ivan antić fizika svesti - ivan antić ivan antic ivantic antic.pdf · ivan antić: fizika svesti...

Ivan Antić

Fizika svesti

Ivan Antić: Fizika svesti

2

Registrovano u JAA - Autorskoj agenciji za Srbiju A.D.kao autorsko delo.

www.ivantic.info

© Copyright: 2019. by Ivan AnticAll rights reserved.

ISBN-13: 978-1978163546ISBN-10: 1978163541


3

SADRŽAJ

Uvod ……………………………………………………… 5Prvi deoSvest u neorganskom svetu ….................................... 13Kvant i kvantno polje …………………………………. 14Kvantno polje je prostor u kome je samo jednačestica – nema mnoštva ………………………………. 19Trenutnost omogućava svekoliko kretanje ………. 25Sveopšte kretanje stvara energiju …………………... 33Svest u čovekovom telu ………………………………. 37Svest izvan tela i mozak …...………………………….. 41Svest i vreme kroz dimenzije prirode ………………. 44Princip kruženja svesti od božanskog do čoveka inatrag …………………………………………………….. 54Unutarnja čula i natčulno opažanje ………………… 57Svest i fizika etra ……………………………………….. 59Paralelne stvarnosti i dimenzije prirode ….............. 63Jedino moguće kretanje jeste kretanje krozparalelne stvarnosti ……………………………........... 68Par primera nadmoći svesti nad fizičkomstvarnošću …………………………………….............. 71Svest bira stvarnost ………………………................... 73Trenutnost i sve paralelne stvarnosti jesu jednaista stvarnost ………………………............................. 80Povezanost kvantnog polja i svesti u čoveku ……... 83Materija postoji zato što je beskrajno brža odsvetlosti ………………………………………………….. 85Zaključci prvog dela …………………………………… 89


4

Drugi deoSvest u organskom svetu ……………………………... 97Ispoljavanje božanske svesti o sebi kroz kosmos,život i događaje …………………………………………. 97Elementi i minerali ……………………………………. 104Svest kroz biljke usavršava percepciju …...…........... 106Životinje usavršavaju percepciju kroz kretanje iosnovno delovanje ….…………………………………. 109Čovek usavršava percepciju kroz dramu svogživota ……………………………………………………... 112Drama ljudskih života sažima informacije opostojanju u smisao o postojanju ….......................... 126Princip prinude na svest u procesu inkarnacije ….. 134Suprotnost između prinude i svrhe života stvarasvu civilizaciju i kulturu ……………………………… 138Nema svesti bez dobrote i ispravnosti …...………… 142Svest i veštačka inteligencija ..……………………….. 145Zaključci drugog dela ………………………………….. 147

Treći deoČovek je svesni subjekt organskog i neorganskogsveta ……………………………………………………… 152Inkarnacija duše kroz višu i nižu svest čovekovoguma ……………………………………………………….. 152Prestanak inkarnacije i ’povratak’ svesti duše sebisamoj ………………………………………..................... 158Sinhronicitet je svesno spajanje paralelnihstvarnosti ………………..……………........................... 163Fizika samospoznaje svesti…………………............... 166Vraćamo se božanskom istim putem kojim smo sei udaljili od njega …………………………..................... 174Etika samospoznaje svesti ……………………………. 179Fiziologija samospoznaje svesti …………….............. 185Zaključak trećeg dela ………………………………….. 197


5

UVOD

Pitanje šta je svest još uvek nije dobilo konačanodgovor, ni u nauci ni u filozofiji, još manje u religiji. Situacija je čudna. Svešću otkrivamo svet i nala-zimo odgovore na sva pitanja, a o samoj svesti znamonajmanje. Nauka je prva zadužena da odgovori na pitanjao svetu i prirodnim zakonima, ali ona ne daje odgovor napitanje šta je sama svest, već samo neke delimične opisekako svest deluje. Stav nauke o svesti jeste da je ona pos-ledica rada neurona, primanja i obrade velikih količinapodataka i sposobnost opažanja, pamćenja i učenja. Ugla-vnom se bavi posledicama svesti, a ne njenom suštinom. Ukratko, priča o životu i svesti na univerzitetima sepredaje ovako: nekada davno iz ničega dogodilo se nešto,kao velika eksplozija iz koje je nastao kosmos i svi ele-menti; oni su se vremenom slučajno sudarali tako dugodok nisu stvorili velike grudve koje su postale planete; nanjima su se molekuli opet slučajno sudarali toliko dugodok se slučajno nisu složili u oblik koji je mogao sam da sekreće; i taj oblik se kretao i prilagođavao i evoluirao, odjednoćelijskog organizma, preko višećelijskog, u sve slo-ženije oblike života dok nije izašao iz mora i naseliokopno, razvijao udove sve dok nije stvorio ruke i postaomajmun. I onda je jedan majmun slučajno postao čovek.Kažu da se to dogodilo nekom greškom u deobi DNK, ilikada je naučio da koristi oruđe i oružje, kada je nekuveliku kosku upotrebio da njome razbije glavu drugommajmunu. Budući da nismo ni danas mnogo odmakli uevoluciji od majmuna, zato smo ovako nesavršeni, nespo-sobni i destruktivni, da smo na dobrom putu da uništimoplanetu na kojoj živimo.


6

Tako se o postanku života uči na Kembridžu iOksfordu. Međutim, na tim istim univerzitetima se takođe učikvantna fizika koja objašnjava i dokazuje da u osnovi pri-rode ne postoji materijalni svet već je to sve samo poljeenergije, veliko informativno polje u kome je sve pove-zano u veliko jedinstvo izvan vremena i prostora, u komesve subatomske čestice međusobno komuniciraju, trenu-tno i nezavisno od prostora i vremena. Ukratko, sve što jekvantna fizika do sada otkrila i dokazala jesu dve činje-nice: prva, da je u osnovi prirode elektromagnetizam, da jesve energija, i drugo, da je ona zapravo informacionopolje, a to znači svesno polje. Zato su neki naučnici počelida spominju kvantnu svest ili kvantni um.1

Takođe se na istim univerzitetima uči i biologijakoja jasno otkriva da se deoba DNK obavlja pomoću pro-teina, a kôd za stvaranje proteina nalazi se u samoj DNK.Ima bezbroj takvih primera u biologiji koji dokazuju da jeDarvinova evolucija nemoguća i da postoji samo prilago-đavanje organizama okolini. Zbog takvih dokaza je nas-talo pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Odgovor nije datjer je jasno da je sve to nastalo inteligentnim dizajnom, odstrane svesti koja je u snovi svih pojava i života. Ukratkorečeno, sva strogo naučna istraživanja dokazuju da je uosnovi samoga postojanja i razvoja života svest, da je životnastao iz svesne namere, i ne postoji ni jedan jedini dokazda je svest nastala kasnije, još manje slučajno, iz samogaživota, kao posledica života i njegovog razvoja. Prirodasvesti je takva da nikada ne može da nastane iz nečega štoje nesvesno.

