jagodici oprostajni valcer 1 o

Inspirisana stvarnim likovima i dogaajima, ova je pria, kao i njeni protagonisti, u potpu-nosti izmiljena.

IJaka junska meseina osvetljavala je polje ita poleglog i spremnog za vridbu. Kao prirodna granica, plitka reica delila je atar na dva nepregledna dela. Uz nju se uzdizao umarak topola, simetrino organizovan, sa stablima na svakih dvadesetak koraka. Izgledalo je da su i umarak, i reica, i staza to je vodila uz nju, postavljeni u ravnicu tako da pokazuju i usmeravaju prema zgradi naputenog mlina i vetakom jezeru ispred njega pa u tom pravcu pooe i dve povijene siluete, muka i enska, naruava-jui noni mir uprkos oprezu sa kojim su se kretale.

Uspravili su se tek kad su doli do obale jezera u kome su mirovali natruli paoci masivnog mlinskog toka. Ne tako davno trospratni mlin sa prostranim tremom bio je pun ljudi, ak i u ovako kasne sate. Sada je mogao da poslui kao savreno sklonite za par koji je u tiini napredovao prema njemu. Bili su mladi, po dvadeset i koja. Pohabani reveri i tamne mrlje od znoja na krajevi-ma rukava koulja odavali su njihovo paorsko poreklo.

ore Milosavljevi10

Kada su izali na istinu pred mlinom, enska prilika je odjednom zastala i povukla mladia za ruku.

Ne svia mi se ovde, Jocika ebeku. to, Simka? Bolje nego da smo po travi i bunju.Simka utke pokaza prema mranoj vertikali zgrade

mlina. Sea se deda Stojana? Jocika outa, dok mu se pred oima u trenu ukazae

naduto lice i telo pokojnog Stojana. Nije vie bio siguran da li ga je mrtvog zaista video ili je sliku nesrenog starca umislio prema priama oevidaca. Znao je dobro ta se pria o mlinu koji su u selu mnogi zvali ukletim. Obuzdao je strah, rairio usta u osmeh i privukao Simku sebi.

Deda Stojan je bio star i bez igde ikoga. A mi smo mladi. I imamo jedno drugo. Je l tako, Simka?

Devojka ga blago odgurnu. I ona je ula govorkanja o mlinu koji donosi nesreu.

Ne znam, Jocika. Mnogo ti mene uzima zdravo za gotovo.

Pa kad si mi zdravo lepa, Simka. Jocika se jo jednom osmehnu i zagonetno pokaza

prema neemu skrivenom ispod njegove paorske koulje. A bie mi i zdravo gotova im vidi ta sam ti doneo.Simka ga pogleda odobrovoljeno. Ipak natera sebe na

ozbiljnost. Opet sanja, Jocika. Samo ti doi i videe.Jocika je uhvati za ruku i odluno povede prema mlinu.

Posle toliko navaljivanja Simka je pristala da se nae nasa-mo sa njim. Nikakav podbuli Stojan, pa ni ljutiti Simkin otac nee pokvariti iznenaenje koje joj je spremio.

Jagodii: Oprotajni valcer, I 11

* * *

Kroz prozor na poslednjem spratu naputenog mlina jed-na druga ljudska prilika paljivo je pogledom pratila mladi par. Videvi kako prilaze zgradi, naglo se povukla unazad. Osvrnula se oko sebe traei neto na podu. Potom se spustila na kolena i uzela zamotuljak sa paspaljem pokri-venog daanog patosa mlina.

Brzo ga razmota. Na meseini, u krpi, bljesnu metal velikih frizerskih makaza.

* * *

Stigavi sa Simkom do trema Jocika nae staru petrolej-ku, okaenu nedaleko od razvaljenih vrata mlina. Ona ga odmeri glumei sumnjiavost.

