jamie oliver's

Merkur

osiguranje

aktivni&zdraviM a g a z i n M e r k u r o s i g u ra n j a z a v e l n e s i z d r av l j e

izdanje 1/2016.

jamie oliver’sFood revolutiono tajni uspeha i saradnji s Merkurom

Detoks-trend O dobrobitima

prirodne detoksikacije

smaži me! Kako zdravu hranu

učiniti privlačnijom

London zoveŠta sve ume

engleska kuhinja

Specijal o ishrani

Sadržaj4 Džejmi OliverBritanska kuvarska zvezda o zdravoj ishrani i saradnji fondacije Jamie Oliver Food Foundation s Merkur osiguranjem.

8 London zoveEngleska metropola nudi mnogo više od ribe i čipsa – ove top restorane ne smete propustiti.

10 StreetfoodBrza hrana postaje zdrava: kako ulična hrana može biti zdrava i po čemu se suštinski razlikuje od fastfuda.

12 Mali gurmaniVažno je biti kreativan – tako će i izbirljiva deca prigrliti voće i povrće.

18 Napolje s otrovima Detoksikacija nije u trendu samo među svetskim zvezdama, i kod nas programi za čišćenje organizma postaju sve popularniji.

22 Tradicionalna indijska medicinaKako nam poznavanje ajurvede može pomoći u očuvanju zdravlja?

24 Cuisine internationaleZahvaljujući globalizaciji, danas hrana iz svih kra-jeva sveta može završiti na našem tanjiru. Stoga moramo biti oprezni već prilikom kupovine.

Foto

graf

ije: ©

201

6 Ja

mie

Oliv

er E

nter

pri

ses

Lim

ited

; pho

togr

aphy

Dav

id L

oft

us,

iSto

ck/t

hink

sto

ck, c

oo

king

Cat

rin.

at |

Car

lett

o Ph

oto

grap

hy

Foto

graf

ije: M

erku

r

4

Napolje s otrovima

Mali gurmani

18

12

8

Džejmi Oliver

London zove

Merkur | aktivni & zdravi

Foto

graf

ije: ©

201

6 Ja

mie

Oliv

er E

nter

pri

ses

Lim

ited

; pho

togr

aphy

Dav

id L

oft

us,

iSto

ck/t

hink

sto

ck, c

oo

king

Cat

rin.

at |

Car

lett

o Ph

oto

grap

hy

Impresum: vlasnik i izdavač: Merkur Versicherung A.G., Joanneumring 22, 8010 Grac, [email protected]; telefon: 0800/20 60 80; rukovodstvo projekata Merkur osiguranja: Birgit Štampfl; produkcija: Weekend Magazin Steiermark GmbH , Bahnhofgürtel 59, 8020 Grac; redakcija: Patrik Dojč, Katarina Priger, Katarina Robija, Johanes Rot, Kornelija Štigler, Elizabet Štolcer; prevod i lektura: Jefimija Cvijetić, Ladislav Fuks; oglasi: Nadja Tancer; grafika: Edmund Zelenka; proizvodnja: Steiermärkische Landesdruckerei GmbH, Dreihackengasse 20, 8020 Grac; naslovna fotografija: Džejmi Oliver

Poštovane čitateljke, poštovani čitaoci,

još je “praotac svih lekara“, slavni Hipokrat s Kosa, propovedao:

“Ako bismo svakom čoveku mogli odrediti pravu meru hrane i

kretanja, pronašli bismo najsigurniji put do zdravlja.“

Način ishrane igra izuzetno važnu ulogu u našem životu. Uprkos

tome, u svakodnevnom životu još uvek ne pridajemo dovoljno

pažnje ovoj temi. Zanemarujemo sva upozorenja, suviše često

posežemo za slatkišima i brzom hranom, alkoholom i jeftinim

ali nezdravim namirnicama. Posledica toga je mnoštvo raznih

oboljenja koja ugrožavaju i skraćuju naš život.

Slavni britanski kuvar Džejmi Oliver uvideo je to i u potpunosti

se posvetio temi “zdrave ishrane“. Koristeći svoju popularost,

putem fondacije Jamie Oliver Food Foundation nastoji da

inspiriše ljude širom sveta da zajedno s njim pokrenu

“revoluciju u ishrani“. Tema ishrane od velikog je značaja i za

Merkur osiguranje. Kao i Džejmi Oliver, mi takođe smatramo

svojim zadatkom da podstaknemo naše klijente da vode računa

o svom zdravlju – kako se u budućnosti ne bi dogodilo nešto što

ni sav novac ovog sveta neće moći da ispravi.

Stoga smo s pomenutom fondacijom Džejmija Olivera započeli

saradnju koja mnogo obećava. Na kraju krajeva, to je jedan od

razloga zbog kojeg je izdanje koje držite u rukama posvećeno

raznim aspektima u vezi s temom ishrane. Pritom smo

posebnu pažnju posvetili deci – svest i sklonost ka

zdravoj ishrani razvijaju se već u ranom uzrastu. Budući da smo

osiguravajuća kuća, delimično je i naša odgovornost da se u

svojim okvirima, iz predostrožnosti što pre pobrinemo da vaša

dobrobit i kvalitet vašeg života ostanu na na prvom mestu.

Uživajte u čitanju!

Vaš

Miodrag Kvrgić

Predsednik Izvršnog odbora

UredništvoFo

togr

afije

: Mer

kur

aktivni & zdravi | 3

Foto

graf

ije: ©

201

6 Ja

mie

Oliv

er E

nter

pri

ses

Lim

ited

; pho

togr

aphy

Clif

f Eva

ns, D

avid

Lo

ftus

, Ella

Mill

er

Text: Johannes Roth

Uspeh za sveDžeJmi OliveR. Kuvati znaju mnogi, ali samo Džejmi čini to tako da oduševljava milione prikazujući svoje kulinarsko umeće. Njegova priča o uspehu ostavlja bez daha.

Uspeh je činjenica da napor vodi ka dobrom rezultatu i pronalazi priznanje, kaže leksikon. Prema ovoj definiciji Džejmi Oliver je uspešan. i to sto posto

uspešan. U toku samo jedne decenije uzdigao se do pop-zvezde međunarodne kuhinje a ni domaće police s ku-varskim knjigama ne mogu bez njega.

Nešto žestoko najpre. Njegova priča o uspehu počinje u malom selu u eseksu, nekoliko kilometara južno od Kembridža. U kuhinji očevog paba ”Kriketaši“ (The Cricketers) prvi put se oprobao na šporetu. e sad, engleski pabovi obično nisu baš poznati kao riznica visoke kulture, pogotovo ne kulinarske. U njima se služi vrlo začinjena, tipično britanska hrana, poput nedeljnog pečenja (Sunday Roast), jela s prženim krompirom,

rostbifom i povrćem. ili jorkširski puding. ili fišendčips.Od nule. Dakle, mladi Džejmi najpre je naučio pripremati jela koja nisu posebno zahtevna, na mestu gde su povrat-ne informacije bile neposredne: ono što nije bilo ukusno, nije bilo plaćeno. U očevom pabu Džejmi je naučio dve stvari: prvo, da bude autentičan; i drugo - posao, od nule.

Ambicije u kuhinji. ipak, Džejmi je želeo više od toga. Kuvanje na akademskom nivou učio je na londonskom vestminster koledžu pre nego što je dobio svoj prvi ”pravi“ posao – u restoranu ”Nil strit“ Đenara Kontalda (Gennaro Contaldos Neal Street Restaurant).To je krajem devede-setih godina očigledno bilo pravo mesto za one u potrazi za slavom: Džejmi Oliver nije jedini koji je tamo započeo karijeru, bio je tu i Tim melcer, nemački televizijski kuvar.

4 | aktivni & zdravi


Foto

graf

ije: ©

201

6 Ja

mie

Oliv

er E

nter

pri

ses

Lim

ited

; pho

togr

aphy

Clif

f Eva

ns, D

avid

Lo

ftus

, Ella

Mill

er

vlasnici restorana Đenaro Kontaldo i Antonio Karlučo takođe su postali poznati zahvaljujući BBC-jevom kulinarskom šou-programu ”Dva lakoma italijana“ (Two greedy italians).

