jezgro kurikuluma za predškolski odgoj ... - · pdf filednička pitanja dokumenata...

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada – Government

Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Ministry of Education Science and Technology

JEZGRO KURIKULUMA

ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OBRAZOVANJE NA KOSOVU

2012.

MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE

Uredništvo:

Nehat Mustafa

Drita Kadriu

Ramush Lekaj

Jezićki urednik:

Sulejman Dermaku

Slaganje: Granit Salihu - KGT

Naslovna strana: Granit Salihu - KGT

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada – Government

Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Ministry of Education Science and Technology

Br. 290/01B Datum: 22.10.2012. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), u skladu sa članovima 4, 21, 22 Zakona br. 03/L-189 o javnoj upravi Republike Kosova, (Službeni List, br. 82, 21. oktobar 2010) kao i na osnovu člana 8 stav 1.4 i priloga 6 Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije Premijera i ministarstva, kao i Okvira kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja Republike Kosova usvojenog odlukom br. 262/0 18 datuma 29.08.2011, donosi:

ODLUKU 1. Usvaja se dokumenat: Jezgro kurikuluma za predškolski odgoj i

obrazovanje na Kosovu. 2. Dokument: Jezgro kurikuluma za predškolski odgoj i obrazovanje na

Kosovu, je kompletiran i primenjivan za preduniverzitetsko obrazovanje na Kosovu.

3. Odluka stupa na snagu na dan potpisivanja

Obrazloženje Dokument: Jezgro kurikuluma za visoko srednju obrazovanje cilja neprekidnu i naprednu promenu predunivezitetskog obrazovanja u Republici Kosovo, postavlja temelje poboljšanja kvaliteta i jednakosti za primenu kurikuluma za sve đake. Ovaj dokument će služiti kao prava osnova za izradu i primenu niza drugih dokumenata, planova i programa, školskih udžbenika i drugih pedagoških uputstava za razvijanje obrazovanja trećeg preduniverzitetskog nivoa, stoga je odlučeno kao u dispozitivu ove odluke.

Odluka se šalje:

• Kabinetu Ministra; • Kancelariji GS; • Odeljenju za Razvoj Preduniverzitetskog

Obrazovanja (RPO); • Arhivi.

Reč ministra Učenici, nastavnici, roditelji, predstavnici obrazovanja i vi građani Republike Kosova, pre godinu dana u rukama svih onih koji su na bilo koji način bili povezani sa predunivezitetskim obrazovanjem, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju Republike Kosovo, nakon usvajanja, donelo je Okvir kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. Sada, na osnovu ovog dokumenta-jezgro kurikuluma, se promoviše jedna nova usitnjena i veoma konkretna vizija Vlade Republike Kosovo. Ovaj dokument je namenjen i služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednicama u celini. Značaj jezgra kurikuluma, struktura, ciljevi i načela preduniverzitetskog obrazovanja su težine jednog osnovnog dokumenta, koji određuje i reguliše načine nastave, učenja, metodologije, ocenjivanja, itd. Sadržaji ovog dokumenta su obavezni da se primenjuju u svim javnim i privatnim obrazovnim ustanovama u Republici Kosovo. Jezgro kurikuluma sadrži celu strukturu predškolskog i osnovnog, nisko srednjeg i visoko srednjeg obrazovanja. Unutrašnji sadržaji detaljno određuju funkcije u obrazovanju na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja, stručnosti učenja, stepene kurikuluma, rezultate učenja, oblasti kurikuluma, nastavne planove, izbornu nastavu, uputstva (metodologije) organizovanja procesa nastave, ocenjivanje učenika i druge aspekte u vezi primenjivanja. Ovi dokumenti, verujem da ispunjavaju sve potrebe društva za svaki formalni nivo preduniverzitetskog obrazovanja. To stvara nove mogućnosti za razvijanje učenika, znanja, veština, stavova i vrednosti za uzgajanje ličnog, nacionalnog identiteta, državne i kulturne pripadnosti, za promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti, razvijanje odgovornosti prema sebi, drugima, društvu i životnoj sredini, kao i da bude pripremljen za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima, za razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije kao procesa doživotnog učenja. Profesionalnom posvećenošću je omogućeno primenjivanje jezgra kurikuluma na dosledan i održiv način u svim formalnim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja. Ovaj cilj je postignut oslanjajući se na princip sveobuhvatnosti, razvoj stručnosti, integrisane i koherentne nastave i učenja, na autonomiju i fleksibilnost na nivou škole, na odgovornosti i polaganje računa. Principi koji će svakako uticati na poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Svi dokumenti jezgra kurikuluma su strukturisani oko jednog sistema od šest glavnih stručnosti i izgrađeni na sedam kurikulumskih oblasti. Želim da osiguram sve kome je posvećen ovaj dokument, da su formalni nivoi predunverzitetskog obrazovanja na Kosovu u skladu sa Međunarodnim standardom klasifikacije obrazovanja (MSKO) izrađenim od strane UNESCO-a. Zato, nadam se da je urađen rad od ključnog značaja i za dugoročnu održivost da bi se jezgro kurikuluma moglo primeniti na svim nivoima formalnog preduniverzitetskog obrazovanja, počevši od predškolskog vaspitanja do osnovnog obrazovanja, nižeg srednjeg obrazovanja, visokog srednjeg obrazovanja (za gimnazije i stručne škole). Na ovaj način, Ministarstvo ispunjava još jedan cilj vladinog projekta, da ovaj dokument omogućava napredak u razvoju stručnosti kod učenika, u razvijanju uspešnih nastavnika, i da roditelji precizno prete dostignuća svoje dece. Jezgro kurikuluma omogućava izradu planova i programa sa osnovom na školama, udžbenicima i drugim izvorima, kao i mnogim drugim dokumentima koje olakšavaju nastavu i učenje na osnovu stručnosti. Ovim važnim i odražavajućim korakom reformi obrazovnog sistema Republike Kosova se kompletira i pokazuje posvećenost za finalizaciju našeg projekta za Evropsko obrazovanje sa međunarodnim priznanjem. S poštovanjem, Prof. dr. Ramë Buja, Ministar

Skraćenice JK Jezgro kurikuluma RUS Rezultati učenja po stepenu OK Oblast kurikuluma SK Stepen kurikuluma KK Kurikulum Kosova OKK Okvir kurikuluma Kosova RNF Rezultati učenja po oblasti MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije V Veština P Predmet RUP Rezultati učenja po predmetu PP Plan i program T Tema RMT Rezultati učenja po temama RG Radna grupa

Sadržaj

Odluka ........................................................................................................................................................................... 3 Reč Ministra.................................................................................................................................................................... 4 Skraćenice ..................................................................................................................................................................... 5

I. Uvod Značaj jezgra Kurikuluma .................................................................................................................................... 10 Struktura preduniverzitetskog obrazovanja ........................................................................................................ 10 Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja ................................................................................................................. 12 Struktura jezgra Kurikuluma ............................................................................................................................... 13

II. Jezgro Kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje 1. Šta je jezgro Kurikuluma? ................................................................................................................................. 16 2. Struktura jezgra Kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje .............................................. 16 3. Osobine osnovnog obrazovanja (I – V razredi) ............................................................................................ 17 4. Stručnosti učenja .............................................................................................................................................. 17 5. Stepeni Kurikuluma .......................................................................................................................................... 18

III. Oblasti Kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje Oblasti Kurikuluma. ............................................................................................................................................... 32 Rezultati učenja po oblasti Kurikuluma ( RUO ) ...............................................................................................32 Struktura oblasti Kurikuluma .............................................................................................................................. 32 Oblast Kurikuluma – Jezici i komunikacija ............................................................................................................ 33 Oblast Kurikuluma- Umetnosti ........................................................................................................................... 40 Oblast Kurikuluma - Matematika ..........................................................................................................................48 Oblast kurikuluma–Prirodne nauke ........................................................................................................................ 55 Oblast kurikuluma – Društvo i životna sredina ..................................................................................................... 63 Oblast kurikuluma - Zdravlje i blagostanje ............................................................................................................ 70 Oblast kurikuluma –Život i rad ............................................................................................................................... 77

IV. PLANOVI I PROGRAMI 1. Definicija ............................................................................................................................................................... 88 2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za preduniverzitetsko obrazovanje .............................................. 88 3. Nastavni plan za predškolski razred i osnovno obrazovanje ......................................................................... 89 4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana ........................................................................................................... 91 5. Sprovođenje nastavnog plana ........................................................................................................................... 91 6. Autonomija škole ................................................................................................................................................. 92

V. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVO 1. Koncepti ....................................................................................................................................................................... 95 2. Svrha.................. ........................................................................................................................................................... 96 3. Sadržaj i realizacija ...................................................................................................................................................... 96 4. Struktura Izbornog kurikuluma ............................................................................................................................... 96 5. Postupak za izradu izbornog kurikuluma ............................................................................................................... 96 6. Procedure za odabir izbornog predmeta ................................................................................................................. 96 7. Sprovođenje ................................................................................................................................................................. 96

VI. OPŠTA METODOLOGIJA – UPUTSTVA 1. Uvod ............................................................................................................................................................................ 100 2. Definicija.................................................................................................................................................................... 100 3. Povezanost rezultata učenja po stepenima sa rezultatima učenja po oblastima kurikuluma/ nastave ....... 100 4. Nastava i učenje sa učenikom U centru i sveobuhvatnost. ................................................................................ 101 5. Nastava i učenje zasnovano na integrisani pristup............................................................................................... 102 6. Nastava i Učenje Zasnovano na Stručnosti. .......................................................................................................... 102 7. Diferencirana nastava i učenje ................................................................................................................................ 103 8. Među-nastavna pitanja ............................................................................................................................................. 104 9. Van-nastavna pitanja ................................................................................................................................................ 104

VII. OCENJIVANJE– OPŠTA UPUTSTVA 1. Uvod ........................................................................................................................................................................... 108 2. Svrhe ocenjivanja .................................................................................................................................................... 108 3. Osnovna načela ocenjivanja. .................................................................................................................................. 108 4. Unutrašnje ocenjivanje. ......................................................................................................................................... 108 5. Spoljašnja ocenjivanja ........................................................................................................................................... 111

Bibliografija .............................................................................................................................................. 126 U izradi jezgra kurikuluma učestvovali su: .......................................................................................... 128

I. UVOD

Značaj jezgra kurikuluma

Struktura preduniverzitetskog obrazovanja

Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja

Načela preduniverzitetskog obrazovanja

Zajednička pitanja dokumenata jezgra kurikuluma

Struktura jezgre kurikuluma

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU

Značaj jezgra kurikuluma

Jezgro kurikulum je dokumenat koji u kosovskim školama čini primenjivo Okvir kurikuluma Kosova, usvojen od strane MONT-a u avgust 2011. godine. Ovim dokumentom su utvrđuju rezultati kompetencija za različite oblasti života, izraženi kroz činjenično i proceduralno znanje, kroz veštine, stavove i vrednosti koje treba razviti kod učenika tokom određenih vremenskih perioda kao i pristupe, metodologije primene, nadgledanje i ocenjivanje. Takođe, ovaj dokument određuje raspodelu vremena po oblastima kurikuluma i međusobnim vezama, koji omogućavaju napredak u razvoju veština kod učenika.

Dokumenat jezgra kurikuluma podržava: • učenike - u njihovom postepenom razvoju, u razvoju veština za doživotno obrazovanje i laku

socijalnu integraciju, pripremajući ih za suočavanje sa životnim izazovima; • nastavnike - tokom planiranja i realizacije uspešnog rada sa učenicima - nastavne aktivnosti u

učionici i izvan učionice, prilikom odgovora na pitanja: zašto i zbog čega učenici treba da uče; šta, kada, koliko i kako će učiti učenici, kao i šta, kada i kako će se oceniti dostignuća učenika- realizacija i efikasnost nastavnih aktivnosti i

• roditelje - za tačno praćenja dostignuća svoje dece u određenim vremenskim periodima na osnovu znanja, ponašanja, osećajnosti i stavova koje pokazuju u različitim životnim situacijama, u skladu sa rezultatima nastavne stepena i nivoa kurikuluma.

Struktura preduniverzitetskog obrazovanja

Formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su u skladu sa Međunarodnom sistemom klasifikacije obrazovanja (MSKO), izrađenim od strane UNESCO-a. Postoje razlike u sastavu strukture jezgra kurikuluma MSKO 1, u okviru koga je predškolski razred koji je deo osnovnog obrazovanja. Svi formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja su podeljeni u formalne podnivoe, sa naznakom - stepeni kurikuluma, koji imaju specifične namene i u funkciju su prema svojim nazivima (Pogledajte tabelu ispod naziva za svaki stepen kurikuluma i odeljak 2 ovog dokumenta).

Jezgra kurikuluma (izrađeni) za sve nivoe formalnog preduniverzitetskog obrazovanja, kao: • Jezgro kurikuluma za razvoj u ranom detinjstvu (od rođenja do 5. godine);

• Jezgro kurikuluma za predškolsko i osnovno obrazovanje;

• Jezgro kurikuluma za nisko srednje obrazovanje;

• Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje (Jezgro kurikuluma za gimnazije i Jezgro kurikuluma za stručne škole).

10


Međunarodni standard klasifikacije obrazovanja - MSKO

Formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu

Stepeni kurikuluma Jezgro kurikuluma

MSKO 3 Visoko srednje obrazovanje (X-XII razred)

XII razred Stepen kurikuluma 6: Konsolidacija i specijalizacija

Jezgro kurikuluma za X-XII razred visokog srednjeg obrazovanja

X-XI razred Stepen kurikuluma 5:

Opšti osnovni i stručni razvoj

MSKO 2 Nisko srednje obrazovanje (VI-IX razred)

VIII-IX razred Stepen kurikuluma 4: Pojačanje i usmeravanje

Jezgro kurikuluma za VI-IX razred niskog srednjeg obrazovanja

VI-VII razred Stepen kurikuluma 3: Dalji razvoj i usmeravanje

MSKO 1 Osnovno

obrazovanje

(I-V razred)

Osnovno obrazovanje

III-V razred

Stepen kurikuluma 2: pojačanje i razvijanje

Jezgro kurikuluma za predosnovno obrazovanje i I-V razred osnovnog obrazovanja

Osnovno obrazovanje

I-II razred

Stepen kurikuluma 1 Osnovno sticanje

MSKO 0

Predškolsko obrazovanje (vaspitanje)

Pred osnovni razred Starost 0-5 Pripremni stepen

kurikuluma: Vaspitanje u rano detinjstvo

Jezgro kurikuluma predškolsko vaspitanje

Svako jezgro kurikuluma je u skladu sa opštim ciljevima preduniverzitetskog obrazovanja i primenjuju se poštujući osnovna načela koja proističu iz Okvira kurikuluma Kosova.

Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja Na svakom formalnom nivou preduniverzitetskog obrazovanja, učenici treba da razviju znanja, veštine, stavove i vrednosti u skladu sa zahtevima demokratskog društva kroz:

• kultivisanje ličnog, nacionalnog identiteta, državne i kulturne pripadnosti, • promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti, • razvoj lične odgovornosti, odgovornosti za druge, odgovornosti za društvo i životnu sredinu, • obučavanja za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima; • razvoj preduzetništva i korišćenja tehnologije, • obučavanje za doživotno učenje.

11


Načela preduniverzitetskog obrazovanja

Primena jezgra kurikuluma obezbeđuje doslednost i održivost na svim nivoima formalnog preduniverzitetskog obrazovanja na osnovu ovih načela: Jednaka sveobuhvatnost dece i mladih na kvalitetno obrazovanje; Razvoj veština, koje se ogledaju na rezultatima učenja za koji se očekuje da će učenici postići progresivno i dosledno u različitim periodima školovanja; Integrisana i koherentna nastava i učenje, koja promoviše potpuno učenje, odražavajući međusobne veze i međuzavisnosti prirode i sveta stvorenog od čoveka sa znanjem i informacijama koje učenici imaju o tome; Autonomija i fleksibilnost na školskom nivou tokom primene jezgra kurikuluma i izbornog dela koji se ogleda u godišnjoj izradi nastavnog plana i metodologije nastave i učenja; Odgovornost i polaganje računa, koji se ogledaju u stvaranju kulture doslednog ocenjivanja - praćenje napretka tokom primene zahteva kurikuluma preko prikupljanje i analiziranje podataka, dokumentovanje izazova i rešenja, ka boljoj zastupljenosti tokom ispunjavanja zahteva kurikuluma i poboljšanju kvaliteta obrazovanja.

Zajednička pitanja dokumenata jezgra kurikuluma Svi dokumenti jezgra kurikuluma su strukturisani oko jednog sistema od šest glavnih stručnosti, u skladu sa ciljevima preduniverzitetkog obrazovanja i sedam kurikularnih oblasti. Šest stručnosti, prisutnih u svim jezgrima kurikuluma, su:

• Stručnosti komunikacije i izražavanja; • Stručnosti razmišljanja; • Stručnosti učenja; • Stručnosti za život, rad i životnu sredinu; • Lične stručnosti; • Stručnosti građanstva. Dok, sedam kurikularnih oblasti prisutnih u svim jezgrima kurikulama su:

1. Jezici i komunikacija; 2. Umetnosti; 3. Matematika; 4. Prirodne nauke; 5. Društvo i životna sredina; 6. Zdravlje i blagostanje; 7. Život i rad.

Rezultati učenja za svaki stepen i rezultati učenja za svaku oblast čine vidljivim stručnosti i nastavne oblasti za svaki formalni nivo obrazovanja i stepene kurikuluma (videti sekcije II i III ovog dokumenta).

12


Struktura jezgra kurikuluma Jezgro kurikuluma sadrži sledeću strukturu:

• Oblast delovanja, strukturu i opšti opis formalnog nivoa odgovarajućeg obrazovanog sistema • Oblast delovanja glavnih stepena kurikuluma za odgovarajući formalni nivo • Rezultate učenja za glavne stepene kurikuluma, koji izražavaju neophodan nivo za postizanje ključnih stručnosti na kraju svakog nivoa kurikuluma • Kako će se rezultati učenja po glavnim stepenima kurikuluma koristiti u procesu učenja i ocenjivanja

- Zahtevi napretka preko formalnih nivoa obrazovanja, uključujući i minimalne zahteve za prelazak iz jednog stepena kurikuluma na drugi - Kriterijumi i oblici ocenjivanja • Oblasti kurikuluma i njihova raspodela po glavnim stepenima kurikuluma • Rezultati učenja za odgovarajuće oblasti kurikuluma • Kako koristiti rezultate učenja u oblastima tokom nastavnog procesa i procesa ocenjivanja - Zahtevi napretka u oblasti kroz formalne nivoe obrazovanja, uključujući i minimalne zahteve za prelaz sa jednog stepena kurikuluma na drugi - Kriterijumi i oblici evaluacije • Nastavni plan i program • Predmeti u okviru oblasti kurikuluma i njihove oblasti delovanja • Uputstva (metodologije) za organizovanje nastavnog procesa • Ocenjivanje đaka • Aspekti u vezi primene.

13

II. Jezgro kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje

Šta je Jezgro kurikuluma?

Struktura kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje

Osobine predškolskog odgoja

Osobine osnovnog obrazovanja

Stručnosti učenja

Stepeni kurikuluma

Stepeni kurikulama za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje

Sprovođenje rezultata po stepenu


Šta je jezgro kurikuluma? Jezgro kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje je osnovni dokument koji reguliše obavljanje nastave, učenja, metodologija, ocenjivanja itd. na prvom nivou obrazovanja na Kosovu. Ovaj dokument, su čije odredbe određene od strane MONT-a, je obavezan za sve vaspitne obrazovne ustanove u Republici Kosovo. Jezgro kurikuluma je izrađeno na osnovu Okvira kurikuluma Kosova. Jezgro kurikuluma podrazumeva cilj, ukupne rezultate, osnovne rezultate učenja, uputstva za metodološke smernice za nastavu i učenje, i kriterijume za ocenjivanje za oblasti i stepene kurikuluma. Kurikulum takođe daje jasnu sliku o znanju, veštinama, stavovima i vrednostima koje učenici treba da razviju, poboljšaju i usvoje po stepenima i nivoima. Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednici uopšte i omogućava školama da ispune individualne potrebe učenika. Kurikulum pruža jednake mogućnosti za sve učenike i pruža mogućnosti za uključivanje i uspeh , bez obzira na teškoće. To omogućava učenicima da razviju duboko razumevanje svojih uloga i odgovornosti kao građana, pomaže učenicima da se suoče sa različitim moralnim i društvenim okolnostima sa kojima se suočavaju tokom života.

1. Struktura jezgra kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje U jezgru kurikuluma su opisani:

• osobine predškolskog odgoja • osobine osnovnog obrazovanja • stručnost učenja za ovaj nivo • stepeni kurikuluma • rezultati učenja po stepenima • oblasti kurikuluma • kurikulum • izborni časovi • uputstva (metodologije) za organizovanje nastavnog procesa • procena učenika • ostali aspekti povezani sprovođenjem • Jezgro kurikuluma pokriva sedam kurikularnih oblasti, koje se određuju od strane MONT- a, i obavezne su za sve škole u Republici Kosova (javnim i privatnim).

2. Osobine predškolskog odgoja Predškolski odgoj (uzrast 5 – 6 god.) je na osnovu OKK-a postao deo sistema obaveznog obrazovanja na Kosovu. Ovaj razred predstavlja period brzog i dinamičnog fizičkog razvoja, kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja deteta. Imajući u vidu značaj ove faze razvoja, učenje je usredsređeno na podsticanje radoznalosti deteta o sebi, porodici, prijateljima, prirodi, znanju, kulturi i novim tehnologijama. Cilj ovoga je da se podstakne dečija kreativnost i entuzijazam za bavljenje novim iskustvima i priprema za suočavanje sa realnim situacijama. U ovom razredu, deca se izlažu na osnovnim iskustvima učenja (upoznavanje sa slovima, figurama, brojevima, bojama, zvucima, konceptima itd.). U ovom razredu decu treba ohrabrivati da razviju veštine komunikacije i izražavanja na maternjem jeziku, sposobnosti obraćanja pažnje, koncentrisanja i socijalizacije. Sve ovo se može postići kroz igru kao osnovna delatnost predškolskog odgoja.

16


3. Osobine osnovnog obrazovanja (I – V razred) Na ovom nivou, iskustva učenja u školi treba da doprinesu za prilagodljivosti dece na jedan sistematičniji oblik učenja kroz "igru/rad/učenje", razlikujući igru od obaveze. Sprovođenje nastavnog procesa vrši se na integrisan način i omogućuje deci da što bolje razumeju njihov odnos sa prirodnim okruženjem i okruženjem koje je stvorio čovek. Tokom nivoa osnovnog obrazovanja, vaspitno-obrazovni rad je usredsređen na usvajanje osnovne pismenosti i na postavljanje dobre osnove za kognitivni razvoj, socijalno-emotivni i motorni razvoj. Posebna pažnja posvećena je razvoju ličnosti deteta i pozitivnih stavova prema učenju kao osnova za razvoj osnovnih veština za učenje, "nastava za učenje". Nastavni proces u osnovnom obrazovanju organizuje se, koordinira, omogućava i olakšava se od razrednog učitelja, uz asistenciju, po potrebi, od nastavnika i asistenata i po mogućnosti imati podršku od specijalizovanih predmetnih nastavnika.

4. Stručnost u učenju Kompetencije se ogledaju u ishodima učenja, koji su uopšteni i podrazumevaju ono što učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način do kraja obaveznog obrazovanja. Kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem primenjivih i prenosivih znanja, veština i stavova, koje će učenicima pomoći da se suoče sa izazovima digitalne epohe tržišne ekonomije, koja se zasniva na znanju, u svetu međusobno zavisnih odnosa. Kompetencije predviđene Okvirom kurikuluma Kosova proizilaze iz opštih ciljeva preduniverzitetskog obrazovanja i određuju glavne ishode učenja, koje učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način tokom preduniverzitetskog obrazovanja. Glavne kompetencije predviđene za sistem preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Kosovo su:

• Stručnost u komuniciranju i izražavanju • Stručnost u razmišljanju • Stručnost u učenju • Stručnost za život, rad i životnu sredinu • Lična stručnost • Građanska stručnost

Stručnost u komuniciranju i izražavanju, stručnost u razmišljanju kao i stručnost u učenju su od instrumentalne prirode: oni čine osnovu za druge stručnosti, koje se više odnose na određene okolnosti i sadržaj, kao što su stručnosti neophodne za privatni, javni i profesionalni život.

Stručnost u komuniciranju i izražavanju ("Efikasni komunikator" )

U cilju da se deca i mladi razvijaju kao ličnosti, uče i aktivno učestvuju u društvu, važno je da razumeju poruke koje se šalju njima i adekvatno izražavaju kroz jezik, simbole, znakove, kodove i umetničke oblike. Da efikasno komuniciraju, učenici se podržavaju da koriste nezavisna, kritička i kreativna sredstva i mogućnosti komuniciranja i izražavanja.

Stručnost u razmišljanju ("Kreativno razmišljanje")

Osim sposobnosti da se identifikuju i pristupi odgovarajućim izvorima informacija/znanjima, učenici imaju potrebe da razviju i kapacitet za pristupanje znanju na kritičan, kreativan i interaktivan način.

17


Stručnost za doživotno učenje ("Uspešan učenik")

Za jednog "uspešnog učenika", škola se stalno zalaže da kultiviše dečju radoznalost i interesovanje da uče i razvijaju sposobnosti učenja. Škola takođe mora biti svesna stilova i efikasnih nastavnih strategija.

Stručnosti za život, za rad i životnu sredinu ("Produktivni doprinosilac")

Škole su dužne da pripreme učenike da rade samostalno i da shvate njihovu ulogu i odgovornost u zaštiti i poboljšanju životne sredine.

Lične Stručnosti ("Zdrav pojedinac")

Škole pripremaju učenike da na efikasan i konstruktivan način učestvuju u porodičnom, društvenom i poslovnom životu. U tom smislu, učenici su podržani da budu svesni o sebi i imaju poverenja u sebi, ali istovremeno da budu otvoreni i da imaju poverenja kod drugih.

Građanske stručnosti ("Odgovoran građanin")

Učenje o tome kako živeti zajedno smatra se glavnim izazovom današnjice i sutrašnjice. Ova stručnost obezbeđuje učenicima da budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani, uzimajući u obzir uski i širi smisao.

5. Stepeni kurikuluma Okvir kurikuluma definiše koncept stepena kurikuluma zahvaljujući broju zajedničkih osobina koje se odnose na socijalno - psihološki razvoj učenika. Stepeni kurikuluma imaju zajedničke:

• Stručnosti koje treba postići

• Zahteve za napredak

• Kriterijume za ocenjivanje

5.1 Stepeni kurikulama za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje

Okvir kurikuluma je organizovan prema stepenima kurikuluma, koji predstavljaju zajedničke osobine koje se odnose na razvoj deteta i zahteve kurikuluma. Oni predstavljaju merilo za određivanje glavnih stručnosti koje treba da budu savladane, zahteve za napredak u učenju, organizovanje nastave i iskustva učenja, pristupe i kriterijume za ocenjivanja kao i odgovornu ustanovu za njihovo postizanje. Stepeni kurikuluma su podeljeni u periode u okviru jednog ili dva formalna nivoa obrazovanja, koji uključuju od jedan do tri razreda.

Jezgra kurikulum za prvi nivo ima dva stepena:

• Prvi stepen kurikuluma – osnovno usvajanje (koje obuhvata predškolski odgoj i I i II razred) • Drugi stepen kurikuluma – Poboljšanje i razvoj ( III, IV i V razred)

18


MSKO 1

Osnovno

obrazovanje

III-V razredi

Stepen kurikuluma 2:

Jačanje i razvoj

Osnovno

obrazovanje

I-II razredi

Stepen kurikuluma 1:

Osnovno sticanje

MSKO 0

Predškolski odgoj

Uzrast 0-5 Pripremni stepen kurikuluma:

Obrazovanje u ranom detinjstvu

1. stepen – Osnovno sticanje (predškolski odgoj i I i II razredi osnovnog obrazovanja) Na ovom stepenu, učenici se izlažu sistematskim pristupima učenju. Oni će biti upoznati sa sledećim iskustvima učenja: • Sticanje na osnovnom nivou komunikacije i izražavanja na maternjem jeziku • Osnovna komunikacija na engleskom jeziku • Sticanje osnovnih elemenata čitanja, pisanja i računanja sa brojevima • Istraživanje i poznavanje životne sredine • Poznavanje i razumevanje prava, obaveza i njihove odgovornosti u učionici, u školi i u

svakodnevnom životu • Kreativno izražavanje kroz igru , simbole i osnovne oblike umetničkog izražavanja • Stvaranje iskustva uspešnog učenja kao pojedinac i kao deo grupe

5.2 Rezultati učenja po Stepenima (RUS)

Rezultati učenja se definišu kao: "Izjave koje opisuju ono što učenici treba da znaju, veruju, procenjuju i da su u stanju da naprave učenika na kraju stepena ili nivoa". Rezultati izražavaju jedan spektar oblasti, uključujući: znanja, razumevanja, veštine, stavove kompetencije i vrednosti. Rezultati učenja po stepenu su deo jezgra kurikuluma, oni su predviđeni da budu prisvojeni od svih učenika na završetku stepena kurikuluma. Ishodi učenja ne pokrivaju sve što su učenici naučili ili morali da uče tokom određenog nivoa. Oni izražavaju osnovne zahteve postizanja prema vladanje ključnih kompetencija na kraju određenog stepena kurikuluma. Ishodi učenja po stepenu promovišu dalju integraciju u oblastima kurikuluma u funkciji razvoja ključnih kompetencija definisanih Okvirom kurikuluma. Oni izražavaju očekivanja učitelja, obrazovnih vlasti, roditelja i društva u odnosu na konkretna, merljiva dostignuća učenika na kraju svakog stepena kurikuluma. Ishodi učenja daju jasnu sliku o tome šta učenici nakon završetka stepena kurikuluma obavezno treba da znaju, da su u stanju da izraze i postavljaju uslov za prelaz sa jednog nivoa na drugi nivo školovanja.

19


Br.

Rezultati učenja za 1. stepen i glavna ovlašćenja

Nivo dostignuća učenika

Vrste podrške za učenike

1 2 3 4 5 Popravna podrška

Načini Podrška talentovanim učenicima

Načini

I

Stručnost komuniciranja i izražavanja– Efikasni komunikator

1.

Čita naglas jedan prethodni nepročitani tekst, bar od pola stranice, koji se odnosi na temu koja odgovara njegovom uzrastu.

2. Piše kratak tekst (oko pola stranice – oko 250 reči) na zadatu temu.

3.

Predstavlja najmanje jedno mišljenje o određenoj temi u grupnoj diskusiji u trajanju od 3-5 minuta.

4. Prepričava događaj o jednom slušanom tekstu (auditivna i audiovizuelna sredstva ili od učitelja), čiji sadržaj ne sadrži više od jedne stranice štampanog teksta.

5. Izražava datu poruku jednostavnim književnim tekstom koji je pročitan kroz jedan od oblika izražavanja, kao što su: govor, pisanje, crtanje, igranje uloga, pevanje ili ples.

6.

Identifikuje glavne likove jedne priče, drame, filma, pesme ili igre, koja je odgovarajuća za uzrast i igra ulogu jednog od likova u interakciji sa vršnjacima.

7. Opisuje različite oblike izražavanja prirodnog i okruženja stvorenog od strane čoveka, kojima je okružen ili neki društveni događaj i to predstavlja pred drugima.

8.

Izražava 3-5 minuta pred vršnjacima i drugima iskustva i emocije koje su ga pratile u toku gledanja filma, drame ili dokumentarca (odgovarajućih njegovom uzrastu), slušanjem priče, gledanjem ili izvođenjem plesa, slušanjem ili izvođenjem pesme ili melodije, jednim oblikom izražavanja.

9. Naziva na stranim jezicima objekte, akcije ili pojave i prevodi na maternji jezik reči koji čuje na stranom jeziku, navedene u zadatku.

20


II Kompetencija za razmišljanje – Kreativan mislilac

1.

Nalazi osobine (u jednom od aspekata: matematičkom, prirodnim naukama ili drugim oblastima) objekta, pojave ili događaja navedenih u zadatku, odvaja i zatim upoređuje svoje nalaze u grupi.

2.

Objašnjava govoreći o proceduri za rešavanje jednog matematičkog problema (sa osnovnim matematičkim operacijama) sa kojim se suočava ili je bio suočen u jednoj životnoj situaciji.

3.

Gradi različite geometrijske figure i različite oblike od kartona, plastelina, gline i od različitih materijala za recikliranje oslanjajući se na svoju maštu.

4.

Upoređuje objekte i različite materijale koje je učitelj predstavio, i klasifikuje ih po njihovom obliku, veličini, boji, sastavu, starosti ili na osnovu nekog drugog elementa, opisuje položaje koje zauzimaju u prirodi ili u društvu (okolnoj sredini) i prikazuje međuzavisnost između njih.

5.

Razlikuje saobraćajne i druge znakove koji ukazuju na opasnost u datoj informaciji kao zadatak i pokazuje značaj jedne od njih jednim oblikom izražavanja, i razrađuje konkretnim primerima koji pokazuju kako treba da se ponašaju u slučaju opasnosti.

6.

Pronalazi i deli u grupe zajedničke karakteristike između živih biča, između događaja ili između pojava koje su mu poznate, piše o ovome bar pola stranice sveske (oko 250 reči) ili predstavlja na jedan od oblika izražavanja.

7.

Izgrađuje tekstove, objekte ili animacije na osnovu mašte i radi sa datim elementima ili materijalnim podacima.

8.

Daje obrazloženje pred grupom za načine rešavanje jednog problema jezika, matematike, prirodnih nauka, društva, zdravlja ili iz drugih oblasti u trajanju od 3 -5 minuta.

