TahitiMorea

Bora BoraPosle ravno 24 sata leta preko Pariza i Los Anđelesa sleteli

smo u ranim jutarnjim satima, oko 03.40 po lokalnom vremenu, na aerodrom Fa u Papete, glavni grad ostrva

Tahiti i Francuske Polinezije. Odmah po napuštanju Amerike, stjuardese su obukle tahićanske haljine želeći da

nas pripreme za lepotu koja nas je očekivala...

FrancuskaPolinezija

Tekst i fotografije: Ivo Tomov

Izoštrite sva čula!

Australija

Novi Zeland

Francuska Polinezija

Destinacije

34 TRAVEL MAGAZINE

Izoštrite sva čula!

prilično usnulo, dok u klubovima i hotelima ritam polinežanskog plesa čini atmosferu uzbudljivom. Plesačice u tradicionalnoj nošnji - grudnjaci od kokosovog oraha ukrašeni školjkama i sedefom, a na glavi raznobojne per-janice i cveće - izvode gipke i zanosne pokrete uz žestoki ritam egzotičnih bubnjeva i ukulelea (instrument nalik gitari). Mladići često svoja tela ukrašavaju tetovaža-ma koje su u Polineziji gotovo tradicionalne. Tatu rade svi od davnina i motivi su najrazno-vrsniji, često su to dosta složene kompozicije. Velika pijaca je živopisan i nezaobilazan prostor prepun svežih morskih plodova, voća i povrća i sitnica koje vam nikad neće ustrebati. Banane, mango, ananas, papaja, goava i grej-pfrut vrlo vešto naslagani u ogromne piramidal-ne gomile mame vas svojim mirisom i bojama. Vanila, kokos, uru i još mnogo toga. Vanila je najznačajniji začin sa ovih prostora ponuđen u prahu, sušenim štapićima,ekstraktu ili parfemi-

stanovnika, vrlo je živahan i zanimljiv grad uronjen u bujno tropsko zelenilo. Velika luka sa ogromnim brodovima oivičena je bulevarom Pomare (Boulevard Pomare), koji nosi ime slav-ne dinastije koja je dugo vladala ostrvom. Grad ima mnoštvo restorana, butika, malih i većih tržnih centara, galerija i crkava. Na ulici vlada vrlo tolerantna atmosfera koju stvaraju pripad-nici različitih kultura i religija (protestanti 50% i katolici 40%). Ljudi su kulturni, predusretljivi i prijatni. Takav je i saobraćaj - vozi se bez ner-voze, saobraćajna kultura je na visokom nivou,

iako su gužve veoma velike, jer svi voze i to odlične automobile.

Osećate se sigurno i spokojno. Sve je veoma čisto. U gradu su hoteli i pansioni različitih kategorija, dok je

obala rezervisana za luksuzne komplekse svih svetskih hotelskih

lanaca. Noću gradske ulice deluju

rad još spava, ali ne i petočlani orkestar zadužen za veselu atmosferu i doček putnika. Do-brodošlicu nam žele i vlaga koja se oseća u vazduhu i nasmejane Tahićanke sa tradicionalnim

