izvestaj kartalija.pdf

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ – 4

НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА, ТЕМЕ И МЕНТОРА ЗА

ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

(Свака рубрика мора бити попуњена.)

I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ

Орган који је именовао комисију: Наставно-научно веће Филозофског факутета у

Новом Саду

Датум именовања комисије: 10.октобар 2014.

Састав комисије:

1.

др Ненад Лемајић редовни

професор

Медијевистика

презиме и име звање ужа научна област

Филозофски факултет, Нови Сад председник

установа у којој је запослен-а функција у комисији

2. др Ђура Харди Ван. Проф. Медијевистика


Филозофски факултет, Нови Сад члан


3. др Снежана Божанић доцент Медијевистика


Филозофски факултет, Нови Сад члан


4. др Ђорђе Бубало Ванредни

професор

Медијевистика


Филозофски факултет, Београд члан


II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ

1. Име, име једног родитеља, презиме: Небојша, Милан, Карталија

2. Датум рођења: 01. април 1986. Место и држава рођења: Сомбор, Србија

II.1 основне студије

година уписа: година завршетка: просечна оцена током

студија:

универзитет: Универзитет у Новом Саду

факултет: Филозофски факултет

студијски програм: историја

звање: професор историје

II.2 мастер или магистарске студије

година уписа: година завршетка: просечна оцена током студија:

универзитет: : Универзитет у Новом Саду



звање: дипломирани историчар-мастер из области Историјских наука

научна област: Општа историја средњег века

наслов завршног рада: домастеризација

2005 9,33 2010

2011 10.00 2011

II.3 докторске студије

година уписа:

универзитет: Универзитет у Новом Саду



број ЕСПБ до сада остварених: просечна оцена током студија:

2011

10.00 120

II.4 приказ научних и стручних радова

Р.

бр.

аутори, наслов, издавач, број страница категорија

1.

Средњовековне теме у Гласнику историског друштва у Новом

Саду (1928-1940), Средњовековна насеља на тлу Војводине

историјски догађаји и процеси, уредник Ђура Харди, Сремска

Митровица 2013, 211-223

М - 13

кратак опис садржине:

рад припада проблематици докторске дисертације: ДА НЕ

ДЕЛИМИЧНО

Р.

бр.


2.

Знаменити српски медиевисти на страницама Гласника

историског друштва Нови Сад, Личности војвођанског-

Војвођански простор у контексту европске историје, презентовано

на научном скупу у Личности војвођанског-Војвођански простор у

контексту европске историје Бачкој Паланци 23.11. 2013. (у

штампи).

М-33



ДЕЛИМИЧНО

Р.

бр.

3.

аутори, наслов, издавач, број страница

категорија

Serbian Grand Prince Beloš as a participant in the Hungarian-Russian

relations in the mid 12th century, Rus and Central Europe from the 11th

to 14th century, V Internacional Scientific Conference Colloqua

Russica 16-18. October 2014, Spiška kapitula, Slovakia 2014. (у

М- 33

штампи)



Р.

бр.


4.



ДЕЛИМИЧНО

Р.

бр.


5.



ДЕЛИМИЧНО

III ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ КАНДИДАТА

III.1 услови дефинисани за кандидата студијским програмом:

Укупно трајање докторских студија на студијском програму Историја је 3 године (6

семестара), за које време студент треба да сакупи 180 ЕСПБ бодова. Из листе

понуђених предмета, докторанд, уз вођење од стране ментора, бира предмете који су у

функцији израде докторске дисертације. Докторска дисертација је самостални рад

докторанда и представља завршни део студијског програма докторских студија

Историје.

У току прве две године докторанд полаже 7 једносеместралних изборних предмета, од

којих сваки носи по 10 ЕСПБ бодова, затим, израђује два научна рада од којих један

излаже на научном скупу, те на основу њих добија два пута по 10 ЕСПБ бодова. Избор

теме и преглед литературе, израда пројекта истраживања и истраживање на теми, као

обавезни делови програма студија заједно носе 30 ЕСПБ. Израда и писање докторске

дисертације носе 40 ЕСПБ бодова, а остатак бодова се добија самом одбраном

докторске дисертације (20 ЕСПБ).

