SVETENIK ILIJA UGAJEV JEDNOM ZA CEO IVOT Razgovori sa srednjokolcima o braku, porodici i deciPredgovor autora Beseda 1 Da li je mogu brak iz ljubavi? DOPUNA BESEDE 1 Navika ili ljubav. Prva ljubav. LJubav na prvi pogled. Izjavljivanje ljubavi. Beseda 2 Kako stupiti u brak? Beseda 3 Deca Beseda 4 Zaee Beseda 5 Grehovi protiv porodice Beseda 6 Abortus Beseda 7 Neeljenje dece (Planiranje porodice) Beseda 8 Koliko dece treba da bude? Beseda 9 Ko je glava porodice? Dopuna uz besedu 9 O muevnosti i enstvenosti Beseda 10 Ja sam odrastao (Pubertet) Beseda 11 Unutranje ustrojstvo porodice Beseda 12 Kako sauvati porodicu? SVETENIK ILIJA UGAJEV JEDNOM ZA CEO IVOT Razgovori sa srednjokolcima o braku, porodici i deci

Predgovor autora Ovi razgovori su nastali kao krik oajanja zbog vienja onoga to se deava u savremenoj porodici. Odakle mladi ljudi crpe svoja poznanja o porodici i braku? Gledajui svoje roditelje, koji veito prave skandale i s plavog ekrana. O tome da brak moe da bude vean i da se prava ljubav i vernost mogu nai i danas, oni mogu samo da mataju, jer svojim oima to ne vide. Zadatak koji sam sebi postavio dolazei na predavanja kod uenika tree godine srednje kole bio je vrlo jednostavan: da svedoim o tome da sve ovo realno postoji, da oni mogu da zavole istinski i da isto tako mogu biti voljeni. Meutim, ljubav je naravno, trud. eleo bih da verujem da e se jednog dana u kolama ponovo pojaviti predmet kao to je "Etika i psihologija porodinog ivota" (ali, za razliku od stare, sovjetske varijante s pravoslavnim pogledom na porodicu), jer fiziar ili hemiar e postati jedan od hiljade, iako se ovi predmeti ue po nekoliko godina, a porodicu e osnovati skoro svi, meutim, u kolama se o tome nita ne govori, u najboljem (u stvari u najgorem) sluaju uvodi se seksualno obrazovanje. Ove besede bile su namenjene uenicima tree godine srednje kole u gradu Taldomu. Tek u poslednjoj godini pred maturu bilo je mogue dotai se nekih tema koje se tiu intimne strane braka. Tekst razgovora u ovoj knjizi je iri od svake realne besede u koli. U zavisnosti od auditorijuma i od pitanja koja se raaju u sluaocima bilo je govora samo o odreenom delu teme. U knjizi je navedeno ono to je moglo biti reeno. Filmovi koji se pominju u 4. i 6. besedi mogu se nabaviti u pravoslavnom medicinskoprosvetnom centru "ivot". Film "Ne ubij" moe u potpunosti biti zamenjen filmom "Nemi krik". U ovom centru se moe nai mnogo drugih zanimljivih materijala. Adresa centra je: 125167 Moskva, Krasnoarmejska ul. 2/2, Hram Blagovesti Presvete Bogorodice. Telefon: (095) 212-64-95. Ako se neko odlui da nastupi pred uenicima starijih razreda s predavanjima o braku eleo bih da pomenem knjige i filmove koji mogu da mu pomognu u tome: 1) videofilm "Crkva ne uti" (to su besede protojereja Dimitrija Smirnova s uenicima starijih razreda, koje se mogu nabaviti u centru "ivot"; neke misli iz date besede se navode u ovoj knjizi); 2) videofilm "Poetak" (beseda pedagoga S.J.Avdejenko s uenicima starijih razreda, studija "Radonje"); 3) knjiga "Pubertet. Kako se pravilno udati" (knjiga istog pedagoga, delimino se podudara s besedom u videofilmu "Poetak" ali u njoj ima mnogo novog materijala. Ima nekoliko izdanja, postoji i audio varijanta ove knjige); 4) knjiga Vere Prisjolkove "Neuspena udaja i vaspitanje deteta od strane jednog roditelja" (istinita pria o jednom alosnom pokuaju crkvenog braka). Moskva, izdavaka kua "Blago", 2000.g. 5) Knjiga "LJubav i vera" protojereja Artemija Vladimirova. Moskva, 2001.g.; 6) Zbornik materijala za zatitu ivota na CD-romu s pravoslavnih resursa na internetu (centar "ivot"). Svetenik Ilija ugajev Beseda 1 Da li je mogu brak iz ljubavi?

Svi oni koji ovde sede verovatno imaju nameru da stupe u brak. Pravoslavni hrianin ima dve osnovne mogunosti: ili da stupi u brak ili da ne stupajui u brak ivi u istoti i celomudrenosti u svetu ili u manastiru. Siguran sam da se niko od vas ne sprema za manastir, zato je za veinu izbor jasan - stupanje u brak. Mislim da se svi vi nadate da ete stupiti u brak iz ljubavi. Zaista, uasno je stupiti u brak s ovekom kojeg ne volimo. Ako neko i moe tako neto da pretpostavi, verovatno je to krajnje nepoeljno. Na primer, devojka dugo ne moe da se uda i na kraju se udaje za prvog koji je zaprosi. Jasno je da je ovo iznuena odluka, a u normalnim uslovima, kad je godine ne bi pritiskale ona se ne bi odluila na slian korak. Dakle, siguran sam da se svako nada da e stupiti u brak iz ljubavi. Meutim, cilj moje dananje besede je da vam kaem jednu veoma vanu istinu. Usudiu se da kaem da je neznanje ove istine uzrok gotovo svih razvoda. A koja je to istina? Poto je ona za nas vana napisau je na tabli velikim slovima. Dakle:

Stupiti u brak iz ljubavi - nije mogue!

Vie od toga, rekao bih da jo nijedan ovek na zemlji nije stupio u brak iz ljubavi. Zvui pomalo neprijatno i strano. Ispostavlja se da je ono emu se nada skoro svaka mlada osoba nemogue. Da bih vam pokazao zbog ega je ovo nemogue i da li je to strano treba da usaglasimo termine. Vrlo esto ljudi koriste iste rei u potpuno razliitom znaenju. Zato u pre svega pokuati da objasnim ta imam u vidu pod reju "ljubav". Ovo je naroito potrebno danas kad je ova re srozana do najnieg nivoa, kad se koristi sintagma kao to je "voditi ljubav". Jasno je da se pritom ne radi o istinskoj uzvienoj ljubavi, ve o neem drugom. Dakle, ta je ljubav? Postoje dva osnovna pojma koja karakteriu dva potpuno razliita tipa odnosa izmeu mukarca i ene. To su "ljubav" i "zaljubljenost". Analizirajmo oba ova pojma detaljnije. Crtamo na tabli dve kolone:

Zaljubljenost 1. 2.

LJubav 1. 2.

3.

3.

Jednostavnije mi je da ponem od zaljubljenosti, zato to verovatno svako od vas ve na osnovu iskustva zna ta je to zaljubljenost. Kad sam ja iao u kolu obino su se deca prvi put zaljubljivala u drugom-treem razredu. Danas se ovo, koliko mi je poznato, deava ve u starijim grupama u vrtiu. Do tree godine srednje kole kole ovek moe mirno da stigne da se zaljubi tri-etiri puta, pa i vie. Naveu nekoliko karakteristinih pokazatelja zaljubljenosti. Prvi. Zaljubljenost esto predstavlja ispoljavanje egoizma, ili, na ruskom, sebinosti. Zapisujem - egoizam. Na primer, svaki voza eli da ima dobra kola, recimo "mercedes 600". I stvarno, kad u Moskvi centralnom ulicom prolaze dobra strana kola veina vozaa koji sede za volanom skromnijih automobila i nehotice okree glavu i s veom ili manjom zaviu gleda srenog vlasnika ovakvog automobila. Ako se pred oveka postavi itav niz automobila i kae mu se: "Biraj!" - on e, naravno, izabrati najmoniji, najlepi i najudobniji. Otprilike ista ovakva logika deluje u zaljubljenosti. Mladi ulazi u uionicu, baca pogled na sve svoje drugarice iz odeljenja, bira najlepu i kae sebi: "elim da bude moja!" Ako ve treba da ima neku, neka bude najbolja. Zato da ne dobijem najlepu, zato da ne dobijem najzgodniju? Postavimo sebi pitanje: da li ovakvo oseanje moe da poslui kao osnova za pravu, stabilnu porodicu? Najverovatnije da ne. Ma kako lep bio automobil, postoji mnotvo drugih s podjednako sjajnim mogunostima. Na primer, sreni vlasnik "mercedesa 600" ide na vikendicu u goste kod svog druga. I posle skretanja na seoski drum ve prilikom prve izboine poinje da zavidi srenom vlasniku dipa, koji je upravo projurio pored njega. Na kraju ovek dolazi do zakljuka da mu je potrebno mnogo kola i to raznih. Ako mu sredstva dozvoljavaju on nabavlja jedna kola za grad, jedna za selo i kamioni za prevoz stvari. Tako je i u zaljubljenosti. ovek lako dospeva u stanje kad ima dve ili tri "ene". Jedna raa decu, sprema ruak i pere, poto je odlina domaica. S drugom moe da izae u restoran, zato to ona odlino izgleda i armantna je, tako da e svi gosti za susednim stolom okretati glave. I, na kraju, s treom "enom" moe bez bojazni da ide na izlobu, operu ili balet poto ona lako razlikuje van Goga od Gogena i Debisija od opena. Drugi. U spoljanjosti ili karakteru osobe u koju se ovek zaljubljuje postoji neka specifina osobina, koja zapravo i osvaja srce zaljubljenog. Najee je to lepo lice ili figura. U uzvienoj varijanti to su pamet, veselost karaktera i t.sl. Ali, u svakom sluaju, zaljubljeni se zaljubljuje u neto. Pitanje: da li ovakvo oseanje moe biti osnova istinskog braka? Teko. Veina momaka se zaljubljuje u lepu, privlanu spoljanjost devojke. Samo po sebi to jo uvek nije toliko loe. Ali kako se obino razvijaju dogaaji posle stupanja u brak? Spoljanjost ima sposobnost da se menja. Na primer, roenje prvog deteta moe jako da promeni enu. Poznato je da mnoge ene

ugojivi se za vreme trudnoe i dojenja ne mogu vie da povrate svoju prvobitnu tananu figuru. I po pravilu to nije krivica ena koje su se "zapustile". Za enski organizam je potpuno prirodno da ima izvesnu punou. Tako je Gospod uredio radi lakeg noenja deteta. Kukovi i stomak svojom mekoom tite dete. Gospod uopte nije eleo da dete raste u koatoj, tvrdoj i okastoj eliji od majinih kostiju. Figure manekenki koje predstavljaju predmet mate mnogih devojaka su u stvari potpuno neprirodne za ene i za ouvanje ovakve figure je potrebno previe napora. U stara vremena ovakva figura se nazivala "kiselom" poto u njoj teku loi sokovi. Setimo se slika s enskim oblinama iz vremena Preporoda. Tamo se ne vide nikakvi loi sokovi. Ne menja se samo figura. Lice i kosa su podjednako podloni sposobnosti da se menjaju. Naroito su velike promene ako su devojke licu i kosi pokuavale da pridaju lepi izgled. Ako se devojka s 15 godina minka da bi izgledala starije, kao da ima dvadesetak godina, kad bude imala 20 godina njena koa e izgledati kao da ima ve 25, a s 25 kao da ima itavih 35. Usne koje se nikad nisu minkale uvek e izgledati mlado. A posle godinu dana aktivnog korienja karmina usne gube sjaj i karmin postaje neophodan. Isto se odnosi i na kosu. Svaka hemijska obrada kose (lakovi, farba itd.) ostavlja svoj trag. Dakle, mladia je osvojila spoljanjost dame od koje gubi dah, on se zaljubljuje, ubrzo joj nudi brak i stupa u njega. Tri-etiri godine kasnije, kad dete bude imalo ve godinu-dve ovaj mladi e poeti da pogleduje druge devojke, poto je ena ve izgubila sjaj, a unaokolo ima jo mnogo devojaka blistave lepote. ak i ako se ovek ne zaljubljuje u spoljanjost, ve na primer, u briljantan um, odline manire itd. svejedno e u ovom oseanju postojati izvesna nestabilnost. Razum takoe moe da se izgubi. ovek doivi saobraajnu nesreu, dobije potres mozga. Zar je mogue razvesti se s njim posle toga iste savesti? Savest doaptava da ovde neto nije u redu. Jasno je da samo potovanje pameti izabranika jo nije dovoljna osnova za vrstu ljubav. Tree svojstvo zaljubljenosti jeste vatrenost oseanja. Kod odraslog porodinog oveka sam izgled zaljubljenog para izaziva lak osmeh. S jedne strane, kako se On dirljivo i paljivo udvara, kako elegantno Ona prihvata udvaranje, a s druge strane, kako je jasno koliko je ovo jo daleko do pravog oseanja. Nikolaj Vasiljevi Gogolj, koji je bio pravoslavac, odlino je poznavao jedan zakon duhovnog ivota: dubina oseanja i unutranja snaga oseanja nimalo ne zavise od siline njihovog spoljanjeg ispoljavanja. Ovome je posveena itava pripovetka velikog pisca - "Starovremski veleposednici". Glavni junaci pripovetke su stari veleposednici Atanasije Ivanovi i Pulherija Ivanovna. NJihov monotoni ivot podsea na "predivnu kiu koja raskono umi, udarajui po liu na drveu, slivajui se u uboreim potocima i izazivajui dreme u vaim udovima". Svi dani su proticali isto, Pulherija Ivanovna je unapred znala sve muevljeve elje i one su se momentalno ispunjavale. Meutim, nastupa smrt Pulherije Ivanovne. Sve misli Pulherije Ivanovne pred smrt su bile samo o suprugu. Ona izdaje poslednje naredbe kljuarki o tome kako da se brine o Atanasiju Ivanoviu. Za vreme sahrane Atanasije Ivanovi je utao, kao da ne shvata ta se deava. Tek kad se vratio kui poeo je da rida snano i neuteno. Autor, odnosno Gogolj na pet