Vidim da se snalazi ovde, ni mrak ti ne smeta. Da nisi jo koju dovodio ovamo, Jocika?

ta ti misli o meni, Simka?Jocika izvadi ibicu i upali petrolejku. Kroz prljavo sta-

klo zaigra mutna svetlost. On ga obrisa rukom, uzaludno. Tad zastade i uspravi glavu oslukujui neto. Simka ga upitno pogleda.

ta je bilo, Jocika? Osvetljen slabanom svetlou petrolejke Jocika joj

pokaza da uti. Jo trenutak je oslukivao, a onda odmah-nuo za sebe.

Promaja vue, neto zvecka u mlinu Zvualo je k da se neko ia.

Ti bi mene da uplai, Jocika?

ore Milosavljevi12

Jocika se osmehnu, pa okai petrolejku o klin pod stre-hom. Poskoi i sede na podzid, pa pokaza Simki mesto pored sebe.

A to bih te ja plaio? Moda da sedne blie meni? Simka za tren ostade nepomina. Onda ipak prie i

sede pored njega. Jesi tako radio i kad bi neku drugu navabio ovamo?Umesto odgovora mladi zavue ruku ispod svoje

koulje i izvadi neto, veto skrivajui predmet u svom irokom dlanu. Simka mu se sasvim priblii blago ga dodirnuvi grudima. Jocika polako otvori dlan. Devojka razrogai oi.

Misli da bi drugoj doneo neto ovako?Na irokom dlanu mlade, a ve ispucale paorske ruke

poivalo je licidersko srce. Bilo je ukraeno tankim belim linijama to su razdvajale jarkocrvene delove. Na sredini je bilo umetnuto ogledalo, malo vee nego to je uobiajeno.

Svia ti se? upita Jocika ne skrivajui ponos. Lepo je Sm sam ga napravio. Simka se nasmeja u neverici. Ti napravio lecedersko srce? Ma ne lai, Jocika.Povreena sujeta, osetljiva kao u svakog mladia, nate-

ra Jociku da poskoi, uspravi se i progovori ozbiljnim tonom:

ika Miloje mi pokazao. A on je video kako se srca crtaju i ogledala meu u Poljskoj, kod uvenog lecedera, majstora Vieslava Majaka.

Otkud ti to zna? zbunjeno upita devojka.Jocika se osmehnu pun povraenog samopouzdanja.

Dva dana je mesio brano sa mirisnim travama i zalivao


ga medom. Isprva mu nije uspevalo, svako srce bi mu se raspalo u rukama. ak je ozbiljno razmiljao da stavi malo gipsa u brano, da smesu vee i kola uini vrstim. Ali to onda ne bi bio kola. Konano je uspeo i Simka sad to zna.

Ispriao mi ika Miloje nastavi on vano dok mi je pokazivao kako se pravi.

Simka je blenula u njega, pa u licider, pa opet u Jociku. Ko bi mogao da pomisli da ovaj mladi paor, irokih lea i uljevitih ruku, moe da napravi ovako lepu stvaricu i jo da je ukrasi? U jedno je bila sigurna, to srce je bilo namenjeno njoj.

I ta e sa njim? upita pravei se neveta.Jocika joj sveano prui licidersko srce. Evo, tebi u ga pokloniti.Ona se osmehnu zadovoljno; ipak, kao da je okle va la

da ga prihvati. Pravei se da to ne primeuje Jocika brzo nastavi:

Hou da naem posao u nekoj bandi za dre, Simka. ujem da nemaju dovoljno ljudi, niko nee da upropasti zdravlje za nadnicu slamara ili plevara.

A ti hoe? Simka ga odsutno prekide, ne skidajui pogled sa srca u njegovoj ruci.

Hou, Simka. Kad proe vridba, imau dovoljno da uloim u ovakve lecedere ika Miloje obe da e mi pomoi.

Simka ga pogleda sumnjiavo, onda konano pri h va ti srce.

