1

JA SAM MUŠKARAC

MNOGO SAM PAMETAN

A OVO DRUŠTVO

NIŠTA NE VALJA

četiri modna editorijala i četiri scenska dijaloga

za jednu glumicu i jednog glumca

2

Ana Rodić

Beograd 2012.

LICA:

ANA

DRUGARICA

BRAT

SIN

MOMAK

(drugaricu, brata, sina i momka glumi jedan glumac/ica)

SCENA:

Centralno na sceni je veliki štender prepun različite ženske

garderobe.

Napred na proscenijumu je nekoliko stativa sa fotografskom

“blic” rasvetom

Na početku svakog dijaloga između štendera sa garderobom i

proscenijuma se spusti zavesa od tila. Kroz zavesu se vidi Ana

kako se presvlači na bini uz muziku (kao neka vrsta striptiza),

dok se na til-zavesi projektuje izmišljeni TV program

(Joneskovska montaža raznih pametnih rečenica koje izgovara

veliki broj muških gostiju u savremenim/aktuelnim političkim

talk-show emisijama… raznim ministri, sociolozi, analitičari…).

3

Kada se skocka za sledeći editorijal, Ana daljincem gasi “TV”,

stane na proscenijum i počne da “pozira” za nevidljivi

fotoaparat. Blicevi sevaju. Drugi lik u dijalogu se uvek

pojavljuje tako sto izađe iz štendera sa garderobom.

PRVI EDITORIJAL: ANA 4 PIŠTOLJA

Iza zavese od tila, Ana oblači kaubojske čizme, farmerke, prsluk

od šljokica. Koreografiju oblačenja prati muzika. Između Ane i

publike je zavesa od tila na kojoj je projekcija uveličanih

glava raznih muškaraca koji pričaju i pričaju. Izmontirani su iz

različitih TV emisja pa pričaju potpuno nepovezano. Ali mudruju

i popuju. Ana se skocka, razmakne zavesu i izađe napred, pred

bliceve. Postavlja se u poze za slikanje koje priliče ovom

stajlingu. Sevaju blicevi.

Iz štendera, kao iz neke male pozorišne scene sa zavesom, izlazi

Drugarica. Nadjačava TV polemičare koji kenjaju.

DRUGARICA: Super su tu čizme.

ANA: Aha, od prošle godine. Daj utišaj ovog majke ti…

Ana daljincem ugasi TV – projekcija prestane.

DRUGARICA: Prava si kaubojka?

ANA: To je stajling koji se zove Ana 4 pištolja.

DRUGARICA: Ko kafić.

Sedaju za mali sto u kafiću. Piju kapućino. Listaju ženske

časopise dok ćaskaju.

4

DRIGARICA: Imaš i te perjane detalje, malo si koketirala sa

lokalnim indijancima.

ANA: Pa, šta ti misliš odakle mi inače sav taj moj vudu - guru…

DRUGARICA: Srbi i Indijanci. Koliko samo toga veže ta dva

naroda.

ANA: Mislila da krenem na neke vežbe. I to ne bih neke

čoporativne nego na nešto sprava i ja, nemam živce za ljude

naročito ne za žene.

DRUGARICA:: Što ne radiš tibetance to ti je 5 minuta ujutru pre

posla.

ANA : Mrzi me, ja mogu da vežbam samo kad sam naterana, treba mi

neko da me tera

DRUGARICA: Onda idi pa plaćaj šta da ti kažem.

ANA : Znaš šta sam čula, da u nekoj korporaciji, al to negde na

zapadu, napravili su u okviru kompleksa fitness za zaposlene I

onda im odbiju od plate ali im kao daju popust

DRUGARICA: Još samo da ti nađu i muža i naprave obdanište pa ne

moraš ni da imaš kuću.

ANA : Ja bih to odmah platila …a kao ovako kao imaš neki život

imaš iluziju, jurcas sa posla kući, iz kuće u park da prošetaš

decu

DRUGARICA: Ali imaš ideju da negde postoji dom, genzdo koje si

napravila. Tvoje gnezdo

ANA: U je ko da sam gugutka

DRUGARICA: Jel si provalila da nema gugutki više uopšte?

5

ANA: Ni vrabaca

DRUGARICA: Samo golubovi koji su se razvili u mesoždere

ANA: Pa kad jedu otpatke

DRUGARICA: Ajde da prestanemo da jedemo meso

ANA: Jel ćemo da smršamo od toga?

DRUGARICA: Ne. Obično se svi ugoje kad postanu vegetarijanci

ANA: Neću onda da prekinem sa mesom

DRUGARICA: Al bunde više ne nosimo?

ANA: Bunde ne.

DRUGARICA: Zamisli kad bi držale toliko dijetu da postanemo

anoreksične, to bi bilo opasno. U je ludilo! Živimo na ivici, ko

da smo neke adrenalinske sportistkinje…

ANA: Mi nikada ne možemo da budemo anoreksične.