godina naputa sala u kojem su iveli veleposednici koje opisuje, i na kraju, ponovo poseuje ovo mestace i usput svraa u goste kod Atanasije Ivanovia i razmilja: "est godina je prolo od tada. Koju nesreu ne odnosi vreme? Kakva strast opstaje u neravnopravnoj borbi s njim?" Dalje Gogolj navodi primer koji pokazuje da i najjau strast vreme lei. "Znao sam jednog oveka u cvetu mladosti, punog istinske plemenitosti i vrlina; poznavao sam ga kao neno, strasno, divlje, drsko i skromno zaljubljenog, i u mom prisustvu, skoro na moje oi, predmet njegove strasti - devojku nenu, predivnu kao aneo pokosila je nezasita smrt. Nikad nisam video tako strane porive duevne patnje, takve divlje, vrele tuge, takvog prodirueg oajanja kakvi su potresali nesrenog ljubavnika (tj. zaljubljenog - aut.). Nikad nisam mislio da bi ovek mogao da napravi sebi takav pakao u kojem ne postoji ni senka, ni trag niega to bi makar malo liilo na nadu... Ukuani su se trudili da ga dre na oku; od njega su sakrili svako orue kojim bi mogao da se ubije. Dve nedelje kasnije odjednom je pobedio sebe: poeo je da se smeje, da se ali; dali su mu slobodu i prvo na ta ju je upotrebio bilo je da kupi pitolj. Jednog dana je pucanj koji se prolomio strano uplaio njegove najroenije; utrali su u sobu i videli ga kako lei na zemlji probijene lobanje. Lekar koji se tada naao u blizini, o ijem umeu je grmela sveopta slava, video je u njemu znake ivota, naao je da rana nije ba smrtonosna i on je na sveopte zaprepaenje bio izleen. Jo vie su pojaali nadzor nad njim. ak ni za stolom nisu pored njega stavljali no i trudili su se da udalje sve ime bi mogao da se povredi; meutim, on je ubrzo naao novu priliku i bacio se pod tokove koija koje su prolazile. Bile su mu smrskane ruka i noga; ali opet je bio izleen." Kao to vidimo, opisana patnja je zaista strana. Meutim, odjednom se Gogoljev ton naglo menja. "Godinu dana kasnije video sam ga u jednoj sali punoj ljudi: sedeo je za stolom, veselo je govorio "ptit-uvert" (kartaroki termin), zakrilivi jednu kartu, i iza njega je stajala, nalaktivi se na naslon stolice, njegova mlada ena prebirajui marke". Dakle, vrela tuga, divlje patnje, dva pokuaja da se ivot okona samoubistvom, a svega godinu dana kasnije - sve je u redu, on ima mladu enu, srean je, veseli se, sve je zaboravljeno! Obuzet takvim mislima autor ide u goste kod Atanasija Ivanovia! Pet godina... On je najverovatnije ve odavno zaboravio svoju suprugu! Atanasije Ivanovi posluuje svog gosta. Na kraju na sto iznose mnike (jelo poput kolaa od sira). I ovde se deava neto neoekivano za gosta. "Ovo je jelo, koje je po... po... pokoj... pokojni..." Atanasije Ivanovi ne moe do kraja da izgovori ovu re, iz njegovih oiju su potekle suze i on rida isto onako neuteno kao to je ridao posle sahrane. Vreme nimalo nije moglo da ublai bol gubitka bliskog oveka! Jo jednom u se ponoviti. Gogolj je bio pravoslavac i odlino je znao prostu istinu, koju je i pokuavao da ilustruje u ovoj pripoveci: uzburkanost oseanja i vatrenost nimalo ne govore o njihovoj dubini. Istinsko oseanje po pravilu izgleda tiho, skromno i neprimetno. Spoljanja vatrenost, najpre svedoi o nedostatku unutranjeg oseanja, gde sva snaga odlazi na spoljanje. ivot due u datom sluaju moe da se uporedi s morem. Za vreme bure vetar podie velike talase, a treba se spustiti na dubinu kad vidimo tiinu i mir: kolebaju se i tresu samo povrinski slojevi vode. Meutim, postoje i duboke vodene struje kao to je na primer golfstrim. One prenose ogromnu koliinu vode, koja menja klimu na mestima na kojima zapljuskuje obalu; meutim, spolja je ovo skoro neprimetno, poto na povrini nema ogromnih talasa. Posle kraeg razgovora o zaljubljenosti treba pristupiti i ljubavi. Pokuau da navedem barem nekoliko vanih svojstava istinske ljubavi.

Zaljubljenost 1. egoizam 2. zaljubljenost u neto 3. vatrenost oseanja

LJubav 1. 2. 3.

Kao prvu vrlo vanu crtu ljubavi naveo bih venost. Sve to ne moe biti veno nema prava da se naziva ljubavlju. Istinski brak mora biti vean. Verovatno su mnogi uli da u Crkvi nema razvoda. U idealnom sluaju vernost svom branom drugu se uva celog ivota, ak i posle smrti jednog od suprunika. Naravno, ne moe svako kad ostane mlad udovac ili udovica da ne stupa vie u brak, zato se u Crkvi i dozvoljava drugo venanje. Meutim, drugi brak se ve smatra snishoenjem ovekovoj nemoi. "Bolje bi ti bilo da vie ne stupa u brak, ali ako ne moe da ponese ovaj podvig, stupi," kae Crkva. Meutim, sveteniku koji treba da bude uzor za svoju pastvu ovakvo snishoenje se ve ne dozovljava. Kad svetenik ostane udovac on vie ne moe da stupi u novi brak. Ako eli to da uini mora da napusti svoju sveteniku slubu. On mora biti veran svojoj supruzi do kraja svog ivota. Nesumnjivo je da e jedinstvo dua koje se raa u suprunicima za vreme ivota postojati i posle smrti, poto se venost ljubavi ne odnosi samo na zemaljski ivot, ve prelazi granicu smrti. Drugo vano svojstvo ljubavi je paralelno drugom svojstvu zaljubljenosti. Dok se zaljubljenost zaljubljuje zbog neega, ljubav voli bez razloga. Pitanje za vas: zbog ega volimo mamu? Zbog lepote? Ne, mama moe da bude i runa. Zbog dobrote? Ne, mama moe da bude surova i nepravedna, a mi je svejedno volimo. Zbog ega volimo svoje dete? Zbog toga to je milo? Ne, ono moe da idiklja skoro dva metra i da bude drsko prema nama, a mi ga volimo. Moe se rei da mamu volimo zato to nas je rodila ili da volimo svoje dete zbog toga to smo ga rodili. Meutim, ni to nije tano. Ima usvojene dece koju ljudi vole isto kao svoju. Ili, na primer, zbog ega volimo sestru? Nisam je rodio, ona nije rodila mene, ali je moja sestra i ja je volim. Moe se dugo nabrajati, ali se ipak nee nai crta ili svojstvo karaktera zbog kojih volimo svoje blinje. I stvarno, nje, ove crte ili ovakvog svojstva karaktera nema. Svoje dete se voli zbog toga to je svoje. Eto ono je moje - i gotovo! Nije dobro, ali je moje! A mu!!! Dakle, u pravoj ljubavi sopstvenog mua ili sopstvenu enu treba voleti samo zato to je on tvoj ili je ona tvoja. Ve ujem suprotstavljanje. Dete je moje zato to sam ga rodila, a mu

prosto tako, zato to sam ga izabrala. Danas sam izabrala ovog, a sutra u drugog, a dete i majka se ne biraju. A sad ujmo ta povodom ovog kau Biblija i crkveno Predanje. Dakle, otvaramo prve glave knjige Postanja: "Zato e ostaviti ovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo" (1 Mojs. 2, 24). Jo jednom ujte: "Bie dvoje jedno tijelo." Zapamtimo ove rei i razmislimo o tome ta one znae. ta znai postati jedno telo? Pogledajte me. Imam dve ruke. Niko se nee usuditi da kae da imam jednu dugaku ruku s dva kraja. Imam dve noge. Ali dve ruke i dve noge ine jedno telo. Zamislimo da leva noga kae desnoj: "Sad u ja da idem na desno, a ti idi levo, dosadilo mi je da se mlatim s tobom svuda, hou makar malo da idem sama." Jasno je da ove rei vie podseaju na buncanje ludaka. Ili, pretpostavimo da je leva noga nagazila ekser i ozbiljno se povredila, a desna joj kae: "ta nabola si se? Bolje bi ti bilo da gleda kud ide, sad idi kako zna!" To nije mogue. Jasno je da e ako se jedna noga slomila, druga prosto nositi teinu celog tela, trpee dvostruko optereenje. Ako se jedna ruka razbolela, druga e prosto raditi dva puta vie. Svaki bol jednog organa prenosi se na ceo organizam. Isto treba da bude i u porodici. Kad mu doe s posla umoran i nervozan, ena treba da proguta uvredljive rei, koje su izletele na njen raun. Ako je ena dola s posla umorna mu treba mirno da ode u kuhinju, da opere sudove ili ve. Mu i ena su jedno telo. Jo jedno vano pitanje za sve. U crkvi postoji jasan sistem za raunanje stepena srodstva. Na primer, izmeu majke i deteta je prvi stepen srodstva, izmeu unuka i bake je drugi stepen, izmeu brata i sestre takoe drugi. Stepen se odreuje brojem uzlaznih i silaznih linija do zajednikog pretka. Odgovorite mi da bih video da li vam je jasno: koji je stepen srodstva izmeu ujaka i bratanca?.. Trei? Dobro, znai sve vam je jasno. A sad sledi samo pitanje: ta mislite, koji je stepen srodstva izmeu mua i ene? Dakle, sluam vae odgovore. "Drugi... Nema nikakvog... Trei... Prvi..." Da, varijanti ima mnogo. Najblii tanom odgovoru su bili oni koji su rekli da stepen srodstva nije nikakav, ili da nema uopte nikakvog stepena. Samo mi objasnite ta ste imali u vidu? Da suprunici kao da nisu roaci uopte, odnosno oni su beskonano daleki u smislu srodstva ili obrnuto - oni su beskonano bliski, odnosno imaju nulti, najvii stepen srodstva? Jasno je da mislite da je stepen srodstva izmeu njih beskonano dalek. A Crkva kae da je stepen srodstva izmeu mua i ene nulti. ta to znai? A kakav stepen srodstva je izmeu mene i moje noge? Nikakav! Ona je moja, ona je deo mog tela, moja noga i ja nismo roaci, mi smo jedno telo. Dakle, moja ena je deo mene, a ne moja roaka. I prilikom raunanja stepena srodstva veza izmeu mua i ene se ne rauna. Na primer, izmeu moje ene i mog brata je takoe drugi stepen srodstva, kao i izmeu njega i mene. Pravoslavna Crkva je uvek znala da je mu roeniji od sina, da je ena roenija od kerke. To nam samo danas nije jasno. A pre sto ili dvesta godina to je znao svaki seljak. Kad bi odjednom ena htela da napusti mua i da se vrati svojim roditeljima, oni je prosto ne bi primili. "Ima mua, idi i vrati se! Ako si otila od mua, ne elimo da znamo za tebe!"