III.2 Да ли кандидат испуњава услове? ДА

Образложење: Кандидат Небојша Карталија положила је све испите на три године

предвиђене планом и програмом докторских студија историје Филозофског факултета,

односно Универзитета у Новом Саду, са просечном оценом 10,00. Уз ове испите

кандидат је током докторских студија објавио један рад у међународном тематском

зборнику (М 14), а такође још два његова рада, рецензирана и одобрена од стране

редакције се налазе у штампи (М14 +М 33). Такође, на испитима у окриљу докторских

студија постигао је највише оцене: Докторска дисертација-Избор теме и израда

пројекта истраживања, Пријaва и образложење докторске дисертације и

Истраживања. На овај начин, кандидат је испунио све обавезе предвиђене

Правилником о докторским студијама и скупио неопходан број ЕСПБ бодова.

Кандидат је испунио све услове предвиђене Правилником о докторским студијама и

студијским програмом историје. Досадашњи научни рад кандидата представља

валидну основу за израду докторске дисертације, те Комисија закључује да је Кандидат

подобан за израду пријављене теме.

IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА

IV.1 ПОДАЦИ О МЕНТОРУ

Биографија ментора (до 500 каракетра):

Др Ђура Хард, рођен 19. децембра 1971. у Врбас, Србија. Завршио је 1996.

студије на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду. На истом

факултету одбранио је магистарску тезу (2002) и докторску дисертацију под насловом

Другети у средњем веку (2009) под менторством проф. Др Петера Рокаија. Од 2009.

доцент је на Одсеку за историју Филизофског факултета у Новом Саду на предметима

из Медијевистике. Аутор је две монографије: Ђура Харди, Наследници Кијева између

краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном положају галичке и

Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године, Филозофски Факултет у Новом Саду,

Катедра за Историју, Монографије - књига 41, Нови Сад 2002, с. 239. и, Đura Hardi,

Drugeti, povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, Filozofski fakultet u

Novom Sadu, Novi Sad 2012, с. 480; Такође је аутор преко 60 научних радова и

рецензија научних књига и уџбеника. Учествовао је на више међународних научних

скупова у Србији, Мађарској, Немачкој, Словачкој, Чешкој, Украјини, Пољској.

Запослен је (од 1997. године) на Одсеку за историју Филозофског факултета у Н. Саду у

статусу ванредног професора на ужој научној области медијевистика.

Област његовог научног истраживања је историја средњег века. Теме о којима

пише су односи Кијевске Русије са земљама средње Европе, српско-мађарски односи

у средњем веку, живот и ритерска култура аристократије у Угарској у време владавине

Анжујаца, средњовековна историја тла данашње Војводине, историја Русина у Србији.

Радови из уже научне области којој припада предлог докторске дисертације:

Р.

бр.


1.

Ђура Харди, Петроварадин – „престоница“ једног Анжујца,

Средњовековна насеља на тлу Војводине историјски процеси и

догађаји, Сремска Митровица 2013, 243- 279.

М- 14

2.

Djura Hardi : Der Status von Matschwa in der Zeit Rastislav

Michailowitschs, Slovakia and Croatia Historical Parallels and

Connections (unitil 1780), eds. Martin Homza, Ján Lukačka, Neven

Budak, Department of Slovak History, Faculty of Philosophy Comenius

University in Bratislava - Faculty of Humanities and Social Sciences,

University of Zagreb, Bratislava- Zagreb, 2013, s. 128-134.

М - 13

3.

Ђура Харди, Панонска низија као одредиште сусрета два

Рјуриковича средином XIII века, Војвођански простор у контексту

европске историје, уредник Владан Гавриловић, Нови Сад 2012, 85-

100.

М- 44

4.

Ђура Харди, Прилог проучавању протока људи и путних праваца

југоисточне Европе средином XIII века, Зборник Матице српске за

историју, 67-68 2003 (2005), 37-49.

М- 51

5.

Djura Hardi, Obrazy z každodenného života šľachtickej rodiny

Drugethovcov ako paradigma rytierskej kultúry a spôsobu života novej

aristokracie, Historický časopis, 62, 2, 2014, s. 203-224.