venčićima od sveže ubranog cveća koji vam se za tili čas nađu oko vrata. Kolima moje rođake, koja godinama ovde radi kao arhitekta, brzo stižemo dobro osvetljenim i kvalitetnim putem do apartmana u modernoj zgradi sa bazenom, visoko, ali ne i daleko iznad okeana. Polako sviće. Pogled sa terase oduzima dah zbog neopisive lepote boja koje se smenjuju. “Znači ovo je Tahiti”, pomislio sam. Istog momenta zaboravljate na dug put i sva vaša čula su otvorena da prime očekivanu, ali i zaista jedinstvenu lepotu ovog dela Zemljine kugle. U ovakvom prizoru svakodnevno uživa oko 250.000 stanovnika Francuske Polinezije (starosedeoci Maohi preko 70%, evropski doseljenici 15% i Kinezi 5%) koju čini 118 ostrva podeljenih u pet ostrvskih grupa: Društvena ostrva, Markiška ostrva i ostrvske grupe Tua-motu, Gambije i Tubuai. Sva ostrva su vrhovi ugašenih vulkana koji vire sa dna okeana. Najveću visinu ima Tahiti, sa najvišim vrhom od 2.241 metrom, a osnova ostrva nalazi se na više od 4.000 metara morske dubine. Ostrva su jako stara. Tahiti, na primer, ima oko dva miliona godina i jedno je od mlađih ostrva. Okružena su koralnim grebe-nom koji je kod nekih ostrva ostao pod vodom i najčešće ima oblik prstena koji okružuje ostrvo na izvesnoj udaljenosti od obale. Spoljnu stranu grebena zapljuskuju jaki talasi okeana. Prostor između grebena i obale predstavlja lagunu - specifičnost ovih ostrva. Voda u laguni zaštićenoj grebenom je mirna, prozirna, male dubine, kompletne palete plave i zelene boje koje čine prelep kontrast sa belim peskom, amblemom tropskih plaža. Svu nijansiranost lagune smiruje tamno plavetnilo okeana sa spoljne strane grebena gde počinju ogromne dubine. Tradicionalni način opuštanja i uživanja Polinežana, naročito žena, je ćaskanje i sedenje u plićaku, u mirnoj, čistoj i toploj vodi okeana samo za jedan stepen hladnijoj od prosečne temperature vazduha od 28ºC. Temperatura na ostrvima inače nikad ne prelazi 32ºC, a zimski period traje od juna do septembra kad duva malo svežiji vetar, uz obilne kiše koje i tada naglo iznenada smenjuje sunce.

TahitiTahiti čini veliko ostrvo obima 114 kilometara i poluostrvo Tahiti Iti obima 37 kilometara. Većina stanovnika Francuske Polinezije živi na njemu. Zapadna strana ostrva je naseljenija

zbog slabijih vetrova i manje vlažnosti. Papete (Papeete), sa

svojih 26.000

G

Australija

Novi Zeland

Francuska Polinezija

Hotelski kompleks Bora Bora Nuit Resort et Spa, ostrvo Bora Bora

Hotelski kompleks Intercontinental, ostrvo Morea

35TRAVEL MAGAZINE

ma. Plod Noni drveta je žućkaste boje i podseća na krupan krompir. Jestiv je, ali nije prijatnog ukusa i ima široku primenu u medicini, te je sve više tražen i na našim prostorima. Tu možete kupiti pareo - tradicionalnu odeću Polinežana koja predstavlja simbol njihovog načina života. To je najjednostavniji oblik četvrtaste tanke tkanine živopisnih boja sa cvetnim moti-vima (tijare i hibiskusa) koja se vezuje oko tela na način koji bi ih najmanje ometao u svakodnev-nim aktivnostima. Sa osmehom izgovoreno “Ia orana oe”, što na tahićanskom znači “dobar dan” pruža vam mogućnost da se cenkate. Ne propustite da ponesete i monoi - parfimisano ulje kojem Polinežanke duguju lepotu svojih dugih crnih kosa i glatke tamne puti! Ulje se koristi od davnina i sadrži isključivo prirodne sastojke: cvet tijare i ekstrakt kokosovog ulja. Pored francuske, italijanske i kineske kuhinje (u restoranu u kome sam jednog prepodneva ispijao odlično domaće Hinano pivo na meniju je bio i mađarski gulaš) nemojte propustiti jedan od specijaliteta domaće kuhi-nje - sirovu ribu (poisson cru). Sveža riba (tuna ili sabljarka) isečena na komadiće, usoljena i

prelivena najpre sokom limete, a potom koko-sovim mlekom. Neobično, ali jako ukusno. Na izletničkim turama redovno se nudi obrok pripremljen na tradicionalni način Polinežana: velika zemljana posuda u koju se slažu komadi prasećeg mesa i razno povrće umotana u listove banane spušta se

