ovek postie savrenstvo pobedom nad svojini ulima.. Postoji li uopte neto nemogue za onoga, koji je ovladao svojim

strastima. Ramakrina

Dobro je lako initi od dobrog, ali teko od loeg. Loe je lako initi od loeg, ali teko od dobrog.

Buddha

Kao to vrstu stenu ni najjai vetar pokrenuti ne moe, tako ni pohvala, ni kleveta mudra oveka.

Buddha

to vie letimo, to manji izgledamo onima koji ive na zemlji. Nie

236

to su okolnosti vie protiv tebe, to se jae ispoljava tvoja unutarnja snaga.

Vivekananda

237

Ako kudi ovaj svet, moe li ga time popraviti? Ne, time e-samo izazvati zabunu. Pokai put koji vodi iz tame, pa ete lju-di rado slediti.

Od jadanja ne oekuj nikakve pomoi. Uspravi se i okreni svome duhu, carstvu mira u svome srcu. Smireni duh moe sve do-vesti ponovo u red. Samopouzdanje je kamen temeljac u ivotu.U trenutku kada ga izgubi-raspada se i ivot.

Upravo kao to laki povetarac ne moe uzburkati moni oke-an, tako ni ljudska slabost ne moe dotai produhovljenog oveka.

238

S. J .

Besmrtnost zove! Listaj! Probudi se! ivot je kao san. to je tek poelo Uskoro e se zavriti. Ustaj! Probudi se! I ne spavaj vie!

239

S. J.

240

S.J.

Svest je jedno stanje naega Ja. Sa irenjem svesti razvijaju se u nama sve latentne osobine, koje su ispoljavali jedan Buddha, Isus Nazareanin, Ramakrina, Vivekananda i ostali duhovni giganti.

Strpljenje je kljuna re u Jogi, strpljenje propraeno marlji-vou i istrajnou. Kada je raznim duhovnim velikanima uspelo da ispolje svoju savrenu prirodu, onda je u moi i svakog oveka i ene da to isto postignu.

Hatha Joga nije samo nauka o telu. Hatha Joga uzima telo za polaznu taku. Mi razvijamo telesnu snagu, koja se automatski pretvara u snagu oseanja, snagu razuma i, konano, u snagu duha. Znai, najpre prolazimo telesnu ravan i irimo svoju svest na ravni razuma i, konano, razvijamo je u njen nesputan, neogranien, slobodan oblik, kao duhovnu svest. Radost zbog nae stalno rastue svesti doivljavamo kao stanje sree.

Kralj Parikit, gospodar cele Indije, dok je stajao jednog dana na obali reke Sarasvati, ugleda jednog oveka kako tue i kinji neku kravu i bika. Takva okrutnost razljuti kralja i on zapita tog oveka, ime opravdava svoje podlo ponaanje, dodavi da je u njegovoj kraljevskoj moi da ga za to kazni smru. Ne saekavi odgovor, kralj se okrete ivotinjama, koje su jo drhtale od straha, i poe im govoriti sa toliko dobrote, da je ubrzo stekao njihovo po-verenje.

Kralj je razmiljao o alosnoj sudbini bika i pitao se, ko je mogao biti toliko svirep da otsee noge jadnoj ivotinji. Tada progovori bik, koji bee ovaploenje vrline:

O, plemeniti kralju, zahvaljujemo ti to si nas spasao. Hteo bi da zna razlog moje patnje, ali ni ja ga ne znam. Ima toliko razliitih pogleda na stvarne uzroke patnje i bola na ovom svetu. Neki kau, da smo sami prouzrokovali svoju sreu ili nesreu; drugi tvrde, da su zvezde ili poloaj planeta taj uzrok, ili predodreenost ili sudbina; neki, opet, kau, da je zakon Karme jedini uzrok nae sree ili patnje, dok drugi misle da je Bog taj, koji nam alje sreu ili nesreu. Zaista ne znam, koje je od ovih gledita ispravno."

Kralj se zapanji, uvi jednog bika da govori. Ali odjednom mu se uini, dok je tonuo u duboko razmiljanje o tome to je uo, kao da mu je spao veo sa oiju i on prepozna bika kao otelovljenje Vrline, kravu kao otelotvorenje Majke Zemlje, a ovek, koji ih je kinjio, bio je Kavli olienje Gvozdenog doba, ili ovaploenje izopaenosti.

Zatim se okrete biku i ree: Ti si zaista otelovljenje Vrline uzeo si telo bika. Tvoje eti

ri noge predstavljaju: Samodisciplinu, istotu, Ljubav prema blinjem i Istinoljubivost; ali poto su se u svet uvukle Sumnja, Pohlepa i Oholost, izgubio si svoje tri noge. Sada stoji jo samo na jednoj nozi, na Istinoljubivosti, a ovaj ovek, Kavli, otelotvorenje Gvozdenog Doba, upravo je nameravao da i ovu nogu uniti."

Rekavi to, okrenu se sa isukanim maem protiv Kavlija, reen da ga ubije. Ali Kavli se baci kralju pred noge i zamoli ga za milost i oprotaj, jer je dobro znao, da kralj ne moe ubiti ni jednog ivog stvora, koji od njega zatrai milost i zatitu. Kralj se uzdra, ali za-povedi Kavliju da napusti njegovo kraljevstvo.

Susret kralja Parikita sa Kavlijem

241

Meutim, Kavli zamoli kralja da mu prepusti one oblasti svoje kraljevine, gde su vladala etiri poroka: Kockanje, Pijanenje, Ne-oveno postupanje sa enama i Svirepost prema ivotinjama. Kralj mu uslii molbu. Ali Kavli je hteo jo vie da proiri svoj posed i zamoli kralja za dalje oblasti. Kralj mu prepusti oblasti Lice-mernosti, Oholosti, Razbludnosti, Surevnjivosti i Neprijateljstva.

Dakle, ako ljudsko bie nee da ga Kavli savlada, onda mora izbegavati carstva ovih poroka.

Na kraju, kralj vrati biku njegove noge, kako bi mogao vrsto stajati u vrlinama Samodiscipline, istote, Ljubavi prema blinjem i Istinoljubivosti.

Bhagavatam

1. VEBE DISANJA PR AN AJ AM A

Radi lakeg pronalaenja opisa pojedinih vebi na osnovu Godinjeg plana vebanja Joge", nie opisane vebe Pranajame, kao i asane, rasporeene su po alfabetskom redosledu.

Vebe oznaene zvezdicom (*) izloene su detaljnije i u veini sluajeva ilustrovane originalnim fotografijama u prvoj knjizi ovog dela pod naslovom: Joga i sport".

1. Abdominalno (trbuno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje

Abdominalno (trbuno) disanje Stojte, sedite ili lezite. Usmerite svest u predeo pupka. Sa izdi

sajem uvucite trbuni zid. Zatim, kroz nos udahnite polako dok oputate dijafragmu; ispupite trbuni zid i ispunite donji deo plua vazduhom. Izdisaj: uvucite trbuni zid to vie, potiskujui va-zduh iz plua kroz nos. Kod donjeg ili trbunog disanja pune se vazduhom samo donji delovi plua, tako da samo trbuh obavlja tala-sasto kretanje, dok grudi ostaju nepokretne.

Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakanje za srce. Smanjuje visoki krvni pritisak, potstie probavu, regulie rad creva. Donje ili trbuno disanje obezbeuje odlinu masau svim abdominalnim organima.

Srednje disanje

Stojte, sedite ili leite. Upravite svest na svoja rebra. Posle izdisaja, udahnite polako kroz nos dok irite rebra bono na obe strane. Kod izdisaja skupljajte rebra terajui time vazduh napolje kroz nos. Kod srednjeg disanja vazduhom se ispunjavaju sredini delovi plua, dok trbuh i ramena ostaju nepokretni.

Terapeutsko dejstvo: Otklanja pritsak na srce; osveava cirkulaciju krvi u jetri, ui, trbuhu, slezini i bubrezima.

243

Gornje disanje Stojte, sedite ili lezite. Upravite svest na vrhove plua. Posle

izdisaja udiemo polako podiui kljunjae i ramena i putajui vazduh da ulazi kroz nos i puni gornje delove plua. Kod izdisanja polako sputajte ramena i istiskujte vazduh iz plua kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudnog koa ostaju nepokretni.

Terapeutsko dejstvo: Jaa plune lezde (hiluse) i potpuno proiava vrhove plua.

Potpuno jogi disanje

Stojte, sedite ili lezite. Usmeravanjem svesti vitalizirajte itav svoj trup, stalno pratei njegove talasaste pokrete tokom udisanja i izdsanja. Doivljavate potpunu ravnoteu. Posle izdisaja, polako udiete kroz nos brojei do osam i spajajui donje, srednje i gornje disanje u jedan povezan, talasast pokret (Puraka). Najpre isturite trbuh, zatim rairite rebra i, konano, podignite kljunjae. U tom trenutku, kada se trbuni zid ve poeo malo povlaiti, otponite sa izdisajem (Reaka) na isti nain kao i sa udisanjem, tj. najpre uvlaite trbuni zid, zatim skupljajte rebra i, njzad, sputajte ramena dok isputate vazduh kroz nos. Prilikom potpunog jogi disanja celokupni disajni mehanizam, tj. donji, srednji i gornji delovi plunih krila nalaze se u ravnomernom kretanju. Izmeu udisaja i izdisaja moete zadravati dah onoliko dugo, koliko vam prija.

Terapeutsko dejstvo: Potpuno provetrava plua, poveava priliv kiseonika i hrane u krv, uspostavlja ravnoteu izmeu pozitivnih i negativnih strujanja, smiruje celokupni nervni sistem, regu-lie i usporava rad srca, smanjuje visoki krvni pritisak i potstie probavu. Stvara oseanje mira, spokojstva i sigurnosti.

2. Agnisara Dhauti Sedei na petama ili leei na leima, sa dlanovima na stoma

ku, napravite potpuni izdisaj, lako pritiskujui dlanovima delove trbuha u skupljanju. Pri tome trbuh jako uvui. Kratko i naglo udahnite i isturite istovremeno trbuni zid. Isto tako naglo izdahnite i jako uvucite trbuh. Ovo treba uraditi 20 do 30 puta u brzom ritmu poput mehova. Nemojte nipoto potpuno udahnuti, nego samo kratko. 3 x

244

Terapeutsko dejstvo: Temeljno isti krv i svaki organ trbune duplje. Otstranjuje konstipaciju i njen mentalni uzrok. Odlina ve-ba za neistu kou, kao i za sporo funkcionisanje jetre. Lei dijabetes.

3. Ardha-HA-disanje Leite potpuno oprueni na leima. Duboko udahnite potpu

nim jogi disanjem zabacujui ruke iza glave. Naglo izdiui kroz usta brzo obuhvatite desno koleno obema rukama. Posle 10 sekundi polako udiui opruite desnu nogu na pod, a ruke ponovo opruite iza glave. Naglo izdiui kroz usta obuhvatite levo koleno. Udiui podignite ruke i, izdiui polako kroz nos, spustite ruke pored tela na pod. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Proiavanje organa trbune duplje na-izmenino na levoj i desnoj strani. Odlina veba za smetnje u krvotoku.

4. Bhastrika (Mehovi) Ova veba se sastoji u potpunom jogi disanju sa jedinom razli

kom to se ne izvodi polako, nego ubrzanim ritmom. Sedite s pre-krtenim nogama ili na petama i izdahnite. Naglo ispunite plua potpunim jogi udisajem, po redosledu donjim, srednjim i gornjim udisajem. Ne zadravajui dah brzo izdahnite uvlaei najpre trbuni zid, zatim rebra i, najzad, sputajui ramena. Ponovite 7 10 puta u neprekidnom nizu. 2 x

Terapeutsko dejstvo: Svaki put kada udahnemo isti se telo krvlju, koja je bogata kiseonikom. Otrovne materije (toksini) nalaze svoj prirodni izlaz iz tela putem:

1. Izdisanja 3. Urina 2. Pora na koi 4. Ekskrementa

5. Znoja Pomou ove vebe odvija se proces ienja mnogo bre, ime

se organizam efikasno oslobaa raznik toksina

245

5.Disanje za jaanje nerava U raskoranom stavu, posle izdisaja, udahnite polako i isto

vremeno podignite obe ruke ispred sebe, sa dlanovima okrenutim nagore do visine ramena. Zatim, stisnite pesnice i dok jo uvek zadravate dah, privucite ih brzo do ramena, opruite ruke ponovo, opet ih privucite brzo i ponovite ovaj pokret jo jedanput. Tokom izdisaja opustite ruke olabavljene niz telo, da se odmaraju, dok se naginjete napred.

Terapeutsko dejstvo: Poveava otpornost nervnog sistema.

6. Dalandhara-Bandha Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Zadrite

dah (od 7 do 30 sec.) sa bradom pritisnutom na grudi. Zatim podignite glavu i polako izdahnite. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Potpomae poveavanju otpornosti i jaanju volje.