М- 23

6.

Ђура Харди, Странци на положају палатина средњовековне

Угарске, Susreti kultura, Peti međunarodni interdisciplinarni

simpozijum, zbornik radova, Kniga II, Novi Sad 2010, 915-920.

М- 33

IV.1 услови дефинисани за ментора у области којој припада докторска дисерација:

Према условима дефинисаним Правилником о докторским студијама за ментора, за

израду докторске дисертације може бити именован наставник односно научни радник

Универзитета, односно факултета, који је способан за извођење наставе на докторским

студијама и има најмање 5 научних радова објављених или прихваћених за

објављивање у научним часописима из одговарајуће области студијског програма са

листе министарства надлежног за науку.

IV.2 Да ли ментор испуњава услове? ДА

Научна библиографија, предложеног ментора др Ђуре Хардија садржи 69

библиографских јединица научних радова публикованих у домаћим и страним научним

часописима и тематским зборницима. Предложени ментор је аутор две запажене

монографије публиковане од стране Филозофског факултета у Новом Саду, Наследници

Кијева између краљевске круне и татарског јарма, студија о државно-правном

положају галичке и Галичко-Волинске кнежевине до 1264. године (2002) и, Drugeti,

povest o usponu i padu porodice pratilaca anžujskih kraljeva, (2012).

Резултати његових радова су валидни, методолошки утемељени и писани на основу

примарне грађе. Коначно, потврда ове оцене је изражена и у околности да је цитиран

(75 цитата) у научним радовима публикованим како у Србији, тако и у иностранству,

између осталог један број његових цитата налази се и у радовима у часописима са СЦИ

листе.

Предложени ментор учествује у извођењу наставе на докторским студијам на

Филозофском факултету у Новом Саду. До сада је био ментор једном докторском

кандидату који је с успехом одбранио своју тезу. (Борис Стојковски, Црквена историја

Срема у средњем веку) с успехом одбрањеном на Универзитету у Новом Саду 2014.

године.

Из свега наведеног, Комисија је оценила да је предложени ментор подобан да води

писање докторске тезе кандидата Небојше Карталије.

V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ

V.1 формулација назива тезе (наслова)

Дискурс јужне Угарске у наративним изворима од XI до XVI века

Наслов тезе је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.2 предмета (проблема) истраживања

Предмет дисертације је дискурс јужне Угарске и Србије у средњовековним

наративним изворима страних путника и писаца (XI-XVI века). Балканско

полуострво је одувек је представљао динамичан простор. За време средњег века

овај простор доживљава значајне политичке и демографске промене које нису

остале не примећене од стране наративних извора. Уједно ово је простор сударања

и сарадње више средњовековних држава, народа и култура, односно цивилизација

са свим историјским специфичностима процеса дугог трајања.

Тежиште предложеног докторског рада биће окренуто географском простору

Подунавља и Посавине, односно у политичком смислу пограничју Византије,

Бугарске, Угарске и Србије у средњем веку – или тлу данашње Републике Србије.

Како средњовековна граница између наведених држава није била константна,

неопходно је утврдити где се она простирала у појединим фазама историјског

развитка. После одређивања географског простора, кандидат ће приступити

одређивању наративних извора који се баве овим простором у периоду XI-XVI

века. Основи проблем са изворима који описује ово простор у датом временском

периоду је њихова фрагментарност. Један део ових извора је већ обрађен у српској

и европској историографији, али они нису приказани као целина која говори о

овом географском и средњовековном политичком поднебљу. Стога је неопходно -

већ познате изворе, као и оне до којих ће кандидат доћи приликом истраживања -

сагледати као целини. Такође, неопходно је критички вредновати ове изворе у

светлу постојеће рецепције историографије и повесне конјуктуре проблема. Овде

ће се кандидат осврнути на порекло извора, ауторство, њихову објективност,

мотивацију настанка и тачност њихових навода. Један број писаца који доносе

извештаје о овом простору преносе податке из друге или треће руке, што је

заправо уобичајена пракса средњовековних аутора. Генеза и међузависност

наративних извора у том сегменту биће посебни предмет истраживања докторанда.