Zna kolko se moe zaraditi od lecedera, samo na jednom kirbajnu? nastavi Jocika zadovoljno posmatra-jui kako Simka dri licider obema rukama, paljivo kao da je od stakla.

ore Milosavljevi14

Opet sanja, Jocika. Sanja, a da ak i ne spava. Odu-vek si bio takav, sa glavom u oblacima

Simka je pomerala ogledalce na liciderskom srcu levo--desno pokuavajui da u njemu razazna svoj lik. U polu-tami mlina to je izgledalo nemogue. Najzad ga namesti prema svetlu petrolejke. Mahinalno krenu da slobodnom rukom namesti kosu i tad se skameni. U odrazu ogledala iskrsnu ljudska silueta neko je stajao kraj prozora na vrhu mlina.

Simka vrisnu, okrenu se i pogleda nagore. Zbunjeni Jocika uini isto. Tad pored njih neto prolete i tupo plju-snu u vodu. Jocika u magnovenju prvo pogleda Simku, a onda usmeri panju ka jezercetu.

Krajikom svesti oseti kako mu se koa na nad lak ti ci jei.Dok je sporo tonula u vodu devojka kratko oiane,

svetle kose zurila je u njega praznim pogledom. Tren kasnije beivotno telo nestade u mranoj dubini jezera.

Simka se ve okrenula i jurnula nazad stazom to je vodila prema selu. Jocika pogleda za njom, pa opet ka ustalasanoj povrini vode, crne i nalik na ulje, u kojoj se vie nita nije videlo.

Potom potra za devojkom. Simka! ekajDvoje mladih nestadoe u tami. Petrolejka zatrepta i

ugasi se sama od sebe, ostavljajui mlin u potpunom mra-ku. Na stazi pored jezerceta neto odbi bledu meseevu svetlost. Bilo je to malo licidersko srce.

II

Porunik Vasi obrisa maramicom oznojeno elo. Iako je bilo rano, vruina je ve bila velika. Doli su iz Senja na bici-klima i skoro da je zavideo paorima koji su ih doveli do mlina vozei se na zapregi. Vratio je maramicu u dep i izvadio tabakeru. Uze i zapali cigaretu gledajui prema akumulaciji.

Boji mlin melje sporo, ali mu niko ne izmakne promrmlja za sebe.

Nekoliko koraka dalje od njega andarm Nemanja Masnikovi okrenu se i pogleda ga upitno.

Kako rekoste, porunie? Samo ti nastavi, Masnikoviu odsee Vasi. Starau se, porunie.Masnikovi klimnu i vrati pogled na dvojicu paora

koji su, samo u vlanim kouljama, sporo i sa oklevanjem izvlaili beivotno telo iz jezerskog mulja.

Moe li to, ljudi? Ili da i ja skidam arape? dobaci im.Paori utke odmahnue, ali nastavie da rade kao i

maloas, sa panjom u kojoj je bilo neto sujevernog

ore Milosavljevi16

straha. Kao to znaju svi u ravnici, sa utopljenicama valja postupati sa potovanjem i oprezom inae znaju da se vrate, da sede po vrbama i ekaju one koje e povui za sobom u mrane virove i rene bunare.

Porunik Vasi odmahnu rukom rasterujui od sebe ili duvanski dim ili rusalke, to su podjednako zlovoljne i u Mavi i u Banatu, pa ponovo prinese cigaretu ustima. Onda na ljunanoj stazi ispred sebe primeti odblesak sunca.

Zaboravivi na duvan, on zakorai u tom pravcu.

* * *

Sakriven iza iblja, koje je raslo izmeu staze i reice, Joci-ka ebek pogleda prema poruniku koji je sa upaljenom cigaretom u ruci zakoraio prema neemu to je video na zemlji. Morao je da se vrati do mlina. Poranio je, ali su ga andarmi preduhitrili. Cele besane noi progonilo ga je lice devojke to je nestala u vodi zurei u njega bei-votnim oima.

