

se

sla`

eš s

a pi

scem

kad

ka`

e da

su

dana

šw

a de

ca o

sam

qen

ic

i?

DA

ili

NE

Nap

iši

zaš

to t

ako

mis

liš

.

5.K

ad p

isac

ovo

g te

ksta

ka`

e da

dec

a p

iq

e u

ekr

ane,

to

zna~

i da

ona

:

a) p

ovre

men

o gl

edaj

u u

ekra

n

b) n

epa`

qiv

o gl

edaj

u u

ekra

n

v) n

epre

kidn

o gl

edaj

u u

ekra

n

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

6.S

amo

jedn

a vr

sta

klik

era

ni

jedo

bila

naz

iv p

o m

ater

iji

od k

oje

su k

lik e

rina

prav

qen

i. K

oji

su t

o kl

iker

i?

a) o

lovc

i

b) m

erm

erci

v) z

emq

anci

g) a

mer

ikan

ci

d) s

takl

enci

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Umeš

da

kaž

eš š

ta m

isli

š o

nek

oj t

emi.

Razu

meš

zna

čew

e re

či u

tek

stu.

Pre

pozn

aje{

reč

i ko

je o

znač

avaj

u m

ater

iju

(gra

divn

e im

enic

e).

7.P

opun

i ta

belu

kao

što

je z

apo~

eto.

Razl

ikuj

eš g

radi

vne

imen

ice

i gr

adiv

ne p

ride

ve.

vrst

a kl

ike

ra

grad

ivn

a i

men

ic

a

olov

ciol

ovo

mer

mer

cim

er

mer

grad

ivn

i p

ri

dev

olo

vni

mer

mer

ni (

klik

eri)

zem

qan

cize

mq

aze

mq

an

i

stak

lenc

ist

aklo

sta

kle

ni

Ovd

e n

em

a t

ač

no

g i

neta

čn

og

od

govo

ra

. V

až

no

je s

am

o d

a o

bja

sni

š š

ta t

i m

isl

iš

o d

an

aš

wo

j d

ec

i:

da

li

su

usa

mq

en

ic

i i

li n

e.

62

1.I

zabe

ri n

aslo

v za

ova

j tek

st.

a) K

ompj

uter

i i

rast

dec

e

b) K

ompj

uter

i i

zdra

vqe

v) K

ompj

uter

i i

nauk

a

g) K

ompj

uter

i i

slob

odno

vre

me

JEZI^KE [KOLICE

2.U

koj

oj s

e no

vins

koj r

ubri

ci p

ojav

io o

vaj t

ekst

?

a) M

ali

ogla

si

b) V

esti

iz

šk o

la

v) N

au~n

a ot

kri}

a

g) L

ekar

ski

save

ti

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Š

ta je

ciq

ovo

g te

ksta

?

a) d

a te

ube

di d

a ne

kor

isti

š k

ompj

uter

b) d

a te

nau

~i k

ako

da k

oris

tiš

kom

pjut

er

v) d

a ti

pom

ogne

da

smaw

iš š

teta

n ut

icaj

kom

pjut

era

g) d

a te

oba

vest

i o

zna~

aju

kom

pjut

era

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

41

Razu

meš

tek

st i

um

eš d

a iz

aber

eš o

dgov

araj

ući

nasl

ov.

Razu

meš

osn

ovnu

tem

u te

ksta

.

Razu

meš

svr

hu (

ciq

) te

ksta

.

O^

I –

Pec

ka

we,

bo

lovi

u o

~i

ma

, c

rve

ni

lo i

gla

vob

oq

a n

ast

aju

ka

da

pr

ove

det

e v

iš

e s

ati

za

ko

mp

jute

ro

m.

ŠT

A D

A U

RA

DI

TE

– N

a s

vaki

h p

ola

sa

ta n

eko

liko

mi

nut

a g

led

ajt

e

kr

oz

pr

ozo

r u

da

qi

nu.

UŠ

I –

Šum

ovi

i z

uja

we u

uš

im

a n

ast

aju

ka

da

na

ko

mp

jute

ru

igr

ate

igr

ic

e i

ko

ri

sti

te s

luš

ali

ce.

ŠT

A D

A U

RA

DI

TE

– S

ma

wi

te j

a~

in

u n

a n

ajm

aw

e.

KI

^M

A –

Bo

lovi

i u

ko~

en

ost

u d

ow

em

delu

le|

a n

ast

aju

zb

og

dug

og

sed

ew

a z

a k

om

pju

ter

om

.Š

TA

DA

UR

AD

IT

E –

Na

sva

ki

h p

ola

sa

ta u

sta

ni

te i

pr

oš

eta

jte.

112

63

42

JEZI^KE [KOLICE

4.Za

što

ne

treb

a vo

ziti

bic

ikl

peš

a~ko

m s

tazo

m?

a) Z

ato

št o

je p

eša~

ka s

taza

ner

avna

.

b) Z

ato

što

sm

etaš

peš

acim

a.

v) Z

ato

što

je p

eša~

ka z

ona

na l

evoj

str

ani

puta

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Razu

meš

tek

st i

um

eš d

a od

redi

š š

ta m

u ne

pri

pada

na

osno

vu w

egov

e sa

drž

ine.

VO

DI

^ K

RO

Z Z

AK

ON

Bi

ci

kl

ne m

o`

eš

da

vo

ziš

svu

da

: a

ko p

ost

oji

bi

ci

kli

sti

~ka

sta

za,

mo

ra

š d

a j

e k

or

ist

iš

. A

ko s

taze

nem

a,

vozi

što

bli

è

desn

oj

str

an

i p

uta

(n

e p

eš

a~

kom

zo

no

m).

Umeš

da

izve

deš

zak

quč

ak n

a os

novu

tek

sta

i sv

og i

skus

tva.

Umeš

da

odre

diš

vrs

tu t

ekst

a.

3.O

vaj t

ekst

je:

a) p

ravi

lo

b) z

abra

na

v) p

oruk

a

g) m

olba

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

1.U

sle

de}

em t

ekst

u na

vede

na s

u pr

avil

a za

tak

mi~

ewe

u je

drew

u.

U t

eks t

u se

nal

aze

tri

re~e

nice

koj

e ni

su v

a`ne

za

razu

mev

awe

tih

prav

ila.

Jedn

u sm

o m

i po

dvuk

li. T

i po

dvuc

i os

tale

dve

.

2.Š

ta je

tre

balo

da

urad

iš u

prv

om z

adat

ku?

a) d

a po

ka`

eš d

a si

raz

umeo

kak

o se

ose

}aj

u ta

kmi~

ari

b) d

a iz

razi

š o

no š

t o m

isli

š o

jedr

ewu

v) d

a od

redi

š š

ta je

va`

no, a

šta

nev

a`no

za

sadr

ìn

u te

ksta

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Razu

meš

sm

isao

zad

atka

.JED

RE

WE

Ta

km

i~

ew

e s

e o

dvi

ja n

a s

tazi

kr

u`n

og

ob

lika

. S

taza

se o

bele

ì

na

vr

em

e.

U p

rvo

m d

elu

sta

ze p

lovi

se o

d s

tar

tne t

a~

ke d

o

ci

qn

e t

a~

ke –

u t

om

delu

sta

ze p

lovi

se n

asu

pr

ot

vetr

u.

Ta

km

i~

ar

im

a j

e u

vek l

akš

e d

a p

love

ni

z ve

tar

.U

dr

ugo

m d

elu

sta

ze v

eta

r d

uva

sa

desn

e s

tra

ne.

Tr

e}

i d

eo

je p

ovr

ata

k d

o s

tar

ta i

vet

ar

duv

a s

leve

st

ra

ne.

Ta

km

i~

ar

i s

u vr

lo s

re}

ni

ka

d s

tign

u d

o c

iq

a.

64

1.P

odvu

ci o

no š

to s

azna

jem

o iz

ovi

h te

ksto

va.

•ka

ko s

e cr

taju

raz

redi

u Š

koli

ci

sa v

ija

čom

•š

ta i

grač

mor

a da

ura

di d

a bi

usp

ešno

zav

ršio

Kruž

nu š

koli

cu

•ko

liko

igr

ača

učes

tvuj

e u

Kruž

noj

ško

lic

i

•ka

ko s

e cr

ta K

ruž

na š

koli

ca

U k

wiz

i D

e~je

igr

e ne

kad

i s

ad

opis

ane

su r

azli

~ite

vrs

te {

koli

ca.

KR

U@

NA

[K

OL

IC

A

Na

cr

ta s

e v

eli

ki

kr

ug p

reč

ni

ka

met

ar

do

met

ar

i p

o.

Kr

ug s

ep

od

eli

na

osa

m j

ed

na

ki

h d

elo

va,

koji

pr

ed

sta

vqa

ju o

sam

ra

zred

a.

On

i s

e o

bele

že b

ro

jevi

ma

od

jed

an

do

osa

m.