Pre dvesta-trista godina razvod je bio apsolutno nezamisliv. Prosto ovo nikome nije moglo da padne na pamet. Zato je to bilo nezamislivo? Pokuau da objasnim. Zamislimo neku mamu koja gaji dete. Godinu dana je sve lepo, dete je milo. Dve godine - prva iskuenja, tri godine problem je ve vei, ali je jo uvek podnoljiv, sa sedam ve postoje ozbiljni problemi, a s devet mama izjavljuje: "Neto je moj sini prestao da mi se svia. Nekako je izmakao kontroli, poeo je da biva drzak, loe ui. Koliko se moe trpeti? Dosta! Dosadilo mi je! Sutra idem u optinu da se razvedem. Takav sin mi ne treba!" Shvatamo da je tako neto nezamislivo. Nije mogue razvesti se od sina! A zato je mogue razvesti se od mua? Danas je na moral pao toliko da suprunici lako ostavljaju jedno dugo. Ali to jo nije granica pada. Ako se stvari nadalje tako budu odvijale ljudi e se uskoro rastajati od svoje dece. Na primer, danas postoji pojava koja se naziva razusinovljenje kad suprunici koji su usvojili dete posle izvesnog vremena ovo dete dovode nazad i kau: "Dosta! Dosadilo nam je! Vie ne moemo da se muimo s njim." Postoji ak sluaj kad je dete koje je usvojeno s 3 godine vraeno kad je imalo 15 godina. Za 12 godina roditelji nisu uspeli da zavole dete. A koliko danas ima naputene dece pored ivih roditelja, koje je ba briga za roenu decu? Situacija pomalo podsea na godine posle revolucije, kad je postojao ogroman broj naputene dece, koja su se pojavila ne toliko usled graanskog rata koliko usled sluajnih veza posle ukidanja crkvenih normi za stupanje u brak. Ranije je u ljudskim glavama sve bilo na svom mestu i ljudi su znali da je razvoditi se od mua ili ene jo gore nego se razvoditi od sina ili kerke. Jer, ako se jedna noga razboli i ne moe da ide, mi ne trimo kod hirurga: "Doktore, odsecite mi nogu to pre, stao sam na ekser." Pokuaemo da je leimo svim silama, i samo u sluaju da je nogu zahvatila strana bolest (na primer, gangrena) odluujemo se na operaciju da se bolest ne bi proirila na ceo organizam. Isto tako je i s razvodom - svim silama smo duni da pokuamo da sauvamo porodicu i tek kad ova nada nestane i nastane opasnost da e na primer, pijan mu povrediti sina ili ga uvui u svoje strane grehove - samo onda se moemo odluiti na razvod. Dakle, brani drugovi postaju jedno telo. I pravi mu voli svoju enu ve zbog toga to je ona njegova ena, zato to su jedno telo. Naravno, ako ena ima jo neke izvanredne crte karaktera to je prosto divno. Meutim, ak i ako ih nema dobar mu e svejedno voleti enu. Skreem vam panju na to da kad govorim da su suprunici jedna plot to nije prosto neka lepa slika, ve se sve to deava zaista, i sve to se dogaa s jednim od suprunika odraava se na drugom. Ako suprunici pokuavaju da uz pomo Boiju savladaju sva iskuenja koja nastaju u porodinom ivotu kroz izvesno vreme e potpuno realno osetiti da su postali jedna plot. Svi smo mi, verovatno mnogo puta sluali prie kao to je sledea. Majka prati svog sina u vojsku. On, na primer, slui u mornarici, na hiljadu kilometara od svog rodnog doma. Ali, eto, sinu se dogaa neka nesrea i majka, bez obzira na ogroman prostor koji je deli od sina svojim srcem osea njegovu nesreu. Dakle: Gospod moe da daruje branim drugovima takvu blagodat da oseaju jedno drugo jo jae nego majka svoje dete. Ako ena alje u vojsku voljenog mua i dragog sina, mua e oseati jae. Ponekad od starijih suprunika, koji su ivot proiveli u vernosti moe da se uje sledee: "Eto, kaem supruzi to i to, a ona mi odgovara da je upravo o tome razmiljala." Kod vernih branih drugova se ne pojavljuju samo jedinstvena oseanja, ve i misli i elje.

Jednom mi se desila sledea stvar. Stajao sam na peronu na kojem skoro da nije bilo ljudi i pored mene je prolo nekoliko mukaraca meni nepoznate nacionalnosti. Glasno su razgovarali na svom jeziku, koji mi se uinio vrlo milozvunim. I tu se u meni rodila elja da saznam: a da li je tako milozvuan na ruski jezik? Meutim, nikako nisam mogao da ocenim zvuanje maternjeg jezika i neoekivano sam shvatio zbog ega. Nikako ne mogu da ujem melodinost maternjeg jezika zato to vie ne ujem samo zvuke, ve odmah ujem smisao rei. Moe se oceniti samo melodinost tueg jezika, iji smisao ne shvata. Melodinost je jedino to moe da se shvati na nepoznatom jeziku. Isto se deava i s ljudima. Dok je ovek za tebe tu jedino to moe da uoi u njemu je njegova spoljanjost. Setimo se: "ovek se doekuje po odei, a ispraa po pameti." Bliske, roene ljude nikad ne ocenjujemo po njihovoj lepoti. Mi odmah vidimo kretanje njihovih dua. Prvi znak toga da smo zavoleli oveka jeste to da prestajemo da primeujemo njegovu spoljanjost. Prvi put sam se s tim da u ljubavi spoljanjost ne igra nikakvu ulogu sreo jo u koli. Jednom me je u goste na roendan pozvao drug iz razreda, kojeg sam znao samo iz kole, a u njegovu kuu sam doao prvi put. Bio sam zapanjen kad sam video njegove roditelje. Otac je bio pravi lepotan, a mama je po mojim tadanjim merilima bila vrlo runa, gotovo nakazna - debela, mala, punih usana. Gledao sam ih i nisam mogao da shvatim kako je tako lep mukarac mogao da se oeni takvom enom. Dobro, kad se oenio, bila je lepa, ali kako sad moe da ivi s takvom enom?! Tek mnogo kasnije sam shvatio da kad ovek voli nekoga on skoro da ne primeuje spoljanjost i ne pridaje joj onakav znaaj kao ranije. Kao to obino prosto ne primeuje da li je lepa njegova majka, kao to ne primeuje da li je lepo njegovo dete ili da li je lepa njegova sestra. A ako i primeuje, to nimalo ne utie na odnose s ovekom. ovekova spoljanjost je mutno staklo. Iz daljine vidi samo staklo, a ne moe da raspozna ta se nalazi iza njega. Ali kad se zagleda kroz ovo staklo, vidi samo ono to se nalazi iza stakla, a samo staklo vie ne vidi. Trei. Hteo bih da istaknem jo jedno svojstvo istinske ljubavi. To je spremnost na samoportvovanje ili krae portvovanost. Prava ljubav je nezamisliva bez portvovanosti. Ali, ta je to? Za poetak mi prvo odgovorite na pitanje: da li je samoubistvo samoportvovanje? Na primer, ovek je nekome izjavio ljubav i bio je odbijen. ivot je izgubio smisao. ovek daje svoj ivot za ljubav. Da li je to samoportvovanje? Ko smatra da je odgovor "da" neka podigne ruku. Sad oni koji smatraju da je odgovor "ne". Vidim, veina se ne slae s tim da je samoubistvo samoportvovanje. Zaista, samoportvovanost je kad se ovek odrie neeg svog, ponekad ak i ivota, ali obavezno ovo ini radi drugog oveka. A u samoubistvu, na primer, zbog neuzvraene zaljubljenosti, prisutno je neto drugo: "Svima u pokazati kako mnogo patim." U samoubistvu nema brige za drugog, od samoubistva drugima nikad ne biva bolje, svim blinjima ono donosi samo patnju. Samoubistvo ovek ini radi sebe. Sad u navesti nekoliko ilustracija za temu samopotvovanosti da bih pokazao kakva ona biva. Ponekad samoportvovanost predstavlja veliki, odluujui korak. Na primer, moja supruga je zavrila kolu za dirigente (ona je dirigent - rukovodilac crkvenog hora). Nekoliko godina se

spremala da postane dirigent, dugo se kolovala, bila je puna planova o tome kako e osnovati hor, kako e se baviti decom parohijana vaspitavajui budue pojce za hor odraslih itd. Kad smo poeli svoje sluenje u Taldomu svi ovi planovi su postepeno poeli da se ostvaruju. Meutim, ivot ide dalje. Rodilo nam se prvo dete, onda drugo, zatim tree. I tu se ve otro postavlja pitanje: ta da se radi? Najvanije slube, kad horom treba da upravlja najiskusniji ovek su u subotu i nedelju. ak i kad bismo hteli da damo dete u vrti, svejedno nita ne bismo reili, jer u ove dane vrtii svejedno ne rade. Nismo imali bake koje bi stalno ivele s nama. Popadija je morala da izabere: ili na nekoliko godina ostavlja hor ili treba traiti druga reenja koja bi najverovatnije bila na tetu dece. Naravno, ona ostavlja hor, ali iza ovog "naravno" stoji jako mnogo toga. Rei sebi: "Od dananjeg dana ti nisi dirigent, ti si sad - majka," i potisnuti u drugi plan ono to je dugo godina bilo u prvom nije nimalo lako. oveku nije lako da vidi drugog kako zauzima njegovo mesto, da vidi njegove greke, a nema mogunosti da ih ispravi. Naravno, jo je tee ne negodovati pritom u sebi. Meutim, to je primer oiglednog samoportvovanja - odricanje od svog prizvanja. ivot se po pravilu sastoji od sitnijih ispoljavanja naeg portvovanja. Ceo dan otac porodice je stajao pored struga i razmiljao samo o tome kako e doi kui i odmoriti se ispred televizijskog ekrana gledajui finale u fudbalu u kojem igra njegov omiljeni klub. Otvara vrata dolazei kui i... "Dragi, idi, molim te, po hleb dok ja ispeem pile, zatim izbaci ubre, kanta je ve prepuna i dovedi LJoku iz vrtia." Sve ove stvari stie da zavri pet minuta pred kraj utakmice, a stegnuvi srce propustiti skoro celu utakmicu i uiniti sve to je potrebno za porodicu je takoe samoportvovanost. Od ovakvih svakodnevnih "sitnica" se sastoji porodini ivot. Sad, kad smo se malo razabrali s terminologijom i kad sam pokuao da objasnim ta podrazumevam pod reju "ljubav" potrudiu se da dam definiciju ljubavi izmeu mukarca i ene. Naravno, ona e biti jednostrana, nepotpuna, ali je treba dati. Dakle, ljubav suprunika je jedinstvo dvoje ljudi, koje se raa u braku i gaji u toku 10-15 godina zajednikog ivota. Piem ovu definiciju na tabli.

Nije mogue stupiti u brak iz ljubavi!

Zaljubljenost 1. egoizam 2. zaljubljenost u neto 3. vatrenost oseanja

LJubav 1. vena 2.voli ni zbog ega 3. portvovanost

LJubav je jedinstvo dvoje ljudi, koje se raa u braku i gaji u toku 10-15 godina zajednikog ivota.

Uz ovakvu definiciju ljubavi mislim da niko nee imati nita protiv onoga to je reeno na poetku naeg razgovora. Stupiti u brak iz ljubavi je u principu nemogue, jer se ljubav raa samo u braku, tek posle stupanja u brak, i tek nakon dugih godina se ispoljava sa svom silinom. Mi u zemlju bacamo seme jabuke i ne dolazimo da beremo plodove kroz mesec dana, ve nekoliko godina gajimo drvo i tek onda oekujemo plodove. Plodovi ljubavi se takoe nee pojaviti odmah, jer je ljudska dua mnogo komplikovanija od biljke. Ne doivi svako drvo da pone da raa plodove, mnoga uginu. Danas se 60% porodica raspada, ne donevi nikakve plodove osim naputene dece i ranjenih dua. S im porodica moe da se uporedi? Zamislimo dva kamena - otra i vrsta. Dok ne dou u dodir sve je naizgled dobro, niko nikoga ne dira, ali stavimo ih u dak i tresimo jako i dugo. Mogue su dve varijante razvoja dogaaja: ili e se kamenje izbrusiti i vie nee ranjavati jedno drugo, ili se nee izbaviti svojih otrih ivica i tada e se dak pocepati i kamenje e izleteti iz njega. Dak je porodica. Ili se suprunici uz pomo "sitnih" samoportvovanja bruse ili e se razleteti u zlobi jedno protiv drugog. Ogroman broj razvoda se deava 2-3 godine nakon stupanja u brak. ovek je razvodei se ubeen: "Kakva naopaka ena (mu) me je dopala! A govorila je da me voli! Kako mi je samo palo na pamet da se oenim njom!" I ovek ne shvata da jo nije bilo ljubavi, postojala je samo zaljubljenost. Za ljubav je trebalo jo da se bori. Prosto niko od suprunika nije hteo da se izbavi svojih otrih okova. ovek stupa u novi brak, a tamo se nastavlja isto to je bilo u prvom. On svojim otrim ivicama ranjava novu suprugu, a ona, se ranjena, ljuti i ranjava zauzvrat mua svojim otrim ivicama. I mukarac naivno smatra da je opet dobio lou enu, a sam ne vidi svoje nedostatke. Meutim, neto najudnije se deava posle 10-15 godina. Prvobitno bruenje u toku prve 2-3 godine nije maksimum jedinstva koje moe da se rodi iako mnoge porodice ostaju upravo na ovom nivou. eleo bih da ne zaboravite glavnu tajnu braka i ljubavi: dvoje postaju jedno telo. Ako suprunici iz sve snage budu savladavali sva iskuenja i dostojno nosili svako breme branog ivota posle 10-15 godina ova dva kamena se slivaju u jedinstven kamen koji se ne moe razdvojiti nikakvom silom. I poslednje. Upravo sam dao definiciju ljubavi u kojoj se kae da ljubav treba gajiti 10-15 godina. Svako od vas moe da pita: "A da li vi sami zaista volite?" Ovde moram da priznam: "Supruga i ja u braku ivimo tek 6 godina. Po svojoj definiciji ne mogu da se pohvalim time da sam ve dostigao savrenu ljubav u svojoj porodici." Jo jedna ilustracija kojom u zapravo i zavriti dananji razgovor.

