Ivan Nastovi: TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE

(DELOVI IZ KNJIGE ARHETIPSKI SVET NIKOLE TESLE)

[Feljton novosadskog Dnevnika, objavljen u periodu od 29. juna do 13. jula 2011.]

Kao blesak munjePoznata misao Jakoba Burkharda: Veito e se moi samo izdaleka naslutiti gorostasne konture Leonardovog bia, bez preterivanja vai i za Nikolu Teslu. A jedina njegova elja, kako istie u jednoj depei, bila je da ostavi nezaboravnu poruku vekovima, odnosno, da u vidu svojih pronalazaka iznedri ono to je u njemu samom bilo arhetipsko. Tek nakon Jungovog otkria kolektivnog nesvesnog, kao bazino nove orijentacije u dubinskoj psihologiji, postalo je mogue istinsko razumevanje linosti stvaralaca i stvaralakog procesa, iji je predmet prouavanja upravo ono to je u tom procesu arhetipsko. Mari Luiz fon Franc, jedna od Jungovih najznaajnijih uenica, kae da njegove ideje, pre svega kolektivnog nesvesnog, nisu doktrina ve poetak novog shvatanja sveta i mogu posluiti tumaenju novih injenica u nauci, kao i u svakodnevnom ivotu. Jer, velika umetnika dela i znaajna nauna otkria imaju svoje izvorite u kolektivnom, koje, za razliku od individualnog nesvesnog, kojim se bavi psihoanaliza, ide i dalje i dublje u istraivanju i linosti, i stvaralatva velikih pojedinaca. U njih, nesumnjivo, spada i Tesla, koji je u svom ivotu teite stavljao na ono to je u njemu nadlino, pa je neretko, poput Da Vinija, bio nesposoban za line odnose, koji su izlazili iz okvira njegovog arhetipskog sveta. Shodno tome, Tesla je na veinu svojih savremenika ostavljao utisak udaka i osobenjaka, a neki su u svojim kvalifikacijama odlazili i dalje od toga. Otuda se pristup znaajnim pojedincima, zasnovan na linom nivou, pokazuje pogrenim, kao Frojdovo psihoanalitiko tumaenje Da Vinijeve linosti, kojim je pokuao da psihologiju Leonarda izvede iz Leonardovog porodinog romana. Arhetipovi su sadraji kolektivnog nesvesnog i predstavljaju tipine, svim ljudima zajednike psihike strukture. Otuda Mira Elijade kae da nita nije uistinu stvarno, osim arhetipova. iveti u skladu s arhetipovima isto je to i potovati zakone. Jung istie da arhetipovi nisu pamenje stalno ponavljanih tipinih iskustava ve se ponaaju kao snaga i tendencija za ponavljanje istih iskustava. Kad se pojave u snu, mati, ivotu, umetnikom delu ili naunom otkriu, uvek nose poseban uticaj ili mo deluju fascinirajue i podstiu na delanje. Manifestuju se u formi mitova, bajki, legendi, snova, vizija,

1

halucinacija i sumanutih ideja, kao i velikih umetnikih dela i naunih otkria. Jung s pravom kae da to vie preovlauje kritiki razum, to je ivot siromaniji, a to smo vie u stanju da nesvesno i mitsko prevedemo u svest, utoliko vie obogaujemo svoj ivot. Potvrdu za to nalazimo ne samo u stvaralatvu Nikole Tesle. No, kao to tvrdi M. L. fon Franc, mi smo jo uvek daleko od razumevanja nesvesnog i arhetipova, koji deluju kao stvaralake i razorne snage u naem duhu: stvaralake, kad nadahnjuju oveka novim idejama; razorne, kad se te iste ideje fiksiraju u svesne predrasude, to spreava nova otkria. Ako arhetipovi snano utiu na oveka, kao na Teslu ili Da Vinija, onda i njegovu linost i stvaralatvo treba posmatrati primarno u svetlu arhetipske psihologije. Snane sile nesvesnog ne javljaju se samo u klinikoj grai nego i u mitolokim, religioznim, umetnikim, naunim i svim drugim kulturnim delima kojima se ovek izraava. Otuda su Volfgang Pauli, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, i Jung, objavili zajedniku knjigu Tumaenje prirode i psihe, kojom su pokazali da se zakoni psihe i fizikog sveta ne samo dodiruju ve se i poklapaju. Pauli je poeo da prouava uticaj arhetipske simbolike na naune pojave, pre svega fizike. ta je zapravo nesvesno, u sebi, nikad neemo saznati, kao to to nikad neemo znati ni za materiju, mada su makrokosmos i mikrokosmos slini. Jung je ak tvrdio da e se ranije ili kasnije, atomska fizika i psihologija nesvesnog znaajno pribliiti poto obe, nezavisno jedna od druge i sa suprotnih strana, prodiru u transcendentalno podruje, prva s predstavom atoma, psihologija s predstavom arhetipa. Pauli istie da, nasuprot isto empirijskom shvatanju, po kojem se prirodni zakoni izvode samo iz iskustvenog materijala, mnogi fiziari istiu injenicu da intuicija i usmerenje panje igraju vanu ulogu u razvoju pojmova i ideja, kao i da obino daleko nadmauju puko iskustvo. Da su nae svesne predstave ponekad odreene pre nego to su za nas postale svesne, M. L. fon Franc potkrepljuje s tri primera. Nemaki matematiar iz 18. veka Karl Gustav Gaus kae da je pravilo u teoriji brojeva otkrio ne mukotrpnim istraivanjem nego, takorei, milou Bojom. Zagonetka se razreila kao to blesne munja, i ja nisam mogao iskazati vezu izmeu onog to sam znao pre, primenjivao prilikom eksperimenta i onoga to je stvorilo konani uspeh. Francuski naunik Anri Poenkere opisuje da je tokom jedne besane noi u sebi zaista posmatrao matematike predstave koje su se sukobljavale, sve dok nisu nale vezu. I amerika fiziarka Marija Majer, koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku, do otkria sastavnih delova atomskog jezgra dola je intuitivnim saznajnim bleskom,

2

koji je zapalila sluajna primedba njene koleginice. To potvruje i Teslino otkrie obrtnog magnetnog polja i jo mnoga druga, pri emu se zagonetka razreila slino blesku munje.

udan doivljaj pred nervni slomU studiji Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinija, Frojd je pokuao da psihologiju svestranog stvaraoca i njegovo delo svede na line doivljaje iz da Vinijevog detinjstva, odnosno kompleks majke. ak je verovao da je naao klju za razumevanje umetnikih dela, kao i umetnika koji ih je stvorio. Ali, taj klju se odnosio samo na individualni nivo jer je Frojd potpuno zanemario da u umetniku / nauniku i njegovom delu, sem personalnog, postoji i ono transpersonalno. Da je ono daleko vanije, ubedljivo je pokazao Erih Nojman, u svojoj studiji o da Viniju, tvrdei da je teite ivota ovog svestranog genija bilo u arhetipskim elementima.Rodna kua kraj crkve u selu Smiljane

Arhetip Velike Majke je determinisao celokupno Leonardovo stvaralatvo, kao velikim delom i Teslino, jer je bio vrlo vezan za svoju majku. On je, zapravo, na nju projektovao sliku nadline majke, to je esto kod velikih pojedinaca. Arhetipska majka je energetsko jezgro stvaralatva i uvek se nalazi iza line majke jer, po Jungu, u arhetipskoj dubini stanuje mudrost, mudrost majke. Upravo je to vidljivo kod Tesle. U pozitivnom smislu arhetip majke se ispoljava, s jedne strane, kao snaga koja podstie lini rast, kreativnost i samoostvarenje, a s druge, kao snaga koja neguje, hrani i ima razumevanje za sve to je okrenuto ivotu. Ta svojstva je posedovala i Teslina majka. Uzdizanje materinskog instinkta, smatra Jung, predstavlja sliku majke u svim vremenima i na svim jezicima opevanu i velianu. Jer, materinska ljubav spada u najdirljivija i najnezaboravnija seanja odraslog doba, i skriveni je koren svekolikog postojanja i preobraaja. To posebno vai za odnos Tesle prema majci. Po Jungovom miljenju, psihologija stvaraoca je primarno enska psihologija jer stvaralako delo izrasta iz nesvesnih, arhetipskih dubina, iz carstva majke. To, naravno, vai i za stvaralatvo Tesle, u ijem je ivotu, pored bele golubice, majka igrala sredinju

3

ulogu. Praforma majke je Velika Majka Zemlja, koja ne samo da nas hrani ve i prima u svoju utrobu nae telo kad ga dua napusti. Kad govori o praslici, arhetipu Velike Majke, Jung kae da se to ne odnosi na neto konkretno u vremenu i prostoru, ve unutranju sliku koja dela u ljudskoj psihi. To je bilo vidljivo i kod Tesle, posebno u vreme kad mu je majka umirala. Simboliki izraz psiholokog fenomena Velike Majke ne predstavljaju samo likovi enskih boanstava, koje je oveanstvo predstavilo u svojim mitovima i umetnosti, ve je ovaj arhetip povezan i sa simbolikom prirode. Ali, nosilac ovog arhetipa u prvom redu je majka jer je majka preduslov deteta, ne samo fiziki ve i psihiki. U mukoj psihi nju treba shvatiti kao Animu, prisno povezanu sa slikom majke, jer je majka prvi i pravi nosilac Anime, koja otuda i odgovara majinskom Erosu. Za razliku od drugih psiholokih teorija, Jung smatra da svi uticaji na decu, zapravo ne dolaze od same majke ve pre od arhetipa projektovanog na nju, to joj daje mitoloku pozadinu i boji je autoritetom. Stoga on traumatski uticaj majke deli na onaj koji odgovara karakteru i stavovima koje majka stvarno ima, te drugi koji se odnosi na crte za koje se samo ini da ih majka poseduje, a u realnosti se one manje ili vie sastoje od arhetipskih projekcija deteta. Na svoju majku Tesla je projektovao arhetip majke, sadran u svom kolektivnom nesvesnom. Majka od poetka ima simbolian znaaj za mukarca, to je verovatno i uzrok nune tendencije da je on idealizuje. Idealizacija je, po Jungu, skrivena amajlija, koju je i Tesla celog ivota nosio u sebi i ona mu je i davala snagu za stvaralatvo. Arhetip majke je determinisao i Teslino esto udno ponaanje ukljuujui i odnos prema enama zbog ega su mu pripisivane razliite dijagnoze, od neuroze, pa sve do psihoze, odnosno shizofrenije. U kojoj meri je arhetip majke bio prisutan u Tesli, vidi se u njegovom, za ivota neobjavljenom tekstu "Jedan udan doivljaj", za koji kae da moe da bude interesantan studentima psihologije. Pre mnogo godina, kad sam razvio moj sistem beinog prenosa energije, doao sam do zakljuka da treba da razreim sve misterije elektriciteta na zemlji. Poduhvat je u prvom momentu izgledao gotovo natoveanski ali, kako Tesla kae, s hrabrou neznalice, ipak je nekoliko meseci proveo u najjaoj koncentraciji misli, priznajui da je na kraju doao do uvida da je praktino pred psihikim slomom. Vraanjem u normalni okvir razuma doiveo je intenzivno munu tenju ka neem to se ne da definisati. Preko dana je taj oseaj bio manje izraen; ali no bi, svojstvenim 4

monstruoznim preuveliavanjem, tu patnju dovodila gotovo do nepodnoljivosti, sve dok mu nije sinulo da to muenje potie od unitavajue elje da vidi svoju majku. Pomisao na majku vodila ga je do ponovnog preivljavanja proteklog ivota, poev od najranijih utisaka iz detinjstva. Majinu sliku je uvek video, jasno kao u stvarnom ivotu, ali sad ga je plailo to je mogao da je dozove samo u jednoj sceni patnje. Tano u pono, majka ga je uzela u naruje i proaputala: Doi da poljubi brata Danila, koji je neposredno pre toga izdahnuo. Ta uspomena je, kae Tesla, kao oaza u divljini, odravana u ivotu nekim udnim svojstvom mozga, usred zaborava.