DRUGARICA: Misliš?

ANA: Dobro je što ne pušimo

DRUGARICA: Ja pušim, al po malo.

ANA: To je seljački. Više niko ne puši.

DRUGARICA: Kasniš, sad je opet u modi.

ANA: Jadne smo. Napokon imamo slobodu za koju smo se toliko

borile a zavisne smo od voljenja. Od gnježđenja.

DRUGARICA: I muškarci su zavisni od voljenja

ANA: Al nisu od gnježđenja.

6

DRUGARICA: Nisu. Koliko je njima život lak.

ANA: Jel si ti za legalizaciju prostitucije?

DRUGARICA: Jesam, naravno. Ali sam za ukidanje prostitucije u

drugom kolenu. Nema više nikakve potrebe za prodajom tela.

ANA: Misliš?

DRUGARICA: Čim je legalno odmah dobije pečat da je konfekcija, a

kad je konfekcija, odmah više nije to to. Globalizacija,

kapiraš.

ANA: Ja mrzim antiglobaliste. Glupavi veseli seljaci.

DRUGARICA: Treba se držati po strani od tih masovnih stavova,

lako se čovek izgubi

ANA: Misliš žena?

DRUGARICA: Žena tek! Mi smo i tako jadne izgubljene unapred, da

si se rodila negde na području majke Afrike velike su opcije da

bi ti srezali sise i unakazili klitoris. A svakako bi na kraju

umrla od aids-a.

ANA: Hm… dobro je ipak da nismo žene u nekoj zemlji trećeg

sveta.

DRUGARICA: Ma koji smo mi svet, majke ti

ANA: Ipak smo mi dve moderne evropske žene koje gordo hodaju

glavnim gradom jedne države koja geografski pripada evopskom

podkontinentu. Jel’ te muvao neki ekspert za tranziciju?

DRUGARICA: Misliš špijun?

ANA: Pa to nešto stranac a odavde, špijun prodavac domovine šta

god.

7

DRUGARICA: Ne

ANA: Ni mene. Nikad.

DRUGARICA: Žao mi je Afrike. Da tako unište ceo kontinent …

ANA: E draga moja, rudnici, bogatstvo …

DRUGARICA: Taj zakon o mobingu, mrtvo slovo.

ANA: Ja sam žrtva mobinga.

DRUGARICA: Eto, sve uvek mora da ima veze sa tobom

ANA: Ne, stvarno ti kažem.

DRUGARICA: Pa evo sad možeš da ih tužiš

ANA: Ma važi pa šta da radim posle

DRUGARICA: Da nađeš drugi posao

ANA: Ko će posle da me primi, kazaće ova će sigurno i nas da

tuži za mobing . Ja bih odmah postala sinonim za zloupotrebu

zakona o mobingu.

DRUGARICA: Uf to ti je stav isto kao što nećes da se udaš drugi

put.

ANA: Brak je jedna zastarela institucija. Ko dvorci po selima u

engleskoj.

DRUGARICA: Nisam imala tu priliku da posetim, ni brak a nažalost

ni dvorac u engleskoj. Al kapiram neka je metafora.

ANA: Na ulazu te dočeka usamljena teta koja te ponudi sa nekim

suvim keksom sa tacne za kafu a onda ti naplati ulaznicu i ode,

a ti razgledaš. Ono hladno ne greje se, prazno al kao vidiš neki

su nekad velelepno živeli tu…

8

DRUGARICA: Kakve to veze ima sa brakom?

ANA: Stvar prošlosti, puno zanimljivih relikvija za antikvare.

Nikom više ne treba.

DRUGARICA: Brljaš nešto, ko da ti verujem. Svaka žena stalno

hoće da se uda. I to ne obično nego sve sa kerefekama.

ANA : Sledeće nedelje, pravim spisak, plan, tako ću ga napraviti

precizan pametan plan da zaradim parice da ću sledeće godine

slobodno dati otkaz i smisliti šta ću. Možda ništa.

DRUGARICA: Ja moram kod manikira. Vidi na šta mi liče nokti

ANA: Moram i da rasčistim garderobu

DRUGARICA: Jel’ znaš da su samohrane majke najugroženija

kategorija građana

ANA: Mrzim korporacijske kučketine bez dece one su gore od

muškaraca.

DRUGARICA: Ne kapiram zašto me nije voleo

ANA: Misliš da je nekog drugog voleo

DRUGARICA: Ma keva ga je upropastila...

ANA: Ja samo znam da neću biti mlađa I lepša

DRUGARICA: Hoću decu! Hoću puno dece! I muža I kuću!