Odskočna daska u karijeri – ”Goli ručak“. Od tog je tre-nutka sve krenulo uzlaznom putanjom ; Džejmi je prome-nio radno mesto i počeo kuvati u ”River kafeu“ gde ga je otkrila BBC-jeva ekipa. Njegov prvi televizijski šou ”Goli ručak“ doživeo je bombastičan uspeh: svi su želeli gledati jednostavnog, autentičnog, mladog kuvara koji se očigledno toliko zabavljao dok je radio da je postao inspi-racija milionima. Na putu uspeha bio je neuzaustavljiv, a Džejmi u tom uspehu nije bio sebičan. vrlo rano počinje da se zalaže za opštu stvar. To se najbolje da videti na primeru njegovog restorana Fifteen gde je mladim neza-poslenim ljudima pružio šansu da ispeku zanat – bukvalno i figurativno – i steknu zvanje kuvara.

Kulinarsko carstvo. Danas je Džejmi Oliver sila u gastro-nomiji. ima ga na svim mogućim kanalima, uključen je putem medija u sve što ima veze s hranom i pićem. Džejmi Oliver grupa (Jamie Oliver Group) izdaje kuvarsku literatu-ru, producira televizijske emisije, objavljuje časopise, postavlja klipove na Jutjubu, licencira posuđe i kuhinjski pribor, vodi nekoliko restorana i obrazovnih ustanova i još mnogo toga. Širom sveta ova grupa ima, prema njihovim

podacima, 4500 zaposlenih. Pritom se uvek vode načelom da pripremaju nadahnjujuća, jednostavna jela i pića sa sastojcima koji su svima dostupni.

Fondacija u borbi za opštu stvar. Za Džejmija i njegov posao vrlo je važan socijalni aspekt. Preko Fondacije angažuje se na različitim frontovima: ”ministarstvo hrane“ (ministry of Food) uči zainteresovane osobe svih starosnih dobi kuvanju sa zdravim, prirodnim sastojcima; projekat ”Od bašte do kuhinje“ (Kitchen Garden Project) podstiče učitelje osnovnih škola da zajedno sa svojim učenicima prirodne nauke pretoče u praksu i da uključe uzgoj i preradu povrća u školsku svakodnevicu.

Zdrava hrana – revolucija na svim nivoima. ”Revolucija u ishrani Džejmija Olivera“ takođe je nastala na inicijativu Fondacije. Reč je o svetskoj kampanji koja jača svest o važnosti zdrave ishrane. U tom duhu su i ostale inicijative Fondacije: borba protiv gojaznosti kod dece, prikazivanje šećera kao namirnice u pravom svetlu, popularizacija umetnosti kuvanja na elitnim američkim univerzitetima. Uspeh je, tako se čini, došao Džejmiju Oliveru znajući da će ga on deliti s drugima.

više informacija o Fondaciji možete naći na stranici www.jamieoliverfoodrevolution.org



Foto

graf

ije: ©

201

6 Ja

mie

Oliv

er E

nter

pri

ses

Lim

ited

; pho

togr

aphy

Dav

id L

oft

us

Tekst: Johanes Rot

RevolucionarDAVANJE SMERNICA. Zbog Džejmija Olivera kuvanje je ponovo seksi, vratio je zabavu u kuhinju. Sada se širom sveta bori za zdravu, održivu ishranu.

Džejmi, ti i Merkur osiguranje razgovarate o saradnji. Možeš li nam reći nešto više o tome?Da, moja Fondacija “Jamie Oliver Food Foundation” i Merkur osiguranje upravo su započeli saradnju. Naš cilj je da pokažemo ljudima šta je zaista dobra, zdrava hrana. Želimo da ih podstaknemo na zdraviji a samim tim i srećniji način života. Na “Dan prehrambene revolucije“ (Food Re-volution Day) Merkur osiguranje bilo je domaćin čarobnog događaja na “Sajmu ulične hrane“ (Street Food Market) u Gracu na kom je nekoliko apsolvenata mog Fifteen pro-grama i momaka iz Fondacije pomagalo timu Merkura tokom celog vikenda u pripremi jela po receptima “Prehrambene revolucije“poslužujući ih sa restorana na točkovima (food truck). Bilo je sjajno! Fantastičan početak našeg partnerstva.

Kampanjom “Revolucija u ishrani“ širom sveta pokušavaš podići svest o zdravijoj ishrani. Dosta dugo se zalažeš za zdravu ishranu u školama. Zašto ti je ovo pitanje toliko važno? Smatram da je porast broja ljudi koji pate od gojaznosti i drugih oboljenja u vezi s ishranom jedan od najvećih izazova u svetu. Oni potkopavaju zdravstveni sistem a život se skraćuje i propada. Nosioci političke odgovornosti s okle-vanjem su prilazili ovoj temi. Sada se stvari polako pokreću. Nadam se da će vlada Ujedinjenog Kraljevstva uskoro obja-viti strategiju borbe protiv gojaznosti kod dece. Cilj “prehrambene revolucije“ je da putem globalne kampanje poveže politiku, opštine, udruženja i privredu. Radi se o podizanju kvaliteta života. Svakog maja svečano obeležavamo “Dan prehrambene revolucije“ kako bismo proslavili uspehe, jačali svesti i pozvali što više ljudi, privrednika i političara da učestvuju.



REVOLUCIJA U ISHRANI I MERKUR

Merkur i Fondacija Džejmi Oliver planiraju da pomoću širokog spektra aktivnosti u okviru programa saradnje pokažu da je dobra hrana poseban doživljaj. Nema suvoparne teorije, samo šareni doživljaj užitka začinjen zabavom i inspiracijom:

●● Merkurov preventivni program s timom iz Fondacije Džejmi Oliver u odabranim partnerskim hotelima

●● publikacije s receptima i pričama iz društva

●● specijalni kuvarski kursevi s ekipom iz Fondacije Džejmi Oliver

Foto

graf

ije: ©

201

6 Ja

mie

Oliv

er E

nter

pri

ses

Lim

ited

; pho

togr

aphy

Dav

id L

oft

us

“Zajedno s Merkur osiguranjeM želiM da dokažeM da je Zdrava i sveža hrana Zabavna.“

Džejmi Oliver o saradnji s Merkur osiguranjem

Jedan od najbitnijih zadataka tvoje fondacije tiče se rada s decom na temi zdrave ishrane. Znaš o čemu govoriš jer imaš iskustva sa svojom decom. Imaš li koji saveta za nas kako decu zainteresovati za kuvanje? Najbolje je ako počnemo kuvati s decom od samog početka. Moja deca su svojim ručicama čupala začinsko bilje kada su imala tek dve-tri godine. Moj mali je sada već profesionalac: sve začine u vrtu, a imamo ih oko 70, ume da prepozna po mirisu, ukusu i izgledu. Deca vole nered, pa ih pustite da zamažu ruke i zgnječe i cede voće i povrće. Naravno, mora se pripaziti da su pre toga pažljivo oprali ruke. I, sigurnost uvek na prvom mestu! Dakle, bez oštrih noževa i sličnog pribora dok malo ne odrastu!

Čini se da postoji trend da potrošači žele što jeftinije namirnice jer zdrave su preskupe, zar ne?Biću iskren. Mislim da većini ne smeta da izdvoji malo više novca za bolji kvalitet. Veliki broj zdravih namirnica uopšte nije skup. Većinu voća i povrća možemo priuštiti, naročito ako kupujemo ono sezonsko. A to bi trebalo svi da činimo jer na taj način dobijamo najpovoljnije i najbolje namirnice. Prili-kom kupovine mesa i živine, obraćam dosta pažnje na održivost, to mi je važno, ali i tu možemo proći povoljno. Uzmite pileće batkove, na primer. Ukusniji su od pilećih prsa, a usput možemo nešto i da uštedimo.

Šta misliš, kako će se kuvati u budućnosti?Teško je reći. Trenutno se sve više ljudi okreće vegetari- janskom načinu ishrane, pre svega zbog zdravlja, ali i zbog zaštite okoline. I ja se hranim vegetarijanski tri dana u nedelji.