Protinog sina uteili Tibetanciarka elja da vidim majku, svakim je danom postojala sve otrija i dovodila me do oajanja. Svake noi su mi jastuci bili natopljeni suzama, pa ne mogavi da vie izdrim, odluio da ostavim rad i vratim se kui, zapisao je Tesla. U takvoj psiholokoj situaciji, naavi se u Parizu, Otac Milutin, sestre Milka, Angelina i Milica dobio je telegram od ujaka: Majka ti je na samrti, pouri ako eli da je nae jo u ivotu. On je vrtoglavom brzinom, izgubljen i iscrpljen, konano stigao do majine postelje. Ve je bila u samrtnikoj agoniji, ali je radost to vidi sina doprinela udu da se privremeno povrati. Tesla veli da je nikad ne bi napustio da njegovo stanje nije postalo takvo da su ga odveli u oblinju zgradu da se odmori. Ostavi sam u krevetu, razmiljao je ta bi se desilo ako bi majka umrla. Da li bi to osetio, jer su mu ula tada bila otra do neverovatnog stepena. Prolo je pet-est asova, koji su mu liili na venost, a nije bilo nikakvog znaka. Potom je zaspao ili se, kako kae, onesvestio; a kad se osvestio, ui mu je ispunjavala neopisivo prijatna pesma. Ugledao je beo oblak kako lebdi, a u njegovom sreditu majku. Gledala ga je pogledom ispunjenim ljubavlju, dok joj je osmehnuto lice bilo obasjano udnim zracima drugaijim od obine svetlosti, a naokolo su bili likovi slini aneoskim. Tad ga je preplavio oseaj izvesnosti da mu je majka upravo umrla, a onda je utrala jedna uplakana devojka i to mu potvrdila. Ovo saznanje je Tesli protresao celo telo, poput zemljotresa. Ali, iznenada je postao svestan da lei u svom krevetu u Njujorku i estoko drhti. Shvatio je da mu je majka umrla pre vie godina, ali je on to zaboravio. To saznanje ga je uasnulo, a

5

gorina, bol i stid ga potpuno obuzeli. Patnja je bila stvarna, a Tesla dodaje da ono to je tad doiveo nije bilo buenje iz sna, ve obnavljanje jedne oblasti njegove svesti. Ovaj doivljaj, sa stanovita dubinske psihologije, treba posmatrati kao san ili viziju. U njoj su opet oivljeni doivljaji neeg to se dogodilo mnogo ranije, a na svoje veliko zaprepaenje, Tesla je potpuno zaboravio. To se moe shvatiti i kao Teslina nespremnost da prihvati majinu smrt, pa je ona nastavila da ivi u njemu. U poetku je bio sklon da poveruje kako je to psihika manifestacija i post mortem poruka od majke; ali je ubrzo odbacio tu misao kao istu besmislicu. Jer, sebe je smatrao automatskom mainom koja reaguje na poremeaje spolja, koji udaraju na njegova ula, dok je on kao maina u stanju da raste i prolazi kroz beskonano mnogo raznih oblika postojanja od kolevke pa do groba. Mislio je da intenzivna elja da vidi majku potie od ispitivanja izvesnih finih tkanja, koja je majka izatkala i dala mu ih prilikom odlaska iz kue pre mnogo godina, a u Tesli su pobudila nene uspomene kratko pre no to je poeo da se koncentrie. Pesmu koju je uo objasnio je time to je majka umrla tokom uskrnje jutarnje slube u oblinjoj crkvi gde je pojao hor. Pojavu majinog lika u drutvu anela objanjavao je slikom Arnolda Beklina, slavnog nemakog umetnika, koja je na njega ostavila dubok utisak. Tesla istie i da e mnogi koji veruju u natprirodne manifestacije smatrati da je on primio poruku od svoje majke, ali je on, kao grubi materijalista, imao predrasude i zato nije bio sposoban za via zapaanja. Dodaje da oni moda imaju pravo, ali e se on drati svoje mehanistike teorije ivota dok se ne dokae pogrenom. No, ovo mehanistiko objanjenje neprihvatljivo je ve i stoga to je u trenutku ovog sna ili, tanije, vizije majinog umiranja, ona ve niz godina bila mrtva. Ali sve se to dogaalo u vrlo kritinom trenutku, kad je Tesla, zbog napornog umnog rada, bio pred psihikim slomom pa mu je bilo neophodno prisustvo majke, ali ne samo kao negujui i teiteljski ve i kao kreativni inilac. Nije sluajno to se kod Tesle u stvaralaki kriznoj situaciji javila unitavajua elja da vidi majku i uspostavi kontakt s njom. Jer, otkria, koja su bila na pomolu, ali tad za Teslu jo uvek nedostupna, izrastaju iz arhetipskih dubina, ili, kako kae Jung, carstva majke, pa je majino prisustvo Tesli bilo neophodno da savlada kreativnu krizu. Majina smrt je izazvala kod Tesle snane emocije pa je on nekoliko nedelja bio bolestan i nesposoban za rad. Ali, Tibetanci ne kau da je neko umro ve samo napustio svoje telo, dok i dalje ivi u nama, pa je Teslina majka nastavila da ivi u svom sinu. Podseanje na njenu smrt je istovremeno bilo i podseanje na to da je majka samo napustila svoje telo, dok je zapravo i dalje iva, samo u netelesnom vidu. Jer arhetip majke nikad ne umire.

6

Zato se i prvobitna pojava ove vizije moe shvatiti kao ohrabrenje da e majka nastaviti da ivi, samo u izmenjenom, nematerijalnom vidu, pa e i nastavak Teslinog rada biti mogu. Ova vizija je svakako imala znaajan, nesvesni uticaj na to da se Tesla, nakon prvobitnog oka i krize koju je izazvala smrt majke, relativno brzo oporavi i nastavi svoj rad. Ali, nakon smrti bele golubice na koju je Tesla projektovao otelovljenje arhetipa majke takva mogunost vie nije postojala, moda i jer sline vizije nije bilo pa je tako i Teslin stvaralaki rad bio okonan. Teslina majka, mada nepismena, bila je umna ena i sin joj je pripisivao vie zasluga za svoj razvoj nego uenom ocu, sveteniku. Iako ga je potovao, za razliku od opisa doivljaja majine smrti, u autobiografiji njegovu i ne pominje.

Trivijalne klevetePoslednje decenije svog ivota Tesla je proveo posveen golubovima, koje je, kako sam kae, doivljavao kao iskrene prijatelje. Meu njima je sredinje mesto zauzimala jedna bela golubica, sa sivim mrljama na krilima. Ona je, po Teslinim reima, bila radost i smisao njegovog ivota, sve dok jednog dana, u njegovoj hotelskoj sobi, nije uginula. Prirodu njihovog uzajamnog odnosa svedoe i Tesline rei: Voleo sam tu golubicu. Da, voleo sam je kao to ovek voli enu, i ona je mene volela. Ta golubica je bila radost mog ivota. Dokle god sam je imao, bila je svrha mog ivota. Ma gde sam se nalazio golub bi me pronaao; kada bih poeleo da je vidim samo sam pozvao i ona bi doletela do mene. Razumela me je i ja sam nju.Bela golubica bila svrha ivota

Tesla nije gajio samo ljubav samo prema ovoj golubici, mada je nju najvie voleo, ve i prema hiljadama drugih golubova, koje je hranio, a kada su bili bolesni ili povreeni leio. Golubovi sa kojima je bio u tajanstvenoj komunikaciji, predstavljali su znaajan deo njegovog ivota. Margaret ejni u njegovoj biografiji pie da je jedan novinar video Teslu "kako stoji u tami, izgubljen u svojim mislima, s pticom ili dve koje uzimaju hranu s njegovog dlana ili usana, mada one nou ne vide i vie vole da ostanu u svojim gnezdima". Zapravo Tesla je jo od detinjstva gajio ljubav prema golubovima. "Voleo sam da ih hranim, kao i pilie i drugu ivinu, uzmem pod miku i mazim", zapisao je dodajui da je ak i zli

7

gusan za njega bio nadahnue. O pticama se brinuo i Leonardo da Vini, ali na drugaiji nain: odlazio je na pijacu, kupovao ih i potom putao na slobodu. Golub, inae, predstavlja snaan arhetipski simbol, jer je i sam motiv ptice arhetip par ekselans. Ba se simbolikom goluba, odnosno golubice, moe tumaiti arhetipski smisao ove Tesline ljubavi, osloboene povrnog i trivijalnog psihoanalitikog tumaenja, koje je svoj vrhunac doseglo u esto citiranom radu amerikog psihoanalitiara Dula Ajzenbada. On je analizirajui Teslu je svojim ortodoksnim psihoanalitikim banalizacijama i grotesknim interpretacijama poinio mnogo veu greku od Sigmunda Frojda, koji je linost Leonarda da Vinija i njegovo stvaralatvo sveo na porodini roman, kompleks majke i ono to je u umetniku lino, a potpuno zanemario arhetipsku dimenziju Leonardove psihe, odnosno bazu i izvorite njegovog stvaralatva. Golub je simbol ljubavi, istote, bezazlenosti, dugovenosti; Velike Majke i sublimiranog Erosa. Poput ostalih krilatih ivotinja, i on simbolizuje sublimaciju nagona i prevlast duha; mir i sliku stvaralakih misli; a esto je simbol ene i ljubavnice. Golub je ptica Afrodite i njegova je slika nezaobilazna u njenim svetilitima; atribut je Itar, Velike Majke, koja je u vreme potopa odabrala golubicu kao svog glasnika i poslala je da izvidi da li su se vode povukle, a ona je odletela do jedne masline i ubrala zeleni list. Poto su golubovi posveeni svim Velikim Majkama i nebeskim caricama, oni prikazuje enstvenost i materinstvo i svuda se doivljavaju kao pozitivan simbol. U hrianstvu je golub simbol Svetog duha i princip boanstva, dok jato predstavlja vernike. U analitikoj psihologiji predstavlja Animu, jer je ptica ljubavi. Ester Harding, jedna od prvih Jungovih uenica, u svojoj knjizi "Misterije ene" pie: Svetlost Meseca koji sija odozgo s neba i donosi osvetljenje i mudrost na zemlju esto je predstavljena pticom, obino golubicom. Ali Sveta Golubica, koja se jo uvek moe sresti u hrianskim crkvama i potuje kao Boiji Glasnik, donosilac Mudrosti, bila je poznata davno pre toga, kao glasnik i otelovljenje Velike Majke, Ona Koja Sija Za Sve. To je, posebno vano za razumevanje ljubavi Tesle prema beloj golubici, ijim je nestankom prestao i njegov stvaralaki rad. Na nju je projektovao svoju Animu, to je ovoj ljubavi dalo arhetipski karakter, pa je psiholoki neopravdano takvu ljubav oznaavati kao nastranu, to ini, recimo, Vladeta Jeroti u svom radu "Psiholoki portret Nikole Tesle". On zanemaruje ili ne zna da je u Teslinoj beloj golubici, kao i u Svetoj Golubici, simbolino zgusnuta mudrost i da je ona otelovljenje kako arhetipa majke, tako i boanske svetlosti. Jeroti na vie mesta afirmativno citira Ajzenbada, pa tvrdi da "mogua objanjenja" Teslinog ponaanja, pa i odnosa prema beloj golubici "mogu stii gotovo iskljuivo od psihoanalize, ali nas ona nee u potpunosti zadovoljiti". Ova tvrdnja je, naravno,