1 Dr. sc. Amit Goswami, Bruce H. Lipton, Gregg Braden, RupertSheldrake, Fritjof Capra…


7

Potvrdu da je svest u osnovi stvaranja imamo usvim naučnim činjenicama.2 Sami naučnici su izračunalida kosmos nije dovoljno star da bi nasumičnim sudara-njem čestica mogla da nastane DNK ili bilo koja ćelija. Tobi po rečima Francis-a Crick-a, čoveka koji je otkrio DNK,bilo isto kao kada bismo očekivali da majmun na velikomsmetlištu punom raznih elemenata nasumičnim baca-njem tih elemenata sastavi avion, Boeing 747 Jumbo Jet.Međutim, i dalje se na univerzitetima uči da je taj majmunzaista sastavio Jumbo Jet i celu savremenu civilizaciju. Kao da postoje dve nauke, jedna ezoterična i tajna,samo za posvećenu elitu, koja skriva prave dokaze, i drugajavna ili mejnstrim nauka za prost narod, koja umestopravih činjenica i dokaza nudi majmune i detinjastenazive (Big Bang, kvantna supa), koja se sastoji od ubeđe-nja a ne od dokaza. Ukratko, situacija u svetu je takva daizgleda kao da se neko veoma trudi da sakrije pravu pri-rodu svesti od javnosti. Osnovna tema ove knjižice jeste da pruži što jednos-tavniji opis kako svest kvantnog polja oblikuje stvarnostsvakog trenutka i u svemu, da dokaže da je svest sámo pos-tojanje, i kako ta svest nije različita od naše najdublje svestio sebi, naše duše. Svrha joj je da na najjednostavniji načinpruži uvid u prirodu stvarnosti prema kojoj svest kojaomogućava sámo postojanje i život jeste ista svest koju miindividualno koristimo u svojoj glavi za spoznaju postoja-nja i života. Naš um je tačno između svesti i postojanja,zato može da ih spaja, ali i razdvaja. Zato što su svest i pos-tojanje jedno isto, postojanje može da bude celo osvešćenoi svest se iskušava kroz postojanje; sav život se sastoji iz

2 O tome se možete obavestiti u delu Stephen Meyer-a: Signature in theCell: DNA and the Evidence for Intelligent Design, kao i u delunobelovca Francis-a Crick-a: Life Itself: Its Origin and Nature.


8

percepcije i učenja, naše biće je celo dizajnirano za percep-ciju i učenje kroz rad (karmu). Zato se svest i postojanje upotpunosti sreću i prepoznaju samo u čovekovom biću iumu. Takođe pravu prirodu svesti nije moguće razdvojitiod prave prirode naše duše. Zato ćemo ovde govoriti o sve-sti duše. Pitanje duše je neodvojivo od pitanja svesti. Akonjih odvojimo, onda se odvajamo i od pitanja suštine pos-tojanja. To je osnovni razlog zašto tako teško dolazimo doodgovora o postojanju, o svesti i o duši. Razumevanje sve-sti, postojanja i naše duše ne može biti odvojeno. Drugimrečima, ne možemo živeti u svetu na jedan način, biti sve-sni na drugi, a prema svojoj suštini se odnositi na nekitreći način. Pitanje svesti naše duše je neodvojivo od svetau kome živimo. Naše postojanje je tačno toliko neautenti-čno koliko samo udaljeni od svesti naše duše. Našu priču započećemo od najapstraktnijeg opisaotkrića kvantne fizike i završiti je prepoznavanjem tihuvida u svakodnevnom životu, svuda oko nas, i u nama. Za razliku od biocentrizma Roberta Landze,3 kojitakođe otkriva da je svest u osnovi postojanja, ali njenusvrhu vidi samo do biološkog života, ovde ćemo pokazatida svest doseže do višeg nivoa, do svih nivoa, do celoviteličnosti čovekove, do njegove samospoznaje. Nema mnoš-tva svesti, svest je jedna ista u svemu, ona se samo deli iindividualno koristi u svim aspektima postojanja. Ako sve to uzmemo u obzir postaće nam odmah jas-nije tri stvari u vezi svesti. Prva je ta da se njena suština gubi u prevodu ter-mina koji se odnose na nju, koriste se različiti termini za

3 Biocentrism: How Life and Consciousness are the Keys toUnderstanding the True Nature of the Universe, by Robert Lanza andBob Berman, 2010.


9

označavanje svesti, negde se naziva umom, negde duhom.Dipak Čopra (Deepak Chopra) praktično razlikuje um,materiju i duh, pri tome njegov termin 'duh' objašnjavanajbliže onome što ovde smatramo pod svešću, a to jeuniverzalno polje iz koga sve izvire. Svest o kojoj ovdegovorimo takođe se negde naziva i 'kvantni um', zato štoodgovara kvantnom polju koje je zajednički izvor i osnovasveg postojanja. Zajedno sa gubljenjem značenja suštine svestipogrešnom i različitom upotrebom termina u različitimjezicima, skriva se istina i o čovekovoj suštini ili duši.Duša se negde predstavlja kao astralno telo čovekovo, kaopsihička energija koja je vezana za emocije i sećanja, kojaje fini proizvod tela, i da je duh iznad duše. Istina je među-tim, da je čovekova suština, duša, upravo ta ista, najvišabožanska svest koja sve omogućava, ona je njen individu-alni izraz. Pitanje o čovekovoj suštini trebalo bi da budezajednički cilj svih nauka. U praksi je daleko od toga. Kaoodgovor na pitanje šta je čovekova suština nauka uglav-nom daje mnogo manje i trivijalne odgovore, ljudi se ube-đuju da su nebitni i nevažni, slučajni proizvodi prirode, narubu neke od bezbroj galaksija, da su samo telo koje serađa i umire. Religije nam našu suštinu prikazuju prekoteologije i njenih bogova i demona, ili je otvoreno progla-šavaju iskonski grešnom. Treća stvar koja postaje jasna, zašto ovakva suštinasvesti i duše ostaje skrivena od javnosti, jeste opšte poz-nata činjenica da univerzitetima, obrazovanjem, naukomi medijima rukovode centri moći i interesi njihovih veli-kih korporacija. Njihovi interesi su svima poznati, a oni sezasnivaju na eksploataciji prirode i ljudi. Kada bi svim lju-dima bila jasna jedinstvena, zajednička i univerzalna pri-roda svesti koja povezuje sve nas, sve naše duše, kojaomogućava sam život i tako sve nas povezuje sa priro-


10

dom, ko bi onda išao u rat zbog profita bankara, ko bi uniš-tavao prirodu, ko bi mrzeo svog brata i suseda, ko bi takolako zaboravio i odbacio svoju svest i svoju suštinu sledećisvoje zablude, medijsku propagandu i manipulaciju? Kolikobi tada bilo manje nerazumevanja i sukoba među ljudima!Jedinstvena osnova svesti tek tada bi se kroz svakogčoveka individualno izražavala svojim punim potencija-lom i ovaj svet bio bi raj.

