Jasmina Milojevic Novokomponovana muzika

Download Jasmina Milojevic Novokomponovana muzika

Post on 10-Jun-2015

1.610 views

Category:

Documents

7 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

novokomponovana narodna muzika

TRANSCRIPT

<p>POTAMNELI BISERI FOLKLORNOG NASLEA (pojava i razvoj novokomponovane narodne muzike u Srbiji) Kler Levi (Kler Levy) u kontekstu razvoja kulture taj proces vidi kao izazov u smislu estetskih vrednosti uspostavljenih u vreme Prosvetiteljstva</p> <p>Srpska kultura poetkom XXI veka, upozoravaju mnogi zabrinuti intelektualci, muzika osobito, kau muziari, ozbiljno je ugroena delovanjem globalizacije i komercijalizacije. Oistimo srpsku muziku od stranih turskih, panskih,grkih uticaja i vratimo je u prvobitno stanje, imperativ je koji postavljaju nacionalisti. Ipak, ne definiu jasno koliko se to treba vratiti- na pevanje iz vika, frulu, gusle, ili harmoniku, tamburaki i bleh orkestar.</p> <p>Zagovornici povratka (ponovo povratak) na autentini urbani duh, pak uredno poseuju koncerte tzv. etno muziara, koje promovie RTV B92. Zajedniko im je ubeenje da znaju ta je autentina Srbija. Pitanje srpske muzike tradicije, kao i aktuelne muzike scene, ipak je mnogo kompleksnije od olako izvedenih tumaenja zasnovanih na selektivno uvaenim injenicam i ideoloki zasnovanim konstrukcijama.</p> <p>Muzika je dinamika kategorija neodvojiva od istorijskih i drutvenih tokova u kojima je nastala. Dokaz tome su prethodne muzike epohe i stilovi (barok, klasicizam romantizam), koje su pronalazile izraz u stvaralatvu razliitih kompozitora, koji su iako izraziti individualci, ipak jasno odraavali i vrednosti svoga vremena. Sa sve izraenijom individualnou pojedinca u XX veku, i ubrzanja drutvenih procesa, menja se i muziki izraz sve do perioda esto nazivanog postmodernizam. Kao i veina novina, koje obino do nas dolaze sa Zapada kasnije nego kod centralnoevropskih Slovena, tako je i delovanje globalne muzike industrije poelo u veoj meri da ostvaruje svoj uticaj u javnom prostoru, tek poetkom devedesetih godina XX veka. Tada su muziki proizvodi sa Zapada poeli da u veoj meri stiu i potiskuju do tada strogo kontrolisanu jugoslovensku muziku industriju, tako da je dolo do veoma nagle promene u sferi popularne muzike. Dominaciju razliitih derivata pop, rok i novokomponovane muzike smenio je tzv. turbo-folk, za koji je veina muziara i teoretiara smatrala da je jedinstveni srpski fenomen. Do tada, popularnu muziku su prouavali gotovo iskljuivo sociolozi, koncentriui se pre svega na publiku i zvezde, odnosno na drutvene tokove koji su ih iznedrili. Etnomuzikolozi su se njome bavili sporadino, sa pozicije prosvetiteljskodogmatskog modela socijalistike Jugoslavije, to je podrazumevalo tu muziku kao nevrednost (kao da je istraiva duan da istrauje samo one fenomene koji se poklapaju sa njegovim linim ukusom), te samim tim i kao nezanimljivu za istraivanje. Za razumevanje fenomena novokomponovane narodne muzike, a kasnije i turbo-folka od kljunog znaaja je tumaenje fenomena fenomena sa tri kljuna aspekta: -Socioloko - ideoloki</p> <p>1</p> <p>-Komercijalni -Umetnike Ova tri nivoa promiljanja ciljano su poreana ovim redom, jer su na taj nain i vidljivi, mada je glavni motiv postojanja fenomena svakako komercijalni. Dakle, pojava turbo-folka poetkom devedesetih izazvala je ok u intelektualnim krugovima, ali i iroj zajednici koja je bila zainteresovana za nacionalni i moralni integritet naroda. Institucije od nacionalnog znaaja (Univerziteti, SANU, Crkva) izbegavale su izjanjavanje o tome, verovatno svesne da ekonomske tokove koji rukovode procesom ne mogu da usmeravaju. Ipak, pojedinici su dramatino pozivali sa razliitih mesta, pa i iz Skuptine Srbije, da se emitovanje te muzike ogranii makar na Radio Televiziji Srbije. Istovremeno, razvijale su se dve