Po

do

govo

ren

om

red

osl

ed

u sv

aki

igr

ač

ska

če o

d p

rvo

g d

o o

smo

g r

azr

ed

a n

a s

led

eć

in

ač

in

: sv

aki

put

ka

d d

esn

om

no

gom

sko

či

u s

led

eć

i r

azr

ed

, le

vun

ogu

sp

ušta

u p

ret

ho

dn

i r

azr

ed

. I

gra

č j

e u

speš

no

za

vrš

io

ško

lic

u a

ko p

ri

ska

ka

wu

u sv

ih

osa

m r

azr

ed

a n

ije

dn

om

ni

je z

gazi

oli

ni

ju k

ojo

m s

u r

azr

ed

i o

bele

žen

i.

[K

OL

IC

A S

VI

JA^

OM

U š

koli

cu

s n

ac

rta

ni

m r

azr

ed

im

a i

gra

č u

lazi

sa

vi

jač

om

(m

alo

uže z

a p

resk

aka

we).

Im

a z

ad

ata

k d

a u

sva

kom

od

čet

ir

i r

azr

ed

ask

oč

i i

da

pr

esk

oč

i v

ija

ču

koju

okr

eć

e.

Do

k s

ka

če,

ne s

me s

vi

jač

om

da

iza

đe i

z š

koli

ce,

ni

ti d

a n

aga

zi w

en

e l

in

ije

. P

ob

ed

ni

k j

e i

gra

~ko

ji v

eć

u p

rvo

m s

ka

ka

wu

zavr

ši

igr

u b

ez

greš

ke.

Ovu

igr

u p

ose

bn

o v

ole

devo

jči

ce,

koje

i i

na

če v

ole

igr

e s

ap

resk

aka

wem

už

eta

.

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

okru

ži

Tuk

olik

o je

tvr

đew

e ta

čno,

a N

ako

je n

etač

no.

43

Umeš

da

upor

ediš

inf

orm

acij

e iz

dva

tek

sta.

Umeš

da

upor

ediš

dva

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak.

I je

dna

i dr

uga

ško

lica

im

aju

isti

br

oj r

azr

eda.

TN

I u

jedn

om i

u d

rugo

m t

ekst

u op

isan

i su

zad

aci

igra

ča.

TN

I u

jedn

oj i

u d

rugo

j ško

lici

gre

ška

je a

ko s

e st

ane

na l

inij

u.T

N

I u

jedn

oj i

u d

rugo

j ško

lici

ska

~e s

e de

snom

nog

om

u sl

ede}

i ra

zred

.T

N

113

65

@A

BQ

A [

KO

LI

CA

44

JEZI^KE [KOLICE

2.M

eđu

ponu

đeni

m r

ečen

icam

a po

dvuc

i on

u ko

ja u

tek

stu

nedo

staj

e.

•Gr

eška

mož

e bi

ti g

ažew

e li

nije

ili

izl

azak

iz

ško

lice

.

•K

ad i

grač

nap

ravi

gre

šku

, otv

ara

oči

i iz

lazi

iz

igre

.

•Gr

eška

je a

ko s

e ig

rač

u ne

bu o

kren

e i

pres

tane

da

žm

uri.

•N

ajus

peš

niji

igr

ač n

ema

nije

dnu

greš

ku u

igr

i.

Umeš

da

odre

di{

red

osle

d ra

dwi

i da

sas

tavi

š u

puts

tvo.

Paž

qiv

o či

taš

tek

st i

um

eš d

a ot

krij

eš v

ezu

izm

eđu

reče

nica

u w

emu.

SL

AN

O –

SL

AT

KO

Na

bet

on

u se

kr

ed

om

na

cr

ta š

koli

ca

sa

čet

ir

i r

azr

ed

a i

neb

om

. I

gra

č h

od

a o

d p

rvo

g d

o č

etvr

tog

ra

zred

a ž

mur

eć

i.

Tek k

ad

sta

ne n

an

eb

o,

im

a p

ra

vo d

a o

tvo

ri

oč

i i

da

se o

kr

en

e k

ako

bi

ist

im

put

em

žm

ureć

i i

zaš

ao

iz

ško

lic

e.

Do

k i

de k

ro

z r

azr

ed

e,

dr

ugo

vi p

ra

tew

ego

ve k

or

ake

po

na

vqa

juć

i r

eč

i s

lat

ko –

sla

tko

. Č

im

igr

ač

čuj

e r

eč

isl

an

o –

sla

no,

zna

da

je n

ap

ra

vio

neku

greš

ku,

za

usta

vqa

se i

otv

ar

ao

či

. B

ilo

ko

ja o

d t

ih

greš

aka

ozn

ač

ava

izl

aza

k i

gra

ča

iz

igr

e d

o s

led

eć

eg

kr

uga

.

66

JEZI^KE [KOLICE

2.K

o od

ove

dec

e is

puw

ava

uslo

ve z

a po

sao?

3.P

rija

vi s

e za

ova

j pos

ao. N

apiš

i o

sebi

pod

atke

koj

i su

va`

ni

da b

i do

bio/

dobi

la p

osao

.

4.U

sva

koj o

d ov

ih r

e~en

ica

post

oje

greš

ke. P

rona

|i i

h, p

a u

odgo

vara

ju}

eko

lone

upi

ši

znak

H, k

ao š

to je

zap

o~et

o.

45

Umeš

da

prep

ozna

š v

rstu

tek

sta.

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tek

sta

i da

izv

edeš

zak

quč

ak.

Umeš

da

napi

šeš

pri

javu

za

posa

o. U

meš

da

nave

deš

naj

važ

nije

pod

atke

o s

ebi

koji

ma

bi u

bedi

o vl

asni

ka p

sa d

a ba

š t

ebi

pove

ri č

uvaw

e ps

a.

Poz

naje

š p

ravo

pisn

a pr

avil

a o

pisa

wu

veli

kog

slov

a na

poč

etku

reč

enic

e, k

odvl

asti

tih

imen

a, o

pis

awu

tačk

e na

kra

ju r

ečen

ice

i pi

saw

u re

čce

ne

uz g

lago

le.

An

a v

oli

da

se i

gra

sa

svo

jim

pso

m s

vako

g p

rep

od

neva

jer

uve

k

id

e u

ško

lu p

osl

e p

od

ne.

Ma

ja i

Mi

}a

id

u u

ist

o o

deq

ew

e i

, ka

o i

ve}

in

ase

da

mn

aest

ogo

di

šw

aka

, r

ad

o i

du

na

`ur

ke.

Igo

r i

ma

14

go

di

na

i s

vako

gd

an

a p

osl

e p

od

ne,

po

što

se v

ra

ti i

z š

kole

, sl

uša

muz

iku

i v

ozi

bi

ci

kl

u o

bli

`w

em

pa

rku.

re~

eni

ca

veli

ko s

lovo

ta~k

aN

E is

pred

glag

ola

Oni

nei

du u

šet

wu

HH

Ana

i m

aja

nisu

vr

šw

akiw

eH

H

najm

la|i

je I

gor

.H

on n

eslu

ša

muz

iku.

HH

Mi}

a vo

li n

eobi

~ne

pri~

eH

Ana

ni

je n

ajm

la|a

HH

1.O

vaj t

ekst

je:

a) i

zveš

taj

b) o

glas

v) p

oziv

nica

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Im

am

12

go

di

na

. O

duv

ek s

am

žele

o d

a i

ma

m p

sa,

ali

mi

ro

di

teq

i n

e d

ozv

oq

ava

juje

r ž

ivi

mo

u m

alo

m s

tan

u. Z

ato

čest

o p

om

až

em

qud

im

a u

pr

ih

vati

liš

tu z

a p

se.

Sta

nuj

em

bli

zu V

as,

u u

lic

i B

ra

nka

Ra

di

čevi

ća

. U

vek i

dem

u š

ko

lu p

re p

od

ne.

No

vac

ko

ji b

ih

do

bi

o p

otr

oš

io

bi

h p

am

etn

o.

Kup

io

bi

h v

eli

ku

en

ci

klo

ped

iju

o

ži

voti

wa

ma

jer

želi

m d

a j

ed

no

g d

an

a p

ost

an

em

vete

ri

na

r.

Br

oj

mo

g m

ob

iln

og

tele

fo

na

je 0

63

/88

08

4.

Bi

o b

ih

sr

eć

an

ka

d b

ist

e m

i j

avi

li d

a s

te m

en

e i

zab

ra

li.

Sr

da

ča

n p

ozd

ra

v,I

gor

Igo

r

1.U

kru

žić

por

ed s

vake

reč

enic

e up

iši

odgo

vara

juć

i br

oj o

d 1

do 5

, tak

o da

dob

iješ

tač

an r

edos

led

uput

stav

a za

prv

i de

o ig

re Ž

abq

a š

k oli

ca.

Igr

ač n

ajpr

e ob

ema

noga

ma

uska

če u

prv

i za

tam

wen

i kv

adra

t.

Str

elic

om s

e oz

nači

str

ana

kvad

rata

sa

koje

poč

iwe

igra

.

[ir

eći

noge

u s

koku

, igr

ač i

stov

rem

eno

staj

e ob

ema

noga

ma

u za

tam

wen

apo

qa

u dr

ugom

red

u kv

adra

ta.

Na

beto

nu s

e na

crta

vel

iki

kvad

rat,

koj

i se

pod

eli

na 9

jedn

akih

kva

drat

a.

Na

svak

oj s

tran

i ve

liko

g kv

adra

ta z

atam

ni s

e sv

aki

sred

wi

kvad

rat.