III Stručnost u učenju – Uspešan učenik 1.

Odabira materijale/alatke, kao što su papir, plastelin, štapići, boje, računaljka itd., da bi izvršio određeni zadatak i dao obrazloženje za izbor koji je napravio.

2.

Prati uputstva koja su navedena u knjizi ili u drugom materijalu kako bi sproveo akciju/aktivnost/zadatak koji se traži od njega/nje.

3.

Postavlja pitanja i odgovara na pitanja o temi/problemu/ zadatku i obezbeđuje odgovore na ta pitanja na jedan od oblika izražavanja.

4. Rešava problem na nezavisan način i objašnjava ga grupi od pet učenika i moguće načine rešenja.

21


5.

Nezavisno nadzire svoj napredak na jednom zadatku/ aktivnosti, koristi različite tehnike za pronalaženje i ispravljanje grešaka (obeležavanje grešaka i poteškoća) i ispravlja ih sve dok traži rešenje navedenog problema.

6. Prikuplja i klasifikuje materijale o svom učinku za pripremu ili ažuriranje ličnog portfolija.

7.

Identifikuje svoja znanja koja ima i koja mu pomažu da izvrši određeni zadatak ili aktivnost i pita za savet i informacije tokom bavljenja poteškoćama.

IV Stručnost za život, rad i životnu sredinu – Produktivan doprinosilaca

1.

Priprema jednostavni dnevni plan, pisan, nacrtan, sa znacima ili simbolima, sa dve ili tri svoje dnevne aktivnosti, uzimajući u obzir vreme, mesto, materijale i potrebna sredstva za njihovo sprovođenje/izradu.

2.

Kontroliše sredstva/materijale i vreme koje ima na raspolaganju tokom obavljanje zadataka/aktivnosti (u učionici/unutar ili van škole).

3.

Razgovara sa vršnjacima o ponašanju učenika u učionici ili jedne određene grupe ljudi prema drugima ili prema sredini koja ih okružuje tokom izvođenja jedne određene aktivnosti.

4.

Pronalazi sličnosti i razlike između neke aktivnosti koju radi u školi i aktivnosti koju radi kod kuće, i opisuje ih pojedinačno kroz jedan od oblika izražavanja, a zatim o njima diskutuje sa celom grupom.

5.

Identifikuje potrebne resurse (materijale, sredstva itd) i pravilno ih koristi za izvršavanja jednog zadatka ili jedne aktivnosti u učionici, školi, kod kuće ili u naselju/zajednici.

6.

Diskutuje u grupi o čistim prostorima i bezbednim (zdravim) sredinama i obrnuto u svom okruženju i navodi najmanje jedan način za nadgledanje ili poboljšanje situacije.

V Lične kompetencije – Zdrav pojedinac

1.

Pred drugima predstavlja način sprovođenja osnovnih pravila lične higijene (fizički izgled, odeća i obuća, lične stvari) i higijena sredine u kojoj živi i radi, kroz razne oblike izražavanja.

2.

Učestvuje u fizičkom vaspitanju (kao što su redovi, grupisanje, hodanje, orijentacija u prostoru itd.) i u sportskim igrama, pokušava da postigne određene standarde, igra pravedno, i upravlja svojim emocijama kako u slučaju pobede tako i poraza (prihvata poraz ili slavi pobedu dostojanstveno).

3.

Pravi spisak (u jednom od oblika izražavanja, kao što su pisanje ili crtanje itd.) hrane koju konzumira i ređa je po bitnosti za njegovo zdravlje, i preduzima preventivne mere u cilju zaštite od bolesti koje prouzrokuju prekomerno i neadekvatno konzumiranje hrane.

20


4.

Pokazuje način iskorišćavanja i upravljanja slobodnim vremenom u korist svog zdravlja i dobrobiti, i razmenjuje iskustva sa drugima.

5.

Sarađuje sa ostalima bez obzira na njihovo poreklo, sposobnosti i posebne potrebe, u cilju postizanja nekog zajedničkog cilja u jednoj aktivnosti u učionici/školi i van nje, i u vanškolskim projektima/aktivnostima.

6.

Pokazuje načine konstruktivnog rešavanja jednog međuljudskog konflikta analiziranjem okolnosti koje su dovele do njega, deli svoja mišljenja i osećanja sa članovima grupe.

7.

Stara se da stvori zdravo okruženje u prostoriji u kojoj izvodi neku aktivnost, tako što sebi stvara odgovarajuće uslove za rad (provetravanje, korišćenje svetlosti, maksimalno iskorišćavanje prostora, održavanje čistoće, uredno održavanje stvari koje se nalaze u prostoriji itd.).

VI Građanska kompetencija – Odgovoran građanin

1.

Predstavlja uloge i odgovornosti članova svoje porodice ili neke druge grupe čiji je član (grupa za igru, aktivnost), i ističe svoje zadatke i diskutuje o njima sa svojim vršnjacima.

2. Diskutuje u grupi i u saradnji sa članovima grupe određuje unutrašnja pravila za grupu, učionicu, kao pravila za izvođenje aktivnosti, pravila ponašanja, održavanju čistoće itd.

3. Obrazlaže potrebu za sprovođenjem pravila u igri, u učionici/školi, na ulici ili u porodici i predstavlja posledice nesprovođenja nekog pravila u određenom primeru.

4. Identifikuje društvene vrednosti koje se neguju u učionici, školi ili porodici (kao na primer uzajamno poverenje, tolerancija, solidarnost, poštovanje i ljubaznost itd.).

5.

Izdvaja organizovanje nekog događaja u porodici, učionici ili u naselju i opisuje kroz razne oblike izražavanja pojedinačne doprinose članova njegovom zajedničkom realizovanju.

6.

Izražava svoje mišljenje pošto je prethodno zatražio dozvolu od grupe, poštuje mišljenje svakog člana grupe tako što ih aktivno sluša, odlučuje u saradnji sa svim članovima o načinima koji vode ka završetku jedne određene aktivnosti.

7.

Identifikuje potrebne osobe i usluge, od kojih treba da traži pomoć u slučaju opasnosti po njegovo fizičko ili mentalno zdravlje, koju prouzrokuje priroda ili čovek (jedan događaj koji je dala za primer nastavnica ili primer iz svakodnevnog života), a zatim o tome diskutuje sa grupom

21

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU N

r.

Ishodi učenja za 1. stepen kurikulma i ključne kompete-

ncije

Nivo DOSTIGNUĆA učenika Vrste podrške za učenike

I Kompetecija za

komunikaciju I

izražavanje–efektivni komunikat

or

Po

prav

na

po

dršk

a

Nač

ini

Podr

škka

za

tale

ntov

ane

N

ačni

1. Čita naglas tekst od najmanje pola strane, koji ranije nije pročitao, u kojem se govori o temi koja je prikladna za učenikov uzrast.

Učenik počinje da radi zadatak, ali nije prethodno pregledao tekst; on/ona ima poteškoća u artikulaciji slova u čitanju reči u celini, u povezivanju reči u rečenicu itd.

Učenik počinje da radi zadatak, ali nije prethodno pregledao tekst: on/ona ima poteškoća u artikulaciji slova, u tečnom čitanju nekih reči, ima poteškoća u tečnom čitanju rečenica u celini itd.

Učenik počinje da radi zadatak tako što prethodno pregleda tekst: on/ona dobro artikuliše slova, povezuje reči u rečenicu; ali ne izgovara reči dovoljno tečno.

Učenik počinje da radi zadatak tako što prethodno pregleda tekst: on/ona veoma dobro artikuliše slova, povezuje reči u odgovarajuću rečenicu; čita bez prekida; ali ima malo poteškoća sa tečnim govorom

Učenik počinje da radi zadatak tako što prethodno pregleda tekst: on/ona veoma dobro artikuliše slova, u potpunosti povezuje reči u odgovarajuću rečenicu; ton, brzina i naglasak su tačni, govori veoma tečno.

Nastavnik odlučuje o tome kako će pružiti podršku učeniku i koje će dodatne aktivnosti organizovati

Koje će metode primeniti, uzevši u obzir učenikov stil učenja

Nastavnik odlučuje o tome kako će pružiti podršku učeniku, i koje će dodatne aktivnosti organizova ti

Koje će metode primeniti, uzevši u obzir učenikov stil učenja

Prilikom primenjivanja ishoda učenja po stepenima kurikuluma, nastavnik treba da podeli svaki ishod učenja na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno prati postignuće svakog učenika za određeni ishod učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoa postignuća za svaki ishod učenja, nastavnik planira dodatne aktivnosti za učenike koji zaostaju u postizanju određenog ishoda učenja i planira dodatne aktivnosti za učenike koji su postigli sve nivo postignuća za određeni ishod učenja. Primer: vidi podelu ishoda učenja u dole prikazanoj tabeli.

I 2 3 4 5

Isti postupak treba primeniti za podelu svih ostalih ishoda učenja za stepen kurikuluma.

Stepen 2 – Utvrđivanje i razvoj (razredi III, IV i V osnovnog obrazovanja) Na ovom stepenu se učeniku/nici pruža podrška u konsolidaciji osnovnog savladavanja čitanja, pisanja, komunikacije i tehnika učenja koje predstavljaju osnovu za dalje učenje, i pri tom se on/ona izlaže:

• tačnom korišćenju maternjeg jezika u usmenoj i pisanoj komunikaciji; • osnovnom znanju i komunikaciji na engleskom jeziku – usmenoj i pisanoj; • tačnom korišćenju aritmetičkih simbola i operacija; • novim znanjima i konceptima u oblasti prirodnih nauka, društvenih nauka i IKT-a; • podsticanju kulturnog izražavanja kroz znake, simbole i oblike umetničkog izražavanja; • razvoju strukturisanog razmišljanja orijentisanog na rešavanje problema; • shvatanje i odgovornost za sebe, za druge i za sredinu; • obogaćivanje informacija koristeći razne izvore; • planiranju i realizaciji nastavnih zadataka;

24

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU • povezivanju teoretskih znanja sa praktičnim problemima; • razvoju pozitivnih stavova o sebi i o drugima; • kritičkom i kreativnom pristupu rešavanju problema. Rezultati učenja za drugi stepen (2)

Videti Odeljak VI za više informacija o načinima na koji su ovi rezultati sprovedeni.

Br.

Rezultati učenja za 2. stepen i glavna ovlašćenja

Nivo DOSTIGNUĆA učenika

Vrste podrške za učenike

1 2 3 4 5 Popravna podrška

Načini Podrška talentiranih

Načini

I

Stručnost komuniciranja i izražavanja– Efikasni komunikator

1.

Ispravno čita naglas jedan književni ili neknjiževni tekst, ne više od jedne strane, koji ranije nije pročitao.

2. Piše tekst u dužini od jedne strane (500 reči) ili više na jednu određenu temu.

3.

Aktivno sluša izlaganje jednog drugog učenika i učestvuje u diskusiji, pri čemu najmanje dva puta postavlja pitanje, ili komentariše ili traži objašnjenje u vezi sa datom temom.

4. Izražava svoj stav prema jednom događaju ili učinku i svoj doživljaj tokom gledanja filma ili dokumentarca prikladnog za njegov uzrast, tokom čitanja knjige, tokom slušanja muzičkog izvođenja, tokom posete izložbi, tokom recitacije ili igranja uloga, u jednom od oblika izražavanja, kao što su govor, pisanje, crtanje, mimika, pokreti itd.

5. Učestvuje u organizovanju umetničke predstave prikladne za njegov uzrast, koristeći razne oblike izražavanja.

6.

Identifikuje glavne likove jedne priče, drame, filma, pesme ili nekog događaja iz svakodnevnog života, pronalazi razlike među njima tako što sastavlja spisak njihovih osobina koje mu se dopadaju i koje mu se ne dopadaju, diskutuje o njima, odigrava ulogu jednog od likova u saradnji sa vršnjacima.

7. Usmenim ili pisanim oblikom izražava jednu prostu rečenicu na stranom jeziku i prevodi na maternji jezik druge proste rečenice koje čuje putem audio ili audiovizuelnih aparata ili od nastavnika na stranom jeziku

8.

Pred ostalima izlaže jednu temu u trajanju od 10 minuta, koristeći IKT ili neku drugu tehnologiju, odgovara na pitanja koja postavljaju ostali učenici i postavlja pitanja tokom i nakon izlaganja, kako bi nastavio da traži nove informacije.

25


II

1.

Identifikuje zajedničke i različite osobine predmeta, živih bića, pojava ili događaja, datih u zadatku, predstavlja ih pred ostalima u jednom od oblasti izražavanja.

2.

Identifikuje ista, različita ili glavna pitanja jedne iste teme ili jednog istog preuzetih sa dva ili više različita izvora informacija (udžbenici, novine, internet, ljudski izvori ili ostali izvori).

3.

Tokom diskusije izlaže argumente o saglasnosti ili protivljenju jednom izraženom mišljenju ili ponašanju koje manifestuje jedna ili više osoba (u učionici/školi ili na nekom drugom mestu).

4.

Rešava zadatak iz jezika, aritmetike, geometrije, prirodnih nauka, društva ili neke druge oblasti i daje jedan ili više primera iz svakodnevnog života za primenjivanje ovog pristupa u sličnim situacijama.

5.

Sastavlja tekst, pravi predmete, animacije ili neke druge stvari koristeći mašti i pažljivo sledi data uputstva i koristi date elemente ili materijale.

6.

Opisuje jednu određenu pojavu (prirodnu, društvenu - istorijsku) u jednom od oblika izražavanja, i navodi promene koje se dešavaju ili su se dogodile u njegovom okruženju, kao posledica te pojave.

7.

Izlaže i argumentima obrazlaže način rešavanja jednog određenog problema/zadatka iz raznih oblasti (matematika, jezici, prirodne nauke, društvene nauke, umetnosti, zdravstveno vaspitanje... itd.) u trajanju od 6-10 minuta.

8.

Razlikuje predmete, tela, objekte, prirodne ili društvene pojave date u zadatku na osnovu njihovih karakteristika (sastava, osobina, transformacija ili pozicija u vremenu i prostoru i međusobne interakcije.

III

Kompetencija za učenje – uspešan učenika

1.

Upoređuje svoj napredak sa svojim prethodnim iskustvom tokom izrade jednog određenog zadatka ili određene aktivnosti.

2.

Koristi lični dosije za identifikaciju prednosti i nedostataka u jednoj određenoj oblasti i priprema plan za neophodne ispravke.

3.

Identifikuje kvalitete koje poseduje i kvalitete koje treba da razvije kako bi učio kroz jedan određeni zadatak ili jednu određenu aktivnost i kako bi sarađivao sa drugima.

4.

Upravlja svojim ponašanjem, materijalima/sredstvima i vremenom koji su mu na raspolaganju tokom izrade/izvršavanja pojedinačnog ili zajedničkog zadatka/aktivnosti u učionici/školi ili van nje.

26


5.

Upoređuje svoj napredak sa svojim prethodnim iskustvom tokom izrade jednog određenog zadatka ili određene aktivnosti.

6.

Koristi lični dosije za identifikaciju prednosti i nedostataka u jednoj određenoj oblasti i priprema plan za neophodne ispravke.

7.

Identifikuje kvalitete koje poseduje i kvalitete koje treba da razvije kako bi učio kroz jedan određeni zadatak ili jednu određenu aktivnost i kako bi sarađivao sa drugima.

8.

Upravlja svojim ponašanjem, materijalima/sredstvima i vremenom koji su mu na raspolaganju tokom izrade/izvršavanja pojedinačnog ili zajedničkog zadatka/aktivnosti u učionici/školi ili van nje.

9.

Efikasno upotrebljava/primenjuje informacije/znanja za rešavanje jednog određenog problema/zadatka, korišćenjem IKT ili neke druge tehnologije, predstavlja svoje iskustvo pred drugima za 6-10 minuta.

IV.

Kompetencija za život, rad i sredinu - produktivan doprinosilac

1.

Priprema autobiografiju u kojoj predstavlja sebe sa svojim ličnim podacima i afinitetima za određene oblasti, tako što pronalazi zajedničke karakteristike za poželjne profesije.

2.

Priprema plan rada za jednu nedelju i navodi najbitnije aktivnosti, i obrazloženje zašto ih je izabrao.

3.

Priprema mali projekat u kojem navodi glavne aktivnosti u vezi sa jendim određenim pitanjem, školom ili naseljem, i određuje ostale elemente koji ga čine sprovodljivijim, kao što su vreme, mesto, materijali, sredstva potrebna za njihovo izvršavanje, itd.

4.

Diskutuje u grupi o stanju sredine u kojoj se nalazi na osnovu snimaka ( opažanja, slike, itd.) i u saradnji sa članovima grupe priprema spisak mogućih aktivnosti za nadgledanje i poboljšanje situacije.

5.

Debatuje sa vršnjacima o ponašanju učenika u učionici – laboratoriji, u školi i u ostalim sredinama ili o ponašanju jedne određen grupe u jednoj određenoj situaciji, tako što brani svoje ideje konkretnim primerima.

6.

Identifikuje najčešću hranu, ostale porodične potrošne materijale ili lične troškove, i izračunava troškove za jednu nedelju, dobijene podatke predstavlja u obliku tabele/grafikona i u nekom drugom obliku.

7.

Čita etiketu, uputstva za korišćenje raznih proizvoda (odeće, hrane, lekova ili tehnike) i objašnjava poreklo, sastav, način održavanja ili opasnosti u slučaju nepravilne upotrebe.

8.

U obliku tabela, grafikona, crteža ili nekom drugom obliku predstavlja aktivnosti staranja o nekom živom biću, koje njemu omogućuju razvoj, rast ili očuvanje njegovog/oj zdravlja.

27


V.

Lična kompetencija – zdrav pojedinac

1.

Pred drugima predstavlja način sprovođenja osnovnih pravila lične higijene (fizičke, odeće i obuće, ličnih stvari) i higijene sredine u kojoj živi i radi, kroz razne oblike izražavanja.

2.

Učestvuje u fizičkim aktivnostima – igrama pokreta i sportskim igrama, pokušava da postigne određene standarde, igra pravedno, upravlja svojim emocijama i pred drugima predstavlja svoje fizičko i duševno stanje nakon realizovanja neke fizičke aktivnosti ili sportske igre.

3.

Priprema spisak (kroz jedan od oblika izražavanja – pisanje, crtanje, itd.) hrane koju njegova porodica koristi i razvrstava je na osnovu kalorija, a zatim je klasifikuje u zdravu i manje zdravu hranu.

4.

Čita informacije navedene na pakovanjima hrane i u grupi diskutuje o tim informacijama (hranjive vrednosti, rok trajanja itd.).

5.

Identifikuje prednosti i nedostataka svoje ličnosti i izlaže svoje mišljenje o poboljšanju, kroz razne oblike izražavanja.

6.

Predlaže alternative za konstruktivno rešavanje jednog ličnog konflikta, tako što prethodno pažljivo analizira okolnosti koje su dovele do konflikta, razmenjuje svoja iskustva, mišljenja i osećanja za članovima grupe.

7.

Razlikuje i opisuje uloge osoba i usluge neophodne za traženje pomoći u određenim situacijama opasnosti po svoje fizičko i mentalno zdravlje.

8.

Aktivno sarađuje sa svim vršnjacima (bez obzira na njihovo poreklo, sposobnosti ili posebne potrebe) u postizanju jednog zajedničkog cilja (projekta/aktivnosti u učionici/školi ili van nje).

9.

Obezbeđuje zdravo okruženje u okolnostima u kojima izvršava jednu određenu aktivnost, tako što sebi i ostalim učesnicima stvara odgovarajuće uslove za rad (provetravanje, korišćenje svetlosti, maksimalno iskorišćavanje prostora, održavanje čistoće, uredno održavanje stvari koje ga okružuju itd).

28

III. Oblasti kurikuluma za predškolski odgoj i osnovno obrazovanje

Jezici i komunikacija

Umetnosti

Matematika

Prirodne nauke

Društvo i životna sredina

Zdravlje i blagostanje

Život i rad


Oblasti kurikuluma

Oblasti kurikuluma predstavljaju osnovu za organizaciju vaspitno-obrazovnog procesa u školama na određenim nivoima i stepenima kurikuluma. Kurikulum Kosova je organizovan na sedam oblasti kurikuluma, koje se primenjuju od predškolskog nivoa do visokog srednjeg obrazovanja, uključujući kako opšte obrazovanje tako i stručno obrazovanje. Oblasti kurikuluma se sastoje od jednog ili više predmeta. Oblasti kurikuluma su:

1. Jezici i komunikacija 2. Umetnosti 3. Matematika 4. Prirodne nauke 5. Društvo i sredina 6.Zdravlje i blagostanje 7. Život i rad

Rezultati učenja po oblasti Kurikuluma (RUO) Rezultati učenja u oblastima kurikuluma (RUO) omogućavaju integraciju i opšti pristup učenju posebnih predmeta unutar oblasti kurikuluma. Rezultati učenja po oblastima pružaju:

• povezanost između predmeta i aktivnosti učenja koje se sprovode u okviru jedne oblasti kurikuluma u cilju integrisanja odgovarajući znanja, veština i stavova ponuđenih kroz predmete, i uopšte ohrabrivanja integrisanog učenja;

• Promovišu pristup baziran na kompetencijama, omogućavajći razvoj jednog zajedničkog sistema međusobno povezanih iskustava učenja, stoga obezbeđuju platformu za razvoj planova i nastavnih programa;

• Omogućavaju primenu nove nastavne prakse na nivou škole, ohrabrujući razvoj planova i programa zasnovanih na školi.

Za svaku oblast kurikuluma, određuju se ishodi učenja, koji omogućuju postizanje ključnih kompetencija. Oblasti učenja obuhvataju jedan ili više nastavnih predmeta ili modula. Predmeti i moduli su zasnovani na ciljevima i ishodima učenja, koji su određeni za odgovarajuću oblast kurikuluma. Neki predmeti jedne oblasti kurikuluma mogu se integrisati na raznim stepenima kurikuluma.

Struktura oblasti kurikuluma Svaka oblast kurikuluma ima ovu strukturu organizovanja materijala

Uvod Obrazloženje i opis Koncepti i opis Pristup zasnovan na kompetencijama Ishodi učenja za oblast kurikuluma Međukurikularna pitanja

Dodela vremena – opis Nastavna sredstva i izvori Metodološka uputstva Uputstva za ocenjivanje

33


Oblast kurikuluma – Jezici i komunikacija

Uvod

Obrazloženje i opis

Koncepti i opis

Pristup zasnovan na kompetencijama

Ishodi učenja za oblast kurikuluma

Međukurikularna pitanja

Raspodela vremena – opis

Metodološka uputstva

Uputstva za ocenjivanje

Nastavni materijali i izvori

1. Uvod Na osnovu Okvira kurikuluma, oblast jezici i komunikacija obuhvata sledeće predmete: maternji jezik, prvi strani jezik (engleski jezik), jezik sredine i ostale strane jezike. Ova oblast učenicima omogućuje da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstva komunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu. Kroz ovu oblast kurikuluma, u svaki predmet treba da se savladaju sve kompetencije određene Okvirom kurikuluma.

Glavni cilj Jezgra kurikuluma za oblast jezici i komunikacija je da se učenicima omogući da razviju osnovne sposobnosti u predmetima koji su obuhvaćeni u ovoj oblasti. Na ovaj način se učenicima omogućuje da na svakom stepenu ili nivou primenjuju veštine komunikacije, oslanjajući se na razvoj jezičkih veština: slušanje, govor, čitanje i pisanje.

Stoga oblast jezici i komunikacija učenicima omogućuje da komunikaciju realizuju kroz: slušanje, govor, čitanje i pisanje, veštine koje su međusobno zavisne i razvijaju se u zavisnosti jedna od druge.

2. Obrazloženje i opis Oblast Jezici i komunikacija omogućuje učenicima da uče predmete u okviru odgovarajuće oblasti. Kurikulumom se određuju kompetencije i način na koji ih treba svladati, u vidu glavnih ishoda učenja za oblast po glavnim stepenima kurikuluma.

Oblast jezici i komunikacije na prvom stepenu (predškolski odgoj kao i: I i II razred) i na drugom stepenu (III, IV i V razred) sastoji se od dva predmeta: maternji jezik i prvi strani jezik (engleski jezik).

Maternji jezik se uči na svim stepenima kurikuluma, od predškolskog odeljenja do dvanaestog razreda.

32


Engleski jezik počinje od prvog stepena i uči se do poslednjeg razreda više srednje škole. Na prvom stepenu, ovaj predmet se uči pretežno kroz igru, crteže i pesme, sa fokusom na govor, i nastavlja sa čitanjem i pisanjem na drugim stepenima.

Albanski jezik za učenike od strane nealbanske zajednice uči se od drugog stepena (treći razred) kurikuluma. Struktura Osnovnog kurikuluma se zasniva na načelima koja su navedena u Okviru kurikuluma (glavni stepeni i nivoi). U njemu je opisano šta učenici treba da nauče u predmetima koje sadrži oblast Jezici i komunikacija za glavne stepene 1-6.

3. Koncepti

Na osnovu koncepta predmeta jezik i književnost, izrađeni su RU za oblast jezici i komunikacija. Koncepti oblasti su:

• Književni i neknjiževni tekstovi; • Figurativni i nefigurativni jezik; • Scenski, pozorišni, dramski komadi itd.; • Kritika, teorija, istorija; • Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis).

4. Pristup zasnovan na kompetencijama Oblast jezici i komunikacija, kroz predmete koje pokriva, treba da omogući savladavanje šest ključnih kompetencija, koje su: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac, odgovoran građanin. Oni su navedeni u okviru kurikuluma i treba da se savladaju kroz glavne ishode učenja, kroz glavne stepene kurikuluma, tokom celokupnog nastavnog procesa i tokom izbora i organizovanja iskustava učenja. Kompetencije se integrišu na uravnotežen način, tako što obuhvataju znanja, veštine, stavove i vrednosti. Kroz kompetencije koje su predviđene kurikulumom, za oblast jezici i komunikacija učenici treba da:

• komuniciraju i izražavaju se kroz jezike, simbole, znakove i kodove; • govore, slušaju, čitaju i pišu i izražavaju se na maternjem jeziku i na (najmanje) jednom stranom jeziku; • da se angažuju i doprinesu poštenom i produktivnom dijalogu; • daju i uzimaju povratne informacije na konstruktivan i kreativan način; • poštuju opšta pravila komunikacije, interakcije i da istovremeno budu kreativni; • manifestuju kulturna, jezička, književna i životna znanja u privatnom i javnom životu; • koriste IKT i medije na efikasan i odgovoran način, kao bitna sredstva informisanja, učenja,

komunikacije i interakcije.

5. Rezultati učenja po oblast (RUO) Izrada rezultata učenja temelji se na osnovnim konceptima ove oblasti. RUO za oblast jezici i komunikacija sadrže zahteve koje učenik treba da ispuni na kraju svakog stepena. Struktura RUO sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se redovno razvijaju i produbljuju po stepenima, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi ishodi omogućuju postizanje šest kompetencija predviđenih Okvirom kurikuluma. RUO omogućuju razvoj i postizanje vrednosti za oblast jezici i komunikacija: demonstriranje veština komunikacije (slušanje, govor, čitanje i pisanje), demonstriranje veština međuljudske komunikacije, procena rešenja problema, primena apstraktnih ideja na konkretne situacije, upotreba odgovarajuće tehnologije, primena etičkih principa pri donošenju odluka, rad kao član ekipe na postizanju zajedničkih ciljeva, diskusija, poređenja karakteristika jedne kulture sa karakteristikama raznih drugih kultura.

34


REZULTATI UČENJA ZA STEPENE 1 i 2

1. stepen 2. stepen

0, I, II razredi (uzrast 5-8) III, IV, V razredi (uzrast 8-11)

VEŠTINE KOMUNIKACIJE

Slušanje i govor Slušanje i govor

• Razmenjuje ideje tokom diskusije, postavlja pitanja i odgovara • Koristi složene oblike jezika u komunikaciji sa drugima o

koristeći proste reči i rečenice sadržaju i svrsi teksta.

• Izgovara nekoliko reči ili rečenica, postavlja pitanja i odgovara • Identifikuje glavne tačke jednostavnih razgovora i naglas

koristeći ponovljene proste fraze ili rečenice pročitanih priča, koristeći proste fraze ili rečenice.

Dokazuje svoje skolnosti u igranju uloga.

Čitanje Čitanje • koristi strategije za čitanje jednostavnih • Koristi strategiju za razumevanje pročitanih, književnih ili

tekstova sa zadovoljstvom, uči nove neknjiževnih tekstova: poezija, proza, pismo, biografija, reči, razlikuje reč, rečenicu, kao i molba, izveštaj, reklama, itd. i identifikuje nivoe razume- elemente korišćenja jezika. vanja čitanja i razlikuje figurativni jezik od nefigurativnog

• Čita naglas jednu kratku priču i koristi jezika. Uči da postavlja pitanja u vezi sa određenim teksto- dodatne delove teksta (npr. slike, vima i da daje odgovore, od nivoa govornika do nivoa crteže itd.). Razvija mehanizme za kreativnog tumača. prelazak sa prostog (mehaničkog) • Identifikuje glavni deo događaja iz naglas pročitanih priča čitanja na čitanje-razumevanje. Koristeći bitne reči ili vizuelne predmete (slike, crteže itd.) Prepričava ili parafrazira tekstove koje i identifikuje nekoliko gramatičkih kategorija. je pročitao.

Pisanje Pisanje • Opisuje tekstove na osnovu modela i piše • Koristi određeni oblik književnog ili kako bi drugima izrazio svoje ideje kroz reči, rečenice itd. neknjiževnog pisanja (npr. događaj, priča,

pismo, čestIKTa, itd.) i razvija sposobnost da oceni upotrebu jezika (gramatika i pravopis) u svom pismenom radu i u pismenim radovima drugih učenika.

• Koristi proste reči ili fraze za pisanje jednog kratkog teksta, razvijajući osnovne elemente eseja.

II. RAZUMEVANJE I ANALIZA TEKSTOVA

35

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU • Identifikuje osnovne elemente jednog pisanog teksta: • Tumači književna dela počevši sa o čemu se radi u tekstu, likovi, itd., razlikujući figurativni komentarisanjem sadržaja, ideja, likova, priče, jezik (metaforički) od nefigurativnog jezika. Predstavlja stilske figure kao što su hiperbola, metafora i svoje utiske u vezi sa jednim književnim ili neknjiževnim izvodi zaključak o književnom ili neknjiževnom tekstom. tekstu (o poeziji, prozi, priči, dramskom delu,

izveštaju, reklami, biografiji, itd.). Razvija • Identifikuje osnovne podatke i koncepte u kratkim pričama. strategiju razumevanja čitanja. Tumači glavnu

ideju jednog teksta razlikujući je od detalja. Identifikuje i koristi gramatičke kategorije.

• Postavlja pitanja i odgovara na pitanja u vezi sa određenim tekstovima (najbitniji deo teksta, cilj teksta).

III. RAZVOJ KREATIVNOSTI

• Savladava tehnike koje su specifične za određene kreacije i primenjuje ih u

određenim aktivnosti

• Izrađuje razne vrste književnih i neknjiževnih tekstova na određene teme. Usmeno i pismeno opisuje šta bi mogao da uradi kada bi bio na mestu jednog stvarnog ili zamišljenog heroja. • Piše, samovoljno ili kao zadatak, tekstove koji promovišu vrednosti koje se tiču pojedinca ili društva, igre, sredine, porodice, škole, itd.) Dokazuje svoj talenat u scenskim igrama.

IV. IDENTITET I KULTURA • Opisuje lična iskustva u vezi sa njegovim brigama, interesima i samopouzdanjem, kroz razgovore i diskusije

• Predstavlja svoj stav kroz jednostavan jezik i oblik komunikacije u vezi sa društvenim pitanjima koja se odnose na interese, brige i poverenje sredine u kojoj živi.

V. MEDIJI • Prati osnovna pravila i priprema materijale za organizovanje predstava, izložbi u razredu i pojavljivanje na televiziji.

• Prati pravila izlaganja u organizaciji određenih predstava i bira radove za njih.

VI. UPOTREBA IKT • Poznaje nekoliko vrsta tehnologije

(kompjuter, štampač) i koristi ih za određene aktivnosti, za pisanje reči, rečenica, brojeva, simbola, zvukova, crteža itd.

• Koristi nekoliko vrsta tehnologije (kompjuter, projektor) u kreativnim aktivnostima za izlaganje radova, i za organizovanje događaja ili predstava.

VII. VREDNOSTI I STAVOVI

36


• Dobro komunicira • Učestvuje u diskusiji • Sarađuje • Traži i pruža pomoć • Poštuje mišljenja drugih • Posvećuje pažnju • Razvija ličnost i humanitarnost • Preduzima inicijative i pokazuje interesovanje za razne pristupe • Motiviše se za razvoj veština • Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema • Koristi informativnu tehnologiju • Pokazuje volju i spremnost za pojedinačni rad i rad u grupi • Poštuje principe drugih osoba • Pokazuje samopouzdanje u samostalnom radu • Koristi maštu i kreativnost • Nezavistan je u donošenju odluka i u postupanju • Postavlja pitanja i odgovara na odgovoran način • Kritikuje na osnovu argumenata • Pokazuje radoznalost za istraživanje • Stara se o sebi, o drugima i o sredini

VIII. ZNANJA • Književni i neknjiževni tekstovi, • Figurativni i nefigurativni jezik; • Scenske predstave; pozorište, dramatizacija, itd ... • Kritika, teorija, istorija •Jezički sistem (gramatika, leksika, fonetika, sintaksa, pravopis) Slušanje • Slušanje informativnih tekstova • Efikasno slušanje (izgovor zvukova, bogaćenje rečnika) • Slušanje i bogaćenje rečnika Govor • Govor u funkciji pružaoca i primaoca informacija • Aktivni govor u grupi • Govor u funkciji bogaćenja rečnika • Verbalna i neverbalna komunikacija Čitanje •Upoznavanje sa raznim književnim i neknjiževnim tekstovima • Razumevanje čitanja, čitanje izlagačkih tekstova Pisanje • Dokazane sposobnosti i znanja u pisanju • Sposobnosti za razumevanje • Navike i veštine

37


IX. VEŠTINE • Komuniciranje • Slušanje • Govor • Pisanje • Čitanje • Razumevanje • Korišćenje informativne tehnologije • Rešavanje problema • Sposobnosti za razmišljanje • Obrada informacija • Kreativno razmišljanje

6. Međukurikularna pitanja U oblast: Jezici i komunikacija treba rešavati i pitanja među predmetima, međukurikularna, koji može se postići kroz učenje određenih predmeta i tema, kao što su:

• ljudska prava, • građansko vaspitanje, • međukulturalno obrazovanje, • medijsko obrazovanje, • obrazovanje za mir, • obrazovanje za održivi razvoj.