Foto

graf

ije: B

eth

Dru

ce, G

auth

ier S

oho

, Pie

rre

Mo

nett

a, T

anya

’s C

afe,

Gra

in S

tore

, iS

tock

/Thi

nkst

ock

ZDRAVA I UKUSNA JELA. Fišendčips ili jorkširski puding klasična su britanska jela. Međutim, engleska kuhinja ume mnogo više od toga: ove top restorane ne smete propustiti!

London zove

Fifteen

Gauthier Soho

Tekst: Patrik Dojč

Već 14 godina Džejmi Oliver vodi svoj neprofitni restoran u Londonu. U “Fifteenu“ svake godine 15 nezaposlenih mladih ljudi dobije šansu za bolju budućnost. Šef kuhinje Robin Holmgren kuva tradicionalna, iskrena jela, pripremljena od regional-nih sastojaka kojima zbog toga nikako ne manjka prefinjenosti. Zahvaljujući velikom uspehu, od 2006. godine postoji još jedan ovakav lokal u Kornvolu.

Restoran “Gauthier Soho“ otvorila je 2010. godine kuvarska zvezda Aleksis Gotje. Smešten je u prostori-jama građanske kuće iz 19. veka. Ovde je u ponudi gurmanska kuhinja s prihvatljivim odnosom cene i kvaliteta. Kuhinja stavlja poseban naglasak na sezonske namirnice a nudi i veganski meni. Usput i jedna anegdota: kako je Gotjeu dijagnostifikovana masna jet-ra, odlučio je da uvek obaveštava svoje goste o tome kako njihove prehrambene navike utiču na zdravlje.



Foto

graf

ije: B

eth

Dru

ce, G

auth

ier S

oho

, Pie

rre

Mo

nett

a, T

anya

’s C

afe,

Gra

in S

tore

, iS

tock

/Thi

nkst

ock

The Gate

Tanya‘s Cafe

Grain Store

Adrijan i Majkl Danijel još od 1989. godine drže jedan od najuspešnijih vegetarijanskih restorana u Londonu. Način na koji pripremaju hranu odraz je indijsko-iračko-jevrejskog kulturnog miljea u kojem su odrastali – dakle, multikulturalno. Hrana koja se poslužuje u “The Gate“ mešavina je jela iz njihovog detinjstva prošarana elementima francuske i italijanske kuhinje.

“Tanya s Cafe“ u Čelsiju nije samo restoran sirove hrane nego i prvi koktel bar sa superhranom u Londonu. Jelovnik je prilagođen brzom ritmu london-ske svakodnevice i poslužuju se zdrava i s ljubavlju pripremljena jela za svako doba dana. Od 16 časova, osim veganskog vina, poslužuju se i kokteli sa su-perhranom. Jedan takav nosi naziv “Filthy Rich“ i sastoji se od votke, trešanja, kakao praha, akai bobica i koktel bitera s vanilom.

Šef kuhinje Bruno Lube radio je u najboljim restoranima Ujedinjenog Kraljevstva. U restoranu “Grain Store“, koji se nalazi u bivšem industrijskom delu grada, severno od železničke stanice Kings Kros (Kings Cross Station), on se prepušta kulinarskim utiscima sa svojih putovanja dajući im slobodu koja oplemenjuje njegove kulinarske kreacije. Iako se Lube u svojim jelima ne odriče ni mesa ni ribe, povrće koje je brižljivo pripremljeno gotovo uvek ima glavnu ulogu.


Foto

graf

ije: J

oel

Ker

nase

nko,

WE

SH

OO

T IT

, Mer

kur,

Mat

thia

s D

ietr

ich

Ma kakav fastfud!U TRENDU. Širom sveta – sajmovi ulične hrane (street food market), gde se kvalitetna hrana prodaje s mobilnih štandova.



Foto

graf

ije: J

oel

Ker

nase

nko,

WE

SH

OO

T IT

, Mer

kur,

Mat

thia

s D

ietr

ich

Uličnu hranu čine prefinjeni i dobro osmišljeni zalogaji koji se prodaju s brižljivo uređenih štandova ili fudtrakova i jedu na licu mesta.

S fudtrakovima, malim štandovima s hranom i kuhinjicama, trend ulične hrane davno je stigao u Ev-ropu – bilo da je reč o prodaji na mnogobrojnim pija-

cama ili klasičnoj prodaji na ulici. Bez namere da vređamo tradicionalne štandove brze hrane, ali kod ulične hrane kvalitet, ukus i raznovrsnost na prvom su mestu – to je takoreći ubrzana spora hrana. Bilo da je reč o sipa- burgeru, sladoledu iz friteze, rezancima od tikvica (zood-les), mesu kengura ili 48 sati kuvanoj prasetini (pulled-pork) – kreativnost je neograničena. Ulična hrana ima svoje korene u Aziji i Latinskoj Americi, gde je bila i ostala sastavni deo svakodnevne prehrambene kulture. Onda za-pravo i nije začuđujuće što, prema rezultatima istraživanja Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), dnevno oko 2,5 milijarde ljudi jede uličnu hranu.

Tekst: Patrik Dojč


Ukusan životni san. Zanimljivo je da velik broj onih koji od hrane prave umetnost (food artists) čine padobranci bez ikakvog prethodnog iskustva u gastronomiji. Za njih autentičnost, kvalitet i ukus imaju prioritet. Budući da jela treba da budu jedinstvena, posebno vode računa o konceptu. Najčešće su to domaća jela koja se pripremaju pretežno od svežih, po mogućstvu regionalnih i sezonskih sastojaka. Još jedna od prednosti je to što se uglavnom klone gotovih proizvoda, tako da u jelima nema pojačivača ukusa i sadrže više hranljivih materija od obične brze hrane. Ipak, neka jela, poput burgera, mogu sadržati visok udeo kalorija i masnoće pa ih treba jesti umereno.


Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, E

at2d

ay

Marko je veselo i jednostavno dete – osim kada je reč o jelu. “Ne volim ništa što je zeleno“, ne propušta Marko priliku da stavi do znanja. Ako mu

se objasni koliko su važni vitamini u boraniji, salati i spanaću, pravi se da ne čuje i vrlo je dosledan u tome. Njegovi roditelji su se snašli: umesto zelene salate pripremaju salatu s paradajzom, umesto boranije koriste sočivo, a brokoli zamenjuju karfiolom. Međutim, nema uvek alternative, a nisu ni roditelji svaki put tako strpljivi.

U vremenu kada su namirnice za decu često na meti kriti-ke zbog prevelikog udela šećera i masti, kada broj gojazne dece sve više raste i kada roditelji često kupuju gotovu hranu, teže je nego ikad motivisati decu na zdravu i uravnoteženu ishranu.

Sve je predodređeno. Kamen temeljac za zdravu ishra-nu polaže se već u ranim godinama. Već u trudnoći, majčine prehrambene navike utiču na čulo ukusa kod de-

Tekst: Kornelija Štigler

Bilo dA je reč o jABUci ili čoKolAdi, glAVNA sTVAr je KAKo sVe To izgledA NA TANjirU. lakše je nego što mislite. Troškovi nisu strašni a isplati se, jer zdravstvena prevencija počinje već u detinjstvu.

Smaži me!



Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, E

at2d

ay

Veronika Macek-StrokošNUTricioNisTKiNjA, diPl. sAVeTNicA zA TrAdicioNAl-NU KiNesKU MediciNU

Kako deca najbolje mogu formirati pravilan stav o zdra-voj ishrani?Deca su znatiželjna, žele da što više toga da sami isprobaju. Uče od svog okruženja. U vaspitanju i učenju o ishrani najvažniji je dobar uzor. Ako želimo da naša deca jedu zdrave namirnice, moramo im dati dobar primer i jesti zajedno s nji-ma. Svesno pripremanje obroka u sopstvenoj režiji, kontinui-tet i povremeno isprobavanje probudiće njihovu znatiželju.