na užareno vulkansko kamenje na dno iskopane rupe, a potom se i odozgo zatrpa zemljom. Turistima koji posedaju oko zemljanog ognjišta obrok se služi u tanjirima poprskanim kokosovim mlekom i ne zabo-ravite - jede se prstima. Ako krenete kolima u obilazak ostrva, spoznaćete svu raskoš tropske vegetacije, obilje njenih mirisa i boja, pa je zbog svega toga Gogen nazivao Tahiti mirisnim ostrvom. Otkrićete cvet tijare, amblem ostrva Tahiti,

mnogobrojne vrste hibiskusa, bugenvilije, anturijum i divlje orhideje. Cvet tijare (Gardenia Tahitensis) je zaštitni znak Polinezije - simbol koji nalazimo na trupu aviona lokalne aviokompanije, na pročelju ba-naka, na memorandumima lokalnih preduzeća ili na pareo ogrtačima i muškim košuljama. On je ključ po kojem, u zavisnosti od toga da li ga žena nosi u kosi sa desne ili leve strane, prepo-

Tradicionalni način opuštanja i uživanja Poline-žana, naročito žena, je ćaskanje i sedenje u plićaku, u mirnoj, čistoj i toploj vodi okea-na samo za jedan stepen hladnijoj od prosečne tem-perature vazduha od 28ºC

IstorijatPirog, čamac starih stanovnika Okeanije pred-stavljao je prilično pouzdano plovilo u tumaranju po beskonačnoj površini Tihog okeana u potrazi za novim prostorima, pa se otkrivanje i naselja-vanje ovih ostrva smatra rezultatom slučajnih okolnosti. Tek je 1595. godine španski moreplovac Alvaro de Mendana otkrio južnu grupu Markiš-kih ostrva, a 10 godina kasnije njegov prijatelj Fernando de Kiros otkriva Tuamotu. Najzad, 1767. godine engleski moreplovac Semjuel Valis stiže na Tahiti. Godinu dana kasnije Francuz Bugenvil biva veoma prijateljski dočekan i oduševljen priro-dom, spontanošću muškaraca i lepotom žena. On je prvi na svom brodu u Francusku poveo jednog Polinežanina i svojim impresijama je najzaslužniji za stvaranje mita o polinežanskom raju. Engleski moreplovac Džejms Kuk se vraća tri puta u narednih 10 godina praćen istaknutim naučnicima svoga vremena (botaničari, astro-nomi, kartografi) sa kojima prikuplja značajne geografske i etnografske podatke o mnogim ostrvima Polinezije. Interesovanje Evropljana postaje veoma veliko, jer se priča o prirodnim lepotama, muzici i plesu brzo širi, pa Francuska brže-bolje 1842. proglašava svoj protektorat nad ostrvom Tahiti, a Papete, sa tadašnjih 1.148 stanovnika, glav-nim gradom. Zbog jačanja britanske pomorske moći Francuska 1880. priznaje Tahiti kao svoju koloniju, a 1946. Tahiti postaje prekomorska teri-torija (TOM) Republike Francuske sa tahićanskim i francuskim jezikom kao zvaničnim jezicima.

Francuzi su bili najbržiLuksuzni bungalovi sa podom

od stakla, ostrvo Bora Bora

36 TRAVEL MAGAZINE

Destinacije

znajemo da li je njeno srce slobodno ili ne. Smenjuju se plantaže kokosa, pomoran-dži i banana u plodnim dolinama zaštićenim visokim vrhovima planina u središtu ostrva. U tome su inspiraciju tražili mnogi umetnici, a među njima je možda najpoznatiji francu-ski slikar Pol Gogen koji kaže: “Ovde pored moje kuće sanjam o pravoj harmoniji, opijen mirisima iz prirode.” Pored Gogenovog muzeja koji je više memorijalnog karaktera nalazi se botanička bašta sa svim svojim bogatstvom, pa i kornjačama sa Galapagosa. Pored turizma i poljoprivrede, druga glavna ekonomska grana je uzgoj crnih bisera, a tu su i ribolov, pletarski proizvodi i rezbarenje drveta.