Kuhinja. Sedimo moja popadija i ja za stolom jedno preko puta drugog. Kaike i viljuke nam stoje na susednom stolu. Da bih uzeo kaiku treba da ustanem, nainim pet koraka i vratim se na mesto. Da bi moja supruga uzela kaiku treba da ustane, da uini jedan korak i da se vrati. Meni je potrebna kafena kaiica. Naravno, neu sam da je uzmem. Nipoto! Ja treba da nainim deset koraka, a supruga samo dva. Molim je da mi da kaiicu. Ona ustaje i ide po kaiicu. I tek tada shvatam da je popadija ve u poslednjem mesecu trudnoe, da se umorila u toku celog dana s dvoje druge dece, da je ova trudnoa uopte bila teka i da joj je bilo teko ak i da ustane od stola, a ja, zdrav i bezbrian, ekam da mi donese kaiicu. Naravno, razumom sam shvatio da sam postupio ravo i vie to neu raditi, ali da sam dostigao savrenstvo u ljubavi, ja bih prosto stalno oseao njenu bol, ne bih prosto znao svojom glavom nego bih je oseao svojim telom i ne bi mi ak ni palo na pamet da je zamolim za neto.

Navika ili ljubav.

Jednom sam u nekom razredu uo pitanje: "Eto, kaete da se ljubav gaji 10-15 godina. A moda se za ovih 10-15 godina u ljudima prosto raa navika da ive zajedno, i to uopte nije neka posebna ljubav?" Pitanje je vrlo dobro. ak i Gogolj u svojim "Starovremskim veleposednicima" oseanje izmeu Pulherije Ivanovne i Atanasija Ivanovia ne naziva ljubavlju, ve prosto navikom. Meutim, ini mi se da Gogolj to ini namerno, kao da nas pita da li se slaemo s ovom definicijom - "navika". Meutim, paljiv italac e kod Gogolja videti aluziju na to da sam autor ovo nije smatrao navikom. Gogolj kae da je posle smrti supruge Atanasije Ivanovi odavao utisak oveka koji je izgubio nogu, odnosno koji je izgubio deo svog tela, svoje ploti. A ja bih kratko odgovorio na sledei nain. A zar je kad majka na hiljadu kilometara osea nesreu svog sina to uslovljeno navikom? Ne, ovde je u pitanju neto vee od navike. Naravno, veina branih parova zaista ivi "po navici" i njihova vezanost je uslovljena samo time to su se toliko izbrusili za mnogo godina da im je ve prazno i dosadno da ive jedno bez drugog. Ali, ne treba nikad da zaboravite da postoji prava ljubav koja je iznad navike. Kad dva drveta rastu jedno pored drugog i isprepletu se - to je jedno. Da, ako se posee jedno drvo drugo moe ak i da padne bez uobiajenog oslonca. Ali kad su se dva drveta srasla i kroz njih tee ve jedinstveni sok - to je potpuno drugo. Ona se bezbolno ne mogu razdvojiti. Ve sam govorio da ruski jezik krije u sebi mnogo mudrosti. ta oznaava re "srea"? Polazei od etimologije ove rei srea oveka se sastoji u tome to on ne ivi sam. "Srea"[1] je "sauestvovanje" u drugom ivotu. "Ja sam deo tebe, a ti si deo mene. Mi smo deo jedno drugog." ovek koji nikoga ne voli je beskonano usamljen i nesrean. Setite se pesme "Silencium" Tjuteva:

uti, krij se i taji

I oseanja i mate svoje Neka u duevnoj dubini Oni izlaze i zalaze Nemo, kao zvezde u noi Divi im se i uti.

Kako srce da izrazi sebe? Kako drugi da te shvati? Hoe li shvatiti zbog ega ivi? Izreena misao je la. Eksplodirajui uzmutie vrela, Hrani se njima i uti.

Umej da ivi sam u sebi Postoji itav svet u tvojoj dui Tajanstveno-udesnih razmiljanja; NJih e zagluiti spoljanja buka, Dnevni e ih rasterati zraci, Sluaj njihovo pojanje - i uti!

Tjutev je vrlo precizno opisao stanje usamljenosti. Ova pesma je vapaj nesrenog oveka. Nesrenog u smislu da je postao svetsan svoje apsolutne usamljenosti: "Izreena misao je la!" Zaista, optenje na nivou rei je lano, duboko izvrnuto optenje. Reima se nikad ne mogu izraziti sva dubina oseanja, sve nijanse doivljenog oseanja. Potpuno unikalno stanje oveka se prenosi nekom reju zajednikom za sve, odnosno prenosi se upravo ovaj zajedniki pojam, a ne samo stanje ili oseanje oveka. Zato postoji tako mnogo vrsta umetnosti? ovek eli da izrazi

sebe reima. Meutim, reima se mnogo toga ne moe preneti. ovek poinje da se izraava muzikom, ali ni zvucima ne moe sve da se izrazi. On poinje da crta, ali su i ovde mogunosti ograniene. I tako dalje. Sve su to pokuaji da se probije kroz osuenost na usamljenost. Meutim, ipak ova pesma u sutini nije u pravu - ovek ima mogunost da prevlada ovu usamljenost. "Dvoje jedno telo..." - ovim reima se ukida naa osuenost na samou. LJudi koji se meusobno vole (ne koji su zaljubljeni, ve upravo koji se vole) poseduju sreu, jer se njihove due nalaze u posebnom jedinstvu kad su oni deo jedno drugog. Oni mogu da ne opte reima, jer mogu da gledaju na svet oima drugog, da oseaju ista oseanja koja obuzimaju drugog.

Prva ljubav

Svi smo mi verovatno mnogo puta uli da prva ljubav zaborava nema i da ostavlja trag za ceo ivot. ta je to prva ljubav? ta je u njoj tako udno i nezaboravno? esto se iza jedne iste rei kriju razliite pojave. U ovom sluaju treba rei da postoje razliite prve ljubavi, od veoma dubokog i istog oseanja do glupe i trenutne oparanosti. I u jednom i u drugom sluaju prva ljubav se zaista ne zaboravlja i ostavlja dubok trag. Setivi se definicije ljubavi i zaljubljenosti, treba, naravno, precizirati da prva ljubav jo nije ljubav, ve samo prva ozbiljna zaljubljenost, prvo oseanje ljubavi koja se raa. Upravo oseanje ljubavi, a ne sama ljubav, jer sama ljubav nije oseanje, ve stanje dve due. Zaljubljenost je upravo oseanje. A ta je posebno u prvoj ljubavi? Odgovor je vrlo jednostavan: pre svega to to je to oseanje prvo. Sve to se dogaa prvi put uvek ostavlja dubok trag. Nikad niste primetili da put kojim idete prvi put uvek izgleda dui nego kad njime idete drugi, trei ili dvadeseti put? Vrlo dobro se seam kako sam jednom zakasnio na elektrini voz i da ne bih ekao sledei stojei na jednom mestu reio sam da se proetam u pravcu puta koji nisam poznavao. Iao sam lagano, razgledajui sve to sam video na svom putu. Pomalo sam se zaboravio razgledajui put i onda sam se setio da treba da se vratim. Ali, o uas! Otiao sam vrlo daleko, kako mi se inilo, najmanje dva kilometra, a do elektrinog voza mi je ostalo svega deset minuta. Brzo sam poao nazad i na svoje uenje otkrio sam da je do stanice bilo svega sedamsto-osamsto metara. Kad ovek nekuda ide prvi put kao da sam prostor i vreme razmaknu svoje okvire. Zbog koliine utisaka koje sam stekao na ovih osamsto metara put mi je izgledao dugaak par kilometara, zato to novi put donosi mnogo novih utisaka. Ponekad ovek zapanjen boravkom na nekom mestu moe iskreno da kae: "Bio sam tamo itavu venost." Obini radni dani proleu brzo i neprimetno, a neki vani dogaaji ostaju u seanju do najsitnijih detalja. Kad se ovek prvi put ozbiljno zaljubi on prolazi kroz itav niz otkria i potresa koje menjaju njegovu predstavu o ivotu. U ivotu nee biti mnogo ovakvih promena. Ono to je bilo u prvoj ljubavi nikad vie nee moi da se ponovi.

Kad sam prvi put seo za volan automobila samostalno bez instruktora, prvi put sam osetio da me kola sluaju, da u njima postoji zapanjujua mo i sva ova sila je u mojim rukama. Kojom brzinom sam vozio prvi put? 40-50 km na sat. Malo kasnije, kad sam se ohrabrio - 70 km na sat. Ali sam zapamtio ovu prvu vonju iako sam kasnije na stotine puta vozio i brzina od 70 km na sat mi izgleda kao brzina kornjae. Oseaj moi je postao trezveniji i ovek ve zna sve prilino ograniene mogunosti automobila. Nikad vie neu moi da ponovim ista oseanja, jedino ako ne probam da letim avionom. Ovde se otkriva jo jedna vrlo vana istina. Prva ljubav se po pravilu brzo gasi. Oseanja koja su jo jue potresala oveka brzo postaju uobiajena i ini nam se da ljubav odlazi. Navika je ono to esto ubija prvu ljubav. eleli bismo da intenzitet utisaka ostane isti, ali tako ne biva. Oseanja blede, a mi se onda razoaramo. Zaljubljenost se u veini sluajeva zavrava upravo ovako: razoarenjem i rastankom. Nije sluajno da sama sintagma "prva ljubav" ve nekako alosno ukazuje na to da posle prve obino sledi druga, zatim trea itd. Podsetiu da je prva ljubav oseanje ljubavi koja se raa. S im ovo oseanje moe da se uporedi? Pretpostavimo da ste imali saobraajnu nesreu, povreeni ste i cele godine ste leali u bolnici, jer niste mogli da hodate. I sad oseate da se oporavljate. Radosni ste zbog oseanja da ete ubrzo moi da hodate. Oseanja vas preplavljuju. Ali, evo, ustali ste i ve itav mesec dana hodate. Da li ete oseati istu takvu plimu oseanja i da li ete se radovati svakom koraku? Teko da je tako. Sad je za vas obina stvar da hodate. Na primer, kakvo romantino oduevljenje moe da izazove to to ete otii do toaleta? Isto tako je i u ljubavi. Dok si samo zaljubljen oseanja te preplavljuju. A kad ve voli ulnost nestaje, poinje svkodnevni ivot, ali ljubav ostaje. Hoda? Znai, ne lii na bolesnika koji lei, ti si drugi ovek. Zavoleo si, znai, vie ne lii na zaljubljenog, sve je drugaije, ti si drugi ovek. Iako sam tako bez patosa govorio o prvoj ljubavi (eto, prva je pa se pamti) eleo bih da upitam: "Moda u prvoj ljubavi postoji jo neka duboka tajna?" Da, postoji i ona se sastoji u tome to prvo oseanje biva vrlo isto i svetlo. Ovu istotu treba ceniti, ona se takoe vrlo teko moe ponoviti. Kad ovek pije vodu iz izvora ona je prvi put ista i nezamuena. Ali, kad jednom dodirnemo izvor mi emo ga sigurno zamutiti i da bismo se napili iste vode drugi put nam treba jako mnogo strpljenja. Navikli smo se na misao da e "nas ljubav iznenada pogoditi kao grom iz vedra neba kad ga ovek uopte ne oekuje". U stvari, ovek treba da ume da uva svoja oseanja, odnosno da ih uva od sluajnog uzbuenja koje moe da zamuti ist izvor nae due. Veina ljudi se zaljubljuje lako i bez razmiljanja, olako gubei dar koji nam je dat - isto i svetlo oseanje prve ljubavi. Upravljanje sopstvenim oseanjima je teko, ali je mogue. I vrlo je opasno lako se prepustiti prvom sluajnom zanosu. Za one koji su uspeli da sauvaju svoja oseanja prva ljubav je vrlo duboko i ozbiljno oseanje koje moe da preraste u istinsku ljubav u braku. Brak u kojem je prva ljubav za ceo ivot ostala jedina bie najsreniji. ta moe biti bolje za brak nego kad prolost suprunika nije oskrnavljena nikakvim sluajnim vezama, zanosima ili zaljubljenostima? Setimo se zato se Tatjana zaljubila u Onjegina. Pukin vrlo tano opisuje ovu zaljubljenost:

Vreme je dolo, ona se zaljubila. Kao zrno koje je u zemlju palo Koje je oiveo proleni oganj, Odavno je njena mata, Izgarajui od nenosti i enje, udela za hranom sudobnosnom; Odavno je enja srca Pritiskala njene mlade grudi; Dua je ekala... bilo koga...

Dakle, Tatjana je u svojoj uobrazilji odavno stvorila neki lik i zato se zaljubljuje praktino u prvog mladia na kojeg je naila. Pritom Pukin vrlo jasno objanjava razlog ovakvog Tatjaninog stanja:

Rano su poeli da joj se sviaju romani; Oni su joj bili sve, Zaljubljivala se u prevare I Riardsona, i Rusoa...

A sad, kad je srela Onjegina, sva njena mata i uobrazilja su bile usmerene na njega: S kakvom panjom ona sada ita slatki roman, S kakvom ivom oparanou

Pije sablanjivu obmanu! Srenom silom matanja Oivela sazdanja, LJubavnik Julije Voljmar, Maled-Adel i de Linar, I Verter, muenik nemirni, I neuporedivi Grandison, Od kojeg se nama spava Sve se za sanjarku nenu U jedinstvenu sliku obuklo, U samog Onjegina slilo.

Dakle, dragi mladii i devojke, uvajte svoja oseanja, uvajte svoju duu od sluajnih zanosa, ne traite ljubavne avanture, ne itajte ljubavne romane, ne gledajte prazne serije, ne zanosite se zapadnim ljubavnim melodramama. Strpljivo ekajte svoje pravo duboko oseanje i tada postoje veliki izgledi da e vaa prva ljubav postati prvi odbljesak osvita prave ljubavi koja dolazi.

