JAPANSKA IZAZOVNA MODERNIZACIJASTUDENTI:

NIKOLA ROSIĆ 36/2009-ASTEFAN VESELINOVIĆ 32/2009-A

PROFESOR:PREDRAG MILOŠEVIĆ

UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA-FAKULTET ZA GRADITELJSKI MENADŽMENT-ODSEK: ARHITEKTURA I URBANIZAM

DA LI SU MANIFEST ZAPADA I MODERNIZACIJA SRŽ RAZVIJANJE MODERNOG DRUŠTVA?

Tokom XX veka „pozapadnjačanje“ se tretiralo kao aksiom i sinonim za etimološko značenje modernizacije.

Modernizam, kao pojam često je povezan sa Zapadnom evropskom civilizacijom i njenom kulturnom baštinom. U nekim slučajevima se to ipak nije pravilo.

Industrijalizacija Japana i njen razvoj u svim sferama od političke do ekonomske dokazuje da ni „pozapadnjačenje“ ni pojam „modernog“ kako bi to možda povezali, nisu preduslov za razvoj i modernizaciju kao pojma koji označava napredak jedne civiliazacije.

Pojam moderan ne sadrži razvoj novog, iako se ova dva pojma međusobno dopunjuju.

DA LI JE MOGUĆ PROCESMODERNIZACIJE BEZ SAMOGPRISUSTVA MODERNOG?

Pojam moderno se često odnosi na činioce i prideve koji rezulturaju iz perioda u Zapadnoj kulturnoj baštini poznat kao- Industrijska Revolucija.

Opšte je poznato da Industrijska Revolucija je uzročno posledični rezultat tehnološkog napretka, koji sa sobom nosi napredak u sferama razmišljanja, gde se racionalizam izdvaja kao filosofski pravac i gde ekonomičnost i efikasnost postaju apriori.

Ova naglašenost na racionalizam i abstraktnost ukazuje na bitnost svesnosng stanja naspram podsvesnog delovanja; estetski i intuativni načini razmišljanja postajali su marginolizovani.

Pojam modernizam je usko povezivan i sa hrišćanstvom preko Veberovog predloga da Kalvinizam donosi vredan rad i kapitalističku dobit.

U biti ovo nije tvrdnja da su moderne nacije hrišćani već da Hrišćanstvo u sebi sadrži preduslove modernističkih principa i vrednosti.

Činjenično je, da pod okriljem modernizma bilo je učestalo odbacivale tradicije i običaja zarad napretka, jer razvoj gde su odbačene tradicionalne vrednosti, običaji, i religija su smatrani pozitivnim.

Dodatno, treba napomenuti da političke i ekonomske promene koje su pratile Industrijsku Revoluciju i donošenje demokratkskog uređenja su često imale ulogu ustoličavanje pojedinaca i povećavanje njegovog kapitala.

ODNOS MODERNIZMA, TRADICIJE I OBIČAJA Dok mnoga osnovna načela modernog se prosto ne uklapaju u japanski

mentalitet i kulturu, najbitnija razlika na polju arhitekture je proces pojmanja ideje putem podsevnog razmišljanja naspram svesnog razmišljanja, kao i aspekt tradicije i njene usko povezanosti sa religijom.

Kao što Džon Klamer (John Clammer) navodi u svojoj opširnoj debati na temu moderna u Japanu: ”Konkretno- naspram apstraktnog; rutinski detalji- naspram velikih teorija; prihvatanje monotonog i kratkotrajnog- naspram trajnog i večnog… je odmah uočljivo u Japanskoj poeziji, slikarstvu, arhitekturi, pa čak i modernom planiranju gradova.”

Uostalom metanaracija Hrišćanstva ne postoji samo u državi gde je manje od dva procenta stanovništva hrišćanske verosipovesti; na ovim područija je akcenat na prirodi, iako kao na Zapadu ovo može biti tumačeno široko.

Ukoliko posmatramo arhitekturu Japana, možemo dobiti jasnu sliku da mnogi delovi tradicije japanske arhitekture nastavljaju biti poštovani i često dobivaju teoretsku pozadinu sličnu onu koju daju velikani arhitekture.