34 5 1 2

Pot

reba

n de

[ak

ili

devo

j[ic

a, s

tar

ost

iiz

me;

u 12

i 1

5 go

dina

, koj

i u

slob

odno

vre

me

moy

eda

[uv

a le

pog

i do

brog

psa

.Ra

dno

vrem

e ut

orko

m i

[et

vrt

kom

od

13-1

7[a

sova

. Pla

ta

po d

ogov

oru.

Vlas

nik

psa

Mil

ovan

Jan

kovi

}Ul

ica

Vuka

Kar

axi}

a br

. 8S

rem

ski

Kar

lovc

i

114

1.P

ove`

i te

kst

sa i

men

om p

isca

o k

om s

e u

tom

tek

stu

govo

ri. J

edan

tek

st je

suvi

{an

.

69

47

JEZI^KE [KOLICE

2.Š

ta je

tre

balo

da

urad

iš u

pre

thod

nom

zad

atku

?

a) d

a up

ored

iš t

eks t

ove

i za

kqu~

iš o

~em

u go

vore

b) d

a za

kqu~

iš p

o ~e

mu

se t

ekst

ovi

razl

ikuj

u

v) d

a po

ka`

eš š

ta z

naš

o z

nam

enit

im q

udim

a

g) d

a od

redi

{ ~

ija

slik

a ne

dost

aje

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Š

ta je

svr

ha o

vih

teks

tova

?

a) d

a te

zab

ave

deta

qim

a iz

ìv

o ta

znam

enit

ih q

udi

b) d

a te

oba

vest

e o

zna~

aju

poje

dini

h li

~nos

ti

v) d

a te

upo

znaj

u sa

oko

lnos

tim

a u

koji

ma

su t

e li

~nos

ti `

ivel

e

g) d

a te

nau

~e k

ako

se p

osta

je s

lava

n

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Znaš

osn

ovne

pod

atke

o p

isci

ma.

Razu

meš

sm

isao

zad

atka

.

Umeš

da

upor

ediš

tek

stov

e i

zakq

učiš

šta

im

je z

ajed

ničk

o.

68

1.K

oja

od s

lede

}ih

re~

enic

a op

isuj

e tu

izm

enu?

a) P

oned

eqko

m I

V3

ne}

e im

ati

~etv

rtog

~as

a f

izi~

ko.

b) U

tork

om I

V3

ne}

e im

ati

tre}

eg ~

asa

liko

vno.

v) P

oned

eqko

m }

e IV

3~e

tvrt

og ~

asa

imat

i f

izi~

ko.

g) U

tork

om }

e IV

3tr

e}eg

~as

a im

ati

fiz

i~ko

.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.D

ruga

koj

i u

peta

k ni

je b

io u

ško

li t

reba

da

obav

esti

š o

izm

eni

u ra

spor

edu.

Koj

u }

eš m

u SM

Spo

ruku

pos

lati

? P

oruk

a tr

eba

da b

ude

potp

una.

a) P

ones

i u

pone

deq

ak p

atik

e um

esto

blo

ka.

b) U

pon

edeq

ak n

emam

o li

kovn

o.

v) U

uto

rak

imam

o je

dan

~as

maw

e.

g) N

emam

o ni

šta

za

dom

a}i

iz m

atem

atik

e.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Za

što

je n

a ~a

su z

abra

wen

a up

otre

ba m

obil

nih

tele

fon

a?

a) Z

ato

št o

su

skup

i.

b) Z

ato

što

nis

u do

bri

za z

drav

qe.

v) Z

ato

što

om

etaj

u ~a

s.

g) Z

ato

što

ih

nem

aju

svi

u~en

ici.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

46

Umeš

u t

abel

i da

pro

nađe

š t

raž

ene

inf

orm

acij

e (p

odat

ke).

Umeš

da

pove

žeš

inf

orm

acij

e iz

tab

ele.

Umeš

da

izve

deš

zak

quč

ak n

a os

novu

svo

g is

kust

va.

OB

AV

EŠ

TE

WE

Str

elic

ama

je o

bele

èn

a iz

men

a u

rasp

ored

u od

eqew

a IV

3.

Pro

~ita

j tek

st k

oji

je u

zet

iz V

odi

~a k

roz

zako

n.

PO

NA

ŠA

WE

NA

Â

SU

Na

~a

su j

e z

ab

ra

wen

a u

po

treb

a m

ob

iln

og

tele

fo

na

, vo

km

en

a

i M

P3

ple

jer

a,

a a

ko i

h k

or

ist

iš

– n

ast

avn

ik m

o`

e d

a t

i i

ho

duz

me.

Du`

an

je d

a t

i i

h v

ra

ti n

a k

ra

ju ~

asa

ili

na

sta

ve.

Â

SP

ON

ED

EQ

AK

UT

OR

AK

1.sr

pski

jezi

km

atem

ati

ka

2.m

uzi

~ka

kult

ura

srps

ki je

zik

3.m

atem

ati

kaf

izi

~ko

vasp

ita

we

4.li

kovn

a ku

ltur

aen

gles

ki je

zik

Sa

kup

qa

o j

e n

ar

od

ne

umo

tvo

ri

ne i

bi

ove

liki

ref

or

ma

tor

jezi

ka

i p

ra

vop

isa

.

Kw

i`

evn

ik,

pr

osv

eti

teq

i p

isa

c.

Osn

ova

o j

e V

eli

ku

ško

lu u

Beo

gra

du.

Bi

o j

e p

rvi

sr

psk

i m

in

ist

ar

pr

osv

ete.

Leka

r,

pesn

ik i

pr

evo

di

lac

,ur

ed

ni

k k

wi

èvn

ih

li

sto

va,

pi

sao

pesm

e z

a d

ec

u. U

re|

iva

oje

de~

ji l

ist

Nev

en.

Pr

vi s

rp

ski

pr

osv

eti

teq

. Z

ah

vaq

uju}

i w

em

u, s

rp

ska

cr

kva

je p

ost

ala

neza

visn

a,

a o

n j

eb

io

wen

pr

vi a

rh

iep

isk

op

.Z

am

on

aš

io

se n

a S

veto

j go

ri

.

Sve

ti S

ava

Vuk

Ka

ra

xi

}

Jova

n J

ova

no

vi}

Zm

aj

115

71

48

JEZI^KE [KOLICE

2.K

ako

su p

ore|

ane

re~i

na

toj s

tran

ici?

a) p

o du

ìn

i re

~i

b) p

o iz

boru

aut

ora

v) p

o az

bu~n

om r

edu

g) b

ez i

kakv

og r

eda

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Š

ta z

na~e

sle

de}

e re

~i s

a te

str

anic

e?

Ako

je z

na~e

we

ta~n

o, z

aokr

uì

T , a

ako

nij

e, z

aokr

uì

N.

4.Za

men

i po

dvu~

enu

re~

u re

~eni

ci d

rugo

m r

e~ju

tak

o da

zna

~ew

e re

~eni

ceos

tane

is t

o. P

otra

ì

tu r

e~ n

a pr

etho

dnoj

str

anic

i.

• S

naš

la g

a je

bed

a .

• @

ivi

u be

di.

5.D

opun

i re

~eni

ce. I

zabe

ri je

dnu

od r

e~i

koja

se

nala

zi i

spod

lin

ije.

P

otra

ì

wen

o zn

a~ew

e na

pre

thod

noj s

tran

ici.

• P

osm

atra

o sa

m k

owe

koji

su

imal

i du

gu

Znaš

odl

ike

rečn

ika

kao

dela

kw

ige

ili

kao

pose

bne

kwig

e.

Umeš

da

se s

luž

iš r

ečni

kom

.

Umeš

da

se s

luž

iš r

ečni

kom

.

Umeš

da

se s

luž

iš r

ečni

kom

.

70

1.U

kom

se

delu

kw

ige

nala

zi o

va s

tran

ica?

a) u

sad

ràj

u kw

ige

b) u

uvo

du k

wig

e

v) u

sva

kom

pog

lavq

u kw

ige

g) u

re~

niku

kw

ige

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

48

Pre

pozn

aješ

del

ove

kwig

e il

i vr

stu

kwig

e.

Ovo

je s

tran

ica

jedn

og u

xben

ika.

• P

tice

su

se

viso

ko p

od o

blak

e.

griv

nu

g

rivu

vla

t

vinu

le

v

ajka

le

v

askr

snul

e

at–

prvo

slo

vo l

atin

ice

TN

baja

n–

~ar

oban

, div

an, z

anos

anT

N

bauk

– za

miš

qen

o bi

}e

koje

uli

va s

trah

TN

Vel

iki

med

ved

– vr

sta

rus

kog

med

veda

TN

gatk

a–

vrst

a di

vqe

patk

eT

N

Sn

aš

lo g

a j

e z

lo.

Ili

: Sn

aš

la g

a j

e n

evo

qa

.

Ži

vi u

si

ro

ma

štv

u. I

li: Ž

ivi

si

ro

ma

šn

o.

