j. m. coetzee - zivoti zivotinja

5/20/2018 J. M. Coetzee - Zivoti Zivotinja

1/65

D. M. KUCI

ivoti ivotinja

bojana888


2/65

Filozofi i ivotinje

EKA ISPOD natpisa Dolascikad ponu da izlaze putnici s njenog leta.

Majku nije video pune dve godine; teko !u je da p"izna# ali oki"an je koliko

je osta"ila. $ekad p"oseda# kosa joj je sada potpuno %ela; "a!ena su joj

pog"%ljena# ko&a o!litavila.

Po"odino# nikad nisu %ili skloni izlivi!a ose'anja. (ag"ljaj# dve)t"i

p"o!"!ljane "ei# i s pozd"avo! je gotovo. *utke p"ate "eku putnika do t"ake sa

p"tljago!# uzi!aju njen ko+e" i s!etaju se u auto!o%il koji! 'e se voziti jo

sat i po.

,Dugaak let,# p"i!e'uje on. ,Sigu"no si p"e!o"ena.,

,("ela za spavanje,# ka&e ona i# odista# toko! vo&nje# nak"atko zad"e!a

p"islanjaju'i glavu na p"ozo".

- est sati# dok pada !"ak# zaustavljaju se p"ed njegovo! ku'o! u

p"edg"au /olte!a. $jegova &ena# $o"!a# izlazi na t"e! p"a'ena deco!.0ope'i se od s"danosti# to je sigu"no skupo kota# $o"!a i"i "uke i ka&e1

,Eliza%et2, Dve &ene se g"le; zati! p"ilaze i deca# lepo vaspitana p"e!da

suzd"&anija.

Eliza%et Kostelo# poznata knji&evnica# odse'e kod nji3 za v"e!e svog

t"odnevnog gostovanja na -nive"zitetu Eplton. $e %i se !oglo "e'i da ga to

"aduje. 4ena i !ajka su kao "ogovi u v"e'i. Mud"ije %i %ilo da !ajka odsedne u


3/65

3otelu# ali on ne!a t"i iste da joj to p"edlo&i.

$ep"ijateljstva se o%navljaju gotovo istog asa. $o"!a je sp"e!ila laku

vee"u. $jegova !ajka zapa&a da su postavljena sa!o t"i tanji"a. ,(a" deca ne

jedu s na!a5,# pita. ,$e,# ka&e $o"!a# ,oni 'e jesti u svojoj so%i., ,(ato5,

Pitanje je suvino# je" ona zna odgovo". Deca jedu odvojeno zato to Eliza%et

ne voli da vidi !eso na stolu# dok $o"!a od%ija da !enja deju is3"anu sa!o

da %i udovoljila# kako ka&e# ,tanko'utnosti tvoje !ajke,.

,(ato5,# pita Eliza%et Kostelo po d"ugi put.

$o"!a ga st"elja pogledo!. On uzda3ne. ,Majko,# ka&e# ,deca 'e za vee"u

do%iti piletinu# to je jedini "azlog.,

,O3,# ka&e ona. ,0ako.,

Majku su pozvali na Eplton# gde joj sin D&on "adi kao docent na kated"i za

+iziku i ast"ono!iju# da od"&i godinju Gejtsovu besedu i po"azgova"a sa

studenti!a knji&evnosti. Poto je Kostelo njeno devojako p"ezi!e# i poto on

nikad nije video "azloga da t"u%i o nji3ovo! s"odstvu# u v"e!e kad je poziv

upu'en nije se znalo da Eliza%et Kostelo i!a "od%inu u epltonsko! d"utveno!k"ugu. 6ino %i vie voleo da tako i ostane.

Eliza%et Kostelo svetu je naj%olje znana poKui u ulici Ekls789:9# "o!anu

o Me"ion


4/65

(a3valjuju'i svo! knji&evno! ugledu# ova ko"pulentna# %elokosa da!a

pozvana je na Eplton da govo"i o te!i po lino! iz%o"u; a njen iz%o" nije pao

na p"iu o se%i i svoji! knjiga!a# to %i izvesno godilo njeni! spozo"i!a# ve'

na kljuse koje naj"adije jae1 de%atu o &ivotinja!a.

D&on


5/65

Majina uve"enja su# ini !u se# njena lina stva". Ako &eli da svoje pozne

godine ut"oi na p"opagandu p"otiv ok"utnosti p"e!a &ivotinja!a# to je njeno

p"avo. K"oz koji dan# "anca Ka+ku# konk"etno

na njegovu p"ipovetku Izvetaj jednoj akademiji# o jedno! o%"azovano!!aj!unu# ?"veno! Pet"u# koji izlazi p"ed lanove nekog uenog d"utva i p"ia

i! p"iu svog &ivota ) o svo! usponu od zve"i do neega p"i%li&nog oveku.8

0o! p"iliko! sa! se i sa!a po!alo ose'ala kao ?"veni Peta"# pa sa! to i "ekla.

Danas je taj ose'aj ak i jai# a "azlozi 'e va!# nada! se# u%"zo postati jasniji.

P"edavanja se esto poinju aljivi! opaska!a koje %i t"e%alo da opuste

8 -p. @. M. ?oetzee# ,3at is Bealis!5,; Sal!agundi# %". 88C)8 7899# st". :F)G8.


6/65

pu%liku. Po"eenje koje sa! !aloas nap"avila iz!eu se%e i Ka+kinog

!aj!una !oglo %i se p"i!iti kao jedna od takvi3 aljivi3 opaski# s!iljena da

vas opusti# da va! poka&e da sa! ja potpuno o%ina &ena# ni %og ni zve". ak i

oni !eu va!a koji Ka+kinu p"ipovetku o !aj!unu kao izvoau p"ed

ljudsko! pu%liko! itaju kao alego"iju o @ev"ejinu Ka+ki p"ed 3"i'ani!a2

!o&da su ipak %ili toliko galantni ) poto nisa! @ev"ejka ) da po"eenje p"i!e

olako# dakle i"onino.

Od!a3 da ka&e! da !oja opaska ) opaska da se ose'a! kao ?"veni Peta" )

nije iz"eena s takvi! cilje!. $isa! na!e"avala da %ude! i"onina. Opaska

znai to to ka&e. @a govo"i! ono to !isli!. Sta"a sa! &ena. $e!a! vie

v"e!ena da govo"i! to ne !isli!.,

Majka nije "oeni %esednik. ak i kad ita vlastite p"ie nedostaje joj &ivosti.

-vek ga je# dok je %io dete# z%unjivalo to &ena koja za"auje 3le% pisanje!

knjiga tako loe p"ipoveda p"ie za laku no'.

(%og njenog "avnog glasa# z%og toga to ne di&e pogled sa st"anice# ini !u

se da njen govo" ne!a odjeka. Dok on sa!# je" je poznaje# sluti kuda se

zaputila. $e "aduje ga ono to sleduje. $e!a &elje da slua !ajku dok govo"i o

s!"ti. Htavie# i!a jak ose'aj da njena pu%lika ) koju# uostalo!# ine p"ete&no

!ladi ) p"iu o s!"ti &eli jo i !anje.

,ovo"e'i ovde o &ivotinja!a,# nastavlja ona# ,ukaza'u va! potovanje

ti!e to 'u p"eskoiti "ecital o u&asi!a nji3ovi3 &ivota i s!"ti. Mada ne!a!

"azloga da ve"uje! da ste p"ete"ano zaokupljeni oni!e to se t"enutno

&ivotinja!a "adi po p"oizvodni! pogoni!a 7ne ide !i vie da to naziva!

+a"!a!a# po klanica!a i "i%a"ski! %"odovi!a# po la%o"ato"ija!a i"o! sveta#J -p. >"ede"ick S. Ka"l#!ranz Ka"ka7$e Lo"k1 0ickno" >ields# 8998# st". )G.


7/65

nada! se da 'ete !i p"iznati "eto"iku !o' da te u&ase evoci"a!# da va! i3

p"edoi! s dovoljno snage# i ti!e se zadovolji!# podse'aju'i vas sa!o da su

u&asi koje ovde p"e'utkuje! svejedno u s"editu ovog p"edavanja.

Iz!eu 89CJ. i 89C. vie !iliona ljudi po%ijeno je u koncent"acioni!

logo"i!a 0"e'eg "aj3a1 sa!o u 0"e%linki p"eko !ilion i po# !o&da i itava t"i

!iliona. 0o su %"ojevi od koji3 zastaje pa!et. Svako od nas i!a sa!o jednu

sopstvenu s!"t; tue s!"ti !o&e!o "azu!eti sa!o jednu po jednu. -

apst"akciji !o&e!o %"ojati do !ilion# ali ne !o&e!o %"ojati do !ilion s!"ti.

6judi koji su &iveli u okolini 0"e%linke ) !a3o! Poljaci ) izjavljivali su da

nisu znali ta se u logo"u z%iva; izjavljivali su da# ako su !o&da i nagaali ta se

z%iva# nisu znali zasigu"no; izjavljivali su da# ako u izvesno! s!islu !o&da i

jesu znali# u jedno! d"ugo! s!islu nisu# nisu se%i !ogli dozvoliti da znaju# za

svoje do%"o.

6judi iz okoline 0"e%linke nisu %ili izuzetak. 6ogo"i su postojali i"o!

Baj3a# sko"o est 3iljada logo"a sa!o u Poljskoj# neznano koliko 3iljada u

sa!oj $e!akoj.3 Malo je koji $e!ac &iveo na p"eko dva)t"i kilo!et"a

udaljenosti od nekog logo"a. $ije svaki logo" %io logo" s!"ti# logo" posve'en

p"oizvodnji s!"ti# ali u svi!a su se odvijali u&asi# daleko vie u&asa nego to

ovek se%i !o&e dozvoliti da zna# za svoje do%"o.

0o to su vodili ekspanzionistiki "at# i izgu%ili ga# nije "azlog to se na

$e!ce jedne od"eene gene"acije jo uvek gleda kao na ljude koji stoje

unekoliko izvan ljudskosti# koji !o"aju uiniti ili %iti neto izuzetno da %i %ili

ponovo p"i!ljeni u ljudsko ok"ilje. Oni su# u nai! oi!a# izgu%ili ljudskost

z%og izvesnog voljnog neznanja. Pod uslovi!a 3itle"ovskog "ata# neznanje jeN Daniel @. old3agen##itler $s %illin& E'ecutioners76ondon1 6ittle


8/65

!oglo %iti ko"istan !e3aniza! za p"e&ivljavanje# ali to je op"avdanje koje# s

p"i!e"no! !o"alno! v"stino!# !i od%ija!o da p"i3vati!o. - $e!akoj je#

ka&e!o !i# p"eko"aena izvesna c"ta# a to je ljude odvelo dalje od uo%iajene

"atne k"volonosti i ok"utnosti# u stanje koje jedino !o&e!o nazvati g"e3o!.

Potpisivanje! uslova kapitulacije i isplato! "atne odtete to stanje g"e3a nije

okonano. $ap"otiv# ka&e!o# ta gene"acija i dalje nosi %eleg izvesne %olesti

due. O%ele&eni su njo!e g"aani Baj3a koji su inili zlodela# ali isto tako i oni

koji# svejedno iz kakvi3 "azloga# za ta zlodela nisu znali. 0ako je# p"aktino#

o%ele&en svaki g"aanin Baj3a. $edu&ni su %ili sa!o oni u logo"i!a.

Odlazili su kao ovce na klanje. -!i"ali su kao &ivotinje. Po%ili su i3

nacistiki kasapi. Osuda logo"a do te !e"e odzvanja glasovi!a tale i klanice

da gotovo i ne !o"a! da p"ip"e!a! te"en za po"eenje koje 'u sada izneti.

(loin 0"e'eg "aj3a# ka&e glas optu&%e# sastojao se u to!e to je sa ljudi!a

postupao kao sa &ivotinja!a.

Mi ) ak i !i u Aust"aliji ) p"ipada!o civilizaciji koja je du%oko uko"enjena

u g"koj i judeo3"i'anskoj "eligijskoj !isli. Mo&da i ne ve"uje!o# ili %a" ne

svi# u okaljanje# !o&da ne ve"uje!o u g"e3# ali zato ve"uje!o u nji3ove

psi3ike ko"elate.


9/65

s!o oda%"ali# up"avo su oni# a ne nji3ove &"tve# %ili zve"i. 0i!e to su sa

svojo! ljudsko! sa%"a'o!# %i'i!a stvo"eni! po


10/65

govo" ovakve v"ste &estoko podvaja ljude# a je+itini e+ekti ine ga jo go"i!.

4elja !i je da p"onae! nain o%"a'anja %li&nji! ljudski! %i'i!a koji 'e %iti

stalo&en a ne &uan# +ilozo+ski a ne pole!iki# koji 'e nas voditi p"osve'enju a

ne podeli na p"avednike i g"enike# iz%avljene i p"oklete# ovce i ja"ce.