privatne televizije koje e emitovati samo turbo-folk TV Palma i TV Pink. Vei deo njihove programske eme bio je posveen iskljuivo turbo-folku. Na tragu poznate zakonitost po kojoj kulturna industrija istovremeno formira i zadovoljava ukus publike, tokom devedesetih u Srbiji je taj proces bilo mogue pratiti in vivo. RTV Pink je istovremeno razvila i izdavaku kuu CityRecords, okupila ekipu veoma talentovanih i obrazovanih reditelja, montaera i ton-majstora, i naravno, izgradila studija u kojima se sve to snima. U nedostatku razumevanja fenomena i njegovog sveukupnog sagledavanja, razvile su se nekolike teorije zavere po kojima je bujanje turbo folka planirana strategija orijentalizacije ili pozapadnjaenja Srba (percepcija je zavisila od toga da li je pojedinac vie ili manje sklon Zapadu ili Orijentu). Tek 1994. godine teoretiarka medija, Milena Dragievi-ei objavljuje knjigu Neofolk kultura koja teite stavlja na ideologiju nacionalizma kao glavnog ishodita turbofolka. Na tom tragu je i Ivana Kronja u knjizi Smrtonosni sjaj, ali ide i dalje tumaei turbo folk u svetlu omladinskih potkultura i fenomena video spota. Filozof Mia urkovi u knjizi eseja Diktatura, nacija, globalizacija, kao uporinu taku vidi ekonomske razloge, kao i potrebu ljudi da se u ratnom vremenu nacionalno homogenizuju. Etnomuzikolog Dimitrije Golemovi se zalae za traenje korena turbo-folka u periodu dolasku Turaka na Balkan, kada je i poela orijentalizacija narodne muzike balkanskih naroda. Najzad, novinar Zoran irjakovi, unosi iru perspektivu zastupajui tezu da je na turbo- folk samo jedan od mnogih turbo-folkova u gemitu koji se ve uveliko naziva world music. No, i pre pojave muzike industrije, komercijalizacije i masovnih medija, postojala je ne-uena muzika, sa svojim muzikim karakteristikama, mestom u zajednici i mogunou uitavanja razliitih ideolokih sadraja. Muzika je prvobitno bila sastavni deo obreda i obiaja (bila je funkcionalna), kao medijum ijim posredstvom, ovek uplaen silama prirode, ili u monoteistikim religijama silom jednog Boga Tvorca, obraao u tenji da ih umilostivi, obezbedi plodnost i rodnost polja, kiu, zdravlje i mnogo toga jo.Tek u kulturama koje su uspele da izdiferenciraju muziku na onu za neobrazovan puk, i onu za obrazovno i statusno vie slojeve, muzika se javlja i kao medijum zabave. U naoj sredini muzika je esto i apostrofirana, i osporavana kao jedan od kljunih faktora nacionalnog identiteta. Oni koji naciju shvataju kao kulturno-jeziku pojavu zainteresovani su za ouvanje srpske posebnosti i u muzici. Sa druge strane, pobornici nacije kao dravno administrativnog prostora stavljaju u prvi plan ekonomske tokove, te naciju kao kulturnu zajednicu i ne priznaju. Te dve iskljuive pozicije zadale su teak zadatak svakom istraivau popularne kulture na itavom Balkanu. Stoga, na pitanje ta je to autohtona srpska muzika nije mogue odgovoriti isto tako decidnim odgovorom. Ali, zadiranjem u melopoteske karakteristike narodnih idioma, itekako se mogu pronai zakonitosti koje odreuju neka srpska folklorna podruja. Sa druge strane, ne moe se zanemariti injenica da jezik muzike mnogo lake i putuje i prima druge uticaje, i to je</p> <p>2</p> <p>zapravo sutinsko pitanje koji daje odgovore na fenomene novokomponovane narodne muzike i turbo folka. Od trenutka kada je muzika prela iz konteksta obreda i obiaja u sferu zabave, u itavoj Evropi je dolo do pojave nove narodne muzike koja se u engleskom jeziku naziva folk music, to je jasno razdvaja od traditional music. U tom shvatanju traditional music se odnosi na obredne i obiajne arhaine pesme i svirku, dok se folk music odnosi na narodnu muziku, koja je reinterpretirana, na novi nain aranirana, reju obuena u novo ruho. U epohi romantizma, sakupljanje i novo araniranje pesama, svirke i igara, bio je jedan od glavnih zadataka ministarstava