Ili

: Ži

vi u

osk

udi

ci

.

gri

vu.

vin

ule

116

73

49

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

su

re~i

Û

DE

SN

I S

VE

Tna

toj

str

anic

i is

takn

ute

ve}

im s

lovi

ma

od o

stal

ih r

e~i?

a) Z

ato

što

je t

o na

slov

baj

ke i

z te

kw

ige.

b) Z

ato

što

je t

o na

slov

tem

atsk

e ce

line

.

v) Z

ato

što

je t

o na

jlep

ši

teks

t u

kwiz

i.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3.Š

ta o

zna~

avaj

u br

ojev

i ,

i sa

te

stra

nice

?

a) k

olik

o te

ksto

va i

ma

u te

mat

skoj

cel

ini

b) b

roj t

emat

ske

celi

ne

v) b

roj s

tran

ice

na k

ojoj

se

teks

t na

lazi

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

4.A

ko h

o}eš

da

brzo

obn

oviš

sve

što

ste

u~i

li, k

oji

}eš

deo

kw

ige

kori

stit

i?

6.Š

ta z

na~i

zna

k u

sadr

àj

u?

a) t

reba

da

upal

iš s

vetl

o da

bi

boq

e vi

deo

b) u

pali

}e

ti s

e la

mpi

ca u

gla

vi

v) s

ijaš

od

znaw

a ka

o si

jali

ca

g) s

vi t

ekst

ovi

su o

sij

alic

ama

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

5.Za

što

i k

ada

kori

stiš

sad

ràj

nek

e kw

ige?

Umeš

da

kori

stiš

del

ove

kwig

e.

Umeš

da

kori

stiš

del

ove

kwig

e.

Umeš

da

kori

stiš

del

ove

kwig

e.

Razu

meš

šta

zna

či o

dređ

eni

znak

u k

wiz

i; r

azum

e{ p

rene

seno

zna

~ew

e re

~i.

Znaš

čem

u sl

uže

poje

dini

del

ovi

kwig

e.

72

1.K

ojoj

vrs

ti k

wig

e pr

ipad

a ov

aj s

adr`

aj?

a) r

e~ni

ku

b) ~

itan

ci

v) z

birc

i pe

sam

a

g) z

birc

i pr

i~a

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Ovo

je s

tran

ica

jedn

og u

xben

ika.

JEZI^KE [KOLICE

49

Pre

pozn

aješ

vrs

tu k

wig

e.

Ka

d ž

eli

m d

a v

id

im

šta

se s

ve n

ala

zi u

kw

izi

.

Ka

d h

oć

u b

rzo

da

pr

on

ađ

em

od

ređ

en

i t

ekst

.

SE

TI

SE

(š

ta s

mo

na

uči

li)

117

3.P

repi

ši

iz p

esm

e re

~i k

ojim

a se

im

enuj

u bi

}a,

pri

rodn

e po

jave

i p

redm

eti.

75

50

JEZI^KE [KOLICE

4.P

repi

ši

iz p

esm

e tr

i gl

agol

a ko

ja s

u u

vezi

s p

riro

dnim

poj

avam

a.

5.P

repi

ši

iz p

esm

e tr

i pr

idev

a ko

ja p

okaz

uju

~ije

je n

ešto

.

6.Za

što

pes

nik

za n

edeq

u u

ško

li k

a`e:

kao

da

je u

vod

u p

oton

uo s

vet?

a) N

edeq

om je

u š

koli

sve

~is

to.

b) N

edeq

om je

u š

koli

tih

o.

v) N

edeq

om je

u š

koli

mra

~no.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

7.Š

ta p

redm

eti

u ov

oj p

esm

i ra

de k

ao d

a su

qud

i?

Pre

pozn

aješ

im

enic

e.

Pre

pozn

aješ

vrs

te r

eči.

Razl

ikuj

eš v

rste

pri

deva

(pr

epoz

naje

š p

risv

ojne

pri

deve

).

Razu

meš

pes

mu

i pr

enes

eno

znač

ewe

reči

u w

oj.

Razu

meš

pes

mu

i pr

enes

eno

znač

ewe

reči

u w

oj.

74

2.Ra

zvrs

taj r

e~i

tako

da

poka

`eš

kak

o iz

gled

a š

kola

ned

eqom

, a

kako

rad

nim

dan

om.

tu`

no

v

esel

o

`

ivo

bu~n

o

m

irno

tih

o

JEZI^KE [KOLICE

1.P

odvu

ci u

pes

mi

re~i

koj

e se

rim

uju.

50

Pre

pozn

aje{

re~

i sa

sup

rotn

im z

na~e

wem

.

Znaš

šta

je r

ima

i pr

epoz

naje

š r

eči

u pe

smi

koje

se

rim

uju.

NE

DE

QA

U Š

KO

LI

ned

eqo

mr

adn

im

dan

om

tu`

no

vese

lo

tih

ob

učn

o

mi

rn

ož

ivo

bi}

ap

ri

ro

dn

e p

oja

vep

red

met

i

muv

evo

da

ško

la

(pti

ce)

sun

čev

zra

k (

sun

ce)

klu

pe

vazd

uhsl

ike

(pti

ce n

a s

lika

ma

)

veta

rkr

ed

e

tab

le

kw

ige

pr

ozo

ri

Ned

eq

om

, ka

d k

lup

e s

pa

vaju

,ka

o d

a j

e u

vo

du

po

ton

uo s

vet,

sam

o p

tic

e s

a s

lika

otv

ar

aju

uš

id

a m

uvq

i o

sluš

nu

let.

Ned

eq

om

,ka

d k

red

e s

pa

vaju

kr

aj

tab

la s

a k

oji

h j

e o

br

isa

n z

na

k:

po

wi

ho

vom

cr

ni

lu l

in

ije

ša

ra

jed

in

o s

un~

ev

zra

k.

Ned

eq

om

,ka

d k

wi

ge s

pa

vaju

i v

azd

uh u

ra

zred

pr

od

ir

e ~

ist

,sa

mo

vet

ar

kr

aj

pr

ozo

ra

ško

lsko

go

kr

en

e n

a g

ra

ni

li

st.

spa

vaju

– o

tva

ra

ju s

vet

– l

et

zn

ak –

zr

ak č

ist

– l

ist

(sun

čev

zra

k)

ša

ra

(va

zduh

) p

ro

di

re

(veta

r)

okr

en

e

muv

qi

sun

čev

ško

lski

Sp

ava

ju.

(Ako

su

pti

ce s

a s

lika

sh

vać

en

e k

ao

pr

ed

met,

on

da

je

tač

an

od

govo

r i

da

on

e o

tva

ra

ju u

ši

i o

sluš

kuj

u.)

118

5.O

bjas

ni z

na~e

we

stih

a iz

pos

ledw

e st

rof

e: u

sva

kom

e p

o je

dan

de~

ak `

ivi

.

77

51

JEZI^KE [KOLICE

3.Š

ta t

i m

isli

š: d

a li

su

klik

eri

kriv

i ka

d de

~aci

neš

to n

e zn

aju

u š

koli

?

DA

ili

NE

Ko

je, p

o t

vom

miš

qew

u, n

aj~e

š}

e za

to

kriv

?

4.P

repi

ši

iz p

esm

e dv

a op

isna

pri

deva

koj

a se

odn

ose

na k

like

re.

6.K

ad p

esni

k u

tre}

oj s

trof

i ka

`e

da s

ve n

a sv

etu

po t

one,

to

zna~

i:

a) K

like

ri s

u bu

~ni

i od

wih

ove

buke

se

niš

ta n

e ~u

je.

b) U

tok

u ig

re k

like

ri m

ogu

da n

esta

nu u

bar

i il

i sl

ivni

ku.

v) D

e~ac

i za

bora

ve n

a sv

e ok

o se

be d

ok i

graj

u kl

iker

e.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

7.P

odvu

ci u

pes

mi

tri

pore

|ew

a.

8.P

repi

ši

iz p

esm

e d

ve r

e~i

koje

pok

azuj

u da

su

klik

eri

za d

e~ak

a `

iva

bi}

a.

• kl

iker

i

• kl

iker

i

Razu

meš

pes

mu

i um

eš d

a iz

vede

š z

akq

učak

o p

onaš

awu

liko

va.

Umeš

da

iska

žeš

i o

bjas

niš

svo

j sta

v o

odre

|eno

j tem

i.

Pre

pozn

aješ

vrs

te p

ride

va u

reč

enic

i.

Razu

meš

pre

nese

no z

nače

we

reči

u p

esm

i.

Pre

pozn

aješ

pre

nese

no z

nače

we

reči

u p

esm

i.

Pre

pozn

aješ

pre

nese

no z

nače

we

reči

u p

esm

i.

76

2.N

a os

novu

~eg

a za

kqu~

uješ

da

de~a

k u

ovoj

pes

mi

mno

go v

oli

svoj

e kl

iker

e?Za

okru

`i

Tak

o je

tvr

dwa

ta~n

a, a

Nak

o je

net

a~na

.Tv

rdw

a:

JEZI^KE [KOLICE

51

Razu

meš

pes

mu

i um

eš d

a iz

vede

š z

akq

učak

o p

onaš

awu

liko

va.

On

opis

uje

klik

ere

sa m

nogo

poj

edin

osti

.T

N

On

bran

i kl

iker

e pr

ed u

~ite

qem

.T

N

On

skr

iva

klik

ere

tako

da

ih n

iko

ne v

idi.

TN

U^

IT

EQ

U

O,

u~i

teq

u,vr

ati

mi

kli

ker

e!