Dakle, reći ćemo već na početku, zaključak oveknjige jeste da svest i sámo postojanje kakvo jeste u svakomtrenutku, ovde i sada, jesu jedna ista stvar, svest je sâmopostojanje i postojanje je sâma svest. I oni su zajedno našasuština. Kako bi drugačije i moglo da bude? To nisu triodvojene stvari, niti tri odvojene stvarnosti, svest kaonešto u nama sa čime mi otkrivamo postojanje koje jenešto spolja a naša suština nešto sasvim treće, već sujedna ista stvar, i jedna ista stvarnost, koju naš um vešta-čki i prividno razdvaja, na svest koja spoznaje i svet koji sespoznaje, na subjekat i objekat. To jedinstvo samo izgledarazličito kada ga um posmatra kao različito, kao grubisvet objekata spolja, i kao fina i neuhvatljiva svest iznutra,i zato mu naša suština vazda ostaje nepoznata.

Čovek je nesvestan samo zato jer ne živi stvarnostda su njegova svest i postojanje jedno isto. Koliko nije sve-stan sebe toliko nije svestan ni postojanja, i zato je destru-ktivan. Sve što je pozitivno i konstruktivno nastaje izjedinstva svesti i postojanja, iz čovekovog razumevanjatog jedinstva. Čovek razume postojanje samo ukoliko garazume kao svest. Postojanje čovek nikada neće razumetidok ga smatra za nešto nesvesno. Samo um razdvaja svesti postojanje, i zato samo on može da prepozna njihovojedinstvo.

Um je, međutim, neutralan, on je fina sposobnoststvaranja virtuelne realnosti, on je spoj spoljašnjeg i unu-


11

tarnjeg u našem biću, on kao neutralan samo koordiniraopažanjem naših čula i može da izvodi zaključke o opaže-nom, on stoji na ulazu naše percepcije i odlučuje šta će ućia šta neće, i šta će izaći. Zapravo on, zato što je neutralan,ne odlučuje sam kako hoće, po nekoj svojoj slobodnoj volji,objektivno i tačno, već kako je naučen da odlučuje. NaOksfordu, između ostalog. Obrasci, predstave ili paradi-gme uma su ono što odlučuje šta će proći kroz um i koliko.Paradigme koje uslovljavaju um se stalno stvaraju i usa-đuju u um, neke spontano, ali mnoge i namerno. Poznatoje da je oduvek postojala manjina koja je kontrolisalavećinu ljudi. Ta manjina je to činila pomoću paradigmi iubeđenja. Ranije su ta ubeđenja oblikovana religijama,mitovima o božanskom činu stvaranja sveta i čoveka. Unovijem dobu ista priča je preoblikovana u savremenijioblik, u popularnu nauku učenjem o 'velikom prasku' imajmunu koji je nekom greškom i slučajno postao čovek.neko se danas veoma trudi da ljude stalno drži u virtuel-noj realnosti, u simulakrumu i simulacijama,4 u umu kojije svestan samo tela i logike materijalnog opstanka, umukoji je stalno okupiran lažnim vrednostima i strahom,odvojenog od pravog značenja svesti i duše, od samogapostojanja.

Srećom, autor ove knjige nije učio na Oksfordu (kojizastupa svetovni aspekt nauke) ni na Kembridžu (koji zas-tupa crkveni aspekt nauke) pa će ovde moći da iznese svojuvid o prirodi svesti koji je zasnovan na njegovom sops-tvenom iskustvu kroz četiri decenije prakse (budističke,za zen) meditacije i direktnoj (vantelesnoj) spoznaji izviših dimenzija: da su svest i postojanje jedno isto, da sutemeljni fizički zakoni povezani sa čovekovom svešću, da

4 Jean Baudrillard: Simulacra and Simulation, University of MichiganPress 1994.


12

je suština čovekova zapravo ishod i suština cele prirode.Te dve suštine su povezane čovekovom samosvešću idelovanjem. Stoga glavni cilj ove priče jeste da na najjed-nostavniji način poveže suštinu prirodnih zakona sa suš-tinom čovekovom. Sve zablude ljudske i svi problemi naovom svetu počivaju samo na zabludi da su te dve suštinerazličite. One su jedna suština: naša božanska suština.


13

Prvi deo:SVEST U NEORGANSKOM SVETU

Svest omogućava postojanje na trostruk način.Njeno trojstvo je davno prepoznato u nauci sankhye i naz-vano je guna. Ima ih tri, sattva, rađas i tamas. Prema tomispoljavanju organizovano je izlaganje u ovoj knjizi.

- tamas - fizički svet (res extensa) - uključuje sveelemente neorganske prirode, ali i više dimenzije prirode,astralni i mentalni svet i njima pripadajuća (unutarnja)čula sa kojima opažamo više dimenzije;

- rađas - psiha (res cogitans) - organska tela živihbića sa svim čulima, borba za usavršavanje percepcije;

- sattva - kultura - upotreba percepcije za spoznajusmisla, individualna svest o sebi i sa višim umom koji jeveza sa svešću duše.


14

KVANT I KVANTNO POLJE

Otkrivajući prirodu materije fizičari su davno došlido pojma atoma, najmanje nedeljive čestice od kojih sesastoji sve ostalo u prirodi. U novijem dobu, početkomdvadesetog veka, razvoj tehnike omogućio je da se timepozabave još temeljnije, pa su tako počeli da tragaju kak-vih sve atoma ima i da li su atomi baš poslednje najmanječestice koje sačinjavaju materiju. Uspeli su tako i da raz-biju atom i otkrili su da se i on sastoji od još manjih čes-tica, i nazvali su ih subatomske čestice. Otkrili su da njihima više i da se različito ponašaju, ali ubrzo su takođeotkrili da njihovo ponašanje nije baš „prirodno“, da sezakonitost ponašanja subatomskih čestica bitno razlikujeod svih prirodnih zakona koji su do tada bili poznati uovom našem makrokosmosu. Naime, subatomske česticenisu se ponašale kao materijalne čestice, već i kao talasienergije, kao nematerijalne pojave. Mogle su da se naiz-menično ponašaju i kao čestice i kao talasi energije, dabudu na jednom mestu i na više mesta istovremeno(imaju tkz. nelokalna svojstva) i da se informacije međunjima trenutno prenose, bez obzira koliki je prostorizmeđu njih. Ustanovljeno je konačno da najfinije aspekte suba-tomskih čestica zapravo predstavljaju maleni paketićienergetskih vibracija, dakle vibracija kojima se ne možeodrediti tačan položaj, brzina i masa, ali se znaju njihovipribližni okviri. Kao da postoji neki paket i ne zna se tačnošta je u njemu, ali se po lupkanju samo pouzdano zna je danešto negde u njemu. Taj paketić nedefinisane energetskefluktuacije naučnici su nazvali „kvant“ (prema latinskomquantum – količina, mnoštvo, svota). Tu je, iako se ne


15

može tačno definisati. Nije materijalan, ali može da seponaša i kao materijalan. Kvant je tako postao najmanjajedinica svake prirodne veličine. Postao je deo terminolo-gija raznih prirodnih nauka, tako da postoji kvantnamehanika, kvantna hemija, kvantna elektronika.