8

neshvatljiva i neprivatljiva, tim pre to Jeroti u javnosti "slovi" za poznavaoca K. G. Jungovog dela, ali, izgleda samo na povrnom, teorijskom nivou. Njega, inae, u ovom radu ak i ne pominje. Jung definie Animu kao skup svih iskustava koje mukarac ima sa enom, u smislu svih enskih psiholokih tenji u mukarevoj psihi. Anima predstavlja unutranju, idealnu sliku enskog bia, a njen prvi nosilac je majka. Jung tvrdi da svaki ovek oduvek u sebi nosi sliku ene; ne jedne odreene, ve ene po sebi. U sutini, ta slika je nesvesna i u ivom sistemu urezana nasledna masa, koja potie iz pradavnih vremena. Ona predstavlja tip svih iskustava itavog niza predaka o enskom biu; sediment svih utisaka o eni i nasleeni psihiki sistem prilagoavanja. Kad ne bi bilo ni jedne ene, iz ove nesvesne slike bi se u svako doba moglo navesti kakva u duevnom pogledu treba da bude ona stvarna. Isto vai i za enu, koja ima uroenu sliku mukarca, Animusa.

Ptice su od ena manje komplikovaneEster Harding u svojoj knjizi "Misterije ene" pie da ljubav prema eni koja ima vrednost Anime, nije istinska ljubav prema samoj toj eni. To je, takorei, iskljuivo ljubav prema eni kao Animi. Takva uloga ne doputa eni da bude ono to jeste, nego od nje pravi funkciju muke psihe i postavlja pred enu zahtev da se saobrazi mukarevom idealu i ispuni njegove elje. No, Tesla je na belu golubicu projektovao svoju Animu jer je taj odnos bio mnogo jednostavniji nego projekcija na neku konkretnu enu. Kako je Anima arhetip koji se javlja kod mukaraca, moe se pretpostaviti da i kod ena mora postojati ekvivalent jer, kao to je mukarac kompenzovan enskim, tako je i ena kompenzovana onim mukim u sebi. Time oboje predstavljaju dopunu celovitosti, Mladi i lepi inenjer iz Like neophodnu za psiholoko funkcionisanje oveka. Tu i takvu dopunu Tesla nije pronaao ni u jednoj eni, izuzev u beloj golubici. A ona je bila njegova Anima i zamena za majku, kao prvog nosioca Anime. Obe su za njegovo stvaralatvo imale sredinju ulogu.

9

Anima i Animus su arhetipovi, koji, kako je stalno isticao Jung, nisu apstraktni ve iskustveni pojmovi, koji se ne ispoljavaju samo kroz izbor ljubavnog i branog partnera ve i snovima, vizijama, fantazijama, bajkama, mitovima i legendama, kao i u knjievnim delima. Kod mukarca kompleks majke nikad nije ist, ve uvek pomean s arhetipom Anime pa je slika majke u psihologiji mukarca sasvim razliitog karaktera nego u psihologiji ene. To je posebno vidljivo kod Tesle, kod koga je jasno izraena meavina majke i Anime. On ju je projektovao na svoju belu golubicu jer je posedovala mnoga svojstva majke, a i olakalo je tu i takvu projekciju. Anima se prevashodno projektuje na suprotni pol, usled ega neretko nastaju komplikovani odnosi, koje je Tesla i svesno i nesvesno izbegavao. Da izbegne neeljene komplikacije sa enama, on je svoju Animu projektovao na belu golubicu. Jung smatra da ena u velikoj meri zna da joj samo ljubav daje potpuni oblik, kao to i mukarac sluti da samo duh daje najvii smisao njegovom ivotu. U sutini, oboje trae duevni odnos jednog prema drugom jer je ljubavi za savrenost potreban duh, a duhu ljubav. Nju je Tesla naao u svojoj beloj golubici, koja je istovremeno i simbol Svetog duha. Jer, mada se mukarac i ena sjedinjuju, oni ipak predstavljaju nespojive suprotnosti, koje se, kada se aktiviraju, izrode u smrtno neprijateljstvo (Jung). Tesla je duboko u sebi znao za te nespojive suprotnosti, do kojih, na sreu, nije moglo doi u njegovom odnosu s belom golubicom. Jedne noi, dok je Tesla leao u krevetu, reavajui u tami naune probleme, kroz otvoren prozor je doletela njegova bela golubica i stala na radni sto. Tesla je, kako kae, znao da joj je potreban i da ona eli da mu saopti neto vano da umire. U trenutku kad je primio tu poruku, pojavila se svetlost iz njenih oiju. Bila je to, po svedoenju Tesle, prava svetlost snana, bletava, zaslepljujua; svetlost daleko jaa od one koju je on ikada uspeo da proizvede pomou najsnanijih lampi u svojoj laboratoriji. Zapravo, ona je pripadala krugu mistine svetlosti, koja je svoje izvorite imala u mistinom delu Tesline linosti, koji takoe ima arhetipsko poreklo. U studiji "Doivljaj mistine svetlosti", Mira Elijade istie da proces smrti zaista ini niz doivljaja svetlosti, s kojom se ovek suoava u asu umiranja, a koja se svima pojavljuje u tom momentu. On navodi ak i primere osoba kojima je na samrti lice zasijalo kao sunce. Zar se takva, mistina svetlost ne bi mogla pojaviti iz oiju Tesline bele golubice u trenutku njene smrti? I to ne samo to je bela golubica simbol Svetog duha ve i jer je njen odlazak, kao i odlazak Tesline majke, morao biti propraen mistinom svetlou, sredinjim arhetipom Nikole Tesle.

10

Ali ovu svetlost ameriki psihoanalitiar Dula Ajzenbad krajnje nategnuto tumai kao simbol mlaza mleka iz majinih grudi, a Teslinu snanu potrebu da hrani golubove time to oni po svom obliku podseaju na dojke. ak istie da je Tesla, kanjavajui dojke svoje majke koje ga, navodno, nisu hranile, jeo golubije meso, ali samo s obe strane grudne kosti. Kratkotrajnu Teslinu kockarsku strast, pak, tumai kao zamenu za onaniju. Teslina ljubav prema beloj golubici je od enormnog znaaja za razumevanje njegove linosti, kao i stvaralatvo. To on i sam priznaje: Kad je ona umrla, neto je otilo iz mog ivota. Do tad sam bio siguran da u dovriti svoje delo, bez obzira na ambicioznost, no kad je to neto otilo iz mog ivota, znao sam da je moj posao okonan. Kad je golubica uginula, Tesla je zamolio jednog prijatelja da je sahrani na njegovom imanju da bi mogao da poseuje njen grob. No, prijatelj je ak razmiljao o tome da je baci u kontejner, to, na Teslinu sreu, ipak, nije uinio. On ga je istog dana opet zvao i zamolio da mu vrati golubicu, to je ovaj i uinio. Ne zna se ta je potom s njom uinio i gde je sahranio, verovatno negde u svojoj blizini, da bi mogao da je esto obilazi. Anima nije samo arhetip ivota i kreacije ve i energetsko jezgro ljubavi i stvaralatva jer je psihologija stvaraoca primarno enska psihologija (Jung). Svako stvaralako delo izrasta iz nesvesnih, arhetipskih dubina, iz carstva majke, s kojom je Anima prisno povezana, budui da je njen prvi nosilac upravo majka, a kasnije ene sline majci.

Jeretik bez zatiteSvaki novi sluaj gotovo da je bio nova teorija za mene, govorio je Jung, ali mnogi psihijatri, esto iz neznanja, gotovo potpuno zanemaruju individualni pristup. Slino analiziraju i velike pojedince, kao to je Tesla, ija veoma kompleksna i vieslojna linost iziskuje gotovo novu teoriju, koja e moi da obuhvati i otkrije ono arhetipsko u njemu, to je energetsko jezgro njegove linosti i stvaralatva. Mnogi elementi Teslinog ivota su bili daleko izvan i iznad onog to se u svakodnevnom ivotu smatra normalnim, pa su ga ljudi esto doivljavali kao udaka i nenormalnog, a u negativnim ocenama neki bili jo otriji.Normalni ljudi ne razumeju boanski duh

Jung istie da je normalan ovek idealan cilj za bezuspene i sve one koji su ispod opteg nivoa prilagoavanja. Za ljude,

11

pak, koji daleko vie mogu od prosenog oveka i nikad im ne pada teko da postignu uspeh, ideal ili moralni pritisak da se ne mora biti nita nego normalan, pojam Prokrustove postelje je smrtno dosadan, sterilni pakao. Otuda, veliina istorijskih linosti nije u bezuslovnom potinjavanju konvencijama, ve, naprotiv, u oslobaanju od njih. Oni kao vrhovi planina tre iz mase, koja se vrsto drala kolektivnih strahova, uverenja, zakona i metoda. I uvek se obinom oveku inilo udno kad bi neko utabanim putevima s poznatim ciljevima pretpostavio strmu i uzanu stazu, koja vodi u nepoznato. Zato se uvek mislilo da je takav ovek, ako ne lud, onda, ipak, da je u njemu neki demon ili Bog; jer se ovo udo moglo objasniti samo na osnovu obdarenosti demonskom snagom ili boanskim duhom. Prisustvo takve snage bilo je evidentno i u Teslinoj linosti. Pojmovi normalnosti i abnormalnosti, posebno u psihijatriji, nisu sasvim jasno razgranieni. Alfred Adler kae da se kod neurotiara nema nijedna potpuno nova karakterna osobina, niti karakterna crta koja se ne moe sresti i kod normalnog oveka, a Frojd da ne postoji nijedno normalno stanje u kojem se ne bi moglo dokazati prisustvo neurotskih crta. Normalnost se definie kao sposobnosti oveka da se adaptira pa je moderan stav da se osoba oznaava normalnom kad je potpuno adaptirana na svoju sredinu. Meutim, po Jungovom miljenju, biti socijalno i adaptirano bie nema nikakve drai za onoga kome to pada lako, kao neka deja igra. Otuda se, barem sa stanovita dubinske psihologije, sposobnost spoljanje adaptacije ne sme poistoveti s pojmom normalnosti jer jedna osoba moe biti spolja adaptirana, a da to ne garantuje njenu normalnost. To potvruju, recimo, ratni zloinci, poput Ajhmana i Hesea, koji su, kao to istie Igor Karuz, bili linosti vanredno prilagoene svom drutvu, to nam nita ne doputa da kod njih pretpostavimo prisustvo sadizama vee nego kod bezbroj drugih graana i funkcionera koji su imali sreu da nau svoje mesto u drugim uslovima i na manje upadljivim poloajima. Potvrdu da spoljanja adaptacija ne znai obavezno i prisustvo normalnosti nalazimo i kod osoba koje su postigle adaptaciju totalnim identifikacije sa svojom maskom, odnosno ustanovom u kojoj rade ili poloajem u drutvu koji zauzimaju, tanije, svojom socijalnom ulogom. Po Jungu, uzaludno je iza njihove maske traiti linost jer tada redovno nailazimo na oveuljka dostojnog saaljenja. Stoga je za takve osobe neodoljivo privlaan lov na titule jer su one jeftina kompenzacija za oseanje vlastite nedovoljnosti. Tako, npr., ima profesora ija se celokupna individualnost iscrpljuje u biti profesor, dok se iza njihove fasade, koje se grevito dre, ne moe nai nita, osim sujete. Jung smatra da je u samim pojmovima normalnost i adaptacija sadrana redukcija na prosenost a normalnost je idealni cilj za ljude bez uspeha, koji su na optem adaptivnom