Nije na vreme uo korake koji su se pribliavali sta-zom. U poslednjem trenutku povue se dublje u umarak. Gotovo ga okrznuvi, sredoveni mukarac u urednom graanskom odelu, sa tapom i eirom, proe pored njega i odlunim korakom nastavi prema mlinu.

* * *

Porunik Vasi raeprka ljunak na stazi, iznenaeno iskrivi glavu i podie licidersko srce. Prinese ga licu i


pogleda sa zanimanjem. U odrazu ogledalca primeti da se nije dobro izbrijao. U jutarnjoj urbi zaboravio je da obrije ostrvce malja ispod nosa. Onda u odrazu ugleda iza sebe mukarca koji je stazom pored reice izbijao na isti-nu ispred mlina. On se kratko osvrnu oko sebe, pa poe prema poruniku obraajui mu se zvaninim tonom.

Porunik Vasi? A vi ste? uzvrati ovaj. Doktor Drenjevi. Imam stalno nametenje u doma-

instvu gospodina Belopoljanskog, u Petrogradu pred-stavi se pridolica.

Pa ta vas onda dovede ovamo, doktore?Doktor Drenjevi pokaza prema Masnikoviu i paori-

ma, koji su le paljivo smetali na ljunak. uo sam da je neka nesrenica ovde stradala. Mislim

da bih mogao znati ko je to, porunie. Smem li da pogle-dam telo?

Odmeravajui pogledom doktora, porunik Vasi stavi licidersko srce u dep bluze i kratko klimnu. Porunik Vasi i Drenjevi zajedno prioe do tela poloenog na ljunak. Masnikovi kleknu da zatvori oi to su jo bei-votno zurile sa lica umrljanog muljem.

Doktor Drenjevi se brzo prekrsti. Toga sam se i plaio. Ivanka Znate je? upita Vasi. Bila je sluavka kod Belopoljanskog. Otila je pre

dva dana, rekla je kako ide da obie roake A onda smo nali pismo. Izgleda da je imala nekakve probleme.

Drenjevi zastade kao da okleva. Vasi ga upitno odmeri. Kakve probleme, doktore?

ore Milosavljevi18

Pismo je zbrkano, pominju se u njemu i Bog i vera, i oaj i beznae A sve to, samo da se prikrije kako je sirota Ivanka bila nesreno zaljubljena.

to joj je kosa ovako kratka?Doktor i porunik iznenaeno se okrenue prema

Masnikoviu, koji je jo kleao kraj beivotnog tela. On pokaza glavu devojke i njenu kratko oianu kosu.

Oiana je k deakVasi odvrati pogled sa lea i usmeri ga na doktora

Drenjevia. Znate li vi ta o tome? Pravo da vam kaem, nisam na to obraao panju

on odmahnu. Ivanka je stalno nosila nekakve marame na glavi. Nisam ni znao kako je oiana.

Kad bi roditelji hteli da neku devojku udaju protiv njene volje, ona bi uradila ovako iala bi se da je nevo-ljeni prosac odbije ree Masnikovi kao da se obraa beivotnom telu ispred sebe.

Moe biti da to ima veze s tom Ivankinom nesrenom ljubavlju.

A ko je taj? Vasi presee doktora. Ko? Taj lola, to ju je odbio. Doktor Drenjevi slegnu ramenima. Ne znam ni to, porunie Vasiu. A ne bih se ni bavio

komijskim okapanjima.Vasi utke klimnu, pa pokaza Masnikoviu prema

zapregi. ta eka, Masnikoviu? Nesrenica je dovoljno pro-

vela u vodi da bi je sad drali tako. Nosite je.Masnikovi mahnu paorima.


uli ste, ljudi? Nosite je!Paori paljivo ponesoe telo prema zapregi. Doktor

Drenjevi se nakloni poruniku Vasiu. Ako vam vie nisam potreban Pomogli ste, doktore. Hvala vam kratko uzvrati

ovaj.Doktor Drenjevi se okrenu i poe nazad stazom pored

reke. Paori spustie telo na zapregu, pa povedoe konja kolskim putem.