Budući da je kvant u osnovi energetski talas, on imasvoje oscilacije, nije uvek isti. Različite oscilacije ili fluktu-acije u svom izvornom stanju (tzv. odstupanja od srednjevrednosti, tj. princip neodređenosti), dalje izazivaju novaodstupanja i još veće promene, šireći se sve više i više.Male razlike vibracija u kvantnom polju u početku proiz-vode isprva male, a zatim sve veće razlike u formiranjusubatomskih čestica, a zatim još veće razlike u formiranjuatoma i sve većih atomskih struktura. Što su njihovestrukture veće i složenije, veća je udaljenost od prvobit-nog izvora u kvantnom polju, veća je njihova gustina i„materijalnost“. Taj razvoj i usložnjavanje struktura odizvora događa se prema zlatnom preseku ili fraktalnojgeometriji. To je vidljivo od DNK do galaksija.

Otuda je u osnovi cele prirode energija.Iznad energije su subatomske čestice.Usložnjavanjem subatomskih čestica nastaju

atomi, a usložnjavanjem atoma molekuli i sav neorganskii organski svet. Na taj način elektromagnetske sile su uosnovi hemijskog i biološkog sveta i samog života.

Relativno brzo fizičari su otkrili da je kvant u suš-tini energetska pojava, da se sastoji od energetskih vibra-cija, koje između ostalog mogu da poprime i takav kvalitetda se on izražava i kao materijalna pojava. Međutim, naj-više ih je zbunilo otkriće da na to, da li će se kvant ispoljitikao talas ili kao čestica, energija ili materija, ne zavisisamo od tumačenja posmatrača, već da od samog prisus-tva posmatrača i njegove namere zavisi kako će se kvantispoljiti. Kada je posmatrač, čovek, prisutan u eksperi-


16

mentu sa namerom da dokaže da je kvantna energija čes-tica, onda i dobije takav rezultat, kvantna energija seponaša kao čestica, a kada se eksperiment postavi tako dase dokaže da je kvantna energija talas, opet se dobijaupravo takav rezultat. Svesna namera određuje rezultat.Ovo otkriva nešto još dublje od samih fizičkih pojava,dublje i od elektromagnetskih sila, otkriva samu svest.Otkrilo se da iza elektromagnetskih sila kvantnog poljastoji svest koja svime upravlja, celom prirodom, i da je tasvest takođe i svest posmatrača, čoveka, subjekta u ekspe-rimentu. Otkrilo se da je svest ključni činilac u zbivanjuprirode.

Da postoji svesna veza između subatomskih česticadokazali su i eksperimenti vezani za EPR paradoks (Ajn-štajn, Rozen, Polanski) u kojima se jedna subatomska čes-tica deli na dve, međusobno kvantno spletene. Čim bi seizmerilo jedno svojstvo (fizička veličina) jedne tako nas-tale čestice, odmah bi isto svojstvo druge čestice dobijalokomplementarnu (suprotnu) vrednost (Aspect, 1980.).Iako su čestice veoma udaljene, ponašale su se kao dajedna čestica trenutno zna osobinu one druge. Ovo je naz-vano paradoksom zato što je izgledalo kao da informacijaizmeđu dve čestice putuje brzinom mnogo većom odbrzine svetlosti, što je smatrano nemogućim. Ova pojavaje objašnjena postojanjem kvantnog polja koje je nelo-kalno, tj. isto u svakoj tački vremena i prostora, koje pove-zuje sve tačke, kao da svaka tačka univerzuma sadržiinformaciju o celom univerzumu. To je nazvano nelo-kalna komunikacija kvantnog polja. Isto je učinjeno i saljudskom DNK; DNK jedne osobe je podeljena i delovi suudaljeni, kada bi se na jedan deo izvršio uticaj, istovre-meno bi na taj uticaj reagovao i drugi udaljeni deo. Reago-vali su kao da su i dalje bili zajedno, iako nisu. Zato, uos-talom, svaka majka oseća kada se njenom detetu događa


17

nešto nenormalno, ma koliko dete bilo daleko. Ova pove-zanost deluje ne samo kod negativnih događaja, povreda islično, već i kada je dete veselo i srećno to stanje prenosina svoju majku.

Ovo je sve upućivalo na to da se pojave telepatskogopažanja i mnoge „okultne pojave“ mogu objasniti sa pri-rodom kvantnog polja.

Sve je to ukazivalo da postoji neko polje iza najfini-jeg nivoa zbivanja prirode koje povezuje sve prirodnečinioce u jednu celinu. To je polje nazvano univerzalnokvantno polje, ili Matriks. Ono je iza vremena i prostora, unjemu je potencijal ili mogućnost svega što postoji kaoispoljeno u prirodi; ako je priroda područje ispoljenihmogućnosti, sve ono što se ispoljilo u vremenu i prostoru,kvantno polje je neispoljeno područje cele prirode, poljemogućnosti svih ispoljavanja, u njemu je sabrano sve onošto je bilo, što će biti i što na bilo koji način može da bude.U kvantnom polju sve je to sabrano u jedinstvo iza vre-mena i prostora. Stoga nema ničeg novog, ima samosažimanja u neispoljeno stanje kvantnog polja, i ispolja-vanja u vremenu i prostoru. Neispoljeno i ispoljeno susamo stanja jedne iste pojave.5

Na ovaj isti način je nauka sânkhye još pre višehiljada godina opisala osnovu prirode, prakrti, kao neis-poljenu (avyaktam) apsolutnu osnovu celog univerzuma.Prakrti je skriveni ili implicitni poredak, sveobuhvatnojedinstvo bića izvan vremena i prostora. Sânkhya je teorija

5 O univerzalnom polju u savremenoj fizici videti knjigu GreggBraden: Božanska matrica, VBZ, Zagreb, 2008. kao i Lynne McTaggart:Polje - Potraga za tajnim silama svemira, Teledisk, Zagreb, 2005. Oholografskoj paradigmi videti u knjizi Michael Talbot: Holografskisvemir, Teledisk, Zagreb, 2006. O kvantnom polju kao implicitnomporetku videti u David Bohm – Wholeness And The Implicate Order(First published 1980 by Routledge & Kegan Paul).