Tr

i k

am

en

ca

o

d k

am

en

a,

iz

pla

men

ala

vin

e,

sa r

am

en

a m

er

mer

-pla

ni

ne,

tri

dese

t d

an

a g

la~

an

ao

d t

ri

ma

jsto

ra

Br

a~

an

a,

a t

ri

sta

kle

nc

a

ob

la,

kõ

tri

ko

len

ca

n

a p

rst

u,

kõ

tri

bi

ser

na

zr

na

, kõ

o~

i s

rn

a,

i t

ri

si

va o

lovc

a

iz

xep

a t

vog

osn

ovc

a,

od

tr

i m

ajs

tor

a l

ive

na

, u

vod

i s

reb

rn

oj

umi

ven

a.

Ka

d t

ri

ka

men

ca

ska

ku}

u,

ka

d t

ri

sta

kle

nc

a š

ap

u}u,

ka

d t

ri

olo

vca

za

zvo

ne,

sve n

a s

vetu

po

ton

e.

O,

u~i

teq

u,

vra

ti m

i k

like

re!

U s

vako

me p

o j

ed

an

de~

ak `

ivi

i

ni

su o

ni

kr

ivi

š

to d

an

as

ne z

na

m.

Uč

en

ic

i.

Ili

: On

aj

ko

ji s

e i

gra

kli

ker

im

a n

a č

asu

um

est

o d

ap

azi

. I

li: M

no

go t

eš

ko

i n

eza

ni

mq

ivo

gr

ad

ivo

. I

li: L

ep

o v

rem

e.

ob

lasi

va

ska

kuć

u

ša

puć

u

kô

tri

ko

len

ca

kô

tri

bi

ser

na

zr

na

kô

oč

i s

rn

a

1.Za

što

je u

~ite

q d

e~ak

u uz

eo k

like

re?

Razu

meš

pes

mu

i um

eš d

a iz

vede

š z

akq

učak

o p

onaš

awu

liko

va.

Za

to š

to s

e i

gra

na

ča

su (

ra

zmi

{q

a o

kli

ker

im

a)

i n

e p

azi

.

Na

pr

im

er

:D

e~

aku

su k

liker

i k

ao

dr

ugo

vi.

Ili

:D

e~

aku

su k

liker

i n

ajv

e}

e z

ad

ovo

qst

vo.

119

1.K

oji

je d

eo {

kole

opi

san

u ov

om t

ekst

u?

a) h

odni

ci

b) u

~ion

ica

v) d

vori

{te

g) s

ala

za f

izi~

ko

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

U k

wiz

i [

kola

na d

uhov

it n

a~in

opi

san

je `

ivot

u {

koli

.

53

JEZI^KE [KOLICE

2.K

oji

~as

za t

ebe

traj

e na

jkra

}e,

a k

oji

najd

uè?

Obj

asni

za{

to.

• na

jkra

}e

• na

jdu`

e

78

1.K

akav

je o

vaj o

dlom

ak?

a) o

zbiq

an i

pou

~an

b) s

traš

an i

uzb

udq

iv

v) s

meš

an i

duh

ovit

g) z

abav

an i

taj

anst

ven

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

što

@ik

a D

row

a `

eli

da b

ude

tiga

r?

a) p

ravi

se

va`

an p

red

drug

ovim

a

b) b

rani

se

od s

trah

a k o

ji o

se}

a od

pro

fes

ora

v) `

eli

da n

asm

eje

prof

esor

a

g) `

eli

da p

oka`

e pr

ofes

oru

da z

na z

oolo

giju

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

3. 4.K

oja

ìv

otiw

a bi

ti

vole

o/vo

lela

da

bude

š?

Nap

iši

glav

ni r

azlo

g za

to.

52

Ume{

da

izve

de{

zak

qu~

ak o

pri

rodi

tek

sta.

Ume{

da

pove

è{

oso

bine

lik

a s

weg

ovim

pon

a{aw

em.

Ume{

da

odre

di{

(ob

jasn

i{)

zna~

ewe

re~i

.

Ume{

da

napi

{e{

kra

tak

teks

t.

HA

JDU

CI

(od

lom

ak)

Pr

ela

zim

o n

a r

azg

ovo

r š

ta b

i k

o v

ole

o d

a b

ude k

ao

ì

voti

wa

.–

Ja

bi

h n

ajv

iš

e v

ole

o d

a b

udem

ti

gar

– r

e}

i }

e D

ro

wa

– p

a k

ad

ri

kn

em

, d

a d

rš

}u

pr

of

eso

ri

od

men

e.

Uh,

što

bi

h u

ì

vao

! Z

am

isl

i~

as

zoo

logi

je,

pa

pi

ta m

en

e p

ro

feso

r:

„Zn

aš

li

ti

, @

iko

, š

ta j

e t

ozo

olo

gija

?” –

„Z

ar

ja

, ti

gar

, p

a d

a n

e z

na

m š

taje

zo

olo

gija

? Ja

sa

m z

oo

logi

ja!”

– g

rm

nem

ja

, p

a š

kr

gutn

em

zub

im

a i

ri

kn

em

, a

pr

of

eso

rzo

olo

gije

dr

ekn

e k

ao

ja

re k

ad

ga

ko

qu,

pa

po

leti

pr

avo

na

pr

ozo

r,

ra

zbi

je g

a g

lavo

mi

sko

~i

do

le u

dvo

ri

šte

. A

ja

se p

op

nem

na

pr

ozo

r d

vem

a p

red

wi

m š

ap

am

a,

pa

ja

wega

on

da

pi

tam

: „K

a`

ite

vi

sa

d m

en

i š

ta j

ezo

olo

gija

!“ E

, ta

ko b

ih

, vi

di

š,

uì

vao

!

[ko

la©

Kre

ativ

ni c

enta

r 20

047

9

Ume{

da

odre

di{

tem

u te

ksta

.

Do

ba

r o

dgo

vor

je i

ako

si

na

pi

sao

/na

pi

sala

da

ne b

ivo

leo

/vo

lela

da

bud

e{

neka

od

ì

voti

wa

i a

ko

to

ob

jasn

i{

.

Mo

è{

da

iza

ber

e{

bi

lo k

oji

pr

ed

met.

Va

`n

o j

e

da

na

ved

e{

ra

zlo

g zb

og

ko

jeg

ti n

a j

ed

no

m ~

asu

vrem

e p

ro

lazi

br

zo,

a n

a n

eko

m d

rug

om

sp

or

o.

Razu

me{

ide

ju t

ekst

a i

ume{

da

izra

zi{

svo

j sta

v.Š

ta je

zoo

logi

ja?

Obj

asni

svo

jim

re~

ima.

To

je p

red

met

u ko

jem

se u

~i

o `

ivo

tiw

am

a.

Ili

: To

je p

red

met

o `

ivo

tiw

sko

m s

vetu

.

120

55

JEZI^KE [KOLICE

2.P

odvu

ci u

tek

stu

re~e

nicu

iz

koje

se

vidi

da

pisc

u ov

og t

ekst

a ni

je u

vek

bilo

lepo

u {

koli

.

3.D

a li

ti

mis

li{

da

je o

d k

olev

k e p

a d

o gr

oba

naj

lep

{e

|a~

ko d

oba?

DA

ili

NE

Obj

asni

za{

to t

ako

mis

li{

.

Pre

pozn

aje{

u t

ekst

u pi

{~e

v st

av.

Ume{

da

iska

è{

i o

bjas

ni{

svo

j sta

v.

80

1.P

oruk

a ov

og t

ekst

a je

:

a) D

oma}

i za

daci

nis

u po

treb

ni.

b) D

oma}

i za

daci

su

razn

ovrs

ni.

v) D

oma}

i za

daci

su

dosa

dni.

g) D

oma}

ih z

adat

aka

je p

revi

{e.

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

JEZI^KE [KOLICE

2.Za

okru

ì

broj

isp

red

najm

awe

vero

vatn

og i

zviw

ewa

i ob

jasn

i sv

oj i

zbor

.

54

Razu

me{

ide

ju t

ekst

a.

Razu

me{

za{

to je

ne{

to n

ever

ovat

no i

um

e{ t

o da

obj

asni

{.

[ko

la©

Kre

ativ

ni c

enta

r 20

04

1 2 3

[ko

la©

Kre

ativ

ni c

enta

r 20

048

1

Ta

~a

n j

e s

vaki

od

govo

r k

oji

m s

i o

bja

sni

o/o

bja

sni

la z

a{

to j

e

izv

iw

ew

e n

eve

ro

vatn

o.

Na

pr

im

er

:M

oja

ma

ma

ne n

osi

mo

je

svesk

e n

a p

osa

o.

Ili

:U

{ko

lsko

m d

vor

i{

tu n

em

a v

ep

ro

va.

Va

`n

o j

e d

a n

ap

i{

e{

{ta

mi

sli

{ o

{ko

lski

m d

an

im

a.

Na

pr

im

er

:N

ajl

ep

{e j

e |

a~

ko

do

ba

za

to {

to s

e m

no

go d

ru`

im

o.

Ili

:M

en

i n

ije

za

to {

to m

or

a m

no

go d

a s

e u

~i

. I

li:N

e z

na

m j

er

ne z

na

m k

ako

je k

asn

ije

u `

ivo

tu.