Često se mogi uvideti kontrasti japanskih arhitekata i zapadnih arhitekata koji su bili uskogrudnim u svojim načelima modernog, dok pak japanske arhitekte su se slobodno kretale i istraživali ranije stilove sa zapadnom modernom.

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA KAO KULTURNA KOLEVKA MODERNIZMA

Modernizacija se odnosi na tehnološka dostignuća, ili se barem tako čini da se odnosiNa paraleni razvoj koji se video tokom Industrijske Revolucije na Zapadu, posebno razvojem tehnologije je često donosio ekonomsku ekspanziju i političke promene u društvu.

Stanje modernizacije se može reći da postoji onog trenutka kad se jedna država svojim napretkom može uporediti sa drugim vodećim razvijenim državama - ali ta komparacija se ne odnosi i na kulturološki, društveni i politički aspekt, već isključivo ekonomski i tehnološki napredak.

Na mestima gde se industrijalizacija prisvaja kao nešto učeno, naspram nečega što se razvija kao samostalna potreba društva. mnogi kulturološki aspekti potrebni u Industrijskoj Revoluciji ne dolaze do izražaja već utonu u procesu asimilacije.

Koristeći ceo set pravila i činjenica, može se reći da modernizacija i moderno, iako izgledaju da su istog značenja, su zapravo ironično homonimi.

Kao potvrđujuću tezu možemo se koristiti primerom Japana, koji u mnogome odbacuje ključne koncepte modernog.

Poznato je da se Japan namerno prepustio procesima modernizacije i pozapadnjačenja.Kao rezultat toga Japan je uspeo da se modernizuje i postane isto simbol modernog i urbanog, dok sa druge strane proces pozapadnjačenja propao što ukazuje različitost u pojmanju i povezivanju ovih termina.

DEMOKRATIJA I EKONOMIJA KAO POKRETAČI NOVOG DOBA, TJ. PRATIOCI „INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE“

U kontrastu problema Moderne. Integracija Zapadnog uticaja i modernizacije ima dugu istoriju u Japanu. Kako C. E. Black ističe, iako bi bilo nedopustivo da se referiše kao glavni uzor ranoj modernizaciji Engleske i Francuske, ipak u debatama na temu modernizacija Japana one to često bivaju.

Tokom sredine XIX veka, modernizacija Japana, koja se često navodi u njihovom tradicionalnom kalendaru kao Međi (Meji) period, vrhovni državnici prihvataju industrijalizaciju i uticaj Zapada, kao neisključive karike da bi došlo do procesa modernizacije.

U želji da se aktivno promovišu telegraf, svetionik, i železnička stanica, kao primer vlada Japana je koristila uzor konstrukcije zapadnih zgrada da bi napredovali u svom program modernizacije.

Japan upošljava inžinjere sa zapada da konstruišu državnu infrastrukturu i zapadne arhitekte da dizajniraju banke, poslovne i administrativne zgrade, univerzitete, škole…

Zapadnjaci koji su radili na ovim poduhvatima su dobili titule ojatoi (oyatoi).

U izolovanim delovima gde zapadne arhitekte nisu imale uticaja lokalni graditelji su pokušavali da prekopiraju završetke i prostorne karakteristike Zapadnog graditeljstva, pogotovu u segmentima državno-administrativnim zgradama i osnovnim školama.

Upotreba novih formi u arhitekturi podrške u predstavljenim institucijama je bila širokog dijaspazona.

U period između 1869. i 1882. godine, Japan je osnovao mornaricu, telgrafski i poštanski sistem, po ugledu na Britanske institucije, dok su vojska, privatne škole, policija i sudski sistem organizovani po ugledu na Francusku.

Pored toga formirani su i poljoprivredni sistemi, univerziteti po ugledu na USA. Ove nove institucije su zahtevale svojsvtenu funkcionalnu organizaciju, tako da su zvaničnici Japana ohrabrivali oyatoe i njihove japanske graditelje da ustole postojeće šeme.

