izborni sistemi kolokvijum

8/12/2019 Izborni sistemi kolokvijum

http://slidepdf.com/reader/full/izborni-sistemi-kolokvijum 1/18

1

Johnny B.Goode

IZBORI I IZBORNI SISTEMI

Odabiranje izbornog sistema za svaku demokratiju spada u red najvaznijih institucionalnih

odluka.

-Cesti su primeri da su izborni sistemi namerno izabrani iz dva razloga:

(1) zato sto polit.akteri nemaju dovoljno informacija i znanja o konsekvencama pojedinih

tipova izbornog sistema pa posezu za kopiranjem – “politickom transplatacijom”

(2) zato sto su polit.akteri “dobro informisani” i svoje znanje koriste za promociju onog

izbornog sistema koji ce uvecati njihove sanse u izbornoj utakmici

-Veliko je interesovanje teoreticara i prakticara politike za ucinke izbornih sistema.Teoreticari

nastoje da definisu modele, pravila i zakonitosti u odabiru izbornih obrazaca, interesa i vrednosti

na kojima se izborni modeli moraju zasnivati i koje moraju favorizovati kako bi odgovorili

ocekivanjima i potrebama drustva i teorijski konstruisanim modelima demokratije.Prakticari

tragaju za tehnikama primene ili konstituisanja izbornih sistema koji ce im omoguciti da osvoje

vlast.

-Pojam izbornog sistema ima sire i uze znacenje:

a)

prema uzem, izborni sistem je nacin na koji gradjani izrazavaju svoje opredeljenje zapojedine stranke i kandidate i postupak kojim se ti glasovi pretvaraju u mesta u

parlamentu (operativniji za proucavanje politickih posledica koje izborni sistemi

proizvode, za procene oko odabira tipa izbornog sistema i njegovu reformu)

b)

prema sirem, rasprostranjenim u zemljama sa kratkom izbornom tradicijom, izborni

sistem obuhvata sve sto se tice izbornog procesa – od izbornog prava pa do organizacije

izbora (koristan za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu i procesu)

– Elementi svakog izbornog sistema: aktivno i pasivno biracko pravo i evidencija biraca,

izborni organi, kandidati, izborne jedinice, izborne kampanje, glasacki listici i postupak

glasanja, metode pretvaranja glasova u mandate, finansiranje, zastita birackog prava

- Nema saglasnosti u nauci, o znacaju izbornih sistema za razvoj politickog i partijskog

sistema.Postoje dva dijametralno suprotna vidjenja ovog problema:

1. Jedno vidjenje koje samu sudbinu demokratije vezuje za povremeno odrzavanje izbora,

zaboravljajuci da se retko koje pojave mogu objasnjavati monokazualno.Maksimalisticka

pozicija nije dobra zato sto vuce u polit.inzenjering po kome se svi problemi razvoja

demokratije mogu resiti reformom izbornog sistema.



2

2. Drugo vidjenje , izbornim sistemima pridaje sporednu, zanemarljivu ulogu, zaboravljajuci na

obilje emprirjskih argumenata o tome kako se izborni rezultati odrazavaju na podelu vlasti u

parlamentu, formiranje vlade, partijski sistem itd.Dakle nije dobra ni minimalisticka pozicijakoja veci znacaj demokraticnosti politickog sistema pridaju resavanju problema razvijenosti i

socijalnih sukoba , polit.kulturi, partijskim konfliktima i sl. - sve sto moze potisnuti izborne

reforme u drugi plan

- Lajphart smatra izborni sistem osnovnim elementom predstavnicke demokratije.Sartori za

najznacajniji deo polit.sistema, koji nije samo najmanipulativnije sredstvo politike, nego utice i

na partijski sistem i spektar politickog predstavljanja

- Izborni sistem predstavlja skup principa i procedura kojima se individualni glasovi biraca

prevode u poslanicka mesta.Rec je o podsistemu polit.sistema kojim se biraju nosioci funkcija u

politickoj vlasti, i koji na odredjeni nacin resava sukob izmedju kljucnih politickih aktera u

jednom drustvu.

-Legitimnost izbornog sistema i izbora pociva na jasnom pravnom regulisanju i pravnom

garantovanju objektivnosti i nepristrasnosti izbornih institucija i izborne procedure

-Monteskje je izborne zakone - zakone koji ustanovljavaju pravo glasa – nazivao osnovnim

zakonima demokratije

-Prisutni su razni oblici izbornosti – i u nedemokratskim porecima – oblik plebiscitarnog

cezarizma, narocito u tzv. prezidencijalnim sistemima

-Postojanje regularnih pravila i procedura u izborima najvazniji je indikator izbornog sistema i

funkcija koje mu se daju u politickom sistemu

- Izborno pravo je sistem pravnih pravila kojima se utvrdjuju svi elementi izbornog sistema i/ili

izbornog sistema u sirem smislu.On je siri pojam od izbornog sistema i birackog prava.Izborni

sistem uredjuje se: 1)ustavom, 2)

zakonima i 3)podzakonskim aktima.

Ustavom se utvrdjuju demokratski principi, koji garantuju slobodne i neposredne, tajne i opste

izbore, tj. kroz korpus garancija o ljudskim i gradjanskim pravima , regulisu granice aktivnog i

pasivnog birackog prava.Broj poslanika, karakter mandata, postupak opoziva i sl. institutitakodje su cesto sastavni deo ustavne materije.Redje se srece situacija u kojoj se tip izbornog

sistema odredjuje ustavom.

Izborni zakoni uredjuju najveci deo izbornog sistema – evidenciju biraca, proces kandidovanja,

izborne jedinice, glasanje, utvrdjivanje rezultata i raspodelu mandata, zastitu birackog

prava.Razvojem izbornih sistema i jacanjem znacaja izbora u konstituisanju polit.institucija neki

od ovih elemenata uredjeni su i posebnim zakonima npr.: evidencija biraca, odredjeivanje

izbornih jedinica i sl.



3

Poseban korpus normativnih akata predstavljaju raznorazna uputstva, zakljucci, pravila,

instrukcije i sl. izbornih organa kojima se odredjuju rokovi, obrasci, tehnike, procedure i dr.

-Za dem.karakter odredjenog izbornog sistema tj. izbornog zakona, nije samo vazno sta on

sadrzi, nego i nacin na koji je on donet i kako se primenjuje – kako funkciionisu pojedini instituti

u praksi.Zato se cesto propisuje da izborni zakoni moraju biti usvojeni posebnom

kvalifikovanom vecinom* sto treba da pruzi veci legitimitet.

Samo postojanje jednake sanse - mogucnosti da manjina postabe vlast – cuva nacelo legalnosti.

-U analizi polit.posledica koje proizvode izborni sistemi, paznja je najcesce upucena na: izborne

jedinice, kandidovanje i transponovanje glasova u mandate (kao i na druge elemente ali su

ovi najvazniji).