0akav jezik !i je# zna!# dostupan. 0o je jezik A"istotela i Po"+i"iosa#

Avgustina i 0o!e Akvinskog# Deka"ta i


11/65

oveka# one jesu sastavni deo kos!osa ali ne i deo njegovog %i'a1 da je ovek

%ogolik# &ivotinje stva"olike.

ak i I!anuel Kant# od koga %i3 oekivala neto %olje# u ovoj taki gu%i3"a%"ost. ak ni Kant# kad stigne do &ivotinja# ne sledi i!plikacije svog

intuitivnog saznanja da "azu! !o&da i nije kos!iko %i'e ve' nap"otiv sa!o

%i'e ljudskog !ozga.

I to je# vidite# !oja dile!a ovog popodneva. Kako "azu!# tako i seda!

decenija &ivotnog iskustva# govo"e !i da "azu! nije ni kos!iko ni


12/65

do%a# to 'e "e'i1 sa!ouki ovek koji je !islio !ate!atiki i ko!e je p"ilino

za!etni poja! !ate!atikog izvoenja dokaza ili de!onst"acije %io potpuno

st"an. Mnogi od Ba!anud&anovi3 "ezultata 7ili spekulacija# kako %i "ekli oni

koji ga ospo"avaju ni do danas nisu de!onst"i"ani# iako postoji velika

ve"ovatno'a da su tani.

Hta na! govo"i +eno!en Ba!anud&an5 Da li je Ba!anud&an %io %li&i


13/65

disciplina5 Ako je ovekovo %i'e z%ilja u saglasju sa


14/65

Ali poto na! ovekoliki !aj!uni# ili %a" neki od nji3# izgledaju sp"e!ni da

p"ekinu s 'utanje!# danas uje!o ljudske glasove podignute u i!e ideje da

ovekolike !aj!une t"e%a uv"stiti u i"u +a!iliju +ominoidea# kao stvo"enja

koja s oveko! dele !o' "asuivanja. A s o%zi"o! da su 3u!ani# ili

3u!anoidni# dodaju isti glasovi# ovekoliki! !aj!uni!a t"e%alo %i dati ljudska

p"ava# ili 3u!anoidska p"ava. Koja %i to p"ava %ila5 - naj!anju "uku# ona

p"ava koja daje!o !entalno zaostali! uzo"ci!a v"ste +omo sa.iens1 p"avo na

&ivot# p"avo na potedu od %ola i pov"ede# p"avo na jednaku zatitu p"ed

zakono!.G

$ije to ono e!u je ?"veni Peta" st"e!io kad je# pos"edstvo! svoga

sek"eta"a >"anca Ka+ke# pisao &ivotopis koji 'e# nove!%"a 898# p"oitati

Akade!iji nauka. Hta god da je d"ugo !ogao %iti# njegov izvetaj akade!iji

nije %io apel da s nji! postupaju kao s !entalno zaostali! ljudski! %i'e!#

klipano!.

?"veni Peta" nije %io ist"a&iva p"i!atskog ponaanja nego &igosana#

o%ele&ena# "anjena &ivotinja koja u ulozi govo"nog svedoanstva izlazi p"ed

skup ueni3 ljudi. @a nisa! +ilozo+ du3a nego &ivotinja koja skupu ueni3 ljudi

p"ikazuje# ali i ne p"ikazuje# jednu "anu; k"ije! je pod ode'o! ali je dotie!

svako! "eju koju izgovo"i!.

Ako se ?"veni Peta" tego%nog puta od zve"injeg 'utanja do %"%ljivog "azu!a

podu3vatio u du3u &"tvenog ja"ca# iza%"anoga# onda je njegov sek"eta" %io

&"tveni ja"ac od sa!og "oenja# ispunjen p"edose'anje!# /or&e"0lom# onog

-p. Step3en B. 6. ?la"k# ,Apes and t3e Idea o+ Kind"ed,# u1 T+e Great ).e Project# ed. Paola ?avalie"i andPete" Singe" 76ondon1 >ou"t3 Estate# 899N# 88N)J.G -p. a"R 6. >"ancione1 ,Koliko god da su i!panze# go"ile i o"angutani inteligentni# ne!a dokaza da oni

poseduju sposo%nost da ine zloine# pa u to! s!islu s nji!a t"e%a postupati kao s deco! ili !entalnoneu"aunljivi!a., ,Pe"son3ood# P"ope"tR and 6egal ?o!petence,# u1 ?avalie"i and Singe"# T+e Great ).e

Project# J:.


15/65

!asak"a nad iza%"ani! na"odo! koji 'e se odig"ati tako nedugo posle njegove

s!"ti. (ato 'u# ako !i dozvolite# kao dokaz svoje do%"e volje# svoji3

kvali+ikacija# uiniti jedan gest u p"avcu nauke i izneti va! svoje naune

spekulacije# potk"epljene +usnota!a, ) u ovo! t"enutku# gesto! koji ne lii na

nju# !ajka di&e uvis tekst svoga p"edavanja i !ae nji!e ) ,o po"eklu ?"venog

Pet"a.

odine 898J. P"uska akade!ija nauka osnovala je na ost"vu 0ene"i+e

ekspe"i!entalnu stanicu na!enjenu ispitivanju !entalni3 sposo%nosti

ovekoliki3 !aj!una# u ovo! sluaju i!panza. Postaja je delovala do 89JF.

Meu naunici!a koji su ta!o "adili %io je i psi3olog /ol+gang Kele". Kele"

je 898. o%javio !onog"a+iju pod naslovo! -entalne s.osobnosti ovekoliki+

majmuna# gde je opisao svoje ekspe"i!ente. - nove!%"u iste godine >"anc

Ka+ka je o%javio svojIzvetaj jednoj akademiji. Da li je Ka+ka p"et3odno itao

Kele"ovu knjigu# ja ne zna!. On sa! ne po!inje je ni u pis!i!a ni udnevnici!a# a njegova %i%lioteka nestala je toko! nacistike e"e. Dvestotinak

njegovi3 knjiga isk"slo je ponovo 89GJ. Kele"ova knjiga nije !eu nji!a# ali to

nita ne dokazuje.9

@a nisa! st"unjak za Ka+ku. Htavie# uopte nisa! st"unjak. Moj status na

ovo!e svetu ne zavisi od tanosti ili netanosti !oje p"etpostavke da je Ka+ka

itao Kele"ovu knjigu. Ali volela %i3 da ve"uje! da jeste# a 3"onologija govo"i

da je !oja spekulacija %a"e! u do!enu !ogu'eg.

P"e!a njegovoj vlastitoj p"ii# ?"veni Peta" je negde u a+"iko! zaleu pao

u "uke lovaca specijalizovani3 za t"govinu !aj!uni!a# a poto! je !o"e!

9 Pat"ik


16/65

p"e%aen u neki nauni institut. Isto je %ilo i s !aj!uni!a s koji!a je "adio

Kele". I ?"veni Peta" i Kele"ovi !aj!uni nakon toga su p"oli jedan pe"iod

o%uke s cilje! da se 3u!anizuju. ?"veni Peta" je svoje kole zav"io s %listavi!

uspe3o!# !ada je za to platio du%oko linu cenu. Ka+kina p"ipovetka %avi se

to! ceno!1 u e!u se ona sastoji doznaje!o k"oz i"oniju i ono to je u p"ii

p"e'utano. Kele"ovi !aj!uni nisu se tako do%"o pokazali. $o stekli su# ipak#

!"vice o%"azovanja.

Isp"ia'u va! poneto od onoga to su !aj!uni na 0ene"i+i nauili od svoga

tuto"a /ol+ganga Kele"a# pose%no Sultan# njegov naj%olji uenik# u izvesno!s!islu p"ototip ?"venog Pet"a.

Sultan je sa! u svo!e kavezu. ladan je1 3"ana koja je "anije %ila "edovna

neo%janjivo je p"estala da sti&e.

ovek koji ga je 3"anio ali ga vie ne 3"ani "azapinje neku &icu s k"aja nak"aj kaveza# na t"i !et"a iznad ze!lje# i o nju kai p"eg"t %anana. - kavez

dovlai t"i d"vena sanduka. Onda nestaje# zatva"aju'i kapiju za so%o!# !ada je

i dalje negde u %lizini# odaje ga !i"is.

Sultan zna1 Sad se od te%e oekuje da !isli. (ato su one %anane ta!o go"e.


17/65

Sultan dovlai sanduke ispod %anana# "ea i3 jedan na d"ugi# penje se na

kulu koju je sag"adio i skida %anane. Po!ilja1 =o'e li sad p"estati da !e

ka&njava5

Odgovo" glasi1 $e. Sut"adan ovek kai o &icu novu p"eg"t %anana ali

sanduke puni ka!enje! tako da su p"eteki za vuenje. $e t"e%a !isliti1 (ato

je napunio sanduke ka!enje!5 0"e%a !isliti1 Kako da upot"e%i sanduke da %i

do3vatio %anane up"kos to!e to su puni ka!enja5

Polako nazi"e kako "adi oveiji u!.

Sultan iz%acuje ka!enje iz sanduka# od sanduka g"adi kulu# penje se na

kulu# skida %anane.

Sve dok !isli pog"ene !isli# Sultan gladuje. laduje sve dok ga g"evi up"azno! sto!aku ne p"ivole da po!isli p"avu !isao# nai!e# koji! pute! da se

do!ogne %anana. $a taj nain se !entalne sposo%nosti i!panza iskuavaju do

k"ajnji3 g"anica.

ovek ostavlja jednu p"eg"t %anana na ze!lji# na !eta" izvan &iane

og"ade. - kavez u%acuje neki tap. Pog"ena !isao glasi1 (ato je p"estao dakai %anane o &icu5 Pog"ena !isao 7pog"ena p"ava !isao# dodue glasi1

Kako da upot"e%i ona t"i sanduka da %i do3vatio %anane5 P"ava !isao glasi1

Kako da upot"e%i tap da %i do3vatio %anane5

P"i svako! novo! o%"tu Sultan je p"isiljen da !isli !anje zani!ljivu !isao.

Od izvo"ne istote spekulacije 7(ato se ljudi ovako ponaaju5 ne!ilos"dno ga

upu'uju ka ni&e!# p"aktino!# inst"u!entalno! "azu!u 7Kako da upot"e%i


18/65

ovo da %i se do!ogao onoga5# i p"i3vatanju sa!og se%e p"evas3odno kao

o"ganiz!a od"eenog apetito! koji se !o"a utoliti. Iako itava njegova &ivotna

sto"ija# od dana kad !u je !ajka u%ijena a on za"o%ljen# p"eko onog

puteestvija u kavezu# pa do ta!novanja u ovo! ost"vsko! logo"u i sadistiki3

iga"a koje se tu izvode s 3"ano!# njega navodi da postavlja pitanja o kos!ikoj

p"avdi i !estu ove ka&njenike kolonije u sve!i"u# jedan pa&ljivo s!iljeni

psi3oloki "e&i! odvlaiga od etike i !eta+izike i us!e"ava ka sk"o!niji!

o%lasti!a p"aktinog "azu!a. I dok se s !uko! p"o%ija k"oz taj lavi"int

p"inude# !anipulacije i dvolinosti# on# kako zna i u!e# !o"a s3vatiti da ni po

koju cenu ne s!e da odustane# je" na njegovi! ple'i!a le&i odgovo"nostp"edstavnika !aj!unstva. Od njegove izvoake vetine !ogla %i zavisiti

sud%ina njegove %"a'e i sesta"a.

/ol+gang Kele" ve"ovatno je %io do%a" ovek. Do%a" ovek ali ne i pesnik.

Pesnik %i video neko znaenje u ono! t"enutku kad zatoene i!panze u

povo"ci k"u&e logo"o!# po sve!u nalik na vojni o"kesta"# neki goli kao od!ajke "oeni# neki za!otani u napa%i"ene "ite i u&ad# neki sa u%"eto! u

na"uju.

7- p"i!e"ku Kele"ove knjige koji sa! ja itala# pozaj!ljeno! iz %i%lioteke#

neki indigni"ani italac je# k"aj tog !esta# na !a"gini zapisao1

Ant"opo!o"+iza!2 4ivotinje# s!at"ao je# ne !ogu da !a"i"aju# ne !ogu dase p"e"uavaju# %udu'i da ne znaju ta znai mar# ne znaju ta znai

.reruavanje6

$ita u nji3ovo! p"et3odno! &ivotu !aj!une nije upu'ivalo da se%e

pos!at"aju spolja# oi!a %i'a koje ne postoji. P"e!a to!e# po Kele"ovo!

tu!aenju# v"pce i u%"e nisu tu z%og vizuelnog e+ekta# zato to iz&ledaju

pa"adno# nego z%og kinetikog e+ekta# zato to se s nji!a osead"ugaije )


19/65

%ilo ta# sa!o da ne %ude toliko dosadno. Eto dokle je Kele"# uza svu svoju

saose'ajnost i uvide# uspeo da stigne; pesnik %i odatle !ogao k"enuti# od

naslu'enog !aj!unskog do&ivljaja.