Šta bi roditelji obavezno trebalo da izbegavaju kako deca ne bi stekla pogrešne navike u ishrani?Ograničavanje i negativni uzori kod dece deluju vrlo snažno. Ako sami nikad ne jedete povrće, kako će se vaša deca upoz-nati s raznim povrćem i njihovim ukusima? Kako će dete prih-vatiti da ne bi trebalo da pije slatke sokove svakodnevno ako na primer tata ne pije ništa drugo? I još nešto: nažalost, za vreme obroka deca često gledaju u TV ekrane. Tako obrok ne doživljavaju kao druženje u zajednici i ne razvijaju svest o važnosti hrane. Zajednički obroci su dobra prilika za razgovor o hrani i čulu ukusa kako bi se kod dece probudila svest o raz-nolikosti hrane i njenoj pripremi.

Kako se ophoditi prema detetu koje na primer uporno odbija povrće?Da bi deci jela s povrćem bila ukusna, ključnu ulogu igraju rodi-telji. Pre svega, treba da budu uporni, treba da budu dobar uzor i da na odgovarajući način urede okruženje. Ako deci često nudimo nova jela i nepoznate namirnice, veća je verovatnoća da će ih oni jednom probati i navići se na njih. Deci je potrebno da nešto probaju 10 do 15 puta kako bi im se ukusi složili i da bi ga zavoleli. Ako se budete predali već nakon nekoliko pokušaja, nikada nećete uspeti u uvođenju novih jela. Dalje, dečje zanimanje za nova jela i namirnice možete po-dstaknuti ako ih zanimljivo pripremite i složite hranu u raznim bojama i oblicima.

Na kraju, imate li možda neki savet u vezi s ishranom koji brzo možemo primeniti?Nemojte jesti onako usput. Odvojite vreme i svesno uživajte u raznolikosti jela.

interVJU

teta. Prema istraživanjima, jednolična i nezdrava ishrana u trudnoći dovodi do toga da bebe posle odbijaju kašice za decu. i kasnije će deca svoje navike u ishrani usmera-vati prema navikama roditelja. “Najkasnije počev od prve godine,“ potvrđuje nutricionistkinja doris gartner, “čim deca mogu jesti zajedno s ostatkom porodice, povrće ili salatu uvek treba poslužiti kao prilog.“Ne radi se samo o tome šta roditelji jedu, daleko je važnije uživati u obroci-ma i “slaviti hranu“. obedovanje je vid socijalizacije i



Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, T

rias

Ver

lag,

KK

ne bi se smelo doživljavati kao sporedna stvar. redovnost u ishrani takođe igra važnu ulogu: vremenski raspored obroka pomaže u sticanju zdravih navika koje nas čuvaju od kojekakvih grickalica za kojima lako posežemo tokom dana.

nije za decu. osnovu dečje ishrane treba da čine povrće, voće, žitarice i mahunarke. Meso, riba i mlečni proizvodi izvor su preko potrebnih belančevina. Nije novost da masnoće i šećer treba uzimati u manjim količinama. Na to se mora paziti i kod takozvanih dečijih namirnica: iako nas mame zbog visokog sadržaja, često veštački dodatih, hranljivih materija, takva jela obično sadrže velike količine šećera, soli i masti. istraživanja su pokazala da od ukupno 52 testirane namirnice 43 sadrže aditive. od toga njih 38 sadržalo je dodatne arome. “čitav niz teških oboljenja može da usledi kao posledica jednolične ishrane s viškom unosa energije. Problemi s disanjem, masna jetra, povišena masnoća u krvi i s tim povezane promene krv-nih sudova i unutrašnjih organa, dijabetes, oboljenja kar-diovaskularnog sistema ili artroza zglobova pojavljuju se

već u detinjstvu“, upozorava Macek-strokoš. Bitno je od samog početka voditi računa o dečjoj ishrani.

nasmejano povrće. Upravo višak spomenutih aroma, pojačivača ukusa i slični sastojci razlog su zašto deca ne jedu zdravu hranu. čak i kod nekih proizvoda za bebe pronađene su veštačke arome. To za posledicu ima da se dečje čulo ukusa navikne na mnogo intenzivnije, industrijski proizvedene arome. Kada im se potom daju sveže obrane jagode umesto nekakvog krema s ukusom jagode, deca ih odbijaju zbog blagog ukusa. Međutim, stroga zabrana takve hrane neće uroditi plodom, upozo-rava nutricionistkinja dorisgartner: “Ako se deca hrane pretežno prirodnom hranom, nije toliko loše da povremeno dobiju aromatizovani voćni jogurt.“ Ako je već došlo do toga da deca odbijaju namirnice bez veštačkih aroma, treba ponovno pomoću igre probuditi njihovo zanimanje za zdravu hranu. To možemo učiniti na primer ako jelo pripremimo i prezentujemo na neobičan i zanimljiv način: nasmejano povrće na tanjiru sigurno je zanimljivije od običnog.

SendVič kao Slika

Boje za šarene motive na sendviču:

Vlašac i kres salata – livada salama – liceKolutići maslina – očiŠtapići od mrkve – stabloKoluti krastavca – krošnja drvetasir – oblaci, sunce

14 | aktiv & gesund

Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, T

rias

Ver

lag,

KK

doriS Gartner NUTricioNisTKiNjA iz BečA

domaći sladoled od voća:6 kalupa za sladoled400 g svežeg voća (kajsije, jagode, mango, banane itd.)100 g slatkog svežeg sira1–2 kašičice medazačini po izboru (cimet, vanila, menta itd.)

Voće pomešati zajedno s medom i sirom u kuhinjskom aparatu ili ispasirati štapnim mikserom, napuniti kalupe smesom i preko noći ostaviti u zamrzivaču.slobodno možete pojesti i dve porcije ovog zdravog i niskokaloričnog sladoleda.

domaća berba. Upoznavanje dece s poreklom namirni-ca takođe će doprineti razvoju zdravih navika u ishrani. odlično je ako sami uzgajate bilje i povrće. Ko nema svoj vrt, može gajiti začinsko bilje u tegli. Na taj način deca će ipak steći nekakav pojam o sirovinama u ishrani. Ako im se dopusti da učestvuju u pripremi i kuvanju, takođe će mnogo toga naučiti o pravilnoj ishrani. gartner savetuje: “Preporučujem kupovinu dečjeg noža kako bi imali priliku da eksperimentišu s voćem i povrćem. iako će vam trebati mnogo strpljenja, isplati se jer ćete tako probuditi zanimanje za namirnice i njihovu pripremu.“ Proces stvaranja jela podstiče kreativnost kod mladih kuvara.

što manje obrađeno, to bolje. Kod pripreme treba vodi-ti računa o tome da deci služite što manje obrađenu hra-nu. “To znači krompir umesto kroketa a pileće meso umesto paniranih pilećih medaljona“, naglašava doris gartner. “roditelji bi trebalo da pokušaju da u nedeljni jelovnik uvrste sve namirnice, počevši od svežeg voća i povrća, preko mlečnih proizvoda pa do mesa i ribe.“ Uravnotežen jelovnik uvek je temelj zdrave ishrane.

aktiv & gesund | 15

Foto

graf

ije: P

riva

t, iS

tock

/Thi

nkst

ock

NIŠTA LAKŠE. Prilikom zajedničkog obedovanja deca stiču navike u ishrani koje su važne za zdravu budućnost. Uz pomoć ovih sedam trikova ići će glatko i u vašem domu.

1

2

3

Promenama protiv letargije

Zajedno smo jači

Ko kaže da uvek moramo jesti za stolom? Šta mislite o bifeu za takos u kuhinji, gde svako na svom tanjiru može da stvori savršen obrok po svojoj meri i želji? Šta kažete na zajednički piknik? Promene su zabavne i jačaju osećaj zajedništva u porodici. Preporuka za leto: roštiljanje uz logorsku vatru.

Ono što važi za kuvanje važi i za zajedničko obedovanje. Deca mnogo toga mogu sama obaviti. Lepo ih, dakle, zamolite da vam pomognu. Dok stariji postavljaju sto, mlađi mogu složiti salvete. Deca će tako naučiti osnovna pravila ponašanja za stolom i steći osećaj odgovornosti jer su i sama doprinela uspešnom obedu.

Izvolite za sto

Izbor prepustite detetuRoditelji odlučuju šta će se naći na stolu, a deca šta će od toga biti pojedeno. Ako se pridržavate ovog pravila, bićete pošteđeni mukotrpnih rasprava. Ne sviđa im se? U tom slučaju moraće se zadovoljiti hlebom s maslacem. Vodite računa da međuobroci ne budu zanimljiviji od glavnog jela koje se našlo na stolu tokom zajedničkog obeda.