7. HA-disanje u leeem poloaju Leei oprueni na leima udahnite kao pri potpunom jogi di

sanju, diui istovremeno ruke polako sve dok ne dodirnu pod iza glave. Zadrite dah nekoliko sekundi, a onda brzo podignite noge, hitro ih savite u kolenima i obgrlivi ih pritisnite bedra na trbuh i istovremeno izdahnite stvarajui zvuk HA". Ovaj zvuk HA" treba da proizvede brzina izdahnutog vazduha, a ne glasne ice. Posle nekoliko sekundi odmora, ponovo polako udahnite, podiui ruke iznad glave i istovremeno opruajui noge navie i sputajui ih na pod. Nakon nekoliko sekundi zadravanja daha, polako izdiite kroz nos dok oputate ruke pored tela.

Terapeutsko dejstvo: titi od trovanja uma i psihe i brzo ra-spruje depresivna stanja. Regenerie unutarnje organe.

8. HA-disanje u sedeem stavu Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama. Duboko udahni

te. Zadrite dah 5 sekundi. Onda snano i naglo izdahnite kroz otvorena usta.

246

Terapeutsko dejstvo: Plua se iste i do poslednjeg delia putem krvi koja je bogata kiseonikom. Odlina veba za otklanjanje zamora.

9. HA-disanje u stojeem stavu* U raskoranom stavu napravite potpuni jogi udisaj i istovre

meno polako diite ruke okomito iznad glave, zadrite dah nekoliko sekundi, a onda, naglo se savijajui napred, dok prstima ne do-taknete pod, istovremeno snano izdahnite kroz usta stvarajui zvuk HA". Zatim, udahnite polako, uspravljajui se i ponovo podiui ruke okomito iznad glave. Onda polako izdiite kroz nos dok oputate ruke niz telo.

Terapeutsko dejstvo: Slino kao kod HA-disanja u leeem poloaju.

10. I. A. O. OM Upravo kao to se svetlosni zrak, prolazei kroz staklenu pri

zmu, razlae na sedam boja, tako i re OM" sadri u sebi sve ostale zvuke. Po Mantra Jogi, svaki jogi doivljava istu istinu tokom svog prosvetljenja, da je ovaj zvuk prva manifestacija savrenstva Univerzuma i da sa njim poinje stvaranje. Sve u Univerzumu stvara i oivljava kreativna sila Logos. Ovaj zvuk pretstavlja stvaralake vibracije koje proimaju Univerzum i stvaraju svetove. Ako ponavljamo izvesne zvuke, onda time izazivamo odreena lekovita delovanja u svom organizmu i istovremeno podiemo svoju svest na jedan vii nivo. Vibriranje zvuka IIIIIIII... proima itav nervni sistem i ispunjava ga novom ivotnom silom.

Ponavljanjse zvuka AAAAAA... naroito deluje na jetru i time regenerie krv.

Ponavljanje zvuka OOOOOO... puni srce i veliki nervni centar, solarni pleksus (Sunev splet"), novom ivotnom silom.

Ponavljanje reci OM" ispunjava elo telo novom ivotnom energijom.

Sedite sa ukrtenim nogama ili na petama, sa akama na kole-nima, i zatvorite oi. Udahnite duboko i sa izdisanjem istovremeno

247

proizvodite zvuk IIIIII... otegnuto i uvek na istoj visini tona, s tim to ga ne smete pevati, ve ga morate izgovarati.

Udahnite duboko i pri izdisanju izgovarajte glas AAAAAA... takoe otegnuto i u istom tonu.

Kada izdiete po trei put koristite glas OOOOOO... i, na kraju, re OOOOMMMM...

Terapeutsko dejstvo: Glas postaje kristalno jasan i lep, odluan i siguran. Oseanje straha nestaje i poinje svesno ispoljavanjc vrstine duha.

11. Mura Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Zadrava

jui dah (od 7 do 30 sekundi), bradu pritisnite na grudi u udublje-nje na grudnoj kosti. Podignite glavu i polako izdiite. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Razvija nam snagu volje i otpornosti.

12. Pranajama protiv nedostatka daha (sipnje) Udahnite duboko potpunim jogi udisajem. Izdahnite potpu

no, istiskujui to je mogue vie vazduha iz plua, skupljajui stomak i grudni ko. Posle 10-15 sekundi udahnite ponovo duboko.

13. Pranajama sa masaom grudi Sedite sa ukrtenim nogama. Dok udiete veoma polako, brzo

tapkajte vrhovima prstiju svoj grudni ko. Zatim, zadravajui dah oko 7 sekundi lupkajte dlanovima po itavoj povrini svog grudnog koa. Izdahnite. Posle kraeg odmora ponovite vebu. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Ovo je odlina veba protiv plunog i bronhijalnog katara, ak i protiv njihovog pogoranog oblika bronhijalne astme. Kao i kod ostalih vebi Joge i ovde se moe otkloniti uzrok bolesti.

14. Pranajama solarnog pleksusa Ljudsko telo zrai ivotnom silom, koja ga titi i ini otpor

nim. Zraenje ove energije moe se meriti osetljivim instrumenti-

248

ma, poput onih koji se upotrebljavaju u institutima za istraivanje nuklearne energije. Ako ovaj zatitni energetski zid oslabi, onda na organizam postaje izloen delovanju svih spoljnih uticaja i kada se izgubi imunitet, telo oboli. Ako solarni pleksus ima dovoljno energije, organizam je u stanju da se odupre svim spoljnim uticaji-ma.

Izvoenje: Leite oprueni na leima. Poloite dlanove na grudi, neto vie iznad pupka, pazei da se ake ne dodiruju. Udah-nite duboko ispunjavajui plua ivotnom silom. Izdiui veoma polako usmerite i vodite ivotnu silu iz plua kroz ruke i prste u grudni ko, u solarni pleksus, iji su nervni centri smeteni kod kimenog stuba. Ponovite 15 20 puta.

Terapeutsko dejstvo: Veoma efikasna veba protiv zamoreno-sti, nervoze, nesanice i poremeaja u krvotoku.

15. Proiavajue disanje U raskoranom stavu udiite polako kroz nos kao kod potpu

nog jogi disanja. Kada se plua potpuno napune vazduhom ponite izdisanje na sledei nain: priljubite usne tesno uza zube zadravajui samo jedan uzani otvor izmeu njih. Kroz ovaj mali, uzani otvor istiskujte vazduh kratkim, odvojenim izdisajima, snano koristei trbune, dijafragmatine i porebarne miie, da bi savladali otpor.

Terapeutsko dejstvo: Otstranjuje toksine iz krvi i poveava imunitet. 16. ,,S" disanje

Sedite sa prekrtenim nogama. Duboko udahnite. Izdiite tako, da stvarate dug i otegnut glas ,,S", i to to je mogue finiji i jasniji. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Jaa nerve i poveava snage otpornosti.

17. Sitali

Sedite sa prekrtenim nogama. Jezik, formiran u obliku cevi, malo isturite izmeu usana. Kroz tako formiran jezik u obliku cevi polako udahnite. Zadrite dah (do 10 sekundi), a onda izdiite kroz nos vrlo polako i oputeno. Ponovite 10 puta jedno za drugim. 3 x

249

Terapeutsko dejstvo: Momentalno oputanje nerava. Veoma efikasno deluje pri smetnjama u disanju i radu srca, kao i kod velike nervoze. Otstranjuje iz krvi sve otrovne materije, ak i smrtonosne otrove. Regenerie kou i daje izvanredan ten. Zimi se srne upranjavati samo u sobi.

18. Sitkari

Razlikuje se od ,,Sitali"-a samo u tome, to vrh jezika dodiruje nepce sasvim pozadi. Udahnite veoma polako na usta izmeu vrha jezika i nepca. Zadrite dah tokom 10 sekundi, a onda izdiite, veoma polako i potpuno oputeno, kroz nos. Vebu ponovite oko 7 puta jednu za drugom. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Isto kao kod prethodne vebe. Ubrzava eliminaciju toksina (otrovnih materija) u celom organizmu.

19. Sukh-Purvak * (Ugodna pranajama) U Padamasani (Stav lotosa") stavite desni kaiprst na sredinu

ela izmeu obrva. Posle snanog izdisaja zapuite desnu nozdrvu desnim palcem, udiui kroz levu nozdrvu tokom etiri otkucaja srca. Zadrite dah za vreme od 16 otkucaja, otvorite desnu nozdrvu, stavite srednji prst na levu nozdrvu i izdiite kroz desnu nozdrvu tokom osam otkucaja. Zadravajui prste u istom poloaju, posle udisaja na desnu nozdrvu tokom etiri otkucaja i zadravanja daha za vreme od 16 otkucaja, zatvorite desnu nozdrvu i izdiite kroz levu tokom osam otkucaja.

Terapeutsko dejstvo: Potstie mentalne funkcije i duhovnu

1. Ardha-Bhudangasana

Kleknite na levo koleno tako, da Vam desna noga ostane na-pred sa uspravnom potkolenicom. Napravite potpuni jogi udisaj. Dok izdiete, premestite teinu sa levog kolena na desno stopalo i polako sputajte trup sve dok opruenim rukama na dole ne dodir-nete pod. Kimu drite uspravno. Ostanite tako 3 7 sekundi ne diui, a zatim se polako diite tokom potpunog jogi udisaja. Ponovite tri puta, a onda promenite stopala.

Terapeutsko dejstvo: Poveava se i odrava savitljivost i gipkost svih sklopova kostiju u telu.

2. Ardha-andrasana I Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima, isprsite se i uvucite

trbuh. Udiite duboko, podiui ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdiui savijajte se na desnu stranu. Dok udiete, vratite se u poetni stav. Ponovo izdiite, dok se savijate na levu stranu, pa ponovo udiite dok se uspravljate. Izdahnite i spustite ruke ispred sebe pored tela. Posle odmora ponovite. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Poveava nam gipkost i spreava stvaranje masnih naslaga u predelu kime. Odlina veba protiv krutosti.

3. Ardha-andrasana II Stojei uspravno u raskoranom stavu, dok udiete podiite

ruke iznad glave dok se dlanovi ne sastave. Izdiui, povijajte se unazad koliko moete sa lako savijenim kolenima. Udiui vratite se u uspravan stav. Izdiui sputajte ruke ispred sebe pored tela.

3 x Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod prethodne vebe, samo

izraenije. Pojaani krvotok u predelu grudi, lica i mozga deluje odlino protiv umora.

Leei na leima potpuno oputeni, udahnite duboko. Pri izdisanju podignite noge i kukove i stopala spustite na pod to dalje preko desnog ramena. Udiui, opruite noge i stopala preko glave po podu. Izdiui premestite stopala to dalje preko levog ramena. Odmah nastavite dalje, jedanput desno, jedanput levo, pa opet desno i onda levo. Vratite se ponovo u leei poloaj oprueni na leima. Sa dubokim trbunim disanjem obezbeujete srcu normalan rad. 3 X

Terapeutsko dcjstvo: Snano potstie rad titne lezde. Kod osoba sa usporenom probavom snani pokreti eluca stimulisae ceo unutarnji deo organizma, a posebno peristaltiku creva. Ova se veba posebno preporuuje protiv konstipacije.

5. Ardha-Matsjendrasana 1* Podvucite desnu petu pod levo bedro tako, da desna noga lei

vodoravno na podu. Zatim prebacite levo stopalo preko desnog bedra, stavljajui taban na pod. Okrenite grudi na levu stranu i stavite desnu ruku ispred levog kolena, koje stoji uspravno, i obuhvatite levi gleanj desnom akom. Polako uvrite kimu u levu stranu, okreui i glavu u istu stranu. Levu ruku opruite nazad i levom akom uhvatite svoje levo koleno. Diite ravnomernim ritmom i ostanite u ovom poloaju dok Vam je prijatno. Posle izvedite ovu ve-bu u suprotnu stanu.

Terapeutsko dejstvo: Otstranjuj deformitete kime i blagotvorno deluje na celi nervni sistem.

6. Ardha-Matsjendrasana II* Ovo je laka varijanta prethodne vebe. Drite kimu pravo

bez ikakvog uvrtanja i koristite potpuno jogi disanje. Svest usmeri-te u kimu.

Terapeutsko dejstvo: Samopouzdanje, odlunost i istrajnost. Jaa nerve.

7. Ardha-Salabhasana II*

Izvodi se na isti nain kao i Salbhasana, samo to se podie jedna, pa druga noga, umesto obe odjednom.

252

4. Ardha-Halasana

Terapeutsko dejstvo: Isto kao i kod Salabhasane, ali manjeg intenziteta. Ova veba zahteva mnogo manje napora.

8. Ardha-Sarvangasana Leite oprueni na leima i potpuno opustite telo. Udahnite

duboko i kada izdiete podignite noge i kukove okomito nagore. Jo tokom izdisaja privucite kolena dok ne dodirnu elo, a noge ostaju skupljene. Poduprite kukove akama; ravnomerno, kratko trbuno disanje. Otprilike posle 30 sekundi vratite noge u okomit poloaj, a onda ponovo se vratite u oprueni poloaj na leima.