MoreaVikend smo proveli na ostrvu Morea (Moorea), udaljenom 15 kilometara od ostrva Tahiti. Na krcatom feribotu kompanije AREMITI FERRY bilo je putnika čini se svih boja i nacija. Nakon četrdesetak minuta plovidbe polako pristajemo u luku smeštenu u zalivu Džejms Kuk (Cook’s Bay). To isto mogli smo i avionom letom od pet minuta. Pogled na gotovo vertikalne planinske vrhove kojih ima osam, visine od 800 do 1.200 metara, obrasle bujnom tropskom vegetacijom, naprosto je spektakularan. U dolinama se prostiru polja kokosa i plantaže ananasa za koji kažu da je ovde najbolji. Kompleksi odličnih hotela (trećina uku-pnih hotelskih kapaciteta Polinezije nalazi se na Morei), veliki golf klub, bele peščane plaže i laguna su po meni dovoljan razlog da više nikada ne napustite ovo ostrvo. Ovde živi oko 10.000 srećnih i ljubaznih stanovnika (48% mlađih od 20 godina) laganim tempom života na 134 metara kvadratna površine ostrva čiji je obim 6o kilometara. Biciklisti ga mogu obići za pola dana. Jedna od karakteristika ostrva je da na njemu nema električnih stubova, već su kablovi sprovedeni pod zemljom kako bi se sačuvala lepota pejzaža po tvrdoglavom nastojanju gradonačelnika. Atrakcija za turiste na ostrvu svakako je Lagunarijum (Moorea Lagoonarium) gde možete provesti nezaboravne trenutke dok plivate sa ražama, bebama ajkula, kornjača-ma i svim ostalim ribama iz dela lagune koji je zaštićena morska zona. Cena ovakvog izleta je 20 eura i ona obuhvata šetnju tradicio-nalnim pirogama po Lagunarijumu i posetu koralnom sprudu sa vodičem. Morea nudi zaista obilje sadržaja: mnogo-brojne pešačke ture i razgledanje unutrašnjeg brdovitog dela ostrva, iznajmljivanje bicikla, jahanje, safari ture, međunarodni golf klub, iznajmljivanje brodića (dva sata po ceni od 5o eura), parasejling, pecanje na otvorenom moru, džet-ski, skijanje na vodi, jedrenje ili jednostav-no opuštanje u mnogobrojnim spa centrima

Travel Tips Francuska Polinezija VODIČI

Na engleskom jeziku pronaći ćete vodič o Francuskoj Polineziji u izdanju Lonely Planet-a, dok na francuskom možete da potražite vodič Le Pacifique - Polynésie, u izdanju Gallimard-a. Vodiči se mogu kupiti u našim knjižarama ili putem Interneta.

POPUSTI Ne postoje kartice sa kojima možete da ostvarite popuste.

BEZBEDNOSTFrancuska Polinezija je izuzetno bezbedna destinacija, a kriminal gotovo da ne postoji. Ipak, radi lične bezbednosti treba se pridržavati osnovnih pravila i ne zalaziti u mračne ulice ili nepo-znate delove grada ili ostrva.

ZABRANEProdaja i konzumiranje alkohola je zabranjeno osobama mlađim od 21 godine. Pušenje je za-branjeno na aerodromima, dok je u restoranima negde dozvoljeno, a negde ne. Često se mogu naći odvojene prostorije za pušače i nepušače. Ukoliko ste kupili crne bisere obavezno sačuvajte račun zbog kontrole prilikom izlaska iz zemlje!

RADNO VREMEUobičajeno radno vreme pro-davnica je od 08.00 do 12.00 i od 13.30 do 17.30. Pošte rade od 07.30 do 17.00, a banke od 08.00 do 15.30. Vikendom prodavnice rade uglavnom u popodnevnim časovima.