ANA: Mora da se zaradi puno hleba za puno dece

DRUGARICA: Puno mobinga za puno hleba

ANA: Dal’ neko nekog danas uopšte voli

DRUGARICA: Znaš kad gledam te slike sa neta tako mi je jeziva

slika tog kao idealnog života. Mislim da bih se ugušila

9

ANA: Prepolovio mi se telefonski imenik.

DRUGARICA: Jel treba da dobiješ?

ANA : Aha a ti?

DRUGARICA: Meni je sad prošla

ANA: Blago tebi.

DRUGARICA: Ja ću da odem iz ove zemlje živeću u inostranstvu

rekla mi je neka teta što dobro zna da gleda u horoskop

ANA: Ma da sigurno. I meni je neka što kao čita prošle živote

rekla da ću u sledećem životu da se rodim ko frajer

DRUGARICA: Nikad ne bih menjala pol, obožavam što sam žena.

ANA: Jooj što mi se putuje, al to nešto Vijetnam, Kambodža...

DRUGARICA: Jel’ ćeš da budeš dobar frajer?

ANA: Ja sam dobra riba, valjda bih bila i dobar frajer, nemam

pojma…

DRUGARICA: Pa se zajebeš pa me kresneš, bljak.

ANA: Bljak. Jel misliš da će biti smak sveta?

DRUGARICA: Neće

ANA: Misliš?

DRUGARICA: Ne.

ANA: Nije mi zbog mene nego zbog naše dece.

DRUGARICA: Ma sve će biti ok. Ljudi će se probuditi I sačuvaćemo

planetu, ako ništa drugo naćićemo drugi dom, svemir je veliki.

ANA: Kad ideš u veliku kupovinu?

10

DRUGARICA: Srezala sam kupovinu. Neću da podržavam jebeno

potrošačko društvo

ANA: Brineš o roditeljima?

DRUGARICA: Da stari su…

ANA: Jel te muva neko?

DRUGARICA: Niko živ

ANA: Ni mene

DRUGARICA: Koga briga. Važno je da mi uživamo

ANA: Normalno.

DRUGI EDITORIJAL: BIG SISTER FROM MOTHERLAND AFRICA

Na zavesi od tila ponovo počne projekcija TV ličnosti. Pametni

muškarci pričaju pomešani sa muzikom za koreografisano

presvlačenje. Raznih političari, teolozi i slični kenjaju i

kenjaju.

Ana se presvlači iza platna, na glavu stavlja crnogorske ili

trenutno popularnije pod nazivom frida kalo pletenice, oblači se

na fazon afričke kraljice ali u varijanti Vivijan Vestvud,

dugačka haljina sa maramom u koju će posle staviti bebu, ide sve

malecko na fazon Erike Badu.

Kada se obukla izađe i stavi neku posudu na glavu pa tako pozira

pred blicevima koji sevaju. Iz štendera kao iz malog pozorišta

izlazi Brat sa lutkom koju nosi kao bebu.

11

Brat drži malu bebu (lutku) u rukama

BRAT: Te crnogorske pletenice daju poseban šarm celoj toj

zanimljivoj konstrukciji.

ANA: To sam ja kao BIG SISTER FROM MOTHERLAND AFRICA

Hodaju kroz park i puše. Ona cigaretu on džoint. Ana izvadi

džoint iz njegovih usta povuče dim pa ga baci.

BRAT: Na otvorenom smo, šta si odlepila?

ANA: Svejedno ne možeš da duvaš u prisustvu bebe

BRAT: A ti možeš da pušiš?

ANA: Ja ovako odmaknem ruku

Brat izvadi cigaru njoj iz ruke pa baci.

BRAT: I što pušiš uopšte? To je tek toliko jadno. To je pase.

ANA: Kad sam nervozna! Bolje da pušim nego da pijem i gutam

pilule.

BRAT: Bolje da da ti je super pa ne moraš ništa od toga.

Sednu na klupu.

ANA: Ja ne mogu više da vodim ovakav život. Prsla sam majke mi

sam prsla.

BRAT: ... nije ti neki baš dobar trenutak da sad prsneš. Aj se

malo spusti na zemlju, sad si majka.

ANA: Jeste, i treba da prestanem da radim! Što ne bih bila

domaćica? Šta me briga? Šta bi mi falilo? Ja volim da držim

kuću, da kuvam da ćaskam. Ja mrzim da radim i da me neko

12

ponižava. Zašto se ne ohrabrim lepo i ne budem jedna vrhunska,

ponosna domaćica.

BRAT: Zato što ne smeš sebi da dozvoliš da zavisiš od muža.

ANA: A što ne smem? Šta bi mi falilo? Tolike žene zavise od

muževa...

BRAT: Zato što to nije u skladu sa tobom. Sa ženskim pravima sa

blabla...Postala bi apsolutno nepodnošljiva i svi mi koji te

volimo, mama tata i ja, svi bi se kolektivno udavili i samoubili

od toga koliko bi se ti žalila što zavisiš od nekog. Tako da

nemoj. Lakše je kad si ljuta na sistem.