Vasi i Masnikovi prioe biciklima ostavljenim pod tremom mlina.

Reci, Masnikoviu porunik ugasi cigaretu. Je l u subotu godinu dana gospodinu Milanu?

Goluba ree da jeste. Porunik Vasi uzdahnu, pa zamiljeno pogladi onaj

neobrijani deo brkova. Boji mlin melje sporo, al mu niko ne izmakne. To

sam rekao maloas, Masnikoviu.Iako mu nije bilo jasno ta tano porunik misli,

Masnikovi klimnu u znak razumevanja. Za trenutak mu se uini da ispred sebe vidi neto neto nalik na odseeni pramen svetle kose koji je lebdeo u vazduhu, kao da je tu pao odozgo, sa vrha mlina.

Onda primeti da je porunik ve zajahao svoj bicikl i krenuo prema selu, pa pouri da ga stigne.

* * *

Svako seosko groblje pria istoriju svog mesta i odnosa meu metanima. Obino je bivalo skrajnuto na zavret-ku glavnog ora, na lesnom zemljitu, po mogunosti,

ore Milosavljevi20

oivieno ogradom to se pomerala kako su tihe pridolice bivale brojnije. Izgled humki i pobodeni krstovi u njiho-vom elu odavali su poreklo pokojnika i njihove zasluge za ivota. U centralnom delu groblja dominirali su veliki mermerni spomenici najuglednijih itelja. Pokraj jednog takvog spomenika stajao je Jovan Jagodi odsutno gle-dajui u fotografije svojih roditelja, oca Milana i majke Natalije. Pored spomenika, kao trgovac koji preporuuje svoju robu, stajao je rumeni kamenorezac u neprikladno tesnom odelu koje samo to nije puklo na njemu.

Najbolji srpski mermer, kako je pokojni gospodin i eleo. Lino sam iao u Aranelovac da izaberem pare.

Kamenoreev glas prenu Jovana. Platio sam i staze. Zato nisu gotove?Jovan pokaza nepoploane staze izmeu oblinjih spo-

menika. Kamenorezac se snishodljivo osmehnu. Znate kako kae na narod? Ne valja sve svriti

u prvoj godini. Za pomen i zadunice dolaze rodbina, familija, prijatelji Boe oprosti, izrovare groblje k prasii gumno. Ako hoete da vam staze traju vo vjeki vjekova, bolje ih dovrite kasnije, kad se pokojnik oali i zaboravi

A ti e da nam kae kad emo koga zaboravljati? presee ga Jovan.

Nisam hteo da vream, gospodine Jovane. Onda zavri staze im proe pomen. Je l treba to da

ti ponavljam? Boe sauvaj, gospodine Jovane.Ne uvi njegov odgovor do kraja, Jovan ve poe pre-

ma grobljanskoj kapiji i automobilu koji ga je tamo ekao.


* * *

Pred kapijom nevelike seoske kue porunik Vasi i an-darm Masnikovi sjahae sa bicikala i oslonie ih o tarabu. Kako je to i inae inio, porunik pusti Masnikovia da prie kapiji i otvori je. Spustivi ruku na rezu, Nemanja se seti pitanja koje je ve due vreme premetao po mislima, ekajui pravu priliku da ga i izgovori. Pred dvoritem i kuom, koje je tokom proteklih pet godina nauio da zove svojim, oseti da je ona dola.

A to vi mene zovete Masnikovi?Masnikovi zastade, sa rukom na rezi, kao od poru-

nikovog odgovora zavisi hoe li je i podii. Porunik ga odmeri u udu.