3 x Terapeutsko dejstvo: Koncentrisani priliv krvi u lice i mozak

potpuno uklanja umor. Ova veba je preko potrebna za glavobolju koju izaziva niski krvni pritisak, kao i za oseaj vrtoglavice, usled slabe cirkulacije krvi u mozgu. Prazne modane nervne elije ponovo se pune ivotnom silom.

253

9. Bhegasana

Ova asana je izrazito pogodna za vebanje zglobova i poveanje Vae gipkosti. Leei na trbuhu sa savijenim kolenima, uhvatite oba stopala za none prste i pritisnite ih nekoliko puta, neposredno pored kukova, na tlo. Ponovite est puta, a onda opustite stopala, opruite noge i ake stavite pod elo radi odmora. U meuvremenu diite polako. 3 x

10. Bhudangasana*

Leei sa licem okrenutim prema podu, poloite obe ake, s dlanovima na podu, ispod ramena. Sa potpunim jogi udisanjem polako izdiite glavu to je mogue vie. Zatim, napnite miie lea i podiite dalje ramena i trup sve vie i vie unazad bez pomoi ruku. Ostanite u ovom poloaju zadravajui dah 7 12 sekundi, a onda polako izdiite vraajui se u poetni poloaj.

Terapeutsko dejstvo: Regenerie ceo abdomen i trup.

11. Bhudangendrasana

Odlina masaa za ganglije, bubrege, vrat i kimeni stub. Snana cirkulacija krvi kroz kimu potpuno otstranjuje umor. Lezite na trbuh sa akama ispod ramena. Duboko udiui izdiite glavu i grudi to je mogue vie i istovremeno savijajte noge u kolenima dok stopalima ne dotaknete potiljak. Ubrzo zatim izdiite i vraajte se polako u poetni poloaj, u kojem se odmarale. 3 x

12. Bru-Madja-Driti i Nasagra-Driti Sedei u Padamasani udahnite duboko, a zatim diite ravno-

merno i fiksirajte pogledom taku izmeu obrva, tj. taku iznad nosnog korena. Odmorite se i na najmanji znak zamora i upranja-vajte Nasagra-Driti. U ovoj vebi posmatrajte vrh svoga nosa i ostanite u ovom poloaju, ravnomerno diui, dok se ne zamorite. Pogledajte takoe poglavlje Vebe oiju" i Trataka".

13. akrasana Ovom vebom stiemo potpunu kontrolu nad kimom. Pozi

tivna i negativna ivotna strujanja, odnosno solarna i lunarna energija, nazvane HA-THA, dovode se u ravnoteu. Proiava zapu-ene nozdrve.

Lezite oprueni na leima. Privucite kolena, a stopala u to je mogue veem razmaku stavite na pod. ake takoe stavite na pod, ali pozadi ispod ramena. Duboko udiui podiite elo telo dok ne formira most. U tom poloaju diite polako i duboko. Posle nekoliko sekundi spustite telo, leite oprueni na leima i potpuno se opustite. 3 x

14. Dhritjasana Ova veba jaa karlicu, krsta i trbuh. Otklanja umor u krsti-

ma. Sedite na podu izmeu peta sa razmaknutim kolenima. akama obuhvatite pete ili glenjeve. Duboko udiui, izdiite karlicu, krsta i grudi to je vie mogue, a glavu opustite unazad. Ostanite krae vreme u ovom poloaju, diui duboko. Izdiui sastavite kolena i stopala i, sedei na petama, nagnite se napred, oslonivi elo na pesnice, koje ste stavili jednu na drugu. 3 x

254

15. Dolasana

Ova se veba preporuuje za vitaliziranje celoga tela putem nae svesti, kao i za oblikovanje lepe linije i lepote. Lezite na stomak sa napred opruenim rukama. Udiui duboko, podiite ruke, glavu, grudi i noge to je vie mogue. Izdiui vratite se polako u poetni poloaj sa opruenim rukama. Vebu ponovite tri puta uzastopno, a onda se odmorite. . 3 x

16. Danusirasana u okomitom poloaju Ovom vebom dovodimo u savrenu ravnoteu solarnu i lu-

narnu energiju, pozitivna i negativna strujanja ivotne sile u celom telu i poveanjem stepena otpornosti stvaramo prirodni imunitet u svom telu.

Sedite sa savijenom desnom nogom u kolenu, dok Vam je leva okomito podignuta. Drite levi gleanj akama, dodirujui elo le-vim kolenom. Diite veoma relaksirano. Ponovite vebu sa desnom nogom. 17. Danusirasana u vodoravnom poloaju

Sedite sa desnom nogom opruenom to vie u desnu stranu, a levom nogom savijenom u kolenu, tako da levi taban dodiruje unutarnju stranu desnog bedra. Zatim se nagnite preko desne noge i uhvatite akama stopalo ili gleanj. Istovremeno okrenite desno rame nadole, a levo nagore. Diite usporeno i duboko. Isto ponovite sa levom nogom. 3 x

18. Ekapadahastasana I

Iz unja, sa dlanovima na podu, opruite noge u kolenima. Dok udiete podignite desnu nogu visoko, a pri izdisaju spustite je na pod. Kod sledeeg udisaja podignite levu nogu, a pri izdisaju je spustite na pod. Iste pokrete ponovite jo dva puta. Zatim, sedei na petama, nagnuti se napred i odmoriti se. 3 x

255

19. Ekapadahastasana II

Iz unja, sa dlanovima na podu, ispravite noge u kolenima. Udiui podignite desnu nogu bono u desnu stranu, a pri izdisaju spustite je na pod. Isti pokret ponoviti sa levom nogom u levu stranu. (Pazite da nogu ne diete nazad, nego samo bono, po strani). Isto to ponovne jo jednom i sa desnom i sa levom nogom. Zatim se odmorite, sedcei na petama. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Kukovi, stomak, krsta i noge izloeni su jakom naprezanju.

20. Gokarnasana

Ova veba proima telo sveu, lepo ga oblikuje i daje mu le-potu. Lezite na lea i opruite levu ruku iznad glave na pod. Desnom akom uhvatite desno stopalo i povlaite ga u desnu stranu na pod, tako da obe noge obrazuju prav ugao (= 90). Ostanite u ovom poloaju oko 20 sekundi, diui duboko i ravnomerno. Isto uradite na suprotnu stranu. 3 x

21. Gomukhasana

Ovom vebom jaamo miie ramena, ruku i lea, dok nam zglobovi gornjeg dela tela postaju gipki. Ova veba je pravi melem za reumatine bolove, jer pojaava krvotok u zglobovima.

Sedei na petama stavite levu ruku odozdo i pozadi na lea i levu aku uhvatite desnom odozgo i iza lea tako, da desni lakat, otro savijen, pokazuje nagore. Vebajte naizmenino sa levom i desnom rukom.

22. Halasana Varijanta Leei na leima podiite noge i kukove preko i iza glave sve

dok stopalima ne dotaknete pod. Ostanite u ovom poloaju, sa rairenim nogama, 15 20 sekundi, diui veoma relaksirano, a onda se vratite u poetni poloaj i leite potpuno oputeni.

Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za jaanje kime i krsta.

256

23. Hastapadangustasana

Stojte uspravno. Podignite desno koleno i obuhvatite gleanj obema akama. Opruite zatim nogu u njenoj punoj duini tokom 7 do 10 sekundi, diui za to vreme polako i duboko. Onda ponovite vebu sa levom nogom. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Poveava samopouzdanje i sigurnost.

24. Hastapadasana

Sedite sa iroko razmaknutim nogama. Posle dubokog udisaja, pri izdisanju, drei se za glenjeve, saviti se napred i, ukoliko je mogue, elom dotai pod. Posle 5 6 sekundi uspravite se ponovo i oputeni diite duboko. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Izavnredno efikasna veba za kimu, kr-sta, karlicu i noge.

25. Jastikasana stav tapa

Lezite potpuno oprueni na lea. Duboko udiui opruite ruke iza glave na pod. Tokom zadravanja daha isteite celo telo to je vie mogue, od vrhova prstiju do nonih paleva. Posle 10 20 sekundi sa izdisanjem vratiti ruke pored tela. Odmorite se. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Za osobe koje imaju tegobe sa kimom ovo je izvanredna veba, pomou koje se svaki prljen rastee i oputa. Osobe sa sedeim nainom ivota ili rada treba da upra-njavaju ovu vebu svakodnevno.

26. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu

Sedei na petama udahnite duboko. Dok izdiete, pritisnite trbuh pesnicama i savite se napred do poda. Ostanite tako oko 10 sekundi, ne diui. Uspravljajui se ponovo, udahnite duboko. Izdahnite i stavite ake na kolena. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Intenzivan pritisak na stomak otstranju-je krv u tom delu. Prilikom vraanja u uspravni poloaj, snana cirkulacija krvi regenerie sve organe u trbunoj duplji.

257

27. Joga-Mudra Varijanta I Izvodi se isto kao i prethodna veba, samo to su ruke podig

nute okomito iza lea, sa sklopljenim akama. 3 x

28. Joga-Mudra Varijanta II Sedei na petama udahnite, ali ispunite samo polovinu plua.

Zadravajui dah nagnite se napred dok Vam elo ne dodirne pod. Sastavite ake iza lea. Posle 10 sekundi ponovo se uspravite i tek onda izdahnite. 3 x

29. Kaa-kaasana stav gavrana

Ova veba Vam poveava oseaj za ravnoteu, oseaj sigurnosti, kao i odlunost.

U unju na nonim prstima sa rastavljenim nogama, stavite dlanove na pod ispred sebe. Oslonite kolena na laktove i prenesite teinu tela na nadlaktice i laktove. Pokuajte podii stopala sa poda, to e Vam i uspeti posle malo vebe.

30. Katikasana

Sedite na podu sa opruenim nogama i sastavljenim stopalima, dok su Vam ruke oslonjene na pod iza lea. Dok udiete podignite kukove to je mogue vie, a tokom izdisanja vratite se u sedei poloaj. Ponovite vebu uzastopno 3 4 puta, a onda privucite kolena i odmarajte se poloivi ake i elo na njih. 3 x

Terapeutsko dejstvo: U vitaliziranju kime ova veba ima glavnu ulogu.

31. Konasana

Stojite uspravno, u raskoranom stavu, drei ake na leima. Duboko udahnite i dok izdiete sagnite se preko desnog kolena i, ukoliko Vam bude mogue, dodirnite elom koleno. Udiui ponovo se uspravite i tokom izdisaja sagnite se preko levog kolena. Udiui opet se uspravite i ostanite uspravno i tokom izdisaja. Diite duboko i oputeno. 3 x

258

Terapeutsko delovanje: Jaa unutarnje organe i proiava le-nji eludac, jetru, a to je najvanije, i creva.

32. Lauliki-Joga

Sedei na petama stavite dlanove na trbuh. U diui duboko ispupite stomak. Kod izdisanja jako pritiite celi trbuni zid dlanovima s leva na desno. Udiui ponovo isturite trbuh, a pri izdisa-nju ponovo pritiite trbuh s leva na desno. Ponovite 7 10 puta, a onda se nagnite napred i odmorite. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Za sve organe trbune duplje ova veba obezbeuje jednu od najboljih masaa. Preporuuje se za pretera-no luenje eludane kiseline, poremeaje pankreasa, dijabetes i zaepljenje (konstipaciju). Meutim, za vreme menstrualnog perioda ovu vebu treba izbegavati.

33. Maha-Mudra

Sedite sa opruenom desnom i savijenom u kolenu levom nogom, tako da taban levog stopala dodiruje unutarnju stranu desnog bedra. Nagnite se preko desne noge i uhvatite stopalo te noge obema akama. Duboko udahnite. Snano izdiui dobro uvucite trbuh, bradom pritisnite grudi i istovremeno zatvorite (stegnite) marni mii (analni sfinkter). Uvlaenje trbuha = Uddijana-Bandha; pritiskivanje bradom = Dalandhara-Bandha; zatvaranje analnog miia = Mula-Bandha. Posle 5 7 sekundi ponovo udahnite i izdahnite. Istu vebu ponovite i na levu stranu. 3 x

Terapeutsko delovanje: Poveava nam snagu volje i koncentracije i razvija nam odlunost.

34. Mantra-Joga

Razvijanje energije putem zvuka zove se Mantra-Joga. U Indiji se upranjava i Mantra-Joga radi telesnog zdravlja, poveavanja

259

sposobnosti koncentracije i buenja latentnih psihikih centara. Svakodnevni utisci kroz razmiljanja, razgovore, rad i postupke skupljaju se u naoj podsvesti. Ko se bavi Jogom nastoji da skuplja pozitivne, dobre, konstruktivne utiske.

Sedite uspravno, sa zatvorenim oima, iskljuite sve misli i oseanja. Koncentriite se na svoje JA" u sreditu srca i ponavljajte tiho ili poluglasno sledee misli:

Ja sam slobodan od svih stega. Ja sam slobodan. Ja sam slobodan.