za kulturu evropskih zemalja. U tome su se posebno isticale Francuska i Velika Britanija. Od tada, do danas svugde u Evropi, pa i kod nas dolo je do mnogih reinterpretacija (revivle) narodne muzike, koju svaka generacija naziva svojom narodnom muzikom. Prvi pokuaji reinterpretacija narodne muzike na naim prostorima, odvijali su se jo u XVIII veku u Vojvodini, koja je jo uvek bila deo austrougarskog carstva. Praksu reinterpretiranja narodnih melodija i stvaranja autorskih kompozicija po ugledu na narodne nastavio je Josif Marinkovi. Njegovi rodoljubivi horovi su neto produbljenija verzija Lidertafela iz XVIII veka, ali Kola, horske rapsodije, su prvi znaajniji pokuaji sinteze narodne melodije i umetnike obrade po ugledu na srednjoevropsku tradiciju umetnike muzike. Poetkom XX veka, ili nekoliko decenija ranije, kako pretpostavljaju etnomuzikolozi, valja traiti koren i uzrok nastanka novijeg dvoglasnog pevanja - tzv. pevanja na bas. Nastanku ove vrste pevanja koje je besumnje pod uticajem Srednje i Zapadne Evrope, i koje je umesto ranijeg narodnog ideala sazvuja disonantne sekunde, uspostavila novi ideal evropske konsonantne terce, doprinelo je nekoliko faktora. Jedan od znaajnijih je prihvatanje harmonike u svakodnevnoj muzikoj praksi poetkom XX veka, instrumenta koji je 1821. konstruisao Kristian Fridrih Ludvig Buman. Svojstvo harmonike da na levoj strani, basmanualu, ima dugmad ijim pritiskanjem se dobija durski ili molski trozvuk, formirao je nov nain muziciranja u Srbiji: jednoglasna kola koja su do tada svirana na tradicionalnim instrumentima, fruli, duduku, gajdama, poinju sve vie da se izvode na harmonici uz harmonsku pratnju. Interesovanje za novi, tehniki savreniji instrument, toliko je bilo veliko da su harmonikai oponaali ak i zvuk instrumenata poput argije i saza (ianih instrumenata karakteristinih za Bosnu i Hercegovinu), naravno uz obaveznu harmonsku dursko molsku pratnju. Ta vrsta uticaja proirila se i na narodno pevanje, koje je budui dvoglasno, ili ak jednoglasno u nekim krajevima (Istona Srbija, umadija), uspostavilo tercu kao sazvuk, umesto itavog trozvuka. Dolaskom ove vrste pevanja koja je po svoj prilici preuzeto preko Hrvatske, ipak nije prestala da postoji lokalna seoska tradicija, ve se razvijala paralelno. Narodna muzika u Vojvodini je izraz proimanja starijih muzikih tradicija mnogobrojnih etnikih grupa. Nju karakterie grupno muziciranje, kako pevanje, tako i sviranje, u ijoj osnovi su troglasna i etvoroglasna sazvuja. Ovakva harmonija se razvijala pod uticajem starih jednorednih i dvorednih harmonika koju su doneli nemaki doseljenici, kao i pod uticajem mnogobrojnih muzikih drutava, koja su po uzoru na evropsku umetniku muziku gajila takva sazvuja. Narodna muzika je veoma brzo prihvatala ove uticaje, ali je njena drutvena uloga dugo ostala nepromenjena. Drugi put uticaja Srednje i Zapadne Evrope ide preko salona graanskog drutva, koje je naputalo orijentalno patrijarhalno naslee i prihvatalo evropske vrednosti. Pored starijeg i novijeg dvoglasnog pevanja, svirke na tradicionalnim instrumentima i folklornih oblika koji su pretrpeli uticaj srednjoevropskog dur mol sistema, u Srbiji postoji jo jedna muzika tradicija ije ishodite treba traiti u kulturama Istoka koje su donesene turskom ekspanzijom poev od XIV veka. Nakon okupacije, turska vojska se smestila preteno po gradovima i</p> <p>3</p> <p>dovodila svoju administraciju zajedno sa porodicama. Susret dve velike etnike grupe dovela su do velikih kulturnih pomeranja u gradovima june Srbije, to je izmeu ostalog formiralo specifian muziki izraz. Te promene su bile ne samo muzikog ve i drutvenog karaktera. Muziku koja ima razvijenije melodijske linije, bogat ritam, melizmatsko ukraavanje (svojstveno orijentalnim kulturama) moemo i danas nai u Niu, Vranju i Prizrenu. U tim ekonomsko