M.C.Ostariemo, to od godina to burna ivota, i smiriemo se proti volje; to ne znai da emo biti razoaraniBoe sauvaj! i nositi demonstrativno asne sedine, Ne, tek, tako, bie nam drae mesto kraj porozora i stian razgovor; doivljaje e zameniti seanja, i voliemo malo odvie knjige i slike na kojim drugi nee moi bogzna ta da vide.Ostariemo, dabome, al to je daleko.Sada i jo za dugo, volja da se srdimo, volimo, grdimo, burno lomimo, svuda kod ljudi otpor i raspre izazivamo, tugu kod svojih.I u svemu tome esto pomislim, ne bez neke nenosti sa samim sobom:ostariemo.T. J. ako nas opet neka ognjena imera pre vremena ne odnese do avola. (1922)