38


7. Raspodela vremena - opis

Vreme se planira u skladu sa ishodima učenja predviđenim za stepen i oblast kurikuluma. Vreme se deli na osnovu procenata navedenih dole u prikazanoj tabeli, i zatim se dodeljuje vreme za svaki predmet. Treba imati u vidu da škola-nastavnik najveći deo vremena dodeljuju za maternji jezik.

Osnovna škola (MSKO 1 )

Oblasti kurikuluma

1. stepen

a. 2. stepen

Predškolski razred

I raz.

II raz.

Ukupno časova

III raz.

IV raz.

V raz.

Ukupno časova

Br. % časova

Br. časova

Br. časova

Ukupno %

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Ukupno časova %


6

33.33 7

8

15

36.59

8

8

8

24

33.33

8. Metodološka uputstva

Za realizaciju i postizanje ishoda učenja za glavni stepen ili oblast kurikuluma, od presudnog je značaja primena metoda, tehnika i oblika podučavanja i učenja. Nastavnik treba da primenjuje razne metode rada kako bi ispunio zahteve određene oblasti i zbog specifičnosti te oblasti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode podučavanja koje su usredsređene na učenika. Nova metodologija podučavanja i učenja pokazala se veoma uspešnom, jer se učenici motivišu da rade, stvaraju, razmatraju, učestvuju u debatama, lakše uče, sarađuju jedni sa drugima, pomažu jedni drugima i probleme rešavaju zajedno istražujući razne izvore informacija. Nastavnik treba da pažljivo izabere nastavne metode i tehnike koje podržavaju ostvarenje ishoda učenja. Nastavnik takođe treba da izabere nastavne metode koje su prikladne za sposobnosti i znanja učenika, njihove potrebe, mesto u kojem se održava nastavna jedinica, prostoru i materijalnom stanju škole (učionice). Cilj oblasti Jezici i komunikacija na prvom nivou obrazovanja jeste da proceni kompetencije oblasti koje su izražene u vidu ishoda učenja.

9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje se može klasifikovati u formativno, dijagnostičko, zbirno i motivišuće ocenjivanje. • Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprestano, a njegova svrha

je sakupljanje informacija o dostignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti. • Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za sakupljanje informacija o dostignućima

učenika u odnosu na stepen savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednosti i pomaže nastavniku u njegovom daljem radu.

• Zbirno ocenjivanje obuhvata celokupne aktivnosti učenja učenika. Zbirno ocenjivanje se vrši na kraju određenih vremenskih perioda.

• Motivišuće ocenjivanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika za učenjem.

Tokom procene/ocenjivanja koriste se razni oblici kao što su:

Neposredno i stalno ocenjivanje, stalno praćenje postignuća učenika; • Indirektno ocenjivanje pomoću testova,

39


• Međusobno ocenjivanje učenika – tokom rada u grupi ili tokom odgovaranja, prilikom čega učenici nadopunjuju jedni druge i ocenjuju na osnovu argumenata • Samo-ocenjivanje Posebnu pažnju tokom procene/ocenjivanja treba da posvetimo stalnoj komunikaciji, izraženoj usmeno tokom interakcije i onoj izraženoj pismeno..

10. Nastavni materijali i izvori

Kako bi se postigle kompetencije u oblasti jezici i komunikacija bitno je koristiti raznovrsne nastavne materijale i izvore za podučavanje i učenje. Za postizanje ishoda učenja određenih za ovu oblast kurikuluma i uspešno postizanje ishoda učenja određenih za stepen kurikuluma, svi nastavni materijali i sredstva moraju biti u skladu sa zahtevima ovih ishoda učenja određenih za oblast i stepen kurikuluma. Školski udžbenici čine samo jedan od izvora informacija, ali se ne treba ograničiti na korišćenje udžbenika kao isključivi izvor informacija, već treba koristiti ostale izvore informacija i informativnu tehnologiju. Informacije se mogu dobiti iz bilo kojeg izbora, koji može pomoći u savladanju ishoda učenja i kompetencija.

40


Oblast Kurikuluma - Umetnosti

Uvod


Koncepti i opis


Ishodi učenja za oblast kurikuluma

Međukurikularni pristup





1. Uvod

Oblast kurikuluma „Umetnosti“ obuhvata likovnu i muzičku umetnost kao obavezne predmete osnovnog kurikuluma za prvi nivo obrazovanja u Republici Kosovo, pod nazivom Likovno vaspitanje i Muzičko vaspitanje. Škole se podstiču da kroz izborni kurikulum (dodatni ili izborni predmeti ili aktivnosti), učenicima omoguće da se izlože ostalim oblicima umetničkog izražavanja, kao što su: drama, ples, dizajn itd.

Kultura kao šira delatnost koja, među ostalim oblicima, obuhvata narodnu umetnost i umetnička stvaralaštva i manifestuje se kroz elemente narodnog kulturnog nasleđa, ponašanja, načina življenja, sistema društvenih vrednosti i istorijski kontekst, kao i kroz interakciju sa kulturama ostalih naroda u regionu i šire.

2. Obrazloženje i opis

Umetnosti omogućuju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika tako što podstiču kreativnost, maštu i razvoj sposobnosti za umetničko izražavanje. Umetnosti predstavljaju sastavni deo života i obuhvataju moralne, duševne, intelektualne i emocionalne aspekte interakcije između kulture i društva.

41


Obrazovanje kroz umetnosti omogućuje razvoj aktivnog i kreativnog građanina koji: • stvara, oblikuje i aktivno učestvuje i unapređenju kvaliteta svog života i sredine u kojoj živi. • učestvuje u društvenoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji raznih etničkih i kulturnih grupa, pridajući najveću važnost ljudskom aspektu te interakcije.

• poseduje osnovne tehničke veštine i sposobnosti koje su bitne za rad i život. • razume i utiče na kompleksna razvijanja u svojoj životnoj sredini.

Imajući u vidu činjenicu da Umetnosti doprinose svim ovim aspektima, one razvijaju intuiciju, maštu, kreativnost, hrabrost, intelektualne sposobnosti visokog nivoa (kao što su sposobnost za rasuđivanje i ocenjivanje), osetljivost prema raznim oblicima umetničkog izražavanja komunikacije kao i njihovo korišćenje. Pored toga, umetnosti doprinose razvoju samopouzdanja, strpljenja, odgovornosti prema zajedničkom poslu, saradnje, samodiscipline, entuzijazma i niza ostalih bitnih osobina ličnosti osobe, koje teže da postanu obrazovane i kulturne.

3.Koncepti i opis

Oblast kurikuluma Umetnosti na prvom nivou obrazovanja uglavnom ima za cilj ispunjenje dva glavna aspekta:

a) Ohrabrivanje učenika na aktivno učestvovanje u raznim kreativnim aktivnostima, delatnostima iz muzike, vizuelnih umetnosti, drame i plesa. Ovo aktivno učešće omogućuje razvoj mašte i raznih veština za umetničko izražavanje u skladu sa ličnim sklonostima učenika. b) Razvoj sposobnosti za doživljavanje i opažanje lepog u umetnosti i u učenikovom okruženju (škola, kuća, priroda, grad itd.) c) Razvoj pozitivnog stava prema materijalnoj i duševnoj, nacionalnoj umetnosti i kulturi i umetničkom stvaralaštvu.

VREDNOSTI I STAVOVI KOJI SE PROMOVIŠU KROZ UMETNOSTI

• Znatiželja • Samopouzdanje • Želja za nezavisnim izražavanjem i komunikacijom • Aktivno učestvovanje • Druženje • Saradnja • Poštovanje prema sebi i prema drugima

•Pozitivan stav prema umetnosti i prema lepote u prirodi i umetnosti • Pozitivan stav prema nacionalnom kulturnom nasleđu • Pozitivan stav i poštovanje prema raznim kulturama • Saradnja i odgovornost • Koncentracija i strpljenje

VEŠTINE KOJE SE RAZVIJAJU KROZ UMETNOSTI

• Opažanje/slušanje/sposobnosti percepcije • Razvoj sposobnosti za doživljavanje • Razvoj pažnje i pamćenja • Volja i motivacija • Inicijativa i interesovanje • Mašta i kreativnost • Osećaj za opažanje i razlikovanje ritma i harmonije (zvukova, boja, oblika, struktura, karaktera, pokreta itd.) • Muzičke veštine • Veštine pokreta

40


Osnovni koncepti (znanja) koji se uče kroz umetnosti

•Zvuk •Linija •Boja •Oblik •Prostor •Ravnoteža •Perspektiva •Pokret •Ritam

Principi

• Kontrast • Ponavljane • Razlika (varijacija) • Poređenje • Naglasak • Ravnoteža • Celina Glavne umetničke delatnosti

•Pevanje •interpretacija na muzičkim instrumentima •Igra (kreativna) •Crtanje, bojenje, modeliranje •Ples •Pozorišne predstave, skečevi, dijalog itd

• Melodija • Harmonija • Dinamika • Uloga/lik • Pesma • Instrumental • Kolo • Dramatizacija (pozorišna predstava) • Pejzaž • Portret • Dizajn, dekoracija • Mrtva priroda • Orkestar • Hor • Izložba • Predstave/izvođenje itd.

• Veštine figurativnog izražavanja • Komunikacija i izražavanje • Veštine za rad u ekipi • Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje

4. Pristup zasnovan na kompetencijama

Na osnovu Okvira kurikuluma Kosova kompetencije obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem veština, navika, znanja i stavova učenika, kao postignuća kroz učenje kojem doprinose sve oblasti kurikuluma. Umetnosti sredstvima i načinima umetničkog izražavanja doprinose postizanju šest ključnih kompetencija: efektivna komunikacija, kreativan mislilac, uspešan učenik, produktivan doprinosilac, zdrav pojedinac i odgovoran građanin.

5. Ishodi učenja za oblast kurikuluma

Ishodi učenja za oblast kurikuluma rasprostiru se kroz sledeće glavne dimenzije:

Stvaralaštvo, umetničko izvođenje i prezentacija –

učenici se kroz umetnosti ohrabruju da: • dožive razna umetnička dela, • izvode (učestvuju u izvođenju) umetničkih aktivnosti pojedinačno ili u grupi u skladu sa svojim sklonostima i interesovanjem, • stvaraju nove celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, koristeći svoje

sopstvene, originalne ideje,

42


• slobodno izražavaju svoje sopstvene umetničke ideje, • tumače umetničke ideje umetničkih dela drugih autora.

Sredstva izražavanja, tehnike i procesi

Učenici: znaju, razumeju i koriste efektivno i samosvesno tehnike upotrebe sredstava umetničkog izražavanja kao što su reči, zvuci, boje, oblici, pokreti, itd, za komunikaciju i umetničko izražavanje.

Primenjuju tehnike izražavanja i razne procese stvaranja i izvođenja, u raznim umetničkim oblicima, rodovima i žanrovima.

Komunikacija i umetničko izražavanje

Učenici se ohrabruju i osposobljavaju da: • koriste stečena znanja i veštine za slobodno i nezavisno umetničko izražavanje, • koriste sredstva izražavanja u raznim umetnostima kako bi se umetnički izrazili o temama koje ih

interesuju, • razmišljaju i ocenjuju svoje sopstvene postupke i postupke ostalih kroz razne oblike umetničkog

izražavanja. Znanje o i razumevanje odnosa umetnost - društvo

Učenici: • Znaju, razumeju i cene ulogu međusobnog delovanja umetnosti i društva u raznim

istorijskim, društvenim, kulturnim, i ostalim kontekstima. • Poznaju najpoznatija dela i autore umetničkog stvaralaštva na raznim nivoima

(nacionalnom, međukulturalnom i globalnom nivou).

43


5.1. Rezultati učenja za oblast Kurikuluma (RU)

Stepen 1, razredi 0, I, II (uzrast 5 - 8 godina)

MSKO 1

Stepen 2, razredi III, IV, V (uzrast 8 – 11 godina)

I. Znanja, razumevanje i veštine koje se razvijaju kroz umetnosti i koje su konkretno povezane sa sledećim: 1. Aktivno učestvovanje i vežbanje u raznim umetnostima kroz: tumačenje, stvaranje i prezentaciju; 2. Istraživanje (znanje u razumevanje) elemenata (sredstva izražavanja), stvaralačkih procesa i tehnika u umetnostima (muzika, likovna umetnost, dramska umetnost, ples itd.); 3. Komunikacija i umetničko izražavanje; 4. Razumevanje odnosa umetnost-društvo; 5. Vrednovanje i ocenjivanje estetskih vrednosti u umetnosti; 6. Korišćenje umetnosti (umetnički izraz) za negovanje i izražavanje odgovarajućeg(-ih) identiteta: individualnog, grupnog, socijalnog, kulturnog (nacionalnog, regionalnog, evropskog i globalnog).

1. UMETNIČKA INTERPRETACIJA (izvođenje), STVARALAŠTVO i PREZENTACIJA

Učenik(-ica) u skladu sa svojim sklonostima i interesovanjima razvija veštine za umetničku komunikaciju u muzički, likovnim, glumačkim i plesnim umetničkim aktivnostima. On/ona:

Stepen 1, predškolski odgoj, razredi I i II (uzrast 5 - 8 godina)

MSKO 1 Stepen 2, razredi III, IV, V (uzrast 8 – 11 godina.)

Izvođenje (Interpretacija) Učestvuje u raznim umetničkim aktivnostima u skladu sa svojim ličnim interesovanjima i sklonostima, npr:

• peva jednostavne pesme i melodije koje je čuo(-la);

• stvara ritam (glasom, rukama ili ritmičkim muzičkim instrumentima za decu); • imitira i dramatizuje jednostavne tekstove; • kreativno se kreće uz melodiju, ritam, izražavanje itd. • kombinuje sredstva izražavanja, reči, pokrete, mimiku kako bi realizovao umetničko izražavanje.

Ističe sa individualnim sposobnostima za izvođenje (interpretaciju) u jednoj ili više umetničkih delatnosti • peva pesmu ili melodiju na osnovu imitacije ili muzičke notacije simbolima (cvet, leptir, kvadrat itd.) • stvara ritam i stihove glasom ili muzičkim instrumentima na osnovu imitacije i muzičke notacije simbolima • svira muzički instrument u skladu sa svojim sklonostima • kreće se i pleše uz muziku koju čuje, dramski tekst, ili na osnovu umetničke poruke koju želi da izrazi. • U potpunosti realizuje određenu ulogu u jednom dramskom komadu itd.

Stvaralaštvo

Stvara jednostavne umetničke motive i celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, kako bi izrazio individualni doživljaj, osećanja i ideje, npr:

• slobodno i kreativno crta, boji, pravi jednostavne skice, oblike i figure olovkom, bojicama, od plastelina, papira i ostalih materijala • kroz igru učenici zamišljaju i stvaraju melodije, ritmove, pratnje, pokrete i ples slobodno, originalno i kreativno ili na datu temu

Stvara u jednostavnim umetničkim oblicima i koristeći na kreativan i originalan način materijale, tehnike i sredstva za izražavanje u odgovarajućim umetnostima, npr:

• stvara razne, jednostavne dvodimenzionalne ili trodimenzionalne oblike koristeći razne figurativne ili primenjene tehnike • stvara melodije koristeći glas ili muzičke instrumente na osnovu ritma ili poetskog teksta • stvara instrumentalnu ritmičku pratnju za pesme ili melodije • smišlja originalne, kreativne pokrete na osnovu muzike, književnog teksta ili određene situacije • smišlja originalne elemente u interpretaciji određene uloge i scenskog nastupa

44


Prezentacija Predstavlja se uz pomoć učitelja/ice u umetničkim aktivnostima u učionici i javnim umetničkim aktivnostima ( u školi, zajednici itd.)

2. PROCESI, TEHNIKE I SREDSTVA IZRAŽAVANJA Učenik/-ca poznaje i razume elemente izražavanja i osnovne procese i tehnike umetničkog stvaralaštva u muzici, vizuelnim umetnostima, dramskoj umetnosti i plesu. Uči kako da doživljava, opaža, perceptuje posmatra elemente umetničkog izražavanja, na primer opaža promene ritma, melodije, odnos svetlost-senka itd.

3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE I KOMUNIKACIJA

Identifikuje i razlikuje osnovne odgovarajuće elemente umetničkog izražavanja (ritam, melodiju, harmoniju, oblik, dinamiku, tempo, izražajni karakter, linije, boje, oblik, pokrete, gestove, emociju itd.)

Učenik/ca pokazuje sposobnost da koristi razna umetnička sredstva izražavanja (glas, instrumente, boje, oblike, reči, pokrete itd.) kako bi izrazio/la svoje doživljaje i ideje

•kreće se i pleše kako bi izrazio/la kako doživljava muziku koju sluša; •izražava doživljaj kroz igru koja obuhvata pevanje, ples, dramatizaciju, pantomime, pravljenje oblika, bojenje itd.; •izražava lik kroz jedan od oblika izražavanja (pesmu, poeziju, crtanje, igranje uloga itd.)

•doživljava jedno umetničko delo i izražava se o njemu koristeći reči i pisanje (esej), poeziju itd.; •slušajući muziku crta i boji kako bi izrazio doživljaj dela; •koristi jedan od oblika umetničkog izražavanja (pesmu, ples, crtanje, dramatizaciju) kako bi se izrazio u vezi sa određenom temom (npr. u vezi sa sredinom, mirom itd).

4. RAZUMEVANJE ODNOSA UMETNOST – DRUŠTVO Učenik/ca razume razvoj, ulogu i uticaj umetnosti na društvo i društva na umetnost u raznim istorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima

•Opaža i razlikuje lepo (umetnička i kulturna dela, nacionalna i iz stranih kultura) u sredini u kojoj živi – porodica, škola, zajednica itd. • npr. (arhitektonski objekti, tradicionalni ćilimi, ornamenti, vazne, slike, razni alati, odeća, nakit, pesme, narodna kola i igre itd.)

•doživljavaju i poznaju nekoliko od glavnih umetničkih dela (muzičkih, vizuelnih, dramskih, plesnih) u nacionalnom i globalnom kontekstu. • poznaju i razumeju funkciju umetničkih i kulturnih institucija kao što su, muzeji, pozorišta, galerije, koncertne sale, opera, balet itd.

5. ESTETSKO VREDNOVANJE i OCENJIVANJE Učenik/ca vrednuje i ocenjuje na informisan i kritički način sopstvene i umetničke kreacije drugih u oblasti muzike, vizuelnih umetnosti, dramske umetnosti i plesa u skladu sa svojim sklonostima i sposobnostima Emocionalno reaguju na umetnička dela kroz doživljavanje, opažanje, slušanje i interpretaciju 6. IDENTITET I KULTURA

Opažaju i razlikuju elemente prirode u umetničkim delima i cene lepo i umetnost uopšte

Učenik/ca neguje odgovarajući/e identitet/e: (sopstveni, grupni, socijalni, kulturni, nacionalni, regionalni, evropski i globalni) kroz umetnosti

Kroz umetničke aktivnosti doživljava i spoznaje porodične i vrednosti, mišljenja i iskustva zajednice kojoj pripadaju

Kroz razne oblike ličnog umetničkog izražavanja spoznaju i identifikuju vrednosti kulturnog nasleđa (porodičnog, zajednice, nacionalnog itd.)

45


6. Međukurikularni pristup

Umetnosti dejstvuju jedna sa drugom, pa se stoga i u nastavnom procesu mogu povezati razni oblici umetničkog izražavanja, npr. pesma sa pokretima i plesom, muzika sa likovnim izražavanjem, muzika sa književnim izražavanjem, likovno izražavanje sa književnim izražavanjem, komparativna umetnička izvođenja itd.

Naročito se na ovom nivou može primenjivati integrisani pristup kombinovanja umetničkih izražavanja za razne teme i korišćenje igre kao oblika učenja.

Međutim, umetnosti se mogu povezati i sa drugim predmetima ostalih oblasti kurikuluma.

Jezici (maternji i strani) se veoma uspešno mogu povezati sa muzikom. Sa jezicima se može povezati i likovno izražavanje, kojom se vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simboli, figure, ilustracije itd.). Umetnosti se uspešno mogu povezati i sa predmetima iz sledećih oblasti kurikuluma: nauke (prirodne i društvene), matematika, zdravlje i dobrobit, život i rad itd. Svaka posebna tema i nastavno gradivo koji se obrađuju na ovom nivou postaju jasniji kada su propraćeni umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafički prikazi, karte, pesme, muzika, ples, video zapisi itd).


U skladu sa Okvirom kurikuluma Kosova nastavnim planom za prvi nivo predviđa se ukupno 12 nastavnih časova iz kurikularne oblasti umetnosti.

Na prvom stepenu kurikuluma (predškolski razred, 1. i 2. razred) planirano je ukupno 6 nastavnih časova nedeljno, po 2 časa za svaki razred, i isto tako je planirano 6 nastavnih časova za umetnosti na drugom stepenu kurikuluma za svaki razred. Kako se ova oblast kurikuluma sastoji iz dva obavezna predmeta - građansko vaspitanje i muzičko vaspitanje, časovi su jednako podeljeni na ova dva predmeta. Pored toga, mogu se organizovati i dodatne umetničke aktivnosti iz oblasti drame i plesa kroz časove koji su predviđeni za izborni kurikulum.

Osnovna škola (MSKO 1 ) Oblasti kurikuluma

Stepen 1

Stepen 2

Predškolski razred

I raz.

II raz.

Ukupno čas.

III raz.

IV raz.

V raz.

Ukupno čas.

Br. I Br. časova

Br. časova

Ukupno časova

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Ukupno čas. %

umetnosti

2

11.11 2

2

4

9.76

2

2

2

6

8.33


Kroz umetnosti se deca obrazuju uspešno jedino kada se krajnje pravilno primenjuje specijalna metodologija umetničkog podučavanja i učenja u svakom od predmeta iz oblasti umetnosti. Metodologija podučavanja u predmetima iz oblasti umetnosti obuhvataju nastavne tehnike i metode koje su specifične za učenje koncepata, veština i znanja koja treba savladati. Na ovom nivou se primenjuje kreativna igra, intuitivno podučavanje i konstruktivni pristup učenju usredsređeni na učenika. Umetnički doživljaj, znatiželja, mašta i sloboda izražavanja predstavljaju osnovna načela metodologije podučavanja u oblasti umetnosti.

46


9. Uputstva za ocenjivanje

Ocenjivanje u kurikularnoj oblasti umetnosti zahteva posebnu pažnju i zasniva se na principu individualizacije, zbog toga što svaki učenik ima različite sklonosti za različite oblike umetničkog izražavanja. Stoga, pri ocenjivanju treba uzeti u obzir hrabrost, maštu, originalno i kreativno izražavanje, interesovanje, umetnički doživljaj, interpretaciju itd.

Postignuća u oblasti umetnosti su pojedinačna, pa ih stoga treba ocenjivati kao takve, koristeći ocenjivanje u svrhu motivisanja i ohrabrivanja razvoja stvaralačkih sposobnosti učenika.

U umetnostima treba oceniti interesovanje i aktivno učestvovanje (samostalno i u grupi) u raznim umetničkim aktivnostima koje se organizuju u školi i u zajednici. Ocenjivanje u umetnostima treba da bude u funkciji procene umetničkih kompetencija i uvek treba da teži poboljšanju učenikovog učinka u odnosu na određen umetničke kompetencije.

10. Nastavni materijali i izvori

U oblasti umetnosti se koriste određena sredstva izražavanja, specifične tehnike i postupci, koji uslovljavaju upotrebu raznolikih materijala za obradu gradiva iz ove oblasti kurikuluma. Na primer, u likovnoj umetnosti nastavni materijal čine papir, platno, plastelin, organski materijali itd. Pored ovih materijala koriste se i ostala nastavna sredstva kao što su školski udžbenici, video snimci, internet itd.

U muzičkoj umetnosti osnovni materijal je sam muzički zvuk koji proizvodi ljudski glas ili muzički instrument. Nastavni izvori obuhvataju školske udžbenike i izvore zvuka (kompakt muzički diskovi, dvd, snimci sa interneta, tv, javni koncerti itd.)

47


OBLAST KURIKULUMA – MATEMATIKA

Uvod

Obrazloženje i opis Koncepti i opis


Ishodi učenja za oblast

Međukurikularni pristup



Uputstva za ocenjivanje Nastavni materijali i izvori

1. Uvod

U nastavnom programu za oblast matematike ogledaju se obrazovne politike zemlje, koje će uticati na unapređenje kvaliteta u matematici i obrazovanju uopšte. Nastavni program za oblast matematike predstavlja kompetencije koje će se steći učenjem i određuje put ka postizanju osnovnih postignuća u matematici. Nastavnim programom se, pored toga, određuje kako će se ocenjivati učinak učenika. Stoga, nastavni program učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici pruža jasan pregled razumevanja i sposobnosti koje će učenici savladati u školi. Ovaj nastavni program dozvoljava školama da ispune pojedinačne potrebe učenika i razviju svoj poseban karakter i karakteristične osobine u svojoj zajednici. Pored toga, on predstavlja model na osnovu kojeg svi partneri u obrazovanju mogu podržati učenike u njihovom daljem učenju..

Nastavni program za oblast matematike omogućuje učenicima sa razviju osnovne sposobnosti u matematici, da realizuju svoje garantovano pravo na učenje i obezbeđuje im kreativnost.

Daje pravo nastavnicima da pronađu najbolji mogući način za njih da inspirišu svoje učenike da se sa zadovoljstvom angažuju da uče.

Sadržaj ovog dokumenta će biti u skladu sa principima predviđenim Okvirom kurikuluma. Pored toga, sadržaj treba da: - predstavlja zahteve nastavnog programa za matematiku - pruža informacije koje će učenicima pomoći da budu kompetentni u onome što uče i koje će nastavnicima pomoći da kompetentno sprovedu matematiku u školi. Redosled se uglavnom zasniva na hijerarhiji stepena i nivoa. Nastavni program za učenike nivoa I

(razredi 0-V) izrađen je za nastavnike osnovnih škola. Nastavni program za učenike nivoa II (razredi VI-IX) izrađen je za nastavnike nižih srednjih škola. Nastavni program za učenike nivoa III (razredi X-XII) izrađen je za nastavnike visokih srednjih škola, i to za:

a. smer gimnazije i b. srednje stručne škole i umetničke škole.

48


2. Obrazloženje i opis oblasti matematike

Matematika omogućuje razvoj veština i sposobnosti učenika za razmišljanje na kreativan način, razvoj njihove ličnosti, razvoj veština za samostalan i sistematski rad, podsticanje i ohrabrivanje otkrivanja, razvoj novih znanja u cilju njihove primene i integracije u ostalim oblastima i u rešavanju problematičnih situacija u stvarnom životu.

3. Koncepti i opis Matematika obuhvata sledeće koncepte:

• broj i algebra; • oblik, prostor, merenja i geometrija; • obrada podataka i verovatnoća; • korišćenje i primena i matematike.

Matematika se uči na svim stepenima Kurikuluma.

Dok se na prvom i drugom stepenu povezuju znanja o brojevima, geometrijskim figurama, poziciji u prostoru, merenju i veštine za računanje i rešavanje problema, na trećem i četvrtom stepenu se ova veza integriše sa znanjima iz algebre, geometrije i statistike, dok se na petom i šestom stepenu obezbeđuje proširivanje i produbljivanje znanja iz trigonometrije, matematičke analize i verovatnoće. Opis ovog nivoa pruža osnove za donošenje odluka o učinku učenika na kraju svakog glavnog stepena I-VI za sva tri nivoa.

4. Pristup zasnovan na kompetencijama Učenje se na osnovu OKK-a zasniva na kompetencijama. Organizovanje nastave je usredsređeno na ono što učenici treba da znaju i ono što treba da budu u stanju da urade. Kako bi nešto uradili neophodna su nam znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i odgovarajući stavovi. Na osnovu toga, nastavni program za matematiku je zamišljen kao sistem izgrađen na osnovu nivoa, stepena i razreda, koji se opravdava opštim ishodima učenja za oblast i stepen, pa stoga postoje tri nivoa kompetencija, a u njihovom savladavanju se ogledaju najbitniji aspekti podučavanja, koji su orijentisani i poređani na osnovu stvarnih potreba učenika i za koje je neophodno planirati vreme i nastavu. Pristup zasnovan na kompetencijama za oblast matematike postiže se kroz preporučene metode: diskusija, razgovor, davanje i ilustrovanje primera, davanje uputstava, izlaganje izbora, prezentacija grupnog rada, nadgledano vežbanje učenika u grupama, diskusija u grupama, vežbe. Glavni ishodi učenja iz matematike zasnivaju se na sledećih osam matematičkih kompetencija: 1. Rešavanje matematičkih problema

2. Rasuđivanje i matematički dokazi 3. Matematička komunikacija 4. Matematički odnosi 5. Matematičko predstavljanje 6. Matematičko modeliranje 7. Matematičko razmišljanje 8. Upotreba tehnologije u matematici

5. Rezultati i učenja za oblast

49


Stepen 1, Razredi 0, I, II

(uzrast 5-8 godina)

MSKO 1 Stepen 2, Razredi III, IV, V

(uzrast8-11 godina)

I. Znanja, razumevanje i veštine koje se razvijaju kroz nastavna iskustva povezana sa:

1. Rešavanjem problema. 2. Matematičkim rasuđivanjem i matematičkim dokazivanjem. 3. Komunikacijom u/kroz matematiku. 4. Matematičkim odnosima. 5. Matematičkim predstavljanjem. 6. Promovisanjem matematičkog modeliranja 7. Strukturisanjem matematičkog razmišljanja. 8. Upotrebom IKT-a u/za matematiku.

1. Rešavanje problema Učenik

Identifikuje zahteve prostih problema; koristi osnovna sredstva i metode za postizanje rezultata tokom merenja predmeta u učionici i u svakodnevnom životu; vrši osnovne matematičke operacije sa dvocifrenim brojevima.

2. Matematička rasuđivanja i matematička dokazivanja Pokazuje razumevanje koncepta brojanja kroz brojeve, boje, oblike, veličinu, crteže i predmete. 3. Komunikacija u/kroz matematiku Učenik

Koristi prirodni jezik i proste matematičke simbole za sakupljanje i tumačenje informacija, za opis prostih činjenica i matematičkih operacija.

Opisuje zahteve prostih problema; koristi osnovna sredstva i metode za merenje dvodimenzionalnih oblika i trodimenzionalnih predmeta; vrši osnovne matematičke operacije sa brojevima sa do šest cifara i razume negativne cele brojeve i razlomke.

Učenik Izvodi pravila, obrazlaže proste matematičke koncepte i modele, otvarajući put novim konceptima.

Koristi prirodni jezik i matematičke simbole kako bi organizovao činjenice, koncepte, ideje i osnovne matematičke operacije, kako bi diskutovao sa svojim vršnjacima o rezultatima i izazovima u svom radu.

4. Matematička veza Učenik

Pronalazi jednostavne veze između brojanja I osnovnih koncepata geometrije i merenja.

5. Matematička predstavljanja Učenik

Predstavlja brojeve, oblike i proste matematičke koncepte i povezuje ih sa konkretnim situacijama.

Povezuje postojeća znanja sa novostečenim znanjima kako bi razumeo nove koncepte koji se odnose na brojeve sa do šest cifara, na dvodimenzionalne oblike i trodimenzionalne predmete.

Identifikuje osnovna pravila za računanje brojevima; razume upotrebu promenljivih za rešavanje problema/zadataka iz matematike i u svakodnevnom životu.

50

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU 6. Matematičko modeliranje Učenik

Identifikuje osobine raznih oblika i predmeta i klasifikuje ih na osnovu njihovih osobina; stvara jednostavne modele koristeći dvocifrene brojeve, oblike i predmete koji se nalaze u učionici i koje susreće u svakodnevnom životu.

7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja Učenik Razvija osnovne strukture relevantne za matematiku, počevši od sakupljanja informacija u školi i u sredini van škole. 8. Upotreba IKT-a u/za matematiku Učenik Koristi jednostavna sredstva za računanje i merenje kako bi rešio razne matematičke probleme.

Opisuje i stvara modele koristeći osnovne matematičke operacije u svakodnevnim situacijama (npr. u porodičnoj ekonomiji, osnovnoj statistici u svakodnevnom životu, itd.) koje su povezane sa brojevima sa do šest cifara, dvodimenzionalnim oblicima i trodimenzionalnim predmetima.

Pokazuje nezavisno razmišljanje i radne navike; ojačava prethodno razvijene mentalne strukture, relevantne za matematiku tako to postavlja pitanja, prima ih i odgovara na njih.

Proverava rezultat matematičkih zadataka koristeći računar, kako bi promovisao tačnos t.