Примарни аспект тезе требало би да представљају писци – путници, односно они

аутори који су сагледвали простор, комуникације, границе и менталитет реченог

пограничја као посебног историјског феномена. Циљ критичког сагледавања

извора је фокусирано ка стварању научноутемељене анализе аутентичних

предсатва какве су имали писци -странци о јужној Угарској, односно Подунављу

или српском-угарском пограничју у периоду XI-XVI века.

Предмет истраживања је подобан? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.3 познавања проблематике на основу изабране литературе са списком литературе

У нашој као и страној историографији није посвећена потребна пажња сагледавању

простора јужне Угарске и северне Србије из угла нарације страних путника и писаца

као процеса дугог трајања са јасним назнакама континуитета у погледу одређених

константи исказа и синтетичког елемента дефинисања научних аспеката теме. Њихова

сведочаства су обично коришћена фрагментарно приликом представљања политичке

историје, убикације наеља или решавања појединих конкретних проблема. Домаћа

историографија стога даје првобитни увид у изворе и њихово критичку оцену од

стране релевантних историчара. Поред домаће литературе, неопходно је користити и

монографску грађу, публикације и критичка издања других европских

историографија. Пре свега ту се подразумева релативно богата научна продукција на

мађарском, немачком и енглеском језику.

Извори и консултована литература:

Необјављени извори ће бити прикупљени у процесу истраживања.

Објављени извори:

1. Albert of Aachen Historia Ierosolimitana: History of the Journey to Jerusalem, edited

and translated by Susan B. Edgington, Oxford 2007.

2. Anonymi descriptio Europae orientalis: Анонимов опис источне Европе, критичко

издање текста на латинском језику, превод и филолошка анализа Драгана

Кунчер; уредник Срђан Руидћ Београд 2013.

3. Chronici hungarici compositio saeculi XIV, у Szentpétery Imre, Scriptores rerum

Hungaricarum I, Budapest, 1937.

4. Foissart John , Chronicles of England,France, Spain and adjoing countries from the

latter part of of reign of Edward II to the coronation of Henry IV, translated from the

French byThomas Jones, I-II, New York 1901.

5. Froissart, Kronikaja, valogatta, az es a jezgyzeteket irta Kulczar Zsuzsanna, Budapest

1971.

6. Ioannes Kinnamos, Deeds of John and Manuel Comnenus (Epitome), translated

Charles Brand, New York1976.

7. Ljetopis Popa Dukljanina, ured. Vladimir Mošin, Zagreb 1950.

8. Szentpetery E., Scriptores rerum Hungaricarum I, Budapest 1937.

9. Thuroczy Janos, Chronicle of the Hungarians, translation by Frank Mantello,

Foreword and Commentary by Pal Engel, Bloomington 1991.

10. Toma Arhiđakon, Kronika, preveo i uredio Vladimir Rismondo, Split 1977.

11. Wiliam of Tyre, A history of deeds done beyond the sea, I, Translated and Annoted

by Emily Atwater Babcock and A. C. Krey, New York 1943.

12. Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, Београд 1950.

13. Византијски извори за историју народа Југославије, IV, уредници Георгије

Острогорски и Фрањо Баришић, Београд 1971.

14. Константин из Островице, Јаничарове успомене, предговор, превод и напомене

др Ђоррђе Живановић, Београд 1966.

15. Константин Филозоф, Живот Стефана Лазаревића деспота српског, превод и

напомене Гордана Јовановић, Београд 2009.

16. Летопис Попа Дукљанина, уредио Фердо Шишић, Београд-Загреб 1928.

17. Орбини Мавро, Краљевство Словена, Београд 1968.

18. Chronicon Alberici Trium Fontium, a monacho novi monasterii hoiensis interpolata,

ed. Paulus Scheffer-Boichorst, in: MGH SS, XXIII, Hannoverae 1874.

19. Chronica Regia Coloniensis, cont. III, MGH, Ss. T. VVII, Hanoverae 1861.

20. Catalogus Fontium historiae Hungaricae aevo ducum et regum ex stirpe Arpad,

descendentium ab anno Christi DCCC usque ad annum MCCCI I-III. Collegit

Albinus Franciscus Gombos, Budapestini 1937-1938.