Foto

graf

ije: P

riva

t, iS

tock

/Thi

nkst

ock

Tekst: Elizabet Štolzer

4

5

6

7

Samo opušteno

Razumevanje pravila

Manje nadzora, manje zazora

Budite uzor

Trenutno je igranje mnogo zanimljivije? Zapitajte se zašto uopšte želite da Vaše dete baš sada

sedne za sto. Možda nije gladno? Katkad je upravo naša vizija savršenog porodičnog obroka prepreka tom savršenstvu. Ako dobro raspoloženi sednete

za sto, nećete dugo sedeti sami.

Razmazivanje, igranje s hranom i mljackanje: deca vole da iskušavaju

granice – svoje i tuđe. Objasnite im pravila i pokušajte ih primeniti kroz igru. Omiljena

detetova lutka može vam pomoći da pokažete kako se pravilno sedi za stolom.

Poseban dečji pribor za jelo olakšaće im učenje.

Manje je ponekad više. Ako suviše strogo i s visine nadgledate svoje mališane dok jedu, nemojte se

začuditi ako u nekom momentu odbiju da sednu s vama. Deca koja osećaju da su punopravni deo

zajednice ne samo da će obraćati više pažnje na odrasle već će i pravila lakše razumevati i usvajati.

Ako se dok jedete ne možete odvojiti od televizo-ra ili pametnog telefona, nemojte se čuditi ako su i

vaša deca nemirna za stolom. Deca pomno posmatraju svoje roditelje i imitiraju njihovo

ponašanje. Ko pravila postavlja, prvo ih se mora sam pridržavati. Onda će i za stolom sve ići glatko.



Otrovi, napolje!


Tekst: Katarina Robija

PRIRODNA DETOKSIKACIJA. Pogrešna ishrana, manjak kretanja, kofein i alkohol – sve to ostavlja tragove na našem telu, između ostalog i u vidu raznih otrova. Čišćenjem organizma pomažemo našem probavnom sistemu da izbaci upravo te otrovne materije.

Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, G

U V

erla

g

Umorni ste, bledog tena, tamni podočnjaci. Povrh svega pantalone vas stežu oko struka. Zvuči poznato? Kome nije... Svi ovi “simptomi“ mogu biti znak nagomilanih otrovnih materija u vašem telu koje organizam ne može da razgradi. Vreme je za detoks-dijetu! Ona će pomoći telu u razgradnji i uklanjanju štetnih materija. Cilj ove dijete je rasterećenje metaboličkog sistema. A očito je uspešna: u Holivudu se već odavno zna za njena pozitivna dejstva na zdravlje. Zvezde poput top-modela Mirande Ker i glumica Gvinet Paltrou i Salme Hajek vatrene su zagovornice ovakvog načina ishrane i redovno se podvrgavaju detoks-tretmanima kako bi ostale u formi i održale vitku liniju. Čak su se i muškarci poput glumca Aleka Boldvina uverili u pozi-tivno dejstvo detoksikacije.

Brojne mogućnosti. Ko se odvaži na detoksikaciju, ima na raspolaganju brojne mogućnosti. Detoks-kura zaista je mnogo. Dok jedne brišu sa jelovnika pre svega industrijski i na druge načine obrađene namirnice, šećer i aditive (kao kod “čiste ishrane“, engl. Clean Eating), druge dijete se ba-ziraju na zameni čvrste hrane sokovima za detoksikaciju i “smutijima“ (smoothie), svežim gustim sokovima sa raz-nim dodacima. U pogledu trajanja takođe postoje razne varijante. Bez obzira da li je reč o jednodnevnoj, vikend ili nedeljnoj detoksikaciji, za svaki vremenski raspon postoji odgovarajući program. Ali prvo da razjasnimo jednu stvar – detoks-kure nisu nimalo lake za organizam. Stoga, pre nego što počnemo, moramo rešiti nekoliko pitanja: Da li ste trudni? Da li ste osetljivi na neke namirnice? Imate li problema s varenjem? Sve to može uticati na proces de-toksikacije i opšte stanje organizma. Zato se ovakve kure preporučuju samo uz lekarski nadzor.

Lagana detoksikacija. Za sportiste važi pravilo: tokom detoks-kure sokovima ne preterujte s treninzima! Razlog je taj što je unos belančevina kod klasične detoksikacije so-kovima od voća i povrća gotovo ravan nuli. To bi se moglo negativno odraziti na vaše sposobnosti i vaš nastup bi mo-gao trpeti zbog toga. Zato je poželjno da takmičenja i

Šareni sokovi od voća i povrća idealni su za detoksikaciju.



Foto

graf

ije: L

ois

ium

Win

e &

Sp

a, B

LV V

erla

g, K

K, g

rüne

smo

oth

ies.

de, H

erst

elle

r

Organski čajevi proizvođača Teatox pružaju odličnu su potporu u detoks-kurama. Možete ih pronaći na sajtu www.teatoxshop.com.

Smuti za poneti: Posuda Russel Hobbs miksera istovremeno služi i kao praktična boca za poneti.

Napred, zeleno: Kitchen Aid blenderi dolaze u raznim bojama – uneće dašak svežine u kuhinju i jelovnik.

druge naročito naporne sportske aktivnosti ostavite za neko drugo vreme kad niste na detoksikaciji! Ako je reč o umerenom kretanju, to je druga priča – ovakvo vežbanje podstiče “čišćenje“ duha i time još više doprinosi pozitiv-nim učincima na telo pri procesu detoksikacije. Ukoliko ne želite da se odreknete fizičkih aktivnosti, možete krenuti s laganom varijantom detoksikacije, s već pomenutom “čistom ishranom“. Ona se zasniva na unosu što manje obrađenih namirnica i izbacivanju pojačivača ukusa, kofeina i alkohola. Uz to trebalo bi da u svoj jelovnik uvrstite namirnice kao što su artičoke, godži bobice, đumbir, grejpfrut, crvena cvekla, crni luk, karfiol, brokoli i različite vrste kupusa. Oni će stimulisati proizvodnju enzima koji pomažu jetri prilikom detoksikacije.

Priprema je ključ svega. Pre nego što se bacite na sokove i smutije potrebno je izvršiti određene pripreme. Na pri-mer, tri dana pre početka tretmana preporučljivo je reći zbogom otrovima poput alkohola, kofeina i cigareta. Pored toga stručnjaci za detoksikaciju preporučuju da se već tokom ovog pripremnog perioda smanji unos proizvoda životinjskog porekla a poveća unos voća i povrća. Na taj način obezbedićete svom telu optimalnu pripremu za tretman sokovima.

Telesno pročišćenje. Detoksikacija rasterećuje creva i ponovo uspostavlja stanje prirodne ravnoteže. Ako dovolj-no ozbiljno krenete s ovakvim jednim tretmanom, rezultati će uslediti vrlo brzo: ten će vam ponovo zablistati, osećaćete se zdravo i bićete puni energije, a usput ćete iz-gubiti i koji kilogram. Autorka Merion Grilparcer zaključuje: “Ono što je uništeno mora se ponovo izgraditi, što je

DETOKSIKACIJA U 5 KORAKA

1. Planiranje je najvažnije: Kao i kod drugih stvari u životu, i ovde je ključ u dobrom planiranju. Detoksikaciju planirajte u vreme kada ste oslobođeni stresa i obaveza. Tako ćete imati više vremena da se u potpunosti posveti-te sebi.

2. Voda je zakon! Načelo glasi – što više tečnosti! Jedino tako će oslobođeni toksini biti uspešno transportovani iz tela. Najpogodnija je obična voda ili nezaslađeni čaj (bez kofeina!). Ako vam je obična voda dosadna i ne prija vam, možete je osvežiti kolutićima limuna, krastavca ili svežim začinskim biljem.

3. Detoksikacija dosadna? Nema šanse! To da su detoks-kure jednolične i dosadne, to su prazne priče. Up-ravo obratno. Ljuti začini poput đumbira, cimeta ili ka-jenskog bibera, štaviše, vrlo su poželjni tokom detoks-tretmana zato što se savršeno slažu sa našim telom.