12

nivou, dok je onima, koji mogu ii dalje od prosenog oveka, prihvatanje normalnosti prepreka za dalji razvoj, odnosno za njihov proces individuacije, to je sluaj i s Teslom. Otuda Erih From tvrdi da osoba koja je normalna, s obzirom na svoju dobru prilagoenost, esto manje zdrava od neurotine, s obzirom na njene ljudske vrednosti. Ona se esto dobro prilagoava jedino po cenu odstupanja od svog linog Ja, da bi manjevie postala onakva kakva treba da bude. S druge strane, neurotiara moemo oznaiti kao osobu nespremnu da se potpuno angauje u borbi za svoje lino Ja. Svakako da njen pokuaj da spase svoje pojedinano Ja nije uspeo, te je ona umesto da svoje lino Ja stvaralaki izrazi, potraila spas u neurotinim simptomima, povlaei se u svoje fantazme. Uz to, ona je sa stanovita ljudskih vrednosti manje osakaena od one vrste normalnih osoba koje su potpuno izgubile svoju individualnost. Sve ovo ide u prilog Binderovoj tvrdnji da ne moe samo adaptacija na sredinu, koja je, dodue, nuna u ljudskom drutvu ali esto konzervativna i sterilna, biti odluujui kriterijum pri odreivanju normalnosti jer i unutranja nunost normalnog psihikog ivota moe jednoj osobi dati povoda da se od svoje sredine okrene ili energino suprotstavi u cilju traenja novih drutvenih formi i ivotnih vrednosti. Pogreno je oznaiti takve osobe abnormalnim, samo zato to se po svojim ubeenjima i ponaanju razlikuju od vladajuih socijalnih normi. Otuda su oni koji im se suprotstavljaju esto zapravo napredni jeretici, u koje se, nesumnjivo, moe svrstati i Tesla.

Njukanje i katastrofa dobrog ukusaMada ovek ne moe da egzistira bez socijeteta, kao ni kiseonika, vode i belanevina jer sve to nuan uslov egzistencije, ipak je smeno tvrditi da ovek ivi da bi mogao da udie vazduh, isto kao to bi bilo smeno rei da individua egzistira za socijetet. Socijetet je samo pojam za simbiozu jedne grupe ljudi, ali ne moe biti nosilac ivota jer je prirodni i jedini nosilac ivota individuum. I tako je u celoj prirodi, tvrdio je Jung.Tesla s mladim kraljem Petrom Drugim

Sposobnost socijalne adaptacije vaan je i nuan kriterijum pri odreivanju psihike normalnosti, ali ne i jedini i odluujui jer 13

postoji i unutranja. Na zahteve spoljanjeg sveta ovek moe potpuno odgovoriti samo ako je adaptiran i na svoj unutranji, odnosno ako ivi u saglasnosti sa samim sobom (Jung), to je Tesla uspevao. Jer, odsustvo unutranje adaptacije spreava proces individuacije, odnosno realizacije onoga to je najvrednije u jednoj linosti. Mada su pojmovi psihike normalnosti i abnormalnosti formalno dijametralno suprotni, oni su u okviru dinamike psihologije i psihijatrije u veoma prisnoj vezi. Otuda je Frojd pisao: vie ne verujem da su bolest i zdravlje, stanje normalnosti ili neuroze jasno odvojeni, niti da, u jednom karakteru, neurotske crte oznaavaju inferiornost. Neuroze nemaju nikakve posebne psihike sadraje, ve neurotine osobe obolevaju od istih kompleksa s kojima se i mi zdravi borimo, ali zdravi znaju svoje komplekse da savladaju bez velike tete koja bi se mogla praktino dokazati, dok je kod neurotiara to savladavanje neuspelo pa se kao zamena javljaju neurotski simptomi. Zdrav ovek, naravno, nije lien problema i konflikata jer oveku su potrebne tekoe i one spadaju u njegovo zdravlje (Jung). Otuda Binder istie da normalnima ne pripadaju samo one, potpuno neupadljive, neutralne i bezbojne, banalne i svakidanje linosti ve i mnogi, sasvim jasno profilisani tipovi pa to mogu biti, s jedne strane, visoko nadarene linosti, poput Tesle, a, s druge, i neinteligentne, koje su po svojim oskudnim sposobnostima dorasle zadacima svakodnevnog ivota, i podbacuju tek kad problemi prevazilaze njihove intelektualne mogunosti. Teslina simptomatologija izlazi iz okvira onog to se u klasinoj psihijatriji oznaava kao neurotsko ili psihotino. Jer, kao to istie Jung, u pravoj psihologiji ne mogu postojati optevaei recepti i norme. To mnogi psihijatri, a neretko i psihoanalitiari, potpuno zanemaruju i postavljaju dijagnozu samo na osnovu spoljanje klinike slike, ne vodei rauna o tome ta se iza te i takve klinike slike nalazi. Pod psihijatrizacijom Tesle podrazumevam neosnovano etiketiranje njegove linosti psihijatrijskim dijagnozama od neuroze i homoseksualnosti, preko shizoidne linosti pa sve do psihoze, to je injeno mada Tesla nikad nije zatraio pomo psihologa ni psihijatra jer mu, jednostavno, takva pomo nikad nije ni bila potrebna. Umetniko delo nije nikakva bolest i zahteva sasvim drugaiji pristup od psihijatrijskog; delo nije ovek ve neto nadlino pa o umetniku ne treba govoriti kao o linosti, ve o stvaralakom procesu. Jer, lino kod umetnika nikad nije vano za njegovu umetnost pa njegova lina biografija moe da bude biografija jednog filistra, asnog oveka, neurotiara, manijaka ili zloinca. To sve vai i za naunika". Mogunost smelih zakljuaka lako moe zavesti na upotrebu nasilnih postupaka, prljavog njukanja i katastrofe dobrog ukusa pod platom nauke. Pri tome se psihijatar ili psiholog samozadovoljno dive postavljenoj

14

dijagnozi, usled ega ak i ne primeuju da su potpuno zaobili umetniko ili nauno delo, koje je trebalo da bude predmet njihove analize. Mada takvo seciranje moe biti interesantno, ono poseduje toliko naune vrednosti koliko i obdukcija Nieovog mozga, koja bi mogla jedino da pokae od koje je atipine forme paralize umro. Slino je i s podvrgavanjem Ajntajna psihoanalizi i stavljanjem njega i njegovog dela na psihoanalitiki kau, pri emu se radoznalo i zlurado zaviruje u njegovu privatnost. Jer, njegovo nadlino nauno delo je izvan i iznad nekonvencionalnog pa moda i udnog odnosa prema supruzi, naoj zemljakinji Milevi Mari, odnosa koji, ak i ako je bio upadljiv, dubinskopsiholoki je i shvatljiv i prihvatljiv jer ne moemo oekivati od jednog Ajntajna konvencionalno ponaanje, kao od jednog filistra. Sve ovo je, eksplicitno i implicitno, i u psihijatrizaciji Tesle, poput psihoanalitike studije Dula Ajzenbada, kao i radu Vladete Jerotia "Psiholoki portret Nikole Tesle", koji bi zbog svog sadraja, pre mogao biti naslovljen "Psihijatrijski portret". Jeroti, poput Ajzenbada, Teslinu simptomatologiju ablonski svrstava u neurotski poremeaj, uprkos injenici da Teslini neurotski simptomi ne samo da nisu remetili normalno funkcionisanje njegove linosti, niti su negativno uticali na njegovo stvaralatvo ve, kao to istie i sam Jeroti, kod Tesle do poetka njegovog adolescentnog doba ne moemo da primetimo nita upadljivo to bi nagovetavalo kasniju obdarenost ili neurozu , odnosno, da o eventualnoj bliih i sigurnijih podataka iz Teslinog ranog detinjstva mi nemamo.

Na dobrim enama tedeo energijuJo u detinjstvu ima nagovetaja Tesline obdarenosti: Don O Nil u njegovoj biografiji "Nenadmani genije" pie: "Kao deak je znao da po svojim mislima i omiljenim igrama ne lii na ostalu decu. Mogao je da uradi sve to i njegovi vrnjaci, ali i mnoge stvari za koje oni nisu bili kadri. Te druge stvari su ga najvie privlaile, ali nije mogao nai druga s kojim bi delio oduevljenje. Zato je izbegavao svoje vrnjake,Daba su ga pritiskali da se eni

15

uveren u to da je njemu dosuen neki izuzetan poloaj u ivotu, ako ne i neki podvig". Vladeta Jeroti istie da nema prinudne neuroze bez snanog potiskivanja nagona, seksualnog i agresivnog, koje je Tesla, po njemu, najveim delom uspeno sublimisao. Ali, Jeroti dodaje da, ako je Tesla i uspeo da najvei deo svoje nagonske energije sublimie, drugi, manji deo ove energije nije mogao biti sublimisan, ve je zbog odbrambenog mehanizma potiskivanja deformisan i pretvoren u simptome prinudne neuroze. No, to objanjenje nije prihvatljivo jer je u protivrenosti s Teslinom strukturom i dinamikom linosti, u kojoj nema elemenata klasine neuroze. Teslina neuroza se zapravo ne moe objasniti psihoanalitiki, ma koliko se to trudili Jeroti, ili, pak, Dul Ajzenbad, koji je to pokuao na jo ortodoksniji nain. Naime, on u Teslinom ivotu vidi mnogo znakova koji ukazuju na postojanje emocionalne i fizike uskraenosti u najranijem detinjstvu jer Tesla nije imao potrebnu panju majke u periodu dojenja. Zato, tvrdi on, nita u Teslinim spisima ne odaje da se Tesla oseao uskraenim zbog majine smrti(!?). Ovako neto moe tvrditi samo neko ko nije itao Teslinu autobiografiju, iz koje se jasno vidi koliko je odnos s majkom bio autentian i topao, ili neko ko je tu injenicu prevideo jer se nije uklapala u njegov ortodoksni psihoanalitiki model, kakav je Ajzenbad primenio u svojoj studiji o Tesli. U svom radu Jeroti, kao sa aljenjem, konstatuje da nema nagovetaja o tome da se Tesla u toku svog ivota odavao bilo kojoj perverziji ili inverznoj seksualnoj delatnosti. Ovo, najblae reeno udno oekivanje, proistie iz injenice da veina psihijatara pri analizi linosti velikih pojedinaca smatra da je gotovo njihova obaveza da kod linosti o kojoj piu otkriju patoloke devijacije jer, u protivnom, imaju oseaj da nisu bili na visini svog profesionalnog zadatka. Tako u svom radu "Dve Marije" Vojin Mati pie o prisustvu "latentnih homoseksualnih sklonosti kod Laze Kostia" i incestuoznim tenjama" prema Lenki Dunerski, dok Jeroti ak tvrdi da je ovaj velikan nae poezije "povremeno, retko i svakako kratkotrajno zapadao u psihotina stanja"(?!) Pristup veoma sloenoj linosti Nikole Tesle zahteva gotovo jednu novu teoriju i pristup, lien sterilne ablonizacije i isprazne psihoanalitike akrobacije. U Teslinoj linosti bila je jasno prisutna i mistina komponenta, a Jeroti, nakon brojnih, krajnje proizvoljnih i netanih formulacija i konstrukcija, tvrdi i da "Tesla nije bio srean svojim ateistikoagnostikim pogledom na svet", ali da se u "starijim godinama vie nije dao izmeniti". Ne samo da se agnosticizam nikako ne moe povezati s Teslom, poto je suprotan njegovoj "ivotnoj filozofiji" i naunom radu, ve nema osnova za tvrdnju da "nije bio srean" takvim pogledom na svet. Tesla se ne moe tretirati ni kao ateista, niti vernik u klasinom smislu tog pojma. Sam je govorio da ni u najkritinijim trenucima svog ivota, kad mu je smrt bila