Botanička bašta, ostrvo Tahiti

Jedan od dva postojeća vulkanska vrha, ostrvo Bora Bora

Peščana plaža, ostrvo Bora Bora

37TRAVEL MAGAZINE

koji preporučuju egzotične masaže i relaksaciju. Pogled iz vazduha dok se vozite helikopterom za minimum četiri putnika u trajanju od 20 minuta košta 140 eura. Na ostrvu Morea moguće je posetiti Tiki Vi-lidž (Tiki Village), uzgajalište školjki Pinktada Margaritifera (Pinctada Margaritifera), jedine vrste na svetu koje daju čuvene crne bisere i prisustvovati demonstraciji vađenja bisera, a pri tom se dobijaju i informacije o njihovom kvalitetu i ceni u zavisnosti od njihove veliči-ne i boje. Po povratku na Tahiti odmah osećate razliku između ova dva ostrva, naravno u korist oba. Želite li malo dinamike, tu je Tahiti na ko-jem se odvija celonedeljna poslovna aktivnost domaćeg stanovništva, dok Morea nudi mir u dane vikenda.

Bora BoraDani neumitno prolaze gomi-lajući utiske. Biti u Francuskoj Polineziji, a ne posetiti čuveno ostrvo Bora Bora, bio bi pravi greh. Letom od oko jednog sata stižemo na ostrvo Bora Bora udaljeno 270 kilometara severo-zapadno od ostrva Tahiti. Stari naziv ostrva je Vavau i po legendi svoj današnji naziv ostrvo duguje pomorskom kapetanu Džejmsu Kuku koji je kao prvi Evropljanin stigao na ostrvo daleke 1769. godine. Čuvši da domoroci često izgovaraju reč “apooraa” (skupština) i po-mislivši da izgovaraju “bora bora” ostrvu je dao takav naziv. Po jednoj drugoj legendi ostrvo

svoje ime duguje tahićanskoj reči “pora pora” koja znači “izronilo iz tame”. S obzirom na to da je ovo najstarije ostrvo, druga le-genda mi izgleda prihvatljivijom. Nakon napada na Perl Harbur 1941. godine, američko rukovodstvo je donelo odluku o postavljanju baze u južnom Pacifiku i za odredište odabralo ostrvo Bora Bora, na kojem su ostali do 1946. Turizam počinje da se razvija šezdesetih godina

20. veka, a pun procvat doživljava u osamdese-tim, nakon otvaranja najluksuznijih hotela. Na malom simpatičnom aerodromu doče-kuje nas predstavnik hotela - dražesna Japan-ka. Rezervisali smo četvorodnevni boravak u

Travel Tips Francuska Polinezija KUHINJA

Tradicionalna polinežanska kuhinja je pod jakim uticajem francuske i kineske kuhinje. Specijalitet domaće kuhinje je sirova riba (tuna ili sabljarka) isečena na komadiće, usoljena i prelivena naj-pre sokom limete, a potom kokosovim mlekom. Na ostrvima se jedu i komadi nedopečenog testa koje podseća na krompir, a prave se od hlebnog drveta Uru. Francuska Polinezija je poznata i kao postojbina vanile.

REKREACIJA Najpopularniji sport, naro-čito na Tahitiju, je ronjenje. Ljubitelji ronjenja se često odlučuju da posete Francu-sku Polineziju upravo zbog izuzetno bogatog i slikovitog podvodnog sveta. Osim ronjenja, možete se baviti skoro svim sportovima na vodi, ali i golfom, jahanjem ili sportskim pecanjem.

ŠOPINGKarakteristični suveniri i pokloni koje treba kupiti su predmeti pleteni od trske (korpe, maštoviti šeširi), rezbarije od drveta, pareo - ženska ogrtač haljina, kozmetički preparati od vanile i kokosa, nakit od cenjenog crnog bisera koji ćete pronaći na pijaci bisera u Papeti. U gradu ima i tržnih centara, a možete da kupujete i u prodavnicama u hotelima. Za pravo šoping iskustvo preporučujem vam živopisnu pijacu u centru Papete.

ZABAVAZabava se uglavnom svodi na izlaske po restoranima i opuštanje uz plesove lokalnih plesača. Klubovi i diskoteke se nalaze uglav-nom u hotelima, ali uvek možete da se raspi-tate među lokalnim stanovništvom za prava mesta za zabavu. Na ostrvu Morea nalazi se Tiki Village Theater u kojem se svake večeri održava šou u kojem učestvuje oko šezdese-tak plesača izvodeći tradicionalne tahićanske plesove. Nakon završetka predstave, provod se nastavlja do kasno u noć.