ANA: Ja mislim da bih bila jako korisna nekoj organizaciji za

ženska prava. Joj kad bi me primili. Samo da vide koliko sve

rade pogrešno, ja bih im otvorila oči.

BRAT: Pa jel si im slala CV

ANA: Išla sam na jedan razgovor al oni neće tako kako ja hoću da

se borim.

BRAT: Grozne žene.

ANA: Ne govori tako o ženama, ti ne znaš kako je biti žena u

današnjem društvu.

BRAT: Neee...

ANA: Ma, šta mi fali, evo rodiću još jedno dete, odmah sad, i

kao da me je briga, podižem svoju decu ko čovek i uživam u

njima, a ne da plaćam pola moje plate nekoj nepoznatoj osobi da

bude sa mojim najdražim detetom.

BRAT: Imaš dobru bebi siterku, ne pričaj tako

13

ANA: Ona je jedna fina žena koja za platu provodi vreme,

doživljava dragocene trenutke, gleda prve korake, čuje prve reči

mog rođenog deteta koje je nešto najveće i najvažnije što mi se

desilo u životu, zbog koga sam išla na IVF i pila hormone godinu

dana i bila debela i luda pa mršava i ležala pola trudnoće i sve

to da bi sad išla u neku firmu gde me niko ne voli! Svako jutro

se osećam da izlazim na ispit koji nisam spremila!

BRAT: Nemoj tako imaš dobar posao. Fini su oni tamo ljudi, baš

je kul atmosfera. Svi su mladi i nasmejani.

ANA: Lako je tebi, ti bar nećeš goreti u paklu. Ja potpomažem

potrošačko društvo. Crni dani su meni došli.

BRAT: Šta su to crni dani?

ANA: Kada nisi slobodan.

BRAT: A. Pa promeni nešto. Sestrice, aj ljubim te idem gajbi da

kuntam. Mnogo sam umoran. Sinoć smo sa nekim potencijalnim

klijentom zaglavili do pet.

ANA: Ne možeš tako više da živiš!

BRAT: Kako ja to živim?

ANA: Živiš ko klinac. A nisi. Moraš da se presabereš! Da se

oženiš. Dobiješ dete.

BRAT: Samo mi se spava? Šta si odlepila?

ANA: Ni jedna devojka neće da živi sa hipikom. Hipici su pase!

BRAT: Ja nisam hipik, ja sam veoma uspešan mladi momak. Vidi mi

cipele. Hipici ne nose cipele. Oni idu bosi i pevaju... kad si

mene čula da pevam. A devojke me baš vole. Sve. I ja njih. Sve.

ANA: Znaš li ti uopšte kakva se kriza najavljuje ove godine!

14

BRAT: Malo sam I gladan. Uf, dal bolje odem prvo do keve na

ručak?

ANA: Ti misliš da je fiksno radno vreme i stalni radni odnos u u

skladu sa bilo čijom ličnošću? Pošto ako tako misliš onda silno

grešiš. Siiilno grešiš! Ali čovek mora da misli na budućnost. Na

sigurnost... To što se ti i tvoji drugovi igrate posla, to nije

sigurnost...

BRAT: Ništa više nije sigurno. Ništa nije čvrsto. Sve je tečno,

sve prolazi kroz prste...

BRAT (zove mamu mobilnim): Mama, imaš neki ručak danas.. jupiii

mamice...ljubim te...evo me stižem!

ANA: Ja ću tebe zaposliti, u jednoj finoj privatnoj korporaciji.

Šta su bolji od tebe ti mediokriteti koji sede ispred kompjutera

po ceo dan. Ti misliš oni nešto znaju? Znaju više od tebe?

BRAT: Mislim da imaju moć da sede na jednom mestu ceo dan.

Mislim da je to moć. Džedajska moć osmočasovnog sedenja

ANA: To nije moć. Užasno si razmažen.

BRAT: Za 100 godina govoriće se o tome kao o fenomenu većinskog

pristajanja na zlostavljanje od strane bogatih pojedinaca.

ANA: To je veština, ko karate. Lepo naučiš, tako jebeno mora i

tačka. Sediš, osam do deset sati, radiš šta ti se kaže pa ideš

kući. Kapiraš. Tačka. Al stiže plata. Ajoj. Brinem se za tebe.

BRAT: Razvalili su te ti majčinski hormoni. Mogao bih da

napravim rad o tome. Da uključim i mamu i tatu. Kreni na neki

sport, manje ćeš da se tripuješ.

ANA: Bolje nemoj ni da pominješ to mami i tati.

15

BRAT: Šta je tvoj problem?

ANA: Rekao si da hoćeš da kupiš brod!