16

sasvim blizu, nikada nije pomislio na Boga, niti od njega traio pomo. Tesla je, u jungovskom smislu, posedovao Boga u sebi, na koga se u ivotu oslanjao. U skladu sa stavom Renea Dekarta da "svaki razuman ovek mora verovati u Boga" ili Mire Elijadea da je svaki ovek po prirodi religiozan. U poznim godinama Tesla, mada sin pravoslavnog svetenika, ozbiljno se zainteresovao za budizam i verovao da e on i hrianstvo postati najznaajnije religije budunosti. Zbog specifinog odnosa prema enama i toga da nije bio oenjen, Tesla je esto, poput Leonarda da Vinija, bio etiketiran kao homoseksualac, mada za takve tvrdnje nije bilo nikakvih dokaza. Cilj ovog etiketiranja, u prvom redu, bio je da se umanji Teslin veliki ugled u naunim krugovima jer se u to vreme u Americi na homoseksualnost gledalo kao na seksualnu izopaenost. Otuda Tesla, sasvim razumljivo, nije mogao ostati indiferentan prema tim zlonamernim insinuacijama. Margaret ejni u Teslinoj biografiji pie: "Meu Teslinim mrziteljima prenosio se glas da je on homoseksualac. U drugo vreme i na drugom mestu, to ne bi imalo uticaja na njegovu karijeru, ali u viktorijanskoj Americi, u trezvenom drutvu inenjera, takve su glasine postale delotvorno oruje u rukama njegovih neprijatelja. Iako ga nikad nije interesovalo da opvrgava glasine bilo kakve vrste, u drutvu tog vremena pritisci da se oeni nisu poputali". Teslinu seksualnu apstinencija treba tumaiti ne kao posledicu homoseksualnosti, ve kao kompletno investiranje libida u istraivaki rad. Kad je jedan novinar upitao Teslu zato se nije oenio, odgovorio je: Naumio sam da sav svoj ivot posvetim radu, i zato se odrekao ljubavi i drutva dobre ene. Zato se moe govoriti o korisnoj apstinenciji, koja je korisna ako ovek zna ta da uradi s energijom koju tako utedi, to je Tesla, poput Da Vinija, oigledno dobro znao i potvrdio svojim delima.

Posao za mudracaPokuavajui da ipak pronae poreklo Tesline neuroze Vladeta Jeroti je uzrok traio u misterioznoj smrti Teslinog brata Danila. Naime, o njoj postoje dve verzije: po jednoj, o kojoj pie i Tesla u autobiografiji, njegov brat poginuo tako to je pao sa konja, istog koji je svojevremeno Teslinom ocu spasao ivot; a druga, da je Tesla gurnuo Danila sa tavana, usled ega je celog ivota imao komare i duboko oseanje

Mark Tven u laboratoriji svog prijatelja Tesle

17

krivice, a posledica tog dogaaja je bila i Teslina prinudna neuroza. No, nema valjanih dokaza da je zbog bratovljeve smru Tesla imao este komare. Istina, on istie: Bio sam svedok tog traginog dogaaja i mada je od tada prolo 56 godina, slika tog dogaaja ni do danas nije izbledela." Dodao je: "Seanje na ono to je moj brat postigao inilo je svaki moj pokuaj bezvrednim u poreenju s njim." Ta reenica navela je neke istraivae na pogrenu pretpostavku, pa i Jerotia, koji je pisao: Oseanje krivice, ako je nje bilo u Tesli, moglo je prouzrokovati, s jedne strane snanu nesvesnu pobudu da upravo on, Nikola, treba da ostvari Danetovu izvanrednu nadarenosti i tako ublai bol koji se urezao u srce njegovih roditelja, a s druge, asketski ideal ivljenja kao preutnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti koja je izazvala bratovljevu smrt." U nategnutu psihoanalitiku akrobaciju, bez argumentacije i pokria, spada i Jerotieva tvrdnja da je Tesla bio "bez intimnih prijatelja u ivotu". Prenebregao je njegovo prijateljstvo sa Markom Tvenom, prvi biografom Donom O Nilom, te Ketrin Dons i njenim suprugom Robertom, u ijoj je kui bio est gost i doivljavao ju je kao svoj dom. Neuroza predstavlja rascep sa samim sobom smatra Jung, no, takvog rascepa nema kod Tesle, koji je na svom putu individuacije bio integrisana linost, mada je povremeno, u kritinim ivotnim situacijama, zapadao u psihike krize, kao kad mu je umrla majka ili usled enormne premorenosti zbog prekomernog rada. Ali, to su normalne reakcije na krajnje nepovoljne ivotne situacije. Da kod Tesle nema neurotskog poremeaja linosti u klasinom, psihoanalitikom smislu, potvruje i Jungov stav da neurotiar nije bolestan jer je izgubio svoje staro verovanje, ve to nije naao nov oblik svoje najbolje tenje. Tesla ne samo da nije izgubio svoja stara verovanja, ve je u istraivakom radu pronaao izvanredan oblik za svoje najbolje tenje. Moda bi se Teslina neuroza, sa veoma izraenim prisilnim simptomima, moe razumeti kao sastavni deo njegovog arhetipskog sveta, kao i njegovog misticizma, koji je proisticao iz tih arhetipova. Jer, u njegovom ivotu teite je bilo na transpersonalnom, to je i inilo Teslinu linost osobenom. Tesla je iveo u hotelskoj sobi 207 to je broj deljiv sa tri, od sobarice je traio da mu svakog dana ostavlja po 18 pekira, veerao je tano u 18 asova, na stolu se nalazilo 18 platnenih salveta, kojima je brisao ve blistavo srebrno i kristalno posue, koristei uvek drugu salvetu. Svi postpuci koji je ponavljao, morali su biti deljivi sa tri, a ako bi pogreio, bio je je prinuen da sve pone iz poetka. Ali, kao to istie Mari Luiz fon Franc brojevi nisu pojmovi koje su ljudi svesno izmislili u svrhu raunanja; oni su spontani i autonomni proizvodi nesvesnog, poput drugih

18

arhetipskih simbola, pa nije iskljueno da je broj tri u prisilnim radnjama Tesle imao mistini smisao. Sumeri su verovali da su brojevi bogovi, pa su u sredite svojih verovanja stavljali broj 6 i 9, koji su deljivi sa tri. Jer, broj tri simbolizuje: mnogostrukost, sveobuhvatnost, savrenstvo, raanje, ivot i smrt, sintezu, napredno kretanje koje savlauje dualnost. Tri je prvi broj kojem je dodeljena re sve, a trijada je broj celine, poto sadri poetak, sredinu i kraj (Aristotel). Mo broja tri univerzalna je i predstavlja trojnu prirodu sveta, kao neba, zemlje i vode; prolost, sadanjost i budunost. Brojem tri se u Egiptu uvodi sveobuhvatna boja trojednost: otac, majka, sin, koja je odraena i u ljudskoj porodici. Glavni simbol broja tri je trougao, a tri isprepletena kruga ili trougla mogu da predstavljaju neraskidivo jedinstvo tri osobe i trojstvo. U hebrejskoj simbolici tri je bezgranina svetlost, osveavajua inteligencija. Od jedinice je potekla dvojka, od dvojke trojka, a od trojke su potekli svi brojevi. Prema psihoanalizi broj tri simbolizuje falus. Sasvim je shvatljivo i prihvatljivo da i broj tri u Teslinom prisilnim radnjama ima dublji smisao, koga on nije bio svestan. Jung je, pak, tvrdio kako nas nai duevni sadraji danas opinjavaju kao to su to nekada inili bogovi. Biografije velikih umetnika i naunika su dokazale, kako istie Jung, da je njihov stvaralaki nagon bio toliko jak da je sebi potinjavao sve ljudsko u njima i stavljao u slubu dela, ak i na utrb zdravlja i obine ljudske sree, tako da boansko ludilo, iako stoji u realno opasnom odnosu prema bolesnom nije i ne moe biti identino s njim. Tesla je intuitivno sledio misao Bernarda iz Travisona, alhemiara iz 15. veka, koji je govorio da valja uiniti vidljivim ono to je skriveno, i tajanstvenim ono vidljivo, jer samo to je posao mudraca.

Obrazovane ene e vladati svetomMada Tesla nije bio oenjen i nijedna ena, izuzev njegove majke i sestara, nije imale ni najmanji udeo u njegovom ivotu, on nije bio enomrzac, ve je, naprotiv, idealizovao ene. Ipak, kao to istie njegov prvi biograf Don O Nil, izbegavao je romantine susrete i situacije koje bi ga mogle odvesti u romantiku. Tako je Teslin stav prema enama bio zapravo paradoksalan, s jedne strane je enu stavljao na pijedestal, a sa druge, ipak prihvatao ene sa odstojanja, bez blieg i intimnijeg ulaenja u odnose sa njima. Samo najotmeniji tip ena mogao pribliiti se Tesli, naravno, iskljuivo do granica prijateljstva.

19

Voleo je uredne, vitke, ljupke i ile ene, koje je idealizovao. Meu njima sredinje mesto zauzimaju Ketrin Donson, supruga Teslinog prijatelja Roberta Andervuda Donsona, diplomate i poznatog pesnika, i Mergerit Merington, lepa, mlada pijanistkinja. Tesla je bio est gost Donsonovih, kod kojih se okupljalo "visoko drutvo" i veoma slavne linosti toga vremena. Ketrin, koja je umrla 1925, nije zaboravila da obavee svog bogatog i uglednog mua da nastavi prijateljstvo sa Teslom i budeOdana gospoa Donson

mu na usluzi.