1.O

~em

u se

gov

ori

u ov

om t

ekst

u?

a) o

tom

e k o

jim

se

pute

m t

reba

vra

titi

ku}

i

b) o

tom

e za

{to

je `

ivot

u {

koli

lep

v) o

tom

e ko

liko

je {

kola

uda

qen

a od

ku}

e

g) o

sve

mu

onom

e u

~em

u {

kols

ka d

eca

uìv

aju

Zaok

ru`

i sl

ovo

ispr

ed t

a~no

g od

govo

ra.

Ume{

da

odre

di{

tem

u (i

deju

) te

ksta

.

A d

a li

je b

a{ s

ve ta

ko?

121

1.A

sa

da

ti

pr

ep

or

u~i

dr

ugo

vim

a/d

rug

ar

ic

am

a n

eku

kw

igu

ko

ju b

i m

ogl

id

a p

ro

~i

taju

to

kom

ra

spus

ta.

Na

pi

{i

im

e p

isc

a,

na

slo

v kw

ige

, n

azi

vi

zda

va~

a i

go

di

nu

izd

aw

a,

a z

ati

m i

lust

ruj

(n

ac

rta

j) k

or

ic

e.

83

57

JEZI^KE [KOLICE

2.Uk

ratk

o pr

epri

~aj k

wig

u ko

ju s

i pr

epor

u~io

/pre

poru

~ila

drug

ovim

a/dr

ugar

icam

a.

Poz

naje

{ o

dlik

e de

lova

kw

ige.

Umeš

da

napi

šeš

saž

etak

(re

zim

e) t

ekst

a.

82

1.P

ove`

i na

slov

kw

ige

sa k

ratk

im o

piso

m w

ene

sadr

`in

e.

Ra

spus

t sa

mo

što

ni

je p

o~

eo

. O

sta

vqa

š š

kols

ke k

wi

ge,

ali

neke

dr

uge k

wi

ge ~

eka

ju d

a i

h o

tvo

ri

š i

u w

im

a u

`i

vaš

. Tvo

ji d

rug

ovi

iz

OŠ

Vuk

Ka

ra

xi

}p

rep

or

u~uj

u ti

da

pr

o~

ita

š k

wi

ge k

oje

su

se w

im

a n

ajv

iš

e d

op

ale

.

JEZI^KE [KOLICE

56

Umeš

da

pove

žeš

sad

ržin

u kw

ige

s na

slov

om k

wig

e.

Pri

liko

m b

rod

olom

a

u am

azo

nsko

j p

raš

umi

put

nic

iup

ozna

ju n

eobi

~nog

malo

gI

ndi

janc

a.

On

}e

im

pok

aza

ti

d

a j

e x

ungl

a m

nogo

zani

mq

ivi

ja,

ali

i m

nogo

op

asn

ija

neg

o š

to

su m

ogli

i d

a s

aw

aju

.

Ovo

je

pri

~a o

de~

aku

koj

i

im

a m

am

u i

tat

u, d

eke

i b

ake

i

sel

o s

veli

kom

treš

wom

i

bel

im

gus

kam

a.

Ovo

je

pri

~a

o t

ome

koli

ko s

u sv

ako

m `

ivo

m

bi}u

pot

reb

ni q

ubav,

ne`

nost

i

bri

ga.

Ova

j S

trahi

wa j

e i

sti

kao

ja.

St

aln

o up

ad

a u

nev

oqe:

sa

nast

avn

ic

im

a i

tet

kic

am

a,

rod

it

eqi

ma,

sest

rom

i w

eni

md

e~ko

m,

pri

jat

eqi

ma..

. Š

ta m

u se

tek

deš

ava

kad

se

zaq

ubi

–

pravi

hor

or!

Sup

er z

aba

va

za v

rel

o le

to!

Tvo

j te

kst

tr

eb

a d

a z

ai

nte

resu

je t

voje

dr

ugo

ve i

dr

uga

ri

ce

da

i o

ni

pr

o~

ita

ju k

wi

gu k

oju

im

pr

ep

or

u~uj

e{

.

U t

ekst

u tr

eb

a p

om

en

uti

tem

u kw

ige

, gl

avn

e j

una

ke

i o

no

{to

je u

kw

izi

za

ni

mq

ivo

.

Tok

om l

eta

Ki

jam

u i

weg

ove

pri

jat

eqe

Ka

vabe

a

i J

am

a{

it

u za

okup

qa

ra

doz

na

lost

u v

ezi

sa

sm

r}u

po{

to

je

umrla

Ja

ma

{i

ti

na

ba

ba.

Od

lu~i

li s

u d

a v

i{

e sa

zna

ju

o sm

rt

i i

za

to

na

dzi

ru

oron

ulog

st

arc

a i

z ko

m{

ilu

ka.

Ali

dok

on

i p

osm

at

ra

ju s

ta

rc

a,

i o

n p

osm

at

ra

wi

h. T

ako

po~

iw

e

jed

no

neo

bi~n

o p

ri

jat

eqst

vo.

Ka

zum

i J

am

oto

PR

IJA

TE

QI

Kr

ea

tivn

i c

en

tar

20

00

Na

pr

im

er

:

123

TA

BE

LE

S R

AS

PO

RE

DO

M Z

AD

AT

AK

A,

PO

OP

IS

IM

A Z

NA

WA

I U

ME

]A

, U

SV

AK

OJ

CE

LI

NI

I S

VA

KO

M R

AD

NO

M L

IS

TU

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

eks

tu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•č

ita

jed

no

sta

vne s

like

, ta

bele

, gr

af

iko

ne,

ma

pe;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

ita

belu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

teks

ta,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

eks

tu (

on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se č

ita

ju

izm

eđ

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

ič

ite

od

no

se u

teks

tu (

tem

a,

id

eja

, li

kovi

; b

itn

o–

neb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje v

rem

en

ski

sle

dd

oga

đa

ja u

teks

tu);

izv

od

i z

akq

učke

u v

ezi

sa

sa

dr

ži

no

m i

dr

ugi

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

na

osn

ovu

teks

ta i

/ili

svo

g i

skus

tva

)

•r

azl

ikuj

e o

bli

ke k

azi

vaw

a –

pr

ip

ove

da

we,

op

isi

vaw

e,

di

jalo

g...

•f

or

mul

iš

e i

ar

gum

en

tuje

svo

j st

av

o r

azl

ič

iti

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

tem

i,

id

eji

,li

kovi

ma

, st

avu

aut

or

a i

sl.

)

•up

or

eđ

uje d

va t

eks

ta i

li v

iš

e w

ih

i u

oč

ava

sli

čn

ost

i i

ra

zli

ke m

e|

u w

im

a

•p

rep

ozn

aje

reč

en

ič

ne č

lan

ove

(su

bje

ka

t, p

red

ika

t, a

tri

but

, o

bje

ka

t, p

ri

loš

ke o

dr

ed

be)

•p

ozn

aje

i p

ri

mew

uje p

ra

vop

isn

u n

or

mu

(do

ni

voa

do

ko

jeg

se o

na

ob

ra

đuj

e

u č

etvr

tom

ra

zred

u)

•r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

eč

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

čew

u (u

sva

kod

nevn

im

situ

ac

ija

ma

, ka

o i

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

)

1. U

PO

ZNA

TOM

I N

EP

OZN

ATO

M S

VE

TU^ITAWE GRAMATIKA

89

1011

1213

147

65

43

21 1.

1.

1.

1.

2.

2.

3.

2.

2.

1.

1.

2.

1.

1.

2.

2.

2.

3.

4.

4.

5. 6.

1.

1.

2.

1.

2.

1.

2.

2.

3.

3.

4.

3.

3.

4.

5.

PISA-WE

2.

3.

4.

1.

1.

124

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

•p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

ževn

ih

i n

ekw

iž

evn

ih

teks

tova

i w

ih

ove

osn

ovn

e o

dli

ke

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

eks

tu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•č

ita

jed

no

sta

vne s

like

, ta

bele

, gr

af

iko

ne,

ma

pe;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

i t

ab

elu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

teks

ta,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

eks

tu (

on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se č

ita

ju i

zmeđ

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

ič

ite

od

no

se u

teks

tu (

tem

a,

id

eja

, li

kovi

; b

itn

o –

neb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje v

rem

en

ski

sle

d d

oga

đa

ja u

teks

tu);

izv

od

i z

akq

učke

u v

ezi

sa

sa

dr

ži

no

m i

dr

ugi

mele

men

tim

a t

eks

ta (

na

osn

ovu

teks

ta i

/ili

svo

g i

skus

tva

)

•ko

ri

sti

delo

ve t

eks

ta i

kw

ige

(o

sno

vni

teks

t, p

asu

s, s

tih

, st

ro

fu,

sa

dr

ža

j, r

eč

ni

k,

vod

ič

za

ra

d)

•r

eko

nst

rui

še r

ed

osl

ed

do

gađ

aja

u t

eks

tu;

ra

zum

e l

ogi

čku

or

gan

iza

ci

ju t

eks

ta (

ka

da

su

reč

en

ic

e i

li p

asu

sii

spr

em

eta

ni

ili

izo

sta

vqen

i)

•f

or

mul

iš

e i

ar

gum

en

tuje

svo

j st

av

o r

azl

ič

iti

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

tem

i,

id

eji

, li

kovi

ma

, st

avu

aut

or

a i

sl.