- du%ini due# Sultana uopte ne zani!a p"o%le! sa %anana!a. P"inuen je

da se nji!e %avi sa!o zato to je ekspe"i!etato" toliko zad"t. Pitanje koje ga

uistinu opseda# kao to opseda i pacova i !aku i svaku d"ugu &ivotinju

zatoenu u paklu la%o"ato"ije ili zoolokog v"ta# glasi1 de je do!# i kako da

ta!o stigne!5

Osv"nite se i p"e!e"ite "azdaljinu koja Ka+kinog !aj!una# u s!okingu sa

lepti")!ano! i sve&nje! %eleki za p"edavanje# deli od one &alosne "o%ijake

povo"ke koja se vije po tene"i+sko! logo"u. Kako je ?"veni Peta" daleko

dogu"ao2 I!a!o# svejedno# p"avo da pita!o1 Da %i postigao tu udesnu

3ipe"t"o+iju intelekta# da %i savladao etikeciju sale za p"edavanja i akade!ske

"eto"ike# ega je !o"ao da se od"ekne5 Odgovo" glasi1 Mnogo ega# iz!euostalog i poto!stva# naslea. Ako %i se d"&ao zd"ave pa!eti# ?"veni Peta" nikad

ne %i i!ao dece. @e" s ono! oajno!# poluludo! !aj!unico! s kojo!

ta!nia"i# u Ka+kinoj p"ipovesti# pokuavaju da ga spa"e# !ogao %i zaeti sa!o

neko udovite. Dete ?"venog Pet"a jednako je teko za!isliti kao i dete

sa!oga >"anca Ka+ke. =i%"idi su# ili %i t"e%alo da %udu# ste"ilni; a Ka+ka je i

se%e i ?"venog Pet"a video kao 3i%"ide# kao udovine !isle'e nap"aveneo%janjivo ug"aene u patnika &ivotinjska tela. Baz"ogaeni pogled koji

s"e'e!o na svi! sauvani! Ka+kini! +otog"a+ija!a jeste pogled sutog

iznenaenja1 iznenaenja# zapanjenosti# uz%une. Od svi3 ljudi na kugli

ze!aljskoj Ka+ka je najnesigu"niji u svoju ljudskost. I ovo# kao da govo"i1 ovo

je


20/65

,Hta5,

,Odlutala je. Izgu%ila nit.,

,Postoji jedan a!e"iki +ilozo+ po i!enu 0o!as $ejgel,# nastavlja Eliza%et

Kostelo# koja nije ula snajinu p"i!ed%u. ,/a!a je ve"ovatno %olje poznat nego

!eni. P"e vie godina on je napisao esej pod naslovo!Kako je biti sle.i mi7#

koji !i je jedan p"ijatelj p"epo"uio da p"oita!.

$ejgel !i deluje kao inteligentan ovek koji nije lien saose'anja. ak i!a i

s!isla za 3u!o". $jegovo pitanje o slepo! !iu odista je zani!ljivo# ali !u je

odgovo" t"agino og"anien. Dozvolite da va! p"oita! ta on# iz!eu ostalog#

ka&e odgova"aju'i na sopstveno pitanje1

8e vredi vam da zamiljate kako is.od miica imate o.ne( .a moete

slobodno da letite666 kako ustima lovite insekte9 kako imate veoma slab vid .a

utiske o svetu .rimate .utem sistema re"lektovani+ visoko"rekventni+ zvukova9

ili kako dane .rovodite visei na&lavake na nekom tavanu6 : meri u kojoj ja to

us.evam da zamislim ;a mera nije velika o%lik &ivota 78:G.# ne tu

koliko Ma"sovac 78F. ali u ve'oj !e"i tu nego d"ugo ljudsko %i'e 7pogotovu#

nagaa!o# ako je to ljudsko %i'e d"ugi akade!ski +ilozo+.

8F 03o!as $agel# ,3at Is It 6ike to


21/65

I tako s!o uspostavili kontinuu! koji se p"ote&e od Ma"sovca na jedno!

k"aju do slepog !ia# do psa# do !aj!u!a 7!ada ne i ?"venog Pet"a# do

ljudskog %i'a 7!ada ne i Ka+ke na d"ugo!; a na svako! slede'e! ko"aku du&

kontinuu!a od slepog !ia do oveka# ka&e $ejgel# odgovo" na pitanje Kako

je %iti?za@)U5 sve je lake dati.

(na! da $ejgel ko"isti slepe !ieve i Ma"sovce sa!o kao po!agala da %i

izneo sopstvena pitanja o p"i"odi svesti. Ali# kao i ve'ina pisaca# ja i!a! naviku

da "ei p"i!a! doslovno# pa %i3 da se zaustavi! na slepo! !iu. Kad Ka+kapie o !aj!unu# ja uzi!a! da on u p"vo! "edu govo"i o !aj!unu; kad $ejgel

pie o slepo! !iu# uzi!a! da on pie# u p"vo! "edu# o slepo! !iu.,

$o"!a# na seditu do njega# nest"pljivo uzdie# ti3o# tako da je sa!o on uje.

$o uzda3 je sa!o nje!u i upu'en.

,Ponekad# !aka" i sa!o na t"en,# up"avo govo"i njegova !ajka# ,ja zna!

kako je %iti le. Odv"atno !i je to znanje. Ispunjava !e g"ozo!; uz!ie! od

njega# od%ija! da se nji!e %avi!.

Svi do&ivljava!o takve t"enutke# na"oito kad pone!o da sta"i!o. 0o nae

znanje nije apst"aktno ) Sva ljudska %i'a su s!"tna# ja sa! ljudsko %i'e# dakle

ja sa! s!"tna. ) nego otelovljeno. $a t"enutak !i jes!o to znanje. 4ivi!o

ne!ogu'nost1 &ivi!o s one st"ane svoje s!"ti# osv"'e!o se na nju# ali osv"'e!o

se onako kako to !o&e sa!o !"tvoja6

Kad zna!# iz tog saznanja# da 'u u!"eti# ta je# po $ejgelu# to to ja zna!5

Da li zna! kako je %iti le za !ene sa!u ili zna! kako je %iti le za le5

Distinkcija je# ini !i se# t"ivijalna. 0o to ja zna! jeste neto to le ne !o&e


22/65

znati1 da je ut"nuo# da ne zna nita i da nikada vie nita ne'e znati. $a asak#

p"e no to se celokupna g"aevina !oga znanja panino s"ui# ja sa! &iva

unuta" te p"otiv"enosti# !"tva i &iva u isti !a3.,

6aki +"ktaj iz $o"!inog p"avca. On p"onalazi njenu "uku i stiska je.

,Eto dokle ide!o u !isli!a# !i ljudska %i'a# dotle i jo dalje# ako sa!i se%e

p"itisne!o ili nas p"itisnu. Ali !i se spoljno! p"itisku opi"e!o# a se%e "etko

p"itiska!o; u !isli!a sti&e!o do s!"ti sa!o ako s!o p"inueni da joj

pogleda!o u gu%icu. Sad pita!1 ako s!o sposo%ni da !isli!o vlastitu s!"t#zato# za i!e sveta# ne %i s!o %ili u stanju da !isli!o &ivot jednog slepog

!ia5

Kako je %iti slepi !i5 P"e no to odgovo"i!o na ovakvo pitanje# suge"ie

$ejgel# !o"a!o i!ati !ogu'nost da iskusi!o &ivot slepog !ia k"oz ulne

!odalitete slepog !ia. Ali u to!e g"ei; ili nas %a"e! upu'uje la&ni! t"ago!.


23/65

Ao&ito er&o sum "ekao je# takoe# i po to!e ostao slavan. P"e!a toj

+o"!uli uvek sa! ose'ala nelagodu. Ona upu'uje na zakljuak da je &ivo %i'e

koje ne "adi ono to zove!o !iljenje! na neki nain d"ugo"az"edno.

Miljenju# kogitaciji# ja sup"ostavlja! puno'u# ovaplo'enost# ulni do&ivljaj

%ivstva ) ne svest o se%i kao nekakvoj sa%lasnoj !aini za "asuivanje koja

!isli od"eene !isli# ve' nap"otiv uvstvo ) p"ete&no a+ektivno uvstvo ) da si

telo sa udovi!a koji se p"ote&u u p"osto"# da si &iv u svetu. 0a puno'a ot"o

oduda"a od Deka"tovog kljunog stanja# u ko!e se naslu'uje izvesna p"aznina1

neto nalik na z"no g"aka koje eg"'e po !a3uni.

Puno'a %ivstva je stanje koje se teko od"&ava u zatoenitvu. Bo%ijanje u

zatvo"u je vid ka&njavanja koji (apad +avo"izuje i po svaku cenu te&i da

na!etne ostatku sveta ti!e to osuuje d"uge vidove ka&njavanja 7%atinanje#

!uenje# saka'enje# pogu%ljenje kao ok"utne i p"otivp"i"odne. Hta na! ovo

kazuje o na!a sa!i!a5 Meni kazuje da je slo%oda tela da se k"e'e k"oz p"osto"

zac"tana kao taka u kojoj "azu! !o&e naj%olnije i najdejstvenije pov"editi%ivstvo d"ugoga. I odista# %a na stvo"enji!a naj!anje sposo%ni! da podnesu

zatoenost ) stvo"enji!a koja se ponaj!anje uklapaju u Deka"tovu sliku due

kao z"na g"aka zaptivenog u !a3uni ) vidi!o najpogu%nije posledice1 po

zooloki! v"tovi!a# po la%o"ato"ija!a# ustanova!a gde za p"otok "adosti

&ivljenja# ne u telu i ne u svojstvu tela# ve' p"osto zato to jesi otelovljeno

%ivstvo# ne!a !esta.11

Pitanje ne %i t"e%alo da glasi1 I!a!o li !i neto zajedniko ) "azu!#

sa!osvest# duu ) sa ostali! &ivotinja!a5 7-z p"i"odnu posledicu da# ukoliko

ne!a!o# onda s nji!a s!e!o da postupa!o kako 3o'e!o# da i3 d"&i!o u

88 D&on


24/65

"opstvu# da i3 u%ija!o# da o%e'a'uje!o nji3ove leeve. /"a'a! se na logo"e

s!"ti. Oso%eni u&as logo"a# u&as koji nas uve"ava da je ono to se u nji!a

deavalo %ilo zloin p"otiv ovenosti# nije u to!e to su u%ice sa &"tva!a#

up"kos o%ost"anoj ljudskosti# postupale kao sa vai!a. 0o je suvie apst"aktno.

-&as je u to!e to su u%ice od%ijale da za!isle se%e na !estu svoji3 &"tava# kao

i svi ostali. ovo"ili su1 - ti! +u"goni!a to klopa"aju p"ugo! voze se oni.

$isu "ekli1 Kako %i %ilo da sa! ja u to! +u"gonu5 $isu "ekli1 @a sa! ta!o u

to! +u"gonu. ovo"ili su1 Mo"a %iti da su to !"tvi koje danas spaljuju# i ovaj

s!"ad i ovaj pepeo to pada po !o! kupusu. $isu "ekli1 Kako %i %ilo da ja

go"i!5 $isu "ekli1 Ovo ja go"i!# ja pada! u to! pepelu.

D"ugi! "ei!a# zatvo"ili su s"ca. S"ce je sedite jednog uvstva# saoseanja#

koje na! doputa da pov"e!eno deli!o %ivstvo d"ugoga. Saose'anje je po

!nogo e!u stva" su%jekta i po !alo e!u o%jekta# nekog d"ugog# to s!esta

uoava!o kad o o%jektu ne "az!ilja!o kao o slepo! !iu 7Mogu li deliti

%ivstvo slepog !ia5 nego kao o d"ugo! ljudsko! %i'u. Postoje ljudi koji susposo%ni da se%e za!isle kao d"ugoga# postoje oni koji takvu sposo%nost

ne!aju 7kad je nedostatak ekst"e!an# naziva!o i3 psi3opata!a# a postoje i oni

koji tu sposo%nost i!aju ali svesno odluuju da je ne upot"e%e.

-p"kos 0o!asu $ejgelu# koji je ve"ovatno do%a" ovek# up"kos 0o!i

Akvinsko! i Beneu Deka"tu# s koji!a !i je te&e da saose'a!# ne!a g"anica

nae! !isaono! unoenju u %ivstvo d"ugoga. $ita ne sputava saose'ajnu

i!aginaciju. Ako 3o'ete dokaz# "az!islite o slede'e!. P"e vie godina ja sa!

napisala knjigu pod naslovo! Kua u ulici Ekls. Da %i3 tu knjigu napisala

!o"ala sa! da se u&ivi! u egzistenciju Me"ion


25/65

nije postojalo# onda se !ogu u&iveti u egzistenciju slepog !ia ili i!panze ili

ost"ige# !a kog %i'a s koji! deli! supst"at &ivota.

/"a'a! se jo jedno!# i poslednji put# na ona !esta s!"ti svuda oko nas#

!esta pokolja p"ed koji!a !i# og"o!ni! zd"u&eni! napo"o!# zatva"a!o s"ca.

Svakog dana po jedan novi 3olokaust# a ipak# koliko ja vidi!# nae !o"alno

%i'e ostaje netaknuto. $e ose'a!o se up"ljano. Mo&e!o# izgleda# da ini!o ta

na! je volja# i da iz toga izae!o isti.