LJubav na prvi pogled

Postoji pojam "ljubav na prvi pogled." Meutim, ja bih rekao da je to strano - zaljubiti se odmah posle prvog susreta. Zaljubiti se posle prvog susreta znai pokrenuti u svojoj dui ogroman mehanizam razliitih oseanja: dozvoliti sebi matalaki zanos, prepustiti se uobrazilji i fantazijama, pritom e se ispostaviti da je vaa dua u vlasti sve jaeg oseanja. Zaljubljenost je poput droge: to je vie uiva, tim vie je eli. Gde je garancija da onaj ko je pokrenuo ovaj sloeni psiholoki mehanizam posle prvog ovlanog pogleda nee pokrenuti ponovo isti ovaj mehanizam posle istog ovakvog prvog pogleda, samo drugog oveka?

LJubav na prvi pogled je primer kako ovek ne ume i ne eli da uva svoju duu, primer oigledne rasputenosti. ta moe biti nerazumnije nego troiti svoje duevne snage na ko zna koga? Krajnje je opasno ovako se zaljubljivati. Posle nekoliko takvih zaljubljenosti (a njih e sigurno biti nekoliko) dua e biti opustoena. Da ne bi bilo greke posle prvog pogleda treba da bude i drugi, i trei, da bi ovek mogao da proveri svoj prvi utisak.

Izjavljivanje ljubavi

U izvanrednom filmu o ivotu porodice s mnogo dece "Jednom posle dvadeset godina" postoji scena u kojoj suprug posle dugo godina zajednikog ivota, nakon to se u njihovoj porodici rodilo desetoro dece prvi put izjavljuje svojoj eni ljubav. A pre toga su oni iveli, voleli su se bez ikakvih ljubavnih izjava. ini mi se da su autori filma to vrlo dobro uoili: istinskoj ljubavi nisu potrebne izjave. Ja bih ak dozvolio sebi da kaem: izjavljivanje ljubavi je znak zaljubljenosti, a ne ljubavi. U principu to je i jasno, jer se ljubav izjavljuje pre braka, a po ranije datoj definiciji ona se raa tek u braku. Zaista, ljudi izjavljuju ono ega jo uvek nema. A i sama reenica "Ja te volim," ve odaje svoju neistinu. Tamo gde postoje pojmovi "ja" i "ti" jo nema ljubavi. LJubav poinje od pojave pojma "mi". Ovo izgleda paradoksalno, ali je injenica da se upravo ljudi koji se zaista vole ne udvaraju jedno drugom kao to to ine zaljubljeni. Odnosno, oni unutranje postaju blii, a ima sve manje spoljanjih ispoljavanja ljubavi. Naravno, veina mueva ne poklanja enama cvee zato to oseaju da su s njima jedno telo, ve prosto zbog nedostatka panje i brige. Ali suprunicima koji se vole nije potrebno ispoljavanje brige u odreene dane, poto je oni iskazuju svakodnevno, po 24 sata dnevno. Ako mu poklanja eni cvee za 8. mart i vredno pere sudove tog dana to naizgled nije loe. Ali ako 9. marta bude leao na kauu, jasno je da je njegova briga prividna. A ako suprug koji svakodnevno pomae supruzi u kunim poslovima ne pokloni ogroman buket za 8. mart, ve samo skroman i jeftin, ona se verovatno nee uvrediti. Izjavljivanje ljubavi pritom takoe nee biti potrebno. Ono se zahteva tamo gde nema oseaja istinske bliskosti i da druga strana ne bi poela da sumnja, verovatno joj treba posvedoiti svoju ljubav. Mada, nisam ba sasvim u pravu. Izjave ljubavi takoe stalno zvue meu suprunicima koji se vole, samo to ovek ne moe odmah da ih uje. Ispriau dogaaj, a vi mi odgovorite: u kojem trenutku se ovde ula izjava ljubavi? Mladi par je doao u goste. Kad su domaini izali na trenutak supruga odjednom sluajno zakai omiljenu vazu domaina i ona se s treskom razbija. Zabrinuti domain uri da vidi da se nije sluajno razbila njegova vaza. "ta se desilo?" pita supruga. "Oprostite, razbili smo vau omiljenu vazu," odgovara mu. Da li ste ovde uli izjavu ljubavi? A ona je bila. Ko se dosetio? Tano! Suprug je rekao: "Mi smo razbili," a ne "Ona je razbila". U ovom "mi" se i sastoji izjava ljubavi. Ma ta da se desi, to se deava nama, i suprug koji voli nikad se nee odrei svoje ene: "To smo mi razbili." Meutim, izjava ljubavi je uvek bilo i bie, i ne samo to, one su krajnje potrebne - jer udno je stupiti u brak bez izjavljivanja ljubavi. Meutim, izjave se razlikuju. U prolim vekovima izjave

uopte nisu bile kao danas. A i to esto nisu bile izjave ljubavi koliko ponuda za stupanje u brak: "Volim vas, udajte se za mene." Jer uvek su se nudili ruka i srce. Nudei srce ljudi su samim tim govorili da vole, a nudei ruku, samim tim su govorili o venanju. Zato to se upravo za vreme venanja ruke suprunika nekoliko puta sjedinjuju u znak njihovog branog saveza. Dakle, pravilno izjavljivanje ljubavi istovremeno pretpostavlja ponudu za stupanje u brak, u kojem e ova ljubav rasti. Izjavljivanje ljubavi jeste izjavljivanje spremnosti oveka da voli, spremnosti da uini ozbiljan korak, da stupi u brak, da snosi odgovornost za sudbinu drugog oveka. Meutim, danas se esto sve odvija drugaije. Pred oima mi je sledea slika. Momak i devojka stoje u haustoru zagrlivi se (danas se grle mnogo pre meusobnih priznanja i uopte izjavljiva o svojim oseanjima), i tada sledi izjava, koja se izgovara apatom, u uzbuenju zbog rei koje se uju: "Volim te." Odgovor: "I ja tebe volim." Posle ovoga kao u klasinim zapadnim filmovima sledi, dug, otegnut poljubac. I to je sve! Time su sve izjave zavrene, oboje zaljubljenih su sreni. Komentar za ovo je najprostiji: nita zajedniko s pravim izjavljivanjem ljubavi ovo dejstvo nema. Iako srce drhti i rei se od uzbuenja izgovaraju s naporom, ovo nije izjava ljubavi. Zapamtimo, ako nakon izjave ljubavi ne sledi ponuda za brak, reenica "Volim te" se moe prevesti na sledei nain: "Zaljubljen sam u tebe do uiju, dozvoli mi da se ljubim s tobom." Radi se o tome to je ljubiti se zanimljivije nego se prosto grliti. Ali ljubiti se bez izjavljivanja ljubavi nekako nije ba pristojno. Zato se i izgovaraju rei ljubavi. Meutim, podseam vas, ne varajte se ovim izjavama, one ne vrede prebijenog cvonjka ako ovek ne nudi svoju ruku na koju biste mogli da se oslonite. Ako nema ponude za stupanje u brak to znai da je pred vama ovek u potrazi za ljubavnim avanturama koji prosto eli da iskusi nova oseanja, koji eli da se vai odnosi dalje razvijaju, ali ne eli da odu predaleko i da se stvar zavri brakom.

NAPOMENE: 1. U pitanju je igra rei. Srea se na ruskom kae s-ast'-je, ast' znai deo. Izvesna analogija bi mogla da postoji sa srpskim jezikom ako se ima u vidu da je koren rei srea sret-, odnosno susret dve linosti.

Beseda 2

Kako stupiti u brak?

Vrlo je komplikovano pravilno stupiti u brak. Izbor suprunika treba da se uini jednom za itav ivot. U idealnom sluaju ovde ne bi trebalo da bude promaaja. Ali, radi se o tome to nema metode koja bi garantovala da nee biti greaka. ak bih rekao sledee: brak je uvek rizik, brak je uvek iskorak zatvorenih oiju. Prilikom stupanja u brak ovek se susree s odreenim paradoksom, s dva nespojiva uslova, koja utiu na izbor. Evo u emu se sastoji paradoks. Piem na tabli dve protivrene odredbe.

1. Treba to je mogue bolje upoznati budueg suprunika pre braka.

Ali, s druge strane:

2. Nije mogue dobro upoznati budueg suprunika pre braka.

Poeu od druge izjave. Zbog ega nije mogue istinski upoznati svog budueg branog druga? Pre svega istai u da je upoznati drugog oveka, pa ak i sebe do kraja praktino nemogue. A ako sad govorimo o porodici treba rei da se u svakoj eni nalaze tri potpuno razliite ene i da se u svakom mukarcu nalaze tri potpuno razlitia mukarca. U skladu s razvojem odnosa izmeu mukarca i ene ovi odnosi prolaze kroz tri osnovne faze:

Mukarac momak mu otac

ena devojka ena majka

Momak, mu i otac su potpuno razliiti ljudi, iako se nalaze u jednom oveku, svaki od njih ima svoju logiku ponaanja. Sam momak jo uvek ne zna kakav e biti mu ili kakav e biti otac. Isto moe da se kae i za devojku. Dakle, razmotrimo sve ove faze. Momak i devojka. Ve dok se izgovaraju ove rei, na licima ljudi se po pravilu pojavljuju osmesi i ovek ima elju da doda: "momak i devojka, peena kokoka". To je najzabavnija, najveselija i najromantinija etapa u odnosima izmeu mukarca i ene. Za ovu etapu su karakteristine sledee dve crte. Kao prvo, svako od zaljubljenih se iz sve snage trudi da sakrije svoje nedostatke; kao drugo, svako pokuava da pokae sve svoje vrline, ak i one kojih nema, ali bi mogle da postoje. Na primer, mladi poziva svoju verenicu na roendan. Mladieva majka pritom likuje. Napokon su iz sobe njenog dragog sina nestale pocepane arape koje su leale na sred sobe i ona starudija koja je stvarala "umetniki nered" na njegovom radnom stolu, je uredno sloena u fijoke. U mom ivotu se desio sledei sluaj. Jednom sam morao da prenoim u Moskvi kod poznanika. Dok smo pili aj, kad je domain kue izaao na trenutak njegova supruga mi je rekla: "ee dolazite, suprug je tri dana pre vaeg dolaska poeo takvo spremanje stana kakvog nije bilo nikad ranije." Zaista, svi mi i uvek krijemo svoje mane od tuih ljudi. Devojka e se, pozivajui mladia na porodini praznik, potruditi da spremi neto toliko neobino to jo nije kuvala i to verovatno nee moi da ponovi kasnije. Moda devojka nije ba najbolja domaica, ali e za vreme dok joj se mladi udvara postati takva. Kad mladi par bude etao veernjim gradom iz njihovih usta e tei nean razgovor, sve grube rei bie na nako vreme iskljuene iz leksikona i razmatrae se tako uzviene, plemenite teme koje mogu da padnu napamet samo zaljubljenima. I u ovoj elji da ovek izgleda bolji mogue je da ni u kome od zaljubljenih nema ni mrvice lukavstva, elje da prevari ili drugog prevede ednog preko vode. Prosto, u to vreme ovek zaista eli da izgleda bolji, ak i pred samim sobom. Ali, koliko dugo se moe etati na meseni? Prolazi vreme i momak i devojka stupajui u brak prelaze u novu fazu, oni postaju mu i ena. Postepeno, u toku kratkog vremena svi odnosi izmeu njih se menjaju do neprepoznatljivosti. Mu i ena. Da bismo se snali u onome to se deava s mladencima postaviu vam sledee pitanje. Zamislimo situaciju: mladi, koji jo uvek nije oenjen ivi s mamom, tatom, bratom i sestrom u jednom stanu. Nou se budi i sprema se da ode u toalet. Otvara ormar i uzima odelo? Oblai paradne cipele i kravatu? Ne? Ali ako ode u gaama i majci u tako nepristojnom izdanju mogu da ga vide majka i otac, sestra i brat! ta kaete? Tano!!! ovek se ne stidi svojih blinjih. Sad sluajte ta se deava s mladencima ubrzo posle braka. Oni postaju najroeniji i prestaju da se stide jedno drugog. Kad devojka svraa po svog mladia pre etnje on nikad pred nju nee izai u gaama "za po kui" i pocepanoj majci. Inae e devojka prosto pobei od ovakvog nevaspitanog ponaanja. Pred mamom ovek moe da se pojavi u ovakvom izdanju. "Mama, nikako da mi zakrpi majcu, eto i idem u pocepanoj." Kad postanu mu i ena mladenci jako