Литература:

1. A History of the Crusade: The First Hundred Years s, I, general editor

Kenneth M., edited by Marshall W. Baldwin Setton, Madison, Milwaukee

and London 1969.

2. Aziz Suryal Atiya, The Crusade of Nicopolis, London 1934.

3. Az államalapítás korának írott forrásai, szerkesztette Thoroczkay Gábor,

Olajos Teréz, Szeged, 1999.

4. Az első és második keresztes háború korának forrásai, Budapest, 1999.

5. Geoffroi de Villehardouin and de Joinville, Memoirs of the Crusades,

Translated by Franck Marzialz, London and Toronto 1955.

6. Eltér István, Ibn Hayyan a kalándozó magyarokról, Szeged, 2009.

7. Johan V. A. Jr. Fine, The Early Medieval Balkans: A chritical Survey from

the Sixth to the Late Twelf Century, Michigan 1983.

8. Johan V. A. Jr Fine., The Late Medieval Balkans: A chritical Survey from

the Late Twelf Century to the Ottoman Conquest, Michigan 2009.

9. Colin Imber, The Crusade of Varna, 1443-45; Crusade Texts in

Translation, Hampshire 2006

10. Írott források az 1050–1116 közötti magyar történelemről,

11. Kristó Gyula, Az Árpád-kor háborúi, Budapest, 1986.

12. Ferenc Makk, A turulmadártól a kettőskeresztig. Tanulmányok a

magyarság régebbi történelméről, Szeged, 1998. Fejezetek a régebbi

magyar történelemből, szerkesztette Makk Ferenc, Budapest, 1985.

13. Ferenc Makk, Contribution à la chronologie des conflits hungaro-

byzantines, Зборник радова Византолошког института, XX, Београд,

1981.

14. Ferenc Makk, III. Béla és Bizánc, Századok (116), Budapest, 1982.

15. Ferenc Makk, Magyarorszag a 12. szazabdan, Budapest 1986.

16. Ferenc Makk -Thoroczkay Gábor, Szeged, 2006.

17. Ferenc Makk, The Arpads and the Comneni: Political relations between

Hungary and Byzantium in the 12th century, Budapest 1989.

18. Gyula Moravcsik, Byzantine Christianity and the Magyars in the Migration

Period, American Slavic and East European review, V, Nos. 14/15, 1946,

29-45.

19. Gyula Moravcsik, Byzantium and the Magyars, Budapest 1970.

20. Andras Paloczi-Horvath, Pechenegs, Cumans, Iasians: Steppe peoples in

medieval Hungary, Budapest1989.

21. Stojkovski Boris, Abū Hāmid in Hungary, Истраживања 22 (2011) 107-

115

22. The Legend of Charlemagne in the Middle Ages: Power, Faith, and

Crusade, edited by Matthew Gabriele, Jace Stuckey, New York 2008.

23. Ваљево: постанак и успон градског средишта, одговорни уредник

Синиша Бранковић, Ваљево 1994.

24. Георгије Вернадски, Кијевска Русија, Београд 2013.

25. Михаило Динић, Из српске историје средњег века, приредили Сима

Ћирковић и Властимир Ђокић, Београд 2003.

26. Михало Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978.

27. Душанка Динић-Кнежевић, Словенски живаљ у урбаним насељима

средњовековне Угарске, ЗМСИ 37 (1988) 7-42

28. Душанка Динић -Кнежевић, Угарска и Дубровник у средњем веку,

Нови Сад 1986.

29. Тибор Живковић, О северним границама Србије у раном средњем

веку, ЗМСИ 63-64 (2001) 7-17

30. Тибор Живковић, Портрети српских владара (IX-XII век), Београд

2006.

31. Тибор Живкоћ, О северним границама Србије у средњем веку, ЗМСИ

67-68 (2001), 7-17

32. Тибор Живкоћ, Рама у титулатури угарских краљева, ЗРВИ 41

(2004), 153-164

33. Зборник Константина Јиречека, I, уредник Михаило Динић, Београд

1959.