-kazuje!o p"sto! na $e!ce i Poljake i -k"ajince koji i jesu i nisu znali zazve"stva oko se%e. Odgova"a na! da !isli!o kako su i3 posledice tog

pose%nog vida neznanja du%oko o%ele&ile. Odgova"a na! da !isli!o kako su

i! u no'ni! !o"a!a ti isti u iju su patnju od%ili da p"ivi"e dolazili da i3

p"oganjaju. Odgova"a na! da !isli!o kako su se izjut"a %udili iz!o&deni i

kako su u!i"ali "azjedani opaki! tu!o"i!a. Ali ve"ovatno nije %ilo tako.

Evidencija ukazuje na sup"otno1 da !o&e!o initi ta na! je volja i izvu'i se%ez posledica; da kazne ne!a.,

udan zav"etak. 0ek poto je skinula naoa"e i sklopila %eleke zauje se

aplauz# pa i tada neujednaen. udan zav"etak udnog govo"a# po!ilja on#

nes"e'no p"ocenjenog# nes"e'no a"gu!entovanog. $ije to njen zanat#

a"gu!entacija. $joj ovde nije !esto.

$o"!a je podigla "uku# t"udi se da p"ivue pa&nju dekana 3u!anistiki3

nauka# koji p"edsedava skupo!.

,$o"!a2,# ap'e joj. Ene"gino od!a3uje glavo!. ,$e!oj2,

,(ato5,# pita ona apato!.


26/65

,Moli! te,# ap'e on1 ,ne ovde# ne sada2,

,- petak u podne i!a'e!o opi"niju "asp"avu o p"edavanju nae ugledne

go'e ) detalje 'ete na'i u svoji! p"og"a!i!a ) ali !is Kostelo je lju%azno

p"istala da odgovo"i na nekoliko pitanja iz pu%like. Dakle...5, Dekan gleda

unaokolo s opti!istiki! s!eko!. ,Izvolite2,# ka&e# daju'i "e neko!e iza

nji3.

,I!a! p"avo2,# ap'e !u $o"!a na uvo.

,I!a# sa!o ne!oj da ga ko"isti# loa ideja2,# odv"a'a joj apato!.

,$e dolazi u o%zi" da se tek tako p"ovue2 S!u'ena je# %"ka %a%e i &a%e2,

,Sta"a je# ona je !oja !ajka. Moli! te2,

Iza nji3 neko ve' govo"i. On se osv"'e i vidi nekog visokog oveka s

%"ado!.


27/65

Da "azjasni. Ovaj svakako nije udak. Majci ne %i kodilo !alo jasno'e.

Sa!a za !ik"o+ono! i liena %eleki# ona ne"vozno ste&e ivice pulta. $ije to

njen zanat# po!ilja opet1 ne %i t"e%alo to da "adi.

,$adala sa! se da ne'u !o"ati da iz"ie! naela,# ka&e !ajka. ,Ako %a

&elite da ponesete neka naela s ovog p"edavanja# !o"ala %i3 odgovo"iti1

otvo"ite s"ce i sluajte ta va! govo"i s"ce.,

ini se da je to sve to i!a da ka&e. Dekan izgleda zateeno.


28/65

!u govo"i da se nji3 dvoje ta!o ne'e uklapati.


29/65

se njoj p"u&ila p"ilika da vidi unui'e; lepo je to joj odaju p"iznanje; ali cena

koju on pla'a i koju 'e tek platiti ako poseta loe p"oe izgleda !u p"evisoka.

(ato od%ija da %ude o%ina sta"a &ena i da &ivi o%ini! sta"aki! &ivoto!5

Ako joj je do otva"anja s"ca &ivotinja!a# to ne sedi kod ku'e i ne otva"a s"ce

svoji! !aka!a5

Majka je do%ila poasno !esto# nasp"a! "ekto"a a"a"da. On sedi dva !esta

ni&e; $o"!a je u dnu stola. @edna stolica je p"azna ) zani!a ga ija.

But O"kin# sa Psi3ologije# up"avo p"ia njegovoj !ajci o ekspe"i!entu sa!lado! i!panzo! odgajeno! kao da je ljudsko %i'e. Kad su joj t"a&ili da

"azv"sta sve&anj +otog"a+ija na dve go!ile# i!panza je upo"no svoju sliku

stavljala sa slika!a ljudi u!esto sa slika!a d"ugi3 ovekoliki3 !aj!una.

,/eliko je iskuenje da se p"ia p"oita %ukvalno,# ka&e O"kinova ) ,to jest# da

je &elela da je p"i3vati!o kao jednu od nas. Ali u nauci# ovek !o"a %iti

op"ezan.,

,O# sla&e! se,# ka&e !ajka. ,- njenoj glavi te dve go!ile !ogle su i!ati

!anje oigledno znaenje. Oni koji se slo%odno k"e'u nasup"ot oni!a koji

!o"aju pod klju# na p"i!e". Mo&da je 3tela da ka&e da vie voli da %ude !eu

slo%odni!a.,

,Ili je !o&da sa!o 3tela da udovolji svojoj nadzo"nici,# upada "ekto"

a"a"d. ,Po"uko! da izgledaju slino.,

,Po!alo !akijavelanski za &ivotinju# za" va! se ne ini5,# ka&e k"upni

plavokosi ovek ije i!e !u je p"o!aklo.

,6isac Makijaveli# tako su ga zvali sav"e!enici,# ka&e !ajka.


30/65

,Ali to je zase%no pitanje ) odlike &ivotinja u %asna!a,# p"igova"a onaj

k"upni.

,Da,# ka&e !ajka.

Sve tee p"ilino glatko. Poslu&ili su i! k"e!)o"%u od %undeve i niko se ne

&ali.


31/65

,0ano,# ka&e /unde"li3. ,4ivotinje ne k"iju sopstveni iz!et# otvo"eno polno

opte. Ka&e!o da ne!aju ose'aj stida1 ti!e se "azlikuju od nas. Ali u ko"enu je

ipak neisto'a. 4ivotinje i!aju neiste navike# i zato su iskljuene. $a stid ini

nas ljudski! %i'i!a# stid od neisto'e. Ada! i Eva1 !it od koga je sve poelo.

P"e toga s!o svi skupa %ili o%ine &ivotinje.,

Dosad nije i!ao p"ilike da uje /unde"li3a. Dopada !u se# dopada !u se

njegov oks+o"dski !ani"# za!uckivanje u govo"u. Mele! za ui posle a!e"ike

sa!ouve"enosti.

,Ali ja ne %i3 "ekla da !e3aniza! tako +unkcionie,# p"otivi se Olivija

a"a"d# elegantna "ekto"ova sup"uga. ,0o je suvie apst"aktno# ideja je nekako

suvie %esk"vna. 4ivotinje su stvo"enja s koji!a se ne uputa!o u seksualne

odnose ) to na! je signal da se "azlikuju od nas. -&asava!o se i sa!e po!isli

na seks sa nji!a. $a to! nivou su &ivotinje neiste ) sve &ivotinje. $e !ea!ose s nji!a. St"ogo "azdvaja!o isto od neistog.,

,Ali jede!o i3., las je $o"!in. ,$e !ea!o se s nji!a. Sa!o i3 unosi!o

u ut"o%u. $ji3ovo !eso p"etva"a!o u svoje. Pa ne'e %iti da je to !e3aniza!.

Postoje tano od"eene v"ste &ivotinja koje ne jede!o. (aelo su oneneiste# a

ne &ivotinje uopte.,

- p"avu je# na"avno. Ali g"ei1 g"eka je v"a'ati "azgovo" na p"ed!et koji je

p"ed nji!a na stolu# 3"anu.

Opet se javlja /unde"li3. ,"ci su ose'ali da i!a neega "avog u klanju# ali

!islili su da to !ogu zatakati "itualo!. P"inosili su &"tve# davali postotak

%ogovi!a# u nadi da 'e sve to p"eostane !o'i da zad"&e za se%e. Isti p"incip


32/65

kao pla'anje desetka. 0"a&i %lagoslov od %ogova za !eso koje se sp"e!a da

pojede# t"a&i i! da ga p"oglase isti!.,

,Mo&da je %a u to!e po"eklo %ogova,# ka&e !ajka. $astaje tajac. ,Mo&da

s!o iz!islili %ogove da %is!o p"e%acili k"ivicu na nji3. Oni su na! dali

dozvolu da jede!o !eso. Dozvolili su na! da se ig"a!o neisti! stva"i!a.

K"ivica nije naa# nego nji3ova. Mi s!o sa!o nji3ova deca.,14

,(%ilja tako !islite5,# pita op"ezno gospoa a"a"d.

,I


33/65

odluuju o svojoj is3"ani na osnovu toga to i!aju ili ne!aju %o&ansku

dozvolu. Ako jede!o svinjsko a ne jede!o pse'e !eso# to je sa!o stva" naeg

vaspitanja. (a" nije tako# Eliza%et5 0o je p"osto jedan od nai3 +olklo"ni3

o%iaja.,

Eliza%et. Poziva se na p"isnost. Ali koju ig"u ig"a5 Da ne navodi njegovu

!ajku u klopku5

,Ostaje na! gaenje,# ka&e !ajka. ,Mo&da s!o se oslo%odili %ogova ali

nis!o se oslo%odili gaenja# koje je jedna ve"zija "eligioznog u&asa.,

,aenje nije unive"zalno,# p"otivi se $o"!a. ,>"ancuzi jedu &a%e. Kinezi

jedu sve. - Kini ne!a gaenja.,

Majka 'uti.

,(nai# !o&da je u pitanju sa!o ono to ponese!o od ku'e# ta na! je

!ajka "ekla da je do%"o za jelo a ta nije.,

,Hta je isto za jelo a ta nije,# !"!lja !ajka.

,A !o&da, ) sad $o"!a ide p"edaleko# po!ilja on# sad ve' toliko vodiglavnu "e da to postaje nep"ilino ) ,itava p"edstava o isto! nasup"ot

neisto! i!a sasvi! d"ugaiju +unkciju# nai!e# da o!ogu'i izvesni! g"upa!a

da se sa!ode+iniu# negativno# kao elita# kao iza%"anici. Mi s!o ljudi koji

apstini"aju od a# bi c# i po sili te apstinencije oznaava!o se%e kao supe"io"ne1

kao supe"io"nu kastu unuta" d"utva# na p"i!e". Poput %"a!ina.,

$iko ne p"ogova"a.


34/65

,(a%"ana !esa u vegeta"ijanstvu sa!o je ekst"e!ni vid p"e3"a!%ene

za%"ane,# tv"doglavo nastavlja $o"!a# ,a p"e3"a!%ena za%"ana je %"z#

jednostavan put da se jedna elitna g"upa sa!ode+inie. 0ue navike za stolo!

su neiste# !i s nji!a ne !o&e!o ni jesti ni piti.,

Sad je zasekla gotovo do kosti. Mekoljenje u stolica!a# neka nelagodnost u

vazdu3u. S"e'o!# glavno jelo je zav"eno ) zu%atac# +etuini ) i kelne"ice su se

u!eale !eu nji3 da pokupe tanji"e.

,@esi li itala andijevu %iog"a+iju# $o"!a5,# pita !ajka.

,$e.,

,Mladoga andija poslali su u Englesku na studije p"ava. Engleska se#

na"avno# diila svojo! "eputacijo! velike sile u pot"onji !esa. Ali njegova!ajka za3tevala je da joj o%e'a da !eso ne'e jesti. Isp"atila ga je sa kovego!

puni! 3"ane. Dok je putovao p"eko !o"a# on je t"pkao !"ve 3le%a sa %"odske

t"peze a sve ostalo je jeo iz svoga kovega. - 6ondonu je !o"ao dugo t"agati za

s!etaje! i gostionica!a koje %i slu&ile 3"anu na kakvu je on navikao.

-poznavanje sa Englezi!a ilo je teko je" nije !ogao ni da p"i3vati ni da

uzv"ati nji3ovo gostop"i!stvo. 0ek kad je dospeo !eu !a"ginalne ele!enteengleskog d"utva ) +a%ijance# teozo+ia"e i sline ) poeo je da se ose'a kao

kod ku'e. Sve dotle# andi je %io !ali# usa!ljeni student p"ava.,

,Hta je poenta# Eliza%et5,# ka&e $o"!a. ,Hta je poenta p"ie5,

,Sa!o to da se andijevo vegeta"ijanstvo teko !o&e p"otu!aiti kao

upot"e%a !o'i. Ono ga je izgnalo na !a"gine d"utva. $jegov jedinstveni genije


35/65

ogledao se u to!e to je saznanja steena na ti! !a"gina!a ug"adio u svoju

politiku +ilozo+iju.,

,- svako! sluaju,# upada plavokosi# ,andi nije do%a" p"i!e". $jegovo

vegeta"ijanstvo teko %is!o !ogli nazvati p"edani!. On je %io vegeta"ijanac

zato to je tako o%e'ao !ajci. O%e'anje je !o&da i od"&ao# ali kajao se to ga je

uopte dao# %ilo !u je !"sko.,

,(a" ne !islite da !ajke !ogu %lagotvo"no uticati na svoju decu5, ka&e

Eliza%et Kostelo.

$aas zavlada tajac. 0"enutak je da on# sin# neto ka&e. Beava da t"enutak

p"opusti.