drutvenim odnosima u kojima graanski, trgovako zanatlijski stale ima vano mesto, nastao je i novi sloj narodne pesme koja se moe nazvati gradska narodna pesma (varoka pesma). Gradska narodna muzika neguje i poseban oblik grupnog instrumentalnog sviranja na jugu Srbije, poznatog kao algije. U poetku, troglasni sastav je podrazumevao instrument za melodiju, pratnju i ritam. U takav sastav su ulazile zurle koje je po osloboenju od turske okupacije zamenio klarinet. Vremenom se sastav i brojnost orkestra menjala, ali je nain izvoenja zadrao karakteristike muziciranja u zatvorenom prostoru. U gradovima june Srbije, uporedo sa razvojem orkestara i repertoara, uspostavljen je prvi put posle srednjovekovnih skomraha, sloj profesionalnih sviraa koji su najee bili Romi. Oni su prihvatili pre svega one narodne instrumente koji se vezuju za Orijent: zurle, emane, tambure, def, tarabuku, itd, dok nikada nisu svirali na gajdama, duducima i frulama. Smatra se da su upravo algidijski orkestri bili jezgro iz kojeg su se kasnije, zamenom instrumenata formirali ciganski bleh orkestri (sastavljeni od duvakih limenih instrumenata) koji i danas uivaju veliku popularnost kod ire publike. Bosanske sevdalinke ule su u beogradske salone nakon 1918. i dobile novi ivot. O tom vremenu najbolje svedoanstvo daje etnolog Vladimir Dvornikovi : Kad sam jo kao dete prolazio sarajevskom arijom sluao sam u beskrajno otegnutim tonovima, iz daljine, vie slino zavijanju vukova no pevanju iste pesme koje se danas pevaju, zaeljane i doterane, po salonima i iz studija beogradske Radio stanice. U duhu koji opisuje Dvornikovi, preteno je disao Beograd izmeu dva svetska rata, ali i vei gradovi u Srbiji. Sa ulica je nestao orijentalni nain odevanja, koji je zamenio veliko interesovanje za evropsku modu i stil ivota. No, standardni repertoar salonskih zabava evropski obuenih dama i gospode bio je neponovljiva meavina muziko folklornih tradicija. Na jednom mestu su se stekli valcer i mazurka, ruske romanse koje su doneli emigranti posle Oktobarske revolucije, seoska kola stavljena u harmoniju, pesme manjinskih zajednica (Rusina, Vlaha, Maara, Roma), ali i autorske pesme srpskih romantiarskih pesnika i vladara. Kako je Beograd prihvatao uticaje iz unutranjosti Srbije, kao i Evrope, tako je i Srbija osim pod orijentalni, potpala i pod jak srednjoevropski uticaj. Moda harmonizovanja melodija po uzoru na Evropu bila je dravna strategija sprovoena preko Radio Beograda, pre, ali osobito posle Drugog svetskog rata. Osim toga, u srpske palanke dolazile su i putujue muzike grupe, kao i pojedinci, najee esi, koji su uticali na muziki ivot jedino onako kako su i znali iz pozicije klasinog obrazovanja i sopstvene kulture. Po osloboenju, Radio Beograd je nastavio sa ranije uspostavljenom praksom harmonizovanja narodnih melodija. Te harmonizacije su najee radili obrazovani muziari, kolovani u ve uspostavljenim muzikim kolama. Nekada su to bile sasvim jednostavne pratnje, koje je izvodio ne mnogobrojan orkestar sastavljen od harmonike, gudaa i nekog udarakog instrumenta. Ree, prireivai su imali i ozbiljnije pretenzije, pa su orkestarski sastavi bili sloeniji, a u tretmanu narodne melodije sasvim jasno su se mogle uoiti kompozicione tehnike karakteristine za umetniku muziku. Zahvaljujui tome, i odabiru narodnih melodija koji je vren u samom radiju, dolo je do povratnog uticaja muzike elite na ire slojeve naroda. Tako su u tom periodu daleko mnogobrojnije bile melodije iz Bosne i Hercegovine i umadije, dok su one iz junih delova Srbije, Kosova osobito, bile manje zastupljene.</p> <p>4</p> <p>U tom periodu nastaju i prve nove narodne pesme. Njeni tvorci, od kojih su najpoznatiji Miodrag Todorovi Krnjevac i Dragia Nedovi, ostali bi verovatno anonimni narodni geniji ije su pesme zaivele u narodu, da nisu poele...</p>