Da ju je upoznao u drutvu ovih ena verovatno bi bila i Lenka Dunerski. Nju, ljubav svog ivota, Laza Kosti je velikoduno preporuivao Tesli u jednom pismu: "Devojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku enomrzicu. Ona bi oivela ne samo mrtvog Don uana, ve i mrtvog sveca. Do sad je odbila itavu vojsku prosaca. Dugo sam se trudio da doznam uzrok toj nemilosti, te jedva jedvice doznao da je njen ideal - Nikola Tesla." Mnogo je verovatnije da je Lenkin ideal bio Laza, koji, mada je Lenku preporuivao Tesli, duboko u sebi znao da ova preporuka nee biti prihvaena. Jer, Tesla je bio klasian primer sublimacije seksualnog libida u nauni rad. Proroansko je vienje budunosti ene u Teslinom lanku iz 1925. koji je po sadraju gotovo identian jungovskom pristupu tom problemu, iznetom tri decenije kasnije u knjizi Ester Harding "Misterije ene". Tesla pie: Borba ene za ravnopravnost zavrie se novim poretkom, u kome e ene biti nadmonije. Savremena ena nee istai svoje pravo na jednakost, a docnije i nadmonost, podravajui oveka u plitkom fizikom smislu, ve e probuditi svoj um. U budunosti e ona biti dobro obrazovana kao i mukarac, a potom i bolje, jer uspavane moi njenog duha bie podstaknute na rad, koji e biti utoliko vei ukoliko su one vekovima mirovale. ena se nee obazirati na ono to je bilo, i zaprepastie civilizaciju svojim napretkom. Ali, sticanje novih polja poduhvata za enu, njihova uzurpiranja vodeih mesta zamaglie i na kraju izbrisati ensku senzibilnost, uguie materinski instinkt, brak i materinstvo prestae postoje, a ljudska civilizacija pribliiti savrenoj civilizaciji pela. Teslino miljenje o eni i njenom ne samo superiornom biu, ve i o zanemarivanju sopstvenog enskog naela, sreemo i kod Hardingove: Naa civilizacija je bila toliko dugo patrijarhalna, da je nae shvatanje ta je enstveno verovatno pod uticajem predrasuda.

20

Npr, kod nas je utvrena injenica da je muko jako i vie, a ensko slabo i nie. Tek od skoro je ova dogma osporena u pobuni ena koje ne samo to su dovele tu teoriju u pitanje, nego su i u praksi pokazale da ona ne dri vodu. Neretko ujemo tvrdnju da nema sutinske razlike izmeu mukaraca i ena, sem bioloke. Mnoge ene prihvatile su to stanovite, bile su zadovoljne da budu mukarci u suknji i tako izgubile vezu sa enskim naelom u sebi. Moda je to i glavni razlog dananje nesree i emotivne nestabilnosti. Jer, ako ena nije u vezi s enskim naelom koje upravlja zakonima uspostavljanja odnosa, onda ne moe da zagospodari onim to je, u krajnjoj liniji, ensko podruje - meuljudski odnosi enin odnos prema svom enskom naelu upravlja njome iz dubina njene prirode, ali ona je esto potpuno nesvesna toga to je dri. Ona sebe ne razume svesno, i zato je nesposobna da objasni sebe mukarcu. Razliku mukog i enskog je nuno ponovo formulisati danas, kad je veoma mnogo mukaraca enstveno, a veoma mnogo ena muevno. To ne znai da e ena posveivanjem karijeri ugroziti sopstvenu enstvenost, jer, kao to istie Mari Luiz fon Franc, ena svakako treba da se obrazuje i gradi karijeru, ali ne i time bude opsednuta, jer e izgubiti svoj enski identitet. No, ako uspe da ga ouva, karijera e joj pridodati izvesnu duhovnu dimenziju ivahnost, inteligenciju, snagu volje; dakle, sve same pozitivne osobine, koje e njenoj linosti dati peat zaokruenosti. Jung je izuzetno cenio ene koje studiraju i govorio da je Animus ena koje nemaju adekvatno zvanje ili profesiju obino veoma negativan. Prividno, one vode veoma enstven ivot ivot majki i domaica; ipak, njihov muki aspekt postaje ogoren i preobraa se u svoj negativan vid, a ene poinju njim da se slue kako bi muile svoje mueve. I fon Francova smatra da muki aspekt ene ima izuzetan znaaj u pozitivnom i negativnom smislu. On se javlja u negativnim vidovima samo kad ene ne umeju mudro da se odnose prema njemu. eni lienoj Animusa nedostaje ivotna energija, preduzimljivost, inteligencija i inicijativa. Ona je tada jadno stvorenje, svedeno na utrobu koja raa i ruke koje kuvaju. ena bez Animusa je niko i nita.

Aplauzi za oluju i munjeJungovu misao da je u dui od njenih poetaka ukorenjena udnja za svetlou i jedna nesavladiva potreba da se izae iz prvobitne tame, svojom linou i stvaralatvom potvruje i Nikola Tesla, koji je metaforino bio i svetlost svog vremena. U najdubljem delu

21

sebe, on je znao da im se u oveku pojavi svetlost nema vie nikakve moi izvan njega (iler), pa se, sa pokriem i oseao osnaen. U autobiografiji on je zapisao: Bilo mi je 12 godina kad sam uspeo snagom volje da odagnam sliku iz svoje mate, ali nikad da kontroliem bleske svetlosti, u kojima kao da je bilo malo Sunce. Oni su verovatno moje najudnije i neobjanjivo iskustvo. Obino su se pojavljivali kad sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kad sam bio vrlo ushien. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezicima. Umesto da se smanjuju, njihov intenzitet je vremenom postajao sve jai i dostigao svoj maksimum kad sam imao oko 25 godina. Ovi svetlosni fenomeni se jo povremeno javljaju, kako kad mi sine nova ideja sa mnotvom svojih mogunosti, ali nisu vie tako uzbudljivi, jer su relativno slabi". Svetlost predstavlja ivot, neposredno saznanje, prosvetljenje, duhovno sunce, samospoznaju, oploenje i stvaralatvo, uspon, istinu. Ona je u vezi sa poetkom i krajem. Zahvaljujui moi svetlosti, koja simbolizuje i ivotnu mo meseca (budui da Mesec sija zahvaljujui svetlosti Sunca), Izida je uspela da vrati mrtvog Ozirisa u ivot. udnja za svetlou je udnja za sveu, kao to kae Jung. Boije rei: Neka bude svetlost! predstavljaju projekciju drevnog doivljaja odvajanja svesti od nesvesnog, odnosno svetlosti od tame. I mit o Horusu je zapravo stara priu o ponovnom raanju boanske svetlosti. U Starom zavetu svetlost uvek simbolizuje ivot, spas, sreu dobijenu od Boga. Tama je pak simbol zla, nesree, kazne, prokletstva i smrti, ali sa svetlou zajedno simbolizuju komplementarne ili naizmenine vrednosti razvojnog ciklusa. Simbolizam izlaska iz tame sree se u inicijacijskim obredima kao i mitovima o smrti, tj. drami biljaka, jer je seme zakopano u zemlju, tamu, iz koje e niknuti nova biljka. Ne samo u Postanju, ve i religijama Indije i Kine svet je nastao odvajanjem svetla od tame, koji su prvobitno bili pomeani. Jednog dana, kad se Oghuz molio Tagriju (bogu neba) pala je s neba modra svetlost, sjajnija od sunca i meseca. Kad je Oghuz priao, ugledao je usred svetlosti prelepu devojku. Zaljubio se u nju i uzeo je. Ona mu je rodila tri muka deteta i dala imena Sunce, Mesec i Zvezda, to su praiskonski izvori svetlosti. U Indiji je svetlost raanje; ona je identina sa bivstvom i besmrtnou. Buda zrai svetlou, jer je on bezgranina svetlost. ovek otkriva unutranju Svetlost kad postane svestan kad prodre u samu sutinu ivota ili, konano, kad umre. Proces smrti ini niz doivljaja svetlosti. Veruje se da se ona ukazuje svakom u trenutku smrti, kao i Teslinoj beloj golubici. Prema tibetanskim mitovima, i Kosmos, i Prvobitni ovek nastali su iz Svetlosti. U poetku su ljudi bili bespolni i nisu imali polne elje; u sebi su imali Svetlost i

22

zraili su njome. Sunce i Mesec nisu postojali. Kad se probudio polni nagon i pojavili polni organi, svetlost se ugasila u ljudima, pa su se Sunce i Mesec pojavili na nebu. Veruje se da su se ljudi u poetku razmnoavali tako to je svetlost, koja je isijavala iz tela mukarca, prodirala u matericu ene, osvetljavala je i oploavala. Polni nagon je zadovoljavan samo pogledom. Ali, ljudi su se iskvarili i poeli da se dodiruju rukama, da bi konano otkrili i polno sjedinjavanje. Adam je bio stvoren kao svetlosno bie, ali je zbog greha izgubio Sjaj. Kad je Mojsije siao sa Sinajske gore lice mu je tako jako svetlelo da su se Aron i itav narod uplaili. Lice Serafima je posle priesti sijalo kao plamen, a oi su mu bacale varnice, kao vatra. Postoji svetlost toliko sjajna da na neki nain ponitava okolni svet; onaj kome se otkrije biva zaslepljen. To je, recimo, doiveo sveti Pavle na putu za Damask, kao i mnogi sveci. Prema nekim verovanjima Svetlost i Polnost su dva antagonistika principa: kada jedan preovlauje, drugi ne moe da se ispolji. Ako pojava polnosti tera svetlost da nastane, razloge treba traiti u samoj sutini polnosti, u semenu. Sve dok ovek, zaslepljen nagonom, upranjava polni in kao ma koja druga ivotinja, svetlost ostaje skrivena. Patio sam, kae Tesla u svojoj autobiografiji, od udne boljke koju je izazivala pojava slika, vrlo esto praena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamuivali vienje stvarnih predmeta i ometali misao i delo." Dodaje da te slike sigurno nisu bile halucinacije koje se javljaju kod bolesnih i namuenih ljudi, poto je on u svakom drugom pogledu bio normalan i staloen. Svake noi (a ponekad i danju), kad sam bio sam, ja bih se otisnuo na put: video bih nova mesta, gradove i zemlje, iveo bih tamo, susretao se sa ljudima, sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, injenica je da su oni bili za mene isto tako dragi kao i oni iz stvarnog ivota i nimalo blei u svojoj pojavi. Teslin biograf O Nil je zapisao: Tesla veoma uivao u oluji koju prate munje. Sa svog kaua je pljeskao munjama, on im je odobravao.