BRAT: Kad sam to rekao?

ANA: Sad. A bio si rekao i mami.

BRAT: A.

ANA: Da i ona je žena odlepila! Dva sata me je držala na

telefonu da mi kuka kako ti hoćeš da živiš na jedrilici.

BRAT: Šta god. Ti si odlepila

ANA: Zato što je jedno kupiti stan a jedno brod

BRAT: Šta tebe briga šta ću ja sa svojom delom dedovine.

ANA: Nije me briga, al mama i tata će da polude. Da polude! A ko

će posle da ih umiri, ko? Ja.

BRAT: Uhvatio te je totalni matrijarhat ja da ti kažem

TREĆI EDITORIJAL: CIRKUSKA UKROTITELJKA UGROŽENE ŽIVOTINJSKE

VRSTE - BELI MEDVED

Ponovo projekcija debate na TV-u. Lica pametnih muškaraca su

uveličana do neprepoznatljivosti. Rečenice su sve više i više

nepovezane. Njihovo pametovanje je pomešano sa muzikom za

koreografiju presvlačenja Ane.

16

Iza zavese Ana se presvlači. Kada završi, izađe ispred platna u

šorcu kratkoj bundi i ugg čizmama sa grejačima na ušima.

Iz štendera se pojavi njen mali sin.

ANA: Jel si ugasio tv? Ajmo - ajmo...

SIN: Mama izgledaš kao cirkuska ukrotiteljka ugrožene

životinjske vrste beli medved.

ANA: A kao kraljica foki?

SIN: Ne.

ANA: Ok. Idemo onda u lov na belog medveda.

SIN: Oni su ugrožena vrsta, mama. Oni se ne love mogu samo da se

slikaju. Tako su rekli na televiziji.

ANA: Ako su tako rekli onda idemo samo da ga slikamo.

Dolaze do proscenijuma i poziraju kao mama i sin. Par poza,

blicevi, a oda kreće brza šetnja po hladnoći, Sin se zalepi za

jedan izlog ona pokuša da ga povuče ali on je fasciniran.

SIN: Šta je ovo mama?

ANA: To su ikone. Ajde kreni.

SIN: Jel to Sveti Sava?

ANA: Ne to je sveti Marko, ko ona crkva na Tašmajdanu.

SIN: A ovo?

ANA: To je Isus Hrist a ovo je Bogorodica.

SIN: A ova beba?

17

ANA: Beba je taj Hrist al kad je bio beba. Minus osam je. Ajmo

pls da se krećemo...

SIN: A kako nema svetog Save? U obdaništu su rekli da je on

najglavniji.

ANA: On je lokalni svetac. Imaš svetske svetce i lokalne. On je

lokalni. Jel razumeš?

SIN: Ne.

ANA: Ooook. Vidi ovako. Kad su izumrli dinosaurusi, pa prošlo

ledeno doba, pa preživeli u Africi prvi ljudi i slikali po

pećinama, i smejali se i plašili se... znači naglasak na

PLAAAŠILI SE onda su rekli, nećemo više da se plašimo ničega,

jer ćemo mi da verujemo. JEEEE! Pa su tako prvo verovali da ih

štite životinje. Onda posle su bili Grci, Rimljani a to je na

tremu onog crtaća što si gledao o bogovima, sećaš se, e i ljudi

su tad verovali da su bogovi isti kao i oni i da žive po

porodicama i da ih ima više, naprimer, jedan bog za lov, jedan

bog za ljubav, jedan za rat pa tako za sve što možeš da zamisliš

je imalo svog boga. A onda posle, vremenom,sigurno su shvatili

da je najzgodnije da počnu da veruju da je Bog jedan. Jel me

pratiš uopšte?

SIN: Pratim te mama.

ANA: Onda je da ti ja kažem, taj jedan Bog sigurno na tri strane

sveta poslao tri čoveka koja će pričati o tome šta on, Bog

stvarno hoće od ljudi.To ti sve pričam kao priču, kao verovanje,

kako ja to vidim, a to je važno kad pričaš...a sve to tako ako

uopšte Bog postoji a to ne znamo. Pošto nije naučno dokazano.

Razumeš, a nauka i religija nisu u sukobu, u ratu, kapiraš ali

nauka ne priznaje šta nije naučno dokazano, tako da je religija

tvoj lični izbor. Jel shvataš šta ti pričam?

18

SIN: Aha, to je kao što ja verujem da kad su bili dinosaurusi

bili su i gormiti na planeti Gorm, a ti kažeš da Gormiti nikada

nisu ni postojali. A ja ti ne verujem. Gormiti du živeli u

Srbiji kad i dinosaurusi.

ANA: Jel? Pa nije bilo tako, al ti sad budi uporan, ja sam tvoja

mama i treba da mi veruješ valjda.