RAZNOUkoliko volite avan-ture onda će vam ideja da hranite iz ruke ajkule sigurno zazvučati dobro. Ovo je izuzetno popularno na ostr-vima, ali naravno dozvoljeno je samo uz pratnju i savet vodiča.

Jedna od karak-teristika ostrva je da na njemu nema električnih stubova, već su kablovi sprovede-ni pod zemljom kako bi se sačuva-la lepota pejzaža po tvrdoglavom nastojanju gra-donačelnika

Hotelski kompleks Bora Bora Nuit Resort et Spa, ostrvo Bora Bora

Destinacije

38 TRAVEL MAGAZINE

bungalovu luksuznog hotela BORA BORA NUI RESORT ET SPA, jednom od mnogih krajnje luksuznih hotela. Pošto smo se udobno smestili na gliser sa još nekoliko parova iz Italije, Špa-nije i Japana u znak dobrodošlice poslužili su nas čajem od jasmina i kolačićima od sušenih banana. Kakav doživljaj na jutarnjem suncu. Spora plovidba mirnom, tirkiznozelenom lagu-nom, pogled na dva planinska vrha viša od 700 metara i deo razuđene obale koja se preslikava u čistoj vodi. Površina lagune neuporedive po svom obli-ku i bojama je dva puta prostranija od površine

samog kopna ostrva (32 km²). Po svojoj lepoti laguna ovog ostrva je uz lagunu ostrva Morea najlepša u Francuskoj Polineziji. Izmišljeno mesto za sve aktivnosti na vodi. Dok ronite u kristalnom moru, na desetine raznobojnih riba bez straha i sa velikom zainteresovanošću dodiruje vrhove vaših prstiju na rukama. Ovde živi oko 7.000, po mom mišljenju, povlašćenih stanovnika. Pravi raj na Zemlji. Hotelski kompleks čine komforni bungalovi u raskošnom vrtu i u laguni sa podom od stakla radi još bližeg kontakta sa morem koje vas okružuje. To je destinacija skupog i elitnog

turizma na kraju ili početku sveta, odredište imućnih, mladih bračnih parova, bogatih pen-zionera, avanturista i svih onih željnih nečeg neponovljivog. Nakon snimanja filma “Pobuna na brodu Baunti” 1966. Marlon Brando se zaljubio u lepotu Polinezije i kupio ostrvoTetiaroa, uda-ljeno 42 kilometra severno od ostrva Tahiti, na kojem je ostao do kraja svog života (umro je 2004.) Fotografije i reči samo delimično mogu dočarati bogatstvo boja i ambijenta, trenutak doživljaja i večnost ove lepote.

Zalazak sunca, ostrvo Tahiti, u pozadini ostrvo Morea

naznačenim iznosom plate i funkcijom koju obavljate, profesionalnu legitimacija (npr. press kartica za novinare), uverenje M4 Republičkog fonda za penzijsko i in-validsko osiguranje, potvrđenu hotelsku rezervaciju, rezervaciju povratne avionske karte (ukoliko se viza odobri potrebno je priložiti fotokopiju kupljene karte). Viza košta 35 eura. Takođe, potrebna je ame-rička tranzitna viza zbog promene letova na aerodromu u Los Anđelesu. Najbliže diplomatsko predstavništvo Republike Srbije nalazi se u Kamberi, u Australiji. Broj telefona je + 02-6290 2630, 6290 2948, a e-mail je serbem-bau@optusnet.com.au

klimaU Francuskoj Polineziji vlada tropska

klima sa suvom i kišnom sezonom. Suva sezona je od maja do oktobra, i to je najbolje vreme za posetu zbog malo padavina i nižih temperatura. Period od novembra do aprila karakterišu jake kiše, izuzetno visoka vlažnost i više temperature. Bez obzira na ovu činjenicu, period oko Božića i Uskrsa je takođe, vreme kada turisti posećuju Francusku Polineziju.

vremenska razlika+ 12 GMT, ne postoji letnje i zimsko računanje vremena

jezikZvanični jezici su francuski i poline-žanski, ali se možete sporazumeti i na engleskom jeziku.