Delovi izbornog sistema cine sistem iz razloga jake kauzalnosti i nemogucnosti analize pojedinih

elemenata nezavisno jednog od drugog.Navedeni elementi, njihova povezanost i uslovljenost

daju izborima “sistemski” karakter.

Da bi odredjeni izborni sistem bio prihvacen kao instrument konstituisanja predstavnickih tela ,

nije dovoljno samo da poseduje sve elemente, nego i da oni budu konstruisani na nacin na koji

polit.akteri u izbornoj utakmici smatraju za dem.okvir za postenu izbornu utakmicu.

Izbori su poseban tip politickog procesa, sto zbog normativnih pravila i procedura, a posebno

zbog veoma preciznog vremenskog odredjivanja trajanja pojedinih faza i postupaka – pocetka i

zavrsetka – detaljnog definisanja uloga svih subjekata (biraca, izbornih organa, stranaka i

kandidata, medija).

- Izborno upravljanje predstavlja niz aktivnosti koje kreiraju i cuvaju siroki institucionalni

okvir u kome se odvija glasanje i izborno takmicenje.Izborno upravljanje obuhvata tri nivoa:

Pravljenje pravila (stvaranje procedura izborne utakmice).Obuhvata projektovanje

institucija koje determinisu bazicni okvir dem.izbornog procesa.Istrazivaci izbora se

uglavnom koncentrisu na deo pravila kojim se regulise izborno takmicenje i raspodela

mesta u legislativi.Ostale aspekte cesto zapostavljaju

Primenu pravila (implementacija izbornih pravila radi organizovanja izborneutakmice).Podrazumeva koordinaciju zadataka personala razlicitih vrsta administracija na

razlicitim nivoima i organizovanje izvrsavanja kompleksa razlicitih aktivnosti radi

uspostavljanja institucionalnog okvira za glasanje i izborno takmicenje.Istrazivaci ovu

aktivnost predstavljaju kao idealizovanu birokratsku rutinu “izborne administracije” i

“izbornog menadzmenta”.Medjutim u tranzicionim drustvima i ND primena pravila je jos

daleko od projektovane idealne slike o birokratskoj rutini.Da bi kredibilitet ucesnika u

izbornom nadmetanju bio potpun, primena pravila podrazumeva primenu

“konfrotirajuceg”, “medjuzavisnog ali i kontradiktornog”, imperativa – a)administrativnu



4

efikasnost , b) politicku neutralnost i c)

javnu odgovornost .Administrativna efikasnost je

ugrozena zbog siroke skale zadataka koji se moraju obaviti u preciznim terminima,

mobilizacije citave punoletne populacije, involiviranosti kompleksne logistickeaktivnosti..U federalnim sistemima se to multiplikuje slozenom drzavnom strukturom, a u

tranzicionim demokratijama neizgradjenom lokalnom samoupravom i neistreniranom

administracijom (polit.neutralnost je kod tranzicionih drzava pod stalnom

kritikom).Odgovornost u izbornom upravljanju definisana je granicama ponasanja u

izbornoj utakmici i primeni pravila za sve aktere i jasnim sankcijama (problem

predstavlja to sto pravila nikada nisu toliko precizna, jasna, nedvosmislena i kompletna

da pokriju sve situacije i dosegnu birokratski ideal.To zahteva odredjenu dozu diskrecije,

a njeno primenjivanje moze ugroziti administrativnu efikasnost i politicku

neutralnost.Prepreke tome su javnost i prinuda

Resavanje sporova o pravilima (resavanje sporova koji nastaju u izbornojutakmici).Garantovanje nepristrasnog, mirnog i efikasnog ispravljanja gresaka, resavanja

konflikata, ponistavanja izbornih manipulacija.Bez ovog nivoa nema izbornog sistema ni

izbornog upravljanja

Biracko pravo i evidencija biraca

Ono je jedno od osnovnih polit.prava koja se u savremenim dem.drzavama utvrdjuju i garantuju

ustavima, kao pravo drzavljana da biraju svoje predstavnike (aktivno biracko pravo), i pravo dabudu birani u predstavnicka tela i na druge javne funkcije ( pasivno biracko pravo).Zajedno sa

slobodom govora, okupljanja, udruzivanja i informisanja, ono predstavlja aksiom

demokratije.Danas, samo tri ustava ne utvrdjuju biracko pravo..

-Evolucija birackog prava odvijala se u pet faza:

1) Predrevolucionarna faza , uslov polit.drzavljanstva bilo je clanstvo u nekom stalezu.

2)

Faza cenzusnog rezima, biracko pravo bilo je ogranicavano razlicitim cenzusima –

pravnim i mateirijalnim preprekama

3) Faza koja je obelezena ekspanzijom birackog prava muskaraca u okviru pluralnog i

kurijskog birackog prava

4) Konstituise se opste biracko pravo muskaraca

5) Biracko pravo, obuhvatanjem zena i snizavanjem starosnog cenzusa, postaje zakonska

kategorija

Evolucija birackog prava po ovim Rokanovim idealno tipskim modelima, nije se odvijala

podjednako u svim drzavama.



6

protivnika drzave blagostanja, u integrativne konzervativce i defanzivne konzervativce, u trzisne

liberalne individualce i liberalne levicare itd.

- Uzdrzavanje od glasanja u izbornim sistemima koji predvidjaju obaveznost glasanja

sankcionise se novacnim kaznama, privremenom suspenzijom aktivnog ili pasivnog birackog

prava, zabranom pristupa odredjenim javnim sluzbama, overavanjem pasosa, vozacih isprava, pa

i zatvorskim kaznama.U J.Americi je obavezno glasanje.

Da bi birac mogao da koristi aktivno biracko pravo, on mora biti registrovan, tj. mora biti

ucvrscen u evidenciju biraca. Evidencija biraca – biracki spiskovi – predstavlja dokument, javnu

ispravu, koja sadrzi imena svih drzavljana sa birackim pravom.Evidencija biraca nije samo

tehnicka kategorija, ngo i pravna osnova za koriscenje birackog prava.Evidencija biraca moze

biti stalna ili periodicna, opsta iliz asebna, dobrovoljna ili prisilna itd.Evidencija biraca obicno

sledi administrativnu podelu drzave i najcesce taj posao obavlja lokalna samouprava, cak i kada

su ti poslovi formalno povereni drzavnim organima – ministarstvu pravde, unutrasnjih poslova i

sl.U poslednje vreme sve cesce se taj posao poverava posebnoj izbornoj administraciji.Biracki

spiskovi, formiraju se uglavnom na osnovu popisa stanovnistva i sadrze ime i prezime, pol,

adresu prebivalista gradjanina.Danas, biracki izbori su opsti – vaze za sve izborne cikluse i

referendume – i formiraju se sve cesce u elektronskoj formi.Evidencija biraca uredjuje se

posebnim zakonima , kojima se propisuje obaveza nadleznih organa o upisu i brisanju iz

birackog spiska, vreme azuriranja birackih spiskova, postupak uvida biraca u biracki spisak i

izmene podataka u birackom spisku i izmene podataka u birackom spisku, zakljucivanje

birackog spiska, dostavljanje izbornim organima i zastita prava gradjana pred organom koji vodibiracki spisak i sudovima u slucaju da birac nije zadovoljan odlukama organa koji formira

evidenciju biraca.