4. Samo polako: Budite blagi prema sebi, svačije telo drugačije reaguje na detoksikaciju. Usporite malo sa sportskim aktivnostima tokom detoksikacije. Umerene aktivnosti, naravno, sasvim su u redu.

5. Celovit osećaj zadovoljstva: Detoksikacija se ne svo-di samo na ishranu. Opustite se, priuštite sebi tretman za negu lica ili masažu – za dobar osećaj iznutra i spolja.



Foto

graf

ije: L

ois

ium

Win

e &

Sp

a, B

LV V

erla

g, K

K, g

rüne

smo

oth

ies.

de, H

erst

elle

r

BARBARA HAJNERAUTORKA I STRUČNJAK ZA DETOKSIKACIJU

Kako detoksikacija deluje na ljude?Moram reći da je iz mog ugla najuzbudljivija ta samospoznaja, to saznanje da sami na sebi možemo nešto isprobati, to upuštanje u nešto novo i posmatranje sopstvenog tela i duha. Svestan odabir hrane i namirnica pomaže mi da iznova preispitujem svoje navike u ishrani. Posle svakog detoks- tretmana stičem taj utisak, kako kod sebe tako i kod drugih polaznika seminara, da postajemo svesniji i obazriviji pri odabiru namirnica i sve se više oslanjamo na osećaj i ono što nam sopstveno telo govori.

Šta se zapravo događa s našim telom?U normalnim okolnostima telo koristi oko 60 posto naše energije za probavu čvrste hrane. Svesnim odabirom i sman-jenjem ili izbegavanjem suviše prerađenih namirnica oslobađamo telo pritiska i na taj način mu obezbeđujemo do-datne zalihe energije. Telo će početi da čisti samo sebe koristeći oslobođene zalihe energije za razgradnju toksina.

Kako još možemo pospešiti proces detoksikacije?Koncept detoksikacije je u suštini holistički pristup koji čoveka posmatra kao celinu u sveukupnosti njegovog životnog kon-teksta. Tako joga i masaža mogu povoljno uticati na organe i tkiva. Ovde se pre svega misli na podsticanje metabolizma u njima. Na primer, pokreti tela prilikom sedenja stimulišu jetru, slezinu i creva, masaža doprinosi odstranjivanju raznih ostataka iz vezivnog tkiva, a pranayama vežbe disanja podstiču rad pluća.

Postoji li nešto što nikako ne smemo činiti kada je reč o detoksikaciji?Nisam ljubitelj strogih zabrana i takvog odnosa prema stvarima i smatram da je najbitnija odgovornost pojedinca. Taj neki unutrašnji osećaj ili doživljaj sopstvenog tela koji određuje šta je za nas dobro, a šta ne, moguće je i treba treni-rati kao kakav mišić.

INTERVJU

preopterećeno mora se rasteretiti. Tako se, dakle, organi-ma koji učestvuju u detoksikaciji konačno poklanja pažnja koju zaslužuju.“ U centru pažnje su naročito bubrezi, jetra, koža, pluća i creva.

Otrovi, napolje. Koje materije se talože u telu? Grilparcer objašnjava: “Otrovi se nalaze svuda: u jajetu organskog po-rekla, u dvopeku, u bifteku, u jabuci, salati, aromatizovanoj vodi – svuda. I svi oni ostaju u našem telu. Prvo smo mlitavi i umorni, a zatim bolesni padamo u postelju.“ Kada na sve to dodamo nedovoljno kretanja i previše namirnica životinjskog porekla u ishrani dobijamo spoj koji, priznaćete, mora imati negativne posledice po naše zdravlje. U takvom “radnom okruženju“ stradaju najviše jetra, bubrezi i creva i nakon nekog vremena nisu više u stanju da valjano obavljaju svoj posao.

Detoksikacija – razumevanje suštine. Medicinski stručnjaci nisu saglasni oko toga da li se u procesu detoksi-kacije telo zaista oslobađa štetnih materija. Zagovornici koncepta detoksikacije, međutim, mnogo više kritikuju sam pojam tvrdeći da nije precizno definisan i da iz toga proizila-ze nerealna obećanja i druge fraze koje ljude mogu dovesti u tešku zabludu. Naročito su problematične izjave poput ove: “Izbrišite tragove burnog vikenda!“. Osim toga, u klasičnim lajfstajl časopisima detoksikacija je predstavljena kao velnes tretman koji možemo izvesti potpuno sa-mostalno – uprkos činjenici da je za bezbednu i uspešnu detoksikaciju stručna pomoć od suštinskog značaja. Dakle, iako detoks-tretmani mogu tu i tamo da olakšaju rad pro-bavnog sistema i da učine da se bolje osećamo, nisu i ne mogu biti svemogući lek i ne smeju se tako olako uzimati.

Ovde možete između ostalog naručiti i supernamirnice kao i

miksere i ostale uređaje za pripremu detoks-smutija

www.gruenesmoothies.de

Osim putem ishrane, izbacivanje otrova

pospešuju i opuštajuće kupke – na primer, one sa

solima za kupanje proizvođača ILA SPA.

Na sajtu www.fittea.de mogu se naći setovi za detoksikaciju, kao što je “Daily Detox“ paket.



Podela po tipovima

ISHRANA PREMA AJURVEDI. Ni u jednoj medicinskoj doktrini ishrana ne igra tako važnu ulogu kao što je to u slučaju ajurvede. Nauka koja svoje korene nalazi u drevnoj Indiji deli ljude na tri tipa, tri takozvane “doše“. Za svaku od njih postoje posebne preporuke u pogledu režima ishrane.

Tekst: Katarina Robija

Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, l

iqui

dlib

rary

/Thi

nkst

ock



Vata

Pitta

Kapha

Oznake: Oni su mišićavi, atletske građe, imaju rumenu kožu i retku kosu. Ovaj tip sklon je znojenju.

Osobine: Pitta tipovima pripisuje se da su nestrpljivi i razdražljivi. Problematična koža i migrena njihovi su česti pratioci. Mnogi se bore i sa žgaravicom i stomačnim tegobama.

Ishrana: Osobe koje naginju ovom tipu trebalo bi da izbace kiselo i ljuto – citrusno voće, mlečne proizvode, crveno meso, alkohol i ljute začine. Voće i povrće se preporučuje u sirovom stanju. U obzir dolaze i žitarice kao što je zob, kuskus ili smeđi (integralni) pirinač.

Oznake: Osobe koje pripadaju ovom tipu uglavnom su krupne, čvrste građe s okruglim, bledim licem. Koža i kosa im se brzo maste.

Osobine: Većinom je reč o tromim i letargičnim, ali smirenim i uravnoteženim osobama. Kod mnogih je primetna sklonost ka prehladama i drugim bolestima respiratornog sistema i sinusa.

Ishrana: Osobama ovog tipa preporučuju se ljuti začini – za više životnog plamena. Iz istog razloga trebalo bi da pavlaku, sir i ostale “vlažne“ namirnice zaobilaze u širokom luku. Ajurveda kapha tipovima preporučuje kuvano toplo povrće, posebno mahunarke.

Oznake: Prema ajurvedi vata tipovi su obično mršave građe i imaju izduženo i malo lice. Često imaju suvu kožu i kosu.

Osobine: To su nervozne, rasejane osobe koje često pate od nesanice i drugih poremećaja u spavanju. Tipično za vata tipove su tegobe s probavom i hladne ruke i noge kao rezultat loše cirkulacije.

Ishrana: Prema principima ajurvede ovom tipu se preporučuju topla jela “na kašiku“ – supe i čorbe. Ovakvom ishranom mogu ublažiti prirodnu sklonost ka suvoći i hladnoći. Koštunjavo voće, mlečni proizvodi i slatke namirnice poput meda i javorovog sirupa dobro se slažu s ovim tipom.


Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, F

ineP

ic

Jedemo kivi s Novog Zelanda, dimljenog lososa iz Norveške i kvinoju iz Južne Amerike. Pre 100 godina morali smo koristiti namirnice uglavnom iz naših

krajeva, a danas nam je, u kulinarskom smislu, ceo svet na dohvat ruke. Sve je počelo još u srednjem veku s razme-nom pojedinih namirnica, poput šećera, preko utvrđenih trgovačkih ruta. Količina egzotičnih namirnica bila je, naravno, ograničena jer je trebalo da ostanu sveže i u stanju prihvatljivom za transport. Dugo putovanje učinilo je egzotične ukuse novih svetova nedostižnim za običan svet.