Moja snaga otpornosti poveava se svakog trenutka. Moja snaga volje raste svakog trenutka. Uzrok svakog poremeaja u organizmu nestaje. (Primeniti

samo kada je potrebno.) Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja se ne bojim. Ja ispoljavam ivot i u telu i u duhu. Savrena ravnotea i u telu i u duhu. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Mir i spokojstvo. Ja sam svestan i u telu i u duhu. Savreno zdravlje i snaga. Upravo kao to biljku zalivamo u korenu, tako i ove misli de-

luju, darujui nam snagu, vitalnost i slobodu u svakom pogledu. Ove sugestuje moete izgovarati tokom vebanja, ili u postelji, neposredno pred spavanje. Upranjavajte ih svakodnevno.

35. Natapadasaria

Posle izvesnog broja godina poinjemo zanemarivati svoje dranje i, usled lenosti i oputenosti, ubrzo se i mirimo sa povijenim leima. Ugnuta krsta izazivaju oseaj zamora u leima, kao i bolove u krstima. Ova veba jaa kimu i rastereuje krsta. Lezite na lea i drite noge okomito, krsta ostaju na podu. Udiui spustite desnu nogu u desnu stranu na pod. Izdiui ponovo je okomito uspravite. Ponovite vebu sa levom nogom u levu stranu. 3 x

260

36. Nataradasana

Odlina veba za ravnoteu i koncentraciju. Stojte na desnoj nozi, levom akom obuhvatite levo stopalo i lako se nagnite napred, opruivi desnu ruku. Diite veoma relaksirano i ostanite nekoliko sekundi u ovom poloaju. Isto ponovite sa desnom nogom. 3 x

37. Nataira-Vadrasana

Ovom vebom razvijamo odlunost i oseaj vrstine. Sedite na petama sa akama na kolenima. Duboko diui, podignite ruke iznad glave i uspravite se do kleeeg stava. Tokom izdisaja, kleei nagnite se itavim telom unazad, to vie moete (nipoto se ne savijati, nego se nagnuti). Sa udisajem ponovo se uspravite, a pri izdisaju sedite opet na pete i vratite ake na kolena. 3 x

38. Padangustasana

Za razvijanje nae moi koncentracije i introspekcije. U unju na nonim prstima, sa akama koje dodiruju pod s jedne i druge strane tela, prebacite levo stopalo na desno bedro i nastavite se-deti na desnoj peti. Diui relaksirano, podignite ruke po strani neto nie od visine ramena. Ponovite vebu sa drugom nogom. 3 x

39. Parva-Bhunamanasana

Sedite sa iroko razmaknutim nogama i sklopljenim akama iza lea. Duboko udahnite, a pri izdisaju savite se preko leve noge, dodirujui elom koleno. Duboko udahnite, uspravite se u sedei stav i izdiui nagnite se sada preko desne noge. Udahnite, uspravite se u sedei stav i izdahnite; opustite se. 3 X

Terapeutsko dejstvo: Pored jaanja kime, potstiu se unutarnji organi na pravilan rad.

261

40. Parva-Padakalanasana

Leei na leima podignite noge okomito, a ruke opruite pored tela. Udahnite, pa izdiui obe noge spustite u desnu stranu na pod. Udiui obe noge noge ponovo uspravite, a kod izdisaja obe noge spustite u levu stranu na pod. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Jaa noge i poveava odlunost.

41. Parvatasana stav planine

Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama. Udahnite, dlanove sklopite neposredno iznad glave. Zadravajui dah opruite ruke visoko iznad glave i ostanite oko 7 sekundi u ovom poloaju. Pri izdisaju poloite dlanove na kolena. Ponovite vebu tri puta uzastopno, a onda se odmorite. 3x

Terapeutsko dejstvo: Poveava nam snagu volje i otpornosti. 42. Pavanamuktasana

Leite na lea i obuhvatite ovla kolena. Udahnite duboko i pri izdisaju snano privucite kolena akama na grudi. Udahnite i olabavite svoj obuhvat na kolenima, kako bi se vratila u preanji poloaj, a pri izdisaju ponovo ih snano, do kraja privucite k sebi. Ponovite vebu oko deset puta uzastopce. Opruite noge i odmorite se. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Usled snanog istiskivanja krvi, kada su kolena privuena, i jakog priliva krvi kod udisaja i oputanja kolena, ova izvanredno snana masaa regenerie sve unutarnje organe. Konstipacija, poremeaj koji truje itav organizam i izaziva njegovu degeneraciju, u potpunosti se lei. Isto tako i dijabetes i poremeaji u bubrezima.

43. Pavanamuktasana u sedeem stavu Sedite na pod i labavo obuhvatite kolena. Udiite duboko i jo

uvek drite kolena labavo, a pri izdisaju snano ih privucite. Ponovite uzastopno 7 10 puta. Odmorite se stavljajui ake i elo na kolena.

Ova veba ima isto dejstvo kao i prethodna.

262

44. Sarpasana

Lezite licem okrenutim prema podu sa akama ispod ela. Tokom udisanja sklopite ake iza lea, sa opruenim rukama, i podignite glavu, grudi i opruene ruke to je mogue vie. Ostanite u ovom poloaju 3 5 sekundi, a onda se vratite u poetni stav, izdiui istovremeno.

Terapeutsko dejstvo: Jaa svaki kimeni prljen, naroito kr-sta, grudni ko i gornji deo lea. Odrava gipkost tela.

45. Sarvangasana Varijanta

Leei na leima, pri izdisaju, podignite okomito noge i kukove u stav svee, pridravajui akama kukove. Tokom relaksiranog disanja, desnim stopalom dotaknite tlo, jako savijajui nogu u ko-lenu. Ponovite isto i sa levom nogom. Posle dva do tri puta spustite se u poetni poloaj i odmorite se. 3 x

Kada ovladate ovom vebom, pokuajte vrlo oprezno u trenutku kada je desno stopalo na podu, da spustite i levo pored njega. akama i dalje podupirete kukove. Nakon nekoliko sekundi vratite desnu nogu u okomit poloaj, a zatim i levu. Spustite se u leei poloaj i odmorite se.

Terapeutsko dejstvo: Jak pritisak u predelu bubrega temeljno isti naslage toksina i otpadnih materija u bubreziezima. mamm

46. Savasana*

Lezite na lea sa rukama opruenim uz telo, sastavljenim petama i potpuno opruenim nogama. Bez naprezanja usporite disanje to je vie mogue. Poinjui od stopala opustite sve miie. Usredsredite svest u srce. Jedan minut ovakvog aktivnog odmora ravan je jednom asu spavanja.

Terapeutsko dejstvo: Ovom vebom ostvarujemo potpuni odmor naeg nervnog sistema. Najbolja veba protiv nesanice.

263

47. Simhasana

Sedite sa prekrtenim nogama ili na petama, dok su Vam ake oslonjene na kolena. Izdiui, kroz otvorena usta ispruite jezik to vie moete. Tokom udisaja uprite donjim delom jezika (jezik je izvijen) snano u nepce.

Terapeutsko dejstvo: Jedna od najefikasnijih vebi za suzbijanje nazeba i kijavice, obolenja grla i tonzilitisa, jer izaziva snanu cirkulaciju krvi u grlu. Osobe koje napreu svoje grlo, kao na primer predavai i pevai, uvidee da im ova veba izvanredno koristi. Glas postaje kristalno jasan.

48. Stambhasana

Sedite sa privuenim kolenima i akama na podu iza lea. Po-diginte noge okomito i pri tome diite polako. Posle 20 30 sekundi odmorite se, poloivi ake i elo na kolena. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Poveava nam otpornost, odlunost, snagu volje i koncentracije

49. Tadaghi-Mudra

Leite oprueni na leima. Udiui opruite ruke iza glave, a pri izdisaju uspravite trup, nagnite se napred i akama obuhvatite none lanke. Bez disanja uvucite duboko stomak. Posle 5 7 sekundi duboko udahnite, opruite se ponovo na lea i odmorite se.

3 x Terapeutsko dejstvo: Usled pritiska na itav abdomen, trbuh

dobija direktnu masau, a poto dolazi i do jakog uvlaenja trbuha, dobija jo jednu, indirektnu masau. Ovom vebom poveavamo stepen svoje unutarnje otpornosti i poveanom probavnom temperaturom eliminiemo svaki zastoj u elucu, jetri i, naroito, u crevima. U sluajevima prekomernog luenja eludane kiseline, kamena u ui i bubrezima primenjuje se ova veba sa velikim uspehom. Njeno psihiko dejstvo se ispoljava u poveanoj moi introspekcije i izuzetnoj snazi koncentracije.

264

50. Trataka

Sedite sa prekrtenim nogama i fiksirajte pogledom neku malu taku na zidu pred Vama. Stalno otvorenih oiju, sa svakim udisajem crpite, odnosno usmeravajte ivotnu silu direktno u oi. Tek kada Vas oi zapeku, zatvorite ih na trenutak, pa ponovo nastavite vebu. Nastojte da Vam oi budu otvorene dokle moete izdrati bez treptanja. Sa malo vebe uspeete drati stalno otvorene oi, bez treptanja, i do 5 minuta.

Tcrapeutsko dejstvo: Pravilnim, svesnim disanjem usmerava se prana (ivotna sila) u oi putem nerava koji ih vitaliziraju. Krv, bogata kiseonikom, cirkulie kroz arterije od centra prema periferiji i otstranjuje toksine. Pomou ove vebe dolazi najbre do rege-neracije oiju. Zato ona deluje, prema iskustvima jogija, unitava-jue na sva ona oboljenja. Ova veba, pored toga, poveava i nau mo introspekcije, kao i nau sigurnost i samopouzdanje.

51. Trikonasana Varijanta (a) Stojte uspravno sa sastavljenim stopalima. Udahnite dubo

ko. Izdiui sagnitc se napred, sa jako izdignutom glavom, i vrhovima prstiju dodirnite pod. Ostanite u tom poloaju nekoliko sekundi, ne diui. Duboko udiui uspravite se i onda izdahnite. Stojte uspravno i odmorite se. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Snaan krvotok u kukovima i leima otstranjuje eventualna tetna taloenja, kao i naslage masti. Psihiko delovanje ove vebe ogleda se u poveanju samostalnosti i neposrednosti.

(b) U raskoranom stavu, stojei uspravno i udiui duboko, podignite ruke do visine ramena, sa dlanovima okrenutim nagore. Pri izdisaju, desnom akom dodirnite levo stopalo i istovremeno okrenite gornji deo tela jako u levu stranu. Udiui ponovo se uspravite, sa podignutim, opruenim rukama. Izdiui sada dotaknite levom akom desno stopalo, a gornji deo tela okrenite u desnu stranu. Udiui ponovo se uspravite sa opruenim, podignutim rukama, izdiite i opustite ruke pored tela sa dlanovima na dole. 3 X

265

(c) U raskoranom stavu, stojei uspravno izdiite i povijajui se desnom akom dotaknite levo stopalo. Levo koleno jako savite, a levu ruku opruite preko glave, paralelno sa podom. Posle 5 sekundi, udiui uspravite se sa ispruenim podignutim rukama, a sa izdisajem levom akom dotaknite desno stopalo, desno koleno je jako savijeno, a desnu ruku opruite preko glave, paralelno sa tlom. Nakon 5 sekundi, duboko udiui, uspravite se sa oprue-nim, podignutim rukama i pri izdisanju spustite ruke i odmorite se.

3 x Terapeutsko dejstvo: Ova veba omoguuje bono gibanje

kime, u kojem se naizmenino zateu i oputaju boni miii trupa. Trup se zatee i na levu i na desnu stranu, a u savijanju uestvuju svi leni miii, koji dre prljenove kime. Boni miii i kima napajaju se ivotnom snagom. Prljenovi su izloeni bonim pritiscima i istezanju. Na taj nain, kima stie potrebnu gipkost i dolazi u pravilan odnos sa kostima kukova i miinim sistemom. Ubrzava se potpuno ozdravljenje posle zaraznih obolenja, s obzirom da su toksini, pritajeni u organizmu, podvrgnuti procesu raspadanja. Mnoge latentne infekcije otstranjuju se iz organizma.

52. Uddijana-Bandha u unju U unju udahnite duboko i posle snanog izdisaja jako uvu-

cite trbuh. Zadrite dah 7 10 sekundi, a onda duboko udahnite i odmorite se. 3 x

53. Uddijana-Bandha Varijanta Stojite uspravno u raskoranom stavu. Udahnite duboko. Po

sle snanog izdisaja, jako uvucite stomak i opruite ruke koso iznad glave tako, da ruke i noge formiraju slovo ,,X". Udahnite duboko, izdahnite i ruke spreda opustite niz telo, a zatim se odmorite.