-Standardi o ovom elementu izbornog sistema podrazumevaju da evidenciju biraca vode drzavni

organi koji imaju najveci kredibilitet; da izborna administracija mora biti politicki neutralna,

imati odgovarajucu logistiku, i biti organizovan po nacelu decentralizacije.

IZBORNI ORGANI

Izborni organi su stalna ili povremena tela koja se formiraju iskljucivo za organizaciju,

sprovodjenje i kontrolu izbornog procesa.Rec je o trajnom ili ad hoc delu izborne administracije,koji je po pravilu visestepeni i hijerarhijski organizovan.Njihov zadatak je da obezbede

postovanje i primenu ustavnih i zakonskih normi za sprovodjenje izbora, pocev od evidencije

biraca, kandidovanja, formiranja birackih mesta, rada birackih odbora, organizovanja glasanja,

utvrdjivanje rezlutata i raspodele mandata, kontrole izbornog procesa, informisanja javnosti, do

edkuacije gradjana o nacinu glasanja, izbornom postupku, i dr.

-Postoje tri modela formiranja izbornih organa:



7

a

Prvi model podrazumeva da poslove izborne administracije obavlja izvrsna vlast, pri

cemu veliku ulogu imaju organi lokalne samouptave i drzavna uprava

b

Drugi model izborne administracije podrazumeva formiranje stalnih izbornih tela koja supotpuno nezavisna od izvrsne vlasti i podlozna pravosudnom nadzoru.Ovaj model pociva

na striktnom postovanju principa polit.nepristrasnosti, tj. na stvaranju ambijenta u kome

egzekutiva, zbog svoje pozicije , ne treba da se mesa niti da ima privilegovan status u

izbornom procesu

c Treci model podrazumeva ad hoc formirana izborna tela koja traju samo jedan izborni

ciklus ili sprovode izbore za odredjeni predstavnicki organ.Prva dva modela

karakteristicni su za stabilne demokratije, a treci je tipican za rezime sa nestabilnim

politickim prilikama

Izborna administracija u demokratskim izbornim sistemima pociva na principima politicke

neutralnosti, nepristrasnosti i odgovornosti.Njen zadatak je da institucionalizacijom izbornog

procesa spreci manipulacije, zlopotrebe rezultata glasanja, osporavanje njihove legitimnosti,

posebno nasilno ometanje izbornog postupka i pritiske na birace iz bilo kojih pobuda.Dakle u

pitanju su institucije koje moraju imati izrazito nadstranacki karakter.

Najcesce , izborni organi se formiraju od pojedinaca iz najvisih pravosudnih instanci , a u njihov

sastav se ukljucuju i predstavnici polit.stranaka koji ispunjavaju odredjene uslove (najcesce su to

broj podnetih izbornih lista, broj nominovanih kandidata, zastupljenost u parlamentu.Postoje dva

modela formiranja izbornih organa sa stanovista ucesca predstavnika stranaka i nosilaca

pravosudnih funkcija: Prvi model bazira se na konstituisanju izbornih organa – posebno

centralnog izbornog organa i izbornih organa na nivou izbornih jedinica - iskljucivo od nosilaca

najvisih pravosudnih funkcija (sudija ustavnih, vrhovnih, apelacionih, osnovnih itd. sudova).U

ovom modelu se cak i u najnizem izbornom organu - birackom odboru – insistira da clanovi ili

bar njegov predsednik i sekretar budu dipl.pravnici; Drugi model je suprotan prvom, po njemu

se izborni organi formiraju od predstavnika podnosilaca izbornih lista, najcesce stranaka i

njihovih koalicija.

U odnosu na ova dva resenja postoji citav niz (obostrano) kombinovanih modela, koji

podrazumveaju ucesce predstavnika pravosudne instance, polit.stranaka, ali i predstavnika

izvrsne vlasti.Da bi se pojacao njihov legitimitet i autoritet, centralna izborna tela najcesce

biraju ili imenuju parlamenti, zatim, egzekutiva (vlada ili sef drzave), a redje ih konstituisu na

osnovu zakonskih resenja koja propisuju koje institucije odredjuju svoje predstavnike za sastav

izbornih organa.

Centralni izborni organ – centralne ili drzavne izborne komisije, komiteti, odbori, kako se

najcesce nazivaju, obicno imenuju nizestepene izborne organe u izbornim jedinicama, a ovi

izborne organe koji rukovode glasanjem – biracke odbore.



8

-Izborna komisija Kanade (1920.), Izborna komisija Indije (1950.), Australijska izborna komisija

(1984.)

Izborna administracija danas spada u najaktuelnije elemente izbornog sistema, zbog:

izrazite ekspanzije izborne participacije (polit.proces koji zahteva najvecu mobilizaciju, a

ona se ne moze izvrsiti bez doboro uredjene administracije)

rast socijalne mobilnosti sam po sebi zahteva organizovanu izbornu administraciju

modernizacija zahteva kompijuterizaciju, sto olaksava i siri funkcije izborne

administracije, ali ujedno moze biti i novi oblik preraspodele moci medju polit.elitama

sve su izrazeniji procesi na uspostavljanju standarda u medjunarodnim ramerama, a

izborna administracija je najpogodnija za takve vrste standardizacije

Danas je prisutan trend unifikacije rada – Kodeks eticke i profesionalne administracije izbora -1997. sacinio ga je Medj.institut za demokratiju i izbornu asistenciju iz Stokholma.Njime se

propisuju opsteprihvaceni standardi formiranja izbornih organa, principi na kojima se to cini,

delokrug rada, nacin odlucivanja (na svaki milion glasac treba da bude angazovano oko 10.000

cinovnika da bi se kvalitetno odradili tehnicki aspekti izbornog procesa)

IZBORNE JEDINICE

Izborne jedinice predstavljaju teriotrijalni okvir u kome biraci biraju kandidate ili liste

kandidata i u kome se raspodeljeuju mandati.