Pa je l ti to prezime il nije? Jeste, al mi je lepe kad me zovete imenom. Ipak smo

sad porodica nastavio je Masnikovi.Porunik kratko outa gledajui Masnikovia ispod oka. Dok smo na dunosti, ja u tebi Masnikoviu, a ti

meni porunie Vasiu? Je l jasno? Jasno, jasno Evo nas kod kue. Je l smo i sad i na

dunosti? bio je uporan Nemanja. Evo nas na sokaku, a tu smo na dunosti. Masnikovi podie rezu, otvori kapiju i zakorai u

dvorite. Evo me u dvoritu. Mogu li te sad zvati kume, kume? Mani zajebanciju, Nemanja Masnikoviu. Da ti kum

ne da po kumovskim zubima.Masnikovi brzo klimnu i jo bre se pomeri sa kapije.U zadnjem dvoritu Goluba je prostirala ve. Pored

njenih nogu dvogodinja erkica premetala je krpenu

ore Milosavljevi22

lutku iz ruke u ruku. Videvi pridolice dete se ozari, povu e majku za haljinu i pokaza prema kapiji. Goluba pogleda briui vlane ruke.

Jeste, Radice. Dolaze ti otac i kum.Masnikovi potra ka njima, kleknu i uhvati erku

oko struka. Gde je moja Radica-golubica?Goluba prie poruniku i pokaza prema vratima kue. Ui, kume. Postavljeno je za ruak Neka, idem za Seanj. Ali imam neto za moju kumicu.Porunik Vasi iz depa bluze izvadi licidersko srce. Je l ti svia, Radice? Ima na njemu ogledalce ree

i prui detetu srce. Za trenutak zbunjeno, ono ga oprezno prihvati, pogle-

da sa zanimanjem, pa ciknu od radosti. Samo pazi, Goluba da ga ne krene jesti kad ne gleda. Nemanja e paziti Radicu, ja moram do katela. Samo

sam vas ekala, pa idem tamo da pomognem Goluba zastade oklevajui. Smem li te neto zamoliti, kume?

Gledajui Radicu u igri porunik ne primeti Golubin ispitivaki pogled, pa samo utke klimnu.

Zna da sam ostala ovde sa Radicom i kad su pokoj-nog gospodina Milana sahranjivali, i kad je bilo etrdeset dana, i kad je bilo pola godine

Dete bilo malo, s kim e biti nego s majkom? odsut-no uzvrati Vasi.

Za godinji pomen opet e celo selo doi u crkvu. Bio bi red da odem s Nemanjom.

Porunik se pribra, okrenu i strogo odmeri Golubu. ta ti hoe od mene, Goluba?


Da priuva Radicu, kume. Najmirnija je kad je s tobom.

Jasno da je mirna, kad potuje starije. to se ne moe rei ni za tebe, ni za tvoga mua.

Porunik ve zakorai nazad prema kapiji. Kume, znai priuvae Radicu? dobaci nesi-

gurno Goluba. Jasno da u je priuvati. Da nema mene, davno bi vi

nju negde zaturili. Vasi zastade kraj kapije i okrenu se prema Masnikoviu. A mi emo jo popriati o ovome, kume Nemanja. Kako ti kae, kume. Vasi kratko mahnu, pope se na bicikl i udalji soka-

kom. Masnikovi uzdahnu za sebe. ta mi to napravi, eno? Vidi da me gled k svinja

mastan dak. Znam ja kuma Goluba odmahnu. Voli tebe da

prepada, al jo vie voli da uva Radicu.

* * *

Bilo je onih koji su voleli taj zvuk podseao ih je da je leto i da vridba odmie. Zoltan je beao od njega, iako ga je uvek uo, ak i kad bi se zavukao u najskrovitiji ugao kuhinje ili ekonomske zgrade. Udaljena buka drea, klo-paranje parnog motora i um ita to prolazi kroz levak i vre se, prodorna pitaljka to pouruje radnike sve je to oseao kao otar bol u slepoonicama. Dre je bio daleko, verovatno negde u Senju, a Zoltanu se inilo da je blii i buniji od automobila koji Jovan zaustavi ispred katela.

ore Milosavljevi24

Marineni iskorai na trem i zastade maramicom oti-rui vlane obraze.