Epohalno otkrie u parku BudimpeteS vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh pronalazatva silazi na Zemlju da saopti neku tajnu koja treba da unapredi oveanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslunijeg i apue mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao blesak svetlosti. Kad shvati skriveno znaenje, sreni izabranik vidi udesnu promenu: pred njegovim ushienim oima je jedan novi svet. To nije prolazna iluzija. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim deliem svog tela on osea: to je Velika ideja. Od tada 23

ideja je u vazduhu. On je apatom prenosi nekom prijatelju, taj prijatelj drugom prijatelju, taj opet nekom drugom neobina pria, niko osim njega samog ne moe da je shvati. apat se umnoava i na konju, koijom, eleznicom i brodom, telegrafom i telefonom tajanstven, na nekom nepoznatom jeziku, putuje tajno celom Zemljinom kuglom. Suvie je slab da bi se uo, suvie neobian da bi bio shvaen: svet ide za svojim poslom kao i pre. Ali tamo negde, u Novi nauni princip nacrtan na pesku nekom kutku sveta, ima jedno ljudsko bie sa izvanredno osetljivim ulima i umnim sposobnostima, priroda ga je opremila za neki visoki cilj. apat stie do njega obuzima ga neobjanjivo uzbuenje. On je i pre radio naporno, ali sad ne zna za odmor. Dan za danom on misli o problemu, noima se prevre bez sna u svom krevetu, ideje se roje u njegovom mozgu. Tajanstveni uticaj je sve jai njegovo uho je napregnuto do kraja, umne sposobnosti proirene i odjednom koliko god glas bio slab, njegovo izvanredno uho ga je uhvatilo, njegov osetljivi um je shvatio smisao Eureka! Otkrio sam ga! - uzvikuje on. Ovaj uzbudljivi i mudar tekst, koji je Nikola Tesle napisao oko 1905, dvadesetak godnia nakon otkria obrtnog magnetnog polja, arhetipska je priu u kojoj Veliki duh pronalazatva, poput Avatara, silazi na Zemlju da saopti tajnu koja treba da unapredi oveanstvo. Za to bira najbolje pripremljenog, najzaslunijeg i apue tajnu na uvo oveka sa izvanredno osetljivim ulima i umnim sposobnostima. "Veito alim to nisam iao kod specijaliste fiziologa ili psihologa", pie Tesla o svojoj super-senzibilnosti dok je iveo u Budimpeti, kad je zbog preosetljivosti sluha, mogao da uje prasak groma na udaljenosti od 550 milja, a otkucaj sata u treoj sobi od svoje. Sletanje muve na sto njegovo uho je primalo kao tup udar, zvuk koije nekoliko milja udaljene potresalo bi mu itavo telo, pisak lokomotive na 20 milja bi zaljuljalo stolicu na koju bi seo tako jako da je oseao nesnosan bol. Bio je prinuen da ispod svog kreveta stavi gumene jastuke, kako bi se bar malo odmorio. U svojoj autobiografiji Tesla kae: Kad sam prihvatio neki zadatak, nisam to inio sa reenou koja je svojstvena obinim ljudima. Za mene je to bio sveti zavet, pitanje ivota i smrti. Znao sam da u nastradati ako ne uspem. Sad sam osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u svesti nalazilo se reenje, ali jo nisam mogao nai nain kako da ga izrazim.

24

U februaru 1882. doiveo je najsreniji dan svog ivotu, dok je posle podne uivao u etnji po gradskom parku Budimpete, sa prijateljem Antalom Sigetijem, inae majstorom mehaniarem i atletom, koji ga je uverio u nepohodnost fizikog vebanja. Recitovao mu je poeziju, a u to vreme znao je napamet itave knjige, od rei do rei, meu kojima i Geteovog "Fausta". Zalazak Sunca i Geteovi stihovi bili okidai za otkrie obrtnog magnetnog polja. Sam kae: Dok sam izgovarao ove nadahnjujue rei, sinula mi je ideja, i u trenutku sam otkrio istinu. tapom je nacrtao dijagram u pesku, koji je njegov pratilac savreno shvatio. Tesla mu ree: Pogledaj moj motor. Pazi kako u sada da ga pokrenem u suprotnom smeru. Tesla nije mogao da opie oseanje koje ga je preplavilo u trenutku otkria i kae da je Pigmalion video svoju statuu kako oivljava, ne bi mogao biti potreseniji. Koliko je ovo otkrie za Teslu bilo znaajno vidi se, iz reenice u kojoj istie da bi dao hiljadu tajni prirode, na koje je mogao da nabasa, za ovu jednu tajnu koju je od nje oteo. U trenutku svog otkria rekao je prijatelju: Sad mogu mirno da umrem! Ali, naravno, morao je da ivi i vrati se radu, da bi konstruisao taj motor i podario ga oveanstvu. Jer, kroz svoje otkrie saznao je kako funkcionie kosmos. Otkriem obrtnog magnetnog polja Tesla je reio taj problem, jer se njegovim pronalaskom nadoknauje nestanak suneve svetlosti, tako to motor, kao produkt obrtnog magnetnog polja, stvara vetaku svetlost. Ta zamisao ne samo da je bila velianstveno lepa, ve i velianstveno upotrebljiva i korisna u svakodnevnom ivotu. Tesla, visok, suv i mrav, ali ozarenih oiju, u skladu sa arkim oblacima na nebu pie njegov biograf Don O Nil mahao je rukama, povijao se u telu dok je ritmiki izgovarao Geteove stihove i kao da je bio baen u hipnotiko stanje. Iznenada, ozareni Teslin lik dobio je neki ukoeni izgled, kao da je pao u zanos. Prijatelj ga je oslovio, ali nije dobio odgovor. Ozareni Teslin lik, koji je dobio ukoeni izgled, kao da je pao u zanos, kao rezultat mistine vizije. a nju je i kao snove tumaio Jung. Iz tog sna se pojavilo otkrie obrtnog magnetnog polja, o kom je Tesla niz godina matao i sanjao. Ono je, istie O Nil, u nauku uvelo potpuno nov princip, za koji je jedan Teslin profesor tvrdio da je nemogu, budui da u svom studentu nije prepoznao sposobnost otkrivanja.

25

Vrlo podloan ekstazamaMistino je tajno i skriveno, pristupano samo posveenima i izabranima, a nedokuivo obinom oveku, bilo je vano i u linosti Nikole Tesle. Jer, ne samo da njegov izum obrtnog magnetnog polja i dominacija arhetipa svetlosti ve i snana vezanost za majku i belu golubicu, pa i neuroza, lee u njegovom misticizmu, zasnivanom na mogunosti sjedinjenja oveka s boanskim, kroz kontemplaciju. Kao to pie Samjuel Foster Dejmon u svojoj knjizi o filozofiji i simbolima Vilijama Blejka, mistik je jedan od venih tipova ljudske prirode, i ma koliko redak, on ostavlja veoma dubok trag u istoriji. Otuda su psiholozi izuzetno zainteresovani za nain rada uma mistika, koji, ukoliko su autentini, iznenaujue su slini, bez obzira na to iz koje kulture, vere ili vremena potiu. Ono po emu se mistik nepogreivo prepoznaje, istie Dejmon, jesu ekstaze. U takvim trenucima mistik ulazi u posebno stanje mentalnog prosvetljenja, tokom kojeg se uzdie iznad poznatog sveta, u natulno i nadlino stanje, gde se silovito sjedinjuje s Venom Istinom. Ona se moe zvati Bog, Lepota, Zakon ili biti odreena nekim drugim imenom ali je uvek Jedna i Istina. Oni koji su, poput Tesle, to iskusili, ne mogu da zamisle ni jedno vie stanje postojanja pa uglavnom ceo potonji ivot posveuju otkrivanju sveta neizrecive tajne koja im se ukazala. Tesla je bio podloan takvim ekstazama, posebno vidljivim u trenutku otkria obrtnog magnetnog polja. Iz njih se nikad nije vraao bez neke velike Istine. Jer, poput Blejka, i Tesla je bio od onih koji ne puste da ode ono to su saznali. Jaina tih iskustava je vrlo snana jer, kao to kae Dejmon, blesak u sekundi ispuni i najvatrenijeg progonioca (poput apostola Pavla) ubeenou u istinu, i podupire to ubeenje neizmernom snagom za podsticanjem same religije koju je do tad mrzeo iz dna due. To iskustvo je uvek isto, iznad svih je vera jer mora biti iznad teorije, a takva su bila i Teslina. Uostalom, misticizam je izvor svake vere i objanjava sve religije pa su svi osnivai velikih religija bili mistici. Zato je Tesla, kako kae Velimir Abramovi ivi arhetip osnivaa nove naune religije. Tesla je verovao u to da, kakav god da je ovaj materijalni svet, postoji jo jedan, stvarniji i uzvieniji, a u kojem je on boravio tokom svojih ekstaza, ispunjen transcendentalnom 26Osniva nove naune religije

svetlou. Jer, kao to tvrdi Svedenborg, mistik prvog reda, ljudski um ne moe da istrauje a da mu Razumevanje ponekad ne bude u duhovnoj svetlosti. Takva svetlost bila je alfa i omega ne samo Teslinog linog funkcionisanja ve i njegovih izuma, a posebno otkria obrtnog magnetnog polja, koje je bilo u celosti nadahnuto mistinom percepcijom. Teslin misticizam je bio stvaralaki i gotovo identian Blejkovom, za koji Dejmon primeuje: U njemu nema nikakvih odbacivanja, gadnih iskuenja, stranih izgladnjivanja i ibanja duha i tela, nikakvog kulta prljavtine; ba nieg bolesnog i asketskog, ak ni sklonosti ka veliini ili samosaaljenju. Normalan ivot, uzvien, bio je njegov ideal. Uvek se drao ovoga sveta. ak su mu i ekstaze dolazile same. Nije ostavio nikakve sisteme meditacije ili magijske ceremonije za prizivanje boanstva. A na vrhuncu ekstaze, u podsvesti mu je: Kako da drugi ovo vide?. Poput Blejka, ni Tesla nikad nije verovao u objektivnu realnost ma koje od svojih vizija, ukljuujui i viziju lika majke kad je umirala, znajui da se one nalaze samo u njegovoj glavi, mada je istovremeno doivljavao njihovu snanu psihiku realnost. Jer, Tesline vizije su posedovale unutranju, psihiku realnost, kao i snovi, pa Mari Luiz fon Franc s pravom kae da, ako ste sanjali kako letite s orlom, onda ste u psiholokom smislu zaista i leteli pa je iskustvo iz sna postalo deo vas. Kako naglaava Dejmon, Blejk je eleo da podui celo oveanstvo kako da dospe do Raja Misticizma, do Vrta zasaenog u umu svakog autentinog mistika. Takva je bila i misija Tesle jer je misticizam uvek bio njegov unutranji poriv, koji ga je vodio ka najvanijim izumima, koji su imali svoje izvorite u kolektivnom nesvesnom. Jer, kao to kae Jung: Mistici su ljudi koji imaju naroito ivo iskustvo procesa kolektivnog nesvesnog. Mistiko iskustvo je iskustvo arhetipova. Otuda Jung nije pravio razliku izmeu arhetipskih i mistikih oblika. Misticizam je imao veoma znaajnu ulogu i u Teslinom intimnom ivotu, posebno u odnosu prema majci i beloj golubici. On nam omoguava da se sasvim drugaije razume i njegova neuroza. Moemo se pitati postoji li neko ko makar malo nije mistik? Odgovor nalazimo kod Blejka, koji s pravom istie ne postoji. To proizlazi iz injenice to misticizam ima svoje izvorite u kolektivnom nesvesnom, koje je sastavni deo ljudske psihe. No, veina marginalnih i najee lanih, samozvanih mistika nije sposobna da izrazi, ni seti se onoga to je saznala, ako je bilo ta i saznala; za razliku od Tesle, koji je od svojih mistinih vizija uvek uspevao da ukrade neku transcendentalnu istinu.

27

Zato, kada se govori o misticima, treba razlikovati lane od stvaralakih, odnosno autentinih mistika, kojima, kao to kae Jung, oveanstvo zahvaljuje svoje najbolje. Takvima, svakako pripada i Tesla.