II. Stavovi i vrednosti strukturisani obrazovanjem kroz matematiku • Znatiželja • Motivacija za proučavanje matematike • Mašta u kreativnosti za rešavanje problema • Insistiranje, istrajnost i snaga za usredsređivanje na problem • Nezavisnost u razmišljanju i postupcima • Inicijativa i interesovanje za razne pristupe • Pouzdanje u sopstvene snage • Pouzdanje u korišćenju tehnologije • Volja • Ljudsko formiranje i razvoj ličnosti • Spremnost na saradnju • Spremnost na pravedna takmičenja • Hrabrost za traženje podrške/pomoći • Otvorenost ka pružanju pomoći drugima • Tolerancija III. Matematičke sposobnosti i veštine • Identifikacija • Opis • Primena • Računanje • Merenje • Ocenjivanje • Skiciranje • Pravljenje modela • Pristupanje problemima iz raznih perspektiva IV. Znanja i koncepti koji se promovišu u oblasti matematike (aritmetika, algebra, merenje, geometrija, statistika, verovatnoća) • Prirodni i celi brojevi • Oblik • Prostor • Merenja • Podaci

51



Nastava iz matematike će se usredsrediti na osnovne veštine rada sa brojevima, predmetima i figurama u razvoju rasuđivanja i rešavanja problema/zadataka koristeći matematičke metode.

U podučavanju matematike uzeće se u obzir dole navedena međukurikularna pitanja: • Lični razvoj i veštine za život, rad u ekipi, rešavanje problema, donošenje odluka, planiranje ličnog budžeta. • Održiv razvoj, ekonomska svest, jezičke i veštine komunikacije, elektronsko učenje (IKT), proizvodnja virtualnih matematičkih modela. • Sakupljanje podataka predstavljenih na različitim oblastima.

7. Rspodela vremena - opis

Nastavnim planom je određen najmanji i najveći broj časova za svaku nastavnu oblast. Za oblast matematike neophodno je dodeliti više vremena. Na prvom nivou, razredi 1-5, potrebno je 5 časova nedeljno. Ocenjivanje ishoda učenja se vrši u skladu sa OKK. Vidi tabelu.


Oblasti Kurikuluma

Stepen 1

Stepen 2

Predškolski razred

I raz.

II raz.

Ukupno čas.

III raz.

IV raz.

V raz.

Ukupno čas.

Br. časova Br. časova

Br. časova

Ukupno časova

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Ukupno čas. %

Matematika

4

22.22 5

5

10

24.39

5

5

5

15

20.83


Nastavnik koristi savremene, interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznolike tehnike i oblike rada i čitav niz postupaka (nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, materijalna sredstva kao što su: crteži, makete, dijagrami, modeli, grafikoni, i ostala savremena sredstva – kompjuter, internet itd). Ove metode treba da doprinesu razvijanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja.

Izbor metoda spada u nadležnosti predmetnog nastavnika. Izbor metoda treba prilagoditi potrebama i zahtevima učenika, prirodi gradiva nastavne teme, didaktičkoj osnovi, nivou znanja učenika itd.

Metode i tehnike rada sa decom trba da budu iskombinovane i raznovrsne, jer kao takve podstiču dinamiku nastavnog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike da uče. Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje nastavnog gradiva i što brže i tačnije primene znanja, navika, veština, stavova i vrednosti, koje čine sastavni deo razvoja ličnosti učenika, kako bi bili spremni da se suoče sa životnim izazovima.

Daćemo jedan primer kako bi ilustrovali kako se može realizovati jedan nastavni čas. - Kompetencija za razmišljanje – Kreativan mislilac - Ishod učenja br. 4 za drugi (II) stepen: rešava jedan zadatak iz oblasti jezika, aritmetike, geometrije,

52


prirodnih nauka, društvenih nauka ili iz neke druge oblasti i daje jedan ili više primera iz svakodnevnog života kada takav pristup može da se primeni u sličnim situacijama. - Kompetencija za matematiku: Matematičko modeliranje - Ishod učenja za drugi (II) stepen: Opisuje i pravi modele koristeći osnovne matematičke postupke u svakodnevnim situacijama (npr. u porodičnoj ekonomiji, osnovnoj statistici za život itd) koji su povezani sa brojevima do šest cifara, dvodimenzionalnim oblicima i trodimenzionalnim predmetima.

V razred, drugi stepen, Nastavna jedinica: Merenje dvodimenzionalnih (2D) oblika i trodimenzionalnih (3D) predmeta (pravljenje kutije za 100 olovaka)? Vrsta nastavnog časa: vežba Nastavna sredstva: udžbenik, sveske, tabla, Materijali: 1 nova, nezarezana olovka, makaze, 4 velika papira za pravljenje kutije, 1 lenjir, lepljiva traka. Od učenika se zahteva da nacrtaju skicu kutije koja je odozgo otvorena i u koju će stati 100 novih olovaka. Nastavnik može zahtevati da se ovaj zadatak uradi u grupama ili pojedinačno. Ili, jednom u grupama, a zatim pojedinačno, ili obrnuto. Nastavnik od učenika zahteva da pismeno odgovore kako znaju da će u kutiju koju su oni napravili stati 100 olovaka. Nastavnik priprema učenike za ovo tako što im postavlja pitanja kao što su:

• Šta mislite koje su dimenzije kutije? Zašto? • Da li postoje različite skice (oblici) kutije u koju će stati 100 olovaka? • Kako su veličina i oblik kutije povezani sa modelom koji ste iskoristili da napravite kutiju? • Šta vam govore dužina, širina i visina jedne kutije o njenoj zapremini? • Zašto mislite da su neke skice kutije teže za pravljenje od ostalih skica kutije?

Zatim se učenicima kaže da naprave jednu skicu nakon što su napravili plan za kutiju, i da zatim naprave kutiju. Nastavnik im takođe određuje vreme za pravljenje kutije. Nakon toga, predstavnici svake grupe predstavljaju kutiju i razloge zašto su je napravili takvom i zašto u nju može da stane 100 olovaka. Tom prilikom pitanja mogu postavljati i učenici iz ostalih grupa.

Ovakvu aktivnost ili zadatak može uraditi pojedinačno svaki učenik, ili se može učenicima zadati kao domaći zadatak. Na nastavniku je da odluči za svaki čas i svaku situaciju šta može da uradi kako bi bio što bliži učenicima i što praktičniji, i kako da što više izbegava dosadašnji teoretski žargon.

9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje obuhvata sve delatnosti koje mogu poslužiti da se oceni koliko su učenici postigli ishode učenja na nivou razreda i stepena, kao i koliko su savladali kompetencije iz oblasti matematike. Tokom ocenjivanja nastavnik treba da ima u vidu sadržaj gradiva u odnosu na postizanje ishoda učenja i kompetencija predviđenih za ovaj nivo, i treba da na ocenjivanje gleda kao na sastavni deo nastave i da angažuje učenike u nastavnom procesu i osposobi ih za samostalan rad. Ocenjivanje treba da se zasniva na znatnoj količini podataka koji treba da obuhvate sledeće elemente:

- ocenjivanje usmenih odgovora; - ocenjivanje pružanja pomoći u grupi; - ocenjivanje aktivnosti tokom debata u razredu; - ocenjivanje domaćih zadataka; - testovi za određene grupe tema;

53


- testovi na kraju određenih kategorija gradiva; - testovi na kraju polugodišta, ili na kraju školske godine.

Pored toga, nastavnik ima nezavisnost u izboru: • vrsta ocenjivanja (formativno, zbirno, dijagnostičko, motivišuće itd); • metoda ocenjivanja (samo-ocenjivanje, razgovor sa učenicima, dosije, opažanje,

projekti itd); • instrumenata za ocenjivanje (papir za analitičko samo-ocenjivanje, koordinacioni dnevnici (znam,

želim da saznam i naučio sam), dijagrami (plus +, minus - , interesantno I), semafori, partner za razgovor (učenik sa učenikom) itd).

Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratnih informacija s ciljem da se poboljša učenje, da se motivišu učenici za učenje, da se utvrde uzroci zaostajanja ili napredovanja, da se poboljša podučavanje i individualni razvoj učenika. (Više informacija možete pronaći u Odeljku V, u kojem se govori o ocenjivanju).

10. Nastavni materijali i izvori • Nastavnik jasno objašnjava lekciju koristeći materijale i izvore kojima učenici mogu pristupiti

putem vida, dodira itd. Koristi jednostavne reči fraze, tačne, semantičke i reči za vizuelna sredstva, neophodnu tehnologiju, aktivnosti crtanja, modeliranja, pruža dodatnu pomoć, prilagođava primere, organizuje alternativne aktivnosti itd.

• Nastavnik obezbeđuje pristup tako što koristi odgovarajuće tekstove i materijale koji su prikladni za uzrast i sposobnosti učenika na određenom nivou učenja, pruža brošure, rečnike, koristi jasan jezik. Nastavnik objašnjava učenicima određeno gradivo ili određene veštine. Nastavnik je usredsređen na prenos informacija (koristi i obrazovne video materijale, prezentacije učenika);

• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika. Nastavnik daje vizuelne informacije koje pomažu usmeno objašnjenje.

54


Oblast kurikuluma–Prirodne nauke

Uvod


Koncepti i opis


Rezultati učenja za oblast


Raspodela vremena –opis




1. Uvod Jezgro kurikulum za prirodne nauke je obavezno za sva tri nivoa preduniverzitetskog obrazovanja. Ova nastavna oblast obuhvata realizaciju kompetencija (znanja, razumevanje, navike, veštine, stavovi i vrednosti) koje će učenici savladati na kraju svakog nivoa preduniverzitetskog obrazovanja.

Prirodne nauke učenicima omogućuju da spoznaju, razumeju i istraže prirodu, živi svet i neživi svet i čoveka.

Naučna znanja i postignuća se primenjuju: u proizvodnji hrane i ostalih materijalnih dobara, u medicini, saobraćaju, komunikaciji, proizvodnji električne energije, istraživanju i upotrebi prirodnih bogatstva, očuvanju životne sredine, kulturnom stvaralaštvu, umetnosti i u istraživanju svemira.

2. Obrazloženje i opis nastavne oblasti prirodnih nauka Prirodne nauke služe u sledeće svrhe:

- objašnjenje materijalnog sveta, njegovih osobina i transformacija; - primena metoda istraživanja ljudskih pojava i procesa; - opis zemlje kao nebeskog tela, koje poseduje uslove prikladne za život živih bića i čoveka; - opis živog sveta i neživog sveta i povezanosti među njima; - opis izvora energije; - opis prirodnih procesa u vremenu i prostoru; - određivanje povezanosti čoveka sa prirodom i njihovog međusobnog uticaja.

55


3. Osnovni koncept prirodnih nauka Osnovni koncepti prirodnih nauka treba da budu zasnovani na 6 glavnih kategorija (orijentacija):

1. Naučno istraživanje 2. Primena nauke i tehnologije 3. Materija – njene osobine i stanja 4. Fizički procesi 5. Životni procesi 6. Zemlja i svemir

U oblasti prirodnih nauka osnovni koncepti, kompetencije i metodologije za stepene 1, 2, 3 i 4 pružaju se kao integrisane, dok se na stepenima 5 i 6 realizuju u vidu posebnih predmeta: hemija, fizika, biologija i astronomija. U stručnim školama se ovi koncepti realizuju kao integrisani i zasnovani na tematskim pristupima određenih profesija.

56


5. Rezultati učenja u oblasti prirodnih nauka

Stepen1 Stepen2

MSKO 1

Stepen1, razredi 0, I, II (uzrast 5-8 godina) Stepen 2, razredi III, IV, V (uzrast 8-11 godina)

I. ZNANJA RAZUMEVANJA I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA 1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi:

• Živa materija i neživa materija i njihove osobine • Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru

2. Razvoj veština za naučno istraživanja u vezi izgradnje materije, procesa i pojava u prirodi 3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti kurikuluma. 4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu. 5. Razvoj veština komunikacije u nauci i kroz nauku.

1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi:

• Živa i neživa materija i njihove osobine • Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru.

Opisuje i poredi materijale na osnovu porekla, sastava, osobina, veličine, oblika, stanja i upotrebe u svakodnevnom životu Opisuje osobine prirodne sredine u kojoj živi, reljef, klimu, vode i razlikuje prirodne promene u vremenu i prostoru (dan – noć, godišnja doba, vreme, itd.).

Identifikuje i istražuje prirodne i veštačke materijale koji se koriste u svakodnevnom životu, na osnovu njihovih osobina i stanja. Pokazuje orijentaciju u prostoru, vodi, vazduhu i sunčevu energiju kao izvor života na Zemlji, protok vode, skicu, plan, kartu, globus, kartu Kosova, i opisuje poziciju nebeskih tela u sunčevom sistemu.

Opaža i opisuje osnovne karakteristike i životne potrebe čoveka i ostalih živih bića, raznovrsnost, interakciju, njihov rast i razvoj u prirodnoj sredini.

Identifikuje razne izvore energije (uključujući bitnost sunčeve toplote za život na Zemlji) i njihovo efikasno iskorišćavanje za čovekov život. Razlikuje poziciju objekata, tela u stanju mirovanja i u stanju kretanju, tako što i ih povlači ili gura.

Opisuje i istražuje osnovne osobine izgradnje i funkcija ljudskog organizma i ostalih živih bića, životni ciklus, proces reprodukcije biljaka i životinja, jednostavni lanac ishrane i ulogu mikroorganizama u sredini

Odgovarajućim instrumentima meri i objašnjava promenu temperature tokom dana, noći, godišnjih doba i agregatno stanje supstancija.

Opisuje interakciju tela, supstancija i živih bića.

57


2. Razvoj veština naučnog istraživanja za izgradnju materije, procesa i pojava u prirodi

Sakuplja činjenice o istraživanju prostih naučnih pojava unutar i van učionice kroz pojedinačna ili grupna opažanja, pravljenje modela, crteže i merenje nestandardnim jedinicama.

Postavlja pitanja i predviđa kako treba istražiti činjenice i prirodne pojave, sakuplja i analizira podatke, opisuje i objašnjava uzročno-posledične odnose prirodnih procesa i pojava.

3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti Integracija zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, hemija, fizika, geografija, astronomija):

Materija (živa i neživa), energija, interakcija među telima, prirodna sredina, prirodni procesi i pojave, transformacije supstancije, zdrava hrana. - Integracija sa metodom naučnog istraživanja: - opažanje, klasifikacija, merenje, pravljenje -modela i primena.

Integracija prirodnih nauka sa ostalim oblastima

- Komunikacija i izražavanje Naučna komunikacija (usmena i pismena) vrši kroz opažanje, diskusiju, pravljenje modela, crtanje, merenje, pripreme pismenih izveštaja, tumačenja dijagrama, grafikona i tabela kako bi se objasnile razne prirodne pojave.

- Matematika Pomaže u razvoju logičkih sposobnosti tokom istraživanja, koristeći modele, poređenje brojeva (veličine, dužine, visine,

oblika itd), korišćenje osnovnih matematičkih operacija i izražavanje veličina kroz količinske vrednosti i grafikone i dijagrame.

- Društvo i sredina Opisuje prirodno-društvenu sredinu koja ga okružuje i izražava spremnost da radi u grupi i gradi dobre odnose sa društvom (drugovima, drugaricama, porodicom i zajednicom) i spremnost za očuvanje sredine.

- Zdravlje i dobrobit Kroz zdravstveno vaspitanje usvaja pozitivne navike, stavove i ponašanja za očuvanje sopstvenog zdravlja za bolju dobrobit, tako što razlikuje koristi i opasnosti od svoje sredine.

- Život i rad Upotrebljava jednostavnu opremu i alate (metar, lenjir, termometar, vagu, sredstva za razmenu) i elektronsku opremu (IKT) kojima se piše, crta, igraju igre itd.

4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu Identifikuje proizvode nauke (predmete, opremu, alate, postupke itd) u njegovoj/njenoj sredini i objašnjava njihovu ulogu u svakodnevnom životu.

Opaža, imenuje i upotrebljava razne vrste prostih alata, opreme i mašina koje su proizvedene kroz nauku, u cilju izvođenja samostalnih i grupnih aktivnosti unutar i van učionice.

5. Razvoj veština za komunikaciju u nauci kroz nauku Postavlja pitanja, opisuje šta se događa dok posmatra procese i pojave, formuliše proste ideje i razmenjuje ih sa ostalim učenicima.

Diskutuje i poredi istražene teme i predviđanja; sakuplja, zapisuje i predstavlja podatke u jednostavnom obliku, kao što je opis.

58


II. Stavovi i vrednosti strukturisani kroz obrazovanje iz oblasti prirodnih nauka Očekuje se da učenik manifestuje:

Znatiželju za istraživanje živog i neživog sveta u prirodi. Stav prema pitanjima i pokušaje da se pronađe odgovor. Interesovanje za spoznaju karakteristika i životnih potreba živih bića. Poštovanje prema svim oblicima života. Pažnja prema ličnom životu i zdravlju ostalih. Pažnja tokom korišćenja i pridržavanje pravila bezbednosti tokom rada.

III. Sposobnosti i veštine u prirodnim naukama

• Identifikacija • Opis • Primena • Brojanje • Merenje • Ocenjivanje • Skiciranje • Pravljenje modela

IV. Koncepti i predmeti oblasti prirodnih nauka

• Priroda • Prirodna sredina • Materija • Životni procesi • Energija • Kretanje • Snaga • Magnetizam • Predmet • Transformacije • Elektricitet • Svetlost • Tehnologija • Reljef • Orijentacija • Kompas • Vreme • Erozija • Akumulacija • Suša

• Poplave • Padavine • Izvor • Zemljotres • Vulkan • Reka • Jezero • More • Okean • Pustinja • Glečer • Vetar • Dolina • Glas • Biljke • Životinje • Čovek • Hrana • Istraživanje • Izgradnja

59


6. Međukurikularna pitanja

Integracija međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da spoznaju i razumeju svet i da se lakše izbore sa životnim izazovima.

Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u nastavni program prirodnih nauka za ovaj uzrast učenika jesu:

• zaštita sredine, • samosvest o opasnostima i donošenje odluka, • rodna ravnopravnost, • ljudska prava, • zdravstveno vaspitanje, • vere itd.


Broj časova za osnovni kurikulum određen je za svaku nastavnu oblast, dok se izborni kurikulum određuje na nivou škole.

Oblast prirodnih nauka u osnovnom kurikulumu za stepen 1 i stepen 2 obuhvata sledeće predmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju, koji su integrisani, a broj časova za svaku godinu je 1 čas nedeljno.

Kriterijum za izborni kurikulum oblasti prirodnih nauka za svaki predmet je: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija i kontinuitet njihovog ostvarivanja od I do V razreda.

Osnovna škola (MSKO 1 ) Oblast kurikuluma

Stepen 1

Stepen 2

Predškolski razred

Razred I

Razred II

Ukupno časova

Razred III

Razred IV

Razred V

Ukupno časova

Br.

časova

% Br. časova

Br. časova

Ukupno

časova

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Ukupno časova %

Prirodne nauke

1

5.56

1

1

2

4.88

2

2

2

6

8.33


Uspeh učenika u predmetu prirodnih nauka zavisi od rada i angažovanja nastavnika i učenika. Ovo se postiže korišćenjem savremenog, interaktivnog i sveobuhvatnog pristupa, metoda, tehnika i raznovrsnih oblika rada. U tu svrhu se primenjuje čitav niz postupaka kao što su: nove informacije, ponavljanje, utvrđivanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktičan rad itd. Pored toga, koriste se materijalna, tehnička sredstva kao što su: modeli, grafikoni, hemikalije, kuhinjsko posuđe, laboratorijski pribor, instrumenti, kompjuter, i ostale obrazovne tehnologije). Ovi pristupi i metode treba da doprinesu podsticanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja.

Za izbor metoda nadležan je predmetni nastavnik. Metode se biraju u skladu sa uzrastom i fizičkim sposobnostima učenika (na ovom stepenu kurikuluma one obuhvataju mnogo ilustracija i igara, kao i nadgledanje od strane

60

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU nastavnika), vremenom koje nastavnik ima na raspolaganju, potrebe i zahteve učenika, prirodom sadržaja nastavne teme, didaktičkom osnovom, nivoom obrazovanja učenika itd.

61


Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da omoguće što lakše savladavanje nastavnog gradiva, znanja, navika, veština, stavova i vrednosti koje su im potrebne kako bi se suočili sa životnim izazovima.

Kako bi se ispunili zahtevi za kvalitetno učenje predlaže se jedan broj metoda, oblika i razne tehnike rada: • direktno podučavanje (predavanje, objašnjavanje, praktične vežbe i primeri); • indirektno podučavanje (razmatranje, otkrivanje, rešavanje problema); • podučavanje kroz postavljanje pitanja (tehnika postavljanja pitanja učenicima); • diskusija i učenje kroz saradnju (u malim grupama, u većim grupama i sa celim razredom); • podučavanje koje podstiče kritičko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema; • učenje kroz projekte, istraživački rad i rad na terenu; • podučavanje kroz opažanje, demonstraciju i eksperimentisanje; • podučavanje i učenje pomoću multimedijalnih sredstava, naročito pomoću kompjutera; • podučavanje koje podstiče nezavisno istraživanje; • učenje u prirodi i kroz posete industrijskim objektima;

Primena nastavnih metoda i tehnika u svim slučajevima treba da bude propraćena korišćenjem odgovarajućih didaktičkih sredstava, bez kojih se ne mogu postići očekivani rezultati.


Ocenjivanje predstavlja proces sistematskog, kvalitetnog i kvantitativnog sakupljanja informacija o dostignućima učenika tokom procesa učenja, i presuđivanje na osnovu njih.

Ocenjivanje treba da omogući: - sakupljanje informacija neophodnih za napredovanje učenika i za motivisanje učenika za učenje; - identifikaciju poteškoća tokom procesa učenja; - izvođenje zaključaka o postignućima učenika tokom procesa učenja; - samoocenjivanje učenika ocenjivanje od strane nastavnika; - poboljšanje podučavanja i učenja.

• Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprestano, a njegova svrha je sakupljanje informacija o postignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti.

• Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za sakupljanje informacija o postignućima učenika u odnosu na stepen savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednosti i pomaže nastavniku u njegovom daljem radu.

• Zbirno ocenjivanje (ocenjivanje učenja) – obuhvata celokupne aktivnosti učenja učenika. Zbirno ocenjivanje se vrši na kraju određenih vremenskih perioda (polugodište, kraj školske godine itd)

• Motivišuće ocenjivanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika za učenjem. Ocenjivanje učenika u predmetima osnovnog kurikuluma i u izbornim predmetima vrši se davanjem ocene, u skladu sa kriterijumima koje je određuje MONT. Ocenom se ocenjuju usmeno i pismeno odgovaranje, domaći zadaci, sposobnosti pokazane tokom rada u grupi, tokom vežbi, projekata itd.

Oblici ocenjivanja treba da budu u skladu sa raznolikim stilovima učenja.

Nastavnik ima nezavisnost u izboru metoda, tehnika i instrumenata ocenjivanja. Ocenjivanje treba da bude transparentno prema učenicima, roditeljima i zajednici.

62

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU Jedan bitan instrument za ocenjivanje, samoocenjivanje i sakupljanje informacija o napretku ili zaostajanju učenika je učenikov dosije.

10. Materijali i nastavna sredstva

Za uspešnu realizaciju kompetencija u prirodnim naukama, potrebno je stvoriti uslove, nastavna sredstva i odgovarajuće okruženje za učenje.

• Tekstualni materijali: udžbenik, radne sveske, knjiga nastavnika, stručni vodič, rečnik, novine časopis, psiho-pedagoški materijali, enciklopedije itd.

• Vizuelni sredstva-gledanje: tabele za pisanje, fotografije, slike, modeli, šabloni, dijagrami, grafička sredstva i sl. • Audio sredstva - slušanje: radio, kasetofon, telefon, radio itd. • Audiovizuelni alati – gledanje-slušanje: televizija, film, video, video - projektor, video trake, • Kompjuteri, internet, teletekst, CD, e-mail adresa. • Okruženje za učenje (učionica, laboratorija, radionica, priroda, farme itd).

63


Oblast kurikuluma – Društvo i životna sredina

Uvod


Koncepti i opis

Pristup na osnovu stručnosti

Rezultati iz nastavne oblasti


Raspodela vremena - opis



Nastavni materijali i sredstva

1. Uvod

Znanja iz oblasti Društvo i sredina su delovi širokog mozaika koji se sastoji od sedam oblasti kurikuluma kroz koje učenici postižu svoje ciljeve, predviđene kurikulumom.

Ovo je jedna od sedam predviđenih oblasti kurikuluma koje su predviđene u OKK-u, koja kod učenik razvija veštine i kultiviše pojedinačne stavove i vrednosti demokratskog društva u promovisanju sklonosti odgovornog građanina za socijalne i ekološke procese. Ovo polje pomaže učeniku da razvije svoje razumevanje sveta, ljudi, vrednosti, procese zaštite životne sredine u vremenu i prostoru, u različitim mestima i okolnostima. Poznavanje ove oblasti takođe omogućava učeniku da kultivišu lični, socijalni, kulturni, državni i nacionalni identitet, učenje za život zajedno sa drugima, kao i obrazovanje za održivi razvoj.

Društvo i sredina se izučava u svih šest stepeni kurikuluma. Od prvog stepena do završnog, razvija se kroz nastavne

predmete ili sa integrisanim sadržajem. Od petog stepena, koji počinje sa desetim razredom, u opštem obrazovanju, ova oblasti je podeljena na teme: građansko vaspitanje, istorija, geografija, sociologija, psihologija, filozofija, logika, a u stručnom obrazovanju se nastavlja sa integrisanim učenjem.

2. Obrazloženje

Znanja iz oblasti Društvo i sredina u prvom i drugom stepenu kurikuluma (predškolska odeljenja i osnovna škola) su važna za učenje, iz razloga jer kroz nju se učenici osposobljavaju za bolje upoznavanje samog sebe, zajednice, društva i životne sredine. Znanja iz ove oblasti utiču na razvoj osnovnih veština za preduzimanje aktivnosti u svakodnevnom društvenom životu kako bi postali svesni važnosti u donošenju odgovornih odluka. Tematski sadržaj ove oblasti objašnjava sve, imajući u vidu socijalni, istorijski i geografski kontekst.

64


3. Koncept i opis

Opšti koncepti ove oblasti u prvom i drugom stepenu se razrađuju, uzimajući u obzir sposobnosti i veštine uzrasta učenika.

Grupe i društveni odnosi

Grupe i društveni odnosi u oblasti društva i životne sredine, za prvi nivo uključuju upoznavanje učenika

sa ulogama i društvenim odnosima, kao pojedinca, u porodici, zajednici i društvu, generalno, u odnosu na stambeni i radni prostor. Sadržaj ovog koncepta uključuje i osposobljavanje njegove uloge, kao aktivnog učesnika u ovim strukturama. Ovo uključuje promene u društvenim strukturama koje označava promenu uloga i funkcije društvenih grupa iz perspektive ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednake mogućnosti, bez obzira na regionalnu, socijalnu, versku i etničku pripadnost.

Društveni procesi

Koncept društvenih procesa označava razvoj i promene u društvenom životu u okruženju gde živi: u porodici,

školi, zajednici i u zemlji, prirodno kretanje i migracije stanovništva, podrazumevajući način života u prošlost i u sadašnjost. To takođe označava aktivno učešće u porodičnim i školskim procesima i organizacijama kao i šire, u sredini gde živi. U okviru ovog koncepta obuhvaćena su znanja, stavovi i vrednosti tradicije, proslave, vrednosti kulturnog i istorijskog nasleđa, društveni procesi koji povezuju promene u svakodnevnom životu i u različitom vremenu.

Norme, prava i odgovornosti

U okviru ovog kompleksa, učenici razumeju i poštuju društvene norme i pravila u životnoj sredini. Oni uče da

sloboda i njihovo pravo zahteva odgovornost prema sebi, porodici, školi, zemlji, sredini gde žive i šire. To podrazumeva svest o značaju vrednosti demokratskog društva, kao što su ljudske slobode, jednakosti, tolerancije, saradnja i komunikacija sa drugima o prošlosti i sadašnjosti.

Odlučivanje

Na ovom nivou, važno je kultivisati samopouzdanje i obrazloženje donošenja odluka u određenim slučajevima,

oslanjajući se na čvrstim argumentima i istorijskim iskustvima. Studenti razumeju da je prava i argumentovana odluka korisna vrednost za sebe, druge, ali i za okruženje. Praktikuje davanje i primanje ideja i informacija koje će poslužiti za donošenje odluka na svesan i odgovoran način.

Sredina

Podrazumeva osnovno poznavanje odnosa ljudi i životne sredine podrazumeva ljude i okolinu, njihove međusobne uticaje, faktore koji utiču na očuvanje i zaštitu životne sredine (ekosistema i biodiverziteta), svest za zaštitu životne sredine, za održivi razvoj. Podrazumeva poznavanje karakteristika Zemlje kao planete, elemente karte, prirodne elemente prirodne sredine (geografski omotač Zemlje) i glavne prirodne opasnosti i one i one izazvane ljudskim faktorom. Koncept obuhvata znanja o prirodnom i kulturnom nasleđu i očuvanju istih.

65


4. Pristup zasnovan na kompetencijama Znanja iz oblasti Društva i sredine omogućuju učenicima postepeno usvajanje i kultivisanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. One se ogledaju u znanjima, veštinama, navikama ali i stavovima i ponašanjima koja oni treba da pokazuju. Organizacija učenja treba da omogući učenicima osposobljavanje za: komunikaciju kroz simbole, znake, izraz tolerancije, povezivanje odluka sa posledicama, učenje kako učiti, rad u grupama, zaštitu i razvoj sredine, nezavisne i odgovorne postupke, saosećanje, međuljudske odnose, poštovanje razlika i aktivno i odgovorno učestvovanje. Sve ovo je sadržano u ishodima učenja za ovu oblast i ovaj nivo.

5. Rezultati učenja oblasti kurikuluma

Društvo i sredina MSKO 1

1. stepen, predškolsko odeljenje, I i II razred (uzrast 5-8 god.)

2. stepen, III, IV, V razredi (uzrast 8-11 god.)

Znanje, razumevanje i veštine pomoću kojih učenik: 1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja ili uključivanja u njima 2. Istražuje istorijske, društvene, prirodne objekte, pojave i procese, i one koji se odnose na sredinu, kao i njihovu međusobnu povezanost i uticaj 3. Na kritički način analizira i razmatra i primenjuje društvene norme i pravila za zajednički život u raznolikosti 4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke 5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvoju 6. Efikasno iskorišćava IKT i ostale savremene tehnologije

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učestvovanja i uključivanja u njima Govori o sebi, užoj i široj porodici (razlikuje uzrast i poreklo), organizovanje životnog i radnog prostora, prirodna kretanja stanovništva, migracije, naseljena mesta i ekonomske delatnosti. Identifikuje i poštuje jednostavna društvena organizovanja (porodična, u razredu) i način na koji ljudi mogu da žive i rade zajedno.

Sakuplja, poredi i hronološkim redom postavlja jednostavne istorijske dokaze (fotografije, odeću, ostale stvari) koji se odnose na lične, porodične i događaje u vezi sa zajednicom u kojoj živi.

Razume i poštuje osnovna prava dece i odraslih, kao najboljeg način za zaštitu pojedinaca i zajednice od nepravdi.

66


2. Istražuje suštinu objekata, pojava i istorijskih, društvenih, prirodnih procesa i procesa životne sredine Opisuje društvene, kulturne i istorijske događaje, kao i prirodne pojave i pojave u životnoj sredini, na primerima iz svakodnevnog života i primerima iz prošlosti, i identifikuje glavne prirodne opasnosti i one koje prouzrokuje čovek, objekte prirodnog i kulturnog nasleđa, prirodne objekte za orijentaciju u prostoru i uzročnike narušavanja prirodne i ljudske sredine na lokalnom nivou i nivou zemlje i regiona.

Identifikuje društvene, kulturne i istorijske događaje, uzroke tih događaja i objašnjava karakteristike Zemlje kao planete, elemente karte, fizičke elemente prirodne sredine i bitnost objekata, prirodnih pojava i pojava u životnoj sredini, pojava i procesa na lokalnom nivou, nivou zemlje i regionalnom i međunarodnom nivou.

3. Na kritički način analizira i primenjuje norme i pravila za zajednički život u raznolikosti Identifikuje i poštuje tradiciju i praznike, kao ogledala kulturne, etničke i porodične raznolikosti

Prepoznaje i izdvaja različitost zajednice u smislu starosti, pola, rase, profesije, interesovanja, etničke pripadnosti i kulturnog nasleđa.

4. Savesno i odgovorno pruža ideje i predloge i donosi odluke Donosi jednostavne odluke kao pojedinac ili kao član manje grupe (porodice, razreda) o pitanjima koje se odnose na situacije iz svakodnevnog života (npr. učestvovanje ili neučestvovanje u određenim grupnim aktivnostima itd).

Identifikuje i objašnjava činioce koje treba uzeti u obzir kada treba doneti odluke u raznim situacijama iz svakodnevnog života.

5. Doprinosi očuvanju održivom razvoju sredine Identifikuje jednostavne vrste zagađenja sredine koje prouzrokuje čovek i postaje svestan svoje uloge za očuvanje sredine.

Objašnjava uzročno-posledične veze narušavanja i zagađivanja sredine i preduzima konkretne jednostavne mere u cilju očuvanja društvene i prirodne sredine u kojoj živi.

6. Efikasno iskorišćavanje IKT-a i ostalih savremenih tehnologija u digitalnom dobu Koristi IKT i medije kako bi se informisao o društvu i sredini

Koristi IKT-a i medije kako bi se informisao o društvu i sredini.

II. Stavovi i vrednosti strukturisane kroz obrazovanje iz oblasti društva i sredine • Poštovanje drugih • Samopoštovanje • Jednakost • Tolerancija • Pravedno rasuđivanje • Očuvanje sredine • Angažovanje za održavanje sredine

III. Sposobnosti i veštine koje se stiču u oblasti društva i sredine • Korišćenje informacija • Jednostavna istraživanja • Iskorišćavanje jednostavnih izvora • Korišćenje naučenih reči • Pravljenje modela • Diskusija • Merenje • Skiciranje • Izrada i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i karti.