18

emanacije zato što govori da se iz jedne večne, neprouzro-kovane i neuništive osnove ispoljava sve postojeće unedeljivoj međupovezanosti i uzročnosti.

U ranijim vremenima je takođe to univerzalno poljebilo poznato pod drugim nazivom, kao akaša ili eter. Unastupu inspiracije neki savremeni fizičari su ga nazvali i„kvantnom supom“. Svest koja stoji iza kvantnog poljadrevna baština je označavala kao božansku svest. Fizičarise ustručavaju da je označe kao božansku. Supa im jemnogo bliža iskustvu.

Ustanovljavanje kvantnog polja i njegove paradok-salne prirode, kao i problem uloge posmatrača u eksperi-mentu, koji je pokazao da rezultati eksperimenta ne zavisesamo od posmatračevog tumačenja, već i od samog prisu-stva posmatrača, doveli su naučnike do zida preko kojegnisu mogli dalje. I danas stoje pred njim zbunjeni i neznaju šta dalje osim da izmišljaju razne hipoteze šta je izazida. Taj zid je njihov um. Drevna nauka sânkhye, koja je uosnovi Patanjđalijeve joge, uči da se zid uma može nadići,um se može transcendirati, i ta naučna disciplina senaziva meditacija. Ali današnja nauka još uvek nije pos-tala duhovna disciplina – iako bi po samoj svojoj definicijinauka to morala prirodno da postane u jednom trenutkusvoga razvoja. Predmet naučnog istraživanja mora biti isam subjekt koji istražuje. Logika na kojoj se zasniva samanauka kazuje da prvo mora biti spoznat subjekt koji spo-zanje, da bi ispravno bilo upoznato sve ostalo. Bezosvešćenog subjekta nauka nije potpuna, a kada nije pot-puna može biti i destruktivna. Nauka je destruktivnatačno u onoj meri u kojoj zanemaruje prirodu svesnogsubjekta, čovekovu suštinu, a čovekova suština se nemože razumeti spolja, kao još jedan objekt istraživanja. Tose razumevanje oduvek nazivalo samospoznaja.


19

KVANTNO POLJE JE PROSTORU KOME JE SAMO JEDNA ČESTICA – NEMA MNOŠTVA

Božanska svest se u neorganskom području ispo-ljava kao kvantno polje, eter ili akaša, iz koje nastaju svedimenzije postojanja prirode.

Za razumevanje kvantnog polja ključna je svest, tasvest je, međutim, krajnje jednostavna i već je prisutna,ona se, naime, ne razlikuje od samog postojanja. Inače nebi bilo svesti o postojanju, kao što ne bi bilo ni samosvestičovekove. Stoga prirodu postojanja ne možemo odvajatiod prirode same svesti, kao ni svest od samog postojanja,a postojanje i svest o postojanju ne možemo odvajati odčovekove samosvesti.

U svakom trenutku svoga postojanja mi osveća-vamo neki oblik postojanja, bilo materijalan ili imagina-ran, blizak ili dalek, sadašnji, prošli ili budući. U osvešća-vanju je sav naš život, rad i sudbina, sreća i nesreća. To jeotuda što samo postojanje nije različito od svesti.

Drugim rečima, božanska svest se u organskompodručju ispoljava kao svest u čovekovom telu, kao tele-sna svest, ego, um ili razum (indriyâni). Videćemo u tre-ćem delu ove knjige kako se svest kvantnog polja i čove-kova svest spajaju u samosvest i vrhunsku božanskubudnost (aham-kâra i mahat-buddhi).

Sledeći svest samog postojanja poslužićemo se naj-osnovnijom logikom da bismo razumeli samo postojanje.Postojanje je ono što uvek postoji kao osnova svega štopostoji, što je u suštini neprolazno i apsolutno. Sve štopostoji ima neku širu osnovu na kojoj postoji, neki uzrok;najšira osnova koja omogućava sve što postoji je Apsolut(ili Biće u platonističkoj filozofiji). Njegova definicija jepotpunost; ništa nije moguće izvan njega, pored njega niti


20

bez njega. Takođe i neuslovljenost, Apsolut je sloboda kojaomogućava sve drugo. Stoga Apsolut ima božanska svojs-tva. Takođe ima svojstva prostora ili onoga što omogu-ćava sam prostor u kome može da postoji sve što postoji.Iako Apsolut nema svojstava, prostornost je ono najbližečime naše razumevanje može da mu se približi. Stogazamislimo božanski Apsolut kao čist prostor u komenema apsolutno ničeg. Kao takav on je neispoljen, neizra-žen, nije ni svestan samoga sebe i svojih mogućnosti. Tostanje bilo bi skoro isto kao i nepostojanje. Ali nepostoja-nje po samoj svojoj definiciji nije moguće. Ovo stvaraparadoks samoga postojanja. Ako božanski Apsolutostane neispoljen, ostaće kao ništa ili praznina, a ništa ilipraznina ne može da postoji. Taj paradoks stvara napetostu božanskom Apsolutu i tera ga na ispoljavanje samogasebe, na ispoljavanje koje će ujedno biti i njegovo osvešće-nje samoga sebe i svih svojih mogućnosti.

Božanski Apsolut se zato ispoljio na najjednostav-niji mogući način, direktno kao sopstvena suprotnost. Sup-rotnost čistom beskrajnom prostoru u kome nema apso-lutno ničega, suprotnost praznini, jeste jedna jedina čes-tica. Nazvaćemo je prikladno „božanska čestica“ – ali bezikakvih religijskih asocijacija. Bila je beskrajno mala i sabeskrajnim potencijalom. Takva je bila kao suprotnostbeskrajno velikom i beskrajno praznom prostoru. „Božan-ska čestica“ o kojoj ovde govorimo je u suštini samo virtu-elna suprotnost neuslovljenoj praznini božanskog Apso-luta; nije različita od Apsoluta, ona je samo njegova ima-ginacija s kojom on izražava sebe i sve svoje mogućnosti.Ona nema masu niti išta deluje na nju. Neuslovljena je kaoi sam božanski Apsolut.6

6 Dakle, izraz koji ovde koristimo, 'božanska čestica', nema ništazajedničko s knjigom: "Božja čestica" (The God Particle), iz 1993, koju


21

Sličnu ideju izneo je začetnik osnovnog logičnograsuđivanja u trodimenzionalnoj fizičkoj stvarnosti,Euklid, u svome delu ‘Elementi'. Euklidova geometrija nijeobičan matematički sistem već matematički formulisanaPlatonova filosofija ideja. Euklid u ‘Elementima' definišetačku kao ‘ono što nema delove'. To je u stvari okultnaElejska definicija Bića, odnosno Apsoluta; po njoj upravoje Biće - Apsolut ‘ono koje nema delove'. Na taj način tačkaje geometrijski pojam beskonačnosti ili celine. Tačka jeneprostorni entitet jer nezamisliv je prostor bez dimen-zija, i zato se ovakva definicija tačke podudara sa metafi-zičkim pojmom Bića ili božanskog Apsoluta.