Dijalog sa sudbinomVodei ameriki psiholog Dejms Hilman svoju teorije ira je izloio u uvenoj knjizi "Kod due", koja se bavi zovom sudbine, kaopsiholokom realnou prvog reda jer je prvorazredni inilac ovekove egzistencije. Hilman kree novim putem, polazei od stare ideje: da svaki ovek dolazi na svet zato to je zbog neeg pozvan. Taj zov Grci su zvali dajmon, a Rimljani genije. Zapravo, to je duh koji titi i prati oveka tokom ivota, upravlja njegovim postupcima i namerama, odnosno,Junak pozvan da usrei druge

kao to Jung kae, izraava odreujuu silu koja oveku pristupa poput provienja, mada

je etika odluka preputena samom oveku. Tako je, npr. Sokrat za svoj ivot dobio vou, koji je bio bolji od hiljade uitelja dobio je svog dajmona. On je vladao svim njegovim ljudskim odnosima i bio unutranji glas, koji ga je, izmeu ostalog, odvratio od bavljenja politikom, koja je, pak, bila subina Platonovog ivota. Upravo na tom platonistikom mitu poiva Hilmanova teorija ira, koja u savremenoj psihologiji nudi potpuno nov nain razmatra psiholoke fenomene, ne toliko pomou uzronosti ve pozvanja. Jer, svaki ovek dolazi na svet zato to je pozvan da neto bude i stvori, to je posebno izraeno kod genijalnih ljudi, pa i Nikole Tesle. Hrast nosi ir, ali je i ir bremenit hrastom jer u sebi sadri sve ono to e se kasnije iz njega razviti. Otuda Hilman nije pogreio kada je za svoju teoriju izabrao organsku metaforu. Svoju teoriju ira Hilman definie ovako: Svaki je ovek oblikovan po jednoj predstavi, jedinstvenoj i neponovljivoj, koja je bit tog ivota i poziva ga izvesnoj sudbini. On istie da ovek ne samo da treba da prepozna svog dajmona, tj. zov svoje sudbine, nego mora nai i nain da uspostavi dijalog s njim. U svojoj knjizi dobitnika Nobelove nagrade ili dravnika

28

stavlja u isti ko s pop-zvezdama, ubicama i TV-voditeljima, posveujui im podjednak prostor. Hilman koristi istaknute linosti samo da pomou njihovih sudbina ilustruje ono to postoji u svakoj sudbini jer, nisu samo istaknute linosti pozvane, mada se kod njih pozvanje ispoljava na najoigledniji nain. To potvruju i primeri Betovena, Mikelanela, Da Vinija i Nikole Tesle, recimo, kod kojih se pozvanost ispoljila veoma snano i veoma rano. Teslini roditelji su bili nepokolebljivi u nameri da ga nateraju da, kao i otac, bude svetenik, mada je njega i sama pomisao na to uasavala jer je pod uticajem svog profesora bio veoma zainteresovan za fiziku. Meutim, Teslu je svetenikog pozova spasla teka bolest, zbog koje je devet meseci bio iscrpljen i praktino na samrti. Kad je jednom otac uao u sobu da ga obie, sin mu je rekao: "Moda bih mogao da se oporavim ako mi dopusti da studiram tehniku". Otac mu je odgovorio: "Ii e u najbolju tehniku kolu na svetu". I na ogromno zaprepaenje svih, "vratio sam se u ivot, kao drugi Lazar" pisao je Tesla u svojoj biografiji. I ovo udesno izleenje jasno pokazuje koliko je bio u dosluhu sa svojim pozvanjem. Dajmona treba shvatiti kao nosioca nae sudbine, ali ne u fatalistikom smislu. Jer, misliti da je svaki, pa i najmanji dogaaj, u naem ivotu oduvek odreen, potpuno je pogreno, istie Hilman. Jer, da ovek nije samo proizvod naslea i sredine, svedoe i razlike u ivotnim putevima genetski identinih blizanaca, koji su zajedno odgajani. To, kae Hilman, govori da, sem naslea i sredine, postoji i pozvanje, koje rui mistifikaciju roditelja, a posebno majke. Jer, kad dete postane iskljuivi smisao ivota, to je esto kod mnogih majki, okreu se lea nevidljivom smislu sopstvenog ivota; naravno, ako on postoji. Sreno dete! To nikad i nigde nije bio cilj koji bi roditelj sebi postavio, kae Hilman. Marljivo, korisno dete da; prilagodljivo dete: zdravo, posluno, pristojno; dete koje se kloni nevolja; zabavno dete to da ne? U antikoj Grkoj je srea nazivana eudaimonia zadovoljni dajmon. Dakle, samo dajmon koji dobija ono to mu pripada moe dui deteta preneti blagoslov sree. U protivnom, dete ne moe biti sreno jer su potrebe njegovog dajmona osujeene od sredine, posebno roditelja koji trae svoju sreu u srei deteta. Budui da svaki ovek dolazi na ovaj svet zato to je zbog neeg pozvan, i Tesla, koji je, poput svakog genija, bio bakljonoa svog vremena, pozvan je da osvetli ono do tada neosvetljeno, i uini da se vidi ono do tada nevidljivo. Teslin ivot i stvaralatvo zapravo su klasian primer Hilmanove teorije ira. Pri tome je Tesla i svojevrsni mitoloki junak, koji nesebinim, mukotrpnim radom oveanstvu donosi ono to mu je najpotrebnije, a to do tada u tom vidu nije postojalo. I 29

on se odvaio na avanturu da bi ljudskoj zajednici doneo ono do tada nepristupano, nepoznato a bitno e uticati na njen opstanak i dalji razvoj. Tesla je, uz to, posedovao i jednu od najvanijih odlika junaka rtvovanje sebe zarad drugih, odnosno predavanje sebe viem cilju, bez brige za samoodranje. Jo u najranijem detinjstvu je ispoljio svojstva koja su ukazivala na to da je predodreen za vrhunska dostignua. Zato Jung kae da iako se detetu ne moe pripisati psihologija odraslih, ono na udan nain u svom nesvesnom poseduje psihologiju odraslih, tako da je individua od samog poetka.

U grob odneo tajne koje nije smeo da otkrijeTesla je imao svoj lini mit jer ono to je ovek po svojoj unutranjoj predstavi, sa stanovita venosti moe se izraziti jedino putem mita, koji izraava ivot tanije nego to to ini nauka jer se ona slui pojmovima prosenosti (Jung). I Elijade je tvrdio da su mitovi najraniji oblik nauke. To je duboko u sebi znao i Tesla pa je u svom lanku "Svet uda koji e stvoriti elektricitet" 1915. pisao: "Ko god eli da dobije pravu sliku o veliini naeg doba, treba da proui istoriju razvoja elektriciteta. Tu e nai priu Ni posle smrti nije shvaen udesniju od ma koje prie iz Hiljadu i jedne noi. Ona poinje kad su Tales, Teofrast i Plini priali o magijskim svojstvima elektrona skupocene materije ilibara nastalog od istih suza Heliadesa, sestara Fetona, nesrenog mladia koji je pokuao da se vozi uarenim koijama Feba i umalo to nije zapalio Zemlju. Bujna mata Grka je misteriozne pojave pripisivala natprirodnom uzroku, darujui ilibaru ivot i duu. Praznoverje starih naroda, ako ga je uopte bilo, ne moe se uzeti kao pouzdan dokaz njihovog neznanja, ve se moe samo nagaati koliko su oni znali o elektricitetu. Retki zapisi nas uveravaju da je malo posveenih ljudi imalo dublje znanje o fenomenima ilibara. Jedan je bio Mojsije, nesumnjivo praktian i vet elektriar, daleko ispred svog vremena.

30

Kao ovek ne samo ispred ve i iznad svog vremena, Tesla je otiao van granica egzaktne nauke, da bi ne samo predvideo budunost ve i video ono to drugi ne vide. Ali, uprkos svojim ogromnim zaslugama, Tesla nije bio dovoljno shvaen i prihvaen, ni u svoje vreme, a, naalost, ni danas. Uprkos svetskoj slavi, za redovnog lana Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti izabran je tek 1937. u svojoj 81. godini, pune 43 bio je njen dopisni lan, mada je jo 1892. predloen za status besmrtnika. U Teslinim reima da je veliki ovek onaj koji svojim umnim sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji, kao to pele prikupljaju med, prikuplja znanja i otkriva nove istine, a sve to krunie ljubavlju prema oveanstvu prepoznaje se njegova linost, koja je svojim sposobnostima natkrilila ostale ljude. Ali, upravo je zato esto bio neshvaen, ak i intelektualno potkradan, ismevan i napadan, protiv ega se stoiki borio, a da sebi nije dozvoljavao zapadanje u duboku malodunost. Ameriki fiziar Don Stoun kae: Svi smo pogreno razumeli Teslu, koji je bio toliko ispred svog vremena da su ga i najbolji meu nama pogreno smatrali sanjarem. Deavalo se da Tesla zapadne i u finansijske potekoe pa je njegov kolega i odani potovalac B. A. Berend s pravom rekao da je neuveno da ovek koji je stvorio moderno doba elektrine energije, mora da se bori da ouva hotelski krov nad glavom. Uprkos svemu, Tesla, govorei o svojim izumima, kae: vrsto verujem u zakon kompenzacije. Istinske nagrade su uvek srazmerne uloenom radu i portvovanju. Ali, naalost, nije uvek tako. esto je potrebno da proe mnogo vremena, a priznanja neretko dolaze suvie kasno, ako uopte i dou. Upravo je natkriljivanje drugih ljudi Teslu uinilo usamljenim jer, ako ovek zna vie od drugih, postaje usamljen, a ponekad, spolja gledano, ini se da je i ignorisan. Teslina usamljenost, kao, recimo, i Jungova, nije poticala iz odsustva elje za drugim ljudima, ve nemogunosti da se drugima saopte bitne stvari jer ovek stoji na odreenom stanovitu koje drugi smatraju neverovatnim pa ak i sumanutim. Po Teslinim reima: Biti sam, to je stanje u kojem se raaju ideje, ak i onda kad smo duboko nesreni. No, Jung je smatrao da usamljenost ne predstavlja nunu prepreku druenju jer niko nije osetljiviji na druenje od usamljenog oveka. U svojoj autobiografiji Jung kae: Mnoge ljude sam uvredio jer, im bih uvideo da me ne razumeju, stvari bi, za mene, bile zavrene. Morao sam da idem dalje. Nisam imao strpljenja s drugima samo sa svojim pacijentima. Takav je i stav Tesle, koji je bio netrpeljiv ne samo prema glupostima i nehatu ve i povrnosti i banalnosti u komunikaciji, te lenjosti, koja se nije uklapala u njegovu

31

natprirodno veliku radnu energiju. O susretu s Teslom na ambasador u SAD Vladislav Savi je zapisao: Kad sam ga upitao ta ga pokree na neumoran rad s toliko oduevljenja, rekao mi je: Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom, tako i duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro od kuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnua, ono nas veno privlai, ja oseam njegovu mo i vrednost koju ono emituje celoj vasioni i time je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu tog jezgra, ali znam da postoji i kad hou da mu pridam materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kad pokuam da ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Poput Junga, on bi mogao rei: Najvea razlika izmeu mene i veine ljudi je u tome to je pregradni zid za mene proziran. Drugi nalaze da su ti zidovi toliko neprozirni da se iza njih ne moe videti nita i stoga misle da tamo nieg nema. Ljudi koji nita ne vide, nemaju oseanje sigurnosti i nisu u stanju da izvlae zakljuke ili, ukoliko to ine, ne veruju u njih jer nisu obdareni hrabrou koja je sadrana u jednostranosti". A Tesla je u svoje zakljuke verovao, istovremeno poznajui tajne koje iz vie razloga nije smeo ili nije mogao da otkrije. I to je doprinelo nepotpunom razumevanju Tesle i njegovih dela, od kojih e neka verovatno veno ostati nedeifrovana, vena tajna.

32