Dve vrste izbornih jedinica:

(1)Jednomandatne ili uninominalne.U njima se bira samo jedan predstavnik; broj

jednomandatnih izbornih jedinica jednak je broju mesta u predstavnickom telu za koje se

sprovode izbori.Karakteristican je za vecinske izborne sisteme

(2)Visemandatne ili plurinominalne.Bira se vise predstavnika (najmanje dva).Karakteristican je

za proporcionalni izborni sistem.Velicina je najvaznije obelezje visemandatne izborne jedinice –

ona se ne odredjuje povrsinom teritorije, brojem stanovnika ili biraca, nego brojem mandata koji

se u njoj raspodeljuju

Postoje razlicite klasifikacije velicine izbornih jedinica.Nolen i Sartori visemandatne izborne

jedinice klasifikuju na male (2-5 mandata), srednje (6-10 mandata) i velike (10 i vise mandata);

Daglas Re visemandatne izborne jedinice klasifikuje u cetri tipa: 2-6, 6-10, 10-20 i 100-150

mandata.Velicina visemandatnih izbornih jedinica direktno utice na stepen proporcionalnosti i

reprezentativnosti izbora.

Istrazivaci koji su ispitivali korelaciju velicine izborne jedinice i proporcionalnosti, utvrdili su da

mala izborna jedinica znaci vecu disproporciju glasova i mandata: sto je veci broj mesta u

izbornoj jedinici, to je egzaktnija proporcionalnost koja moze biti postignuta; sto je manja



9

izborna jedinica (manji broj clanova koji se bira) radikalnije ce biti odstupanje od

proporcionalnosti.Matematicka formula: prosecno odstupanje izmedju ucesca glasova i

poslanickih mesta koje dobijaju stranke varira u obrnutoj srazmeri prema velicini distrikta –ukoliko se velicine povecavaju, prosecna odstupanja se smanjuju.Nolen je to ilustrovao i

povezao sa velicinom izbornog praga, procentualnim brojem glasova koji mora osvojiti

odredjena kandidatska lista da bi ucestvovala u raspodeli mandata.Da bi u izbornoj jedinici sa tri

mandata ucestvovala u raspodeli mandata , izborna lista mora da osvoji vise od 18 %

glasova.Nasuprot tome, u izbornim jedinicama s devet mandata, partije s manje od 9 %

osvojenih glasova mogu ucestvovati u raspodeli mandata.Dakle sto je veci broj mandata u

izbornoj jedinici, veca je proporcionalnost i manja distorzija koja se javlja prilikom

transponovanja glasova u mandate.

Istrazivaci koji su se bavili uticajem izborne jedinicena na stranacki sistem utvrdili su pravilnostda jednomandatne izborne jedinice pokazuju tendenciju ka dvostranackom sistemu 2,3 efektivne

partije u parlamentu, a visemandatni okruzi pokazuju tendenciju ka visestranackim izbornim

sistemima u kojima je broj efektivnih stranaka od 2-4.

-Formiranje izbornih jedinica najcesce se odvija na dva nacina:

1. Da izborne jedinice slede granice postojecih administrativno-upravnih celina u drzavi

(opstine, gradovi, cetvrti, okruzi, regioni, provincije, vojvodstva itd.)

2.

Drugi model ne uvazava ove podele ili one ne predstavljaju primarni kriterijum.Ovde je

gl.kriterijum formiranja izborne jedinice jeste broj biraca ili broj stanovnika.Ovaj model

insistira da izborna jedinica obezbedi jednaku vrednost glasova svih biraca, a to znaci da

jedan predstavnika mora da se bira na priblizno jednak broj biraca.To se postize

primenom tzv.biracke kvote kse izracunava tako sto se ukupan broj biraca ili stanovnika

deli brojem mandata

Formiranje izborne jedinice predstavlja vrlo komplikovanu operaciju koja mora da uvazi

geografske, istorijske, etnicke, kulturoloske i mnoge druge elemente.Broj ovih elemenata se

povecava, sto je drzavna struktura slozenija.Broj elemenata koji se mora uzeti u obzir prilikom

konstituisanja izbornij jedinica iztovremeno je broj mogucnosti za manipulaciju.

Kritika formiranja izbornih jedinica ima dva ishodista: jedno, u manipulaciji u korist jednestranke ili kandidata, i drugo, u zanemarivanju nuznih reformi izbornih jedinica , s obzirom na

ceste promene u broju stanovnika.

U razvijenim demokratijama (anglosaksonsko i romansko izborno pravo) konstituisanje izbornih

jedinica uredjuje se posebnim pravnim aktima, i njime se bave posebna tela.Utvrdjivanje

izbornih jedinica najcesce se utvrdjuje posebnim zakonima kojima se regulisu kriterijumi

formiranja izbornih jedinica, rokovi u kojima se mogu menjati izborne jedinice pre raspisivanja

izbora, moguca odstupanja u velicini izborne jedinice, nacin odlucivanja, tj. vecina koja je

potrebna da bi se takav akt usvojio.Nisu retka resenja po kojima su centralna izborna tela



10

zaduzena za formiranje granica izbornih jedinica ili bar davanja predloga predstvanickim telima

o tome kakav zakon po ovom pitanju treba doneti (Ujedinjeno Kraljevstvo – Boundary

commision osnovana 1917. i zaduzena za stalni nadzor postupka podele izbornih jedinica).Izborne jednice menjale su se svakih 15 godina (UK), svakih 7 (Australija), 5

(N.Zeland), svakih 20 (Indija,Francuska)

Sve ovo nije dovoljna garancija da se izborne jedinice ne iskroje politicki

pristrasno.Gerrymandering predstavlja iscrtavanje granica izbornih jedinica, po kriterijumu

polit. i stranacke pripadnosti i interesa, kako bi se neutralisao glasacki potencijal polit.rivala i

koncentrisalo vlastito biracko telo (guverner Masacusetsa Gerry koji je favorizujuci svoju

stranku iskrojio izborni distrikt u obliku salamandera. Malapportionment je drugi oblik

manipulacije, i ispoljava se u disproporciji izmedju procentnog udela biraca ili stanovnika nekog

podrucja u ukupnom stanovnistvu ili birackom telu odredjene drzave i procentnog udela tog podrucja u broju mesta u predstavnickom telu.U jednomandatnim izbornim jedinicama ovaj

oblik manipulacije iskazuje se tako sto vrlo razlicit broj biraca bora jednog predstavnika.U

visemandatnim izbornim jedninicama on se iskazuje u razlikama u odnosu izmedju broja biraca i

broja predstavnika (postizanje natpredstavljenosti odredjenih podrucja

KANDIDOVANJE

Kandidovanje predstavlja proces kojim polit.stranke biraju kandidate koji ce ucestvocati na

opstim izborima za predstavnicke organe i dr. javne funkcije , ali i proces u kome tako izabrani

kandidati podlezu verifikaciji – registraciji od strane izbornih tela.