34. Зборник Константина Јиречека, II, уредник Михаило Динић, Београд

1962.

35. Олга Зиројевић, Цариградски друм од Будима до Београда у XVI до

XVII, Нови Сад 1976.

36. Историја српског народа, I, уредник Сима Ћирковић, Београд 1981.

37. Историја српског народа, II, уредник Јованка Калић, Београд 1981.

38. Константин Јиречек, Историја Срба, I, Београд 1952.

39. Јованка Калић, Назив „Рашка“у старијој српској историји (IX-XII

века), ЗФФ књ. XV/1 (1979) 79-91

40. Јованка Калић, Подаци Абу Хамида о приликама у Угарској средином

XII века, ЗМСИ 4 (1971), 25-38

41. Јованка Калић, Подаци Алберта Ахенског о угарско-византијским

односима крајем XI века, ЗФФ књ. X/1 (1968) 183-191

42. Јованка Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 2012.

43. Јованка Калић, Српско-византијски сукоб 1166. Године, ЗФФ књ. XI/1

(1970) 193-204

44. Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку, Београд 1967.

45. Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља, редактор

Синиша Мишић, Београд 2010.

46. Љубомир Максмовић, Србија и правци византијских похода у XII веку,

Зборник радова Византолошког института, XXII, Београд, 1983.

47. Петар Марковић, Одношаји Србије и Угарске (1331-1355), Нови Сад

1905.

48. Радојчић Никола, Промена у српско-маџарским односима крајем XII

века, Глас САН CCXIV, Београд, 1954.

49. Реља, Новаковић Где се налазила Србија од VIII и XII, Београд 1981.

50. Реља Новаковић, Још нека размишљања о обиму Србије у IX и X веку,

ЗФФ књ. X/1 (1968) 141-181

51. Стојан Новаковић, Буркард и Бертрандон де-ла Брокијер о

Балканском полуострву XIV и XV века, Годишњица Николе Чупића,

14, Београд 1894, 1-66

52. Димитрије Оболенски, Византијски комонвелт, Београд 1991.

53. Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998.

54. Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, уредник Васа

Чубриловић, Београд 1983.

55. Душан Ј. Поповић, Срби у Војдовини I: Од најстаријег времена до

Карловачког мира 1699, Нови Сад 1990.

56. Миодраг Ал., Пурковић Авињонске папе и српске земље, Горњи

Милановац 2002.

57. Никола Радојчић, Промене у српско-маџарским односима крајем XII

века, Глас CCXVI САН, Одељење друштвених наука н. с. књ. 3, 1-17

58. Петар Рокаи, Золтан Ђере, Пал Тибор, Историја Мађара, Београд

2002.

59. Момчило Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд

1994.

60. Срем кроз векове: Слојеви култура Фрушке горе и Срема, уредник

Миодраг Матицки, Београд-Беочин 2007.

61. Сремска Митровица: у част двадесетпетогодишњице ослобођења

града 1944-1969, одговорни уредник Радомир Прица, Београд 1969.

62. Влада Станковић, Краљ Милутин (1281-1321), Београд 2012.

63. Станоје Станојевић, Краљ Драгутин, Београд 1936.

64. Борис Стојковски, Abu Hamid in Hungary, Истраживања 22 (2011) 107-

115

65. Ђура Хадрди, О протоку људи и путним правцима југоисточне

Европе средином XIII века; ЗМСИ 67-68 (2003), 37-50

66. Ђура Харди, Наследници Кијева: између царске круне и татарског

јарма, Нови Сад 2002.

Избор литературе је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.4 циљева истраживања

Циљ истраживања докторске тезе је научна дескрипција и дефинисање простора

јужне Угарске, односно српско-угарског пограничја или у савременог контексту

српског Подунавља у периоду XI-XVI века. На основу извора и литературе биће

приказан овај простор из угла страних путника и писаца као процес дугог трајања са

оригиналним и заједничким историографским карактеристикама. Резултати

истраживања биће критички сагледани и презентовани.