67


IV. Glavni koncepti oblasti društva i sredine Društvo Sredina Komunikacija Hronologija Društvene grupe Mesto i prostor Prirodna sredina Ljudska sredina Država Okean Reljef Klima Flora

Sredina Pol Solidarnost Društveni odnosi Orijentacija Zemlja Stanovništvo Kontinent Migracije Erozija Izvori Fauna

Vulkan Reka Zemljotres More Stanište Litosfera Globus Saosećanje Sloboda Pojedinac

Jezero Pustinja Donošenje odluka Rat Ekonomija Atmosfera Karta Norme Prava Pravila Jednakost Građanin

Nacija Epoha Hidrosfera Region Vreme Odgovornosti Tolerancija Porodica Civilizacija

6. Raspodela vremena - opis U nastavnom planu osnovnog kurikuluma za ovaj nivo (za ova dva stepena kurikuluma) određeno je minimalno vreme neophodno za svaku nastavnu oblast kurikuluma, koje se izražava procentima ili brojem časova. Za oblast Društva i sredine određeno je vreme koje se smatra dovoljnim za postizanje ciljeva i rezultata učenja predviđenih za ovaj nivo. Na prvom stepenu kurikuluma procenat vremena određen za ovu oblast se kreće od 6% do 8% od celokupnog vremena predviđenog za sve oblasti. Za predškolski razred je predviđeno 5.5 6%, a za prvi i drugi razred je predviđeno 4.88 %, za treći, četvrti i peti razred 8.33%

Osnovna škola (MSKO1 ) Oblast kurikuluma

Step. 1

Step. 2

Predškolski razred

I raz.

II raz.

Ukupno časova

III raz.

IV raz.

V raz.

Ukupno časova


Br. časova

Uk.časova

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Uk.časova %

Društvo i sredina

1

5.56

1

1

2

4.88

2

2

2

6

8.33

7. Međukurikularna pitanja Među bitnim ciljevima oblasti Društva i sredine je i učenje međukurikularnih pitanja, što će doprineti postizanju ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnih pitanja koja treba uzeti u obzir na ovom nivou, a koja se mogu obrađivati u kontinuitetu i na ostalim nivoima su:

• Obrazovanje o miru; • Korišćenje medija (korišćenje medija u cilju razumevanja sveta koji nas okružuje), • Obrazovanje za održivi razvoj (ekonomski, službe u zajednici, bezbednost, zaštita prirodne i ljudske

sredine i razvoj ekoloških stavova), • Jezik i veštine komunikacije u celom kurikulumu (dobar kvalitet komunikacije u svim predmetima), • Lični razvoj i veštine za život (obrazovanje o potrošnji i štednji; samopoštovanje i poštovanje drugih,

tolerancija, pribranost, sposobnost sporazumevanja; samoinicijativa i priprema za budućnost).

68



Kako bi se ostvarili ciljevi kurikuluma kroz oblast Društva i sredine preporučuje se korišćenje raznih metoda koje nadopunjuju jedna drugu i koje omogućuju razvoj kritičkog i kreativnog razmišljanja među učenicima, i primenu znanja u raznim situacijama. Nastavnik ima slobodu da izabere radnu metodologiju tako što će ispravno oceniti uslove, okolnosti i mogućnosti kojima raspolaže. Oslanjajući se na uputstva u OKK-u, nastavnik treba da uzme u obzir nastavu zasnovanu na postizanju kompetencija, nastavu sa učenikom u centru, sveobuhvatnost, diferenciranu nastavu, poštujući razne stilove učenja, kao i učenje zasnovano na projektima (UZP) kroz koje se razvijaju praktične veštine koje se zahtevaju OKK-om. U okviru metodologija predviđenih za ovu oblast i ovaj nivo preporučuju se korišćenje:

• intervjua i usmenih izlaganja za sakupljanje podataka o događajima, mestima, ličnostima i načinu života. Njima se unapređuje korišćenje raznih izvora informacija.

• Igre, uopšte i igranja uloga, čime se posebno stvara navika efikasnog komuniciranja, veštine kreativnog razmišljanja, sposobnosti za saradnju, socijalizaciju itd.

• opažanje i neposredni kontakt sa sredinom i prirodom, organizovanje nastavnih poseta i ekskurzija, čime se među učenicima razvijaju sposobnosti za istraživanje i opažanje, tumačenje i diskutovanje o raznim prirodnim i pojavama u životnoj sredini.

• racionalno korišćenje IKT-a od strane učenika u saradnji, ili na predlog nastavnika ili roditelja, pomaže dobijanje informacija i njegovu pripremu kako bi postao uspešan.

• Interakcija u okviru grupe, čime se razvijaju sposobnosti za komunikaciju, organizovanje, upravljanje i za razlikovanje i procenjivanje raznih situacija iz prošlosti i iz sadašnjosti, kao i sposobnosti za izvođenje zaključaka.

• Saradnje sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom, koje predstavljaju dodatne oblike rada koji se realizuju izvan škole. Opis raznih događaja i mesta, sakupljanje podataka i ostalih istraživačkih materijala, i izlaganje svog rada i rada grupe pred drugima, pomažu učeniku u postizanju kompetencija.

9. Uputstva za ocenjivanje Sprovođenje kurikuluma, između ostalog zahteva razvoj kulture stalnog ocenjivanja u cilju praćenja napretka i sakupljanja informacija za identifikaciju i dokumentovanje izazova u pronalaženju najboljih rešenja za realizaciju opštih ciljeva kurikuluma, specifičnih ciljeva oblasti kurikuluma, i ocenjivanja kompetencija po stepenima. Ocenjivanje je blisko povezano i sa metodologijom podučavanja i zahteva kompatibilnost i konzistentnost u celom procesu. Ocenjujemo ono ka čemu ciljamo, ono što smo postavili kao cilj. Ocenjivanje u oblasti Društva i sredine za prvi nivo, pored korišćenja raznih oblika testova, kao što su usmeno testiranje, neverbalno testiranje, objektivni i subjektivni testovi, testovi koje priprema nastavnik, ocenjivanje učenika na tabli, ocenjivanje rada na projektima itd, može se uraditi i putem posmatranja kako se usvajaju znanje, ponašanje i stavovi, kao i stepena razvoja veština i sposobnosti za sprovođenje rezultata učenja predviđenih OKK-om za ovaj nivo.

69

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU Za sve vrste ocenjivanja učenika referentna tačka su specifični rezultati učenja za oblast na nivou razreda, kao i ishodi učenja za kompetencije na nivou stepena. U zavisnosti od njihovih specifičnosti, nastavnik istražuje i pronalazi najprikladnije oblike za ocenjivanje postignuća učenika. U tom smislu, dosadašnja iskustva svakog nastavnika i uobičajena iskustva obrazovnog sistema Kosova čine početnu osnovu za ocenjivanje koja će se obogaćivati u skladu sa promenama koje nalaže OKK. Pristup novog kurikuluma kompetencija ima za cilj ocenjivanje onoga šta je učenik u stanju da uradi, dakle ocenjivanje praktične primene znanja koja se stiču tokom pohađanja škole. Stoga je neophodno primenjivati ocenjivanje kroz stalno praćenje postignuća učenika i držanje evidencije u cilju dokumentovanja i planiranja daljeg rada sa učenicima. Posmatranje rada u grupama i pojedinačnih, samostalnih inicijativa može se oceniti i pomoću tehnike koja je poznata pod nazivom Bilten učešća ili pomoću tehnike koja je poznata pod nazivom Kontrolna lista itd. Tokom ocenjivanja učenika na ovom nivou treba imati u vidu učenikov odnos sa nastavnikom i njegovu zavisnost od njega, bitnost etike ocenjivanja i težnju da ono podržava i motiviše učenika, kako bi on naučio da prihvata realno ocenjivanje i da teži što višim dostignućima. Za učenike ovog uzrasta bitno je kultivisanje navike samoocenjivanja, koja se može realizovati uz pomoć dosijea učenika, u kojima oni čuvaju svoje radove kao što su intervjui sa članovima porodice, individualni radovi ili grupni radovi za očuvanje sredine i ostali radovi koji su povezani sa ishodima učenja predviđenim za ovaj nivo. Prvi stepen kurikuluma ima za cilj osnovno usvajanje, stoga nastavnik treba da ocenjuje nivo razumevanja i sposobnost učenika za sprovođenje prava, odgovornosti u učionici, porodici i sredini u kojoj živi, sposobnost učenika za istraživanje sredine, završavanje zadataka u određenom vremenu, kao i pojedinačno suočavanje ili suočavanje u okviru grupe sa oblicima učenja. Tom prilikom, nastavnik doprinosi ocenjivanju ključnih kompetencija koje se odnose na oblast društva i sredine, a to su odgovoran građanin, uspešan učenik i efektivan govornik. Ovaj model se može iskoristiti i u ostalim pitanjima koja proizilaze iz ishoda učenja i odnose se na ostale kompetencije predviđene OKK-om.

10. Nastavni materijali i sredstva

Za kompetentno obrazovanje u nastavnoj oblasti Društva i sredine koriste se razni nastavni izvori koji učenike motivišu za postizanje napretka u usvajanju navika i veština, koje će upotrebiti u sadašnjosti i u budućnosti.

Pored školskih udžbenika učenici imaju pristup i drugim izvorima znanja. Školski udžbenici i ostali izvori služe

nastavniku u realizaciji nastavnog procesa. Za održivo poznavanje oblasti Društva i sredine koristi se širok spektar nastavnih izvora, uključujući školske

udžbenike, knjige za aktivnosti i vežbe, radne sveske, brošure, globusi, enciklopedije, obrazovni softver, projekti, razne posete, kao na primer posete društvenim, kulturnim i prirodnim spomenicima.

Nastavnici, učenici i ostali nosioci obrazovanja se takođe mogu angažovati u izradi prikladnih nastavnih izvora, kao

na primer: rezultati projekata koje rade učenici mogu poslužiti kao dragoceni nastavni izvori za razne razrede. Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu literaturu ili razne priručnike za

aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i nastavnici sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije.

70


Oblast kurikuluma - Zdravlje i blagostanje

Uvod

Koncepti i opis




Raspodela vremena -opis



Nastavni materijali i sredstva

1. Uvod

Nastavna oblast zdravlje i blagostanje obezbeđuje da učenici razvijaju znanja, razumevanja i veštine za njihovo mentalno, emocionalno, socijalno i fizičko blagostanje. Ova oblast učenike priprema da uzmu u obzir i unaprede svoje zdravlje kao osnovnu vrednost za kvalitetan pojedinačni i kolektivni rast i razvoj. Zdravstveno vaspitanje sa svim svojim komponentama (fizičkim, mentalnim, emocionalnim, socijalnim, duševnim i seksualnim) obezbediće da učenici razviju održive veštine i navike za lično blagostanje, blagostanje sredine i blagostanje zajednice uopšte. Učenici će kroz ovu nastavnu oblast izgraditi svest o bitnosti zdravlja. Oni će se osposobiti za nezavisno staranje o svom zdravlju i zdravlju drugih, za preuzimanje odgovornost i donošenje odluka za zdrav život i sredinu.

2. Obrazloženje i opis oblasti Zdravlja i blagostanja

Svrha oblasti Zdravlje i blagostanje je da pruži učenicama priliku da steknu znanja, veštine i da ih pripremi za zdravi aktivan psiho-fizički život i da budu spremni da preuzmu odgovornost za sebe i druge, i da bude u stanju da donose odluke. Takođe, ona pruža mogućnost da razviju i vežbaju navike, stavove, kvalitete , vrednosti i ponašanja, koji ce im pomoći da se uspešno suočavaju sa različitim situacijama. Na osnovu informacija koje pruža ova oblast, učenici su upoznati i brane se od polno prenosivih bolesti. od polno prenosivih bolesti . Učenje o zdravlju i blagostanju omogućava učenicima da:

71


• Razviju koncepte o razvoju čoveka i osnovna znanja o zdravlju; • Se osposobe za promene na sebi i okolini koja ih okružuje; • Da razumeju i otkriju svoja i osećanja, ponašanja i vrednosti drugih: • Da kontrolišu svoje zdravstveno ponašanje, da svesno obezbede kvalitetno zdravlje • Da donose informisane odluke kako bi poboljšali svoje mentalno, emocionalno, socijalno i fizičko

blagostanje; • Da vode zdrav život; • Da uče o higijeni, njenoj važnosti, zdravlju, seksualnom vaspitanju, faktorima opasnosti i kako

da izbegnu opasnosti; • Da uravnoteže rad i odmor, da se bave fizičkim aktivnostima i posvete pažnju opštoj higijeni i

pravilima zdrave ishrane; • Da se pojedinci osposobe kako bi da iskoristili zdravstvene usluge.

3. Osnovni koncepti oblasti: • Skladni i sveobuhvatni razvoj tela pomoću fizičkih aktivnosti • Fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje • Zdrava ishrana • Seksualno zdravlje i reprodukcija • Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost • Obrazovanje o sredini

Rast i razvoj kroz fizičku aktivnost Fizičko vaspitanje učenicima pruža platformu pomoću koje mogu da izgrade fizičke kompetencije, da poboljšaju fizičke aspekte kako bi pomogli razvoju ličnih i međuljudskih veština. Učenicima omogućuje da razviju koncepte i sposobnosti koji su im potrebni za učešće u jednom širokom spektru fizičkih, sportskih i kulturnih aktivnosti koje pomažu razvoju njihovog fizičkog blagostanja i pripremi za aktivan i zdrav život.

Fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje

Fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno blagostanje učenicima pruža mogućnost da upoznaju, čuvaju i neguju svoje i zdravlje drugih, da upoznaju i otkriju svoja osećanja, da razviju poštovanje prema sebi i prema drugima. To će im pružiti samopouzdanje u njihova dostignuća, pomoći im da kontrolišu svoja osećanja i pripremiti ih da se izbore sa različitim situacijama.

Zdrava ishrana

Zdrava ishrana doprinosi stvaranju ispravnih navika u ishrani dece kroz promociju vrednosti koje njima pomažu u donošenju zdravih izbora. To učenicima pomaže da upoznaju i razumeju sigurne i higijenske prakse koje će primeniti u svakodnevnoj rutini.

Reproduktivno i seksualno zdravlje

Cilj Reproduktivnog i seksualnog zdravlja je da deca razumeju promene koje se dešavaju na, i u njihovom telu, da prikupe informacije o rastu I razvoju, procesima ljudske reprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.

Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost

Učenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi različitih supstancija, uključujući i neprepisane lekove. Oni razvijaju razumevanje o njihovom negativnom uticaju na donošenje odluka.

70


Obrazovanje o sredini

Obrazovanje o sredini omogućava učenicima da postanu svesni o okruženju i da sebe i druge mogu da odbrane od raznih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećaja obaveštenosti i odgovornosti za čuvanje i korišćenje sredine.


Prema OKK učenje o zdravlju i blagostanju zasniva se na kompetencijama. Organizacija nastave je uglavnom usredsređena na to šta učenici treba da znaju da rade i šta treba da budu u stanju da rade. U ovoj oblasti su određeni rezultati učenja koje učenici moraju postići na progresivan i kontinuiran način.

72


5.Rezultati iz oblasti ’’Zdravlje i blagostanje’’

NASTAVNI REZULTATI ZA STEPENE 1 i 2 Stepen 1 Stepen 2

Razred 0, 1, 2 (uzrast 5-8) Razred 3, 4, 5 (uzrast 8-11) Izgradnja i održavanje mentalnog, emocionalnog, društvenog i fizičkog blagostanja u

kući, školi i zajednici

Mentalno blagostanje

1. Govori o njegovim/njenim svakodnevnim osećanjima (npr> kada razgovara sa nastavnikom, kolegom, iz igre, grupnog rada itd.)

1. Pokazuje znanja, vlada svojim emocijama i prilagođava ih određenim situacijama (npr. grupnim radovima, igrama u školi i van nje itd.)

Društveno blagostanje

2. Poznaje i razume svoja prava i primenjuje ih u svakodnevnom životu unutar i van škole

2. Razume da je svaki pojedinac jedinstven i drugačiji, i doprinosi da škola i okruženje u kome živi budu ravnopravno i naklonjen prema svima

Fizička blagostanje

3. Identifikuje različite opasnosti kod kuće, u školi i mestu u kojem živi

3. Pokazuje prikladno ponašanje u hitnim slučajevima i primenjuje osnovne principe pružanja prve pomoći, i gde može da potraži pomoć

Primena zdrave ishrane i konzumiranja Hrana i zdrava ishrana

1. Razume rutinsku pravilnu ishranu i objašnjava uticaj ishrane na rast i razvoj

1. Pravi pojedinačne planove za zdravu ishranu

u skladu sa godišnjim dobima, dnevnim periodima i primenjuje osnovna pravila zdrave ishrane

Bezbednost i higijena

2. Pokazuje veštine i navike za održavanje lične higijene u kući (higijenu tela, zuba, itd.) i u školi

2. Demonstrira posvećenost prema čuvanju i

primeni lične higijene i okoline, kod kuće u školi i zajednici

Hrana i potrošačka kultura

3. Kao potrošač otkriva i istražuje poreklo hrane birajući i probajući različitu hranu

3. Prepoznaje zdravu i lošu hranu u situacijama svakodnevnog života (npr. u prodavnici, samoposluzi, pijaci, itd.)

Primena fizičkog obrazovanja, fizičkih aktivnosti i sporta Fizičko vaspitanje

1. Učestvuje u fizičkim aktivnostima i razume pozitivni uticaj aktivnog odmaranja i zdravog sna

1. Drži prav telesni stav i primenjuje različite

telesne vežbe koje motivišu za dostizanje najboljih rezultata telesnog razvoja

Fizička aktivnost Fizička aktivnost i zdravlje

2. Primenjuje osnovne vežbe iz oblasti atletike, gimnastike, plivanja i drugih sportova

2. Koristi dnevne vremenske mogućnosti radi primene fizičke i sportske aktivnosti koristeći unutrašnji i spoljašnji prostor

3. Razume uticaj fizičkih aktivnosti na njegovo/njeno zdravlje

3. Opisuje uticaj fizičkih aktivnosti na promenu njegovog/njenog tela

73


Razumevanje detinjstva, mladosti, roditeljstva; izgradnja otvorenih odnosa, upravljanje seksualnim zdravljem

Razumevanje detinjstva,

1. Imenuje i opisuje kako funkcionišu delovi njegovog/njenog tela

1. Opisuje potomstvo i razvoj čoveka od rođenja do starosti

Odnosi

2. Sarađuje sa svojim vršnjacima ali i sa drugima u kući, kod škole i u zajednici u kojoj živi, bazirajući se na vrednosti i poštujući različitosti

2. Identifikuje i učestvuje u određivanju pravila ponašanja u školi i drugim poznatim mestima i argumentuje bitnost poštovanja tih pravila

1. Imenuje i opisuje kako funkcionišu delovi njegovog/njenog tela

1. Opisuje potomstvo i razvoj čoveka od

rođenja do starosti

Seksualno zdravlje

Razume biološke razlike oba pola

Prevencija i izbegavanje zloupotrebe supstancija 1. Prepoznaje stvari koje ne smeju da se

diraju i konzumiraju, razume šta su štetni lekovi i supstancije

1. Zna bezbedan način upotrebe lekova i zna da neki lekovi pozitivno utiču na njegovu/njenu dobrobit

Planiranje za izbor i promene 1. Učestvuje u svakodnevnim

aktivnostima i igrama tražeći i donoseći odluke koje razvijaju njegovo/njeno obrazovanje i interes

1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima i događajima kroz koje uči i prepoznaje njegove/njene sposobnosti

1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima i događajima kroz koje uči i prepoznaje njegove/njene sposobnosti

II. Stavovi, vrednosti i uverenja •Poštuje sebe i druge •Odgovoran •Tolerantan •Poštuje različitosti •Naklonjen •Pozitivan stav

•Saradnja •Poštuje kod ponašanja •Poštuje kod oblačenja •Poštuje propise •Privržen •Siguran

III. Znanje •Poznaje sebe i druge •Razume sebe i druge •Govori o sebi, porodici i okolini •Identifikuje različite rizike •Razume uticaj pozitivnih i negativnih postupanja •Objašnjava uticaj sportskih aktivnosti •Imenuje delove tela •Objašnjava emocije IV. Sposobnosti

•Diskutuje •Redovno učestvuje •Ostvaruje svoja prava •Objašnjava •Upravlja svojim emocijama •Demonstrira ponašanje, postupke i navike •Primenjuje principe •Opisuje vrste hrane, fizičke aktivnosti

•Pravilno držanje •Radi vežbe •Sarađuje •Izrađuje pravilnike •Istražuje

74



Zdravlje i blagostanje se povezuje sa svim oblastima, i ispunjava ih i popunjava se njima zbog svoje kompleksne prirode i važnosti. Realizacija međukurikularnih pitanja će pomoći razvoju i dopunjavanju gradiva iz oblasti za postizanje svih kompetencija OKK-a. Neka od međukurikularnih pitanja koja će pomoći učenicima na ovom nivou su:

• obrazovanje o demokratskom građanstvu i ljudskim pravima,

• obrazovanje o miru i toleranciji,

• lični razvoj i sposobnost za život,

• obrazovanje o stabilnom razvoju,

• IKT,

• rodna jednakost i

• međukulturno obrazovanje i

• priprema za život i rad.

7. Podela vremena –opis Nastavna oblast „Zdravlje i dobrobit“ u jezgru kurikuluma obuhvata aktivnosti koje utiču na razvoj fizičkih, psihičkih, emocionalnih i socijalnih veština uključujući i časove: Fizičkog i sportskog vaspitanja, Zdravstvenog vaspitanja i Zdravstvenog i seksualnog vaspitanje na drugom (2.) nivou, i Zdravstvenog, seksualnog i porodičnog vaspitanja na trećem (3.) nivou. U OKK-u je takođe određen broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za jezgro kurikuluma Zdravlja i blagostanje je: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza rezultata učenja sa (6) ključnih kompetencija, i kontinuitet njihove realizacije od I do XII razreda.

Osnovna škola (MSKO1 )

Oblasti kurikuluma

Step. 1

Step. 2

Predškolski razred

I raz

II raz

Ukupno časova

III raz

IV raz

V raz

Ukupno časova

Br.čas. Br. čas.

Br. čas. Uk. Čas.

Br. čas.

Br. čas

Br. čas Uk. čas. %


2

11.11 2

2

4

9.76

2

2

2

6

8.33

8. Metodološkim uputstvima Za realizaciju sadržaja koji je definisan u kurikularnoj oblasti „zdravlje i blagostanje“ mogu se koristiti različite metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ova oblast sadrži, ali i zbog specifičnosti koje ona nosi u sebi. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode predavanja sa učenikom u centru, rad na projektima

75


9. Uputstva za ocenjivanje Oblast „zdravlje i dobrobit“, zbog svoje prirode i specifičnosti koje sadrži, zahteva raznolikost oblika redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju zdravlja, koncepata i primene pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebalo da u svakodnevnom životu nastave da na aktivan i kontinuiran način primenjuju u praksi ono što su naučili.

Takođe bi bilo od značaja za predmete iz oblasti zdravstvenog vaspitanja da se, zbog njenih specifičnosti, osim numeričkog ocenjivanja primeni, i to u velikoj meri, i opisno ocenjivanje zato što se grupni rad, projekti, motorne sposobnosti, sposobnost govora itd., ne mogu oceniti pomoću testova. Da bi se oni proceniti i ocenili koriste se različiti instrumenti. Direktno nadgledanje je pogodan postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti u raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja. Postoje neki načini i instrumenti koji pomažu direktnom nadgledanju aktivnosti učenika, koji se koriste za ocenjivanje. Neki od njih su:

Bilten učešća - tehnika posmatranja koja može da se koristi za nadgledanje manjih grupa ili tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna ta pomoć itd.

Kontrolna lista - sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima koja će se nadgledati kod učenika. Glavni cilj spiska je da se zavede stalna procena napretka učenika, pokazujući kako on izvršava svoje zadatke ili postiže razne ciljeve. Pored spiska sa elementima koji se nadgledaju daje se i jedan stepen ocene.

Dosije učenika - predstavlja tačan i celokupan portret, koji se koristi kao kolekcija radova, kako bi pokazao modele radova učenika, koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na nivou radova. Njegova upotreba poboljšava podučavanje tako što integriše ocenjivanje za učenje (OU).

Dosije može da sadrži: crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd. Dosije je važan zbog

toga što:

• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku (o njegovom razvoju i napretku) • Pruža učeniku kompletan pregled njegovog rada • Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra bitnu ulogu u procesu učenja i procene (samo-ocenjivanje).

Povratna informacija - cilj je da se provere i procene učenikova dostignuća, i poslužiće kao dijalog između

nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i opštim dostignućima. Povratna informacija služi za identifikaciju poteškoća sa kojim se učenik suočava tokom učenja, ali istovremeno dovodi do otkrivanja uzroka koji vode do tih poteškoća, i mogućnosti za unapređenje njegovog rada. Povratna informacija ima efekat kada se dobije u pravo vreme - onda kada je učeniku neophodna.

.

76


10. Nastavni materijali i sredstva Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „zdravlje i blagostanje“, važno je korišćenje različitih nastavnih sredstava u cilju motivisanja učenika i podsticanju njihovog napretka za sticanje navika i veština za život. Obzirom na to da su školski udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im treba omogućiti i pristup u drugim izvorima i sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu.

Za što uspešniju realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i blagostanje“ treba koristiti širok spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, radne knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razna istraživanja, razne analize i izveštaje iz ove oblasti i ostale knjige.

Nastavnici i učenici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala kao npr: rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za različite razrede

77


Oblast kurikuluma –Život i rad

Uvod


Koncepti i opis




Raspodela vremena -opis



Nastavni materijali i nastavni resursi

1. Uvod

Premda se naglašava priprema za život i rad u čitavom kurikulumu kao jedno važno pitanje, oblast’’ Život i rad’’ teži da na poseban način doprinese kao “vodeća oblast’’ u razvoju kompetencija za život i rad. Na prvom i drugom stepenu kurikuluma ova oblast je, pored sposobnosti vezanih za ručni rad i domaćinstvo, usredsređena na veštine za život.

2. Obrazloženje i opis oblasti Život i rad

Kroz ovu oblast kurikuluma, učenici će se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životu i na poslu, kao članove porodica, građane, proizvođača, potrošača, poslodavaca i radnika. Učenici će razviti svest i samopouzdanje, i biće svesni postojanja drugih i potrebe da se u životu baziraju na međuljudskim odnosima što se tiče tolerancije i uzajamnog poštovanja. Oni će razviti duh za inicijativu i odgovornost; izrađivaće i poštovaće poslovne planove, vremenske rokove i upoznaće se sa kvalitetima postupaka i rezultata. Učenje iz oblasti Život i rad učenicima pruža mogućnost za:

• Razumevanje i primenjivanje prakse rada kod kuće, u školi i zajednici; • Razvijanje ličnih kvaliteta za život i rad; • Razumevanje upotrebe tehnologije u svakodnevnom životu i radu; • Upotrebu IKT-a kako bi usavršili učenje i poboljšali kvalitet svakodnevnog života;

78

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU • Vežbanje razvoja preduzetništva i poslovanja (simulacija); • Promovisanje bezbednih uslova za život i rad; • Pripremanje za profesionalni život i buduću karijeru (tačke gledišta)!; • Lakoću komuniciranja u životu i radu; • Spremnost za zaštitu u očuvanje prirode i sredine.

3. Osnovni koncepti oblasti:

• Lični razvoj (veštine za život) • Razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima – Ručni rad • Porodična ekonomija (domaća) • Savetovanje i orijentacija u karijeri (obrazovanje i orijentacija u karijeri) (Upoznavanje sa osnovnim

konceptima, rad i profesija) • Tehnologija, uključujući IKT • Upotreba kompjutera za početničku komunikaciju) • Rad i preduzetničko obrazovanje • (Učešće u praktičnim aktivnostima porodične ekonomije-budžet-štednja).

Lični razvoj (veštine za život)

Razvoj psiho-motoričkih i senzornih sklonosti učenika kroz igru igračkama i sve do pristupa kompjuteru.

Razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima (Ručni rad)

Ručni rad kombinuje ručni rad sa mentalnim i time omogućuje razvoj kreativne sposobnosti, radoznalosti, preuzimanja odgovornosti i sposobnosti za rešavanje problema učenika. Cilj ručnog rada je da upozna učenika sa estetskim vrednostima i pokaže da izbor materijala, prerada i slaganje utiču na funkcionisanje i trajnost proizvoda. Ima za cilj da očuva tradiciju ručnog rada u različitim kulturama. Kroz igre u kombinaciji sa vizuelnim-praktičnim učenjem, učenici spontano usvajaju početničke koncepte vezane sa tehnološkim razvojima i time razvijaju tehničke veštine određenog nivoa. Koristeći jednostavnu tehničku opremu, učenici stiču znanje o njenoj funkciji, održavanju i čuvanju tokom upotrebe.

Porodična (domaća) ekonomija

Učenicima se pomaže da se kao pojedinci pripreme za život i rad, kao doprinosioci društvu, saradnici u porodičnoj ekonomiji i životnoj okolini.

Porodična ekonomija pomaže učenicima da izvrše istraživanja realnih problema sa naglaskom na nastavne kontekste. To doprinosi razvoju osnovnih veština kao što su donošenje odluka i rad sa drugima. Učenici se razvijaju kao pojedinci, kao učesnici u porodičnoj ekonomiji, društvu, uključujući i očuvanje životne sredine.

Savetovanje i orijentacija u karijeri (obrazovanje i orijentacija u karijeri) Učenici uče o osnovnim konceptima vezanim za svet i rad (radno mesto, posao, profesije članova porodice i u zajednici).

Tehnologija uključujući IKT/ Upotreba kompjutera za početničku komunikaciju Učenici razvijaju veštine korišćenja kompjutera (PC-a) za početničku komunikaciju i osnovne kreacije..

79


Rad i preduzetničko obrazovanje

Učešće učenika u raznim aktivnostima kao što su igranje uloga vezane za elemente planiranja porodičnog ekonomskog budžeta sa tačke gledišta potrošača.


Ciljevi kosovskog obrazovanja će se realizovati u kulikularnoj oblasti Život i rad kroz postepeno sticanje i negovanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Oblast Život i rad, treba da se realizuje na taj način da učenicima omogući sticanje u primenu glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizovanje nastave treba da se usredsredi na to šta učenici treba da znaju i budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama, navikama ali i u stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokažu.

5.Rezultati učenja po oblastima učenja

Nastavni rezultati za 1-2 stepen

Nastavni rezultati po oblasti su izrađeni na osnovu glavnih koncepata oblasti. RUO za kurikularnu oblast Život i rad sadrže u sebi zahteve koje učenici treba da postignu nakon završetka svakog stepena. Organizacija RUO sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se razvijaju i produbljuju postepenim napredovanjem, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi rezultati omogućavaju savladavanje svih šest kompetencija predviđenih OKK-om sa posebnim naglaskom na kompetenciju produktivnog doprinosioca.

80


NASTAVNI REZULTATI I ZA STEPENE 1-2 Stepen 1 Stepen 2

Razred 0.1.2 (uzrast 5-8) Razred 3,4,5 (uzrast 8-11) 1. Razumevanje i primena praktičnog rada kod kuće, u školi i zajednici 1. Opisuje razlike i sličnosti aktivnosti

koje se primenjuju u školi i kod kuće 1. Opisuje razlike između aktivnosti koje se vrše

pojedinačno i u grupi

2. Sprovodi jednostavne praktične aktivnosti u porodici, kod kuće i u učionici, bazirajući sa na jasno određene zadatke date od nastavnika i roditelja

2. Preduzima praktične aktivnosti na osnovu sopstvene inicijative i nezavisnih pristupa kako bi došao do finalizacije raznih proizvoda ručnog rada, počev od jednog datog modela, slike ili crteža.

2. Uspostavljanje ličnih kvaliteta za Život i rad 3. Razlikuje sličnosti i razlike između vršnjaka u

razredu i školi što se tiče talenata, interesovanja i sklonosti za razne aktivnosti unutar i van škole

3. Razlikuje sličnosti i razlike između vršnjaka u razredu i školi što se tiče talenata, interesovanja i sklonosti za razne aktivnosti unutar i van škole

3. Razumevanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom životu i radu Identifikuje alate, opremu i jednostavne

mašine u porodičnoj ekonomiji Koristi kućne alate i opremu u svakodnevnim situacijama

Koristi bezbedne i adekvatne alate, opremu i materijale za izradu jednostavnih proizvoda bazirajući se na sopstvenu inicijativu ili na preporuku preporučenu od strane nadležnog ili nastavnika

Koristi adekvatne alate, opremu i materijale za izradu jednostavnih proizvoda bazirajući se na uputstva koja mu daje nastavnika

4. Upotreba IKT-a za unapređenje učenja i kvaliteta svakodnevnog života

Koristi kompjuter za početničko komuniciranje

Koristi kompjuter za početničko komuniciranje

5. Vežbanje razvijanja preduzetništva i poslovanja Kroz praktične postupke u porodičnoj

ekonomiji doživljava faktore koje treba uzeti u obzir

Kroz praktične postupke u porodičnoj ekonomiji doživljava faktore koje treba uzeti u obzir

6. Promovisanje bezbednih uslova za život i rad Razume pravila o zaštiti i bezbednosti, prepoznaje opasnosti u svakodnevnom životu

Razume pravila o zaštiti i bezbednosti, prepoznaje opasnosti u svakodnevnom životu

7. Priprema za profesionalni život i buduću karijeru 1. Identifikuje aktivnosti i nosioce

aktivnosti koje se vrše kod kuće i u školi. 1. Identifikuje aktivnosti i nosioce

aktivnosti koje se vrše kod kuće i u školi.