Kandidovanje ima dva aspekta:

Selekcija kandidata koji obavljaju polit.stranke i to je “ekstralegalan proces”.Postupak

selekcije kandidata u strankama i postupak kandidovanja pred zvanicnim izbornim

organima ne podlezu identicnim uslovima.U stranackim predizborima kandidatima se

uglavnom vrednuje duzina stranackog staza, starost, pol, obrazovanost, zanimanje,

stranacka aktivnost, staz u parlamentu, ugled u izbornoj jedinici.Stranke same uredjuju

pravila selekcije svojih kandidata po ovim kriterijumima.U savremenim izbornim

sistemima ceste su odredbe u izbornim zakonima koje obavezuju stranke da selekciju

kandidata obavljaju tajnim glasanjem i da sve odluke, kao i statutarna dokumenta naosnovu kojih su te odluke donete, moraju dostaviti izbornim telima koja vrse registraciju

kandidata.

Postupak nominacije kao “legalnog procesa”.Nominacija kandidata pred izbornim telima

ne obuhvata samo kandidate stranaka i stranackih koalicija, nego i pojedince tzv.

nezavisne kandidate, kao i kandidate raznih udruzenja, pokreta i sl. koji ne podlezu

procesu selekcije kao kandidati u politickim strankama.Da bi neko bio nominovan za

kandidata od strane bilo kog izbornog organa on mora ispuniti odgovarajuce uslove koji

se propisuju izbornim zakonima.Uglavnom su to uslovi identicni sa onim za sticanje



11

aktivnog birackog prava – drzavljanstvo, odredjena starost, poslovna sposobnost i

prebivaliste.

Pored navedenih uslova, da bi kandidatura bila prihvacena, odnosno, da bi kandidat ili

kandidatska lista bili registrovani i potvrdjeni od strane nadleznog izbornog organa, moraju se

ispuniti i neki drugi uslovi. Najcesce, to je odgovarajuci broj potpisa gradjana u izbornoj jedinici,

koji na takav nacin podrzavaju kandidata. Osim ovog oblika podrske kandidaturi postoji jos

izborna kaucija – zakonski odredjena suma novca koja se mora uplatiti na poseban racun

odgovarajuceg drzavnog organa da bi kandidatura bila validna. Veoma su retki primeri u kojima

se ova dva uslova primenjuju kumulativno, a cesci su izborni sistemi koji ove kriterijumekandidovanja primenjuju alternativno. Osim toga, kao uslov kandidovanja trazi se da svaki

kandidat dâ izjavu da svojevoljno prihvata kandidaturu; da nema prepreka za kandidovanje; da

ce napustiti funkciju koja je nespojiva sa funkcijom poslanika, itd

Kandidovanje i liste putem kojih se vrsi izbor dva su bitna i povezana elementa izbornogsistema.Postoje dva oblika kandidovanja: pojedinacno (odgovara vecinskom izbornom sistemu)i kandidovanje po listama (karakteristicno za proporcionalne izborne sisteme, mada se moze

sresti u vecinskim izbornim sistemima sa visemandatnim izbornim jedinicama).

Razlikujemo dva oblika liste:(1) otvorenu(omogucava biracima da prilikom glasanja izrazavaju razlicite kandidatske i

stranacke preferencije, tako sto mogu da glasaju za kandidate sa razlicitih stranackih lista – oni

stvaraju vlastitu izbornu listu, opredeljujuci se za kandidate sa razlicitih stranackih lista; ovakav

oblik lista vezan je uz glasanje u kojem svaki glasac ima vise glasova i uz glasanje putem

panasiranja (Luksemburg, Svajcarska));

(2) zatvorenu:

a)

Blokirana lista – podrazumeva da birac moze glasati samo za listu u celini; pogodna jeromogucava stranackim liderima da selekcijom kandidata i njihovim redosledom na listi,

prakticno, balansiraju sastav posl.klubova svojih stranaka, uz kombinaciju razlicitih

obelezja (starosti, zanimanja, obrazovanja, regionalne zastupljenosti, manjinske

predstavljenosti itd.); kontinentalno – zatvorena

b) Neblokirana lista – dopusta biracu da glasa za razlicite kandidate u okviru stranacke listeza koju se opredelio; one imaju prednost u odnosu na blokirane jer omogucuju slobodu

biracima da kombinacijom sa metodom glasanja izrazavaju preferenciju prema

kandidatima i na taj nacin donesu konacnu odluku o predstavnicima u parlamentu; oni

nisu blokirani redosledom kandidata (anglosaksonski – slobodne; kontinentalno – slabovezana)

Izborno zakonodavstvo utvrdjuje rokove u kojima se liste podnose nadleznom orgaun,; rokove ukojima se mogu otkloniti eventualni nedotaci; rokove u kojima se liste verifikuju (registruju ili

odbacuju), kao i postupak zastite ukoliko podnosilac izborne liste smatra da mu je povredjeno

izborno pravo.

-Ordinarno i kategorijalno glasanje je najrasprostranjenija klasifikacija razlicitih vrsta

glasanja. Kategorijalno, podrazumeva da birac ima samo jedan glas i da ga daje jednom

kandidatu ili izbornoj listi i javlja se u obliku jednostavnog pojedinacnog glasanja (klasicni

jednokruzni i dvokruzni vecinski izborni sistem, kao i proporcionalni izborni sistem sazatvorenim listama).U ordinarnom, birac raspolaze sa vise glasova, i zavisno od oblika glasanja,

moze ga upotrebiti na razlicite nacine (otvorene i zatvorene neblokirane liste, kao i



12

proporcionalni izborni sistem, pojedinacnog prenosivog glasa, posebni oblici vecinskog izbornog

sistema, kao sto je alternativno glasanje i neki oblici vecinskog sa sistemom lista)i.U okviruordinarnog glasanja razlikujemo: sistem glasanja sa dva glasa (podrazumeva da svaki birac ima

dva glasa – jedan za kandidata u jednomandatnoj izbornoj jedinici (personalni glas), a drugi zaneku izbornu listu u visemandatnom izbornom okrugu (glas za listu); ovaj nacin glasanja

karakteristican je za kombinovane izborne sisteme) i sistem glasanja sa vise glasova

( aograniceno – birac raspolaze sa manje glasova od broja kandidata koji se bira; bneograniceno

glasanje – birac ima onoliko glasova, koliko se i kandidata bira), a prema nacinu upotrebe –

kumulativno (birac sve glasove ili vise njih moze dati jednom kandidatu na listi) , panasiranje (

birac glasove moze podeliti kandidatima na razlicitim izbornim listama) i preferencijalno

glasanje (glasove moze podeliti razlicitim , pojedinacnim kandidatima ili razlicitim kandidatima

na izbornim listama).

IZBORNE KAMPANJEIzborne kampanje su planirane i organizovane polit.aktivnosti kojima izborni akteri nastoje da

pridobiju sto vecu podrsku biraca i tako osvoje vlast.Ona predstavlja komunikacioni proces ukojem kandidati i stranke upucuju poruku biracima kako bi pridobili njihov glas.