)

•p

ozn

aje

zn

ač

ew

a r

eč

i i

fr

aze

olo

giza

ma

ko

ji s

e u

po

treb

qa

vaju

u s

vako

dn

evn

oj

kom

uni

ka

ci

ji (

u kuć

i,

ško

li i

sl.

),ka

o i

on

ih

ko

ji s

e j

avq

aju

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

(u

uxb

en

ic

im

a,

kw

iga

ma

iz

lekti

re i

sl.

)

2. U

SV

ETU

@I

VO

TIW

A

^ITAWE GRAMATIKA

1516

1718

1920

1.

1.

2.

1.

1.

2.

2.

1.

2.

2.

3.

2.

3.

4.

4.

3.

4.

•p

ozn

aje

osn

ovn

e l

eks

i~

ke o

dn

ose

– s

in

on

im

iju

i a

nto

ni

mi

ju

3.

6.

3.

5.

8.

3.

4.

5.

6.

7.

1.

125

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

•r

azl

ikuj

e p

od

vrst

e r

eč

i (

vrst

e i

men

ic

a,

pr

id

eva

, b

ro

jeva

)

•r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

eč

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

čew

u (u

sva

kod

nevn

im

si

tua

ci

jam

a,

ka

o i

u š

kols

ki

mte

ksto

ivi

ma

)

•p

rep

ozn

aje

reč

en

ič

ne č

lan

ove

(su

bje

ka

t, p

red

ika

t, a

tri

but

, o

bje

ka

t, p

ri

loš

ke o

dr

ed

be)

•gr

ad

i r

eč

i i

wi

ho

ve o

bli

ke p

rem

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

(um

aw

en

ic

e,

uveć

an

ic

e;

ro

d,

br

oj,

li

ce,

gla

gols

ko v

rem

e)

•sa

sta

vqa

ja

snu,

lo

gič

nu,

gr

am

ati

čki

isp

ra

vnu

i s

tils

ki

ko

rektn

u r

eč

en

ic

u

•p

ozn

aje

i p

ri

mew

uje p

ra

vop

isn

u n

or

mu

(do

ni

voa

do

ko

jeg

se o

na

ob

ra

đuj

e u

čet

vrto

m r

azr

ed

u)

GRAMATIKA PISAWE15

1617

1819

20

10.

9.

10.

11.

4.

5.

8.

6.

7.

8.

7.

9.

9.

126

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

eks

tu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

2526

2728

2930

31

•č

ita

jed

no

sta

vne s

like

, ta

bele

, gr

af

iko

ne,

ma

pe;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

i t

ab

elu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

teks

ta,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

u t

eks

tu (

on

e k

oje

su

di

rektn

o d

ate

i o

ne k

oje

se č

ita

ju i

zmeđ

u r

ed

ova

) i

po

vezu

je i

h;

ra

zum

e r

azl

ič

ite

od

no

se u

teks

tu (

tem

a,

id

eja

, li

kovi

; b

itn

o –

neb

itn

o;

gla

vno

– s

po

red

no

; uz

ro

k –

po

sled

ic

a;

ci

q –

sr

ed

stvo

; o

dr

eđ

uje v

rem

en

ski

sle

d d

oga

đa

ja u

teks

tu);

izv

od

i z

akq

učke

u v

ezi

sa

sa

dr

ži

no

m i

dr

ugi

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

na

osn

ovu

teks

ta i

/ili

svo

gi

skus

tva

)

•r

azl

ikuj

e o

bli

ke k

azi

vaw

a –

pr

ip

ove

da

we,

op

isi

vaw

e,

di

jalo

g...

•up

or

eđ

uje d

va t

eks

ta i

li v

iš

e w

ih

i u

oč

ava

sli

čn

ost

i i

ra

zli

ke m

e|

u w

im

a

•f

or

mul

iš

e i

ar

gum

en

tuje

svo

j st

av

o r

azl

ič

iti

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

tem

i,

id

eji

, li

kovi

ma

, st

avu

aut

or

a i

sl.

)

•p

rep

ozn

aje

vr

ste r

eč

i (

im

en

ic

e,

gla

gole

, p

ri

deve

, za

men

ic

e i

br

oje

ve)

•p

rep

ozn

aje

i s

ast

avq

a r

eč

en

ic

e r

azl

ič

ite

po

ob

liku

i k

om

uni

ka

tivn

oj

fun

kc

iji

(p

otv

rd

ne,

od

ri

čn

e;

ob

ave

šta

jne,

upi

tne,

zap

ove

dn

e,

uzvi

čn

e)

•p

ozn

aje

zn

ač

ew

a r

eč

i i

fr

aze

olo

giza

ma

ko

ji s

e u

po

treb

qa

vaju

u s

vako

dn

evn

oj

kom

uni

ka

ci

ji(u

kuć

i,

ško

li i

sl.

), k

ao

i o

ni

h k

oji

se j

avq

aju

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

(u

uxb

en

ic

im

a,

kw

iga

ma

iz

lekti

re i

sl.

)

•r

azl

ikuj

e u

pr

avn

i i

neup

ra

vni

go

vor

3. U

DR

U[

TVU

DE

CE

I O

DR

AS

LI

H

^ITAWE GRAMATIKA

2423

2221

1.

1.

1.

1.

2.

1.

2.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

1.

2.

2.

1.

1.

2.

4.

3.

3.

2.

4.

4.

2.

3.

3.

4.

5.

5.

3.

4.

6.

8.

9.

10.

2.

3.

4.

4.

3.

5.

5.

6.

7.

8.

1.

2.

7.

8.

9.

5.

127

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

•p

rep

ozn

aje

reč

en

ič

ne č

lan

ove

(su

bje

ka

t, p

red

ika

t, a

tri

but

, o

bje

ka

t, p

ri

loš

ke o

dr

ed

be)

2526

2728

2930

31

•r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

eč

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

čew

u (u

sva

kod

nevn

im

si

tua

ci

jam

a,

ka

oi

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

)

•p

ret

var

a r

eč

en

ic

e s

a u

pr

avn

im

go

vor

om

u r

eč

en

ic

e s

neup

ra

vni

m g

ovo

ro

m i

ob

rn

uto

•um

e d

a n

ap

iš

e p

lan

za

pr

oč

ita

ni

teks

t, p

lan

za

pi

saw

e n

ovo

g te

ksta

GRAMATIKA PISAWE24

2322

21

5.

6.

6.

7.

10.

11.

2.

1.

3.

8.

6.

7.

128

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

•p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

ževn

ih

i n

ekw

iž

evn

ih

teks

tova

i w

ih

ove

osn

ovn

e o

dli

ke

•p

ro

na

lazi

in

fo

rm

ac

ije

ko

je s

u d

ir

ektn

o d

ate

u t

eks

tu,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•č

ita

jed

no

sta

vne s

like

, ta

bele

, gr

af

iko

ne,

ma

pe;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

ita

belu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

teks

ta,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•p

ro

nala

zi i

nf

or

mac

ije

u t

ekst

u (o

ne

koje

su

di

rek

tno

date

i o

ne

koje

se

čita

ju i

zmeđ

u r

edo

va)

i p

ove

zuje

ih;

razu

me

razl

iči

te o

dn

ose

u t

ekst

u (t

ema, i

dej

a, l

iko

vi; b

itn

o –

neb

itn

o;

glavn

o –

sp

or

edn

o; u

zro

k –

po

sled

ic

a; c

iq

– s

red

stvo

; odr

eđuj

e vr

emen

ski

sle

d d

oga

đaja

u

teks

tu);

izv

odi

zakq

učke

u v

ezi

sa s

adr

ži

no

m i

dr

ugi

m e

lem

enti

ma t

ekst

a (

na o

sno

vu t

ekst

ai

/ili

svo

g i

skus

tva)

•r

eko

nst

rui

{e r

ed

osl

ed

do

ga|

aja

u t

eks

tu;

ra

zum

e l

ogi

~ku

or

gan

iza

ci

ju t

eks

ta (

ka

da

su r

e~

en

ic

e i

li p

asu

si i

spr

em

eta

ni

ili

izo

sta

vqen

i)

•up

or

e|

uje d

va t

eks

ta i

li v

i{

e w

ih

i u

o~

ava

sli

~n

ost

i i

ra

zli

ke m

e|

u w

im

a

•f

or

mul

iš

e i

ar

gum

en

tuje

svo

j st

av

o r

azl

ič

iti

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

tem

i,

id

eji

,li

kovi

ma

, st

avu

aut

or

a i

sl.

)

4. U

SL

OB

OD

NO

VR

EM

E

^ITAWER

ad

ni

li

st

1.

1.

1.

1.

2.

3738

3940

4142

4344

4536

3534

3332

1.

3.

2.

1.

2.

2.

1.

3.

4.

2.

4.

4.

1.

1.

1.

2.

3.

2.

2.

1.

2.

1.

1.

1.

2.

2.

2.

2.

3.

3.

3.

4.

3.

•p

rep

ozn

aje

ob

lič

ke k

ate

gor

ije

pr

om

en

qi

vih

reč

i (

ro

d,

br

oj,

li

ce,

gla

gols

ko v

rem

e..

.)