Strani arhitekti i inžinjeri dizajnirali su štale, profesionalne učionice, pošte, i železničke stanice - da bi nazvali samo nekoliko upoznatih tipova zgrada koji su bazirani iskustvom koje nose od kuće.

telegraf svetionik

železnička konstrukcija

NACRTI ARHITEKTONSKIH ELEMENATA, I IZUMA DONETIH SA ZAPADA

ODNOS USVOJENE I SAMOSTALNO RAZVIJENE MODERNIZACIJE

Program konstrukcije, koji je uticao uveliko na društvo, sadržao je u sebi glavnu kulturno- sociološku promenu u pogledu uobičajnog korišćenja prostora; sedenje na pod koji postaje neprikladan u ovim objektima.

Japanska vlastela, koja se školovala, živela, zabavljala na Zapadu i njihovom prostorno sociološkom pristupu, otkrili su da nova arhitektura povlači i nov pristup u enterijeru kao i samog načina odevanja i mode.

Uticaj Zapada je bio toliko velik tada je japanska vlada pokušala da nametne svojim državnicima i službenim radnicima da se odevaju u maniru Zapadne mode.

Uticaj je bio toliko velik da kao deo modernizacije Japana car uvrštava običaje kao što su balovi, uvođenja mesa u ishrani, takođe postojao je i pokušaj akademika koji su radili pri caru da ukinu stari japanski sistem pisma i prednost daju alfabetu kao želja za internacionalizacijom u svim sferama svog novog poretka.

ODEVANJE U MANIRU ZAPADNE MODE

MODERNIZACIJA KROZ OČI JAPANA

Prihvatiti da usvajanja predstavljaju pomak izvorne kulturi je svakako pogrešno, jer korišćenje novih institucija i tehnologija ne mora nužno uzrokovati prihvatanje izvornog kulturnog okvira u kom se ovi sistemi razvijaju.

Iako je na prvi pogled Japan očigledno prisvojio sjaj zapadnog društva, vredi napomenuti razlike u japanskim formama.

Evolucija železničke stanice u Japanu, uvedena kao deo modernizacije (voznje, puteva) saobraćaja Japana, stvorila je nešto potpuno drugačije od transportnih centara Zapada.

Zato što su privatne železničke kompanije aktivno razvile područja oko svojih stanica, gradeći robne kuće na centralnim lokacijama i stambene jedinice u prigradskim podrucjima, ova područja su se pojavila kao ključne tačke u urbanom životu Japana.

PRVE ŽELEZNICE JAPANA

UNIVERZALNI MODEL MODERNIZACIJE, ILI BAREM POKUŠAJ ISTOG

Kulturne manifestacije Zapadnih država su lobirane kao neophodni deo procesa modernizacije, kao ideju da postoji samo jedan model modernizacije, da je samo model industrijalizovane Evrope i Severne Amerike jedini primer.

Zapadne države ojačale su ovu tvrdnju kritikujući napredak Japana koje su se temeljile na kulturnim promenama, kao i na političkim i ekonomskim činiocima.

Nagoveštavano je da samo postizanjem Zapadnih standarda u svim sferama, bi Japan mogao da bude ravnopravan sa svim nacijama Zapada.

U ovom načelu obe strane bile zavedene primarnom idejom modernognapretka, na nivou univerzalnog modela i principa.

Ova ideja nije gubila na svojoj važnosti tokom XIX veka, iako Japan polako počinje sa odbijanjem ideje o celokupnim zapadnim vrednostim, u završetka Međi (Meji) perioda 1912. godine.

Mada debate i ideja o univerzalnom modelu modernizacije su i dalje bile širene od strane stranih akademika koji su ostajali i studirali u Japanu, koji se proklamovali kao „Modernistička Škola” sve do 1970. godine.

MODERNISTIČKE ZGRADE U JAPANU

POJMANJE IDEJE ZAPADA I JAPANA. STANJE SVESNOG I PODSVESNOG DELOVANJA

Reći da je Zapad prisutan u Japanu nije odmah za tvrditi da je i apsolutno pozapadnjačen.

Kao jedan od primera, rano upoznavanje stranom arhitekturom tokom Međi perioda je značjano uticala na Japansku konstruktivnu praksu.