medicinske normeZa odlazak u Francusku Polineziju nije potrebno obaviti posebne medicinske pripreme, niti vakcinisati se. Uvek je za preporuku da se ponese mala putna apoteka sa najnužnijim lekovima.

novacZvanična valuta je pacifički franak (XPF), a za jedan euro može da se dobije oko 120 pacifičkih franaka.

struja220V, 60Hz. Adapter nije potreban.

smeštajNa ostrvima ćete pronaći različite vrste smeštaja, najčešće hotele, pansione, kampove i bungalove. Cene zavise od kategorije i tipa smeštaja i kreću se od

geografski položajFrancuska Polinezija nalazi se u južnom Pacifiku. Zauzima površinu od oko 4.000 kvadratnih kilometara.

populacijaU Francuskoj Polineziji živi 250.000 stanovnika. Ostrva većinom naseljava-ju starosedeoci Maohi (više od 70%), dok ostatak populacije čine Evropljani (15%) i Kinezi (5%). Glavni grad Pape-te ima oko 26.000 stanovnika.

kako stići do...Do glavnog grada Papete može se doći avionom preko Pariza i Los Anđelesa. Primera radi, avion kompanije Air Fran-ce iz Beograda poleće u 12.40 svakog dana. Sleće u Pariz u 15.10, a let za Los Anđeles se nastavlja u 16.35. U Los Anđeles se stiže u 19.05 po lokalnom vremenu, a putovanje se nastavlja u 23.00. Avion u Papetu sleće u 04.30 po lokalnom vremenu. Cena karte je od 1.304 eura, plus oko 390 eura za takse i dodatke.

dokumentaU ambasadi Francuske u Beogradu možete da izvadite vizu za Francusku Polineziju. Treba zakazati razgovor preko call centra na 0800 123 124, od ponedeljka do petka, od 07.00 do 14.00. Od dokumenata potrebno je priložiti po-punjen obrazac za vizu sa naznakom da aplicirate za odlazak na neko od ostrva Francuske Polinezije, dve fotografije sko-rijeg datuma, pasoš koji važi tri meseca nakon isteka tražene vize, fotokopije stranica pasoša sa navedenim poda-cima podnosioca zahteva i kopije svih stranica sa Šengenskim vizama (ukoliko posedujete priložite i stari nevažeći pasoš na uvid), međunarodno zdravstveno osiguranje, potvrdu o radnom odnosu sa

60 eura za noć po sobi, pa do nekoliko stotina eura za smeštaj u hotelima najviše kategorije. Više informacija možete pronaći na www.tahiti-touri-sme.com i www.tahitiguide.com

informacijeTurističke informacije možete da dobije-te u hotelima, ali i, moglo bi se reći, na svakom koraku na ostrvu. Stanovnici i turistički radnici su veoma ljubazni i pružiće vam svu potrebnu pomoć.

telefoniranje i internetKada iz Srbije pozivate Francusku Polineziju treba da okrenete 00689, a zatim broj pretplatnika. Cena po mi-nutu razgovora je 52,52 dinara. Kada pozivate Srbiju iz Francuske Polinezije okrenućete 00 381, zatim pozivni broj grada i broj pretplatnika. Naši mobilni operateri nemaju potpisan ugovor o ro-mingu, te mobilni telefon sa nekom od naših kartica nećete moći da koristite. Internet ćete moći da koristite u ho-telima, besplatno ili uz doplatu, a na nekim od ostrva pronaći ćete Internet kafee. Najviše ih je na Tahitiju.

kako se kretatiIzmeđu ostrva putuje se brodovima i malim, čarter avionima. Između većih ostrva su česti polasci, dok je do manjih udaljenijih ostrva znatno teže doputovati. Na samim ostrvima moguće je prevesti se taksijem ili malim autobusima, kao i iznajmlje-nim vozilima koja se mogu unajmiti u agencijama na ostrvu. U Francuskoj Polineziji se vozi levom stranom puta.

InfoFrancuska Polinezija

Hotelski kompleks u laguni, ostrvo Morea

TRAVEL MAGAZINE40