- Dve gl.faze:

(1) PRIPREMA – podrazumeva planiranje, angazovanje strucnjaka razlicitog profila , agencije,

osmisljavanje sredstva slanja poruka biracima.Ova faza traje od zavrsetka jednog izbornogciklusa pa donovih izbora

(2) SPROVODJENJE - izborni akteri nastoje da ostvare planirane ciljeve – mobilizacija biraca

da ucestvuju u glasanju, predstavljanje kandidata, predstavljanje kandidata, stranaka i njihovih

polit.programa i prikupljanje sreadstava i mobilisanje aktivista za kampanju

-STRATEGIJA KAMPANJE obuhvata pet elemenata:1.) Teme kampanje – poruke koje se upucuju biracima

2.) Birace koje treba pridobiti za svoj program i ciljeve

3.) Sredstva kampanje kojim se prenose poruke potencijalnim glasacima 4.)

Idealne termine za slanje poruka

5.) Kadrovske, finansijske, temporalne resurse i potencijale

Izborno pravo u dem.drzavama danas veoma precizno utvrdjuje: trajanje izborne kampanje(posebno u elektron.medijima), vrste izborne propagande, propisuje limite u koriscenju vremena

u el.medijima i prostora u stampanim medijima, limitira finansijska sredstva koja se za te svrhe

mogu upotrebiti, definise objavljivanje u medijima rezultata javnomnjenjskih istrazivanja o

rejtingu itd.

-Dva pristupa u izbornom zakonodavstvu kada su u pitanju izborne kampanje:• Prvi pristup se zasniva na otvornom pristupu medijima, bez ikakvog ogranicenja;

karakteristicanje za izborne sisteme pre znacajnog razvoja el.medija i retko se praktikuje

• Drugi model podrazumeva jednak pristup medijima svim podnosiocima izbornih lista.Uokviru ovog modela postoji nekoliko tipova:

(a) ravnopravan tretman obezbedjuje se svim akterima u javnim medijima(b) zastupljenost podnosilaca izbornih lista u medijima odvija se na osnovu njihove

parlamentarne predstavljanosti, broja podnetih kandidata, izbornih lista i sl.

*Ovaj model pravi razliku i u pogledu izborne kampanje na privatnim medijima:



13

Koji zabranjuje izborne kampanje na privatnim medijima – rigidan (retko se

primenjuje) Podrazumeva predstavljanje kandidata i stranaka na privatnim medijima na istim

principima kao sto je to definisano za javne medije, ali uz finansijsku nadoknadu

- Sa stanovista finansiranja postoje dva modela:

Prvi se ogleda u resenjima po kojima se svim podnosiocima izbornih lista obezbedjuju

besplatni termini u javnim medijima, dodeljuju drzavne subvencije (u jednakim iznosima,

proporcionalno broju kandidata i sl.).Ovaj model obavezno podrazumeva i limitiranje

sredstava koja podnosioci izbornih lista i kandidatura mogu potrositi u izbornoj kampanji

Drugi model pociva na odsustvu bilo kakvih limita finansijske prirode kada su u pitanju

izborne kampanje.Sve vise se potiskuje u razvijenim dem.drustvima

IZBORNI DAN – GLASANJE

U vecini drzava izborni dan je nedelja ili zakonski praznik.Dan glasanja utvrdjuje se zakonom, a

konkretan datum odredjuje odlukom organa koji je nadlezan za raspisivanje izbora.U pojedinim

drzavama glasanje traje i po nekoliko dana (Indija 5, Finska – Italija – Norveska, Svajcarska,

Ceska, Slovacka 2).

Izborni zakoni precizno regulisu izborni dan kao i: formiranje i uredjivanje biracikh mesta;

konstituisanje birackih odbora; stampnje i distriuciju glasackih listica i ostalog izbornog

materijala; obezbedjivajne tajnosti glasanja; posmatranje i kontrolu procesa glasanja

Biracko mesto je zakonom utvrdjen prostor u kome se obavlja glasanje tokom izbornog

dana.Formiraju se za onoliki broj biraca koji omogucava da svi u razumnom vremenskom

razdoblju obave glasanje; da ne budu destimulisani udaljenoscu.Biracko mesto se odredjuje u

prostorijama javnih institucija, drzavnih organa; sve cesca izborna zakonodavstva regulisu

prostor u okolini birackog mesta (npr. krug od 50, 100 ili vise metara u kome se izricito

zabranjuje izbormna propaganda)

Biracki odbori rukovode glasanjem.To su izborni organi koji se gotovo u svim izbornim

sistemima formiraju od pojedinaca koji imaju biracko pravo i prebivaliste na tom birackom

mestu, iskustvo u sprovodjenju izbora, uz ucesce podnosilaca polit.lista, nezavisnih, domacih istranih posmatraca.Biracki odbor preuzima glasacki materijal – izvode iz birackih spiskova,

odgovarajuci broj glasackih listica, glasacke kutije, odgovarajuce paravane, adekvatne obrasce u

koje unosi rezultate glasanja na birackom mestu.Zakonima se propisuju radnje koje prethode

otvaranju birackih mesta i pocetku glasanja.Sadrzaj, oblik i dimenzije gl.listica itd.uredjuju se

izbornim zakonima, li neretko i podzkonskim aktima, aktima izbornih organa (odluke, uputstva,

pravilnici i sl.).U pojedinim izbornim sistemima insistira se na stampanju glasackih listica pod

pojedinim uslovima (odredjena stamparija, u org.izborne komisije itd.).Nasuprot tome, ponegde

je stampanje gl. listica placeno od strane politickih stranaka.



14

U pojedinim izbornim sistemima glasanje se obavlja masinskim putem (perforacijom gl.listica,

bilo elektronski, ukucavanjem odredjenih simbola).Najavljuje se mogucnost glasanja putem

interneta (Estonija 2004.)

-tzv.prethodno glasanje – za one birace koji na dan izbora nisu u mestu prebivalista omoguceno

je ostvarenje birackog prava pred posebnim birackim odborom (glasanje putem pisma

omoguceno je za one kojiimaju stalno prebivaliste u drugoj drzavi, bolesne, nemocne, posade

brodova, zatvorenike, vojnike, diplomate i sl.)