To je takođe ona singularna tačka koja je u maštifizičara postojala pre navodnog ’Velikog praska’.

E sad, priča se razvija u različitim smerovima. Prvije taj da su naučnici sledeći svoj materijalni um (i korpo-rativnu elitu koja ih je finansirala i određivala šta je naukai ’naučno’, a šta nije) razvili teoriju da je ta „božanska čes-tica“ eksplodirala u „Veliki prasak“ od kojeg je nastao ceokosmos, da se kosmos i danas širi usled tog praska, pa ćetako jednom i da se sažme kada se zamah širenja istroši.Oni smatraju da je iz te jedne singularne tačke nastalomnoštvo subatomskih čestica koje u međusobnim reak-cijama stvaraju složenije tvorevine, mnoštvo atoma imolekula i sav materijalni univerzum.7

su napisali Leon M. Lederman i Dick Teresi. To je mejnstrim nauka.Ovde je 'božanska čestica' najbliža tački iz Euklidove geometrije, kojanema dimenzionalnih svojstava, ali zato ima sva svojstva apsoluta.7 Teoriju „velikog praska“ i „teoriju relativnosti“ akademskoj javnostii celom svetu nametnula je elita kojoj je bilo u interesu da se sakrijeistina o etru, kvantnom polju, koju je praktično dokazivao NikolaTesla. Skrivanjem te istine skrivena je i mogućnosti dobijanjaneograničene i besplatne energije iz etra, za šta se zalagao Tesla. Elitakoja je tu diverziju u nauci izvela bili su jezuiti, oni kontrolišu svo


22

Sasvim drugu priču pričaju prosvetljeni ljudi, kojise ne bave naukom, oni koji vide stvarnost prirode kakvajeste. Naime, svi prosvetljeni kazuju istu stvar: ništa nepostoji izvan božanskog Apsoluta, on je sve što postoji iispoljava su u sve što je moguće da se ispolji; to njegovoispoljavanje je upravo svest o postojanju, i ta njegovasvest je ista ova svest s kojom smo mi svesni sebe i svetaoko sebe. Oni zapravo kazuju da ne postoji mnoštvo većsamo jedinstvo, da se Bog ili Apsolut nikada nije izgubioveć da je sve vreme onaj koji jeste ovde i sada, u svemu,kao sve-što-jeste.

Šta se zapravo dogodilo sa onom „božanskom česti-com“ ako ona nije eksplodirala u „Velikom prasku“?

Nije joj se ništa ni dogodilo, treba samo razumetinjenu prirodu.

Kao kontrast samog Apsoluta, i bivajući u samomApsolutu, i ona ima sve mogućnosti u sebi kakve ima isam Apsolut. Ona tako može, kako su to eksperimenti sasubatomskim česticama i pokazali, da boravi na dva i višemesta istovremeno, da se ponaša i kao čestica i kao talasenergije, i svi njeni oblici su međusobno povezani u nelo-kalnoj komunikaciji. Drugim rečima: stvaranje je trenu-tno i apsolutno, a nije linearno. Ta 'božanska čestica' imatakva svojstva, i brzinu daleko veću od brzine svetlosti.

akademsko obrazovanja u svetu, a praktično su je sproveli njihovesluge cionisti, za šta su iskoristili jednog svog člana po imenu AlbertAjnštajn, koga su medijskom propagandom svetu prikazali kao„genija“, iako je on bio samo loš glumac u svetu nauke. To skrivanje jeimalo i svoje opravdane razloge jer ljudi u to vreme još nisu bili niblizu svesti o sebi koja je uslov svesti o pravoj prirodi stvarnosti, a stime i dostojni slobodnog i neograničenog korišćenja energije izprirode. Dati nesvesnom čoveku neograničenu i besplatnu energijubila bi katastrofalna greška, ako se ima u vidu koliko lične energijenesvestan čovek ulaže u ostvarenje svojih iluzija koje su često idestruktivne.


23

Brzina veća od svetlosne je takođe dokazana, ali se tidokazi skrivaju u mraku neznanja javnosti, to su tzv. ska-larni ili ne-hercijanski talasi za koje se smatra da su mili-onima puta brži od svetlosti, koji su zapravo trenutni. 'Bo-žanska čestica' vibrira tim skalarnim talasima i zato onamože da se pojavljuje i deluje na više mesta istovremeno,zapravo, ona se pojavljuje i deluje na svim mogućim mes-tima istovremeno. I ona to stalno radi, trenutno se, odno-sno istovremeno, pojavljuje u svim mogućim oblicima, nemože da bude mirna jer njena svrha je da bude odraz svihmogućnosti božanskog Apsoluta. Budući da Apsolut nijeograničen vremenom i prostorom, ni njegovoj virtuelnojčestici ne treba vreme da bi se manifestovala, niti je uslo-vljena prostorom.

Zbog trenutnog pojavljivanja na mnogo mesta isto-vremeno posmatraču u fizičkom telu izgleda kao da imaviše različitih čestica, kao da one stvaraju mnoštvo razli-čitih atoma i elemenata, objekata u vremenu i prostoru.To tako izgleda samo zato jer je njena brzina mnogo većaod brzine uma, opažanja i same svetlosti, ona je trenutna.Na grubljem nivou vibracije jedne 'božanske čestice' zaistastvaraju formacije koje deluju kao druge, složenije čestice,i atomi, ali pojava atoma i molekula je samo grublji vidvibracija jedne iste čestice. Taj dublji nivo ispod subatom-skih čestica nazvan je kvantnim poljem. Stoga energijakvantnog polja jeste skalarna energija, trenutna i univer-zalna, nezavisna od vremena i prostora.

Sav ovaj privid mnoštva elemenata i objekata skojim je ispunjen sav kosmos stvara samo ta jedna jedina'božanska čestica' usled svoje brzine daleko veće od brzinesvetlosti i njenog svojstva da kao ogledalo trenutno odra-žava sve mogućnosti božanskog Apsoluta. Kao kada sejedna svetla tačka brzo kreće u krug mi vidimo kružnicu,zbog ograničenja našeg opažanja ne vidimo da je kružnica


24

samo privid sačinjen od jedne tačke. Kao što slikar sa jed-nom četkicom stvara sliku u svim bojama, tako i božanskiApsolut stvara svet samo sa svojom jednom česticom,koja i nije baš čestica u pravom smislu te reči, već pre tre-nutni odraz božanskog Apsoluta u svim detaljima imogućnostima.

Na taj način ne postoji mnoštvo. To je krajnja istinaiza svih priča o jedinstvu, o povezanosti svega u Jedno, i opovezanosti svega sa Bogom. To je pozadina advaitavedante i budističkog učenja o trenutnosti stvaranja, jedi-nog objektivnog učenja o prirodi stvarnosti na ovomsvetu.