Циљеви истраживања су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.5 очекиваних резултата (хипотезе)

„Намера“ ове докторске дисертације је да на једном месту систематично и тематски

утемељено покаже како су извештачи старне провинијенције сагледавали простор

јужне Угарске и северне Србије у периоду од XI-XVI века. У погледу поимања

простора и његовог природног поднебља, убикације насеља и других географских

одредница, описа становништва и њиховог начина живота може се очекивати

доношење низа релевантних и оригиналних научних закључака поткрепљених с

изворима и са самим судом старије релевантне историографије. Наиме, у погледу

анализе реченог простора и његових карактеристика у светлу наративних извора

очекује се дефинисање појединачних и оригиналних на једној, и општих и типских на

другој страни, константи, у методолошко смислу концизно смештених у истоијско

време и простор у светлу процеса дугог трајања и могућих манифестација

дисконтинуитета. Коначно вредне податке које доносе страни путници и писци ће

помоћи да се у крајњем научном исходу створи свеобухватна слика политичких,

економских и културних дешавања на простору српског Подунавља у наведеном

периоду.

Очекивани резултати представљају значајан научни допринос?

ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.6 план рада

Прва фаза у изради докторске тезе представљаће сакупљање објављених извора и

научне грађе о јужној Угарској, односно северној Србији у периоду XI-XVI века.

Након ове фазе кандидат ће приступити сакупљању необјављених извора у

страним архивама и другим научним институцијама. Након успешно завршеној

хеуристичкој фази истраживања приступиће се спољашњој и унутрашњој критици

извора и ставова историографије. Коначно, наредна фаза рада односиће се на

писање синтезе и дефинисање свих посебности научних резултата до којих ће се

доћи у претходним фазама рада.

2014 – средина 2015-прикупљање извора и историографије

Почетак-средина 2015 –критичка анализа података добијених

Почетак 2016 – сређивање и уобличавање дисертације, корекције и допуне

Крај 2016 – одбрана докторске дисертације.

План рада је одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.7 метод и узорак истраживања

Хеуристичка фаза истраживања увешће у методолошком смисли истраживача у метод

спољашње и унутрашње критике извора, с нагласком на дипломатичку анализу текста и

компаративни метод истраживања.

Метод и узорак су одговарајући? ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

V.8 места, лабораторије и опреме за експериментални рад

У складу са темом докторске дисертације истраживање ће се одвијати како у земљи

тако и у иностранству. Поред научних институција које се налазе у Новом Саду и

Београду, биће неопходно посетити архиве и универзитете у околним земљама

(Будимпешта, Беч, Братислава итд.)

Услови за експериментали рад су одговарајући? ДА НЕ

ДЕЛИМИЧНО

V.9 методе статистичке обраде података и осталих релевантних података

Након прикупљања историјских извора и података које нам доноси домаћа и страна

историографија, приступиће се њиховој критичкој анализи. Упоредна анализа страних

извора и извора насталих на тлу Угарске и Србије употпуниће наше виђење овог

простора.

Предложене методе су одговарајући? ДА НЕ

ДЕЛИМИЧНО

VI ЗАКЉУЧАК

кандидат је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

ментор је подобан ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

тема је подобна ДА НЕ ДЕЛИМИЧНО

датум: Нови Сад, 15. новембар 2014.

__________________________

проф. Др Ненад Лемајић

председник комисије

_____________________

доц. др Ђура Харди

члан (ментор)

__________________________

доц др Снежана Божанић

Образложење (до 500 карактера):

На основу публикованих радова и постигнутог успеха на докторским студијама,

Комисија је констатовала да је докторанд МА Небојша Карталија подобан кандидат за

израду докторске дисертације из области Медијевистике. Научна дела и досадашњи

успрешни рад у својству ментора на докторским темама предложеног ментора др Ђуре

Хардија потврђује његову подобност за ментора презентоване теме и кандидата.

Коначно, Комисија је оценила да је тема докторске дисертације Дискурс јужне Угарске

у наративним изворима од XI до XVI века оригинална и валидна за истраживање те да

ће њена израда у свом крајњем исходу потенцијално имати релавантан научни резултат.

члан

______________________

Ванр. Проф. Др Ђорђе Бубало

члан

izvestaj kartalija.pdf

Documents