81


8. Komunikacija za/o životu i radu 1. Prati uputstva tokom merenja,

zapisivanja, opreznog sečenja i oblikovanja raznih materijala

1. Prati uputstva tokom merenja, zapisivanja, opreznog sečenja i oblikovanja raznih materijala

9. Zaštita i čuvanje prirode i sredine 1. Identifikuje i klasifikuje osnovne reciklažne

materijale iz porodične ekonomije, praveći razliku, poređenje i raspodelu za dalju upotrebu

1. Identifikuje i klasifikuje osnovne reciklažne materijale iz porodične ekonomije, praveći razliku, poređenje i raspodelu za dalju upotrebu

II. Stavovi, vrednosti i uverenja

• Poštuje sebe i druge • Samopoštovanje • Odgovornost • Tolerancija • Poštovanje različitosti • Naklonjen • Pozitivan stav • Saradnik • Poštuje kodeks ponašanja • Poštuje propise

• Spremnost • Siguran • Radoznao • Nezavisnost mišljenja i postupanja • Inicijativa i interesovanje pri raznim pristupima • Pouzdanost u sopstvene snage • Pouzdanost u upotrebi tehnologije • Volja • Ljudsko formiranje i razvitak ličnosti • Spremnost za saradnju • Hrabrost za traženje pomoći/podrške

III. Znanja • Poznaje sebe i druge • Razume sebe i druge • Govori o sebi, svojoj porodici i okruženju • Identifikuje razne opasnosti • Razume uticaj negativnih i pozitivnih postupaka • Razmenjuje iskustva • Opis • Identifikacija • Izvršenje

• Merenje • Procena • Skiciranje • Sečenje • Stvaranje modela • Pristup problemima iz različitih perspektiva • Dizajniranje (kreativnost)

IV. Sposobnosti • Diskutuje • Redovno učestvuje • Objašnjava • Demonstrira ponašanje, navike • Radi vežbe • Sarađuje • Odlučnost

80



Unutar kurikularne oblasti Život i rad jedan od važnih ciljeva je realizacija međukurikularnih pitanja koja će pomoći u postizanju glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnih pitanja koja treba da se uzmu u obzir na ovom nivou, koja se istovremeno mogu obraditi i na drugim nivoima jesu:

• Poznavanje medija (korišćenje medija za upoznavanje sveta koja nas okružuje), • Obrazovanje o održivom razvoju (usluge u zajednici), • Zaštita okoline i razvoj ekoloških stavova, • Jezik i mogućnost komuniciranja i • Lični razvoj i sposobnost za život. • Dobrovoljni rad

7. Podela vremena-opis

Kurukularna oblast Život i rad, u osnovnom kurikulumu sadrži aktivnosti koje promovišu razvoj veština, sposobnosti, vrednosti, uključujući predmete: Lični razvoj (veština za život), razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima, Ručni rad, Porodična ekonomija (kućna), na 1. stepenu

• Ručni rad (+1 nastavni modul IKT ) • Porodična ekonomija (+1 nastavni modul-orijentacija u karijeri)

U OKK-u su takođe određeni broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za dodelu u kurikularnoj oblasti Život i rad je: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza rezultata učenja sa 6 ključnih kompetencija i nastavak njihove realizacije od I do V Razreda


Oblasti kurikuluma

Step. 1

Step. 2

Predškolski razred

I raz.

II raz.

Ukupno časova

III raz.

IV raz.

V raz.

Ukupno časova


Br. časova

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Br. časova

Uk. časova %

Život i rad

1

5.56

1

1

2

4.88

1

1

1

3

4.17

8. Metodološka uputstva Za realizaciju sadržaja koji je predviđen za kurikularnu oblasti Život i rad mogu se koristiti razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje oblast sadrži ali i zbog njenih specifičnosti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su nastavne metode sa učenikom u centru pažnje, kao na primer: Grupno učenje - kada učenici zajedno rade, ponekad dva po dva ili u grupi, kako bi uspostavili jedan zajednički problem, istražili neku zajedničku temu ili kako bi došli do recipročnog usaglašavanja u stvaranju novih ideja. Tokom nastave, nastavnik veoma uspešno može da realizuje grupni rad, igru sa ulogama, brainstorming (generisanje ideja) itd.

83

JEZGRO KURIKULUMA ZA PREDŠKOLSKI ODGOJ I OSNOVNO OBRAZOVANJE NA KOSOVU Brainstorming- (generisanje ideja) je promocija i redosled ideja bez diskusije o njima. On se koristi u mnoge svrhe i u raznim fazama tokom nastave. Brainstorming može da se koristi kako bi pomogao učenicima da kreativno razmišljaju, da razviju maštu i osećanja u vezi nekog pitanja ili teme. Igranje uloga - je razgovor: kratak i jednostavan da se organizuje sa prijatnim situacijama razgovora. Razvija kod učenika tečnost, promoviše interakciju u razredu, ostavljajući učeniku prostor za inicijativu i maštu. Igranje uloga uzdiže nivo motivacije. Zdravstveno vaspitanje se može odvijati u raznim oblicima, koristeći interaktivne metode koje se kombinuju sa oblicima rada kao što su: rad u manjim grupama, poseta raznim zdravstvenim ustanovama, nedelja zdravlja, pozorišni komadi, izložba crteža i dečijih radova sa tematikom iz zdravstvenog vaspitanja itd.


Ocenjivanje je sveprisutni element svake nastavne aktivnosti. Procena i ocenjivanje su sastavni i veoma važni deo nastave u savremenim školama. Učenici dovoljno uče tokom godina školovanja. Međutim, pomoću testa se ne može izmeriti sve što oni nauče, između ostalog i zbog činjenice da za učenike na osnovnom nivou, upotreba raznih tehnika omogućuje što realniju procenu na osnovu različitih karakteristika učenika. Kurikularna oblast Život i rad, zbog svoje prirode i specifičnosti, zahteva mnoštvo načina redovnog ocenjivanja pri čemu je glavni fokus na razumevanju „Života i rada“ i na konceptima i primeni pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebali da aktivno i neprekidno primenjuju svoja znanja u svakodnevnom životu. Takođe i za predmet Život i rad, zbog svojih specifičnosti bilo bi od značaja da se osim numeričkog ocenjivanja, u velikoj meri primenjuje i opisno ocenjivanje, zbog toga što se grupni rad, projekti, psihomotorne i senzorne sposobnosti, mogućnost govora itd, ne mogu izmeriti testovima. U cilju njihovog merenja, koriste se drugi instrumenti. Direktno nadgledanje je odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i može se koristiti u raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja. Postoji nekoliko tehnika i instrumenata koji pomažu u direktnom posmatranju aktivnosti učenika koje se koriste za ocenjivanje. Neke od njih su: Bilten učešća- tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje manjih grupa ili tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna ta pomoć itd. Kontrolna lista- sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima, koja će se opažati među učenicima. Glavni cilj spiska je da beleži stalnu procena napretka učenika, pokazujući kako on izvršava zadatke ili ciljeve druge vrste. Pored spiska sa elementima koji se opažaju, daje se i jedan stepen ocene. Dosije učenika - predstavlja tačan i kompaktan portret, koristi se kao kolekcija radova kako bi pokazao modele radova učenika koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na nivou radova. Dosije može da sadrži na primer, crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd. Dosije je važan zbog toga što:

• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku • Pruža učeniku potpunu preglednost njegovog rada • Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra aktivnu ulogu u procesu učenja i ocenjivanja

84


10. Nastavni materijali i izvori za nastavu i učenje

Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Život i rad“, važno je korišćenje raznih nastavnih resursa, kako bi se motivisali učenici i stimulisao njihov napredak u sticanju potrebnih navika i sposobnosti za svakodnevni rad i život. S obzirom na to da su školski udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup informacijama samo školskim udžbenicima, nego im treba omogućiti pristup i u drugim resursima i sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu. Za uspešnu realizaciju nastavne oblasti „Život i rad i“ treba koristiti široki spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, poslovne knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razne studije, razne analize i izveštaje iz te oblasti i odgovarajuće materijale za rad. Nastavnici, učenici i drugi prosvetni radnici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala npr. rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za druge razrede. Nastavnici mogu da naprave dosijee, novine, časopise, posebnu literaturu ili razne priručnike za aktivnosti učenika. Od velike je važnosti da nastavnici sarađuju sa učenicima u proizvodnji raznih materijala, uz korišćenje tehnoloških informativnih sredstva.

85


86

IV PLANOVI I PROGRAMI

Definicija

Opšti fond časova u predškolskom obrazovanju Kosova

Nastavni plan za predškolski razred i osnovno

obrazovanje

Kriterijumi za izradu nastavnog plana

Sprovođenje nastavnog plana

Autonomija škole

MSKO 0 MSKO 1 MSKO 2 MSKO 3 SK 3 SK 4 SK 5 i 6 SK 5 i 6 Razred Razred Opšte Stručno

VI i VII VIII i obrazovanje obrazovanje IX Razred X,

Razred X, XI XI i XII i XII

Oblasti kurikuluma

SK 1 SK 2

Predškolski

razred I i II III i V razred


33.33%

38.10% 33.33% 25.00% 26.67% 20.00 % 15.63%

Umetnosti 11.11% 9.25% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 3.13%

Matematika

22.22% 23.81% 20.83% 17.86% 13.33% 13.33% 9.38%

Prirodne nauke

Društvo i životna sredina

5.56% 5.56%

4.76% 8.33% 14.29% 16.67% 16.67% 6.25% 4.76% 8.33% 14.29% 13.33% 16.67% 6.25%


11.11%

9.52% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 6.25%

Život i rad Izborni deo

5.56% 5.56%

4.76% 4.17% 7.14% 6.67% 6.67% 46.88% 4.76% 8.33% 7.14% 10% 13.33% 6.25%

Ostale aktivnosti

1. Definicija

Nastavni plan je dokument od kojeg zavisi celokupna organizacija nastavnog procesa u školi, na nivou stepena kurikuluma ili određenog razreda. Njime se određuju oblasti kurikuluma, nastavni predmeti i minimalno neophodno vreme koje se izražava u procentima ili u broju časova, za postizanje ishoda učenja za oblast ili stepen kurikuluma određene u osnovnom kurikulumu. Na osnovu nastavnog plana određuju se i broj nastavnog osoblja i njihova radna mesta u školi. Nastavni plan služi i za organizovanje sistema finansiranja na nivou škole ili opštine. Novim OKK-om su predviđene konceptualne i strateške promene nastavnih planova. Do sada se nastavni plan u našem obrazovnom sistemu izrađivao i nadgledao na centralnom nivou (MONT), dok se od sada i nadalje postepeno teži izradi nastavnih planova na nivou škola (uz podršku od MONT-a). Time se školi obezbeđuje i dozvoljava šira autonomija u organizovanju plana, ali se istovremeno od nje zahteva veće i angažovanje i odgovornost.

2.Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za preduniverzitetsko obrazovanje

Škola tokom izrade nastavnog plana za formalni nivo (stepen i razred) treba imati u vidu kontinuitet celokupnog preduniverzitetskog nastavnog plana za svaku oblast kurikuluma. Škola je slobodna da u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast isplanira nastavu, na način na koji oni ocene da je najbolji, uvek imajući u vidu rezultate učenja za oblasti i stepene kurikuluma i sposobnosti učenika.

Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za predškolsko obrazovanje

Razred

3. Nastavni plan za predškolski razred i osnovno obrazovanje

Pre nego što škola, odnosno nastavnici raspodele časove po oblastima, imaju mogućnost da nezavisno odluče o raspodeli celokupnog nedeljnog fonda časova, u okviru procenta časova predviđenih za taj stepen, npr. ukoliko je na prvom stepenu (Stepen 1) za dva razreda (prvi i drugi razred) ukupno 41 čas nedeljno, onda nastavnik može samostalno da odluči koliko će časova nedeljno dodeliti za prvi razred, 20 ili 21, a koliko za drugi razred. Ukoliko škola, odnosno nastavnici smatraju da je u prvom (I) razredu potreban ukupno 21 čas nedeljno, za sve nastavne oblasti, onda se za drugi razredi treba pridržavati fonda od ukupno 20 časova, kako se ne bi prevazišao fond od ukupno 41 časa za oba razreda i za 1. stepen. Ili, može se desiti suprotno, odnosno da se za prvi razred dodeli nedeljni fond od 20 časova, a za drugi razred nedeljni fond od 21 čas, uvek imajući u vidu uzrast učenika.

Razred Broj časova

Predškolski 18 I razred 20

II razred 21 III razred 23 IV razred 24 V razred 24

Nastavne planove za predškolski razred i razrede osnovne škole izrađuju škole (nastavnici), počevši od jedne opšte vizije koja je predstavljena u dole prikazanim tabelama/planovima A ili A1. Nastavni plan A je zasnovan na principu autonomije i fleksibilnosti na nivou škole, predviđenom u OKK-u (str. 25). Školama se ova mogućnost pruža kako bi mogle da nezavisno organizuju nastavne planove tako što će fleksibilno iskoristiti vreme u školi, kako bi omogućile raznovrsne oblike interaktivne nastave u cilju postizanja ključnih kompetencija predviđenih kurikulumom. Nastavnim planom A se određuje minimalni fond časova za svaku oblast kurikuluma i svaki nivo (stepeni 1 i 2- predškolski razred i razredi od I do V osnovne škole) i ukupan broj časova nedeljno za sve oblasti. Prema ovom planu, škola na osnovu ukupnog procenta ili broja časova predviđenog za oblast odlučuje o podeli vremena (procenta ili časova) po razredima za svaku oblast i svaki predmet. Ovo se izvodi na način da se na kraju stepena realizuje vreme (procenat ili broj časova) za svaku oblast predviđenu ovim planom, npr. oblast Jezika i komunikacije na prvom stepenu, škola (nastavnik/ci) mogu da realizuju u raznim oblicima. Škola treba da uzme u obzir predviđeni procenat vremena 37% ili 15 časova za oba razreda (prvi i drugi razred) iste generacije tokom jedne nastavne nedelje. Nastavnik ima slobodu da odluči koliko će časova iz ove oblasti realizovati u prvom razredu, a koliko u drugom razredu jedne generacije učenika. Na primer, on može da odluči da prvom razredu dodeli 8 časova nedeljno, on mora u drugom razredu da realizuje 7 časova nedeljno, kako bi na kraju stepena bilo realizovano 15 predviđenih časova. Međutim, ukoliko odluči da za prvi razred dodeli 8 časova nedeljno za ovu oblast, onda se mora imati u vidu da se za ostale oblasti dodeli manje časova, kako se ne bi prekoračio nedeljni fond časova predviđen za prvi razred (vidi Tabelu: broj časova nedeljno po razredima i Tabelu: Nastavni plan A, A1 )

Nastavni plan A I nivo: Osnovna škola sa predškolskim razredom

Oblasti kurikuluma

Stepen 1

Predškolski

Razred I – II Stepen 2

Razred III – V

% Br. časova % Br. časova % Br. časova Jezici i komunikacija 33.33% 6 36.59% 15 33.33% 23 Umetnosti 11.11% 2 9.76% 4 8.33% 6

Matematika 22.22% 4 24.39% 10 20.83% 15 Prirodne nauke 5.56% 1 4.88% 2 8.33% 6 Društvo i životna sredina 5.56% 1 4.88% 2 8.33% 6 Zdravlje i blagostanje 11.11% 2 9.76% 4 8.33% 6 Život i rad 5.56% 1 4.88% 2 4.17% 3 Izborni deo 5.56% 1 4.88% 2 6.94% 5 Ukupno 100% 18 100% 41 100% 72

Ova oblast se na prvom stepenu sastoji iz maternjeg i engleskog jezika. Škola odlučuje kada se započinje (u kom razredu) sa engleskim jezikom. Ovaj jezik se može učiti u ne više od tri časa ukupno za tri razreda/po stepenu.

Nastavni plan A omogućuje još jednu vrstu fleksibilnosti u realizaciji fonda časova u okviru oblasti kurikuluma. Nastavnici i škola imaju slobodu da odlučuju o realizaciji (raspodeli) broja časova po oblastima, u okviru jedne školske godine. Određeni godišnji fond o kojem odlučuju sami nastavnici (škola) može se raspodeliti u zavisnosti od ciljeva njihovog planiranja, u okviru školskih polugodišta. Tako, na primer, ukoliko se za prvi razred dodeli 8 časova za oblast ’Jezici i komunikacija’, ti časovi se mogu raspodeliti na osnovu nastavnih ciljeva na 10 časova u prvom polugodištu i 6 časova u drugom polugodištu ili obrnuto. U tim slučajevima se broj (procenat) časova mora uskladiti sa brojem (procentom) časova dodeljenim za ostale oblasti, kako se ne bi prekoračio ukupni broj časova nedeljno, koji se određuje za taj razred/školsku godinu. Škole i nastavnici se ohrabruju da realizuju ovaj nastavni plan zato što se planira da u budućnosti ovaj oblik bude jedini oblik nastavnih planova. Pored nastavnog plana A, imamo i nastavni plan A1. Ovaj plan će se koristiti samo tokom prelaznog perioda, dok škole i nastavnici Kosova ne budu u stanju da se pridržavaju samo Nastavnog plana A. Nastavni plan A1 je, uopšteno, veoma sličan tradicionalnim nastavnim planovima preduniverzitetskog obrazovanja, i ne dozvoljava veliku fleksibilnost. Ovim planom je određen procenat za nastavne oblasti (oblasti kurikuluma), koji je raspodeljen na fiksne nastavne časove.

Nastavni plan A1

I nivo: Osnovna škola sa predškolskim razredom Oblasti kurikuluma

Predškolski razred

Br % časova

I raz. Br. časova

Step. 1 II raz.

Br. časova

Ukupno časova

Uk. časova %

III raz. Br. časova

IV raz.

Br. časova

Step. 2 V raz.

Br. časova

Ukupno časova Uk. časova %


6 33.33 7 8 15 36.59 8 8 8 24 33.33

Umetnosti 2 11.11 2 2 4 9.76 2 2 2 6 8.33 Matematika 4 22.22 5 5 10 24.39 5 5 5 15 20.83 Prirodne nauke 1 5.56 1 1 2 4.88 2 2 2 6 8.33 Društvo i sredina

1

5.56

1

1

2

4.88

2

2

2

6

8.33 Zdravlje i blagostanje

2

11.11

2

2

4

9.76

2

2

2

6

8.33 Život i rad 1 5.56 1 1 2 4.88 1 1 1 3 4.17 Izborni deo 1 5.56 1 1 2 4.88 1 2 2 5 6.94 Ukupno: 18 100.00 20 21 41 100.00 23 24 24 71 100.00

4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana Kako bi nastavni plan bio što funkcionalniji u razvoju kompetencija predviđenih OKK-om, nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:

• Ukupni procenat određen nastavnim planom za svaku oblast jednog stepena kurikuluma; • Broj časova nedeljno za jedan razred; • Rezultate učenja za oblast kurikuluma koje učenik treba da postigne tokom jednog stepena kurikuluma; • Rezultate učenja za stepen kurikuluma; • Psiho-fizičke i intelektualne sposobnosti učenika; • Pripremljenost i iskustva učenika, i • Ostale kriterijume koje škola smatra neophodnim (kao na primer postizanje rezultata učenja, održavanje dopunskih časova ili ostale oblike rada koje određuje škola.

5. Sprovođenje nastavnog plana

Prilikom sprovođenja kurikuluma kroz nastavne planove i programe i prakse u učionici treba uzeti u obzir inovativne i fleksibilne načine određivanja fonda časova, kao što su:

- Blok nastava, na primer za jedno polugodište za predmete za koje se ne zahteva rigorozan redosled (npr. za predmete koji se mogu predavati sa prekidima, dakle za koje nije neophodan kontinuitet);

- Blok nastava se održava onda kada je potrebno vreme za izvođenje neke određene aktivnosti u kontinuitetu ili kada se organizuje neka poseta u regionu u kojem se nalazi škola;

- Blok časovi tokom nedelje, u cilju primene interaktivne pedagogije (kao što su one za koje je potrebno 80-90 minuta, umesto 40-45 minuta, koliko traje nastavni čas);

- Fond časova blok nastave za praktičnu nastavu i obuku u stručnim školama.

6. Autonomija škole

Škole će u saradnji sa roditeljima i ostalim zainteresovanim stranama moći da donose odluke o fleksibilnom i inovativnom načinu za iskorišćavanje vremena koje im je na raspolaganju za nastavu i učenje, kao osnova za izradu nastavnih programa na nivou škole, koji su usklađeni sa potrebama učenika, kontekstom i njihovim interesovanjima.

Deo kurikuluma koji se izrađuje na nivou škole (između 10%-14% vremena koje se provodi u školi) sadržaće nekoliko mogućnosti kroz koje će se definisati autonomija škole, kao što su:

- Dodatne aktivnosti nastave i učenja koje mogu doprineti postizanju specifičnih kompetencija

(izborni predmeti, projekti; rad u zajednici; umetničke i sportske aktivnosti); - Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim nastavnim oblastima; - Usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje pruža MONT; - Organizovanje specifičnih školskih aktivnosti u vidu školskih projekata (kao što su učenje jezika,

IKT-a; stručna orijentacija); - Izrada i sprovođenje modifikovanog kurikuluma, prilagođenog lokalnim uslovima, sredstvima i

potrebama; - Utvrđivanje stručne orijentacije i pripremanje za život i rad.

V. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVO

Koncept Svrha

Sadržaj i realizacija

Struktura

Procedure za izradu Izbornog kurikuluma

Procedure za odabir izbornog predmeta

Sprovođenje

1. Koncept Izborni kurikulum je deo opšteg kurikuluma, koji za razliku od Jezgra kurikuluma izrađuje škola i koji se sprovodi u okviru vremena određenog nastavnim planom, u skladu sa interesovanjima, sposobnostima, mogućnostima, prethodnim znanjima učenika i mogućnostima škole.

2. Svrha Izborni kurikulum doprinosi postizanju ključnih kompetencija za stepen i oblast kurikuluma:

• Produbljivanja i proširenja znanja, sposobnosti i stavova u predmetima jezgra kurikuluma; • Utvrđivanja znanja, sposobnosti i stavova u predmetima jezgra kurikuluma; • Ispunjavanja specifičnih interesovanja i potreba učenika u skladu sa njihovim uzrastom,

zajednicom i mestom.

3. Sadržaj i realizacija Izborni kurikulum sadrži nastavne predmete koji se realizuju kroz:

• posebne predmete, • module, • projekte, • tematske jedinice (predmeta jezgra kurikuluma i međukurikularnih tema).

4. Struktura Izbornog kurikuluma Izborni kurikulum ima istu strukturu kao i jezgro kurikuluma. On obuhvata:

• Uvod • Obrazloženje i opis • Koncepti i opis • Pristup zasnovan na kompetenciji • Rezultati učenja po oblasti • Međukurikularna pitanja • Raspodela vremena - opis • Metodološka uputstva • Uputstva za ocenjivanje (realizuju se kao unutrašnja ocenjivanja i nisu obuhvaćena spoljnim

ocenjivanjem) • Materijali i nastavna sredstva

5. Postupak za izradu izbornog kurikuluma Postupak izrade izbornog kurikuluma (izbornog predmeta) zasniva se na priručniku za nastavnike koji je izradio MONT.

6. Postupak izbora izbornog predmeta Pri odabiru izbornog predmeta, neophodno je pridržavati se koraka navedenih u Administrativnom uputstvu, koje je izradio MONT-a.

7. Sprovođenje Izborni predmet, od trenutka kada je odabran od strane učenika i odobren od odgovarajućih organa, ima isti status sa predmetima jezgra kurikuluma, tj, obavezan je za sve učenike koji ga odaberu. Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugodišta. Izborni predmet se nadgleda, ocenjuje (posebnim statusom) i zavodi se pod istim kriterijumima i principima koji važe za jezgro kurikuluma. Dalja uputstva o izbornom predmetu se određuju Uputstvom za nastavnike izbornog kurikuluma.

VI OPŠTA METODOLOGIJA – UPUTSTVA

Uvod

Definicija

Povezanost rezultata učenja po stepenima sa rezultatima učenja po oblastima kurikuluma/nastave Nastava i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost

Nastava i učenje zasnovani na integrisanom pristupu

Nastava i učenje zasnovani na stručnosti

Diferencirana nastava i učenje

Među-nastavna pitanja i

Vannastavna pitanja

1. Uvod Opšta načela za sprovođenje OKK-a uopšte, kao i JK-a, posebno, treba definisati u skladu sa metodologijom za postizanje opštih ciljeva određenih obrazovnim dokumentima i politikama. U svim obrazovnim dokumentima i politikama, nedavno izrađenim na Kosovu, cilja je promovisanje opštih društvenih vrednosti, zaštita ljudskih prava, sveobuhvatnost u obrazovanju, poštovanja vrednosti drugih kao i razvoj pojedinca prema svojih sposobnosti i potrebom za aktivnim građaninom.

2. Definicija

Ne postoji posebna metodologija nastave i učenja za primenjivanje JK-a ili primene kurikuluma jedne obrazovne oblasti. Svaka oblast kurikuluma i svaki predmet ima svoje osobenosti za realizaciju unapred predstavljenih ciljeva. Dakle, ovu opštu metodologiju možemo definisati kao jedan sistem strategija, metoda, načina i principa, instrumenata i tehnika, koji će poslužiti kao osnova za izgradnju koncepta učenja ili za organizovanje nastave u školi. U cilju podrške i pomoći nastavnicima/vaspitačima predškolskih ustanova i nastavnika osnovnog obrazovanja, na sledećem delu će se dati opšte metodološke smernice za dole navedene aspekte1:

• povezanost rezultata učenja po stepenu, sa rezultatima učenja po nastavnim/kurikularnim oblastima; • nastava i učenje sa učenikom na centru i sveobuhvatnost; • nastava i učenje, zasnovano na integrisanom pristupu; • nastava i učenje zasnovano na stručnosti; • diferencirana nastava i učenje; • među-nastavna pitanja i • vannastavna pitanja.

3. Povezanost rezultata učenja po stepenima sa rezultatima učenja po oblastima kurikuluma/ nastave

Kako bi se postigle osnovne stručnosti OKK-a, MONT poziva nastavnike da u praksi nastave i učenja povežu rezultate učenja po stepenu sa rezultatima učenja po nastavnim/kurikularnim oblastima. Nastavnik, da bi primenio u praksi ovu povezanost treba stvoriti "paket" metoda, tehnika i nastavnih sredstava za postizanje svakog rezultata učenja ili stručnosti. Takav paket mora da bude transparentan svakog dana i svakog nastavnog časa nastavnicima, učenicima i roditeljima. Sav ovaj materijal treba da bude obuhvaćen u dosijeu nastavnika. Bez obzira na odabranu metodu, tehniku i nastavnih sredstava, da bi se uspostavila povezanost rezultata učenja po stepenu sa rezultatima učenja po nastavnim/kurikularnim oblastima, nastavnik treba slediti sledeće korake:

• precizira, bira rezultat/e učenja po stepenu, koji ima za cilj da postigne sa učenicima;2 • rezultate učenja po stepenu razlaže u specifičan rezultat po razredu; • precizira, bira rezultat/e učenja po kurikularnim/nastavnim oblastima koji pomažu postizanje rezultata učenja po stepenu;3 • rezultat učenja po kurikularnoj oblasti razlaže u specifične rezultate po razredu;

1 Posebne smernice o svim glavnim aspektima ovog poglavlja će se odraziti u smernicama za nastavne oblasti kao i u priručniku za nastavnike i direktore škola. 2 (zapamtite: rezultati po stepenu su izrađeni od države i sprovodi se kroz sve nastavne oblasti ); 3 (zapamtite: rezultati učenja za kurikularne / nastavne oblasti su izrađene od države )

• bira gradivo/a, didaktična sredstva, metodologiju nastave i učenja, kroz koje ostvaruje određene specifične rezultate kurikularne oblasti po razredu kao i specifični rezultati učenja po razredu; • planira nastavu i učenje, uključujući i vremenski period kada će postići specifične rezultate učenja po razredu tokom školske godine. Nakon realizovanja nastavnih časova, zadatka, poglavlja, analizira se, i procenjuje se njihova primena za proveru rezultata učenja po kurikularnoj oblasti.

4. Nastava i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost

Primena pristupa nastave i učenja sa učenikom na centru zahteva da se proces planiranja i organiziranja nastave i učenja zasniva na ličnim iskustvima učenika, njihovim potencijalima, potrebama i interesovanjima. Nastava i učenje sa učenikom u centru treba da se zasniva na principu sveobuhvatnosti, koji uzima u obzir i bavi se različitim stilovima učenja, načina i brzine kojom učenici uče, kao i drugim aspektima različitosti učenika, uključujući rod, uzrast, kulturu, društveno i ekonomsko poreklo kao i posebne potrebe učenika, kako po aspektima dopunskog tako i dodatnog učenja. Nastavnici imaju mogućnost da samostalno, oslanjajući se na njihovu stručnost i prethodna ličnih iskustava učenika, na njihovim interesovanjima i potrebama, izaberu strategije, metode, tehnike nastave i učenja, didaktička sredstva, itd, ali u principu njihov izbor treba da bude usmeren prema nastavi i učenju sa učenikom u centru i sveobuhvatnosti. To znači da nastavnik mora da poštuje principe nastave i učenja sa učenikom u centru, gde:

• učenik je u centru nastave i učenja; • nastavnik tokom rada/aktivnosti učenika, posmatra, pomaže i olakšava učenje učenika; • učenik je aktivan učesnik i angažovan/uključen u aktivnostima koja podstiču učenje i interesovanje

učenika; • teme učenja su relevantne i interesantne za učenike; • učenici se podstiču da postanu odgovorni, nezavisni, skloni razmišljanju i nastave učenje tokom celog

njihovog života; • nastavnik prati individualne promene učenika kroz posmatranje i interakcije; • nastavne aktivnosti prilagoditi na osnovu razvojnog nivoa učenika; • nastava i ocenjivanje se planiraju imajući u vidu individualni razvoj i stilove učenja učenika; • pruža se raznovrsnost mogućnosti učenja i metoda za ocenjivanje za podržavanje raznih stilova učenja

učenika; • opažanja i ocenjivanja učenika se vrše za planiranje dalje nastave.

Važno je da svaki nastavnik bude u stanje da koristi širok spektar nastavnih metoda, uravnotežavajući metodologiju usmerenu ka učitelju i usmerenu ka učeniku, prilagođavajući učenicima i rezultatima učenja predviđenim za svaki nastavni čas.

5. Nastava i učenje zasnovani na integrisanom pristupu Predmeti, budući da su odvojeni jedan od drugog, pružaju mogućnosti da učenici steknu fragmentirana znanja, veštine i stavove. U cilju integracije ovih aspekata, jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje se ostvari kroz integrisane predmete iz oblasti kurikuluma i kroz učenje zasnovano na integrisanom pristupu. Nastava i učenje zasnovano na integrisanom pristupu povezuje specifična gradiva nastavnih predmeta u cilju postizanja rezultata učenja u oblasti nastave i rezultata učenja ključnih stručnosti po stepenima i nivoima. Za ispunjavanje zahteva OKK-a i jezgra kurikuluma za MSKO 1, MONT poziva nastavnike predškolskog i osnovnog obrazovanja da primene nastavu i učenje zasnovane na integrisanom pristupu, vršeći:

- povezanost između kurikularnih/nastavnih oblasti, gde posebna nastavna gradiva doprinosi razvoju

ključnih stručnosti; - povezanost između rezultata učenja kurikularnih oblasti sa rezultatima učenja po stepenu i nivou, u

cilju da primena znanja, veština, stavova i vrednosti bude povezana sa konkretnim situacijama iz svakodnevnog života;

- integracija u nastavu i učenje zajedničkih karakteristika predmeta iz odgovarajućih oblasti (na primer, maternji jezika sa engleskim jezikom) ili zajedničkih karakteristika kurikularnih oblasti (npr. oblast Društvo i životna sredina sa oblašću Prirodnih nauka);

- aktivnosti sa učenicima za razvijanje stručnosti za efikasno i odgovorno pronalaženje i obrađivanje informacija, korišćenje elektronskog učenja, sadašnjih i budućih tehnologija u digitalnoj eri;

- aktivnosti sa učenicima da promovišu perspektivu doživotnog učenja i koji pomažu učenicima da razviju svoje stručnosti kako bi se suočavali sa izazovima i mogućnostima u okviru dešavanja u društvu, u današnjem i budućem društvu i ekonomiji.

6. Nastava i učenje zasnovani na stručnosti OKK promoviše perspektivu zasnovanu na stručnosti u cilju da znanja, veštine i stavovi učenika budu razvijeni kao ključne stručnosti i u cilju ispunjavanja različitih potreba učenika za ispunjavanje zahteva kurikuluma i glavnih rezultata učenja po stepenima i nivoima. Nastava i učenje usmereni i orijentisani na stručnosti, od nastavnika zahteva da vrši izbor i organizaciju nastavnih iskustava koja integrišu odgovarajuća znanja sa vrednostima, stavovima i sposobnostima učenika. Nastava i učenje zasnovani na ključnim stručnostima kao osnovu imaju rezultate nastave, koji opisuju ono šta učenik je u stanju da zna, uradi, shvati, proceni i zauzme stav po uspešnom završetku nekog od stepena kurikuluma. MONT poziva nastavnike da, na osnovu rezultata učenja po oblasti kurikuluma i po stepenu/nivou, planiraju nastavu i učenje u cilju postizanja predviđenih stručnosti u kurikulumu za odgovarajući nivo obrazovanja, vršeći raspodelu plana na godišnje, mesečne i dnevne planove svakog nastavnika. Takođe, MONT poziva nastavnike da sprovedu interaktivnu nastavu i učenje, gde nastavnik manje objašnjava i više pomaže učenicima kako da uče i razvijaju svoje stručnosti učenja. Nastava i učenje zasnovani na stručnosti zahtevaju od nastavnika da izabere strategije, metode, tehnike i različite oblike rada sa učenicima, kao i organizuju iskustva učenja učenika da integrišu relevantna znanja sa veštinama, vrednostima i stavovima. Nastava i učenje zasnovani na stručnosti su usko povezani sa procesom ocenjivanja, sa posebnim fokusom na formativno i progresivno ocenjivanje. Da bi ocenili stručnosti učenika, važno je da svaki nastavnik izabere tehnike i instrumente za ocenjivanje, koji omogućavaju učenicima da iskažu i pokažu svoje veštine i sposobnosti, a ne samo faktička znanja. Na ovaj način, nastavnici dobijaju informacije o kvalitetu nastave i učenja, napretku učenika i razvoju stručnosti.

Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućavaju da nastava i učenje zasnovani na stručnosti budu uspešni i pomognu razvoj stručnosti učenika, bez obzira na oblast kurikuluma. Vredi izdvojiti tri najvažnija pristupa koja podržavaju OKK, uključujući i pristup zasnovan na stručnosti:

• Stvaranje prikladne sredine, u učionici i u školi, gde se učenici osećaju dobrodošlim i međudobno povezanim, sa nastavnikom i školom; • Obavljanje nastave kroz pristupe i tehnike aktivnog učenja; • Primena strategija nastave i učenja, rešenja problema i razvoj kritičnog razmišljanja.

7. Diferencirana nastava i učenje Diferencirana nastava i učenje predstavljaju pristup prema kojim se nastava za razvoj kapaciteta svih učenika zasniva na planiranju, primeni, kontroli, podršci i ocenjivanju. Omogućava poštovanje postojećih razlika između učenika u razredu što se tiče gradiva koje će učiti, didaktički-metodičnim načinom učenja kao i merenjima i materijalima koje žele i mogu koristiti tokom nastave. Diferencirana nastava omogućava prilagođavanje vremena i brzine učenja i nastave sa ličnim osobinama svakog učenika. Takođe, vrši se prilagođavanje obima, vrste i stepena težine gradiva, zadataka i dužnosti sa ličnim osobinama svakog učenika. Nastavnik, za uspešno organizovanje i primenu diferencirane nastave i učenja, treba se usredsredi na motive, sposobnosti i interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su ključni aspekti na kojima nastavnik treba da zasniva diferenciranu nastavu i učenje. Nastavnici prvog nivoa obrazovanja, za uspešnu organizaciju i primenu diferencirane nastave i učenja moraju da:

• primenjuju oblike organizovanja nastave, koji promovišu i pomažu razvoj unutrašnje motivacije učenika i mehanizama samokontrole; • efikasno koriste aktivnosti učenika koji promovišu organizovano učenje; • organizuju nastavni proces sa različitim pristupima koji omogućavaju i olakšavaju istraživanje i identifikaciju postojećih iskustava, znanja i stavova učenika koja omogućavaju aktivno učešće učenika za popravljanje eventualnih grešaka, i podržavaju učenike da reorganizuju svoje faktičko i proceduralno znanje za postizanje stručnosti učenika za učenje; • koriste različite tehnike i oblike zajedničkog učenja u nastavnom procesu; • primenjuju različite oblike nastave i učenja (nastavnih aktivnosti, rad u grupama, rad u parovima, individualno učenje), koji se fokusiraju na aktivnosti koje razvijaju samopouzdanje, inicijativu, rešavanje problema i kreativnost učenika; • organizuju nastavu i učenje kroz diferencijacije u zadacima, njihovo rešavanje, provere, ocenjivanje i stepen pomoći koju daje nastavnik je prilagođena svakom učeniku; • primene tehnike organizovanja nastave, koje odgovaraju nekom određenom zadatku kroz koji se razvijaju specifične veštine talentovanih učenika; • koriste razne oblike organizovanja učenja za učenike koji zahtevaju poseban tretman, imaju posebne nastavne potrebe, uključujući i učenike sa poteškoćama u učenju ili sa problematičnim ponašanjem; • organizuju nastavu kroz koju pomažu saradnju i korišćenje oblika organizovanja (npr. sveobuhvatnost) koji promovišu podjednake mogućnosti za učenje, kao u područje saradnje između učenika u aktivnostima unutar učionice i škole, kao i van nje; • koriste različite tehnologije za nastavu, koje pružaju veće mogućnosti za unapređeno organizovanje nastave i učenja kroz kojih će proces nastave biti privlačniji za učenike.

8. Među-nastavna pitanja

Jezgro kurikuluma za predškolski razred i za razrede osnovnog obrazovanja obuhvata prostor za učenje izvan granica predmeta tako da deca /učenici mogu da uspostave veze između oblasti kurikuluma i različitih drugih oblasti. Interdisciplinarne studije, zasnovane na grupisanju iskustava i rezultata različitih oblasti kurikuluma i među-nastavnih pitanja treba sa pruže relevantna, izazovna iskustva koja donose zadovoljstvo što se tiče ispunjavanja različitih potreba i zahteva dece i mladih. Uspostavljanje veza između oblasti kurikuluma stvara mogućnosti za napredak veština učenika, za znanje i shvatanje novih koncepata ili za revidiranje i ojačanje koncepata ili veština iz različitih perspektiva. Takođe, ovaj pristup pomaže da kurikulum bude koherentan i da ima više smisla iz tačke gledišta učenika. Integrisanje među-nastavnih pitanja u jezgru kurikuluma za predškolski razred i osnovno obrazovanje se može postići kroz:

- pronalaženje korelacija između predmeta/tema ili nastavnih jedinica u cilju realizacije neke stručnosti sa JK-om, na primer, ako je nastavna tema iz oblasti zaštite životne sredine, onda se to povezuje sa jezičkim, književnim pitanjima, ali i sa matematikom, građanskim vaspitanjem itd. Stoga, postoje brojne mogućnosti za pronalaženja preko kojih se postižu neki nastavni ciljevi raznih oblasti kurikuluma; - oblik pojedinačnih projekata ili izbornih predmeta u kojima se nadovezuju, pomogavši jednu drugu sa različitim temama ili oblastima, kao, na primer, projekti u oblasti građanskog vaspitanja sa uputstvom za karijeru itd, koji takođe pomažu realizaciju posebnih stručnosti.

9. Vannastavna pitanja To su strukturirane nastavne aktivnosti koje se događaju izvan konteksta formalnih nastavnih oblasti i predmeta, ali pomažu postizanje stručnosti po stepenu kurikuluma i formalnih nivoa obrazovanja. Za svaku moguću aktivnost, nastavnik i škola moraju pripremiti nameran i orijentisan plan i program, a ne haotične ili slučajne aktivnosti. U predškolskom razredu i osnovnim razredima, nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma će biti podržano putem organizovanje vannastavnih aktivnosti za učenike, kao što su:

• Posete muzejima, parkovima, prirodnim i istorijskim mestima, institucijama, galerijama, pozorištu itd; • Proslave važnih datuma, događaja, tradicija, uspeha; • Učešće u donošenju odluka u školi i u drugim oblicima školske demokratije; • Učešće u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima; • Diskusija sa gostima (tj, liderima u zajednici, roditeljima, predstavnicima lokalnih preduzeća, političarima, ljudima iz medija); • Rad sa projektima koji se fokusiraju na specifične teme i pitanja višedimenzionalnog karaktera koja se odnose na uzrast učenika; • Izložbe (tj. lepe umetnosti, fotografija); • Pomoć zajednici (tj. pomoć ljudima kojima je potrebna pomoć, zaštita životne sredine, jačanje odnosa između generacija); • Školske igre, horovi, novine; • Volonterski rad.

Preporučuje se da se svim učenicima omogući da budu uključeni u van nastavna pitanja, prema ličnim sklonostima i talentima, da budu deo grupe u raznim aktivnostima: sportskim timovima, muzičkim grupama, plesnom ansamblu, horu, pozorišnoj trupi, grupi za pružanje pomoći za zajednicu.

VII Ocenjivanje– opšta uputstva

Uvod

Svrha ocenjivanja

Osnovna načela ocenjivanja

Unutrašnje ocenjivanje

Spoljašnje ocenjivanje

1. Uvod Osnovna svrha škole je da promoviše učenje, a ocenjivanje predstavlja sastavni deo tog procesa. Pošto učenje predstavlja složen proces, onda se i ocenjivanje učenja može smatrati takvim procesom. Ocenjivanje učenicima obezbeđuje informacije o nivou savladavanja znanja, a nastavnicima obezbeđuje informacije koje promovišu kvalitetniju nastavu podučavanja, a takođe pruža povratne informacije obrazovnim ustanovama i svim ostalim interesnim stranama. Ocenjivanje se sprovodi kroz ciljeve, principe i vrste ocenjivanja. Ocenjivanje predstavlja najbitniji deo reforme kojoj teži obrazovni sistem Kosova, i kroz nju se procenjuje i nivo na kojem se trenutno nalazi obrazovanje i nivo kojem težimo. Uopšte, ocenjivanje kao proces se sprovodi u funkciji nastavnika/ocenjivača, nastave i učenja, tako što učenicima pruža ne samo pismene kriterijume, već i razne modele vrsta ocenjivanja, kako bi na konkretniji način razumeli postignuća kojima teže.

2. Svrhe ocenjivanja Osnovne svrhe ocenjivanja su sledeće:

• Podrška i pojačanje učenja; • Redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika; • Uspešno postizanje stručnosti određenih kurikulumom; • Postavljanje i nadgledanje standarda postignuća za svaki nivo; • Poređenje, sertifikovanje i orijentacija učenika za dalje obrazovanje.

3. Osnovna načela ocenjivanja Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacionalne standarde za ocenjivanje na nivou škole i Etički kodeks za ocenjivanje4. Ocenjivanje uvek treba da bude u skladu sa normama/pravilima iz ova dva dokumenta.

• Ocenjivanje uvek treba da se poziva na ključne stručnosti i rezultate učenja po oblastima kurikuluma, predmetnim oblastima, razredu, stepenu i nivou obrazovanja. • Instrumenti za ocenjivanje uvek treba da budu prilagođeni, zavisno od svrhe ocenjivanja. • Oblik i vrsta ocenjivanja, a naročito način na koji se izveštava o rezultatima, uvek treba da oslikava svrhu ocenjivanja. • Način vršenja ocenjivanja uvek treba da bude transparentan i pravedan. • Ocenjivanje uvek treba da se primeni sa najvišim etičkim standardima, odgovornostima i polaganjem računa.

4. Unutrašnje ocenjivanje

Unutrašnje ocenjivanje ili ocenjivanje na nivou škole uglavnom ima za svrhu podršku i ojačavanje učenja i redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika.

Kod unutrašnjeg ocenjivanja obično se sprovode sledeće dve vrste ocenjivanja: • Neprekidno ocenjivanje; • Konačno ocenjivanje.

Neprekidno ocenjivanje Neprekidno ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, kojim se usmerava i podržava učenje tokom cele školske godine, dok se na kraju školske godine putem ocenjivanja izveštava o napretku učenika.

4. Vidi Administrativne uredbe “Nacionalni standardi za ocenjivanje na nivou škole” i “Etički kodeks za ocenjivanje”.

Neprekidno ocenjivanje od strane nastavnika tokom nastave usredsređuje se na:

• Evidentiranje rezultata učenja, cilja učenja i kriterijuma uspeha; • Podršku za samoocenjivanje i međusobno ocenjivanje učenika na osnovu kriterijuma uspeha; • Pružanje povratnih informacija o učinku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh; • Evidentiranje i izveštavanje o napretku u dostignućima učenika na osnovu kriterijuma uspeha.

Neprekidno ocenjivanje se vrši davanjem brojčanih ocena (1-5) koje predstavljaju stepen postignuća učenika u usvajanju znanja, veština i stavova u svladavanju stručnosti. Učenicima treba davati brojčane ocene u redovnim vremenskim periodima tokom školske godine. Nastavnici će oceniti napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, već i na osnovu podataka o njihovim dostignućima koje su sakupili tokom nastave, kroz opažanja, upitnika, nastavnih zadataka, eseja, fokus grupa, dosijea, rada na projektima itd. Oni će izveštavati o rezultatima koristeći stepene ocenjivanja koji su predstavljeni u vidu ocena. Učenici mogu da pokažu nivo postignuća o njihovom učinku, koja su određivana kroz dimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti koje su usvojili kao u smislu količine, učestalosti, dubine, pomoći, kreativnosti i kvalitetu savladavanja kompetencija.

Ocena 1 (slab/nedovoljan) određuje nedovoljan učinak tokom izvršavanja zadatog zadatka. Učenik nije postigao minimalni nivo savladavanja stručnosti, i nije postigao dozvoljeni donji prag polaganja predmeta/predmetne oblasti. Ocena 2 (dovoljan) određuje dovoljan učinak tokom izvršavanja zadatog zadatka. Učenik ima malo znanja, retko se javlja da odgovara, ili to čini sporo i površno i prepisivanjem. On je postigao minimalni prihvatljivi nivo u savladavanju stručnosti i ispunjavanju dozvoljenog kriterijuma polaganja predmeta/ predmetne oblasti. Ocena 3 (dobar) određuje dobar učinak tokom izvršavanja datog zadatka. Učenik ima delimična i površna znanja, ponekad se javlja da odgovara i ima uobičajenu kreativnost. On je postigao srednji nivo u savladavanju stručnosti. Ocena 4 (vrlo dobar) određuje vrlo dobar učinak tokom izvršavanja datog zadatka. Učenik obično ima kompletna i duboka znanja, brzo se javlja i ima maštovitost, on je postigao veoma visok „poželjni“ nivo u savladavanju stručnosti. Ocena 5 (odličan) određuje odličan i originalan učinak tokom izvršavanja datog zadatka. Učenik stalno pokazuje opširna i detaljna znanja, automatski se javlja da odgovara ili da uradi zadatak, i kreativan je. On je postigao odličan nivo u savladavanju stručnosti, i istovremeno koristi dodatne materijale i izvore. Tokom procesa ocenjivanja u okviru predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje ocenom, na osnovu svih nivoa znanja koji se zasnivaju na rezultatima učenja za nastavnu oblast/predmet u savladavanju stručnosti.

Konačno ocenjivanje Konačno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i u njemu se ogleda nivo učenikovog učinka tokom jedne školske godine. Na kraju školske godine učenicima se daje zaključna ocena. Ta zaključna ocena će biti u vidu slova (A, B, C, D) koje će predstavljati aritmetički prosek ocena koje su date prilikom formativnog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda. Opis zaključne ocene prema stepenu ocenjivanja je sledeći:

Ocena A (prosek od 4.5 do 5.00)

Ocena B (prosek od 3.5 do 4.49) Ocena C (prosek od 2.5 do 3.49) Ocena D (prosek od 2.0 do 2.49)

Primer konačnog ocenjivanja: neprekidno ocenjivanje sprovedeno na nivou razreda tokom jedne školske godine za jednog učenika u jednoj od nastavnih oblasti/predmeta je vršeno sa 8 ocena sa brojčanom vrednošću (1-5) prema stepenima ocenjivanja (3, 4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetički prosek brojčanih ocena predstavlja zaključnu ocenu izvedenu na kraju školske godine:

3 +4 +5 +3 +2 +5 +3 +5 = 30 = 3.75 = (Ocena B)

8 8

Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti će biti osnova za izveštavanje učenicima i roditeljima. U školskom izveštaju za roditelje, uz ocene, nastavnik treba da napiše i kratke komentare o tome šta učenici mogu uraditi kako bi poboljšali svoj uspeh i šta se može uraditi u smislu pružanja dodatne podrške za poboljšanje, kao i podrške za talentovane učenike. Ovaj pristup ocenjivanju važi za sve nastavne oblasti, kao i za svakog učenika. Učenici koji nisu postigli nivo D (2.00-2.49), nisu postigli obavezan minimum rezultata učenja za nastavnu oblast/predmet za odgovarajući razred. U slučaju da učenik ne postiže obavezan minimum rezultata učenja, u ne više od tri nastavne oblasti/ predmeta, omogućiće se dopunska nastava. Dopunsku nastavu organizuje škola i ona treba da traje ne manje od dve nastavne nedelje i ne manje od dva nastavna časa na dan u odgovarajućoj nastavnoj oblasti/predmetu. Dopunsku nastavu organizuje nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta. Konačno ocenjivanje učenika koji su pohađali dopunsku nastavu vrši nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta u školi. Ukoliko učenik i nakon pohađanja dopunske nastave ne postigne neophodni minimum ishoda učenja, on ima pravo na još jedno konačno ocenjivanje pre završetka školske godine5.

Završno ocenjivanje Završno ocenjivanje na prvom nivou obrazovanja vrši se na kraju prvog stepena (2. razred) i na kraju drugog stepena (5. razred). Ovo ocenjivanje se ne izvodi iz aritmetičkog proseka ocena upisanih u dnevnik tokom perioda koji pokriva odgovarajući stepen kurikuluma, već se ocenjivanje učenika vrši na osnovu spiska rezultata učenja po stepenima kurikuluma određenih jezgrom kurikuluma i svaki rezultat se ocenjuje brojčanom ocenom (1-5). Aritmetički prosek tih ocena predstavlja završnu ocenu (A, B, C, D). Primer završnog ocenjivanja: na primer, jedna predmetna oblast na jednom stepenu ima 1– 12 rezultata učenja i za svaki rezultat učenja, učenik dobija jednu brojčanu ocenu, a aritmetički prosek svih tih ocena predstavlja završnu ocenu.

3+4+5+3+4+5+2+5+4+5+4+3 = 47 = 3.92= Ocena B 12 12

Ovaj pristup ocenjivanja važi za sve nastavne oblasti i za svakog učenika. Učenici koji ne postignu nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred uz dopunske programe u odgovarajućim oblastima. Nakon sprovođenja dopunskog programa i završnog ocenjivanja, učenici koji ne postignu nivo D ne prelaze na naredni stepen, odnosno u naredni razred6.

Završna ocena predstavlja ocenjivanje sa osnovom u školi u saradnji sa opštinskim nadležnim

5. Uređuje se Administrativnom uredbom 6. Uređuje se Administrativnom uredbom

organima, sa kojima planiraju mere kako bi se obezbedio neophodan nivo savladavanja ključnih stručnosti od strane svih učenika. Kako bi ocenio rezultate učenja za stepen kurikuluma, nastavnik treba da razloži svaki rezultat na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno proceni postignuće svakog učenika u savladavanju svakog ishoda učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoa postignuća za svaki rezultat učenja, planira dodatne aktivnosti za učenika koji je zaostao u postizanju određenog ishoda učenja i planira dodatne aktivnosti za učenika koji je postigao sve nivoe postignuća za određeni rezultat učenja. U đačku knjižicu i u svedočanstvo o završenom prvom nivou obrazovanja upisuju se samo završne ocene oblasti kurikuluma.

5. Spoljašnja ocenjivanja Spoljašnjo ocenjivanje postignuća učenika se organizuje od centralnog stručnog organa obrazovanja u cilju provere stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, zajednice ili države. Osnovne svrhe spoljašnjeg ocenjivanja su sledeće:

•Klasifikacija učenika i orijentacija za dalje obrazovanje •Izdavanje sertifikata pojedincu za postizanje stručnosti prema ciljevima kurikuluma. •Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o poređenju i napretku u dostignućima učenika, škola i opština na nivou zemlje, i davanje preporuka za sve interesovane strane (izrađivači politika i donosioci odluka koji imaju uticaja na poboljšanje sistema obrazovanja).

Izdavanje sertifikata stručnosti se vrši kroz nacionalnu procenu koja se priprema pod nadzorom centralnog stručnog organa ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalna procena se sprovodi na kraju drugog preduniverzitetskog obrazovanja (na kraju 9. razreda) ili na kraju stepena/razreda, u zavisnosti od interesa obrazovnih politika. Ove procene su standardizovane i uglavnom su usredsređene na merenje nivoa postignuća u savladavanju ključnih stručnosti. Zahtevi (pitanja) na ispitu treba da procene jedan niz detaljnih i sveobuhvatnih i uravnoteženih stručnosti iz kurikuluma i glavnih rezultata učenja. Pravila i postupci za ove procene određeni su odgovarajućim zakonima i administrativnim uredbama7 . Nadgledanje napretka kroz proces spoljašnjeg ocenjivanja se vrši i od strane MONT-a, kroz centralni stručni organ. Okvir kurikuluma, pored spoljašnjeg ocenjivanja, omogućuje školama i opštinskim vlastima organizovanje spoljašnjih procena na nivou opštine na kraju stepena kurikuluma, tj. na kraju 2. razreda. Ova vrsta procene se organizuje s ciljem da se:

• proceni rad škola u pružanju podrške učenicima u savladavanju ključnih stručnosti; • poveća odgovornost nastavnika, škola i opština; • obezbedi savladavanje ključnih stručnosti od strane svih učenika;

Ova vrsta procene će školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima obezbediti povratne informacije o kvalitetu obrazovnih usluga. Rezultati se zapisuju u dosije učenika8.

7. Uređuje se Administrativnom uredbom. 8. Uređuje se Administrativnom uredbom.

Primer

- Stručnost izražavanja i komunikacije – Efektivni komunikator - Rezultat učenja broj 1 za treći stepen (III): Čita naglas novi tekst od najmanje pola strane u kojem se radi o jednoj temi koja odgovara njegovom uzrastu

Nivo POSTIGNUĆA učenika Vrsta podrške za učenike

1

2

3

4 5 Podrška za poboljšanje

Načini Podrška za nadarene

Načini

Učenik započinje zadatak bez kratkog pogleda na tekst; on / ona ima problema sa artikulisanjem slova i čitanjem reči uopšte, povezivanjem reči u rečenice itd.

Učenik započinje zadatak bez kratkog pogleda na tekst; on / ona ima problema sa artikulisanjem slova i čitanjem nekih reči ima poteškoća uopšte u tečnom čitanju rečenica.

Učenik započinje zadatak gledajući bacajući brzi pogled na tekst: on/ ona artikuliše dobro slova, reči vezuje u rečenicu, međutim ima nekoliko problema sa tečnim čitanjem.

Učenik započinje zadatak gledajući bacajući brzi pogled na tekst: on/ona artikuliše vrlo dobro slova, reči vezuje u odgovarajuću rečenicu, međutim ne čita dovoljno tečno.

Učenik započinje zadatak, pogledavši kratko tekst; on /ona artikuliše vrlo dobro slova, reči vezuje u potpunosti u odgovarajuće rečenice; ton, brzina, naglasak su na svom mestu, čita veoma tečno.

Učitelj odlučuje o tome kako će podržavati učenika, u kojoj aktivnosti ili kakvu će dopunsku aktivnost razviti.

Kakve metode da primeni, imajući u vidu stil učenja učenika.

Učitelj odlučuje o tome kako će podržavati učenika, u kojoj aktivnosti ili kakvu će dopunsku aktivnost razviti.

Kakve metode da primeni, imajući u vidu stil učenja učenika.

Rečnik pojmova za nastavnike 9

KONCEPT OBJAŠNJENJE EKVIVALENTNI POJMOVI (engleski, albanski, srpski)

Polaganje računa Koncept etičkog upravljanja (uključujući etičko upravljanje školom) koji se zasniva na prepoznavanju i preuzimanju odgovornosti za odluke, postupke i njihove posledice i povezano je sa očekivanjima za davanje odgovornosti zainteresovanim stranama.

Veštački jezik Jedan izmišljeni jezik, zasnovan na nekoliko opisanih pravila i razvijen za jedan određeni cilj, kako za međunarodnu komunikaciju, tako i za program kompjutera.

Npr. Esperanto, Pascal itd.

Ocenjivanje Procesi prikupljanja informacija i donošenja suda u vezi sa dostignućima ili učinkom učenika.

Ocenjivanje za učenje Ima za cilj da podrži učenike u postizanju ključnih kompetencija, pokazujući gde su u smislu predviđenih rezultata nastave. Zasniva se osvešćivanju učenika i učestvovanju u određivanju nastavnih rezultata, kriterijuma kvaliteta i ličnih pokazatelja uspešnosti. Učenici uče šta treba da urade kako bi postigli one utvrđene nastavne rezultate i kako da stignu do njih.

Formativno ocenjivanje

Ocenjivanje učenja Prikupljanje važećih, poverljivih i uporedivih dokaza za ocenjivanje učenika u učenju (tj. njihovo ostvarenje u različitim oblastima kurikuluma/nastavnih predmeta i posedovanju glavnih kompetencija).

Konačno ocenjivanje

Metodologija ocenjivanja

Strategije i aktivnosti se sprovode, obično, od strane nastavnika (unutrašnje ocenjivanje) ili specijalizovanih agencija (spoljno ocenjivanje) za merenje dostignuća i učinka učenika.

Stavovi Unutrašnje pozicioniranje prema ljudima, činjenicama, pojavama, radnjama, verovanjima i situacijama; spremnost za delovanje.

Odredbe

Osnovno obrazovanje Godine školovanja koje se smatraju neophodnima, kako bi učenik postigao minimalne standarde za ključne kompetencije.

Obično pokriva obavezno obrazovanje

Blok nastava Fleksibilan način određivanja nastavnih časova, definišući kompaktnije vremenske periode za predmete/jedinice (npr. nastava jednog predmeta tokom jednog semestra ili za šest nedelja umesto nedeljnih časova raspodeljenih tokom cele školske godine).

Glavni predmet Predmet koji je po svojoj oblasti i strukturi bliži i može da doprinese postizanju određenih nastavnih ciljeva i omogućava razvoj određenih stručnosti kod učenika (npr. obrazovanje za rad ili tehnologiju; lični razvoj, sposobnosti za život, društvene nauke).

Prijateljsko okruženje za decu

Ambijenti za učenje koji su prijateljski, zasnovani na pravima, uključivanju, zdravi i zaštitnički za svu decu. Oni takođe uključuju snažne odnose između porodica/zajednice i škole.

Vidi koncept UNICEF-a za škole i prijateljske obrazovne sisteme za decu i zasnovane na pravima.

Ocenjivanje sa osnovom u razredu/ Ocenjivanje od strane nastavnika

Ocenjivanje koje izvršava redovno od nastavnika u razredu kao deo njihovog učenja i strategija učenja, pruža informacije u odnosu na postignuća učenika i problema u učenju.

Kod Kod je pravilo za pretvaranje dela informacije (na primer, jedno slovo, jedna reč, fraza ili gest) u drugi oblik ili drugi prikaz (jedan znak u jedan drugi znak), nije neophodno da je iste vrste. U komunikaciji i izradi informacije, kodiranje je proces putem kojeg se informacija iz jednog izvora pretvara u simbole za komunikaciju. Dekodiranje je obrnut proces, pretvaranje ovih informacija u oblik koda ponovo za razumljivu informaciju od primaoca.

Ovim se obuhvata: -Lingvistički kod (kada se informacija izražava kroz različita lingvistička sredstva-zvukovi, reči, slova, rečenica itd. -Umetnički kod (boja, oblik slike/dizajn/arhitektura/; glas-ton za muziku; pokreti, plesni pokreti; jezik-pokreti-mimika za dramu itd.

Komunikacija Komunikacija je aktivnost prenošenja potpuno razumljive informacije. Komunikacija zahteva jednog pošiljaoca, poruku i primaoca, iako primaoc ne mora da bude prisutan ili da bude upoznat sa namerama pošiljaoca da komunicira sa njim u periodu komunikacije; ovakva komunikacija može da se desi i na velikim rastojanjima, kako u vremenu, tako i u prostoru.

Komunikacija zahteva da ugovorene strane zajednički podele jednu zajedničku oblast komunikacije, tj. jedan kontekst. Proces komunikacije je potpun u slučaju kada je primaoc razumeo poruku pošiljaoca.

Zajednice praktičnog interesa

Zajednice praktičnog interes, prema antropologu Jean Lave i Etienne Wenger, su grupa ljudi koji imaju zajedničke interese, zanate i/ili profesije. Grupa može da se razvije prirodno zbog zajedničkog interesa članova u određenoj oblasti ili domenu, ili se može tačnije stvoriti sa ciljem za sticanje znanja koje se tiču njihove oblasti.

Zajednica praktičnog interesa se dešava putem procesa razmene informacija i iskustava sa grupom, gde članovi uče jedni od drugih i imaju mogućnost ličnog i profesionalnog razvoja (Lave & Wenger, 1991). Zajednice praktičnog interesa mogu postojati virtualno, kroz grupu za diskutovanje i druge informativne grupe, ili u realnom životu, u kuhinji tokom posla, na terenu, na podu fabrike ili negde u okruženju.

Stručnost Opsežne sposobnosti za sprovođenje znanja, veština, stavova, navika, vrednosti i emocija na nezavistan, praktičan i smislen način.

Kompetencija/Veštine (ponekad se kompetencije izjednačavaju sa “veštinama’’, posebno u izrazima kao što su “veštine za život”). Međutim, prema jednoj najodogovarajućoj definiciji kompetencija, veštine se smatraju njihovim sastavnim delom, zajedno sa znanjima, vrednostima i stavovima (kompetencije takođe uključuju navike, modele mišljenja, ponašanje)

Obavezno obrazovanje

Trajanje školovanja koje se smatra obaveznim na osnovu zakona i (obično) je besplatno za učenike i njihove porodice. Sastav ‘Obaveznog obrazovanja’ na Kosovu obuhvata osnovno obrazovanje, niže srednje i visoko srednje (MSKO 1, 2 i 3).

Period kontaktiranja

Vreme koje se određuje sistematsku interakciju između nastavnika i učenika u okviru jednog predmeta, nastavne jedinice/nastave.

Konstruktivni pristupi

Filozofija i praksa koja se inspiriše iz različitih konstruktivističkih teorija učenja i razvoja koja naglašava da se učenje gradi kroz kulturu, kroz individualno i društveno iskustvo, kao i interakciju i kontekstima. Prema konstruktivnim teorijama, učenje bi trebalo da bude smisleno (da ima smisla) za učenika kako bi bio efikasan.

Jezgro kurikuluma

Zajednički zahtevi za sve učenike u aspektu glavnih kompetencija, zajedničkih predmeta i opšte orijentacije.

Povezana međukurikularna pitanja

Važan sadržaj kurikuluma koji se ne odnosi isključivo na samo jedan nastavni predmet ili oblast kurikuluma, već onaj koji se uči u nekoliko predmeta. Uobičajeni primeri su vaspitanje za mir, prava čoveka i građansko vaspitanje, rodna pitanja, veštine u komunikaciji i međukulturološko vaspitanje.

Povezane teme

Kurikulum Celovitost nastavnih oblasti, predmeta i međukurikularnih pitanja koja se nalaze u obrazovnom sistemu. Koncept se obično koristi kako bi podrazumevao ‘’formalni‘’ kurikulum ili ‘’predviđeni’’ (propisani), ali može da obuhvati i ‘’predviđeni’’ kurikulum ili ‘’skriveni’’. Takođe uočavaju se razlike između ‘’predviđenog’’ kurikuluma (službenog), ‘’sprovedenog’’, ‘’interaktivnog’’ (koji dolazi kao rezultat interakcije u razredu) i ‘’efektivnog kurikuluma’’ (ono što i stvarno uče učenici).

Kurikulumi

Okvir kurikuluma Broj politika, propisa, smernica ili uputstava koja su od suštinskog značaja za razvoj i implementaciju kurikuluma koji usmerava razvoj nastavnih programa i drugih dokumenata kurikuluma. Uzimajući statut kurikuluma stubom obrazovnog sistema, okviri kurikuluma se obično vide kao "ustav” preduniverzitetskog obrazovnog sistema. Okviri kurikuluma se mogu izraditi za ceo sistem, za odvojene faze (kao što su osnovno obrazovanje) i / ili za određene oblasti i pitanja kurikuluma (kao što je okvir za integraciju pitanja vezanih za kurikulum).

Integrisanje kurikuluma

Proces kombinovanja/izražavanja sadržaja nastave i predmeta u cilju promovisanja holističkog i inkluzivnog obrazovanja. Ovo dovodi do smanjenja broja diskretnih predmeta i obično se sprovodi u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju.

Politike kurikuluma

Formalne odluke, od strane vlade ili obrazovnih vlasti koje imaju direktan ili važan uticaj u razvoju kurikuluma. Ove odluke su obično dokumentovane u zvaničnim vladinim dokumentima.

Struktura kurikuluma

Način na koji je organizovan kurikulum u svakom sistemu, uključujući nastavne predmete i planove kurikuluma i kada oni treba da se nauče i “model" po kome oni treba da se uče. Kurikulum se može sastojati, na primer od glavnog i izbornog kurikuluma, koji se uči sa nekim razlikama između različitih razreda.

Sistem kurikuluma

Celovitost odredbi kurikuluma i dokumenata kroz koje se daju instrukcije nastavnicima i drugim stranama u vezi sa njim da zašto, šta, kako i koliko dobro učenici moraju da uče. Sistem kurikuluma se obično sastoji od obrazovnih zakona, okvira kurikuluma, predmetnih kurikuluma, standarda ocenjivanja, udžbenika i drugih nastavnih materijala.

Dijagnostičko ocenjivanje

Ocenjivanje koje se obično realizuje na početku procesa učenja i fokusirano je na identifikovanje prednosti i slabosti učenika i koje treba uzeti u obzir u podršci učenicima za prevazilaženje različitih problema u učenju.

Diferencirana nastava

Diferencirana nastava znači stvaranje višestrukih programa, tako da učenici sa različitim sposobnostima, interesovanjima ili potrebama učenja doživljavaju na jednak način potrebne puteve za usvajanje, korišćenje, razvijanje i predstavljanje svakodnevnog nastavnog procesa. Omogućava učenicima da preuzmu veću odgovornost i vlasništvo nad sopstvenim učenjem i pruža mogućnosti za nastavu sa drugom i zajedničko praćenje nastave.