- Glasanje tzv.dijaspore; neke drzave omogucuju takvim biracima da glasaju u

dipl.predstavnistvima ili putem pisma; neke izricito zabranjuju glasanje van drzavne teritorije;

negde se to pravo uslovljava neposedovanjem dvojnog drzavljanstva; poznati su i izborni

sistemi koji omogucavaju i glasanje i predstavljanje dijaspore preko simbolicnog broja

predstavnika (Portugalija 2%, Angola 1,3%, Tajland 3,6%, u Hrvatskoj je u jednom periodu -

’95. cak 10%)

Po zavrsetku glasanja biracki odbori utvrdjuju rezultat i o tome sacinjavaju zapisnik.Nakon

zatvaranja biralista, prvo se pecate ili unistavaju svi neupotrebljeni glasacki listici.Prebrojavanje

glasova, u zavisnosti od vrste glasackih listica i tipa izbornog sistema, donekle se razlikuje.Ali

sve procedure propisuju da se u1)

zapisnik unose broj upisanih biraca na birackom spisku po

birackom spisku, 2)broj biraca koji su glasali po birackom spisku, 3)broj glasackih listica

(vazecih – nevazecih), 4) broj glasova koji je dobio svaki kandidat tj. lista na birackom mestu

Rok obavljanja duznosti birackog odboraprecizno je utvrdjen zakonom (u rasponu od 4-12h pozatvranju biralista)

Pored stalnih birackih mesta , postoje i ona koja se nalaze van mesta prebivalista: u bolnicama,

sanatorijumima, vojnim jedinicama, kazneno-popravnim ustanovama, brodovima.Na ovim

birackim mestima se nastoji obaviti glasanje ranije; propisuje se do kada glasacki materijal mora

stici do izborne komisije

Izborno pravo tretira biracko mesto kao neku vrstu ekstrateritorijalnog podrucja na kome

vrhovnu vlast predstavlja biracki odbor.

U proces posmatranja izbora ukljucuju se i medj.org. – OUN, Savet Evrope, Evropski Parlament,

OEBS itd. kao i nevladine specijalizovane org. koje se bave problematikom izbora –

Medj.institut za dem. i pomoc u izborima iz Stokholma, Medj. rep. institut, Nac.dem.institut,

Medj.fond.za izborne sisteme iz Vasingtona

-Dal - poliarhija se karakterise visokim nivoom javnog takmicenja i participacije – “slobodni i

fer” izbori su jedna od institucija poliarhije.Slobodni i fer izbori predstavljaju kulminaciju

poliarhijskog polit.sistema, a ne instituciju kojom takav poredak pocinje



15

“Slobodni i fer” izbori, ustaljuje se nakon izvestaja OUN o referendumu o nez. u Togolendu

(1956.)

Preduslov slobode (izbori) izuzetno je vazna za preduslov druge dimenzije “fer”izbora.Fer

dimenzija podrazumeva razlicite aspekte nepristrasnosti u izbornom procesu

UTVRDJIVANJE REZULTATA – raspodela mandata

Tehnicka operacija kojom se obracunavanjem glasova utvrdjuje pobednik, porazeni, ko ucestvuje

u formiranju parlamentarne vecine, ko poseduje koalicioni kapacitet, ko formira vladu.

Najpre se utvrdjuje rezultat izbora na birackim mestima, potom se posle utvrdjivanja validnosti,

oni sabiraju na nivou izborne jedinice i, najzad, na nacionalnom planu.Ovaj postupak obavljaju

oni izborni organi koji koji imaju ovlascenje da narede ponovno prebrojavanje (da poniste

glasanje na pojedinim birackim mestima), cak i u celini ukoliko su oni odrzani protivno

utvrdjenim procedurama.

Utvrdjivanje rezultata je prva faza u raspodeli mandata;utvrdjuje se koliko glasova su dobili

kandidati (tj.izborne liste), i koliko je izborni prag, kako bi iz raspodele mandata elminisale

izborne liste koje nisu osvojile broj glasova veci od utvrdjenog izbornog praga.Dve su formule

raspodele mandata – vecinska i proporcionalna

-VECINSKA formula raspodele mandata se javlja u dva oblika: relativne i apsolutne vecine, tj.,

kao:

• jednokruzni(pobednik onaj ko osvoji najveci broj glasova biraca; podrazumevaju se

jednomandatne izborne jediniceu kojima se takmice pojedinacni kandidati, a svaki birac ima

jedan glas) i

• dvokruzni izborni sistemi – dva tipa:

(1) u kojima se u oba kruga glasanja za pobedu i osvajanje mandata zahteva relativna

vecina glasaca.Prvi krug se razlikuje od drugog po tome sto je potrebno ispuniti

razlicite uslove (osim vecine glasova pobednik mora osvojiti minimalan broj

glasova biraca ili mora ucestvovati zakonski propisan minimalan broj biraca)

(2)

podrazumeva da je za pobedu u prvom krugu potrebna apsolutna , a u drugom

samo relativna vecina; validnost rezultata izbora moze ali i ne mora biti

uslovljena brojem biraca.Ovaj tip je specifican po tome sto podrazumevaju

razlicite varijante kandidata koji mogu ucestvocati u drugom krugu (u nekim

ucestvuju samo 2 kandidata sa najvise glasova, negde ucestvuju svi koji su presli

zakonski prag, pojedini pustaju 3 kandidata sa najvise glasova, a izuzetak je onaj

sistem koji predvidja mogucnost ucesce onih koji nisu ucestvovali u drugom

krugu i to u neogranicenom broju)



16

U evoluciji izbornih sistema vecinski su apsolutno dominirali.Slabosti ovog metoda ogleda se u

tzv.efektu fabrikovanja vecine (dolazi do disproporcije u broju osvojenih glasova i mandata);

posebno je zanimljiva varijanta vecinske formule sa apsolutnom vecinom koja podrazumevadrugi krug (u ovakvom tipu raste uticaj malih partija (raste koalicioni ucenjivacki potencijal)

-PROPORCIONALNI izborni sistemi koriste veliki broj metoda za transponovanje glasova u

mandate.Pocivaju na:

• metodu izbornog broja - ovom se metodom se mandati u proporc.sistemima

distribuiraju po postupku u kome se utvrdjuje izborni broj – izborna kvota - kojom se

deli ukupan broj glasova odredjene izborne liste u izbornoj jedinici.Kolicnik tih operacija

predstavlja broj mandata koji pripada odredjenoj izbornoj listi (stranci ili koaliciji).Broj

glasova koji dobije odredjena lista kostantan je.Menja se samo kvota – izborni

broj.Podela izbornih kvota na: (1)realne (stvarna, kako se jos naziva prirodna, kvota jeste

kolicnik vazaceg broja glasova i stvarnog broja mandata) i (2)modifikovane (ovde je

delilac veci od broja mandata koji se raspodeljuju u izbornoj jedinici – tako se smanjuje

izborna kvaota, smanjuje broj glasova koji se mora dobiti da bi se osvojio jedan mandat,

tj. povecava se sansa stranaka sa malim brojem glasova da osvoje mesta u palamentu)

- Hareova metoda (naziva se i jednostavnom kvotom; delo je engleskog advokata); najbolje

obrazlozena u delu o predstavnickoj vladi Dz.S.Mila.Njena slabost je u tome sto se njime ne

mogu raspodeliti svi mandati, pa se ona mora kombinovati sa drugim postupcima –

najmanjeg ili najveceg ostatka. G:M

- Drupova kvota (takodje je delo engleskog advokata).Primenjuje se u anglosaksonskim

zemljama, a poznata je pod imenom Hagenbah-Bisopova i Ofer-Badckova metoda.Njome se

fiktivnim povecanjem delioca – broj mandata – smanjuje izborna kvota i favorizuju stranke

sa manjim brojem mandata.Ova metoda se primenjuje i u raspodeli mandata u sistemu

pojedinacnog prenosivog glasanja kao STV-Drupova kvota, a dobija se tako sto se

standardna Drupova kvota uveca za jedan.G:(M+1)