Građevinski materijali sa Zapada su se ubrzano usvajali; prvo je to bila cigla, potom beton koji su pružali rešenje za učestale i razarajuće požare koji su zahatali silne gradove Japana.

Zidovi, sa svojim zapadnim izgledom i sa japanskim unutrašnjom strukturom, nudi korisnu analogiju za druge delove japanske kulture.

Kako je Jean-Pierre Lehmann primetio kroz svoje percipiranje Japana: „ Postoji nesumnjiva količina sumnje i različistosti mišljenja među učenim ljudima danas, što se tiče dubine uticaja Zapada u Japanu; drugačije rečeno, dokle priznajemo promene spolja, neko se može zapitati koliki je zapravo uticaj koji je implementiran...“

CIGLA BETON

JEAN-PIERRE LEHMANN

ARHITEKTURA KAO NIT POVEZIVANJA JAPANA SA MODERNIM NAČELIMA ZAPADNE MODERNIZACIJE

Stapanje tradicionalne gradnje i tehnologije materijala sa Zapada je u biti vidljiva i danas. Japanski stolari, na primer se oslanjaju na momenat otpornosti spojeva sa prefabrikovanim elementima, što dozvoljava ubrazano spajanje na licu mesta.

Isto tako možemo uzeti analogiju čeličnog materijala i njegove tehnologije gradnje.

Strukture većinu urbanih zgrada se spajaju u vremenskom roku od nekoliko dana, koristeće dve do tri spratne komponente sa prefabrikovanim elementima, koji su otporni na momente, za razliku od čeličnih konstruktivnih sistema koje možemo videti danas u SAD.

Konstrukcija savremenih čeličnih građevina pripadaju Zapadnom nasleđu više nego Japanu. Prilog u tome je tradicionalna prostorna forma koja se koristi u japanskom graditeljstvu kao i izbor materijala i njegova primena.

Mada tačnije je reći da Japanska praksa u upotrebili čelika je toliko napredovala da je stvorila hibridni sistem koji je baziran na tehnologije materijala Zapada i konvencionalih pristupa u Japanu.

Gledano u drugim aspektama industrije i tehnološkog razvoja, Japan je već ostavio uspešnu zbirku praksi, materijala, pa čak i tehnologije koje su prvobitno razvijene na Zapadu su danas našle svoju kompatibilnu upotrebu

ČELIK

ARHITEKTURA KAO POKRETAČ NOVIH SOCIJALNO- KULTUROLOŠKIH PRINCIPA

Iako je uticaj Zapada bio široko i slobodno rasprostranjen, samo nekoliko aspekta Zapadne kulture su usvojeni.

Prethodno nepoznate mašine i materijali nisu bili potrebni za ponovo otrkrovenja, Kako je Kenneth Pyle napisao u „The Making of Modern Japan“: „Parna mašina nije trebala biti po drugi put otkrivena“

Kulturni kontekst koji je početno podržavao Industrijsku Revoluciju na Zapadu je takođe bio nepotreban za ovu modernizaciju.

Umesto razvoja, mogli su se izabrati ti elementi koji se čine najviše upotrebljivim.

Adaptacija novih sistema moglo je rezultovati u promenama u prihvatanju Zapadnih elemenata, ali nije istog časa zaustavilo japansku vezu da bude održavana u izmenjenoj formi.

KENNETH PYLEPARNA MAŠINA

INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

GRANICA STAROG I NOVOG.

Dugo su se ove razlike pripisivale samo modernizaciji koja je još uvek bila nepotpuna.

Medjutim, nije više prikladno pretpostavljati da će dalje pozapanjačenje dovesti do porasta ekonomskih ili tehnoloških dostignuća.

Na posletku, Japan je u ekonomskom smislu premašio mnoge zemlje koje su bile njegovi prvobitni uzori.

Umesto toga, kao jedna od retkih zemalja koja je ušpesno otpočela proces industrijalizacije u XX veku, Japan nudi provokativan dokaz da se modernizacija može postići u uslovima različitim od onih koje su uspostavili prvobitni modernizatori.

TOKIO DANAŠNJICE

INFASTRUKTURA TOKIJA

Hvala na pažnji!Domo arigatou gozaimasta!