SIN: A i Sveti Sava je postojao pošto u obdaništu kažu da je on

bio princ.Princ!

ANA: ... evo sad ćemo da stignemo do Svetog Save. Dakle, ta

trojica koji su pričali o ljubavi i tome kako svi treba da se

volimo i budemo dobri na različite načine su bili poslati od

Boga.

SIN: To je ko što si ti rekla da deda Mraz ne postoji a ja sam

odlučio da verujem u deda-Mraza i ja sam dobio puno poklona.

ANA: Da, na primer, dakle, Bog je tu trojicu, mislim bilo ih je

više, al da se svedemo na najveće pa da pričamo samo o toj

trojici najglasnijih, znači sa neba Bog je pogledao zemlju i

rekao evo jedan nek ode otprilike ooovakkko nek ode u Evropu. Pa

je u Evropu došao Hrist od koga su se razvili hrišćani, a u

Aziju, to je tamo što stalno vičeš kad gledamo globus, kolika je

Kina zemlja... e tu gde je Kina tu je.

SIN: Jel odatle Kod Lioko?

ANA: Joj ne znam odakle je Kod Lioko.

SIN: Znam ja. To je Kineski crtać.

ANA: E pa na istoku to je bio Buda od koga je nastao budizam, a

na severu Afrike išao je da priča o Bogu Muhamed i tu je nastao

islam. E sad mi smo u Evropi pa smo hrišćani, znači mi smo po

19

religijskom opredeljenju hrišćani i mi poštujemo sve druge

religije i narode. Međutim i tu se desilo da se podeli

hrišćanstvo na pravoslavce i katolike, a to ti je kao komšije,

na primer, svako ima svoj stan u istoj zgradi. Imaš pravo na

intimu. Kapiraš. I Sad mi smo pravoslavci koji poštuju i vole

naše drugare katolike, naravno.

SIN: Ja volim moje drugare iz obdaništa, najviše volim Mateju.

Mada me on ponekad izda.

ANA: Ok.Ok.

SIN: I još mi pričaj mama.

ANA: I onda je na toj celoj zemlji, kao na onom našem globusu,

Srbija je jedna jako mala zemlja.

SIN: Mala kao tačkica na suncu

ANA: Ne planeta Zemlja je kao tačkica na Suncu, a Srbija je samo

jako mala zemlja na celoj planeti. I kao tako mala na početku

srednjeg veka, što je bilo mnogo posle dinosaurusa a mnogo pre

danas, znači davno, to znači jako davno, ta mala zemlja je bila

pored jednog velikog carstva, i onda pošto je carstvo veliko a

Srbija mala onda je Srbija bila pod uticajem i kako da

kažem...pažnjom te velike zemlje. I tu je bio problem, jer je

Srbioja mala zemlja smatrala da je dovoljno velika da može sve

sama i da joj ne treba ničija pomoć. I nije imala svoju crkvu

SIN: Mama, jel u crkvi živi Bog?

ANA: Ne crkva je neko mesto na kome ljudi veruju da mogu da

razgovaraju sa Bogom.

SIN: A onaj čika što ima bradu jel on radi za Boga?

ANA: To je pop.

20

SIN: Pop?

ANA: Da.

SIN: Jel on radi za Boga?

ANA: Ne - on radi za ljude. Radi u crkvi, kao što ja radim u

mojoj firmi. On pravi ljudima društvo dok se mole. Ako neko

misli da ne može da se moli sam on dođe u crkvu. I tako malo tu

ima povremeno koncerata i malo kao neke predstavice da odeš tamo

pa imaš utisak da je malo opipljivije to u šta veruješ. E

uglavnom taj Sveti Sava, sad smo stigli do njega on je bio sin

vladara, ajde ako ti je lakše...princ, i onda se on izborio da

srpska crkva i ako je mala bude autokefalna tj samostalna. Jel

znaš šta znači samostalna?

SIN: Nemam pojma.

ANA: To je... kao kad se ti sam oblačiš. To je super! To je

velika čast! Nešto skroz super! To znači da si poštovan i cenjen

i da ja kao tvoja velika mama imam poverenja u tebe da to umeš

sam i ne trebam ti ja da ti pomažem. Pa te onda pustim da se

skroz sam obučeš.

SIN: Pa ja se uvek sam obučem.

ANA: Autokefalno oblačenje...

ČETVRTI EDITORIJAL: ANAIS NIN LIČNO

Ana se sada svlači u donji veš. Preko platna nastavlja se

apsurdna montaža imaginarne debate raznih muških pametovanja.

21

Muzika i Anina koreografija presvlačenja iza zavese od tila. Ana

izlazi sa čašom u jednoj i flašom u drugoj ruci. Pozira,

blicevi. Njen negliže je sav od čipki, resica, tračica, šnalica

i mašnica… Iz štendera izlazi momak u bade-mantilu. Uzima

daljinac i ugasi TV debatu.