U sistemu sânkhye, božanski Apsolut o kome ovdegovorimo jeste puruša, dok je 'božanska čestica' prakrti.


25

TRENUTNOST OMOGUĆAVA SVEOPŠTE KRETANJE

'Božanska čestica' se kreće ogromnom brzinom,daleko većom od brzine svetlosti, kreće se po principu zla-tnog preseka ili fraktalne geometrije i pri tome formirarazličite grublje oblike koje u sporijoj brzini izgledaju kaoposebni objekti, kao atomske strukture i razni elementi. Usvom krajnjem, najgrubljem ishodu, u trodimenzionalnojravni i najsporijem, linearnom vremenu, ta jedna jedina'božanska čestica' se pokazuje kao sav ispoljeni kosmos safizičkim zakonima koji su nam poznati, sa svim zvezdamai planetama, svim oblicima postojanja i života. Sve to ovdevidimo kao objekte koji se vremenski kreću u prostoru,dok u stvarnosti ne postoje izdvojeni objekti, sve je toenergija božanskog Apsoluta koja se manifestuje takobrzo da to izgleda kao mnoštvo posebnih oblika. Sve je toona jedna jedina čestica koja vibrira toliko brzo i na tolikorazličitih načina da izgleda kao da ima mnoštva eleme-nata i objekata.

Sama priroda vibracija podrazumeva trenutnoststvaranja. Na primer, ako pomerite ruku s leva na desno,od tačke A do tačke B, ne putuje jedna ista ruka od tačke Ado tačke B, već se u nezamislivo brzim intervalima dogo-dilo trenutno iznova stvaranje oblika ruke sve dok se nijestvorila na tački B. To je talasno kretanje. Ne putuje jedanoblik sve vreme, već jedan impuls oblikovanja pokrećedrugi odgovarajući impuls i to se tako dalje lančano odvijatako brzo da to izgleda kao da se kreće jedan isti objekt,kao da postoji kontinuitet same stvari.

Vi ste svakog trenutka novo biće, uvek ste jedins-tveni. Samo sanjate da imate kontinuitet, i taj san je stvar-


26

nost u kojoj sada živite.8 Zbog trenutne prirode stvarnostivaša ubeđenja određuju i uslovljavaju vaš život, a ne samopostojanje koje je neuslovljeno. Zapravo, zbog trenutne istoga neuslovljene osnove stvarnosti, svaki kontinuitet upostojanju obezbeđuje svesna namera, u osnovi svihoblika postojanja je svest i namera, inteligentni dizajn. Alito nije svest našeg površnog uma i ega, već daleko viša,božanska svest, svest naše duše. Svest našeg uma tu tre-nutnu božansku apsolutnu svest usporava i pretvara uvreme, u svoj san o kontinuitetu i objektima kao da susupstancijalni i stvarni sami po sebi, ne vidi njihovu tala-snu prirodu i trenutnost, a još manje vidi božansku svestkoja je iza njih.

Svest je jedina koja stvara kontinuitet uz pomoćtrenutnog, talasnog oblikovanja. Svest je privlačitelj svihvibracija kvantnog polja, ona upravlja svim njihovimoblikovanjem i energetskim ispoljavanjima.9 Svest je uveksvest o sebi, u svim oblicima, u najširoj razmeri to je svestbožanskog Apsoluta o sebi, koja se izražava kao samo pos-tojanje ili kosmos, u nižim razmerama svest se ispoljavakao svi oblici koji postoje u prirodi, a u najfinijoj razmerita ista svest je čovekova svest o sebi.10 Čovekov um koristitu istu božansku svest koja je u osnovi svega i zato umdoživljava stvarnost kao kontinuitet pojavnih oblika, i ne

8 Prema nekim medicinskim merenjima i istraživanjima za jednugodinu čovek zameni celo telo, tačnije: svakih šest nedelja napravinovu jetru, svaka tri meseca novi skelet, mesečno novu kožu, svakihpet dana nove zidove stomaka; sve ćelije mozga smenjuju se svakihgodinu dana, a DNK nastaje i nestaje svakih šest nedelja.9 Maks Plank: „Mišljenja sam da je ljudska svest temelj svega.Smatram da materija proizlazi iz svesti. Mi svest ne možemo ninegirati niti zaobići. Sve ono o čemu sada razgovaramo, sve ono što, ustvari, postoji, zahteva svest.”10 O kosmičkim razmerama videti u delu "Predavanja iz kosmologije"Petar Uspenski, Logos, Beograd, 2007.


27

samo da doživljava stvarnost, već može i da utiče na kon-tinuitet pojavnih oblika, da menja stvarnost. U nižoj igruboj formi pomoću oruđa i alata, a u svojoj najčistijojformi samom namerom i stanjem svesti može da utiče naobjekte i samu prirodu stvarnosti. Svakako, um ne koristipun potencijal božanske svesti, on je koristi vrlo ograni-čeno i subjektivno, još uvek se obučava o stvarnosti i sve-sti, i zato je koristi i na konstruktivan i na destruktivannačin.

Talasno kretanje je brzo smenjivanje oscilacijaizmeđu kojih postoji interval. To praktično znači da ako jecelokupna stvarnost samo talasno kretanje 'božanske čes-tice', između svakog njenog trenutnog talasnog stanjapostoji interval. Između svakog trenutka, intervala, ona sevraća u izvorno stanje božanskog Apsoluta, takoreći restar-tuje se uvek iznova, kao računar, ali tako brzo da to našum ne može da primeti, on je zato i stvoren da se to neprimeti, da bismo mogli da nastavimo život po datomprogramu zbog kojeg smo i došli na ovaj svet. Zbog togstalnog restartovanja u kome se sve postojeće, pa i misami, između dva trenutka vraća u izvorno stanje božan-skog Apsoluta, ili svega-što-jeste, uvek imamo vezu sabožanskim Apsolutom, nikada nismo izvan njega, kao štoje i božanska energija prisutna u svemu (zato je „Bog uveksa nama“, zato je „carstvo božije u nama“ i to je način nakoji „Bog postoji“). Zato je božanska svest uvek dostupna iprisutna iza privida ovog izdvojenog postojanja. Ne postojidrugi način na koji bi svest o postojanju bila dostupna upostojanju nego na ovde opisan način, kroz pukotineizmeđu dva trenutka postojanja. Naš um je zapravo pro-gram koji koristi svest da bi održavao kontinuitet prividanašeg postojanja. Da bi ta igranka bila veselija, on može ida menja programe, jer svest je svest o svemu i svimmogućnostima.