,Ali vae lino vegeta"ijanstvo# gospoo Kostelo,# ka&e "ekto" a"a"d#

dolivaju'i ulje na !utne vode1 ,ono je# dakako# iz"az !o"alnog uve"enja5,

,$e# ne %i3 "ekla,# ka&e !ajka. ,0o je iz"az !oje &elje da spase! duu.,

Sada nastupa istinski tajac# isp"ekidan sa!o zveckanje! tanji"a dok i!

kelne"ice poslu&uju dese"t# zapeenu aljasku6

,A3...da# to izuzetno potuje!,# ka&e a"a"d. ,Kao nain &ivota.,

,@a nosi! ko&ne cipele,# ka&e !ajka. ,I!a! ko&nu tanu. $e %i3 p"ete"ivala

s potovanje! da sa! na vae! !estu.,

,Doslednost,# !"!lja a"a"d. ,Doslednost je %auk za sitne du3ove. (aelo

se !o&e povu'i g"anica iz!eu jedenja !esa i odevanja u ko&u.,


36/65

,Stepeni opscenosti,# odv"a'a ona.

,I ja# takoe# veo!a potuje! kodove koji se zasnivaju na potovanju

&ivota,# ka&e dekan A"ent# ukljuuju'i se po p"vi put u de%atu. ,Sp"e!an sa!

da p"i3vati! da ta%ui u is3"ani ne !o"aju uvek %iti sa!o stva" o%iaja.

P"i3vati'u da ispod nji3 le&e istinski !o"alni o%zi"i. Ali se istov"e!eno !o"a

"e'i da itava naa nadg"adnja u s+e"i o%zi"a i ve"ovanja za &ivotinje p"edstavlja

zatvo"enu knjigu. $e !o&ete junetu o%jasniti da 'e !u &ivot %iti poteen# nita

vie nego to !"avu !o&ete o%jasniti da ga ne'ete zgaziti. - &ivoti!a &ivotinja#stva"i se p"osto dogaaju# do%"e ili loe. -toliko je vegeta"ijanstvo# kad se %olje

pogleda# v"lo udna t"ansakcija# gde su ko"isnici do%"oinstva nesvesni da i! se

ini do%"o. I ne!a nade da 'e ikada postati svesni. Oni# jednostavno# &ive u

vakuu!u svesti.,

A"ent zastaje. Bed je na !ajku da neto ka&e# ali ona sa!o izgleda s!u'ena#seda i u!o"na i s!u'ena. On se naginje p"eko stola. ,Majko# ovo se danas

odu&ilo,# ka&e. ,Mo&da na! je v"e!e.,

,Da# v"e!e je,# ka&e ona.

,$e'ete saekati ka+u5,# pita "ekto" a"a"d.

,$e# posle sa!o ne %i3 !ogla da zaspi!., Ok"e'e se A"entu. ,Do%"o ste to

uoili. $i t"aga od svesti koju %is!o p"iznali kao svest. $i t"aga# koliko !i

!o&e!o da "aza%e"e!o# od jastva sa p"edisto"ijo!. Meni s!eta ono to se po

p"avilu iz toga izvodi. 4ivotinje ne!aju svest# dakle6Dakle ta5 Dakle# s!e!o

da i3 ko"isti!o u sopstvene sv"3e5 Dakle# s!e!o da i3 u%ija!o5 (ato5 Hta je

to toliko izuzetno u !eu na!a p"iznato! o%liku svesti to u%ijanje njegovog


37/65

nosioca ini zloino! dok u%ijanje &ivotinje p"olazi neka&njeno5 Ponekad

jednostavno...,

,Da ne po!inje!o %e%e,# u%acuje se /unde"li3. Svi se ok"e'u i gledaju u

njega. ,


38/65

Pesnici i ivotinje

PBOH6O @E @EDA$AES0. Majka se povukla# on i $o"!a u p"ize!lju

"asp"e!aju deiji ne"ed. Posle toga# njega jo eka p"ip"e!a za sut"anji as.

,Ide li sut"a na njen se!ina"5,# pita $o"!a.

,Mo"a'u.,

,Hta je te!a5,

,Pesnici i ivotinje. 0akav je naslov. O"ganizato" je Odsek za anglistiku.

Iza%"ali su se!ina"sku salu# pa ne ve"uje! da oekuju veliku posetu.,

,=vala %ogu da 'e govo"iti o nee!u to zna. 0eko !i je da p"oguta! njeno

+ilozo+i"anje.,

,@e li5 A ta to5,

,$a p"i!e" ono to je govo"ila o ljudsko! "azu!u. /e"ovatno je 3tela da

iz"ekne neki sud o p"i"odi "acionalnog tu!aenja. Da ka&e da su "acionalna

o%janjenja sa!o posledica st"uktu"e ljudskog u!a; da &ivotinje i!aju

sopstvena o%janjenja u skladu sa st"uktu"o! nji3ovi3 u!ova# u koje !i

ne!a!W p"istupa zato to s nji!a ne!a!o zajedniki jezik.,

,I ta je tu pog"eno5,


39/65

,$aivno je# D&on. 0o ti je onaj jednostavni# plitki "elativiza! koji

i!p"esioni"a %"ucoe. Potovati svaiji pogled na svet# k"avlji pogled na svet#

veve"iji pogled na svet# i tako dalje. 0o na k"aju vodi u potpunu intelektualnu

pa"alizu. 0oliko v"e!ena p"ovodi u potovanju da ti ne ostaje v"e!ena da

!isli.,

,(a" veve"ica ne!a pogled na svet5,

,Da# veve"ica i!a pogled na svet. $jen pogled na svet sastoji se od &i"a id"ve'a# od v"e!enski3 p"ilika# od !aaka i pasa# auto!o%ila i veve"ica

sup"otnog pola. Sastoji se od o%janjenja inte"akcije svi3 ti3 +eno!ena i

podatka o to!e kakva je inte"akcija po&eljna za opstanak veve"ica. 0o je sve.

otova p"ia. 0o je svet po veve"ici.,

,I sigu"ni s!o u to5,

,Sigu"ni s!o u s!islu da nas stotine godina pos!at"anja nisu dovele do

d"ugaijeg zakljuka. Ako i!a jo neega u veve"ije! u!u# to se ne ispoljava

u vidljivo! ponaanju. (a sve p"aktine sv"3e# veve"iji u! je v"lo jednostavan

!e3aniza!.,

,(nai Deka"t je %io u p"avu# &ivotinje su sa!o %ioloki auto!ati5,

,- i"e! s!islu# jeste. $e !o&e# u apst"akciji# nap"aviti distinkciju iz!eu

&ivotinjskog u!a i !aine koja si!uli"a &ivotinjski u!.,

,A ljudska %i'a su d"ugaija5,


40/65

,D&on# p"e!o"ena sa! a ti zake"a. 6judska %i'a iz!isle !ate!atiku#

nap"ave teleskope# o%ave p"o"aune# sag"ade !aine# p"itisnu na dug!e i# %ang#

Sod&o!e" ate"i"a na Ma"s# tano po planu. Eto zato "acionalnost nije# kako

tv"di tvoja !ajka# tek puka ig"a. Bazu! na! p"u&a istinsko znanje o istinsko!

svetu. 0o znanje je p"ove"eno i +unkcionie. 0i si +izia". Mo"ao %i znati.,

,Sla&e! se. >unkcionie. Svejedno# za" ne postoji neka pozicija izvan# sa

koje to to !i !u'ne!o glavo! i poalje!o sondu na Ma"s jako lii na

veve"icu kad !u'ne glavo! pa skoi i dog"a%i &i"5 Mo&da je i !ajka na to

!islila.,

,Ali takva pozicija ne postoji2 (na! da zvui sta"o!odno# ali !o"a! da

ka&e!. $e postoji nikakva pozicija izvan "azu!a na koju !o&e stati i d"&ati

p"edavanje o "azu!u# iznositi sudove o "azu!u.,

,Osi! pozicije nekoga ko je odustao od "azu!a.,

,0o je najo%iniji +"ancuski i"acionaliza!# tano ono to %i "ekao neko ko

nikad nije k"oio u duevnu %olnicu i video kako izgledaju ljudi koji su zaista

odustali od "azu!a.,

,Onda osi!


41/65

,Ko je %io nedostaju'i gost5,

,Misli na p"aznu stolicu5 Ste"n# pesnik.,

,Da nije to %io neki p"otest5,

,a"antovano. Mo"ala je %olje "az!isliti p"e nego to takne u 3olokaust.

0ano sa! osetila kako se u pu%lici kost"ei pe"je.,

P"azna stolica zaista je %ila p"otest. Kad izjut"a stigne na +akultet# u svo!

p"eg"atku nalazi pis!o ad"esovano na !ajku. Daje joj ga kod ku'e# poto se

v"atio da je poveze. Ona ga ita na %"zinu# zati! ga s uzda3o! v"a'a nje!u.

,Ko je taj ovek5,# ka&e.

,Ej%"a3a! Ste"n. Pesnik. P"ilino ugledan# ka&u. Ovde je od pa!tiveka# iv"apci za njega znaju.,

Sad i sa! uzi!a da p"oita Ste"novu po"uku# koja je napisana "uko!.

Dra&a &os.o>o Kostelo(

Izvinjava! se to nisa! p"isustvovao sino'noj vee"i. itao sa! /ae knjige

i zna! da ste oz%iljna oso%a# pa iz potovanja i ono to ste "ekli u svo!

p"edavanju uzi!a! oz%iljno.

- s"&i /aeg p"edavanja %ilo je# ini !i se# pitanje lo!ljenja 3le%a. Ako

od%ija!o da lo!i!o 3le% sa d&elati!a iz Auvica# !o&e!o li i dalje lo!iti 3le%

sa koljai!a &ivotinja5

/i ste za svoje sv"3e upot"e%ili ovetalo po"eenje iz!eu pogu%ljeni3


42/65

ev"opski3 @ev"eja i zaklane stoke. @ev"eji su# ka&ete# u!i"ali kao stoka# dakle

stoka u!i"e kao @ev"eji. 0o je ve"%alni t"ik koji ja ne !ogu da p"i3vati!. /i

pog"eno tu!aite p"i"odu slinosti; "ekao %i3 ak da to inite na!e"no# ne

p"e&u'i ni od %las+e!ije. ovek je stvo"en po


43/65

licu1 devojka do njega gu"a !u pod nos jedan +otokopi"ani list. 0"i pes!e1 jedna

Bilkeova pod naslovo! Panter# dve sa potpiso! 0eda =juza naslovljene

=a&uariDru&i .o&led na ja&uara. $e!a v"e!ena da i3 ita.

,=juz pie p"otiv Bilkea,# nastavlja !ajka. ,Ko"isti istu postavku u

zooloko! v"tu# ali sad okupljena go!ila stoji kao 3ipnotisana# a u toj go!ili i

jedan ovek# sa! pesnik# opinjen i u&asnut i op3"van# sate"an p"eko p"i"odne

g"anice svoji3 !o'i "azu!evanja. @agua"ov vid# za "azliku od pante"ovog# nije

otupljen. $ap"otiv# njegove oi sv"dlaju k"oz t!inu p"osto"a. Kavez za njega

nije stva"nost# on je ne&de dru&de. On je negde d"ugde zato to je njegova svestkinetika a ne apst"aktna1 pogonska sila njegovi3 !ii'a pok"e'e ga k"oz

p"osto" koji je po svojoj p"i"odi sasvi! d"ugaiji od $jutnove t"odi!enzionalne

kutije ) k"oz k"u&ni p"osto" koji se v"a'a sa!o! se%i.

Dakle ) ako ostavi!o po st"ani etinost d"&anja k"upni3 &ivotinja u kavezi!a

) =juz ispipava put ka jedno! d"ugaije! vidu %ivanja)u)svetu# vidu koji na!nije sasvi! st"an# je" iskustvo koje je p"et3odilo kavezu kao da p"ipada iskustvu

iz snova# iskustvu po3"anjeno! u kolektivno! nesvesno!. - ovi! pes!a!a

nae znanje o jagua"u ne potie iz njegovog izgleda nego iz toga kako se k"e'e.

0elo postoji onako kako se telo k"e'e# ili kako se &ivotne st"uje k"e'u u nje!u.

Ove pes!e od nas za3tevaju da p"onikne!o u taj nain k"etanja# da se useli!o

u to telo.

Kod =juza ovo nije ) naglaava! ) stva" p"eseljavanja u d"ugi u! ve'

p"eseljavanja u d"ugo telo. $a takvu poeziju va! danas sk"e'e! pa&nju1

poeziju koja u &ivotinji ne t"a&i nikakvu ideju# koja nije o &ivotinji# ve'

p"edstavlja svedoanstvo o jedno! dodi"u s njo!.

Svojstveno je takvi! poetski! dodi"i!a da# !a koliko oni %ili intenzivni#


44/65

nji3ovi o%jekti na nji3 ostaju potpuno "avnoduni. -toliko se ovaj postupak

"azlikuje od lju%avni3 pesa!a# gde va! je na!e"a da svoj o%jekt ganete.