Efektivni kurikulum

Ono što učenici zaista uče u pogledu znanja, stavova i veština.

Ostvareni kurikulum

Elektronsko učenje

Učenje zasnovano na upotrebi novih informaciono komunikacionih tehnologija u cilju promovisanja pristupa informacijama, kao i efikasno i odgovorno korišćenje u kontekstu njihovih (običnih) aktivnosti na distanci i u mreži.

Izborni kurikulum Nastavna oblast/predmeti koje učenik može da izabere u skladu sa svojim interesima, talentima i potrebama.

Vaspitanje za preduzetništvo

U užem smislu: priprema učenika i mladih za preuzimanje preduzetničkih uloga u ekonomiji, tj. da stvaraju sopstvene biznise/preduzeća. U širem smislu: opremanje dece i mladih preduzetničkim veštinama kao što su inicijativa, donošenje odluka, preduzimanje rizika, rukovođenje, menadžerske i organizacione veštine.

Proširena nastava i vreme za učenje

Dodela što većeg vremena za nastavu i praćenje nastave za sticanje određenih znanja, veština i stavova u cilju podsticanja dubokog i održivog učenja.

Izražavanje Izražavanje može da se odnosi na simboličko izražavanje: izražavanje (jezik), misao izražena preko jezika; izražavanje (matematika), razrađena kombinacija simbola koji su dobro formirani u skladu sa važećim pravilima; izražavanje (programiranje), instrukcija za izvršavanje nečega što će vratiti vrednost, izražavanje (kroz umetnost) (muziku) koje obeležava muzičku dinamiku.

Telesno izražavanje: Emocionalna izražavanja, verbalna i neverbalna ponašanja koje iskazuju osećanje; izrazi lica, pokreti lica koji prenose emocije; genetsko izražavanje, obrada u kojoj se informacija iz gena koristi u bio –hemiji; umetničko izražavanje (ples, drama, mimika itd)

Spoljno ocenjivanje

Ocenjivanje koje sprovode vanškolske agencije na osnovu postupaka i instrumenata koje nudi vanškolska agencija (tj. spoljni ispiti; ispiti koje pružaju specijalizovane agencije za ocenjivanje). Treba da se zasniva na standardima (nacionalnim) ocenjivanja kako bi se subjektivnost u ocenjivanju svela na minimum.

Dodatne kurikularne aktivnosti

Strukturisane nastavne aktivnosti koje se javljaju izvan konteksta formalnih nastavnih predmeta i oblasti. U nekim sistemima, one mogu uključivati radno iskustvo ili organizovane sportove.

Formalni kurikulum

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se nude učenicima u kontekstu formalnog obrazovanja. Formalni kurikulum služi kao osnova za dobijanje sertifikata i izdavanje društveno prihvatljivih diploma.

Predviđeni/ službeni/ obavezni kurikulum

Formalno obrazovanje

Obrazovni sistem struktuiran na hijerarhijski način i sa hronološkim razredima, koji počinje osnovnom školom do univerziteta, uključujući, pored opštih akademskih studija, razne specijalizovane programe i institucije za tehničku i stručnu obuku sa punim radnim vremenom. Rezultati i kvalifikacije stečene u formalnom obrazovanju priznaju se od strane društva kroz pružanje certifikata i diploma.

Formativno ocenjivanje

Ocenjivanje se zasniva pre svega u razredu i sprovodi ga nastavnik u cilju podrške učenika da napreduju u učenju tokom jednog određenog vremenskog perioda. Učenje vidi kao proces, a ne samo kao rezultat (videti ocenjivanje za učenje sa kojim je povezano).

Opšte obrazovanje (škole)

Postizanje i razvoj učenika uopštenog širokog spektra znanja, veština i stavova koji se odnose na akademske predmete/nastavu, kao i na rad i život učenika.

Skriveni kurikulum

Verovanja, stavovi i veštine koje učenici imaju ili razvijaju kroz svoja lična iskustva. Skriveni kurikulum može ili ne može biti u skladu sa zvaničnim/obaveznim kurikulumom.

Holističko i svestrano učenje

Učenje koje integriše akademske aspekte razvoja učenika, pokušavajući da se pozabavi pojavom kao celinom, naglašavajući povezanost dimenzija prirodnih, društvenih i ličnih procesa.

Videti “Integrisana nastava”

Holistički razvoj Harmonizovani napredak/razvoj svih dimenzija, tj. intelektualnih, emocionalnih i motoričkih aspekata.

Pristup za razvoj ’’osobe u potpunosti’’

Okruženje za holističko učenje

Organizacija u određivanju učenja koja poziva učenike da istovremeno upotrebe svoje intelektualne, emocionalne i motoričke veštine.

Sveobuhvatno obrazovanje

Sveobuhvatno obrazovanje pokušava da tretira potrebu za učenjem sve dece sa posebnim fokusom na onu koja su ugrožena od marginalizacije i isključivanja. Ono podrazumeva da su svi učenici-sa ili bez invaliditeta - u stanju da uče zajedno kroz pristup u zajedničkim predškolskim, školskim i obrazovnim sredinama u zajednici sa odgovarajućom mrežom uporednih usluga.

Neformalno obrazovanje

Sticanje i razvijanje znanja, veština i stavova izvan formalnih školskih sredina ili neformalnih tokom svakodnevnih iskustava i u nedostatku predviđenog sistematskog nastavnog procesa.

Informativna i tehnologija i komunikacija(IKT)

Novi instrumenti i procesi za pristup i obradu informacija, kao i za komunikaciju, oslanjajući se na elektronska sredstva kao što su kompjuteri, TV, internet, ili druga digitalna oprema.

Integrisana nastava i učenje

Učenje koje se odražava i iznosi na videlo veze i povezanosti u pojedinačnom i društvenom životu (aktivnosti ljudi), prirodi i znanju.

Holističko i svestrano učenje

Interaktivni razredi

Sredina za učenje na nivou razreda, zasnovana na neprekidnoj razmeni između nastavnika i učenika u pogledu aktivnosti zasnovanih na istraživanjima, rešavanju problema i konkretnog rada.

Interaktivna nastava i učenje

Filozofija i praksa za uključivanje učenika za određivanje i nadogradnju njihovog nastavnog iskustva, interesovanja, prethodnog znanja i konteksta.

Glavne stručnosti

Stručnosti koju obrazovni i sistem obuke smatra kao važnom u učenju svakog učenika i važnim doprinosiocem u životu svakoga člana društva. Glavne stručnosti koje su najbliže ’’Osnovnom obrazovanju’’ mogu biti poznate i kao ’’osnovne kompetencije’’.

Generičke, poprečne i sveobuhvatne kompetencije

Glavni stepen kurikuluma

Određene faze kroz koje se realizuje kurikulum putem različitih nivoa i razreda obrazovanja. Periodi koji pokrivaju zajedničke karakteristike u pogledu razvoja deteta, zahteva kurikuluma i pristupa nastavi i praćenju nastave za razvoj učenika i njihovog napretku u učenju. U okviru kurikuluma Kosova, ključne faze su određene na nivoima obrazovanja kako bi se obezbedila: • Veća transparentnost i preciznost u izražavanju obrazovnih ciljeva i zadataka; • mogućnosti za konkretna uputstva za organizovanje rada škole sa akcentom na specifične metode, rezultate učenja i sredstava za ocenjivanje; • mogućnosti za pružanje novih izazova u odnosu na razvoj učenika i specifičnih ciljeva svakog ključnog stepena kurikuluma.

Znanje Koncepti i činjenične informacije (podaci), kao i odnosi između njih (npr. struktura i obrasci) u vezi sa prirodnom i veštačkom sredinom, ljudima i društvom, kulturom i privredom i našim pogledima na svet, ljude i društvo. Deklarativno znanja izdvaja znanje u vezi "šta", dok proceduralno znanje izdvaja znanja u vezi sa ’’kako’’.

Privreda i društvo znanja

Društvo i privreda u kojoj znanje postaje glavni izvor razvoja i napretka (posebno putem interneta, elektronskog učenja i posredničkih procesa elektronske opreme)

Kurikularna oblast

Široka nastavna kategorija koja grupiše predmete koje imaju zajedničke ciljeve i zadatke za sticanje znanja, veština, vrednosti i stavova. Unija predmeta u jednoj određenoj nastavnoj oblasti uzima u obzir njihov specifičan doprinos razvoju učenika, u skladu sa opštim i specifičnim ciljevima obrazovnog procesa u školama. Takođe uzima u obzir mogućnost interdisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa i ostvarivanje međukurikularnih ciljeva.

Kurikularna oblast

Jezik Jezik može da se odnosi ili na specifične sposobnosti čoveka za usvajanje i upotrebu složenih sistema komunikacije, ili specifičnog izražavanja jednog takvog složenog sistema komunikacije. Naučno izučavanje svakog aspekta jezika, naziva se lingvistika.

Oko 3000-6000 jezika koje ljudi danas govore predstavljaju najznačajniji primer, ali se prirodni jezici mogu zasnivati i na vizuelnom stimulansu, a ne samo na onom audio, na primer jezik znakova i pisani jezik. Kodovi i druge vrste veštačkih sistema, izrađeni na takav način da se koriste za programiranje kompjutera, takođe se mogu nazivati jezicima.

Perspektiva sa učenikom u centru pažnje

Filozofija i praksa organizovanja nastave, učenja i ocenjivanja iz perspektive potreba, interesovanja i sposobnosti učenika.

Učenje Proces sticanja, apsorpcije i razvoja novih znanja, veština, vrednosti i stavova je integrisan u prethodno postojeće strukture, a takođe je baza za sticanje novih.

Nastavni sadržaj Teme, uverenja, stavovi, koncepti i činjenice, često grupisane u okviru predmeta ili oblasti kurikuluma pod znanjem, veštinama, vrednostima i stavovima koji se očekuje da će predstavljati osnovu nastave i učenja.

Sadržaj

Nastavno iskustvo

Situacije i procesi kroz koje učenici stiču/razvijaju znanje, veštine, vrednosti i stavove.

Nastavne mogućnosti

Situacije i procesi koji imaju mogućnosti za podsticanje učenja kod učenika.

Rezultati učenja

Izjave koje opisuju šta učenici treba da znaju, veruju, procenjuju i šta su u stanju da urade. Rezultati su izraženi u okviru kurikuluma u nizu domena, uključujući znanja, razumevanja, veštine i sposobnosti, vrednosti i stavove.

Rezultati Nastavni Rezultati Stručnosti učenika Rezultati učenika- Postignuća učenika

Izvor učenja Referenca i podrška za učenje učenika , uključujući i udžbenike, obrazovni softver, eksperimentalni pribor, atlase, rečnike, vežbanke itd.

Doživotno učenje

Obezbeđivanje neophodnih kompetencija za uspešne učenike tokom čitavog života.

Životne veštine Veštine koje pružaju učenicima kapacitete za preuzimanje zadataka ili procesa povezanih sa njihovim svakodnevnim životom.

Niže srednje obrazovanje

Prvi ciklus srednjeg obrazovanja (četvorogodišnji na Kosovu) (MSKO 2).

Učenje sa značenjem

Za razliku od učenja napamet, vodi ka razvoju konceptualnih mreža (tj. konceptualnih mapi) koji se mogu primeniti u različitim situacijama i koje omogućavaju kreativnost i rešavanje problema. U odnosu na konstruktivistički pogled, takođe se odnosi na učenje koje ima smisla za studente (tj. u vezi je sa njihovim ličnim iskustvima i orijentisano je na praktičan i konkretan rad).

Višeslojni koncept identiteta

Razumevanje identiteta kao složenog rezultata i prethodno utvrđenih faktora i faktora razvoja usled izloženosti i učešća pojedinaca i grupa različitih kultura u kontekstu aktuelnih fenomena globalizacije.

Višestruka inteligencija

Uticajna savremena teorija koja ima veze sa inteligencijom i ličnosti (H. Gardner), koja ističe da se specifične inteligencije mogu detektovati u mozgu, umesto jedne opšte ili generičke inteligencije, obično definisane kao sposobnost za efikasno rešavanje problema. Ona je imala važne posledice u razvoju i implementaciji kurikuluma, posebno kroz koncept pristupa detetu ili učenik u centru i modela razvoja i "cele ličnosti” u procesu učenja i razvoja. Do danas je identifikovano osam višestrukih inteligencija: lingvistička, matematičko logička, prostorna, telesno kinestetička, muzička, međupersonalna, intrapersonalna, prirodna. Među tih osam inteligencija, kao dodatak se spominje egzistencijalna/duhovna/moralna inteligencija.

Prirodni jezik U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili običan jezik) je svaki jezik koji nastaje nenamerno kao posledica urođenih sposobnosti za jezik koji je u posedu ljudskog intelekta. Prirodni jezik se koristi za komunikaciju i razgovor, obeležen je znacima ili pismom. Prirodni jezik se razlikuje od izgrađenih jezika, kao što su programski jezici računara ili "jezika" u proučavanju formalne logike, posebno matematičke logike.

Neformalno obrazovanje

Svaka organizovana i stabilna aktivnost koja se ne podudara sa definicijom formalnog obrazovanja. Dakle, neformalno obrazovanje može biti održano i unutar i van institucija -obrazovanja i služi osobama svih životnih dobi. Može da uključi obrazovne programe koji tretiraju pismenost odraslih, osnovno obrazovanje za decu koja su napustila školu, životne veštine, veštine za rad i opštu kulturu. Programi neformalnog obrazovanja ne prate obavezno ’’stepenovani’’ sistem i mogu biti drugačiji u trajanju i može ili ne može biti odobren sertifikat za postignuti uspeh u učenju.

Izborni kurikulum Izborni deo kurikuluma koji predstavlja predmete i aktivnosti kurikuluma uspostavljene na nivou škole.

Ocenjivanje druga od druga

Ocenjivanje rada ostalih učenika od strane učenika (može da bude formativno i konačno).

Obrazovanje drug za druga

Procesi učenja zasnovani na razmeni informacija, znanja i iskustava između drugova na kojima rade kao glavne osobe za olakšavanje učenja i ili/mentori.

Nastava drug za druga

Praksa u kojoj učenici preuzimaju ulogu nastavnika u školskom okruženju sa ciljem deljenja svojih znanja i veštine sa ostalim učenicima.

Predvidljivo ocenjivanje

Ocenjivanje ima za cilj da predvidi neuspehe i potencijalne uspehe u razvoju učenika, kako bi se sugerisali efikasni programi za njihov napredak, kao i dodatne potrebne aktivnosti u slučaju nedostataka (očekivanih) u učenju.

Osnovno obrazovanje

Na Kosovu, period ili prvi ciklus obrazovanja u trajanju od pet godina, uključujući i predškolski razred (MSKO 1).

Aktivnosti za poboljšanje

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se pružaju u cilju obezbeđivanja pomoći učenicima da efikasno prevaziđu teškoće u učenju.

Školska autonomija

Autonomija data školama u smislu upravljanja finansijskim sredstvima (sa javnim i privatnim finansiranjem), upravljanje ljudskim resursima (direktori škola, nastavno i nenastavno osoblje) i donošenje odluka u školama, kao i realizovanog sistema ocenjivanja (odgovornost) škola u odnosu na ovu autonomiju.

Kurikulum sa bazom u školi (ili sa bazom u instituciji)

Deo kurikuluma koji se uspostavlja na nivou škole (ili institucije).

Srednja škola Faza ili drugi ciklus školovanja, podeljena na dve faze- niži i viši ciklus. (MSKO 2 i 3).

Selektivno ocenjivanje

Samoocenjivanje učenika sopstvenih postignuća i problema u učenju. Kao u slučaju ocenjivanja drug druga, koje se zasniva na intelektualnim veštinama visokog nivoa koje koriste učenici za ocenjivanje sopstvenih učenja u aspektu procesa i rezultata.

Samo ocenjivanje Samoocenjivanje učenika sopstvenih postignuća i problema u učenju. Kao u slučaju ocenjivanja drug druga, koje se zasniva na intelektualnim veštinama visokog nivoa koje koriste učenici za ocenjivanje sopstvenih učenja u aspektu procesa i rezultata.

Učenje zasnovano na usluzi

Učenje koje se dešava kao rezultat angažovanja učenika u pružanju neke organizovane usluge, obično u lokalnoj zajednici ili šire.

Učenje zasnovano na usluzi u zajednici.

Znak Znak je nešto što podrazumeva vezu između sebe i svog objekta. Prirodni znak nosi odnos razloga svog objekta svog cilja - na primer, munja, grom su znaci oluje. Konvencionalni znak je izrađen u dogovoru, kao što tačka označava kraj rečenice.

Ovo je kontrast sa simbolom koji stoji za nešto drugo, kao što zastava može da bude simbol jednog naroda. Način kojim znak podrazumeva nešto, zove se seimiosis, koja se obrađuje u semiotici i jezičnoj filozofiji. Znak ima jedan (a) oblik i jedno (b) značenje.

Simboli Simbol je realnost koja predstavlja ideju, fizički subjekat ili proces, ali se razlikuje od njega. Svrha simbola je da iskazuje značenje određenog sintetičkog oblika -drugačijeg od saopštene realnosti. Na primer, crveni oktogon, može da simbolizuju značenje "STOP". Na karti, slika jednog šatora simbolizuje kamping naselje. Cifre su simboli za brojeve. Lična imena su simboli individualne prezentacije.

Npr. matematički simboli, ikone kompjutera, nacionalni simboli (zastava, himna itd), verski simboli (krst, polumesec itd), imena itd.

Veštine Veština za sprovođenje znanja za izvršavanje posebnih zadataka na osnovu održivog standarda (operacionalno/proceduralna dimenzija znanja).

Spiralni kurikulum

Model razvoja kurikuluma koji uključuje periodično ponavljanje znanja, veština i stavova u vezi sa oblastima kurikuluma/predmeta u kontekstu novih iskustava učenja, većih i kompleksniji. Služi konsolidovanju prethodnog učenja i dubljeg razrađivanja različitog nastavnog sadržaja.

Spiralni rast kurikuluma/učenja

Standard 1. Odluka, zahtev ili pravilo za koje se očekuje sprovođenje ili primenjivanje (na primer, ’’standardi kvaliteta-kurikuluma’’), Standardi kurikuluma (kvaliteta) se odnose na nastavni sadržaj (standardi sadržaja), procese (standardi procesa), rezultate (standarde rezultata), i sredine (standardi sredine). 2. Nivo postignuća ili uspeha koje se očekuju da učenici postignu, ukoliko treba da im se da određeni rezultat.

Predmet Posebna nastavna disciplina (takve kao matematika ili istorija)

Konačno ocenjivanje

Ocenjivanje koje obuhvata napredak i postignute nastavne rezultate učenika u određenom vremenskom periodu.

Održivo učenje Učenje povezano sa i u službi održivog razvoja društva, ekonomije i sredine.

Napredovanje održivog učenja

Učenje zasnovano na efektivnoj integraciji prethodnih učenja u nove sisteme znanja, veština i stavova.

Nastavni program

Dokument koji opisuje ciljeve učenja, rezultate i nastavne sadržaje koji se odnose na određenu temu. Savremeni nastavni programi pružaju uputstva dostupna za njihovu primenu, uključujući odgovarajuće metodologije za nastavu i ocenjivanje.

Nastavni program u/za jedan određeni predmet

Nastava Aktivnost koja se realizuje sa ciljem promovisanja učenja učenika koristeći širok spektar metoda koje odgovaraju stilovima učenja učenika.

Fond časova Vreme za nastavu i učenje o određenom predmetu ili oblasti učenja tokom jedne školske godine, odnosno nedelju dana. Okvir kurikuluma predviđa raspodelu vremena za rad na projektima i interaktivnoj nastavi i učenju.

Vrednosti Ono što ljudi vrednuju kao vodeće principe i ključna merila za njihove izbore i ponašanja.

Obrazovanje i stručna obuka

Obrazovanje i obuka koji omogućavaju učenicima da steknu veštine za rad i stručno osposobljavanje za određena zanimanja, pored postizanja ključne kompetencije definisane Okvirom kurikuluma.

Bibliografija

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2011), Okvir kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja Republike Kosova, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2011), Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju Republike Kosova, Priština. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2007), Strategija preduniverzitetskog obrazovanja Republike Kosova 2007-2017, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2010). Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016 Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, izdanje za predškolske vaspitače u predškolskim institucijama, uzrast 0-3 godine i 3-5 godina. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, izdanje za predškolske vaspitače u predškolskim institucijama i školama; uzrast 5-6 godina; predškolsko odeljenje, prvi stepen kurikuluma.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu. Uputstvo za nastavnike osnovnih škola, uzrast 6-10 godina, I-V razreda, 1. i 2. stepen kurikuluma, 1 nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu, izdanje za nastavnike, niže srednje škole, uzrast 11-14 godina, VI-X razreda, 3 i 4 stepen kurikuluma, 2. nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu, izdanje za nastavnike, visoke srednje škole-gimnazije/profesionalne škole, uzrast 15-17 godina, X-XII razreda, 5. i 6. stepen kurikuluma, 3. nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore predškolskih institucija, predškolska uzrast 0-5 godina.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore škola, predškolsko obrazovanje, uzrast 5-6 godina, 1. stepen Kurikuluma, osnovno obrazovanje, uzrast 6-10 godina, I-V razreda, 1. i 2. stepen kurikuluma, na osnovu 1 nivoa MSKO, niže srednje obrazovanje, uzrast 11-14, VI-IX razred, 3. i 4. stepen kurikuluma, 2. nivo na osnovu MSKO.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore škola, visokih srednjih škola-gimnazija /profesionalnih škola, uzrast 15-17 godina, X-XII razred, 5. i 6. stepen kurikuluma, 3. nivo na osnovu MSKO.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za izborni kurikulum, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za mentorisanje nastavnika od strane direktora, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2003), Nastavni plan i program 1 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2004), Nastavni plan i program 2

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 3 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 4 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 5 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2003), Nastavni plan i program 6 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2004), Nastavni plan i program 7 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 8 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2002), Nastavni plan i program 9 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 9 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2003), Nastavni plan i program 10 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2004), Nastavni plan i program 11 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 12 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju(2005), Nastavni plan i program 13

Sternberg,R.&Subotnik,R.,eds.(2006).Optimizing Student Success with the Other Three Rs:Reasoning, Resilience, and Responsibility. Greenwich, CT: Information Age Publishing

Wagner, T., Kegan, R., Lahey, L., Lemons, R., Garnier, J., Helsing, D., Howell, A., Rasmussen, H.(2006). Change Leadership: A Practical Guide to Transforming Our Schools. San Francisco: Jossey Bass

Perkins, D.“Integrating Thinking and Learning Skills across the Curriculum.”In Jacobs, H. (1989). Interdisci- plinary Curriculum: Design and Implementation

Alexandria,VA: Association for Supervision and Curriculum Development. Tucker, M.S. & Codding, J.B. (2002/1998)

Council of Europe official document, Daniel Coste (ed.), Marisa Cavalli, Alexandru Crişan, Piet-Heinvande Ven, A European Reference Document for Languages of Education? Council of Europe, Language Policy Division, Strasbourg, 2007, 88.pp

Departman obrazovanja i nauke (2001), Okvir novog KurikulumaKosova

Finnish National Board of Education (2004), National Core Curriculum for Basic Education

TheNationalCurriculumHandbook for PrimaryTeachersinEngland(www.nc.uk.net)

TheNationalCurriculumHandbook forSecondaryTeachersinEngland(www.nc.uk.net)

Ministarstvo obrazovanja i nauke Tirana (2008),Okvir kurikuluma gimnazije

http://www.nc.uk.net/

U izradi jezgra kurikuluma učestvovali su:

Komisija za finalizaciju jezgra kurikuluma 1. Nehat Mustafa, zamenik ministra MONT 1. Drita Kadriu, politički savetnik u kabinetu Premijera. 2. Ragip Gjoshi, politički savetnik u kabinetu ministra 3. Xhavit Dakaj, Generalni sekretar u MONT 4. Alush Istogu, Direktor Departman administracije preduniverzitetskog obrazovanja 5. Agim Berdyna, Direktor Departman za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja 6. Zeqir Veselaj, prodekan na Pedagoškom Fakultetu 7. Ramush Lekaj, rukovodilac Divizije za obezbeđivanje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja 8. Enesa Kadiq ,rukovodilac Divizije za manjine 9. Ryve Prekorogja, Divizija stručnog obrazovanja 10. Mustafë Kadriu, Rukovodilac divizije za ocenjivanje i standarde

Rukovodeći tim za koordinaciju i izradu jezgra kurikuluma 1. Ramush Lekaj, rukovodioc i koordinator razvoja kurikuluma 2. Shqipe Gashi, koordinator za prvi nivo MSKOI 3. Laberie Luzha, sukoordinator za prvi nivo MSKO I 4. IsmetPotera, koordinator za drugi nivo MSKO II 6. Selim Mehmeti, koordinator za treći nivo MSKO III 7. Ryve Prekorogja, sukoordinator za treći nivo MSKO III 8. Valbona Kadriu, sukoordinator za treći nivo MSKO III

Timovi za koordinaciju i izradu jezgra kurikuluma na osnovu oblasti kurikuluma

Jezici i komunikacija 1. FeimeLlapashtica–MONT, Koordinator i dizajner oblasti 2. Nezafete Kutllovci–MONT, Sukoordinator i dizajner 3. Shejnaze Elezi-MONT, Službenik za plan programe 4. Afërdita Hajdari – Učiteljicarazred I-V, Osnovna škola“Elena Gjika”, Priština 5. Dragoslava Macula–MONT, Priština 6. Hyrishahe Korça- X-XII Albanski Jezik, Srednja Škola” Sami Frashëri”, Priština 7. Igbal Bivernik- VI-IX Turski Jezik NSŠ “Sami Frashëri’’,Priština 8. Kujtim Rrahmani – Albanološki Institut u Prištini 9. Merita Zeqiri –Učiteljica razred I-V, Osnovna Škola “Vëllezërit Frashëri”, Lipjan 10. Sadik Idriz – Bosanski Jezik i Književnost, Prištinski Univerzitet, Priština 11. Sevdije Maliqi –Niža Osnovna Sredna Škola“Meto Bajraktari” Priština 12. Shkëndije Mejzini - I-V predškolsko, Osnovna Škola“Fatmir Berisha”, Priština 13. Shykrane Gërmizaj–Prištinski Univerzitet ,Priština 14. Valona Gashi–Osnovna škola“Hasan Prishtina’’, Priština

Umetnost 1. Besa Luzha,Fakultet Muzičke umetnosti, UP–koordinator i dizajner oblasti 2. Haki Xhakli, Edukativni Fakultet, UP –su koordinator i dizajner 3. Adhurim Rasimi, Profesor muzičke umetnosti– Prištinski Univerziteti 4. Gazmend Osmani,Nastavnik, Likovno vaspitanje-Gimnazija,Priština 5. Muhamet Ahmeti, Fakultet Likovne umetnosti UP, Priština 6. Nexhmi Bardhi,Nastavnik, Likovno vaspitanje, Priština 7. Violeta Krasniqi, Direktorka muzičke škole, Priština

Matematika 1. Mustafë Kadriu – MONT, koordinator i dizajner, MONT 2. Nezir Hajdini - MONT, sukoordinator i dizajner, MONT 3. ArmendShabani-prof. na.Pri.Mat.Fak.-za sve nivoe 4. FadilLatifi–nastavnik mat. U osn. Školi i n.sred.šk- za prvi nivo-Gnjilane 5. FehmiSylejmani–nastavnik matematike u osnovnu i niže srednje škole.-.II–Gnjilane 6. HadijeJashari–direktorka škole– Osnovna škola“JusufRexha”,Mitrovica 7. Ibe Gashi -nastavnik matematike u o.š. i n.s.š. u m. ul.–za drugi nivo–Priština 8. IndiraHuruglica- nastavnica u o.š. i n.s.š.–za prvi nivo(predškolski)-Priština 9. IsaneBajrami–nastavnica matematike u gimnaziji- za treći nivo-Priština 10. NexhmijeBarani-nastavnica matematike u o.š.i n.s.š. za drugi nivo-Mitrovica 11. Teuta Zogiani – nastavnica matematike u gimnaziji- za treći nivo-Priština 12. Xhevat Krasniqi – prof. Na PedagoškomFak –za sve nivoe 13. Zijadin Ibrahimi–nastavnik matematike u tehn. Školi-za treći nivo-

Prirodne nauke 1. RexhepKastrati, MASHT-koordinator i dizajner 2. MirlindaDehari Zeka, MASHT–sukoordinator i dizajner 3. Agim Gashi - Departament Biologije, UP-Fakultet prirodno-matematičkih nauka, Priština 4. DritaCurri –nastavnica biologije X-XII,Gimnazija“GjergjKastrioti”, Drenas 5. FetahPodvorica,Prof. Dr.Hemije,Prištinski Univerzitet u Prištini 6. Mirnije Halili –nastavnica VI-IX, Niža srednja škola “MetoBajraktari”,Priština 7. Rasim Bejtullahu – Departament Fizike, UP-Prirodno-matematički fakultet, Priština 8. Sadik Berisha –Nastavnik X-XII, hemija,Gimnazija“Bedri Pejani”, Peć 9. Selvete Mujaj, učitelj I-V, Osnovna škola “Faik Konica”, Priština

Društvo i sredina 1. Arbër Salihu, MONT-koordinator i dizajner 2. Besa Halimi Zagragja, MONT–sukoordinator i dizajner 3. Dashamir Bërxuli, Departman psihologije, Filozofski Fakulteti–Prištinski Univerzitet 4. Fehmi Rexhepi, Departman istorije, Institut istorije, Priština 5. Nexhat Rexha, Geografija, Gimnazija”Zenel Hajdini”, Gnjilane 6. Pranvera Shemsedini , Nastavnik Građanskog vaspitanja, Osnovna škola‘’Jeronim De Rada’’ 7. Shemsi Krasniqi, Departman Sociologije,Filozofski Fakulteti,Prištinski Univerzitet 8. Shemsi Reçica, Departman Filozofije, Filozofski Fakultet–Prištinski Univerzitet 9. Sheribane Bahtiri, nastavnica, VI-IX razred, Osnovna škola “Faik Konica” Priština

Zdravlje i blagostanje 1. Lulavere Behluli, MONT – koordinator i dizajner 2. EnesaKadic,MONT–sukoordinator i dizajner 3. Albana Desku, Psiholog–Osnovna škola“Zenel Hajdinii”,Priština 4. Bedri Çejku, Nastavnik fizičkog vaspitanja –Niža srednja škola “Mustafa Bakiu”, Prizren 5. Diana Qarkaxhiu, Nastavnik nivo I-V –Osnovna škola “Zekirja Rexha”, Đakovica 6. Emine Ahmetaj, učiteljica I-V–Niža srednja škola“Pavarësia”,Priština 7. HajrijeBalidemaj, Osnovna škola “NaimFrasheri”, Priština 8. MeritaBerisha,Doktor nutricionista–Prištinska Univerzitet–Medicinski Fakultet,Priština 9. Qazim Elshani, Fakultet fizičkog vaspitanja –Prištinski Univerzitet 10. Ramzije Krasniqi, direktorka u predškolskom zavodu u SOS.

Život i rad 1. BinakGërguri, MONT-koordinator i dizajner 2. RadicaBerisha, MONT– sukoordinator i dizajner 3. Agron Zeqiraj, Niže srednje obrazovanje (VI-IX razred) –Niža srednja škola“Bajram Curri”, Istok 4. Arbnor Pajaziti, Fakultet Informatike, Prištinski Univerzitet 5. Besiana Blakaj, nastavnica- osnovna škola“BajramCurri”, Priština 6. Kastriot Buza, Pedagoški Fakultet – Profesor, Prištinski Univerzitet 7. MustafëUkaj,niže srednje obrazovanje X-XII,AAP škole-Srednja tehnička škola “Shaban Spahija”, Peć 8. MyzaferAdemaj, Visoko srednje obrazovanje -gimnazije(X–XIIrazred-srednja tehnička škola“Gani Çavderbasha”, Prizen 9. Nebi Caka, Elektronski , Profesor, Prištinski Univerzitet 10. RizahHaxhiu,Visoko srednje obrazovanje X-XIIAAP škole–srednja tehničke škola“ShabanSpahija”, Peć 11. Xhejlane Aliu, – Osnovna škola “Elena Gjika”, Priština

Drugi dopinosioci: Arif Demolli- MONT, Sektor za tekstove i nastavna sredstva Abdurrahman Simnica – MONT, Divizija za obrazovanje i stručno obrazovanje Fatime Jasiqi– MASHT, rukovodilac Kancelarije za polove Igballe Cakaj – MONT, rukovodilac sektora za obuke Leonora Shala – MONT, koordinator za škole koje promovišu zdravlje Luan Sahiti – MONT, Sektor obuke Merita Jonuzi–Bajraktari, MONT–rukovodilac Sektora za prava čoveka Nuhi Gashi- MONT, Sektor za dijasporu Shukri Maxhuni – MONT, Divizija za stručno obrazovanja Shyhrete Reçica– MONT, inspektorka obrazovanja

Međunarodni i domaći savetnici

Visoko srednje obrazovanje: •Alexander Chrisan – EU SWAP •Chris Waller – EU SWAP •Eda Vula – EU SWAP •Meriat Shala – EU SWAP •Naser Zabeli – EU SWAP •OsmanBuleshkaj – EU SWAP •Tom Gougeon – EU SWAP •Xhavit Rexhaj – EU SWAP

Katalogizacija u objavljivanju – (CIP) Nacionalna i univerzitetska biblioteka Kosova

37.016:373.2 37.016:373.3

Jezgro kurikuluma za predškolski odgoj i

osnovno obrazovanje /Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije. - Priština : MONT, 2012. -

130 f.

Bibliografija : f. 126-127

ISBN 978-9951-16-050-6

jezgro kurikuluma za predškolski odgoj ... - · pdf filednička pitanja dokumenata...

Documents