mnogo saznaju jedno o drugom, saznaju ono to se ranije briljivo skrivalo i sad se krije od tuih ljudi. Meutim, oni sad vie nisu tui, oni su - bliski roaci, ena je blia od majke, a mu je blii nego otac. Sad e eni biti upuene rei: "Sama nisi zakrpila, pa gledaj kako idem u pocepanom." Upravo posle stupanja u brak iz oveka izbijaju sve njegove loe navike. Sad za vreme ruka moe da uzme kutlau i da poee njom lea, bez obzira na zaueni pogled ene, moe viljukom da kopa uho. Sad se sve to moe. Teko je zamisliti da mladi sedi s devojkom u kafiu i da tamo galantno joj se udvarajui odjednom pone viljukom da isti zube ili da kopa nos. Ruski jezik je vrlo mudar i bogat, u njemu se ogledaju mnoge duhovne istine. Ko moe da kae ta znai re "nevesta"? Ova re se obrazuje od korena "vedeti", "znati". Dakle, "nevesta" znai "neispitana", "nepoznata". Pre braka nijedan momak ne moe da se pohvali da zna sve o svojoj devojci. Dok se ovek ne srodi s ovekom ne moe ga upoznati. Mlada jo nije roaka, ona je zasad delimino jo uvek tu ovek, a ena je vie nego roaka, ona je jedno telo s muem. Svima je ve odavno poznato: najvie ljutnje i netrpeljivosti ovek izliva na najblie ljude. Ako suprug na poslu zauzima visoku funkciju i u toku celog radnog dana, optei s ljudima suzbija svoju ljutnju i umor da pred tuim ljudima ne bi loe izgledao, kod kue iskaljuje na enu i decu sve ono to mu se skupilo u toku dana Zato da se stidi ene? Ona je ena - istrpee, a deca u principu treba da potuju oca i da ga se plae. Znai, neka trpe i potuju. I ispostavlja sa da mnogi naizgled fini ljudi kod kue teroriu svoje blinje. Mnogi brakovi se raspadaju vrlo brzo, im se mladenci makar malo pokau jedno pred drugim. Ali, pretpostavimo da suprunici nemaju mnogo loih navika ili da su slino vaspitani i da niim ne okiraju jedno drugo. Tada prelazak od momka i devojke na mua i enu prolazi relativno lako. Prolaze dve-tri godine i po pravilu mu i ena prelaze na novi stadijum u svojim odnosima. Raa se dete, i oni postaju potpuno drugi ljudi - otac i majka. Otac i majka. Odnosi izmeu mukarca i ene se ponovo menjaju i to vrlo ozbiljno. Pojava deteta se moe uporediti s novim raanjem porodice. ta se menja? Poeu od moda na prvi pogled ne toliko karakteristine, ali potpuno mogue pojave. U knjigama za mlade mame u kojoj se daju instrukcije strunjaka za negu deteta moe se nai sledei opis pojave kao to je oeva ljubomora: on je ljubomoran na svoje dete. Postavlja se pitanje, zato da bude ljubomoran? Pa to je njegovo dete, nije ena "zaglavila" s nekim sa strane! Meutim, u sutini, ova pojava se ne raa sama od sebe. Razmislimo zajedno. Mu je pre roenja deteta svako vee dolazio s posla i sigurno je znao: kod kue ga ekaju, ena je ve isprila njegovu omiljenu kajganu sa unkom i spremna je da slua supruga koji joj pria o svim dogaajima na poslu. Meutim, raa se dete, mu dolazi kui i vidi: veera nije gotova, ena ga ne pita kako je proveo dan, i uopte obraa malo panje na njega. Sva njena panja je usredsreena na dete. Do ozbiljne ljubomore s isterivanjem pravde i albi, naravno, ne dolazi tako esto, ali izvestan rad na sebi da bi se smirio s ovim promenama mora da obavi svaki otac.

Vrlo dobro odnose razliku izmeu oca i majke i mua i ene ilustruje jedna reenica, koju je izrekao Sent-Egziperi. Uzgred reeno, ko moe da kae, koje delo je on napisao? Barem najpoznatije... Da, tano - "Mali princ". Obavezno proitajte, i to je poeljno da paljivo proitate ovu priu o malom deaku koji je dospeo na Zemlju. Ona je u potpunosti posveena ljubavi i prijateljstvu. U svom drugom delu Sent-Egziperi kae: "Zaljubljeni (mislim da mi je u ruke dospeo ne sasvim uspean prevod, tanije bi bilo rei "oni koji vole") nisu oni koji gledaju jedno u drugo, ve oni koji gledaju u istu stranu. Zapamtite ovu reenicu. Zaista, dok u porodici nema dece u porodinim odnosima dolazi do zaaranog kruga - ena voli mua zbog toga to se on brine o njoj, a mu voli enu zbog toga to se ona brine o njemu. Ovi odnosi nose na sebi peat obinog egoizma. Na primer, potujem svog imunog komiju zbog toga to mi on ponekad daje novac na zajam, a on mene potuje zbog toga to pomaem njegovom sinu da se spremi za fakultet. Teko da se ovakvi odnosi mogu nazvati nesebinim prijateljstvom. To e pre biti poslovni odnosi na obostranu korist. Isto moe da bude i meu suprunicima. Ti meni, ja tebi. Ali, ako u ovakvim poslovnim odnosima jedan brani drug neto ne da u potpunosti, drugi moe uvreeno da kae: "Kako ti meni, tako i ja tebi." Uzajamne uvrede e rasti, uskoro e sazreti skandal itd. Ovakav savez je vrlo labav. Savrena ljubav poinje da se pojavljuje upravo onda kad suprunici poinju zajedniki da vole treeg, da se zajedno brinu o njemu i da se trude na njegovom vaspitanju. Dve ruke neemo nazvati majstorskima onda kad one naue da jedna drugoj seku nokte i da mau jedna drugu kremom, ve onda kad u jednoj ruci bude materijal, a u drugoj dleto i kad se kao rezultat zajednikog, skladnog kretanja dve ruke rodi umetniko delo. S pojavom dece odnosi izmeu suprunika se obavezno vrlo ozbiljno menjaju. Naroito sam toga postao svestan posle roenja treeg deteta. S prvim detetom je supruga manje-vie izlazila na kraj, zatim je dolazila i baka u pomo, s drugim je ponovo na nekoliko najteih meseci dola baka. Ali prvo vreme posle roenja treeg deteta nam je bilo jako teko i niko nam nije pomagao. Jednom kad je dete imalo oko mesec dana vratio sam se kui posle mnogih poslova u hramu. Vraam se i razmiljam otprilike ovako: "Evo, sad u da doem, seu, posedeu jedno pola sata, pojeu neto, bar u se malo odmoriti." Meutim, im sam seo popadija mi je prila izgovarajui sledeu reenicu: "Sluaj, kad doe kui odmah treba da ue u kuhinju i da vidi da li je oprano sve posue. Treba da ode u kupatilo i da vidi da li je opran ve. Treba da pogleda u sobama da li je sve sreeno. Treba stalno da gleda kako bi mogao da mi pomogne!" Naravno, prvo sam negodovao u sebi i ak sam pokuao da zaodenem ovo negodovanje u rei, ali sam ubrzo shvatio da svejedno neu biti u pravu, jer supruga se za ceo dan umorila barem isto toliko kao ja, a nije ba lako obavljati kune poslove kad je jedno dete u rukama, a dvoje jurcaju unaokolo. Eto, tada sam shvatio da naa kua vie nije prijatno gnezdace u koje mogu da dolazim da bih se odmorio posle napornog dana. Sad je kua mesto drugog posla. Zapamtimo ovo. S pojavom dece kua postaje mesto drugog posla. Mu je poteno odradio osam sati pored struga, dolazi kui, a tamo poinje novi posao - pranje sudova, vea, sreivanje, itanje knjiga, igranje s decom itd. i t.sl. I ovaj posao je mnogo odgovorniji. Ako u fabrici i napravi kart on moe da se popravi, a ako i ne popravi, svejedno nee trpeti ti nego onaj ko bude koristio tvoj proizvod. Ali ako loe vaspita decu, od toga e upravo ti morati da trpi i to do kraja svog ivota. Moe se navesti sledea slika. Porodica pre roenja dece predstavlja dva

mlada drebeta, koja pasu na zelenoj livadi i graju se. A porodica posle roenja dece jesu dva teglea konja upregnuta u kola koja vuku prljavim razlokanim putem. Ako jedan konj odbije da vue teret, drugi e ulagati dva puta vie snage. A mnogi posle divne zelene livade nimalo ne ele da se upreu u kola. Prvo smo razmatrali drugu od dve protivrene tvrdnje, koje su napisane na tabli. Pokuao sam da objasnim zbog ega je teko upoznati oveka pre braka, zbog ega prilikom stupanja u brak uvek postoji rizik da e ovek pogreiti u pogledu drugog oveka. Sad porazgovarajmo o tome kako da smanjimo ovaj rizik. Kako se ipak moe vie saznati o buduem branom drugu? Dakle, u svakom oveku sede tri potpuno razliita oveka: momak, mu i otac. I devojci nije nimalo lako da prepozna kakav otac e biti njen mladoenja. Meutim, upravo ovde se moe videti prvi recept, koji pomae da se pravilno stupi u brak. Ovaj recept sam uo od jedne poznanice. Imala je 19 godina, spremala se za brak s 46-godinjim mukarcem, koji je iza sebe imao ve dva neuspena braka. Dugo je razmiljala pre nego to se odluila na ovaj korak. Na kraju je postavila sebi pitanje i odgovor na njega je sve konano reio. Upitala je sebe: "A da li ja elim da ovaj ovek bude otac moje dece?" Odgovorila je: "Da!" - i bez sumnje stupila u brak uprko protivljenju roaka. Pitanje zaista treba postaviti samo ovako: "Ne traim mua za sebe, ve oca za svoju decu!" Za sebe se obino trai onaj s kim je zanimljivo otii u diskoteku, s kim se moe proetati ulicom da drugarice pozavide. A za svoju decu naimo ipak nekog boljeg, moda ne najbogatijeg i najlepeg, ali najpouzdanijeg. Zato, birajui sebi mua treba da se potrudite da zastanete i da se upitate: "A da li ja elim da ovaj ovek bude otac mog deteta? Da li elim da on vaspitava mog sina? Da li elim da moj sin lii na njega?" Drugi recept je vrlo prost. U Trojice-Sergijevoj Lavri ima mnogo iskusnih duhovnika, odnosno svetenika kod kojih ljudi dolaze za savet u duhovnom ivotu. I ovi duhovnici obino daju blagoslov da se postupi na sledei nain: od poznanstva do braka neka proe najmanje godinu dana. Zato tako mnogo? Supruga i ja ve posle pola godine nismo imali nikakvih sumnji, prosto smo ekali sledeih pola godine da moemo napokon da se venamo. Pokuau da objasnim zato je potreban prilino dug period radi meusobnog proveravanja i kako ovo vreme treba provesti. Sad se obraam enskoj polovini razreda. Navedite mi osobine koje mora da poseduje va budui mu. Diktirajte, a ja u pisati na tabli.

Dobar Jak Pametan (po miljenju veine devojaka Lep (ovo nije obavezna osobina)

Veran

Hajde da analiziramo makar ove osnovne crte karaktera. Poeu od vernosti. Zamislimo sledeu situaciju. Devojka dolazi kui i kae mami oduevljenim glasom: "Mama, jue sam se upoznala s jednim mladiem! On je tako veran! Sutra u se udati za njega!" Smeno, zar ne? Vernost se proverava godinama. Ovde moda nee biti dovoljna samo godina dana. Neko od prisutnih kae: "Kod drugih ljudi se moemo raspitati o njegovoj vernosti, na primer, kod njegovih drugova." Teko! Kao prvo, o svom drugu niko nee rei nita loe, a ako neko i kae, verovatno prosto hoe da vas preotme drugu. A i ispada da ete nekom drugu verovati vie nego svom momku. Nije logino! Sve karakterne osobine kao to je vernost, se ili proveravaju, ispituju godinama, ili mogu da postoje podmetanja, koja naizgled poprimaju oblije dobrih osobina. Pogledajmo ostale osobine koje su napisane na tabli. Dobar. Ovde ovek treba da se naui da razlikuje istinski dobrog oveka od "dobriine". ta mislite da li je dobra majka, koja detetu na svako njegovo cianje da bombonu? Ne! To je loa majka, zato to ona daje bombonu samo da bi dete zautalo, da je ne bi uznemiravalo svojom vikom. Umesto truda na vaspitanju deteta - u pitanju je "dobar" postupak kojim se ona izbavlja deteta inei ga razmaenim i nanosei tetu njegovoj dui. Zaista dobra majka e rei strogo: "Sedi, prvo pojedi supu, a onda e dobiti bombonu!" Potrebno je vreme da bi se dobar razlikovao od "dobriine". Jak. Divno je ako je mu jak. Ali koliko esto se pod maskom snage ne krije samo snaga, ve jo i drskost i bezobrazluk. Naravno, devojci je prijatno da se proeta s mladiem ije se ruke steu u pesnice im vidi nekog mangupa da bi zatitio svoju dragu. Ali ako ona ne pogleda paljivo kako se, na primer, predmet njene ljubavi odnosi prema svojim roditeljima anse da e pogreiti su vrlo velike. Ako je njen momak bezobrazan prema svojim "matorcima", to nije snaga, to je ve bezobrazluk. I jednog lepog dana u njihovom porodinom ivotu posle jednog u nizu skandala, pesnice se nee stegnuti kad vidi mangupe, ve kad vidi svoju ljutu i neposlunu enu. Da li e momak potovati enu ako ne potuje oca i majku? Za to postoji mala verovatnoa. Stoga ne troite godinu dana poznanstva u prazno provodei je bilo gde, izbegavajui roditelje koji vam navodno smetaju da se naslaujete time to ste zajedno. ee odlazite u porodicu vaeg izabranika i paljivo gledajte ne samo na to kako vam se on udvara, ve i kako se ponaa prema bliskim ljudima, jer se njih vie ne stidi. Upravo ovde se i moe videti slika vae budue porodice. Pametan. Pametan mu je takoe odlina stvar. Meutim, postoji prava i lana mudrost. Kao prvo, ne treba meati mudrost i obrazovanost. Nepismen ovek moe biti mnogo mudriji od uenog. U porodici se trai posebna mudrost. Ni iz daleka ne mogu svi da znaju i da razumeju gde u konfliktu treba popustiti, a gde insistirati. Uoiti ovakvu mudrost u oveku je podjednako teko kao uoiti vernost. Ona se moe zapaziti tek kad oveka zna dugo godina.