3 x Terapeutsko dejstvo: Zahvaljujui snanom uvlaenju dija

fragme, ovom vebom se obezbeuje izvanredna indirektna masaa organa trbune duplje. U sluajevima sputenog eluca, bubrega

266

i, kod ena, materice, postignuti su ovom vebom najbolji rezultati. Potstie pretvaranje ili sublimaciju seksualne energije. Veba se preporuuje i deacima i mladiima sa estim ejakulacijama. Odlina je i za uklanjanje naslaga masti na trbuhu i kukovima. Poboljava probavu.

54. Urdva-Pasimotanasana

U sedeem poloaju, sa privuenim kolenima, obuhvatite akama glenjeve i opruite noge okomito u vis. Pri izdisanju, drei noge, okomito, dotaknite elom opruena kolena. Nakon 5 sekundi odmorite se sa ponovo privuenim kolenima. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Ogroman pritisak u predelu trbuha istiskuje veliku koliinu krvi iz unutarnjih organa. Kada se telo vrati u stav mirovanja, krv bogata kiseonikom naglo pokulja kroz velike krvne sudove, nazvane arcus aortae (luk aorte) i aorta abdominalis (trbuna aorta). eludac, jetra, slezina, bubrezi i creva regeneriu se i jaaju. Sve smetnje i obolenja ovih organa nestaju. Ova veba se naroito preporuuje dijabetiarima. Ovladava se funkcijom pankreasa (guterae).

55. Ustrasana stav kamile

Sedite na petama sa sastavljenim stopalima. Drei none lanke akama, podignite krsta i kukove to vie moete. Ostanite u ovom poloaju 5 10 sekundi, duboko diui. Sedei na petama, nagnite se napred, poloite elo na pesnice i odmorite se. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Odlina veba protiv naslaga masti na stomaku i kukovima. Potstie se oksidacija u organizmu i time dolazi do zdrave probave.

56. Uttha-Danusirasana

U stojeem stavu sa sastavljenim stopalima duboko udahnite. Dok uzdiete podignite opruenu desnu nogu i, jo uvek izdiui, sagnite se napred da bi uhvatili lanak na nozi. Nastojte elom dodirnuti desno koleno. Zatim udahnite dok sputate desnu nogu i uspravite se. Tokom izdisaja ponovite vebu sa levom nogom. Odmorite se malo, diui polako i duboko. 3 x

267

Terapeutsko dejstvo: Jaa sve miie lea i nogu. Razvija samopouzdanje i sigurnost.

57. Vadrasana stav dijamanta Sedei na petama nagnite se unazad i poloite laktove na tlo

iza lea. Obuhvatite kukove akama i podignite ih to vie moete. Istovremeno zabacite glavu unazad i dotaknite pod. Diite ravno-merno. Posle izvesnog vremena, nagnite se napred i odmorite se, podboivi elo pesnicama. Sa malo vebe uspeete podii stomak i kukove tako, da formiraju most. Kada Vam to uspe, pokuajte poloiti ake na gornji deo bedara. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Kao to i samo ime kae, ova veba daje naem telu gipku vrstinu jednog dijamanta. U donjem delu tela krvotok je ogranien, ali je zato utoliko jai u organima trbune duplje, u grudnom kou, u titastoj lezdi, u licu i u mozgu. Odlina veba za disajne i srane tegobe. Zamor u oima i mozgu brzo prestaje. Poboljava vid.

58. Vadroli-Mudra

U sedeem stavu sa privuenim kolenima postavite dlanove ispred sebe i pored tela na pod. Ravnomerno diui podignite opruene noge. Posle dvadesetak sekundi, ponovo privucite kolena i odmorite se poloivi ake i elo na kolena. 3 x

Terapeutsko dejstvo: Ovom vebom razvijamo snagu volje, izdrljivost i odlunost, a istovremeno poveavamo svoju otpornost.

59. Vakrasana Varijanta U sedeem stavu sa iroko rairenim nogama udahnite dubo

ko, opruajui ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Pri izdisaju polako okrenite gornji deo tela nadesno. Udiui gornji deo tela polako vratite u sredinu, izdiui okrenite ga nalevo, a udiui ponovo ga vratite u sredinu, izdahnite i odmorite se sa dlanovima na kolenima. 3 X

268

Terapeutsko dejstvo: Vani nervni centri u kimi pune se ivotnom silom, ime otstranjujemo umor i nervozu.

60. Vebe stomaka i nonih miia

Sledee vebe su veoma korisne za jaanje trbuha, koji je esto suvie zapostavljen, karlice, krsta i kukova:

(a) Leei oprueni na leima, duboko udahnite. Dok izdiete uspravite se u sedei poloaj i podignite opruenu desnu nogu okomito u vis, drei akama noni lanak, i dodirujui elom koleno. Udiui lezite ponovo na lea, a pri izdisaju ponovo se uspravite u sedei poloaj i podignite okomito levu nogu, dodirujui elom le-vo koleno. Udiui lezite na lea i odmorite se. 3 x

(b) U sedecm poloaju, sa rairenim nogama i dlanovima na podu iza lea. Tokom udisanja podignite krsta i kukove to vie moete, ali vrlo polako i oprezno. Pri izdisaju polako se vratite na pod i lezite oprueni na leima. Odmorite se uz duboko trbuno disanje. 3 x

(d) Ponovo u kleeem stavu, sa akama na podu, dok udiete podignite desnu nogu unazad, a isto tako i glavu. Pri izdisaju privucite desno koleno do ela. Udiui ponovo podignite desnu nogu unazad, a

269

(c) U kleeem stavu, sa akama na podu, ne pokreui telo ni napred ni nazad, udahnite, sputajui krsta nadole dok ne postanu ugnuta, a istovremeno podiui glavu. Kod izdisaja, snano uvuci-te trbuh, krsta podignite, a glavu spustite. Ovo ponovite 4 5 puta uzastopno. Sedei na petama, nagnite se napred i podboite elo pesnicama, koje ste stavili jednu na drugu. 3 X

kod izdisaja spustite koleno na pod. Isto uradite i sa levom nogom. Ponovite vebu i vratite se u poetni stav, a zatim u ve opisani stav odmaranja. 3 x

(e) Odlina veba za sve zglobove u telu. Za oputenu kou na kukovima i za uklanjanje naslaga masti na stomaku ova veba je veoma korisna. U kleeem stavu sa akama na podu udahnite duboko. Pri izdisaju provucite desnu nogu izmeu ruku tako, da je potpuno opruite ispred sebe. elom dotaknite desno koleno i udi-ui vratite desnu nogu u poetni stav, a pri izdisaju provucite levu nogu ispred sebe i elom dodirnite levo koleno. Udiui vratite levu nogu u poetni stav, a kod izdisaja nagnite se napred i odmorite se.

(f) U stojeem stavu, sa jako rairenim nogama, tokom izdisaja nagnite se napred dok dlanovima, laktovima i elom ne dotakne-te tlo. Ostanite diui u ovom poloaju 5 10 sekundi. Zatim se uspravite i sastavite stopala. 3 x

(g) Ovo je odlina veba za jaanje kimenog stuba i za poremeaje i bolove u krstima. U stojeem stavu, sa sastavljenim stopalima, tokom udisaja opruiti ruke iznad glave, a pri izdisaju nagnuti se gornjim delom tela napred i opruiti se tako, da gornji deo tela i ruke budu paralelne sa podom; pri tome se zadnjica malo pomera unazad. Udiui ponovo se uspravite, a izdiui opet se napred nagnite i sve ovo ponovite 3 5 puta uzastopno, a onda se odmorite.

61. Vebe stopala

Oni, koji se bave ovim intenzivnim treningom Hatha Joge, treba da upranjavaju svakodnevno vebe stopala nekoliko minuta dnevno, svejedno u koje doba dana.

Hodajte po sobi, samo na vrhovima prstiju, otprilike jedan minut. Zatim koraajte normalno, tj. stavljajui prvo petu, pa taban i na kraju prste na pod.

270

Posle jednog minuta hodajte samo na petama, sa ukruenim kolenima i podignutim nonim prstima. Posle jednog minuta koraajte opet normalno, tj. stupajui prvo petom, pa tabanom i najzad prstima na pod.

Onda hodajte na ivicama tabana ukruenih kolena. Posle 20 do 30 koraka ponovo hodajte normalno. Zatim hodajte sa luno savijenim stopalima, odnosno dotiite tlo samo petom i nonim palcem, ukrutivi kolena. Tabani treba da budu jako savijeni u luku, kako bih ispod njih bio otvor kroz koji moe proi, recimo, jedna trenja.

Terapeutsko dejstvo: Ove vebe stopala koriguju ravne tabane, rairena stopala i sputena stopala, ali se moraju svakodnevno upranjavati.

62. Vebe za jaanje kime (a) U sedeem poloaju sa privuenim kolenima poloite dla

nove na pod iza lea. Onda podignite kukove to vie moete i polako hodajte na sve etiri (stopala napred!), nainivi deset koraka, a zatim deset koraka nazad. Posle kraeg odmora sa dubokim disanjem, ponovite vebu.

Terapeutsko dejstvo: Telo ivi kada ga njegova psiha proima ivotom." Ovo kretanje na sve etiri vitalizira lea i svaki pojedini mii. Rezultat je usmeravanje svesti u sve delove lea, ruku, nogu i grudi. Telo postaje neverovatno gipko, proeto sveu i uvek relaksirano.

(b) Jedna varijanta iste vebe sastoji se u tome, da se nagnete napred, poloite dlanove na pod i na sve etiri hodate po sobi, po mogustvu sa ukruenim kolenima.

63. Viparita-Karani Varijanta Leei na leima podignite noge u vis, a kukove pridravajte

akama. Diite ravnomerno. Zatim polako opruite telo sve dok Vam se cela teina ne prenese na ramena, a kolena uhvatite akama. Ostanite u ovom poloaju oko jedan minut, a onda se odmorite leei na leima i diui relaksirano. 3 X

Terapeutsko dejstvo: Smiruje i jaa tiroidnu lezdu. Brzo osveava modane nervne elije. Odlina veba za proirene vene.

271

64. Vrikasana stav drveta

Stanite uspravno. Levo stopalo postavite na desno bedro ili koleno. Ispruite ruke iznad glave sa sklopljenim dlanovima. Rav-nomerno diite. Posle trideset sekundi izvrite promenu, tj. desno stopalo stavite na levo bedro. 3 x

65. Vrikasana Varijanta Sedei na petama poloite dlanove na tlo pored kolena. Stavi

te glavu na neki mekan jastuk ispred sebe i opruite kolena. Podignite noge, jednu za drugom, u vis tako da doete u stoj na glavi. Diite ravnomerno. Posle 30 sekundi vratite se u sedei poloaj na petama. Nagnite se napred i odmorite se sa elom na pesnicama.

3 x Osobe sa oteenjem kime ne smeju ni u kom sluaju upra-

njavati ovu vebu. Terapeutsko dejstvo: Ovo je veba za jaanje kimenog stuba.

Ima osvcavajue delovanje na mozak. Poveava oseaj ravnotee, kako fizike, tako i psihike.

Terapeutsko dejstvo: Odlina veba za fiziku i psihiku ravnoteu, koja razvija i nau mo koncentracije.

3 . M E D I T A C I J A Odravajte stanje smirenosti u svim svojim poduhvatima: smi

rena osoba moe sve postii. ivot nam moe biti lepi, ako svojim uzburkanim oseanjima budemo gospodari, a ne njihovi robovi. Tek kada stavimo pod svoju kontrolu sile koje se rasipaju, postajemo svesni stvaralakih snaga, koje su nam na raspolaganju, kao i potencijalne moi koju posedujemo. Jake osobe ne znaju za strah. Uivajui atribute snage i ne znajui za strah, one mogu delati i i-veti na ovom svetu prema svojim eljama.

Ovakvo stanje se lako postie upranjavanjem meditacije. Ponite i zavrite dan meditacijom, posveujui 10 15 minuta dnevno ovoj navici okretanja svog uma svojoj unutranjosti, a kasnije e to trajati i po itav dan, omoguavajui Vam da razlikujete i najmanje pojedinosti u svim stvarima.

Upravo kao to telu dajemo hranu, tako i potsvesti treba da obezbeujemo dobre utiske. itajte uenja Buddhe, Ramakrine, Vivekanande, Ramana Mahari-a itd. Vremenom e ova navika stvoriti atmosferu mira i istote oko Vas, bilo gde se nalazili.

KAKO TREBA MEDITIRATI

Sedite na pod, na neki jastuk, sa prekrtenirh nogama, ili na petama na nekoj prostirci, ili, ako Vam je tako neudobno, na nekoj stolici. Opustite ramena, ali ispravite kimu. Dlanove poloite na kolena. Odravajte normalni ritam disanja. BUDITE STANJE SAVRENOG MIRA. Okrenite svoj um svojoj unutranjosti i izjednaite se sa samim SOBOM. Ponavljajte u mislima: Ja nisam telo, niti um, niti oseanja. Ja nisam ni vid, ni govor, ni sluh, ni ukus. Ja nisam pet ula. Telo je spoljni omota VLASTITOG JA koje je isto i savreno. Ja sam beskrajna, negoraniena, veita bit. Ja sam uvek slobodni, ja sam veno prisutni. JA SAM KOJI JESAM."