Uzgoj za Evropu. Danas je situacija drugačija. Namirnice iz svih krajeva sveta postale su deo svakodnevice na zapadnoj hemisferi. Međutim, ta činjenica da u supermar-ketima širom Evrope možemo kupiti norveškog divljeg lososa krije ozbiljan problem. Naime, potražnja daleko prevazilazi ponudu koju imamo u prirodi. Stoga se takozvani divlji losos uzgaja, tovi i kljuka velikim količinama lekova pre nego što se u obliku potkovica ili fileta brodom šalje širom Evrope.

Nezdrava hrana osvaja svet. Losos je samo jedan pri-mer u nizu problema koje globalizacija i s njom povezana industrijalizacija namirnica stvara. Prekomerna eksploata-cija resursa planete Zemlje nije jedini problem na kom se kritika globalizacije namirnica zasniva. Naime, primećeno je da koncentracija hranljivih materija u pojedinim proiz-vodima sve više opada. Hans-Ulrih Grim, autor knjige

“Hemija u jelu: prehrambeni aditivi“ (Chemie im Essen: Lebensmittel-Zusatzstoffe) objašnjava: “Danas je

sve pretrpano aromama. Ali telo ne može da živi od iluzije ukusa.“ Kao primer navodi voćni jogurt od jagode: “Domaći voćni jogurt s jagodama u svom sadržaju ima 6 do 8 puta više materija od industrijskog. Telo ne može da se izbori sa svim tim “praznim mestima“ i da bi zadovoljilo potrebu za hranljivim materijama mora 6 do 8 puta više jesti. Posledi-ca toga je nastanak paradoksalne pojave – čoveka koji je gojazan, a istovremeno pothranjen.

Dodaj još nešto. Uprkos tome, malo je onih koji će izdvo-jiti vreme i trud za pripremu domaćeg voćnog jogurta – radije se drže gotovih proizvoda iz diskonta koje zahvaljujući aromama, osim osvežavajućeg voćnog ukusa “krasi“ i niska cena. Kako bi se visoka potražnja zadovoljila brzo i uz minimalne troškove, u proizvode se mešaju jeftine i niskokvalitetne sirovine iz celog sveta. Problemi koji se javljaju zbog dugotrajnog transporta vešto se zaobilaze upotrebom konzervanasa. I na kraju se uvode pojačivači ukusa kao jeftina zamena za istinski doživljaj ukusa koji se izgubio negde u procesu industrijske obrade. Na duže staze, to nikako ne može biti dobro za naše telo, to je jasno kao dan.

Gojazni kontinent. Uticaj globalizacije na ishranu danas je vidljiv naročito u Africi: Iako je dugo smatran kontinen-tom gladi, danas i tamo stopa gojaznih osoba raste. U Južnoj Africi, to potvrđuje istraživanje stručnog časopisa The Lancet, polovina žena i trećina muškaraca pati od go-jaznosti. Druge studije pokazuju slične rezultate u Bocva-ni. Brojni Kenijci i Egipćani se takođe suočavaju s vredno-stima indeksa telesne mase (Body Mass Index) višim od

Ceo svet na tanjiru

Tekst: Kornelija Štigler

OPASNOSTI GLOBALIZACIJE. “Bolje sprečiti nego lečiti“, kaže izreka. U ovom slučaju sprečavanje počinje još u trgovini: Namirnice u naše supermarkete dolaze iz svih krajeva sveta. Da to nije bez rizika po čoveka i okolinu, sasvim je jasno.


HaNs-UlriH GrimAUTOR KNJIGE “SMRTONOSNI HAMBURGER: KAKO GLOBALIZA-CIJA HRANE UGROŽAVA NAŠE ZDRAVLJE“ (TÖDLICHE HAMBUR-GER: WIE DIE GLOBALISIERUNG DER NAHRUNG UNSERE GESUND-HEIT BEDROHT)

Kako globalizacija utiče na životne namirnice i naše prehrambene navike?S jedne strane pozitivno; svakako je bolje je kad zimi možemo jesti ananas ili mango, a ne samo kiseli kupus. S druge strane namirnice iz dalekih zemalja otežavaju dubinsku kontrolu kvaliteta namirnica. Za razliku od domaćih proizvoda, kod ribe ili kozica iz Kine nije jednostavno proveriti koji lekovi su se ko-ristili tokom uzgoja. Kod komplikovanih proizvoda kao što su to smrznuta, gotova jela, s gljivama iz Azije i kozicama iz Tajlanda, iscrpna kontrola pojedinih sadržajnih tvari je gotovo nemoguća.

U ovom kontekstu često su na meti kritike konzervansi, koji su inače od strane raznih organizacija svrstani među bezopasne materije.Oni i jesu bezopasni – do određene količine. Samo što niko ne zna tačno koje količine konzervansa ljudi zaista konzumiraju. To bi u stvari trebalo kontrolisati. Istraživanja su pokazala da je ta bezopasna količina nekih materija, poput aluminijima, dale-ko prekoračena – samo što još niko ništa ne preduzima. Takođe bi trebalo paziti i na unos fosfata, oni slabe srce i kosti. Mnogi uopšte ne znaju koji proizvodi sadrže fosfate, imate ih na primer u instant kapučinu.

Da li je tačno da su se potrošači u našim krajevima već “navikli“ na ove materije, za razliku od siromašnijih zemalja koje tek postepeno postaju deo sveta globalizo-vane prehrane?Ovde nemamo efekt privikavanja, jer su u pitanju materije koje naprosto nisu pogodne za konzumaciju. Neke se zemlje zaista teže nose s ovim promenama. U zemljama Južnog Pacifika na primer, zabeležena je visoka stopa obolelih od dijabetesa; dokazano je da je porast stope dijabetičara ne-posredno povezana s porastom uvoza namirnica. Tamo se ljudi nikako ne snalaze s nutelom, koka-kolom i sličnim proiz-vodima. Posljedice ovih promena imaju uticaj na pojedinačne osobe isto kao i na celi socijalni sistem jer su ova tipična oboljenja, govorim o dijabetesu, visokom krvnom pritisku, srčanom infarktu i slično, povezani s visokim rashodima. Sve to je povezano sa ovakvim namirnicama.

iNTErVJU

Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, F

ineP

ic

30. Etnolog Marin Trenk objašnjava zašto: “Mast i šećer jeftini su u celom svetu i dostupni čak i u najsiromašnijim zemljama. Države u tranziciji još ne znaju kako da se opho-de prema ovim uvedenim promenama u ishrani, naime, sve je manje tradicionalnih nemasnih jela i sve više nezdrave hrane.“ U Evropi i Americi zbog kampanja za osveštavanje javnosti poznajemo rizike nezdrave ishrane koji se suzbijaju s telesnom aktivnošću, dijetama i niskokaloričnim proizvodima. U Africi međutim, nedosta-je pozadinjsko znanje o štetnim uticajima prekomerne konzumacije šećera, masnoće i soli. “Osim toga u ovim zemljama nedostaje sportska komponenta. Čak i za kratke distance ljudi često koriste motorizovana vozila, a promene u načinu razmišljanja idu vrlo sporo“, zaključuje Trenk.

spirala sunovrata. Stručnjaci tvrde da će širom sveta doći do preraspodele namirnica ako se navike jedenja u Africi u potpunosti prilagode evropskim. 20% ishrane na Zapadu čini meso – to je previše, smatraju nutricionisti. To su pre-velike količine, ne samo zbog viška zasićenih masnih kiseli-na i holesterola, nego i u pogledu pravedne raspodele na-mirnica. Ako bismo, samo da vam dam jedan primer, podelili raspoložive resurse mesa ravnomerno na sve lju-de, kod nas Evropljana udeo mesa u ishrani iznosio bi samo 5%. Zbog zaštite životne sredine trebali bismo preraditi sve komade mesa. Etnolog Marin Trenk: “U SAD i u Sever-noj Evropi postoji taj fenomen da ljudi vole jesti meso ali i dalje im se gade razni delovi životinje. Gotovo nigde u Evro-pi nemamo iznutrice, goveđi rep ili teleće nožice na jelovni-ku. Daje se prednost mišićavom mesu.“ I čak ove ko-



EKOlOŠKi BilaNs

mesoMeso važi za najveći greh prema životnoj

sredini. Za jedan kilogram povrća ispušteno je 500 grama ugljen- dioksida, za istu količinu šunke

ispušteno je 4.800 kilograma ovog gasa. Ali: domaće meso ili meso iz regije

ima bolji bilans od egzotičnog voća koje se uvozi avionom. Osim toga, proizvodnja pilećeg mesa manje zagađuje prirodu od proizvodnje goveđeg mesa.