Obrazovan mu takoe nije loa stvar. Ali samo onda kad je znanje bez primesa odvratne osobine due kao to je nadmenost. Znanja esto nadimaju oveka. I ispae da je devojka htela da se uda za pametnog, a udala se za nadmenog. A kad mu shvati da ena ne moe da razlikuje trausa od Hajdna ili Delakroa od Kloda Monea moda e se odnositi prema njoj s nadmenom snishodljivou. Uzgred reeno, treba dodati da nadmenost i sama po sebi stavlja masku pameti, ak i ako pameti nema. Vrlo dobro se seam jednog mladia koji je na prvim susretima zapanjivao svojom sposobnou da sve analizira s izrazom pravog znalca. Ovo je odmah izazivalo potovanje prema njemu. Meutim, kasnije se ispostavljalo da nema pojma o predmetima o kojima tako vano diskutuje. I posle nekoliko meseci potovanje skoro svih poznanika prema njemu, koje se rodilo na poetku zamenjeno je razdraljivou, pa ak i prezirom. Bolje e biti ako se devojka dobro proui mladoenju pre stupanja u brak nego da se posle mui ivei s nadmenim neznalicom. I, za danas poslednja osobina budueg mua - lepota. Krajnje sam solidaran s onima koji smatraju da ova osobina za mua nije obavezna. Lep mu je opasna stvar. Lep mladi (isto kao i devojka) je po pravilu razmaen panjom suprotnog pola. Zato je velika opasnost kad se u porodici rodi dete i supruga svu svoju panju prenese na njega, suprug e zbog nedostatka panje na koju je navikao i nehotice poeti da je trai sa strane. Izlaz je jedan - uveriti se u njegovu vernost. A ovo se, kao to smo na poetku ve govorili, proverava godinama. Lep i veran mu ta moe biti bolje? Meutim, naalost, to je vrlo retka kombinacija. Sve o emu sam ranije govorio o stupanju u brak podrazumeva da stupate u brak iz zaljubljenosti. Meutim, to nije jedini nain da se stupi u brak. Ispostavlja se da ovek moe da se oeni ili da se uda prekoivi ovaj stadijum. Nekada se slino deavalo vrlo esto kad je na primer, devojka videla svog mladoenju prvi put tek u hramu za vreme venanja. Nije sluajno da ne postoji ne samo izraz "udavati se", odnosno udavati se sama, ve i izraz "udavati", kad devojku udaju i niko je naroito ne pita. Naveu priu mitropolita Venijamina (Fedenkova), koja je navedena u njegovim memoarima, o tome kako je pradeda oenio njegovog dedu.

"Mama mi je priala da se njenom mamom, bakom, na deda nije oenio po svom izboru, ve po volji roditelja - kao to se to obino inilo u stara vremena u prostim seoskim porodicama i kliru. Stvar je stajala ovako. Jedne zimske veeri dedin otac akon Vasilije (Orevski) dolazi kui; a deda Nikolaj, tada jo mladi (koji zbog neega nije zavrio bogosloviju) lei na pei. "Nikola, hej, Nikola!" kae otac naem dedi. "ta je bilo, oe?" interesuje se momak.

"Evo, od oca Vasilija (u ovom selu, Orevki, bio je drugi akon, koji se takoe zvao Vasilije) hou da ti uzmem Nadedu za enu." "Oe! Onu roavu?" protivi se nezadovoljni i neslobodni mladoenja. A baka je u detinjstvu preleala boginje i na njenom licu je ostalo nekoliko krupnih oiljaka, koji uopte nisu kvarili njeno lice. "ta?!" prognevio se pradeda. "ta kae? Zar sam ti ja neprijatelj, a ne otac? Znam koga ti biram! More, silazi s pei!" Deda je siao, a otac je uzeo roga (kojim su u pei kod nas stavljali anke i livene lonie i "oitao mu lekciju." "Oprosti, oe," zamoli deda. "Neka je i roava, neka je i kriva, neka bude kako kae!" I uzeli su se. I kako je mudar bio izbor: deda je bio nemirnog karaktera; kasnije je pio jako mnogo vina. I eto, tako nemirnom momku Gospod je poslao izuzetno smirenu enu Nadedu. I ona se nikad nije alila, nikad nije roptala na dedu: uvek je bila tiha-pretiha, utljiva i krotka."

Ovo se moe nazati brakom iz rauna, ne iz materijalnog, ve iz duhovnog rauna. Deava se da je ovek ve spreman da stupi u brak, ali ne moe da nae sebi nevestu. Verujui mladi ljudi se ponekad u takvim sluajevima obraaju iskusnim duhovnicima i mole za pomo. Svetenik moe da posavetuje: "Evo, vidi devojku, idi, upoznaj se." Duhovnik znajui ovu devojku ne samo spolja, ve poznajui njeno unutranje stanje zahvaljujui ispovesti pomae mladiu da naini dobar izbor. Znam nekoliko ljudi koji su upravo tako stupili u brak, oni su sad svetenici i njihovi brakovi su jako dobri. Ovi parovi su praktino ne znajui jedno drugo, preskaui fazu momka i devojke bez ikakvih dugih udvaranja postajali su mu i ena. Jo jedna, sad ve poslednja pria na datu temu, uo sam je od jednog moskovskog svetenika o njegovom drugu iz razreda iz bogoslovije. Da bi postao svetenik, za ta se sprema svaki bogoslov, on treba da bude ili monah ili oenjen. A dok ovek ne naini ovaj izbor nee biti rukopoloen za svetenika. Zato se esto deava da se kolovanje u bogosloviji zavrava, mladi je ve na poslednjoj godini i treba da razmilja o svetenstvu, a nema odgovarajui par za stupanje u brak. Jedan bogoslov je postupio na sledei nain. Pomolivi se i zamolivi Boga za pomo odluio je: "Idem u Trojicku crkvu (glavni hram Trojice-Sergijeve Lavre u kojoj se nalazi Moskovski bogoslovski fakultet) i upoznau se s prvom devojkom koja iz nje izae." Tako je i uradio. I Gospod mu je zaista poslao vrlo dobru popadiju. Brak je bio vrlo srean, rodilo im se osmoro dece. Meutim, naravno, da bi se ovek odluio na ovakav korak treba da ima veliku veru u pomo Boiju. I ne moe se rei da je postupio nerazumno. U njegovom postupku je takoe postojala duhovna raunica. Jer nije iao da bira nevestu na vratima restorana, ve na vratima hrama, i zato nije naao neku vetropirku, ve duboko verujuu enu.

Dakle, to je jo jedan recept. Moe se stupiti u brak i iz duhovne raunice, bez zaljubljenosti i udvaranja. Duhovna raunica se sastoji u tome to ovek rauna na iskustvo starijih (na primer, roditelja), duhovnika ili neposredno na pomo Boiju. Meutim, ovaj recept moe da se primeni samo na verujueg oveka.

Beseda 3 Deca

U proloj besedi smo ve govorili da pojava dece menja porodicu, ona kao da se po drugi put raa. Vrlo je teko da se bez dece pojavi prava ljubav, poto su suprunici bez dece okrenuti sami prema sebi i vole samo jedno drugo. Prava ljubav, se po reima Sent-Egziperija raa onda kad suprunici poinju da gledaju u istu stranu, odnosno kad ue da zajedno vole druge ljude. Ako suprunici ne ele da imaju decu u tome postoji neto sumnjivo. Pre nekoliko godina sam sluajno gledao televizijsku emisiju posveenu problemu nataliteta. Jedan mlad par iz sale je izjavio kakav je njihov stav u vezi s ovim pitanjem: "Supruga i ja smatramo da se svi problemi u porodici: prepirke, svae i skandali, deavaju zbog dece. Zato smo odluili da se steriliemo." Podseam na to da je sterilizacija operacija posle koje ovek nikad nee moi da ima decu. Ovakav stav mi se ini toliko nenormalnim da do dana dananjeg ne mogu da poverujem da je ono to je ovaj mladi par rekao bilo istina. Najverovatnije je da je to bio jedan u niz trikova u zabavnim emisijama - radi odravanja interesovanja za ovu temu ovaj par je za odreeni novani iznos zamoljen da kae ono to su eleli autori emisije. Dakle, deca (ili barem jedno dete) u porodici treba da se pojave. Danas u govoriti o tome ko je dete, kakva je njegova veza s roditeljima, kakva je njihova telesna i duhovna veza. Poeu od duhovne veze izmeu roditelja i dece. Meu neverujuim ljudima, a danas kad nema dovoljno prosveenosti meu parohijanima i meu verujuim ljudima krajnje je rairena jedna

zabluda o duhovnom ivotu deteta. Obino se smatra sledee. Eto, mama je donela dete iz porodilita. Uzme ga u ruke - isti anelko, samo to mu krila nedostaju. NJegova dua je ist list papira, jo nema na njoj nijedne prljave flekice. ovek samo to se ne istopi, i strah ga je ak i da ga dotakne da ne bi isprljao njegovu istu duicu. U stvari, uopte nije tako! Ispostavlja se da kad mama donese detence iz porodilita ono uopte nema pet-sedam dana, ve ima devet meseci! Crkva Hristova je uvek znala da ovekov ivot poinje od momenta zaea. Od roditelja je telo, a od Boga dua i ona se daje u trenutku zaea. To je ve mali ovek. NJegovo telo se sastoji od dve, etiri, osam itd. elija i on ima duu, zato je ve punovredni ovek - s duom i telom. I abortusi su po crkvenim kanonima izjednaavani s pravim ubistvom. Dakle, dete ima ve devet meseci i za ovo vreme njegova dua, po pravilu, ve biva isflekana mnotvom grehova. Kakvih? Pa ono nije nainilo ni korak, nije izgovorilo ni re, nije uinilo nijedan samostalan postupak! Duhovna veza izmeu deteta i roditelja je toliko jaka da svaki greh roditelja kao taman peat pada na detetovu duu. Mama i tata uvee sedaju pred televizor da bi gledali nepristojan film. NJihova kerka se nalazi jo u utrobi majke, nita ne vidi i skoro nita ne uje. Ali roditeljski greh se urezuje u njenu duu. Kasnije e posle petnaest-esnaest godina ljudi da ire ruke i da se ude: "Otkud to u njoj? Mi smo je vaspitavali strogo, nita nepristojno u svom ivotu nikad nije videla, sve njene drugarice su pristojne. Zato je postala takva uliarka?!" Da, nita joj nisu pokazivali, ali su se sami bludno ponaali: u drutvu prijatelja mama je mogla da dozvoli sebi da flertuje, tata se na ulici i na poslu esto zagledao u kratke suknje, uvee su stavivi decu na spavanje, mama i tata dozvoljavali sebi itanje bulevarske tampe, sa zanimanjem su diskustovali o lancima o intimnim detaljima iz ivota poznatih ljudi. Dete nita od ovoga nije videlo, ali je u dui ostalo urezan greh. Na primer, tata je dozvolio sebi da ukrade iz fabrike dobar alat i on shvata da za sina nije korisno da to zna. "Inae e postati lopov kad poraste!" misli otac u sebi. Meutim, kasnije ovaj jadni otac nikad nee ni shvatiti zato iz njegovog depa nestaje novac, jer on sina nije tome uio. Takva je osobenost duhovne veze - majka ne vidi sina, ali osea njegovu bol; sin ne vidi roditeljski greh, ali stie sklonost prema njemu. Meutim, nije sve tako strano. Ne prenose se samo grehovi zahvaljujui duhovnoj vezi. Svetost i pravednost se takoe urezuju u decu. U Pravoslavnoj Crkvi mnogi sveci su imali pravedne roditelje, na primer, roditelji prepodobnog Sergija Radonjekog su bili sveti, roditelji svetitelja Vasilija Velikog su vaspitali nekoliko dece, koja su proslavljena u zboru svetih. Moe se rei sledee: sav duhovni ivot dece se odvija kroz roditelje. Dete od momenta svog nastanka (odnosno od zaea) eli da se moli, to trai njegova dua. Detence se budi ujutru u krevecu, protee se, njegova dua eli da se pomoli Bogu, ali ono samo ne moe, to treba umesto njega da uine roditelji. A mama ustaje iz kreveta i ide u kuhinju da spremi doruak. Ona shvata da dete ne ume samo da sprema jelo, iako je vrlo gladno, zato ona treba sve da spremi umesto njega i da mu stavi u usta. Ali ona ne shvata da ono takoe eli da se moli i takoe ne ume, zato treba da ustane ujutru i da se pomoli, onda da prekrsti dete i tek posle toga da ide u kuhinju da sprema jelo. To da deca mogu da se mole ve u majinoj utrobi oigledno se vidi iz itija prepodobnog Sergija. Jednom se majka prepodobnog, kad je on ve bio u njenoj utrobi molila za vreme