273

Ponavljanje ovih misli omoguie Vam da nauite svoj um da Vas slua. Ako ne zauzdate svoj um, ula e Vas pobediti. Ove misli su vane samo u poetku, jer, kasnije, izgraeni um sledie pravi put. Pomou introspekcije um stie postojanost. Sposobnost razlikovanja nastaje, kada ste u stanju jasno videti razliku izmeu bitnog i nebitnog, istine i neistine, vrline i poroka itd.

U sukobu izmeu glave i srca izaberi srce," kae Vivekanan-da. Meditacija je jedini nain sticanja moi razlikovanja. Ova svakodnevna navika omoguie Vam da razlikujete to je bitno. A onaj, koji je doao do istine, naao je mir i sreu.

Meditacija e, vremenom, postati Vae normalno stanje, ak i tokom rada. Iako ivimo u ovom svetu i izvravamo svoje dunosti, duh e nam uvek biti smiren. Tako e rad i mudrost biti isto.

274

4 . Z A S V A K U S E D M I C U V E B A N J A P O J E D N A M I S A O V O D I L J A Z A

M E D I T I R A N J E

Neka se u Vaem mozgu formiraju smele i neustraive misli, i neka svaki dah koji udahnete, svaka re koju izgovorite, kao i sva Vaa dela, budu proeta ovim mislima. To je nain da se pretvori slabost u snagu, ropstvo u slobodu i smrtonosno u ivotvorno.

-S. J.

Ne treba mnogo obraati panje na prianja ljudi. Nikada se u ivotu nee postii neto veliko, ako se mora brinuti o njihovoj po-hvali ili osudi.

Vivekananda

275

Ne elim uitelja koji e na mene uticati. elim uitelja, koji e me nauiti, da ne dozvolim da se na mene utie.

s. J. Samo je najmlaim poetnicima potrebno posebno slobodno

vreme za njihove meditacije. Napredniji uenici postepeno doivljavaju sve vei oseaj sree, bilo da rade ili ne. Dok im ruke vred-no rade u zajednici, glave im ostaju trezvene u povuenosti.

Ramana Mahari

276

Nae pravo Ja

Nae pravo Ja je jedinstveno. Nepokretno, ono je bre od misli. ula ga ne mogu dostii, jer je uvek ispred njih. Stojei mirno prestie sve to se kree. Bez naeg Ja nema ivota.

Neznalica misli da se nae Ja kree, ali ono se ne kree. Neznalici ono izgleda veoma udaljeno, ali ono je blizu. Ono je u svemu, a ipak je. izvan svega.

Ko vidi sva bia u Sebi i samog Sebe u svim biima, taj vie ne mrzi.

Prosvetljenost znai: nai vlastito Ja u celom univerzumu. Ko vidi svuda jedinstvo pobedio je zabludu i zabrinutost.

Nae pravo Ja je sveprisutno, blistajue, bez tela, bez kostiju, bez mesa, savreno, isto i nedirnuto zlom. Ono je vidovnjak, mislilac, Jedino, najvie na svetu, koje bitie iz samog sebe i otkad je venosti stvara svet.

O Sunce, lice istine zastrto je tvojim zlatnim diskom. Ukloni ga, kako bih ja, koji traim istinu, mogao videti svu krasotu istine.

Ti, koje uva, bdi i vlada nebom i zemljom O, blistavo Sunce, koje si izvor ivota za sva stvorenja zastri svoju svetlost i skupi svoje zrake! Neka me tvoj divni oblik pogleda kroz svoju milost. Sutina, koja poiva u tebi, to sam ja. Tajnu besmrtnosti do-kuuje samo onaj koji je ista srca, kada, utonuo u najdublju meditaciju, spozna: vlastito Ja u meni i Brahman (Apsolutno) izvan su jedno. Biti jedno sa univerzumom, to je besmrtnost!

Najlepe Upaniade

277

Ako nosi u sebi misli zlobe, mrnje ili gneva, njihova razorna snaga deluje na tvoje sopstveno telo i na tvoj sopstveni duh. Neopisivo je zlo koje e ti priiniti. Jogiji kau, da je misao najvea sila u telu. Ona je snanija od svake fizike sile, vea nego sama re, jer ona pretstavlja jednu transcedentalnu snagu koja proima itav svemir. Dobre misli, ma kako nevane izgledale, neizbeno e proizvesti svoje dobro dejstvo. Budite hrabri i znajte, da Vi sami krojite svoju sudbinu. Bavite se zdravim mislima, iznosite uzviene misli, onakve kakve biste eleli videti kako se ostvaruju na delotvor-noj ravni. Sa neto malo istrajnosti uskoro ete ovladati svojim mislima, koje e Vam onda pomagati, umesto da Vam odmau. Ume-sto da sejete neodgovorne misli, koje ne truju samo Va sopstveni ivot, nego i ivot onih oko Vas, zagospodarite svojim mislima i budite svesni moi koju posedujete. Tada ete shvatiti istinitost Vi-vekanandinih rei: Ako je materija mona, onda je misao sve-mona.

S. J.

Nemojte nikome prebacivati njegove nedostatke", govorio je, na uitelj, zar ne vidite, koliko se i sam trudi da napreduje, ma koliko to malo bilo?" S.J.

278

Sauvati mir pretstavlja najvee ispoljavanje snage; biti aktivan to je lako. Popusti uzde i konji e odjuriti sa tobom. To sva-ko moe, ali jak je onaj, koji moe zaustaviti zahuktale konje. ta zahteva veu snagu poputanje ili obuzdavanje? Ko je smiren, ne znai da je tup. Smirena osoba gospodari svojim duhovnim sna-gama. Aktivnost ispoljava samo neznatnu, a mir, naprotiv, nad-monu snagu.

Vivekananda

Da, moji su dani izbrojani i JA sam ih izbrojao kroz svoje elje, odluke i dela. A kada se ovi sivi, pusti dani priblie svome kraju, smejau se snovima, koje sam snivao; a onda u zalupiti za sobom ova zemaljska vrata i otpoeti svoj let u beskonano.

S. J.

280

Svaki deo je kao celina; sve izvire iz celine, iz zajednike sveprisutne sutine.

Uzdignimo se na viu ravan; ako poznajemo svoju univerzalnu prirodu, onda sa savrenim mirom posmatramo itavu panoramu ovog sveta.

Vivekananda

281

Jedan vatreni pristalica Maharija bio je uzbuen, zato to je neko u gradu s nipodatavanjem govorio o njegovom uitelju, a on mu nije uzvratio pravom merom. Upitao je uitelja, kakva je ka-zna za ovaj propust.

M: Strpljenje, to vie strpljenja! Trpeljivost i to vie trpelji-vosti.

Sri Ramana Mahari

282

Da li znate kako vidim bit univerzuma? Vidim je kao celinu, kao sve. Ljudi i ostala bia izgledaju mi kao uplja tela, koja pokreu svoje glave i udove, ali njihova sadrina je ova bit.

Ramakrina

Ako imamo tri najvea nebeska dara": ljudsko telo, arku elju da budemo slobodni i pomo nekoga, koji je taj cilj postigao i moe nam pokazati put, onda je nae osloboenje sigurno.

Vivekananda

283

Prvo to treba da ujete to je vae Ja." Sluajte dan i no da ste Vi to JA. Ponavljajte to sebi danju i nou, sve dok Vam ne ue u krv, dok ga ne osetite u svakoj kapi svoje krvi, dok ne postane Vaa kost i meso. Neka Vae telo prome ova jedina ideja: Ja sam apsolutno isto, sveznajue, svemogue, veito blistavo JA, koje se ne raa i ne umire." Sva Vaa dela e se uveliati, preobraziti, oplemeniti samom snagom ove misli. Ako je materija mona, onda je misao svemona.

Vivekananda

Ono, to je beskrajno, je prava srea; nema sree u konanom; samo beskonano je srea. Prema tome treba teiti da se spozna samo beskonano.

Upaniade

284

Nema oskudice, nema bede koju ne bi mogao otkloniti sveu o snazi duha u sebi. Veruj u ove rei i bie svemoan.

Vivekananda

Zaista ivimo sretno kada ne mrzimo one, koji nas mrze! Me-u ljudima koji nas mrze mi boravimo slobodni od mrnje!

Dobri ljudi se vide izdaleka, kao snene planine; zli ljudi se ne vide kao strele odapete u noi.

Ko dri pod uzdom rastui gnev, poput trkakih kola, njega ja nazivam pravim vozaem; ostali samo pridravaju uzde.

Budha

285

Budi uveren, ako slui Istini, uprkos iskuenjima da je se odrekne, da e stei neizmernu snagu, pred kojom se ljudi nee usuditi da u tvom prisustvu kau stvari, za koje smatra da nisu istinite. Ako bude strogo sluio Istini tokom etrnaest godina, a da od nje ne otstupi, ljudi e biti ubeeni u ono, to im ti bude re-

kao. Tako e uiniti najvee dobro masama, raskinue im okove i pomoi celom narodu.

Vivekananda

286

ovek! Kakva mona misao! Iz beskonanosti izbaen Da nadgleda igru ivota i smrti; Da stvara sudbine I kovitla usude u beskraju 1 smeje se kada se raspu zraci izlazeeg sunca Bacajui njihov pepeo na obale Nekih zaboravljenih svetova.

S. J.

287

Unesite puno svetlosti u svet! Svetlosti, donesite svetlosti! Sve-tlost treba da obasja svakoga! Zadatak nee biti ispunjen, sve dok svi ne dospeju do sree. Donesite svetlost siromanima i donesite jo vie svetlosti bogatima, jer je njima potrebnija. Donesite svetlost neznalicama i jo vie svetlosti obrazovanima, jer je ogromna tatina obrazovanja naega vremena. Zato donesite svetlost svima.

Vivekanada

Kao to tama bei od svetlosti, tako i najopasnije greke bee od oveka koji zrai ljubavlju.

Tiruvalluvar

288

Prokri sam svoj sopstveni put I odvano koraaj dobro odmerenim korakom. Nesalomivom voljom pretvori u dela Zahteve svog jedinog voe, Svog vrhovnog zakona, svog vlastitog Ja.

S. J.

289

Razgovori sa Sri Ramana Maharijem Pitanje: ta je najbolje to mogu uraditi za obezbeenje

budunosti? Mahari: Vodi rauna o sadanjosti, pa e se budunost sama

o sebi brinuti. Pitanje: ta je zabluda? Mahari: Ko je u zabludi? Utvrdite to i nestae zablude.

Ljudi uvek hoe da znaju ta je zabluda, Maja, obmana, a ne proveravaju, ko je u zabludi. *

Kakav si ti, takav je i svet. Ako ne razume sebe, kakva je korist od nastojanja da razume svet? Ovo je pitanje, koje tragaoci za istinom ne treba da razmatraju. Ljudi rasipaju snagu, lupajui glavu nad takvim pitanjima. Prvo, nai istinu o sebi, pa e biti u boljem poloaju da shvati istinu o svetu, iji si i ti jedan deo.

*

Ne treba zapostaviti rad u ivotu. Ako elite meditirati jedan ili dva asa dnevno, moete posle nastaviti sa ispunjavanjem svojih dunosti. Kada meditirate na pravilan nain, onda izazvana umna strujanja nastavie svoj tok i usred vaeg rada. To je kao da postoje dva naina, da se izrazi ista misao; pravac, koji ste uzeli u meditaciji, odrazie se na vaim delima. Kako budete napredovali uvi-deete, da se va stav prema ljudima, dogaajima i predmetima postepeno menja. Vaa dela e, sama po sebi, teiti da slede vae meditacije.

290

Vi ste zaista sretni! Pribliavate se svom cilju. Kroz Vas i Va narataj je postao prosveen, jer teite da se oslobodite ropstva neznanja i postignete savrenu sreu.

O, mudrae, znaj da je oveku potrebno osloboenje od strasti i mo razlikovanja istine od neistine, kao to su ptici potrebna njena oba krila. Bez njih ovek ne moe nikada dostii najvii grozd iz kojeg tee nektar slobode.

Sankaracharya

ovek, koji je sebe potpuno prosvetio, postigao je vie od itavog niza propovednika. Re snage dolazi iz istote i utanja.

Vivekandnda

291

Da li znate pravo znaenje reci Buddha? Ona znai, da stalnim razmiljanjem o svesti ovek i sam postaje svestan.

Ramakrina

Najvei od svih ljudi koristi svoje srce kao ogledalo. On ne trai stvari, niti im ide ususret; on ih odrava, ali ne zadrava njihovu sliku. Zato moe savladati svet, a da ne bude ranjen. Nije rob svoje slave; ne kuje planove; ne bavi se trgovinom; on je gospodar zna-nja. Obraa panju i na najmanje stvari, a ipak je neiscrpan i boravi u dubini svoga Ja. Do kraja prima sve to mu ivot prui, a ipak je kao da nema nita. Ostaje skroman.