Jovan je osmotri penjui se uz stepenice katela. Ve vidim, Branko je stigao Kako zna? iznenaeno upita starica. Plae, MarineniMarineni utke klimnu. Pomislila sam, kako bi lepo bilo da Milan sad vidi

Branka. Doao je sa verenicom.Ovo iznenadi Jovana. Tu su oboje? Branko unosi stvari, ona je u salonu.Jovan ubrza korak i ue u katel. U salonu opazi mladu

enu, lepog lica i dranja. I po garderobi i po njenom izrazu videlo se da je dola iz inostranstva, gde devojke ve znaju kako da u nepoznatoj kui stoje same, slobod-ne i samosvesne. Sa aom limunade u ruci osmehivala se porodinim portretima Jagodia koji su joj ozbiljno uzvraali pogled sa zidova. Ona se okrenu stavljajui Jova-nu do znanja da ga je primetila. Ovaj se lagano nakloni.

Vi mora da ste Ljubica? Ja sam Jovan, Brankov brat. Devojka odloi au i prui Jovanu ruku. Drago mi je, Jovane. Branko mi je toliko priao o

vama i katelu. Valjda ste u Parizu imali i zanimljivije teme. O, iznenadili biste se. Meni je ak izgledalo da Branko

ima tremu od ovog susreta i razgovora sa vama. Jovan, zauen, zausti da neto kae, ali ga prekinue

otvaranje vrata salona i bratovljev glas. Nae stvari su u sobi, Ljubice.


Mlai Jagodi stupi u salon, primeti Jovana i zastade. Onda se osmehnu i poe prema njemu rairenih ruku. Braa se utke zagrlie. Ljubica prieka da se razdvoje, pa zakorai prema vratima salona.

Moram da se raspakujem. Umorna sam, od Pariza dovde samo smo se selili iz voza u voz.

Zovi ako ti ta zatreba ree Branko. Zna da umem da se staram o sebi.Branko i Ljubica se kratko poljubie. Jovane, preputam vam Branka. Dobra je prilika da

se ta njegova trema na brzinu zalei.Ljubica se nakloni i izae iz salona. Branko upitno

pogle da brata. Vi ste to mene neto ogovarali? Sasvim malo i u sportskom duhu odgovori Jovan

dok je izvodio brata na terasu. Tu, za stolom koji je nudio pospani mir letnjeg dana i

pogled na Koprivia umu, Jovan iznese bocu dunjevae i nasu po aicu sebi i bratu. Branko otpi gutljaj, izvadi tabakeru i zapali cigaretu.

Znai, ve si stigao da se upozna s Ljubicom, a ona je ve stigla i da me ofira. Pa? Nita ne govori?

O emu? Jovan slegnu ramenima. Pa, mislim, Ljubica Ne oekuje valjda da ocenjujem i komentariem

tvoju verenicu?Branko povue novi dim. Ljubica osvoji svakog ko pria sa njom. Pomislio sam

da e se to desiti i tebi. Ljubica izgleda kao prava dama, Branko Jovan

nastavi mirno, kao da izgovara unapred pripremljen

ore Milosavljevi26

odgovor. To si hteo da uje? Mogu da je zamislim i u pariskom salonu, i na bekom dvoru, ali i u ovom katelu, sa tobom kao muem pored sebe

Pa, na stranu katel, ali Ljubica i ja jesmo jedno za drugo, to priznajem. I drago mi je to i ti to tako vidi.

Jovan se osmehnu iznenaeno odmeravajui Branka. Zbog toga si imao tu tremu od razgovora sa mnom? Pa, izmeu ostalog uzvrati Branko nesigurno. Boga mi, iznenaenje za iznenaenjem. Ti si stvarno

zaljubljen. Rekoh ti, osvojila me je na prepad. Izlagali smo na

zajednikoj izlobi i imali sreu da nas slikarstvo ne razdvoji.