Egzotično voćeEgzotično voće koje se transportuje bro-

dovima, ima bolji ekološki bilans u odnosu na druge načine transporta. Voće koje avionima dolazi na naše tržište treba iz-

begavati zbog zaštite životne sredine.

KafaZa uzgoj kafe često se krče tropske šume. Stoga, kafa ima loš ekološki bilans, iako uzgoj sam po sebi nije štetan za prirodu.

soja i kukuruzSoja i kukuruz često se uzgajaju u gi-gantskim monokulturama koje su dugoročno štetne za tlo.

KrompirU svom prirodnom obliku krompir ima dobru bilansu. Industrijski prerađene krompire međutim, tj. proizvode kao krokete ili smrznuti pomfrit, imaju lošu ekološku bilansu zbog visoke potrošnje resursa u procesu proizvodnje.

Povrće je dobro a meso loše, zar ne? Nije baš tako lako zaključiti ekološki bilans pojedinih namirnica. Potrebno je uzeti u obzir ceo lanac vrednosti.

made mesa želimo po mogućnosti isečene na kremenadle i fino zapakovane kako bi nas što manje podsećali na životinju. “Uzgajivače peradi gotovo uvek zanimaju pileća prsa jer su najviše tražena. Ostali delovi piletine prodaju se po svetskom tržištu. Tako u Tajlandu možete kupiti evropske pileće nožice.“ Za ekološku bilansu ovakva prak-sa je propast: meso se i onako zbog potrošnje stočne hrane zbraja među namirnice koje troše najviše resursa.

samo onako kako je nama ukusno. Iako sa širom ponu-dom namirnica imamo osećaj otvorenog duha i spremnosti za nešto novo, činjenice pokazuju da smo mi Evropljani manje otvoreni za eksperimentisanje. Marin Trenk: “Želimo sve isprobati, da, ali to ipak ne smeju biti potpuno nepoznati ukusi. Oduvek smo pripremali namirnice na svoj način i sve prilagodili prema nama poznatim, evropskim ukusima“. Jela poput tajlandskog kurija, doner kebaba i kineskih jela kakvi se pripremaju u našim krajevima, imaju malo sličnosti s okusom svojih zemalja porekla. Naime, često koristimo neke vrste mesa koje nisu tipične za to jelo odnosno pripremamo man-je ljuta jela. Na kraju krajeva mi probavamo svetska jela, a u stvari se samo upoznajemo s varijantama kulinarike koja je uvek bila oko nas.

mariN TrENKNEMAČKI ETNOLOG I AUTOR

“Naša ishrana u celini zavisi od globalizacije. Ali to nije ništa novo, još u vreme Kristifora Kolumba ljudi su razmenjivali plodove različitih biljnih kultura. To je dovelo do odomaćivanja pojedinih kultura kao što su paradajz, krompir i bundeva.“

Namirnice se transportuju preko celog

sveta – takva praksa samo je delimično opravdana.

Foto

graf

ije: i

Sto

ck/T

hink

sto

ck, K

K



Zašto je redovan unos tečnosti toliko bitan?Voda je život! 60 procenata tela jedne odrasle osobe čini voda. Višestruki značaj čini vodu nezamenljivom: voda je osnova svake ćelije, sadržaj je telesnih tečnosti (pljuvačke i želudačnog soka) i glavni je sastojak krvi. Voda kao rastvarač omogućava transport različitih supstanci do ćelija i obezbeđuje nesmetano funkcionisanje tela. Voda je bitna i za optimalno funkcionisanje bubrega i doprinosi regulisanju telesne temperature. Tečnost se neprestano luči i isparava kroz kožu, creva, bubrege i prilikom disanja. Zato je bitno povremeno “dopuniti se“.

Šta se događa kada ne pijemo dovoljno tečnosti?Umor, poremećaji u koncentraciji i vrtoglavica su posledice nedovoljnog ishranjivanja moždanih ćelija hranljivim materi-jama. Loša cirkulacija, nesvestica ili smetnje u radu bubrega takođe su mogući.

Koje se količine preporučuju?Odraslim osobama se preporučuje 1,5 litar tečnosti dnev-no, to je neka približna vrednost. Visoke letnje temperature, intenzivan fizički rad, bavljenje sportom ili bolesti praćene povišenom telesnom temperaturom, povraćanjem i proli-vom znatno će uvećati potrebu za tečnošću. Ako smo na dijeti, takođe moramo voditi računa o unosu tečnosti. Ne možemo se uvek oslanjati na osećaj žeđi kao jedno merilo. Pogotovo starije osobe imaju oslabljen osećaj žeđi. Upravo

zbog toga je vrlo bitno da uvek budemo svesni kada, šta i koliko pijemo. Međutim, moramo pomenuti da kod nekih oboljenja, na primer kod srčane slabosti, količina tečnosti može biti ograničena. U ovakvim slučajevima dnevni unos tečnosti određuje se uz konsultacije s lekarom.Šta je najbolje piti?Voda, mineralna voda, nezaslađeni voćni i biljni čajevi siromašni su kalorijama i stoga dobri protiv žeđi. Mineralna voda pored toga opskrbljuje telo različitim mineralnim materijama kao što su magnezijum, natrijum i kalcijum. Njihova ravnoteža važna je koliko i sama voda. Ovi minerali se izlučuju iz organizma putem znoja naročito leti pri visokim temperaturama ili tokom bavljenja sportom. Čisti, razblaženi voćni sokovi takođe dolaze u obzir.

Šta treba izbegavati?Napitke s visokim sadržajem šećera, kao što su kola, ledeni čaj i gusti sokovi. Jedna čaša gustog soka od kajsije sadrži neverovatnih 9 kockica šećera! Brojne studije su pokazale da je često konzumiranje zašećerenih napitaka jedan od ozbiljnijih faktora rizika za pojavu gojaznosti. U takozvanim “ light“ napicima šećer se zamenjuje veštačkim zaslađivačima pa ova pića imaju manju energetsku vrednost. Alkohol, kafa, crni čaj i energetska pića ne mogu da zado-volje potrebu našeg tela za tečnošću. A ni mleko, budući da se ne smatra napitkom, već hranom u tečnom obliku.

Imate li još koji koristan savet?Pijte uz obroke! Znam da još uvek postoji mit kako to ne bi trebalo da činimo zato što navodno slabi želudačnu kiselinu, ali to jednostavno nije tačno. Upravo je obratno jer vlakna koja unosimo u organizam preko hrane moraju da nabubre a za to im je potrebna tečnost. Postavite rano ujutru flašu vode negde na vidljivo mesto, na poslu ili kod kuće. To će vas podsetiti da uzmete koji gutljaj. I kad krenete negde, uvek ponesite sa sobom flašicu vode.

GORIVO ZA NAŠE TELO. Analize prehrambenih navika postale su trend, navike pijenja međutim retko se istražuju. Uprkos tome što se iz ordinacija svakodnevno čuje da ne pijemo dovoljno vode i da potcenjujemo njene pozitivne učinke na zdravlje.

Foto

graf

ije: P

riva

t, iS

tock

/Thi

nkst

ock

Voda, voda, voda

POSTAVITE RANO UJUTRU FLAŠU VODE NA VIDLJIVO MESTO, NA POSLU ILI KOD KUĆE; TO ĆE VAS PODSETITI DA UZMETE KOJI GUTLJAJ.

dr. Mihaela Felbinger



jamie oliver's

Documents