Duang Dzi

Duh koji je ispunjen istinom mora usmeriti svoje delanje krajnjem cilju.

Mahatma Gandhi

Nita od onoga, to uinimo, ne raspline se u venosti. Sve sazri u svoje vreme i donese plod u odreenom trenutku.

Patnja je najomraeniji uitelj, koji nas u asovima samoe ui onome, to nam je potrebno.

S. J.

Osoba koja prima poklone duhovno je pod uticajem darodav-ca i tako postaje lako povodljiva. Primanje poklona znai gubljenje nae duhovne nezavisnosti i zapadanje u ropstvo. Stoga, ne primajte poklone.

Vivekananda

oveka oblikuju okolnosti, a upravo je on taj koji ih uzrokuje. S. J.

295

Otac je imao dva sina. Kada su dovoljno bili odrasli, primljeni su u krug brahmaarja (uenika Veda) i povereni brizi jednog uitelja, da bi izuavali Vede.

Posle due otsustnosti vratili su se kui, poto su zavrili studije. Tada ih otac upita, da li su itali Vedante. Kad su mu odgovorili potvrdno, zapitao ih je: ta je Brahman?"

Stariji, koji je citirao Vede i druge filozofske spise, odgovori: O, oe, to se ne moe shvatiti pomou izgovorene rei ili snagom razuma. O, to je tako i ovako. Ja znam sve o tome." I onda poe da navodi tekstove iz Veda.

Otac mu ree: Vidim da si spoznao ta je Brahman! Moe se vratiti svom radu." Onda postavi mlaem sinu isto pitanje; ali mladi je sedeo kao da je zanemeo. Nije izgovorio ni jednu re, niti je inio i najmanji pokuaj da neto kae.

Tada progovori otac: Nita se ne moe rei o Apsolutnom i Bezuslovnom! im progovori o tome, ve odreuje Beskonano pojmovima konanog, Apsolutno pojmovima relativnog, Bezu-slovno pojmovima uslovnog. Tvoje utanje govori reitije od navoenja stotina stihova i pozivanja na stotine autoriteta.

Ramakrina

296

Dok je neki ovek pecao ribu pored ribnjaka, naie jedan avadhuta (putujui kaluer) i zapita: Brate, koji put vodi do tog i log mesta?" Upravo tada plovak pokaza, da riba poe oprezno da grize. Zato ovek ne odgovori, ve se sav predade pecanju. Kada je upecao ribu, okrete se i ree: ta rekoste, potovani?" Kaluer mu se pokloni i ree: Potovani, budite moj guru (uitelj). Kada utonem u razmiljanje o najvioj Sutini, dozvolite da sledim Va primer i ne obraam ni na ta panju, sve dok ne okonam svoju meditaciju!"

Ramakrina

297

Zaroni u samoga sebe i donesi Upaniade iz samoga Sebe. Ti si najvea knjiga, koja je ikada postojala i koja e ikada postojati, beskonana riznica svega to jeste. Sva spoljna poduavanja su uzaludna, sve dok se unutarnji uitelj ne probudi. Moraju dovesti do otvaranja knjige sopstvenog srca, da bi imala vrednosti.

Vivekananda

298

I neka te ponese pesma moja, voljeno moje, u zemlju snova mojih, u beskraju.

I poleti nevidljivim krilima noi od zvezde ka zvezdi.

Naputajui zagrljaj sna kroz mnoge svetove brodi,

Da bi se u zlatnom odsjaju zore vratio opet domu svome

Gde te netaknuta lepota jutra eka, da ti oi otvori, voljeno moje.

S. J.

299

ivot je rast i napredak. Cilj ovekovog ivota je ispoljiti savrenstvo, koje u sebi nosimo. Ispoljavanje nae neograniene i univerzalne prirode je velika borba ivota.

Patnju treba uvek posmatrati u pozitivnom svetlu, jer bez nje nema napretka. Na patnju treba gledati kao na svoje tekoe napretka.

S. J.

Kada je telo mirno, moe da govori tvoje Ja. E. Hoj

300

Aktivnost, od koje se pravilno uzdrimo, donosi slobodu. Aktivnost, koju pravilno ostvarimo, donosi slobodu. I jedno i drugo je bolje od izbegavanja aktivnosti.

Bhagavad Gita

Rastereti svoj brod od strasti i mrnje, o mornaru, i zaplovie lako prema slobodi.

E. Hoj

301

Tvoja sopstvena volja je jedino, to odgovara na tvoje molitve; meutim, pojedincu se pojavljuje preruena u obliku raznih religioznih koncepcija. Moemo je nazvati Buddha, Isus, Krina, Jehova, Alah, Agni, ali ona je uvek nae pravo Ja.

Vivekanada

Kako je to neizmerna srea napredovati i moi se razvijati prema savrenstvu! Vrati se u mislima u svoju prolost i uporedi je sa svojom sadanjou, pa e shvatiti dugi proces razvoja kroz koji si proao. Nae celokupno, pravo znanje poiva samo na naem sops-tvenom iskustvu. Samo unutranji napredak ini oveka sretnim.

S. J.

302

Uenik: Kako mogu ovladati svojim umom? Mahari: Kada. spozna samoga Sebe, onda nema uma kojim

treba ovladati. Postoji samo posmatranje. Sri Ramana Mahari

Snaga jedne nacije ne poiva u njenoj armiji, nego u njenim visokomoralnim ljudima. Nekolicina takvih je dovoljna, da snagom svog primera probudi prave moralne snage jednog naroda. Uostalom, postoji li vea snaga od pravog morala i karaktera?

S. J.

Nije ljubav slepa, ve strast. Ljude oslepe ulne elje. Prava ljubav oslobaa od poude i moralnog slepila.

S. J.

303

Krina igra na petoglavoj zmiji. Pet ula pod vladavinom duha Potuj oboje: i duh i materijalni oblik; inherentu misao isto

tako, kao i vidljivi simbol. Sri Ramakrina

U sreditu svake postojee religije stoji po jedan veliki uitelj, koji propoveda svoju istinu, a mase ga slede. Bez uitelja raspada se zgrada religije. Vede su jedine svete nauke, koje se ne zasnivaju na nekoj odreenoj linosti ili spisima, nego oveka stavljaju u sredite evolucije i uzdiu ga do njegove najvie granice do savrenstva. Njihovi zakoni su sveobuhvatni i upravljaju ovekovim unutranjim razvitkom. Vede otkrivaju oveku njegovo najskrivenije bie bez obzira kojoj veri pripadao i pomau mu da ostvari svoj cilj. Stoga se one smatraju za univerzalnu religiju-filozofiju, koja uzdie oveka u okviru njegovog posebnog uverenja.

S. J.

304

Ko moe da svoje animalne snage pretvori u duhovne moi, taj sakuplja neizmernu energiju u sebi. Svaki napredak se zasniva na ovladavanju animalnim silama u nama. Popusti li ovim silama, nemilosrdno e te oboriti; a uspe li da ih pretvori u dohovne snage, onda e one preobraziti oveka u savreno bie.

S. J.

305

Ko je slep? Ko uiva u onome, to ne bi smeo initi. Ko je gluv? Ko ne slua spasonosne rei. Ko je nem? Ko u pravo vreme ne zna nita lepo da kae.

Indiske poslovice

Ako je neko ve uspeo da se rodi kao ljudsko bie, onda bi bila teta, da svoj ljudski ivot upropasti loim i besmislenim postupcima, a onda da zavri svoj bedni ivot smru.

Tagpo Lhadje Prava misao moe pokrenuti nebo i zemlju.

Kineska poslovica

306

Vrlina uzdrljivosti je od najvee vanosti za svakog. Samo onaj ne propada, koji poseduje ovu vrlinu.

Kada se slon pusti da ide slobodno, on pone da upa drvee i grmlje, ali im ga goni bocne badljem po glavi, on se umiri; isto tako i um, kad nije pod kontrolom, neobuzdano bludi u izobilju nekorisnih misli, ali se odmah umiri, kada ga ubode badalj prave moi razlikovanja dobra i zla.

Sri Ramakrina

307

Tvoj nain miljenja u oblasti duha treba da je isto tako racionalan, kao i u svakodnevnim stvarima. Praktini ivot zahteva racionalno miljenje. Duhovni ivot zahteva hiljadu puta vie racionalnog, preciznog i dobro zasnovanog miljenja.

S. J.

Meditacija je izvanredna pomo, jer to je jedina prilika kada zaista moemo pomoi sami sebi.

S. J.

308

ta je put do savrenstva? Istinoljubivost. Kako e ovek nai sreu? Pravilnim ponaanjem. ime mora ovladati da bi izbegao brigu? Svojim mislima. Kada je ovek voljen? Kada je bez tatine.

Mahabharata

309

Nae Ja ne samo da je najlake spoznati, nego izvan njega i nema nieg drugog da se spozna. Sve to je potrebno za ostvarenje i spoznaju samoga Sebe jeste biti miran. A ta je lake od toga?

Bhagavan Ramana Mahri

310

Pokuaj da shvati, da tvoje usavravanje tek onda poinje, Kuda li pone prepoznavati savrenstvo u oveku, kada shvati, da savrenstvo proima sve: prozirni kristal, nasmejani cvet, nemu i-votinju, misaonog oveka.

S. J.

Niko nije roen tako nisko, da ne bi mogao da se uzdie. Ko se uzdie dolazi iz dubine.

S. J.

311

Bezgranian moe postati talas samo kada se vrati u more; kao talas moe biti samo ogranien. A kada je postao more, moe nanovo postati talas, i to onoliko veliki, koliko eli. Prestani sebe izjednaavati sa lanim i znaj: ti si slobodan.

Vivekananda

312

Postoji jedna neistota koja prevazilazi sve neistote, a to je neznanje. O, mudri, odbaci tu neistotu i budi slobodan od svih neistota.

Dhammapada

Ko ne obraa panju na zle rei drugih, pobeuje sve. Mahabharata

313

Onaj koji vidi cilj ne moe izgubiti put. S. J.

314

Uenik: Da li samoa pomae vebanju? Mahari: ta podrazumevate pod samoom? Uenik: Biti daleko od drugih. Mahari: Kakvo je dobro u tome? To Vam govori samo strah

i nesigurnost. ak i u samoi postoji stalan strah od nametljivaca, da e Vam poremetiti mir. Uostalom,

kako se mogu misli bolje izbrisati u samoi? Ne moe li se to isto tako dobro uraditi i u Vaoj sadanjoj okolini?

Sri Ramana Mahari

315

Istinski produhovljena osoba je ona, koja ima nepokolebljivu veru u sebe i u stanju je da je realizuje ak i u svojim najjednostavnijim mislima i svakodnevnim poslovima.

S. J.

316

Uenik: Ja cenim svoju individualnost, ma kako ona, moda, bila nevana. Ne elim biti apsorbovan u to beskonano jedinstvo. Sama pomisao na to ispunjava me uasom. Vivekananda: Jednog dana pade vodena kap u okean. im je to prtmetila poe plakati i alostiti se kao ti sada. Neizmerni okean nasmeja se siunoj vodenoj kapljici. Ne mogu da shvatim zato plaes", zapita je on. Upravo kao to si se sjedinila sa mnom, tako si se sjedinila sa svojom braom i sestrama, ostalim vodenim ka-pljicama od kojih se i ja sastojim. 1 ti lino e postati okean. Kada zaeli da me napusti, uzdigni se u oblake pomou sunevog zraka. Odande moe ponovo sii, mala vodena kapljice, na radost edne zemlje."

317

Jadanavalkja i Maitreji

Pre vie hiljada godina iveo je jedan mudrac po imenu Ja-dnavalkja. Imao je dve ene, koje su se zvale Maitreji i Kaljani, obe veoma drage njegovom srcu. Kaljani je bila praktinog duha i zanimala se samo za obina zadovoljstva u ivotu. Vodila je brigu o kui i njena interesovanja nisu prelazila granice svakodnevnog ivljenja. Meutim, Maitreji je puno razmiljala o stvarima koje su se ticale unutranjeg ivota i volela je da sazna neto vie o istini.

Jednog dana mudrac pozva svoje obe ene k sebi i ree: Trajanje ivota na zemlji je kratko. Ve sam nauio sve to ovek mora znati o ivotu, ali ono, to moram znati o istini, moram jo da nauim. Dopustite mi da se povuem iz ovog ivota, da ne bih uzaludno proveo preostale godine svog ivota. Kao to san bledi, tako i ivot prolazi. Dozvolite mi da se povuem sa vaim blagoslovom. Kuu ostavljam vama dvema, zemlja ostaje vama na uivanje, stoka je vaa, kao i svo moje srebro i zlato."

Kaljam se dopao ovaj dogovor, ali Maitreji nije bila zadovoljna ovakvim razvojem stvari. Sa suzama u oima obrati se svome muu reima: Ovaj svet je zaista poput sna. Jer, ak i kad ima bogatstvo, moe li ovek stei slobodu? Za sva svoja blaga moe li ovek biti siguran u sreu? Usred mnogih zadovoljstava moe li se sa-kupiti znanje? A iz beskrajnog ciklusa ivota i smrti, moe li se oekivati osloboenje? Razagnaj moje sumnje, gospodaru moj, i po-mozi mi da vidim istinu. Ako je besmrtnost cilj ljudskog duha, ta treba da uradim sa kratkotrajnim zadovoljstvima ivota?"