$e ka&e! da je &ivotinja!a svejedno ta !i ose'a!o p"e!a nji!a. Ali kad

tu st"uju ose'anja koja tee iz!eu nas i &ivotinje sk"ene!o u "ei# !i je

zauvek "azdvaja!o od &ivotinje. Otuda ni sa!a pes!a# za "azliku od lju%avne#

nije da" njeno! o%jektu. Ona spada u okvi"e jedne potpuno ljudske ekono!ije u

kojoj &ivotinja ne!a udela. Da li %i to %io odgovo" na vae pitanje5,

@o neko di&e "uku1 visoki !ladi' s naoa"i!a. $ije# ka&e# veliki poznavalac=juzove poezije# ali# kad je poslednji put o nje!u itao# =juz je uzgajao ovce

na neko! "anu u Engleskoj. Ili on ta!o uzgaja ovce kao poetske su%jekte

7salo! se "azliva kikot ili je p"avi "ane" i uzgaja ovce za t"&ite. ,Kako se to

uklapa u vae jue"anje p"edavanje# kad s!o stekli utisak da ste u p"incipu

p"otiv u%ijanja &ivotinja z%og !esa5,

,0eda =juza nisa! i!ala p"ilike da upozna!,# odgova"a !ajka# ,pa va! ne

!ogu "e'i kakav je on +a"!e". Ali pokua'u da odgovo"i! u jednoj d"ugoj

"avni.

$e!a! "azloga da !isli! da =juz svoju us!e"enost na &ivotinje s!at"a

jedinstveno!. $ap"otiv# "ekla %i3 da je on vidi kao o%navljanje jedne oso%inekoju su nai daleki p"eci i!ali a koju s!o !i izgu%ili 7on taj gu%itak vidi na

planu evolucije a ne isto"ije# ali to je ve' d"ugo pitanje. $agaa! da %i on sa!

"ekao da pos!at"a &ivotinje p"i%li&no onako kako su to svojev"e!eno inili

paleolitski lovci.

0o =juza s!eta u lozu pesnika koji slave p"i!itivno i od%acuju

zapadnjaku sklonost apst"aktnoj !isli. Istoj lozi p"ipadaju


45/65

Snajde" u Sjedinjeni! D"&ava!a# ili Bo%inson D&e+e"s# pa i =e!ingvej# u

svojoj lovakoj i !atado"skoj +azi.


46/65

Pokazuje na! kako da unuta" se%e p"izove!o u %ivstvo jedno &ivo telo. Kad

ita!o pes!u o jagua"u# kad je se kasnije u spokojstvu p"ise'a!o# !i#

nak"atko# jes!o taj jagua". On se !ekolji u na!a# p"euzi!a nae telo# on je !i.

(asad sve ti!a. $e ve"uje! da %i se =juz usp"otivio %ilo e!u to sa!

dosad "ekla. Sve to u!nogo!e podse'a na !eavinu a!aniz!a# posednutosti

du3ovi!a i a"3etipske psi3ologije koju i on sa! ispoveda. D"ugi! "ei!a#

i!a!o p"i!itivno iskustvo 7oi u oi sa &ivotinjo!# p"i!itivistiku pes!u i

p"i!itivistiku teo"iju poezije da je op"avda.

Ovo je ujedno i v"sta poezije s kojo! se lovci i ljudi koje ja zove!

ekoloki! !enad&e"i!a !ogu ose'ati lagodno. Kad pesnik =juz stoji isp"ed

jagua"ovog kaveza# on gleda u pojedinanog jagua"a i posednut je ti!

pojedinani! jagua"ski! &ivoto!. 0ako !o"a %iti. @agua"i u opte! s!islu#

podv"sta jagua"# ideja o jagua"u# nita od toga ne'e !o'i da ga di"ne poto !i

ne!a!o sposo%nost da iskusi!o apst"akciju. $o pes!a koju =juz piesvejedno govo"i o.rotoja&uaru# o jagua"stvu otelovljeno! u to! od"eeno!

jagua"u. Kao to kasnije# kad pie svoje a"o%ne pes!e o lososi!a# te pes!e

govo"e o lososi!a kao p"olazni! stanovnici!a lososkog &ivota# %iog"a+ije

lososa. Stoga i u ovoj poeziji# koliko god da je &ivotna i natopljena ze!ni!

sokovi!a# i dalje i!a neega platonskog.

- ekolokoj viziji# lososi i "ene t"ave i vodeni insekti "avnop"avno sudeluju

u jedno! og"o!no!# slo&eno! plesu sa ze!ljo! i kli!atski! pojava!a.

?elina je ve'a od su!e delova. - to! plesu# svaki o"ganiza! i!a svoju ulogu1

up"avo te !nogost"uke uloge# a ne pojedinana %i'a koja i3 ig"aju# i jesu

uesnici u plesu. Hto se sa!i3 ig"aa uloga tie# dokle god se sa!oo%navljaju#

dokle god je nji3ov izvo" nep"esuan# o nji!a ne !o"a!o voditi "auna.


47/65

$azvala sa! ovo platonski! i ini! to ponovo. $ae oko us!e"eno je na

sa!o stvo"enje# ali na u! us!e"en je na siste! inte"akcija ije je ono ze!no#

!ate"ijalno otelovljenje.

I"onija je st"avina. I!a!o ekoloku +ilozo+iju koja na! govo"i kako da

&ivi!o u zajednitvu sa d"ugi! stvo"enji!a a p"avda se pozivanje! na jednu

ideju# ideju vieg "eda koja je iznad svi3 &ivi3 %i'a. Ideju# konano ) a ovo je

u%ojiti o%"t u i"oniji ) koju nijedno stvo"enje osi! oveka nije u stanju da

poj!i. Svaki &ivi stvo" %o"i se za svoj# pojedinani &ivot# od%ija# %o"e'i se# da

p"istane na ideju da su losos ili ko!a"ac ni&eg "eda va&nosti od ideje o lososu iliideje o ko!a"cu. Ali kad vidi!o lososa kako se %o"i za &ivot# !i ka&e!o1 on je

sa!o p"og"a!i"an da se %o"i; ka&e!o# uglas sa 0o!o! Akvinski!# da je on

okovan u p"i"odno! "opstvu; ka&e!o1 on je lien svesti o se%i.

4ivotinje nisu p"istalice ekologije. ak ni etno%iolozi ne iznose takve

tv"dnje. ak ni etno%iolozi ne ka&u da !"av &"tvuje sopstveni &ivot "adip"odu&enja v"ste. Oni ka&u neto za nijansu d"ugaije1 !"av u!i"e a +unkcija

njegove s!"ti je p"odu&enje v"ste. 4ivot v"ste je sila koja deluje k"oz jedinku ali

koju jedinka nije sposo%na da "azu!e. - to! s!islu# ideja je u"oena# i ta ideja

up"avlja !"avo! kao to p"og"a! up"avlja ko!pjute"o!.

Mi# !enad&e"i ekologije ) op"ostite z%og dig"esije# udaljila sa! se od naegpitanja# sa!o jo koju "e ) !i !enad&e"i "azu!e!o taj vii ples# pa stoga

!o&e!o da odluuje!o koliko se past"!ki s!e upecati ili koliko se jagua"a

s!e u3vatiti u klopku a da to ne po"e!eti "avnote&u plesa. @edini o"ganiza! na

koji ne p"i!enjuje!o tu !o' odluivanja o &ivotu i s!"ti jeste ovek. (ato5

(ato to je ovek d"ugaiji. ovek "azu!e ples dok ga ostali plesai ne

"azu!eju. ovek je intelektualno %i'e.,


48/65

Dok ona p"ia# nje!u !isli lutaju. Sve je to ve' uo# tu njenu antiekologiju.

Pes!e o jagua"u su jedna stva"# ali ik nai te Aust"alijance koji 'e se okupiti

oko ovce# sluati njeno %udalasto %lejanje# pisati o njoj pes!e. $ije li %a to i

su!njivo u itavoj p"ii o &ivotinjski! p"avi!a1 to to ona !o"a da jae na

g"%ai !isaoni3 go"ila i seksi jagua"a i ljupki3 panda je" se od p"avi3 p"ed!eta

njene za%"inutosti# pili'a i p"asadi# da ne govo"i!o o pacovi!a i !o"ski!

"ai'i!a# teko !o&e nap"aviti vest5

Sada Ilejn Ma"ks# koja je dala uvodnu "e na jue"anje! p"edavanju# di&e

"uku i postavlja pitanje. ,- p"edavanju ste napo!enuli da se neki k"ite"iju!i )I!a li ovo stvo"enje "azu!5 I!a li ovo stvo"enje !o' govo"a5 ) p"ist"asno

ko"iste kao o%"azlo&enja za distinkcije koje ne!aju p"avog osnova# na p"i!e"

iz!eu v"ste +omoi ostali3 p"i!ata# pa i kao op"avdanja za eksploataciju.

Ipak# ve' i to to se p"otivite takvo! "asuivanju# ukazujete koliko je

naopako# govo"i da pola&ete izvesnu ve"u u !o' "azu!a# istinskog "azu!anasup"ot la&no! "azu!u.

Dozvolite da pitanje konk"etizuje! osv"to! na sluaj 6e!juela ulive"a. -

Guliverovim .utovanjimaSvi+t na! p"ikazuje jednu utopiju kojo! vlada "azu!#

ze!lju !ud"i3 konja# takozvani3 =ujn!a; no ispostavlja se da ta!o ne!a

!esta za ulive"a# koji je Svi+tova naj%li&a p"edstava nas sa!i3# njegovi3italaca. Ali ko %i od nas po&eleo da &ivi u toj 3ujn!skoj ze!lji# s njeni!

"acionalni! vegeta"ijanstvo!# "acionalni! u"eenje! i "acionalni! p"istupo!

lju%avi# %"aku i s!"ti5 Da li %i ak i konj po&eleo da &ivi u tako sav"eno

u"eeno!# totalita"no! d"utvu5 I to je za nas jo znaajnije# kakav je

dosadanji %ilans totalno u"eeni3 d"utava5 (a" nije injenica da takva d"utva

ili do&ivljavaju p"opast ili postaju !ilita"istika5


49/65

Da p"ecizi"a!# !oje pitanje glasi1 (a" ne oekujete p"evie od oveanstva

kad nas pozivate da &ivi!o %ez eksploatacije d"ugi3 v"sta# %ez ok"utnosti5 (a"

nije ljudskije da p"i3vati!o sopstvenu ljudskost ) ak i ako %i to znailo p"ig"liti

!eso&de"skog @a3ua u se%i ) nego da zav"i!o kao ulive"# koji ezne za

stanje! koje nikad ne !o&e dosti'i# a iz jakog "azloga1 ono nije u njegovoj

p"i"odi# koja je ljudska5,

,(ani!ljivo pitanje,# odgova"a njegova !ajka. ,Svi+t je pisac koji !e

int"igi"a. Beci!o# njegov 5kroman .redlo&. Kad se svi sla&u kako t"e%a itati

neku knjigu# ja uvek naulji! ui. Konsenzus o 5kromnom .redlo&uglasi daSvi+t ne !isli to to ka&e# ili to naizgled ka&e. On ka&e# ili naizgled ka&e# da %i

se i"ske po"odice !ogle izd"&avati gajenje! dece za t"pezu svoji3 engleski3

gospoda"a. Ali ne !o&e %iti da on to i !isli# ka&e!o !i# je" svi zna!o da je

gnusno u%ijati i jesti decu. Pa opet# nastavlja!o# kad se %olje "az!isli# Englezi

u izvesno! s!islu ionako u%ijaju decu# ti!e to doputaju da ona u!i"u od

gladi. 0e tako# kad se %olje "az!isli# Englezi ve' jesu gnusni.

0o je o"todoksno itanje# !anje)vie. Ali zato se !ladi itaoci nji!e

kljukaju sa toliko &estine5 0ako 'ete itati Svi+ta# ka&u i! nastavnici# tako i

nikako d"ugaije. Ako je gnusno u%ijati i jesti decu# zato nije gnusno u%ijati i

jesti p"asi'e5 Ako 3o'ete da Svi+t %ude !"ani i"onia" a ne pov"ni pa!+letista#

ne %i %ilo zgo"eg da p"eispitate p"e!ise koje njegovu %asnu ine tako lakosva"ljivo!.

A sad da pogleda!o Guliverova .utovanja.

S jedne st"ane i!ate @a3ue# za koje se vezuje si"ovo !eso# !i"is iz!eta i ono

to s!o nekad zvali %estijalno'u. S d"uge st"ane i!ate =ujn!e# za koje se

vezuje t"ava# slatki !i"isi i "acionalno vladanje st"asti!a. - s"edini je ulive"#


50/65

koji &eli da %ude =ujn! ali potajno zna da je @a3u. Sve je tu sav"eno jasno.

Pitanje je sa!o# kao i u sluaju 5kromno& .redlo&a1 kako !i to tu!ai!o5

Sa!o jedna opaska. Konji p"ote"uju ulive"a. $avodno zato to ne

zadovoljava !e"ila "acionalnosti. A uistinu zato to ne izgleda kao konj# ve' kao

neto d"ugo1 p"e"ueni @a3u# isk"eno "eeno. (nai1 isti! oni! !e"ili!a "azu!a

koji!a dvono&ni !esojedi p"avdaju svoj povla'eni status jednako se !ogu

poslu&iti i etvo"ono&ni %iljojedi.