Kako to misli? Ljubica je prava slikarka, talentovana i perspektivna.

Zna li da je Andre Lot govorio kako je najbolji uenik kojeg je ikada imao?

Branko zastade pomislivi kako to nije sasvim tano. Stari majstor Lot je najvie cenio onog udaka iz ida. Naravno, samo onda kada je ovaj i duhom bio prisutan u njegovom ateljeu. Branko se zbog neeg pribojavao tog neobinog gospodina umanovia, koji je umeo da u Ljubicu i njega zuri onako kako je to inio i pred nagim slikarskim modelima.

Mnogo puta sam pomislio kako neu izdrati pored nekog toliko darovitijeg od mene. Ja ipak samo pravim moje farbenflek, kako bi to otac rekao.

Nastade kratka stanka u kojoj obojica brae pogledae prema stolici u kojoj je obino sedeo pokojni Milan Jago-di; kad su izali na terasu, obojica su, svesno ili nesvesno,


izbegli da sednu na to mesto. Jovan uzdahnu. Branko povue novi dim.

ao mi je to nije stigao da je upozna. Ne govori tako. Zvui k Marineni. U pravu si. Bez obzira na sve, ne treba se utapati u

sentimentalnosti. Treba misliti o budunosti Branko napravi znaajnu pauzu. I oko toga sam hteo da pria-mo, Jovane

Nije bio siguran da li je ovo pravi trenutak za ozbi-ljan razgovor, ali napokon, zbog toga se i vratio u katel. Pomen ocu bio je povod, razgovor sa bratom pravi razlog.

Tad Marineni zakorai na terasu, obraza opet vlanih od suza.

Lajko Stigao je.

* * *

Premda pranjav od peaenja, Lajko je izgledao gizdavije nego ikad pre. ivot u gradu kakav je Peta prepoznavao se u njegovom izgledu. Kosa mu je bila uredno zaeljana, preko leve ruke je nosio sako, iven po poslednjoj modi, u desnoj konu torbu. Jedino je ispasana koulja, neza-kopana ispod labavo vezane mane, odavala preanje navike i pravu Lajkovu prirodu.

Kako je u Peti, Lajko? upita Jovan dok je sa Bran-kom silazio niz stepenice katela.

Pa, znam bar dve Pete. Jedna je u agronomskoj koli, druga u ulici Vaci

Meni ta druga zvui zanimljivije ubaci Branko. I meni. Al mi se ivot sveo uglavnom na onu prvu.

ore Milosavljevi28

Radosni vrisak trgnu svu trojicu. Goluba pritra i baci se Lajku oko vrata.

Lajko, brate promuca iz zagrljaja. Lake malo, sestro! Ti, kao da sam se vratio sa dru-

gog sveta. Peta je meni i dalje od toga. Lajko poljubi sestru u obraz, pa se polako izvue iz

njenog zagrljaja. Doneo sam iz tog drugog sveta poklone za Radicu.

Kako je ona? Raste, k iz vode. im zavrim sa poslom, vodim te

kod nje.Jovan pokaza prema vratima katela i krenu nazad uz

stepenite. Hajdemo, Marineni nas eka unutra. Kad poete do sela, i ja u s vama dobaci Branko

Golubi, koja poe uporedo sa bratom ne isputajui nje-govu ruku. Red je da ti vidim dete, Goluba.

Zoltan vide kako njih etvoro ulaze u katel i ostade u dvoritu sam. Iz pravca Senja do njega dopre dug i otar pisak drea. On stavi dlanove preko uiju, ne uspevajui da se odbrani ni od zvuka, ni od bola u slepoonicama, ni od uspomena.

jagodici oprostajni valcer 1 o

Documents