O moja Maitreji, uvek si bila draga mome srcu, ali sada si mi draa nego ikad", ree Jadnavalkja. Doi, sedi pored mene i ja u te uiti istini. Istina se prvo uje, zatim vidi i, na kraju, ostvari. Pouj, pa e i ti spoznati istinu.

Da li zna, zato su nam drage stvari koje volimo na ovom svetu, moja Maitreji? Duh koji proima celokupno stvranje proima i stvari koje volimo; otuda nam je drag duh u stvarima koje volimo.

Nikada zbog mua ne voli ena mua, ve ga voli zbog Sebe u njemu, jer voli Sebe.

Nikada zbog ene ne voli mu enu, ve je voli zbog Sebe u njoj, jer on voli Sebe.

Nikada zbog deteta ne vole roditelji dete, ve vole Sebe u detetu.

318

Nikada zbog bogatstva ne volimo bogatstvo, nego zbog Sebe u bogatstvu, jer mi volimo Sebe. U svim stvarima, koje su stvorene, nae Ja je uroeno, otuda volimo Sebe u svekolikom stvaranju.

Kao to ogledalo odrava Sunce, tako i ova Zemlja i univerzum odravaju Sebe i zato mi volimo Sebe u svemu to je stvoreno. Slino tome volimo i pisanu re, jer to Ja je sadrano u njima i otuda mi volimo Sebe u pisanoj rei.

O, moja Maitreji, vidi Sebe u svim stvarima. Drvo je lepo zato to je bit lepa u drvetu. Planine su lepe zato to je bit lepa u planinama. Bit se mora prvo uti, zatim videti, a onda se o njoj moe meditirati. Upoznaj Sebe, pa e znati sve ostale. Znaj da je bit izvor celokupnog stvaranja. Ali bit se moe videti samo u svojim pojavama, jer sama bit je veita i ne zna ni poetka, ni kraja.

Upravo kao to se zvuk doboa ne moe rukama uhvatiti, ali ako nam je dobo u rukama, njegov zvuk se moe kontrolisati, tako isto i smisao ovog sveta se moe shvatiti samo kada spoznamo Sebe.

Kao to se dim iri u svim pravcima od upaljene vatre, tako i znanje u pisanoj rei proistie iz biti svih bia.

Kao to Sunce razliva svoje blistave zrake u svim pravcima, tako i svetlo istine izvire iz biti svih bia.

Kao to koa raspoznaje sve oseaje dodira, kao to nos razlikuje mirise, oi zapaaju sve oblike, a ui razlikuju zvuke, tako je i nae Ja riznica neizmernog mnotva raznih stvorenja na ovom sve-tu, kome se celokupni ivot vraa na kraju, kao to se kie vraaju u okean.

Kao to svetlost razgoni tamu kada se raspe, tako i bit ne zna za nesavrenstvo.

Poto je saoptio ova saznanja Maitreji, on ustade, oprosti se od svojih ena i ode.

319

oveku.koji rasipa svoje snage, nedostaje mir. ovek, koji je usredsreen, smiren je i jak, jer su mu snage udruene. Svakodnevno upranjavajte meditaciju. Ona e Vam razviti uspavane sposobnosti. Ako usredsredite svoje snage, moete izvriti svaki zadatak.

S. J.

320

Sloboda znai biti slobodan od zabluda. Vivekananda

Uenik: Koje je vreme tokom dana najbolje za meditaciju? Mahari: ta je vreme?

Ramana Mahari

321

Uenik: Ne mogu da vladam svojim umom. Ramakrina: Kako to? Postoji neto, to se zove Abhjasajo-

ga, a to znai Joga pomou upranjavanja. Upranjavajte redovno, pa ete videti kako Vas Va um sledi bilo kuda da ga vodite. Um je slian beloj tkanini koju smo oprali. Postaje crvena, ako je bojimo u crveno, ili plava, ako je obojimo u plavo. Primie svaku boju, koju odaberete.

322

Ovo je jedini nain da postignemo cilj rei sebi i svima ostalima da smo savreni. I dok budemo ovo stalno ponavljali, dolazie snaga. Ko se bude u poetku kolebao bie sve jai i jai i taj glas e se poveati sve dok nam istina ne osvoji srce, potee naim ilama i prome nam telo. Zablude e nestajati, kako se sjaj svetlosti bude pojaavao, a isto tako deo po deo nestajae i teret neznanja; a onda e doi vreme, kada e sve to nestati i ostae samo Sunce da sija.

Vivekananda

323

Pitanje: Da li je usamljenost neophodna jednom Danju (osobi na putu saznanja).

Mahari: Samoa je u ljudskom umu. Neko moe biti u vrevi ivota i odravati vedrinu duha; takva osoba uvek ima svoj mir. Drugi moe biti u umi, a ipak da ne bude u mogunosti da vlada svojim umom. Za njega se ne moe rei da je u samoi. Samoa je stanje duha. Osoba ophrvana eljama ne moe nai samou ma gde se nalazila; osoba nezavisna od njih uvek nalazi svoju samou, svoj mir.

Sri Ramana Mahari

324

Sve ono to jesmo plod je onoga to mislimo: poiva na naim mislima, sastavljeno je od naih misli. Ako ovek govori ili dela sa zlim mislima, sledi bol, kao to toak sledi nogu vola koji vue kola.

Sve ono to jesmo plod je onoga to mislimo: poiva na naim mislima, sastavljeno je od naih misli. Ako ovek govori ili dela sa dobrim mislima, sledi srea, kao to ga sledi senka, koja ga nikada ne naputa.

Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." kod onih, koji gaje takve misli, mrnja nikada ne prestaje.

Zlostavljali su me, tukli su me, pobedili su me, orobili su me." - kod onih koji ne gaje takve misli, mrnja e prestati.

' 325

Jer mrnja se nikada ne uklanja mrnjom: mrnja se uklanja ljubavlju to je staro pravilo.

Svet ne zna da svi mi moramo jednom doi do kraja; ali kod onih koji to znaju, svae odmah prestaju.

Onoga, koji trai samo zadovoljstva u ivotu, bez kontrole svojih ula, koji je neumeren u jelu, lenj i slab, zlo e sigurno oboriti, kao to vetar obara slabo drvo.

Onoga, koji ne trai samo zadovoljstva u ivotu, koji dobro vlada svojim ulima i koji je umeren u jelu, pouzdan i jak, zlo sigurno nee oboriti, kao to ni vetar ne moe nauditi stenovitoj planini.

Oni, koji zamiljaju istinu u neistini i vide neistinu u istini, nikada ne dolaze do istine, ve samo idu za praznim eljama.

Oni, koji spoznaju istinu u istini i vide neistinu u neistini, dolaze do istine i bave se ostvarljivim eljama.

Kao to kia prodre kroz loe pokriven krov, tako e i strast prodreti kroz um koji ne razmilja.

Kao to kia ne prodire kroz dobro pokriven krov, tako i strast nee prodreti kroz um koji dobro razmilja.

Zlotvor jadikuje u ovom ivotu. On tuguje i pati kada vidi loe posledice svoga rada.

Dobrotvor uiva u ovom ivotu. On se veseli i raduje kada vidi lepotu svoga dela.

Dhammapada

326

5. V E B E J O G E ZA G O D I N U D A N A

I. NEKOL1KO VANIH PRAVILA ZA UPRANJAVANJE JOGE

1. Ponite dan sa Jogom, posveujui joj makar 30 do 40 minuta svakodnevnog upranjavanja.

2. Sa ovakvom istrajnou tri velika ivotna dara bie Vai: Zdravlje, Bogatstvo i Srea.

3. Redovno upranjavanje je od najvee vanosti, jer se time oslobaaju latentne snage organizma, potstie se njihov razvoj i ispoljavanje u obliku snage volje, moi koncentracije, moi odluivanja, poveanoj otpornosti itd., uz sticanje prirodnog imuniteta prema bolestima i tetnim uticajima.

4. Mantrame ine neophodan deo treninga. Vano je ponavljanje svih, ili bar nekoliko odabranih sugestija tokom svakodnevnog vebanja Joge. One e prodreti u potsvest i tamo uhvatiti koren, primoravajui telo da slua i ispunjava

327

zahteve duha. Telo je instrument uma. Sve to um diktira, telo mora da ispunjava... Ako je materija mona, misao je svemona!"

5. Kao to prazan stomak prima hranu i upija je, tako i pod-svest upija ove dobre utiske i vremenom stvara karakterne osobine vredne divljenja, kao to su otsustvo straha, odvanost, postojanost, jaka volja i sve vee oseanje slobode.

6. Toplo se preporuuje ponavljanje mantrama u sebi neposredno pre nego to emo zaspati. Na taj nain izazvana umna strujanja nastavie svoje delovanje ak i tokom sna i pogodovae razvoju zdravog i pozitivnog pogleda na ivot.

7. Telo je koija, pet ula su konji, um je uzda, ali ja sam voza!" Drite se ovog stava, upravljajte svojom sopstvenom sudbinom i budite slobodni. Mantrame: Moja snaga otpornosti poveava se svakog trenutka. Moja snaga volje poveava se svakog trenutka. Svaki organ radi sve bolje i bolje svakog trenutka. Ja ispoljavam ivot u svom telu i duhu. Odmor i mir. OM OM OM

2. GODINJI PLAN VEZBANJA JOGE Detaljne opise sa ilustracijama svih vebi sadranih u ovom

Godinjem planu vebanja Joge" nalazite brzo i jednostavno u poglavlju 2. Nove vebe disanja pranajama i nove vebe Hatha Joge i njihovo terapeutsko dejstvo", budui da su sve vebe klasifi-kovane po alfabetskom redosledu. Za pojedine vebe, naroito one oznaene zvezdicom*), svakako konsultujte prvu knjigu Joga i sport", koja sadri njihov opiran i sistematian opis sa originalnim ilustracijama i detaljno specificiranim terapeutskim de-lovanjem.

Ne samo za sistematsko i sveobuhvatno, nego i za tematsko i detaljno prouavanje Hatha Joge veliku pomo e Vam pruiti Sistematski registar pojmova obraenih u I knjizi Joga i sport" i u II knjizi Joga i zdravlje".

328

lako vebe i metode Hatha Joge imaju veoma irok spektar te-rapeutskog dejstva, u sluaju pojedinih obolenja ili poremeaja potrebno je prouiti Dijagnostiki indeks", uz obaveznu konsultaciju medicinskih strunjaka. Ovaj indeks preporuuje za razna obolenja i poremeaje kurativne asane, vebe pranajame i druge metode Joge, koje se mogu upranjavati iskljuivo pod lekarskim nadzorom ili po odobrenju lekara.

Da biste razumeli sanskrtske nazive pojedinih vebi i time blie upoznali njihovu sutinu i namenu, potraite njihova znaenja u Glosaru sanskrtskih rei i izraza" na kraju ove knjige.

1. Sedmica

1. Abdominalno (trbuno), srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 X

2. Dalndhara-Bandha (Zadravanje daha 7-30 sek. sa potiskivanjem brade na grudi) (Snaga volje) 3 x

3. Pranajama sa masaom grudi (Tokom udisaja tapkajte vrhovima prstiju veoma brzo grudni ko. Zadravajui dah lupkajte brzo dlanovima po grudima) (istota) 3 X

4. Pranajama solarnog pleksusa ' 3 min. 5. Vebe stomaka i nonih miia pod (a) 3 x 6. Bhudangendrasana (Jaanje nerava) 3 x 7. Matsjasana (Mir) 3 x 8. Vebe stomaka i nonih miia pod (c)

(Veba za krsta) 3 x 9. Hastapadangustasana (Stabilnost, ravnotea) 3 x

10. Lauliki-Joga (Udahnite, ispupite stomak, izdahnite, pritiskujui snano stomak dlanovima s leva na desno " 3 X 7 X

11. Ardha-Halasana (Elastinost) 3 x 12. Sirasana (Podmlaivanje) 3 x 13. Meditacija (Jedinstvo) 5 min. 14. Savasana (Savren odmor) 5 min.

OM

329

2. Sedmica

1. Abdominalno, srednje, gornje i potpuno jogi disanje (Mir) po 7 x

2. Dalandhara-Budha (Snaga volje) 3 x 3. Sukh-Purvak (Naizmenino disanje na levu

i desnu nozdrvu) (istota) 3 x 4. Sitkari (Udisanje izmeu vrha jezika i nepca)

(Proiavanje krvi) 10 X 5. Joga-Mudra sa pesnicama na trbuhu (Zdravlje) 3 X 6. Ardha-Matsjendrasana (Nervna snaga) 3 x 7. Danusirasana 1 (Snaga otpornosti) 3 x 8. Danu