•p

ozn

aje

zn

ač

ew

a r

eč

i i

fr

aze

olo

giza

ma

ko

ji s

e u

po

treb

qa

vaju

u s

vako

dn

evn

oj

kom

uni

ka

ci

ji (

u kuć

i,

ško

li i

sl.

), k

ao

i o

ni

h k

oji

se j

avq

aju

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

(u

ux

ben

ic

im

a,

kw

iga

ma

iz

lekti

re i

sl.

)

2.

3.

5.

5.

GRAMATIKA

•r

azl

ikuj

e u

pr

avn

i i

neup

ra

vni

go

vor

3.

129

•r

azl

ikuj

e p

od

vrst

e r

eč

i (

vrst

e i

men

ic

a,

pr

id

eva

, b

ro

jeva

)

•r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

eč

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

čew

u (u

sva

kod

nevn

im

situ

ac

ija

ma

, ka

o i

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

)

•gr

ad

i r

eč

i i

wi

ho

ve o

bli

ke p

rem

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

(um

aw

en

ic

e,

uveć

an

ic

e;

ro

d,

br

oj,

lic

e,

gla

gols

ko v

rem

e)

•p

ozn

aje

i p

ri

mew

uje p

ra

vop

isn

u n

or

mu

(do

ni

voa

do

ko

jeg

se o

na

ob

ra

đuj

e u

~et

vrto

mr

azr

ed

u)

•sa

sta

vqa

teks

tove

ko

ji p

ri

pa

da

ju o

sno

vni

m ž

an

ro

vim

a p

isa

ne k

om

uni

ka

ci

je (

po

ruk

u,o

ba

veš

tew

e,

po

zivn

ic

u, k

ra

tko

pi

smo

)

GRAMATIKA PISAWE

4.

4.

4.

3.

6.

7.

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

3738

3940

4142

4344

4536

3534

3332

130

Ob

last

Ni

voO

pi

s zn

aw

a

i u

me}

au~

en

ik/u

~en

ic

a:

Ra

dn

i l

ist

•p

rep

ozn

aje

vr

ste k

wi

ževn

ih

i n

ekw

iž

evn

ih

teks

tova

i w

ih

ove

osn

ovn

e o

dli

ke

•uo

ča

va d

elo

ve t

eks

ta i

kw

ige

: i

me a

uto

ra

, n

asl

ov,

po

dn

asl

ov,

osn

ovn

i t

eks

t, p

asu

s, s

ad

rž

aj,

reč

ni

k,

sti

h,

str

of

u

•č

ita

jed

no

sta

vne s

like

, ta

bele

, gr

af

iko

ne,

ma

pe;

ume d

a n

ac

rta

sli

ku

ili

da

po

pun

i t

ab

elu

na

osn

ovu

li

nea

rn

og

teks

ta,

pr

em

a z

ad

ato

m k

ri

ter

iju

mu

•p

ro

nala

zi i

nf

or

mac

ije

u t

ekst

u (o

ne

koje

su

di

rek

tno

date

i o

ne

koje

se

čita

ju i

zmeđ

u r

edo

va)

i p

ove

zuje

ih;

razu

me

razl

iči

te o

dn

ose

u t

ekst

u (t

ema, i

dej

a, l

iko

vi; b

itn

o –

neb

itn

o; g

lavn

o –

spo

red

no

; uzr

ok

– p

osl

edi

ca; c

iq

– s

red

stvo

; odr

eđuj

e vr

emen

ski

sle

d d

oga

đaja

u t

ekst

u); i

zvo

di

zakq

učke

u v

ezi

sa s

adr

ži

no

m i

dr

ugi

m e

lem

enti

ma t

ekst

a (

na o

sno

vu t

ekst

a i

/ili

svo

g i

skus

tva)

•ko

ri

sti

delo

ve t

eks

ta i

kw

ige

(o

sno

vni

teks

t, p

asu

s, s

tih

, st

ro

fu,

sa

dr

ža

j, r

eč

ni

k,

vod

ič

za

ra

d)

•f

or

mul

iš

e i

ar

gum

en

tuje

svo

j st

av

o r

azl

ič

iti

m e

lem

en

tim

a t

eks

ta (

tem

i,

id

eji

, li

kovi

ma

,st

avu

aut

or

a i

sl.

)

•p

rep

ozn

aje

vr

ste r

eč

i (

im

en

ic

e g

lago

le,

pr

id

eve

, za

men

ic

e i

br

oje

ve)

•r

azl

ikuj

e p

od

vrst

e r

eč

i (

vrst

e i

men

ic

a,

pr

id

eva

, b

ro

jeva

)

•r

azl

ikuj

e i

up

otr

eb

qa

va r

eč

i u

osn

ovn

om

i p

ren

ese

no

m z

na

čew

u (u

sva

kod

nevn

im

si

tua

ci

jam

a,

ka

o i

u š

kols

ki

m t

eks

tovi

ma

)

•sa

sta

vqa

jed

no

sta

van

kr

a}

i n

ar

ati

vni

teks

t, d

esk

ri

pti

van

teks

t i

di

jalo

g

5. U

[K

OL

I

^ITAWE

•p

ozn

aje

osn

ovn

e l

eks

i~

ke o

dn

ose

– s

in

on

im

iju

i a

nto

ni

mi

ju

•p

iš

e s

až

eta

k (

rezi

me)

kr

ać

eg

i/i

li j

ed

no

sta

vni

jeg

teks

ta

1.

2.

1.

1.

1.

2.

3.

1.

2.

1.

2.

1.

1.

1.

1.

1.

2.

2.

3.

2.

1.

3.

4.

5.

3.

4.

5.

3.

4.

2.

5.

4.

6.

6.

5.

3.

4.

2.

6.

7.

8.

7.

2.

2.

3.

3.

4647

4849

5051

5253

5455

5657

GRAMATIKA PISAWE

131

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu rečeno, namewena je uvežbavawu i proveri čitalačke sposobnosti, odnosno razumevawapročitanog. Čitajući različite vrste tekstova i odgovarajući na zahteverazličitih nivoa težine, učenik/učenica postepeno se osposobqava zasamostalno čitawe i istraživawe teksta, wegovih površinskih, ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi s različitimelementima teksta.

Radni listovi i rešewa zahteva u wima omogućuju učitequ i roditeqimada prate postepeno napredovawe deteta, da otkriju i razumeju wegoveslabosti u ovom procesu i da mu pomognu da ih savlada.

Imajući na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima koristili smo tekstove različitih autora i iz različitih izvora, i to u izvornomobliku, kao i u obliku prilagođenom ovoj nameni. Navodimo ih pobrojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored toga, koristili smoi narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih enciklopedija, časopisa,sa Interneta i iz drugih izvora.

Qubica Ćorović, Vodič kroz Beograd



Tatjana Rodić, S decom oko sveta

Tatjana Rodić, S decom oko sveta

Branko V. Radičević, Priča o Žutki

Desanka Maksimović, Kratkovečna

Vlada Stojiqković, Pismopisac

Danil Harms, Kako je Maša naterala magarca da je odveze u grad

Branko V. Radičević, Pas laje

Branislav Crnčević, Prvo kuče

Efraim Kišon, Moje zlato spava

Branko V. Radičević, Unuk i deda i tri tačke27

25

23

22

21

20

19

18

11

10

3

2

1

KORIŠĆENI TEKSTOVI

Karel Čapek, Zbirka maraka

Branislav Nušić, Autobiografija

Dušan Radović, Namerno i slučajno; Misli

Aleksandar Popović, Pepequga

Momo Kapor, 011

Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad

Qubica Sikimi}, De~je igre nekad i sad

Stevan Raičković, Nedeqa u školi

Dragan Lukić, Učitequ

Branislav Nušić, Hajduci

Jasminka Petrović, Škola



29

30

31

39

55

54

53

52

40

50

51

43

44

132

JEZ

I^

KE

[K

OL

IC

E

autori

ilustrovao

recenzenti

urednik

lektor

likovni urednik

grafi~ko oblikovawe

izdava~

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Spomenka MarkovićSlobodanka ŽivkovićJelisaveta Delićmr Aleksandra Stanić

Aleksandar Stoj{i}

dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologijuFilozofskog fakulteta u Beogradudoc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd Jovan Mici}, profesor razredne nastave, O[ Josif Pan~i}, BeogradMirjana Sloboda, profesor razredne nastave, O[ Skadarlija, Beograd

mr Aleksandra Stani}

mr Aleksandra Markovi}

Du{an Pavli}

Dragica Din~i}

Kreativni centarGradi{tanska 8Beogradtel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.rs

mr Qiqana Marinkovi}

Grafiprof, Beograd

3.000

© Kreativni centar 2008

JEZI^KE[KOLICE 4RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKSA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INEdrugo izdawe

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41(075.2)(076)

JEZI^KE {kolice 4 : radni listovi zasrpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoate`ine / [autori Spomenka Markovi} … [i dr.] ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. - 2. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009(Beograd : Grafiprof). - 132. str. : ilustr. ; 30 cm

Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. -Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-623-01. Markovi}, Spomenka [autor]

COBISS.SR-ID 167855372

jezi^ke [kolice 4 - velikadecazamaleljude.files.wordpress.com · tekstova ve} i drugih vrsta...

Documents