Liturgije. I u tri najvanija trenutka na Liturgiji svi u hramu su jasno uli kako se oglasilo dete iz utrobe. Majka se toliko predano molila da se zaulo dete iz utrobe! Naravno, to je udo Boije zato to deca u utrobi ne viu, tanije, ona mogu da viu, kod njih je za to sve spremno, ali nemaju vazduha, oko njih je samo plodova voda. Meutim, Gospod pokazuje udo da mi ne bismo sumnjali u to da deca mogu da se mole iako se jo nisu rodila. Ona se ne mole reima, ona ih ne znaju, ali njihova dua moe da oseti ustremljenost majke ka Bogu za vreme molitve, ona mogu svojom duom da tee u istom pravcu i da osete istu radost molitve koja obuzima majku. Jo jedna pria, sad ve savremena, koju je jedna parohijanka ispriala o svojoj poznanici. Ova parohijanka je ranije radila s omladinom i jednom je kod nje svratila devojka da bi prosto tako posedela, bez ikakvog povoda. Izgledala je vrlo snudeno, a onda je odjednom poela zlobno da se udara po stomaku. "ta radi?" - "Ne elim ga!" Postalo je jasno da je zatrudnela i da je htela da se izbavi od deteta. Otprilike u takvom raspoloenju je protekla sva njena trudnoa. Ova devojka se trudila da se prehladi, namerno je vukla teke stvari, ali nije otila na abortus i ipak je rodila dete. Posle njegovog roenja u njoj su se probudila normalna materinska oseanja. Mnogo je volela svoje dete, ono je za nju postalo najdrae bie. Nije imala sree u branom ivotu i sin je postao jedini blizak, roeni ovek, jedina majina uteha. Meutim, najstranije je to to je sin kad je porastao poeo strano da mrzi svoju majku. Ona je od njega trpela ponienja i batine, a on je nije smatrao ni za ta. Zato se to dogodilo? Ispostavlja se da akumulaciju mrnje koju je dobio od majke jo u utrobi ona nikako nije mogla da ugasi u njemu posle njegovog roenja. Moe se rei da ga je ona pre razmazila, nepravilno vaspitavala, ali ovim se ipak ne moe do kraja objasniti mrnja koju je on oseao upravo prema majci. Sve to se detetu deava u utrobi odraavae se na njemu u toku celog ivota; utisci iz ovog doba su najdublji. Jednom je neka mama upitala jednog dejeg lekara: "Doktore, kad da ponem da vaspitavam svoje dete?" - "Koliko je staro?" - "Pola godine." - "Zakasnili ste pola godine," odgovorio je lekar. Kao svetenik ja bih rekao da je mama zakasnila mnogo vie. Ovde bih hteo da istaknem sledee, jer u nama moe da se rodi potpuno logno pitanje nedoumice: "Kako to? Zato jedni gree, a greh prelazi na druge? Kako greh moe da se prenese na drugog oveka?" Vrlo esto je meu ljudima rairena potpuno nepravoslavna predstava o grehu. Smatra se da je greh krivica pred Bogom koju On moe oveku da oprosti ili da ne oprosti. Meutim, greh nije krivica. Krivica jednog oveka zaista ne moe da pree na drugog oveka. Ako je ovek ukrao 100 rubalja svom komiji komijine albe na sina lopova e biti potpuno neosnovane. Onaj ko je ukrao treba i da vrati ukradeno. Greh po pravoslavnom uenju nije krivica, ve bolest due, a bolesti se vrlo lako prenose drugima. Ako je ovek izvrio krau, krivica za ovu krau nee prei na sina, ali e bolest due, sklonost ka lopovluku, ak vrlo lako prei na sina. Druga ilustracija. Porodica se vozi kolima. Za volanom sedi otac, pored njega je majka, pozadi su deca. Otac kri pravilo uestvovanja u saobraaju, pretie na nedozvoljenom mestu, u susret iznenada izleteo automobil. Da bi izbegao direktan sudar otac okree volan i cela porodica pada u kanal. Ko je kriv za nesreu? Jasno je da je kriv samo jedan ovek - otac. A ko e biti odveen u bolnicu? Zar samo otac? Ne, bie odveeni svi, zato to je cela porodica povreena krivicom

jednog lana. Oni nisu krivi, ali treba da se lee. Isto je i sa grehom. Grei jedan - mama ili tata, ali i deca moraju da se lee od greha, od sklonosti prema ovom grehu. Ona e kasnije morati da se bore sa strau koju su u njih posejali roditelji. Ona, deca, e ii na ispovest i svojim pokajnikim suzama omivati ovaj greh. Nerazumno je govoriti da je ovo nepravedno, jer mi ne govorimo o nepravednosti kad jedan lan porodice dobije grip, a od njega se zaraze svi ostali lanovi porodice. Dakle, u zakljuku o reenom o duhovnoj vezi izmeu roditelja i dece moe se rei da su deca u duhovnom smislu nastavak svojih roditelja, oni su delovi njihovog tela. Vrlo je teko napraviti granicu izmeu njih. U istom telesnom smislu veza izmeu roditelja i dece je malo drugaija. ivot deteta poinje od momenta zaea, i veina ljudi pogreno smatra da je dete u majinoj utrobi deo njenog tela (u isto fiziolokom smislu). Ovim, se uzgred, budi reeno, esto pravdaju abortusi: "Telo je moje, ta hou, to i radim." Meutim, u ovim reima se sadri ogromna la. Kao prvo, dete od momenta zaea ne pripada roditeljima, makar ve zbog toga to u njegovom nastanku nisu uestvovali samo oni. U svakom zaeu nevidljivo prisustvuje Bog. Verujui ljudi su uvek ovo znali. Dve elije - od mua i od ene - obrazuju jedinstvenu eliju, ali ovo jo nije ovek, a eto, Gospod daje ovoj eliji duu i sad je to ve punovredan ovek. Roditelji ne upravljaju procesom raanja deteta. Bog daje decu. Nekome daje mnogo, a nekom malo. Nedavno sam imao prilike da proitam razmiljanja jednog ginekologa koji je govorio o tome da tajna zaea ostaje tajna, zato to niko ne moe da objasni zato u dve zrave porodice, koje ele da imaju decu, u jednoj ima osmoro dece, a u drugoj samo jedno. Kao drugo, svaki ak koji je uio biologiju u prvoj godini srednje kole, mora ve da zna: dete u utrobi nipoto nije deo majke, ono nije njeno telo, ono nije jedan od njenih organa. ta je dete u utrobi svoje majke? Ko je ono za nju s take gledita fiziologije? Poeu iz daleka. Neki najnii organizmi mogu da se razmnoavaju uz pomo pelcera ili prostom deobom. ovek je otkinuo granicu s drveta, posadio je u zemlju, vidi izraslo je novo drvo. Meutim, ovo biva samo kod biljaka. Kod ivotinja je ve sve sloenije. Hajde da pogledamo razvijenije organizme, na primer, ribe. Oploena elija se nalazi van majinog organizma, ak se i zaee, odnosno oplodnja odvija van majke-ribe. U ribljem jajetu postoji sve to je neophodno da bi se iz njega razvila riblja mla, koja e se kasnije "izlei" iz ribljeg jajeta. Kavijar je vrlo kalorina namirnica zato to se u njemu nalaze sve materije za rast budue ribice. Nikome nee pasti na pamet da kae da je embrion u ribljem jajetu deo majinog organizma. Idemo jo vie, pogledajmo ptice. Ve kod njih se zaee ve odvija u majinom organizmu. Kokoka je snela jaje, i u ovom jajetu postoji sve to je potrebno da bi se u njemu razvilo pile. Meutim, samo materije koje se nalaze u jajetu nisu dovoljne za rast pileta, potrebna mu je jo toplota, zato kokoka sedi na jajima. Ponovo vidimo da u celoj etapi razvoja zametka u jajetu ono ne moe da se smatra delom majinog organizma, oigledno je odvojeno od njega vrstom ljuskom. Idemo jo vie, bacimo pogled na sisare. To su jo razvijenije ivotinje, i za razvoj zametaka se zahteva jo vie uslova. Teko je zamisliti kakvo bi bilo jaje u kojem bi mogao da se razvija sloni. Sloenost organizma zahteva mnogo vie vremena za razvoj zametka nego kod

ptica i riba, dakle, i materije u ovo jaje treba utkati nekoliko puta vie. Zato bi ak i za tako malu ivotinju kao to je mi bilo potrebno jaje koje mama miica nikad ne bi mogla da snese, ono bi moralo biti najmanje isto onoliko veliko kao to je sama majka. Zbog toga je Gospod uredio drugaije: On je smestio ovo jaje, ovo riblje jaje utrobu same majke. I dete se isto kao neko rebence ili mae nalazi u utrobi majke kao u mekom jajetu, koje je pripojeno majinom organizmu, ali se ne sliva s njim. Nijedna kap majine krvi ne dospeva u krvni sistem deteta! Ja sam dugo vremena bio u zabludi naivno mislei da kroz pupanu vrpcu majina krv dospeva do deteta. Uopte nije tako. Otkud bi inae mogla da se pojavljuju deca s grupom krvi koja je razliita od majine? U udbeniku iz biologije za treu godinu po kojem ui veina dece u svim kolama u Rusiji postoji vrlo lepa slika. Dete se nalazi u vodenjaku. Pupana vrpca deteta je vezana za placentu, a placenta je vezana za matericu majke. Meutim, postoji vrlo jasna granica izmeu placente i materice - to nisu dva dela jednog organa, ve dva razliita organa, koja pripadaju razlitim ljudima, jedan detetu, drugi - majci. S jedne strane ove granice od majke kroz mnotvo kapilarnih sudova prolaze sve potrebne materije, a s druge strane ove granice drugo mnotvo kapilarnih sudova placente upija sve ove materije. Meutim, jo jednom ponavljam: nijedna kap majine krvi ne moe da pree ovu granicu, prelaze je samo hranljive materije. Moe se smelo rei da je dete u majinoj utrobi potpuno odvojen organizam, koji je majci dat na privremeno obitavanje u njenoj utrobi radi ishrane. Rei: "Moje dete u meni je deo mog tela i ja imam sva prava na njega," nipoto nije tano. To je isto to i rei da se ovek razmnoava uz pomo pelcera, to nije svojstveno ak ni crvima. Vodenjak je upravo ono jaje ili ono riblje jaje, u kojem se dete razvija kao organizam odvojen od majke. Jo jednom ponavljam: dete je majci dato da bi ga ona hranila, ali ono nije deo njenog organizma. Ko ga je dao? Bog i otac deteta! Majka bez oeve volje nema prava (ni pravnog ni moralnog) da bilo ta uini s detetom. Majka e odgovarati i pred Bogom za sve to uini s njim. Da li eli da amputira nogu? Ako hoe amputiraj, ona je tvoja. Da li eli da ubije dete u utrobi? Nema prava, ono nije tvoje! Zamislimo sledeu sliku. Tata i mama hitno putuju zbog neodlonog posla, ostavljaju dete kominici da ga hrani i uva dok oni ne dou. Roditelji se vraaju, a komnicia kae: "Nema deteta, ono je bilo moje, ta sam htela to sam i uradila s njim, ta vas briga?" Dok je duhovna veza izmeu roditelja i dece takva da je dete deo roditelja, njihov neodvojivi deo, telesna veza je obrnuto, ve od momenta zaea majka i dete su potpuno odvojeni organizmi.

Beseda 4 Zaee (15 minuta + film "ultrazvuk")

Danas emo pogledati film "Ultrazvuk: svedoanstvo o ranim stadijumima ivota". Ovaj film je snimljen u Americi i napravljen je na osnovu kadrova koji su dobijeni zahvaljujui ultrazvunoj tehnologiji koja se danas nairoko primenjuje. eleo bih da svojim oima vidite jednostavnu injenicu da ivot deteta zaista poinje od momenta zaetka, dugo pre samog njegovog roenja na svet. A pre filma u pokuati da se dotaknem vrlo vane teme - zaea. Pre svega, ne treba misliti da se Crkva gnua teme zaea, kao da verujui ljudi ovo smatraju neim gnusnim, sramotnim, to ne podlee irokoj diskusiji, a i ako se diskutuje o tome onda samo s pozicija osuivanja. Uopte nije tako. Istina, u Crkvi se ova tema retko razmatra nairoko, ali ne zato to je vrlo nepristojna, ve nasuprot tome, zato to je veoma uzviena. Crkva se prema momentu zaea odnosi s dunim strahopotovanjem i prosto tako, usput ovu temu nee razmatrati. U momentu zaetka svakog oveka prisutan je Bog, Koji daje duu malom oveuljku, ije telo se u tom trenutku sastoji od samo jedne elije, koja je stvorena usled spajanja dve roditeljske elije. Boije prisustvo u momentu zaea ne dozvoljava da se prema njemu odnosimo kao prema gnusnom aktu koji se i obavlja negde u mraku. Gnusno je samo jedno - blud, koji ima malo ta zajedniko s istim supruanskim sjedinjenjem, koje je Bog blagoslovio. Blud nema za svoj cilj zaee, pritom se po pravilu koriste sredstva za kontracepciju i za bludnike je prisustvo Boije u datom trenutku oigledno suvino. Pitanje o tome da li je supruansko sjedinjenje neto prljavo postavljali su ve prvi hriani. Apostol Pavle pie u jednoj od poslanica: "Brak je astan i postelja neoskrnavljena." Naravno, ima se u vidu brana postelja zakonitih suprunika, a ne postelja bludniara ili preljubnika. Jo jedno svedoanstvo, sad ve iz etvrtog veka. U ovo vreme su se pojavili