Me"ila "azu!a. ini !i se da Guliverova .utovanja ope"iu unuta"A"istotelove t"ojne podele na %ogove# zve"i i ljude. Dokle god pokuavate da t"i

glu!ca s!estite u sa!o dve katego"ije ) ko je tu zve"# a ko ovek5 ) s!isao

%asne va! iz!ie. Kao i =ujn!i!a. =ujn!i su neka v"sta %ogova# 3ladni3#

apolonski3. $ji3ov ispit za ulive"a glasi1 Da li je %og ili zve"5 Oni !isle da je

taj ispit u!estan. Mi# insinktivno# !isli!o da nije.

- Guliverovim .utovanjimaoduvek !i je %ilo zagonetno ) a ovo je ugao

gledanja koji ste !ogli i oekivati od gosta iz %ive kolonije ) to to ulive"

veito putuje sa!. ulive" putuje i ist"a&uje nepoznate ze!lje# ali ta!o se ne

isk"cava sa o"u&ano! p"atnjo!# kako je u stva"nosti %ilo# a Svi+tova knjiga ne

govo"i nita o ono!e to %i no"!alno usledilo nakon ulive"ovi3 pioni"ski3

podu3vata1 nove ekspedicije# ekspedicije s cilje! da se kolonizuje 6iliput iliost"vo =ujn!a.

Moje pitanje glasi1 Hta ako %i se nao"u&ani lanovi neke ekspedicije isk"cali#

ust"elili nekolicinu @a3ua kad %i ovi poeli da i3 ug"o&avaju# a zati! ust"elili i

pojeli jednog konja# p"e3"ane "adi5 Kako %i se to od"azilo na Svi+tovu !alo

p"evie u"ednu# !alo p"evie %estelesnu# !alo p"evie neisto"ijsku %asnu5

Svakako da %i za =ujn!e to %io g"u% uda"ac# je" postalo %i jasno da uz %ogove i


51/65

zve"i postoji i t"e'a katego"ija ) ovek# kojoj p"ipada i nji3ova sta"a !ute"ija

ulive"; i pov"3 toga# da ako su konji olienje "azu!a# onda je ovek olienje

+izike sile.

(auzi!anje ost"va i pokolj njegovi3 stanovnika je# uzg"ed da ka&e!# tano

ono to su Odisej i njegovi d"ugovi u"adili na 0"inakiji# ost"vu posve'eno!

Apolonu ) in z%og kojega i3 je %og ne!ilos"dno kaznio. A i ta p"ia se# po

sve!u sude'i; poziva na sta"ije slojeve ve"ovanja# iz v"e!ena kad su %ikovi %ili

%ogovi# i kad je ovek !ogao na se%e navu'i p"okletstvo ako u%ije i pojede

%oga.

Dakle ) izvinite to je odgovo" ovako z%"kan ) tano# !i nis!o konji# ne

poseduje!o nji3ovu jasnu# "acionalnu# nagu lepotu; nap"otiv# !i s!o su%ekvini

p"i!ati# inae poznati kao ljudi. Ka&ete da na! ne p"eostaje d"ugo nego da

p"ig"li!o taj status# tu p"i"odu. /"lo do%"o# 3ajde da to uini!o. Ali 3ajde i da

Svi+tovu %asnu "astegne!o do k"ajnji3 g"anica i p"izna!o da# u isto"iji# p"ig"litistatus oveka oduvek pod"azu!eva klanje i po"o%ljavanje jednog soja

%o&anski3 %i'a ili %a"e!


52/65

sa!o jo jedan vid !ud"e p"ie1 divljenje !ii'i!a veliki3 !aaka u sti3u5 (a"

nisi i sa!a naglasila da p"ia nita ne !enja5 ini !i se da je sloj ponaanja

koji ti &eli da iz!eni suvie ele!enta"an# iskonski# da %i se do njega !oglo

dop"eti p"io!. Meso&de"stvo je iz"az neega istinski du%okog u ljudski!

%i'i!a# %a kao i u jagua"u. $e %i ti palo na pa!et da jagua"a 3"ani sojo!.,

,(ato to %i uginuo. 6judska %i'a ne u!i"u z%og vegeta"ijanske is3"ane.,

,$e# ne u!i"u. Ali ljudi ne elevegeta"ijansku is3"anu. 6judi voleda jedu

!eso. I!a u to!e nekog atavistikog zadovoljstva. 0o je su"ova istina. Kao toje su"ova istina i to da# u izvesno! s!islu# &ivotinje zaslu&uju ono to i3

snalazi. (ato da gu%i v"e!e pokuavaju'i da i! po!ogne ako oni sa!i se%i

ne &ele da po!ognu5 Pusti i3 da se kuvaju u vlastito! !aslu. Da !e neko pita

kakav je opti stav p"e!a &ivotinja!a koje jede!o# "ekao %i31 p"ezi". Mi s

nji!a postupa!o "avo zato to i3 p"ezi"e!o; p"ezi"e!o i3 zato to ne p"u&aju

otpo".,

,$e !ogu "e'i da se ne sla&e!,# ka&e !ajka. ,6judi negoduju to sa

&ivotinja!a postupa!o kao sa stva"i!a# ali !i zap"avo s nji!a postupa!o kao

sa "atni! za"o%ljenici!a. (na li da su# u v"e!e kad su p"vi zooloki v"tovi

otvo"eni za pu%liku# uva"i !o"ali da tite &ivotinje od napada posetilaca5

Posetioci su s!at"ali da su &ivotinje tu da %i oni !ogli da i3 v"eaju izlostavljaju# kao za"o%ljenike u t"iju!+alno! slavlju. @edno! davno# !i s!o

vodili "at p"otiv &ivotinja# koji s!o nazivali lovo!# !ada su "at i lov zap"avo

jedno isto 7A"istotel je to jasno video.150aj "at vodio se !ilioni!a godina. Mi

s!o ga konano do%ili tek p"e pa" stotina godina# kad s!o izu!eli puke. 0ek

8 A"istotel1 ,/etina "atovanja je p"i"odna vetina sticanja# je" vetina sticanja o%u3vata lov# vetinu kojo!

t"e%a da se slu&i!o p"otiv divlji3 zve"i i p"otiv oni3 ljudi koji# p"e!da od p"i"ode stvo"eni da se poko"avaju#od%ijaju poslunost; je" takav je "at po p"i"odi p"avedan.,Politika8. G# u1 Began and Singe"#)nimal *i&+ts#88F.


53/65

otkako je po%eda postala apsolutna !o&e!o se%i dozvoliti da poka&e!o

sa!ilost. Ali naa sa!ilost je v"lo tanka. Ispod nje le&i jedan p"i!itivniji stav.

Batni za"o%ljenik ne p"ipada nae! ple!enu. Mo&e!o s nji! initi ta na! je

volja. Mo&e!o ga &"tvovati svoji! %ogovi!a. Mo&e!o !u p"e"ezati g"kljan#

iupati s"ce# %aciti ga na vat"u. $e!a zakona kad su u pitanju "atni

za"o%ljenici.,

,I od toga ti 3o'e da izlei ljudski "od5,

,D&on# ne zna! ja ta 3o'u. @a sa!o ne'u da sedi! i 'uti!.,

,/"lo do%"o. Ali "atni za"o%ljenici se u naelu ne u%ijaju. Oni se p"eo%"a'aju

u "o%ove.,

,Pa sad# naa zatoena stada to i jesu1 "o%ovska populacija. $ji3ov je posao

da se za nas "az!no&avaju. ak je i seks za nji3 jedan vid "ada. $e !"zi!o i3

sa!o zato to vie i nisu dostojni !"&nje. leda!o i3# kao to si "ekao# s

p"ezi"o!.,

,I!a# !euti!# jo uvek &ivotinja koje !"zi!o. Pacovi# na p"i!e". Pacovi se

jo nisu p"edali. Oni p"u&aju otpo". O"ganizuju se u podze!ne od"ede po nai!

slivnici!a. $e po%euju# ali ni ne gu%e. Da ne po!inje!o insekte i !ik"o%e. 0i

%i nas jo !ogli i po%editi. Svakako da 'e nas nad&iveti.,

(A/BH$A sesija !ajinog gostovanja i!a'e o%lik de%ate. P"otivnik 'e joj

%iti onaj k"upni plavokosi ovek sa sino'ne vee"e# koji je# ispostavlja se#

0o!as O=e"n# p"o+eso" +ilozo+ije na Epltonu.

Dogovo"eno je da 'e O=e"n i!ati t"i p"ilike da iznese pozicije# a !ajka t"i


54/65

p"ilike da odgovo"i. Poto je O=e"n %io toliko uljudan da joj unap"ed poalje

%eleke# ona# u opti! c"ta!a# zna ta 'e on "e'i.

,Moja p"va og"ada kad govo"i!o o pok"etu za &ivotinjska p"ava,# zapoinje

O=e"n# ,tie se injenice da on# nep"iznavanje! svoje isto"ijske p"i"ode#

"eski"a da se p"etvo"i# kao i pok"et za ljudska p"ava# u jo jedan k"staki "at

(apada p"otiv p"akse ostatka sveta# %udu'i da njegovi zagovo"nici te&e da

na!etnu kao unive"zalno neto to je sa!o nji3ov siste! !e"ila., (ati!

O=e"n daje k"atak p"egled uspona d"utava za zatitu &ivotinja u


55/65

,/ae p"i!ed%e su sutinske# p"o+eso"e O=e"n# i nisa! sigu"na da na nji3

!ogu dati sutinski odgovo". /ae zapa&anje o isto"iji je# na"avno# tano.

Ple!enitost p"e!a &ivotinja!a postala je d"utvena no"!a tek nedavno# u

poslednji3 sto pedeset ili dvesta godina# i sa!o u jedno! delu sveta. 0ano ste

povezali tu isto"iju sa isto"ijo! ljudski3 p"ava# poto je %"iga o &ivotinja!a#

isto"ijski govo"e'i# spo"edni izdanak i"i3 +ilant"opski3 zalaganja ) za do%"o%it

dece i do%"o%it "o%ova# iz!eu ostalog.16

Meuti!# ple!enitost p"e!a &ivotinja!a ) a "e.lemenitostovde ko"isti! u

njeno! najpunije! znaenju# u s!islu p"i3vatanja da s!o svi od istog ple!ena#od iste p"i"ode ) !nogo je i"e "asp"ost"anjena nego to vi nagovetavate.

D"&anje ku'ni3 lju%i!aca# "eci!o# nipoto nije zapadnjaka !oda1 p"vi putnici

u @u&nu A!e"iku viali su naseo%ine u koji!a su ljudska %i'a i &ivotinje

zajedno i s"e'no &iveli u isto! leglu. I na"avno# deca i"o! sveta najp"i"odnije

opte sa &ivotinja!a. Deca ne vide liniju "azg"anienja. 0o je neto e!u i3 tek

!o"a!o nauiti# kao to i3 !o"a!o nauiti i da je p"i3vatljivo u%ijati &ivotinje ijesti i3.

/"a'aju'i se na Deka"ta# sa!o %i3 &elela da ka&e! da je diskontinunitet koji

je on video iz!eu &ivotinja# i ljudski3 %i'a %io p"oizvod nedovoljne

o%avetenosti. $auka u Deka"tovo v"e!e nije i!ala nikakva saznanja o

ovekoliki! !aj!uni!a niti o vii! !o"ski! sisa"i!a# pa otuda ni !nogo"azloga da dovodi u pitanje p"etpostavku da &ivotinje nisu sposo%ne da !isle. I

nisu joj# na"avno# %ili dostupni +osilni t"agovi koji 'e otk"iti stepenasti

kontinuu! ant"opoidni3 stvo"enja poev od vii3 p"i!ata pa sve do +omo

sa.iensa ) ant"opoida koje je# da podseti!# ovek ist"e%io dok se uspinjao

lestvico! !o'i.8

8: /. @a!es 0u!e"#*eckonin& 1it+ t+e Beast7


56/65

Mada p"i3vata! vau osnovnu tezu o zapadnjakoj kultu"noj a"oganciji#

ipak !isli! da je p"i!e"eno da oni koji su odig"ali pioni"sku ulogu u

indust"ijalizaciji &ivotinjski3 &ivota i p"etva"anju &ivotinjskog !esa u "o%u %uduu p"vi! "edovi!a svakog pokuaja iskupljenja za ta dela.,

O=e"n iznosi svoju slede'u tezu. ,Kako ja ita! naunu lite"atu"u,# ka&e#

,napo"i da se poka&e kako su &ivotinje sposo%ne za st"ateko !iljenje# za

stva"anje opti3 koncepata# ili za ko!unikaciju si!%oli!a# dosad su i!ali

o"ganieni uspe3. $aj%olji uinak vii3 !aj!una nije nita %olji od uinkateko !entalno zaostalog ljudskog %i'a sa govo"no! !ano!. Ako je tako# nije

li "azlo&nije da o &ivotinja!a# pa i vii! &ivotinja!a# "az!ilja!o kao da

p"ipadaju sasvi! d"ugoj p"avnoj i etikoj o%lasti# nego da i3 s!eta!o u

su!o"nu potkatego"iju ljudskog5 (a" ne!a izvesne !ud"osti u t"adicionalno!

gleditu koje ka&e da &ivotinje ne !ogu u&ivati zakonska p"ava zato to nisu

oso%e# ak ni potencijalne oso%e# kao to su to +etusi5 Kad utv"uje!o p"avilaza nae odnose sa &ivotinja!a# za" nije %li&e pa!eti da ta p"avila va&e za nas i

nae postupanje s nji!a# kao to t"enutno jeste# nego da se zasnivaju na p"avi!a

koja &ivotinje ne !ogu niti za3tevati niti ostva"iti# pa ak ni "azu!eti5,18

P"ilika za !ajku. ,P"ikladan odgovo" na vae pitanje# p"o+eso"e O=e"n#

za3tevao %i vie v"e!ena nego to i!a! na "aspolaganju# je" %i3 se u to!

sluaju najp"e poza%avila itavi! pitanje! p"ava i kako i3 stie!o. (ato 'u

izneti sa!o jednu opasku1 p"og"a! naune ekspe"i!entacije koji vas navodi na

zakljuak da su &ivotinje i!%ecili du%oko je ant"opocent"ian. On v"ednuje

sposo%nost da p"onaete izlaz iz nekakvog ste"ilnog lavi"inta# potpuno

zane!a"uju'i injenicu da %i# kad %is!o ist"a&ivaa koji je s!islio lavi"int

8G -p.