MOMAK: Zašto imaš tu zavesu po sebi? (misli na donji veš)

ANA: To je specijalna konceptualna postavka Anais Nin lično …

I pričaj mi, stigneš ti tamo..

Ana seda na rekamije. Momak se šetka i priča.

MOMAK: Najgore što može da ti se desi je da upadneš u kasarnu

sa nekim koga znaš, a da je taj neko dobar čovek.

ANA: Aaaa! On te onda teši!?

MOMAK: A ti ne možeš da mu kažeš. Ej ostavi me na miru,

čoveče, foliram, jer niko ne sme da zna da foliraš.

ANA: I koliko tako?

MOMAK: Posle 5 dana gladovanja moraju da te stave na infuziju.

A onda komisija nema kud. Kad su ti upisali da pet dana nisi

jeo i da su te stavili na infuziju, šta? Sme neko da kaže da

si folirao?

ANA: Jebena država koja te šalje u rat.

MOMAK: Zdravo Korto, čeka te pakao lično.

ANA: Ceo 20 vek je bio jedno sjebano ratno vremensko područje.

MOMAK: A ja sa 28 već imam dete. Malo dete, kapiraš

ANA: Pa koliko si bio u vojsci?

22

MOMAK: Mesec. Na primer.

ANA: Kako si izdržao da ne jedeš, i to je neka vrsta vojničke

volje?

MOMAK: Što je najluđe, to je najfenomenalnije osećanje na

svetu. To da kad si gladan. Ludilo.

ANA: A ja ne mogu da skinem par kila više.

MOMAK: To ti je sve borba sa demonima

ANA: Da, znam da jeste.

MOMAK: Demoni stomakougađanja. Oni te teraju da pušiš i da

ždereš. Moraš da im se odupreš.

ANA: Demoni kao demoni. Kad smo kod demona, globalizacija da

ili ne?

MOMAK: Da! Apsolutno da! Mene toliko nerviraju anti globalisti

da sam ja mnogo više za globalizaciju nego što suštinski

jesam.Ja sam u duši nacionalista, ali toliko su mi odvratni da

bi ih pokosio globalizacijom, odjednom, ovako.

ANA: Ja ostajem da budem zamišljena… oh-oh koliko duboko

zamišljena.

MOMAK: Vi žene ste inače glupe malo, kako uopšte možeš da

budeš duboko zamišljena.

Seda do nje. Poljubi je.

ANA: Ma, ni ne mogu… onako, pravim se da bi kao izgledala

pametna… ništa ni ne kapiram šta pričaš.

MOMAK: Eto odmah si se naljutila

23

ANA: Nisam uopšte. Glupače su seksi, a meni se sviđa da se

pališ na mene- kako god. Kako god.

MOMAK: Nisu glupače, nego glupačice.

ANA: Ništa ti ne poštuješ žene. A radiš sve te kampanje za

ljudska prava.

MOMAK: Da, malo mislim da su glupačice. Al malo. Onako. Seksi.

ANA: Raskrinkaću te.

MOMAK: Anti ratne kampanje, takođe…

ANA: Hajde malo da uživamo u neratnom periodu. Ako tako uzmeš,

imaš predratni, posleratni i neratni period.

MOMAK: Ti imaš sina, ja imam ćerke, ti si u mnogo većem

problemu nego ja. Ti treba da brineš o tome

ANA: Aha, al ti si u mogućem problemu potencijalno u sledećem

kolenu...

MOMAK: Do tada će se ratovati drugačije

ANA: Misliš bez ubijanja? Nema šanse.

MOMAK: Ma jok, uvek će se ubijati. Samo drugačije. Perfidnije,

nevidljivije.

ANA: Moramo da zaradimo pare da pošaljemo decu napolje.

MOMAK: Kako da zaradimo pare?

ANA: Tako što ćemo da radimo radimo radimo

MOMAK: U ovoj zemlji se ne prave tako pare.

Momak ponovo ustaje i šetka po sobi.

24

ANA: Znam da se ne prave tako pare ali ako se oslonimo na

kosmičku ravnotežu, apsolutno svaki uporan rad na kraju mora

da se nekako isplati.

MOMAK: Znaš kako se prave pare u Srbiji? Tako što sad ti i ja

prodamo na primer tvoj splav, ili moj brod, na primer- šta

god. I tu lovu odvojimo samo za izlaske u neku aktuelnu

kafanu. I izlazimo svaku noć. Svaku noć. Sve ovo zajebemo, to

ti si kao dobra keva, ja zajebem moju decu, i samo se budžimo

i svaku noć izlazimo i sedimo sa tim šatro sekretarima

kulture, savetnicima, kurcima, i samo tako sedimo i kezimo se

i kenjamo, uporno kenjamo sa njima svaku- noć svaku noć i

posle na primer godinu, dve nemam pojma, oni pomisle, vidi ove

koliko mogu da sede sa nama, i još su i zabavni, kenjaju ko

ludi, a koliko tek umeju da jedu, pa piju - e ovi su kul, daj

da ih pustimo da malo uđu u ekipu, malo da im sipamo kintu u

džep.

