jezgraste voćke - praktična obuka

8/16/2019 Jezgraste Voćke - Praktična Obuka

1/19

JEZGRASTE VOĆKE


2/19

ORAH – CVETOVI I OPRAŠIVANJE

· Cvetovi

– Orah je jednodoma biljka – na istom stablusu odvojeni i cvetovi

·

Muški cvetovi - grupisani u cvasti – rese – Formiraju se na jednogodišnjim grančicama

· Ţenski cvetovi – Razvijaju se iz mešovitih pupoljaka – U proleće se razvijaju mladari dugi 3 –10 cm,

na vrhu obično 1 – 3 ţenska cveta

· Dihogamija – r azličito vreme cvetanja i cvetova- Protandrija → r anije cvetovi – češća pojava- Protoginija → ranije cvetovi· Anemofilno oprašivanje – produkuje puno polena

· Zbogdihogamije mora se gajiti sa oprašivačima· Za dobar prinos - oplođenje 50 – 80%


3/19

ORAH - RAZMNOŢAVANJE

·Generativno – semenomMane: - ne prenose se osobine matične biljke

- Kasno prorodi (6 – 10 godina nakon sadnje)

· Vegetativno – kalemljenjemKalemljenje je komplikovanije nego kod drugih

voćaka, podloga – sejanci oraha (Juglans regia)Kalem grančice – duţina 60-110 cm, okrugaopresek mala srţ (


4/19

ORAH – PODIZANJE ZASADA

·Najčešći razmak sadnje 9 x 9mMeđukultura kajsija ili breskvaPreporučuje se sadnja dvogodišnjih sadnica, stariji sadni materijal ima lošiji prijem.

Izbegavati pozicije sa učestalim poznim prolečnim mrazevima.

· Tokom početnih godina rezidba u cilju formiranja stabla se svodi na definisanjevisine debla ( visoko deblo – sirovina za idustriju nameštaja).


5/19

LESKA – Cvetanje i oplođenje

Ţenski cvetovi

Jednodoma biljka – na istoj biljci se nalaze odvojeni muški i ţenskicvetovi grupisani u cvasti, muški -rese, ţenske cvasti -glomerule.Cveta rano II ili III, zastupljena dihogamija, anemofilno oprašivanjeOplođenje se dešava tek posle tri meseca (maj).Leska je autoikopatibilna a javlja se i interinkopatibilnost, obavezno je obezbediti oprašivače.

Muški cvetovi - rese


6/19

LESKA – podizanje zasada

Za zasnivanje komercijalnih zasada

najčešće se koriste sadnice na

sopstvenom korenu. Sadi se narastojanju 5 x 4m ili 6 x 4m. Po

sadnji se obavezno vršiprekraćivanje sadnica na 4 – 5pupoljaka zbog boljeg prijema.

Na domaćem trţištu je mogućenabaviti i kalemljene sadnice napodlozi mečje leske. Zbog bujnostipodloge izbegava se podizanje

komercijanih zasada.


7/19LESKA- nega zasada

Nega mladog zasada : hemijska zaštita, uništavanja korova izalivanje. U junu su najveće potrebe biljke za vodom zbog intezivnogporasta jezgre i mladara. Zasadi u zasnivanju koji se redovno zalivaju

mogu da stupe u punu rodnost u 7 godini ( bez zalivanja u 10 godini).


8/19LESKA - rezidba

Cilj rezidbe kod leske je da se svake godine dobije što veći broj jednogodišnjih grana(nosioci rodnosti ) duţine od 35 do 40 cm. Duţina jednogodišnjih mladara je u direktnojkorealaciji sa visinom prinosa.

Drugi cilj je da se dobije što bolja osvetljenost grana.

Kod leske gajene u vidu ţbuna nakon 10 godina postepeno se vrši zamena osnovnihskeletnih grana novim izdancima.

Obnova krune vrši se do 50 -te godine dok traje intenzivna produktivnost zasada.


9/19LESKA - rezidba

U ţbunu se vrši sukcesivna zamena starihskeletnih grana sa mladim.

Raste kao ţbun visine 3 – 5m. Formiraveliki broj izdanaka koje neohodno

uklanjati svake godine rezidbom III i V

ili herbicidima ( isključivo kontaktni ).


10/19BADEM


11/19

BADEM – rodne grančice

Na slici je prikazana sorta Markona na čijim stablima preovlađujumešovite modne grančice koje su ujedno i najvaţnije. Cvetni pupoljci suprosti i zastupljeni celom duţinom grančice.


12/19

BADEM – rodne grančice

II

I

Majski buketići – imaju ţivotni vek 4-5 godina zastupljeni su kodvećine sorata . Na fotografiji prikazana sorta Teksas.I – jednogodišnja grana bez cvetnih pupoljaka.II – dvogodišnja grana sa obiljem majskih buketića.


13/19

Badem – vreme cvetanja

Komercijalnih zasada badema u Srbiji gotovo da nema. Razlozi su nepostojanjetradicije i predrasude vezane za vreme cvetanja. U sortimentu badema pored

ranocvetnih sorata zastupljene su i sorte koje karakteriše vreme cvetanja koje sepoklapa sa cvetanjem većine sorti kajsije.


14/19

Badem – cvetanje

BRESKVA

BADEM

Na slici – kolekcioni zasad na Oglednom dobru Radmilovac – početakcvetanja breskve i puno cvetanje badema. Skoro sve sorte badema su

samobesplodne, prilikom podizanja zasada neophodno odabrati sorte koje su

kompatibilne u pogledu oplođenja i vremena cvetanja. .


15/19

BADEM – podloge

Badem se najčešće kod nas kalemi na

generativnu podlogu – vinogradskubreskvu. U zemljama koje su vodećepo gajenju ove vrste najčešće se gajina vegetativnoj podlozi GF 677 koja je

nešto bujnija, pogodnija za zemljišta savećim sadrţajem aktivnog kreča iotpornija na sušu u poređenju savinogradskom breskvom. Obzirom da u

Srbiji preovlađuje ”suvo voćarenje”preporučuje se gajenje na GF 677 .Najoptimalniji način kalemljenja jeokuliranje na spavajući pupoljak.


16/19

BADEM – podizanje zasada

Na slici – komercijalni zasad badema u Surduku. Moţe da se gajina pozicijama gde uspeva vinova loza. Preporučeni razmaksadnje 4 x 4,5m i uzgojni oblik kotlasta kruna.


17/19

BADEM – podizanje zasada

Prilikom formiranja stabla u obliku kotlaste

krune skeletne grane ne treba da polaze

iz jedne tačke jer račvište trpi velikoopterećenje i moţe doći do njegovogpucanja.

NEPRAVILNO

PRAVILNO


18/19

BADEM - rezidba

Badem obilno cveta slično breskvi. U slučaju da se ne primenjujerezidba dolazi do iscrpljivanja stabla i ulaska u alternativnu rodnost.


19/19

BADEM - rezidba

U prvim godinama treba primenjivati

vrlo slabu rezidbu i povijanje grana.

Ciljevi redovne rezidbe:

-Uklanjanje pojedinih grana iz

unutrašnjosti krune radi dobreosvetljenosti

-Prevođenje vršnih grana na spoljnibočni prirast-Umerena rezidba obezbeđujeobnavljanje rodnog drveta

OREZANO STABLO

jezgraste voćke - praktična obuka

Documents