57/65

iz%acili s pado%"ano! u d&ungle aucon 7Pa"i1 alli!a"d# 89:# 8F89):C.


58/65

k"a3 i!aginacije p"ed s!"'u# i taj k"a3 i!aginacije ) &ivo doa"an u

jue"anje! p"edavanju ) le&i u ko"enu naeg st"a3a od s!"ti. 0akvog st"a3a

ne!a niti ga !o&e %iti kod &ivotinja# poto se napo" da se ist"e%ljenje "azu!e# i

neuspe3 u to!e napo"u# neuspe3 u ovladavanju sa!i! poj!o!# jednostavno

nisu ni odig"ali.

Otuda je# p"edlo&io %i3# u!i"anje# za &ivotinju# sa!o neto to se dogaa#

neto p"otiv ega !o&da postoji "evolt o"ganiz!a ali ne i "evolt due. I to ni&e

silazi!o lestvico! evolucije# ovo postaje sve istinitije. (a jednog insekta# s!"t

je "aspad svi3 siste!a koji pok"e'u +iziki o"ganiza!# i nita vie.

(a &ivotinje# s!"t je kontinualna sa &ivoto!. Sa!o !eu izuzetno

!atoviti! ljudski! %i'i!a s"e'e!o toliko akutan u&as od u!i"anja da ga ona

onda p"ojektuju na d"uga %i'a# pa i &ivotinje. 4ivotinje &ive# i poto! u!i"u1 to

je sve. Stoga je g"u%a pog"eka izjednaavati kasapina koji kolje pile sa

d&elato! koji u%ija ljudsko %i'e. 0i dogaaji nisu upo"edivi. Oni nisu isti3"az!e"a# ne podle&u istoj "az!e"i.

Ostaje na!# dakle# pitanje ok"utnosti. Doputeno je# "ekao %i3# u%ijati

&ivotinje zato to nji!a nji3ovi &ivoti nisu toliko va&ni koliko na!a nai;

sta"o!odni! jeziko! "ekli %is!o da &ivotinje ne!aju %es!"tne due.


59/65

s!at"a! da se to !o"a "e'i.

Od "azliiti3 tipova lju%itelja &ivotinja koje via! oko se%e# izdvoji'u dva. S

jedne st"ane# vidi!o lovce# ljude koji cene &ivotinje u jednoj v"lo ele!enta"noj#

ne!isaonoj "avni; koji i3 sati!a pos!at"aju i t"agaju za nji!a; i koji# poto i3

u%iju# nalaze zadovoljstvo u ukusu nji3ovog !esa. S d"uge st"ane# vidi!o ljude

koji i!aju !alo dodi"a sa &ivotinja!a# ili %a" sa v"sta!a za iju se zatitu

zala&u# poput &ivine i stoke# ali zato &ele da sve &ivotinje vode ) u nekakvo!

ekono!sko! vakuu!u ) jedan utopijski &ivot gde su svi !agino p"e3"anjeni i

niko nikoga ne v"e%a kao plen.

Od ovo dvoje# ko# pita! vas# vie voli &ivotinje5

-p"avo zato to je agitacija za &ivotinjska p"ava# ukljuuju'i i p"avo na

&ivot# toliko apst"aktna# po !eni je ona neuve"ljiva i# u k"ajnjoj liniji#

%esp"ed!etna. $jeni zagovo"nici !nogo p"iaju o nae! zajednitvu sa&ivotinja!a# ali kako oni zap"avo &ive to zajednitvo5 0o!a Akvinski ka&e da

je p"ijateljstvo iz!eu ljudski3 %i'a i &ivotinja ne!ogu'e# i ja sa! sklon da se

slo&i!.21$e !o&ete %iti p"ijatelj ni sa Ma"sovce! ni sa slepi! !ie!# iz

p"ostog "azloga to s nji!a i!ate p"e!alo zajednikog. Svakako da zajednitvo

sa &ivotinja!a !o&e!o s!at"ati .oeljnim# ali to nije isto to i &iveti u

zajednitvu s nji!a. - pitanju je sa!o ljudska e&nja za v"e!eno! p"e pada.,

P"ilika za !ajku# poslednja.

,$iko ko tv"di da &ivot !anje znai &ivotinja!a nego na!a oigledno nije

d"&ao u "uka!a &ivotinju koja se %o"i za &ivot. itavo njeno %i'e ulo&eno je u tu

%itku# %ez ostatka. Kad ka&ete da je ta %itka liena di!enzije intelektualnog ili

J8 5ummaJ.:.N# citi"ano u1 Began and Singe"#)nimal *i&+ts# 8JF.


60/65

i!aginativnog u&asa# sla&e! se. /id &ivotinjskog %ivstva ne p"edvia

intelektualni u&as1 itavo nji3ovo %ivstvo je u &ivo! !esu.

Ako ne uspeva! da vas u%edi!# to je zato to !oje "ei# u ovo! sluaju#ne!aju snage da va! p"edoe celovitost# neapst"aktnu# neintelektualnu p"i"odu

tog &ivotinjskog %ivstva. Stoga va! zduno p"epo"uuje! da itate pesnike koji

u jezik v"a'aju &ivo# naelekt"isano %ivstvo; a ako vas ni pesnici ne di!u#

p"epo"uuje! va! da 3odate# %ok uz %ok sa &ivotinjo!# niz tunel koji vodi ka

njeno! d&elatu.

Ka&ete da s!"t za &ivotinju nije %itna zato to &ivotinja ne "azu!e s!"t. Ovo

!e podse'a na jednog akade!skog +ilozo+a koga sa! itala dok sa! se

sp"e!ala za jue"anje p"edavanje.


61/65

Po !eni# +ilozo+ koji ka&e da distinkcija iz!eu ljudskog i neljudskog zavisi

od toga da li i!ate %elu ili c"nu ko&u# i +ilozo+ koji ka&e da distinkcija iz!eu

ljudskog i neljudskog zavisi od toga da li znate ili ne znate "azliku iz!eu

su%jekta i p"edikata# i!aju vie s"odnog nego nes"odnog.

O%ino zazi"e! od iskljuivi3 gestova. (na! jednog istaknutog +ilozo+a koji

izjavljuje da jednostavno nije sp"e!an da +ilozo+i"a o &ivotinja!a s ljudi!a koji

jedu !eso. @a nisa! sigu"na da %i3 ila toliko daleko ) isk"eno# ne!a! tu

3"a%"ost ) ali !o"a! "e'i da ne u!i"e! od &elje da upozna! gospodina ijusa! knjigu !aloas citi"ala. Konk"etno# ne u!i"e! od &elje da s nji! lo!i!

3le%.

Da li %i3 %ila sp"e!na da s nji! diskutuje! o ovi! ideja!a5 0o i jeste

kljuno pitanje. Diskusija je !ogu'a sa!o kad postoji !aka" neko zajedniko

polazite. Kad se p"otivnici suele na %"vnu# ka&e!o1 $ek "az%o"itopo"azgova"aju# nek "azjasne u e!u se "azlikuju# i tako se ko"ak po ko"ak

p"i%li&e jedan d"ugo!. Maka" izgledalo da nita d"ugo ne dele# %a"e! dele

"azu!.

- ovo! sluaju# !euti!# nisa! sigu"na da %i3 p"iznala da je "azu! ono to

deli! sa svoji! p"otivniko!. $e kad zna! da je "azu! te!elj celokupne i

dugovene +ilozo+ske t"adicije kojoj on p"ipada# a koja ide unat"ag do Deka"ta i

p"e Deka"ta p"eko 0o!e Akvinskog i Avgustina do stoika i A"istotela. Ako je

jedina p"eostala dodi"na taka iz!eu !ene i njega "azu!# i ako je "azu! ono

to !e "azlikuje od teleta# onda 3vala na pitanju# ali "azgova"a'u s neki!

d"ugi!.,

0akav je du3 u koje! dekan A"ent !o"a da zakljui skup1 jetkost#


62/65

nep"ijateljstvo# go"ina. On# D&on


63/65

d"ugi!a5,

,0i je slo%odno pos!at"aj kao p"opovednika. Ali pogledaj !alo %olje sve

ostale p"opovednike i nji3ove sulude e!e za podelu oveanstva na iz%avljene

i p"oklete. (a" 3o'e da ti se !ajka nae u takvo! d"utvu5 Eliza%et Kostelo i

njena d"uga A"ka# sa svi! njeni! !aka!a i psi!a i vukovi!a# od koji3 niko#

"azu!e se# nikad nije zg"eio jedu'i tue !eso# da ne po!inje!o vi"us !ala"ije

i vi"us %esnila i vi"us side# koje 'e ona &eleti da spase kako %i o%novila !a"vene

zali3e svog /"log novog sveta.,

,$o"!a# %unca.,

,$e %unca!. /ie %i3 je potovala kad !e ne %i !ini"ala iza lea# kad ne %i

p"iala deci o si"oti! !ali! teli'i!a i ta i! "ade nevaljali ljudi. Dosadilo !i je

da i3 gleda! kako !"ljave 3"anu i onda pitaju1 Ma!a# je li ovo teletina5# a u

tanji"i!a i! je piletina ili tunjevina. 0o je najo"dina"nija ig"a !o'i. $jen veliki3e"oj >"anc Ka+ka ig"ao je istu ig"u sa svojo! po"odico!. Od%ijao je da jede te

ovo te ono# "adije %io u!"o od gladi# govo"io je. -%"zo su svi ose'ali k"ivicu to

p"ed nji! uopte jedu# a on je !ogao da se zavali u stolici i u&iva u svojoj

v"lini. 0a ig"a je %olesna# i ne dozvoljava! da je deca ig"aju p"otiv !ene.,23

,@o sa!o pa" sati i ona 'e oti'i# onda !o&e!o da se v"ati!o u no"!alu.,

,Odlino. P"enesi joj !oje pozd"ave. $e pada !i na pa!et da ustaje! u

zo"u.,

SEDAM sati# sunce polagano izlazi# dok se on i !ajka voze p"e!a

JN [Ka+kini\ p"o3tevi svodili su se na "e&i! ekscent"ini3 p"e3"a!%eni3 navika koje su oduda"ale od,no"!alni3, navika njegove po"odice za t"pezo!... Ka+kin o%lik ano"eksije ) koji nije te&io !"avljenju

nego "itualno! ko"i'enju 3"ane kao neke v"ste nad!o'nog iskaza ) za njega je %io nain da p"e!osti jaziz!eu se%e i svoje po"odice# a da u isto v"e!e insisti"a na svojoj jedinstvenosti# svojoj nad!o'i# svo!ose'aju od%aenosti., Ka"l#!ranzKa"ka# 8GG.


64/65

ae"od"o!u.

,4ao !i je z%og $o"!e,# ka&e on. ,Pod veliki! je p"itisko! u poslednje

v"e!e. $e ve"uje! da je u stanju da poka&e "azu!evanje. Mo&da %i se isto

!oglo "e'i i za !ene. 0oliko si k"atko %ila kod nas# nisa! i!ao v"e!ena da

s3vati! zato se toliko uz"ujava oko &ivotinja.

Ona pogledo! p"ati k"etanje %"isaa. ,


65/65

!aga"ca. Ovo je &ivot. Svi ostali se s ti!e !i"e# zato ne !o&e i ti5 Zato ne

moe7^

Ok"e'e !u uplakano lice. Hta li 3o'e5# po!ilja on. Da ja odgovo"i! u!esto

nje5

@o nisu iz%ili na auto)put. On se zaustavlja na p"vo! p"oi"enju# gasi !oto"#

uzi!a !ajku u zag"ljaj. -die !i"is apoteka"ske k"e!e# osta"ele puti. ,De# de,#

ap'e joj na uvo. ,De# de. @o !alo pa 'e sve %iti gotovo.,

j. m. coetzee - zivoti zivotinja

Documents