ANA: A za to vreme i posle toliko druškanja i mi postanemo

isti bolidi ko oni.

MOMAK: Misliš da čovek nije sposoban da bude jači od situacije

i da ne dozvoli da ga okolnosti promene?

ANA: Sve što ti se dogodi te pravi. Apsolutno svaki događaj.

Zamisli tek koliko te toliko vremena sa tim ljudima učini

bliskim njima. Pomisliš sigurno o sebi u nekom trenutku, baš

sam negativan, ovi su ustvari baš neki super.

MOMAK: Ma, uzmemo lovu pa se posle opet promenimo na nas.

ANA: Misliš, tako?

MOMAK: Malo je sporije od pljačkanja banke.

ANA: Pljačka je vintidž zadovoljstvo.

25

MOMAK: I danas zaista zahteva neku vrstu stručne spreme. Svi

ti uređaji …

ANA: Ma ja sam mislila onu najstarinskiju varijantu, pištolj i

zastarašivanje, jedan taoc koga posle pustimo usput, bacimo ga

na put.

MOMAK: To je PREromantično… Ostaćemo siromašni.

ANA: Ostaćemo siromašni.

MOMAK: I ti ćeš biti gladna.I nećeš kupovati parfeme i

mirišljave ženske časopise.

ANA: Preturaćemo po kontejnerima. Ljudi svašta lepo bace u

đubre.

MOMAK: Istina.

ANA: Ja uvek odvojim hleb u drugu kesu, i onda zakačim na

kontejner.

MOMAK: To je veoma pažljivo. Veoma pažljivo.

ANA: I meso I meso im uvek odvoijim, to im treba za snagu.

MOMAK: Čak ni Buda nije bio vegetarijanac.

ANA: Zato što je jeo otpatke. On je po opredeljenju jeo

otpatke.

Momak ponovo seda do Ane. Sipa sebi vino u čašu.

MOMAK: Ne, bio je vegetarijanac u jednom periodu - ali pred

smrt, samu smrt je tražio da mu donesu šniclu… i to je zadnje

pojeo.

26

ANA: Ja mrzim one ljude znaš što samo pričaju o hrani. Da li

su jeli nisu jeli, da li jedu mesu, jedu govna… kako su se

najeli, što su dobro jeli, mrzim te primitivce. Jadnike.

MOMAK: Ti si jedna salonska komunistkinja.

ANA: Koja će završiti preturajući po kontejnerima.

MOMAK: A ja ću te pratiti do smrti.

ANA: Čije smrti tvoje ili moje?

MOMAK: Pa moje, ja sam stariji

ANA: Ali umeš da zajebeš život. Vidiš kako si se izvukao iz

vojske.

MOMAK: O da. Skinuću ti i mesec sa neba

ANA: Ja sam čitala o nekom likovnom umetniku, koji je imao i

ženu i decu i sve je napustio i postao beskućnik. Kad su ga

pitali ZAŠTO, on je izjavio da je pokušao da bude vrhunski

slikar I nije mu uspelo, pa kad je shvatio da nije veliki

umetnik on je odlučio da živi život kakav on smatra zaslužuje

kao neko ko nije veliki umetnik.

MOMAK: U je. Skinuću ti mesec sa neba

Momak otavlja svoju čašu vina.

ANA: Šta ti je?

MOMAK: Malo sam ljubomoran.

ANA: Na homlesa?

MOMAK: Da. Uostalom, to sutra mogu da budem ja. U ovoj zemlji

sve je moguće.

27

ANA: Tako ti misliš o meni.

On počne da malo popravlja poziciju blic rasvete.

MOMAK: Tako mislim o ženama. Ja sam žena i dok šetam gradom i

prolazim ispod prozora mojih bivših frajera razmišljam samo o

tome koga ću sledećeg da kresnem.

ANA: Stvarno tako misliš o ženama.

Momak uzima veliki profi fotoaparat.

MOMAK: Da…tako mislim o ženama… Ok… spremna…

ANA: Znaš kako ja mislim o muškarcima?

MOMAK: Ti valjda ne misliš nikad i uopšte o muškarcima.

Ana se namesti a Momak je fotografiše. Sevaju blicevi. Ana

staje u izazovnu pozu i gleda ka publici.

ANA: Ja sam muškarac… mnogo sam pametan… a ovo društvo… ništa

ne valja.

Blicevi škljocnu i ugase se zajedno sa ostalim svetlima.

K r a j