- Imperijal kvota (delo italijanskog statisticara), specificna za italijansko izborno pravo.Manja

je od prethodne dve jer vestacki povecava broj mandata za dva a u modifikovanim oblicima

za tri i cetri. G:(M+2)

Metodi izbornog broja pripadaju jos i metoda uniformnog, zakonskog ili automatskog broja i

Nimajerova metoda.Rec je o zakonskom fiksiranju broja glasova koji se mora osvojiti za

jedan mandat.Podrazumeva da se broj mesta u parlamentu ne moze fiksirati, nego zavisi od

broja glasalih.Istorijski se vezuje za ustav Vajmarske republike.Nimajerova metoda se

primenjuje tek od od 1987. u nemackom personalizovanom proporcionalnom sistemu

umesto D’Ontove metode.



17

Slabost jednakog broja jesu neraspodeljeni mandati i njihova dodatna raspodela razlicitim

postupcima, sto komplikuje distribuciju mandata i utvrdjivanje rezultata izbora, a cesto

narusava proporcionalnost mandata i glasova.Metode jednakog broja, najcesceg delitelja,danas su dominantni u raspodeli mandata u proporc.izbornim sistemima.

• metodu najveceg broja

-Adamsova metoda, nazvana po predsedniku SAD; nikada niej primenjena; konstruisana da bi

resila problem predstavljanja drzava u Kongresu SAD.Uvodjenjem nule kao deliteljaiskljucuje

mogucnost da neka od fed.drzava ostane bez predstavnika u Kongresu.

- Hantingtonova metoda (americki statisticar), pociva na istom principu kao i prethodna, ali je u

upotrebi za distribuciju mandata za Kongres SAD za razliku od Adamsove.Izrazito favorizuje

male stranke zbog nule kao pocetnog delitelja.

Ostale metode razlikuju se po tome kojim strankama pogoduju. D’Ontova (najzastupljenija) i

Imperijal metoda pogoduju strankama sa najvecim brojem osvojenih glasova, a Andreova

(Danska) i Sen-Lezijeva (specificna za izborne sisteme skandinavskih drzava) pogoduju

strankama male i srednje snage.

----------------------------------------------------------------------------------

Cak i ove precizne matematicke operacije u raspodeli mandata ne moraju proizvesti

proporcionalne rezultate; da bi proporcionalnost bila sto veca, ona zahteva sto vecu izbornu

jedinicu i sto nizi izborni prag, u suprotnom, izborni sistemi sa malim i srednjim izbornim

jedinicama proizvode znacajna iskrivljavanja u transponovanju glasova u mandate.

-Izborni prag (zakonska ili prirodna prepreka) ucenici izbora moraju savladati da bi ucestvovali

u postupku raspodele mandata.Razliciti su nazivi – prohibitivna klauzula reprezentativnosti,

ekskluzivnosti ili inkluzivnosti, izborni cenzus.Za razliku od efekta izborne jedinice koja

predstavlja prirodnu prepreku u raspodeli mandata, izborni prag je vestacka prepreka , cija je

jedina funkcija da ostvari efekat partijske koncentracije, tj. da eliminise male stranke iz raspodele

mandata.U proporcionalnim izbornim sistemima se razlikuje vise vrsta i oblika.Dominira izborni

prag cija je visina utvrdjena zakonom; izborni prag ove vrste utvrdjuje se na jednom ili na vise

nivoa (samo na nivou izbornih jedinica, na nacionalnom nivou, za raspodelu svih mandata, za

raspodelu samo ostatka mandata na visim nivoima distribucije mandata).Visina izbornog praga

varira – on je nizi sto je nivo izbornog takmicenja visi.Ova vrsta izbornog praga najcesce se

utvrdjuje jedinstveno, ali, nisu retki primeri i diferenciranog izbornog praga(Grcka 1951., Ceska,

Litvanija, Poljska, Rumunija).Diferencirani izborni prag se uglavnom utvrdjuje za

koalicije.Stranke koje samostalno isticu izborne liste imaju nizi izborni prag od koalicija, 2,3,4 ili

vise partija, i za svaku od koalicija utvrdjuje se posebna visina izbornog praga.



18

-Velicina izborne jedinice predstavlja realnu prepreku, prirodni prag za ucesce stranaka u

raspodeli mandata i naziva se teorijskom klauzulom inkluzivnosti.Daglas Re definise teorijski

prag inkluzivnosti ili reprezentativnosti kao minimalni procenat glasova koji stranka moraosvojiti kako bi dobila prvi mandat u izbornoj jedinici.On zavisi od velicine izbornog okruga

(M), broj stranaka koje ucestvuju u izborima u izbornoj jedinici (S) i metoda pretvaranja glasova

u mandate; po D’Ontovoj metodi (P=100: (M=S-1)).Teorijski prag ekskluzivnosti je

maksimalan procenat glasova koji stranka mora dobiti u najnepovoljnijim uslovima da bi

osvojila prvi mandat.Prag ekskluzivnosti jednak je Drupovoj kvoti (P=100:(M+1)).Efektivni

prag je komponovan na zakonskom pragu i velicini okruga; ukoliko izbornim pravom nije

definisan izborni prag, njegovu funkciju preuzima velicina izborne jedinice – male izborne

jedinice proizvode isti efekat kao i visok izborni prag.

-Fragmentacija se meri brojem stranaka u elektivnom i parlamentarnom stranackom sistemu ,brojem mandata, brojem stranaka potrebnim da bi se formirala koaliciona vlada i njihovim

ideoloskim razlikama.Ideoloske polarizovane na ekstremnu desnicu i levicu, karakteristicne su

jake fragmentacije, onog sto Sartori naziva polarizovanim pluralizmom u stranackom

sistemu.Suprotno tome, ako u parlamentu nema vise od 5 stranaka, i ako 2 stranke imaju

dovoljno mandata za parlament.vecinu koja ce formirati koalicionu vladu (ako medju strankama

nema onih koje su ekstremne), rec je o niskoj ili umerenoj framentaciji, tj. umerenom

pluralizmu.Uzroci fragmentacije su razlicitii pocivaju na drustvenim podelama razlicite vrste

koje dobijaju svoj stranacki ekvivalent.Velicina izborne jedinice , visina zakonskog izbornog

praga, metoda transponovanja glasova u mandate itd. podsticu ili sprecavaju fragmenatciju

parlamentarnog stranackog sistema.

*poseban indeks fragmentacije videti u knjizi

izborni sistemi kolokvijum

Documents