28

Trenutno stvaranje se nakon restartovanja naizvorno stanje čiste praznine, prostora, etra ili akaše, nas-tavlja kao fini vez (fraktalne geometrije) tamo gde je i bilo,ali na malo drugačiji način, na slobodniji način, kao da je usvom povratku na izvorno stanje primilo kreativnost kojamu daje slobodu da ne mora da bude uvek na istommestu, već da uvek može da krene dalje u novo oblikova-nje. Slično filmskoj traci koja se sastoji od niza slika kojesu odvojene i svaka malo drugačije prikazuje objekat, ali ubrzom kretanju daju iluziju kontinuiteta objekta koji sekreće. Na taj način nema haosa iako nema ni supstanci-jalnosti; ima reda iako nema supstancijalnosti. Svestbožanskog koja izbija između dva trenutka stvaranjaodlučuje kako će se stvaranje nastaviti. Na taj način svestje u osnovi materije i života, sve se u prirodi stvara i obli-kuje kreativnim dizajnom božanske svesti.

Ne postoje objekti koji se kreću kroz prostor. Postojisamo trenutno oblikovanje prostora božanskog Apsoluta(pomoću „božanske čestice“) u ono što se prividno poka-zuje kao objekat koje se kreće u prostoru i linearnom vre-menu. Drugačije kretanje ne bi bilo uopšte moguće jerjednostavno ne bi bilo dovoljno potrebne energije da seizdvojeni objekti kreću po prostoru. Ni leptir ne bi mogaoda leti po ceo dan kada bi svoju snagu dobijao od hranekoju pojede; on svoju energiju prima od sunčeve svetlosti,preko praha na svojim krilima on sunčevo zračenje pret-vara u životnu energiju. Na sličan način energiju dobija ičovekovo telo kada se izloži sunčevim zracima; od hranekoju pojede ono dobije samo oko 5% energije. To će nambiti razumnije ako se podsetimo da je elektromagnetizamu osnovi svih hemijskih i bioloških procesa, a sunce je naj-veći izvor elektromagnetskog zračenja u našoj okolini.


29

Ceo kosmos je u svojoj osnovi elektromagnetska pojava,11

a takav je zbog same prirode kretanja i delovanja „božan-ske čestice“. Sam prostor je pun božanske energije kojatrenutno sve oblikuje. Svest je ta koja svojom nameromodržava kontinuitet svakog oblika i kretanja, odnosnoupravlja „božanskom česticom“. Pošto je „božanska čes-tica“ u suštini energija, ovo znači da postoji samo božan-ska energija u svemu, da jedna ista božanska energijaoblikuje sve što postoji. Ovo takođe znači da je svest uosnovi energije i da nema energije bez svesti. To daje defi-niciju života: životna energija je spoj energije i svesti.

Sve je ovo moguće samo zato što nema razlikeizmeđu božanskog Apsoluta i „božanske čestice“, pa samimtim ništa od svega što „božanska čestica“ manifestuje usvojoj kvantnoj fluktuacji, svojim vibracijama, nije razli-čito od Apsoluta. To nisu dve stvari već samo jedna. Samobožanski Apsolut postoji i on je jedina stvarnost. On se usvojoj imaginaciji trenutno pretvara u svoju česticu, onaje njegova imaginacija s kojom iskušava sve svoje moguć-nosti, i samo zato, što je ona u njemu kao on sam, onamože da bude na svim mestima istovremeno. I samopomoću nje, na taj način, Apsolut može da se ispolji, inačesam po sebi ne bi bio ništa.

Ljudi su ovu istinu o stvarnosti oduvek intuitivnoosećali i znali, zbog svojih duša i više svesti, ali je njihovum tu svest izobličavao u religijske predstave, u kojima jeona prikazivana kao „moć i slava božija“. To je pravapozadina svih priča kako „Jedno postaje mnoštvo“, kako je„sve Jedno“, bez dvojstva (advaita), kako je sve iluzija

11 O tome videti u delima: Thunderbolts of the Gods by David Talbottand Wallace Thornhill; The Electric Sky by Donald Scott i The ElectricUniverse by Wallace Thornhill and David Talbott. (https://www.thunderbolts.info/wp)


30

(maya) a opet tako stvarna i materijalna, tj. kako je mate-rijalna stvarnost iluzorna. To je način na koji je sve pove-zano u jedinstvu: „božanska čestica“ koja sačinjava našetelo sačinjava Zemlju i sve zvezde, sav univerzum. Zatosav univerzum oseća i doživljava svaki naš pokret i činkao svoj. Zato mi celog života doživljavamo, opažamo iosvešćavamo sve aspekte postojanja univerzuma. Univer-zum osmišljava i osvešćava samoga sebe kroz nas. Mi sebespoznajemo kroz osvešćavanje univerzuma. Sve je tojedno telo, jedno biće, jedna svest koja sve pokreće, obli-kuje i koja sve jeste.

Za razliku od priča, mitova i parabola koje govore otom jedinstvu, ovakvu stvarnost je naučno obrazložioPatanjđali u delu Izreke o jogi (Yoga sutrani). Kada je već ofizici svesti reč, neophodno je ovde reći i to da je deloPatanjđalija prvi i do danas neprevaziđeni priručnik zanaučno istraživanje svesti. Ideja o trenutnosti zbivanjaosnova je budističkog pogleda na svet. Iz nje proizlaziučenje da stvari i bića nemaju realnost po sebi (anata), danisu rođeni, tj. da ne nastaju pa stoga ne mogu ni da nes-taju. Ovu ideju je naročito precizno pojasnio najvažnijiobnovitelj izvornog Buddhinog učenja, Nagarđuna (u deluMula madhyamaka karika), posebno u formulaciji da„oblik (biće, takvost) je (u suštini) praznina, praznina jeoblik(-ovano biće)“, što prevedeno u sve ovo o čemu ovdegovorimo znači da je božanski Apsolut sam po sebi praz-nina (sunyata) i da se on uvek ispoljava kao oblik (čestica,biće, postojanje, kosmos) ne gubeći pri tom ništa od svojeizvorne praznine; ona mu zapravo omogućava svu slo-bodu i najvišu kreativnost u izražavanju kroz oblikovanje,kao što sam prazan prostor omogućava svemu da postoji;dok oblici nisu ništa po sebi ni za sebe zato što su uvekodrazi šire celine i samog božanskog Apsoluta, odnosnopraznine. Praznina sama po sebi ne može da postoji, ona


31

mora da se oblikuje; ni oblik sam po sebi ne može da pos-toji bez šire celine i same praznine koja sve omogućava.12

Iz ove formulacije Nagarđuna je dalje izveo zaključak dasamsara i nirvana nisu različiti, oni su jedno i stoga je pot-rebno samo buđenje, nikakav put do ostvarenja i nikakvopostizanje, samo buđenje u Apsolutnoj stvarnosti, para-martha, koja uvek jeste, transcendencijom relativneistine, samvrti, koja je proizvod razuma i koja kao zastorzaklanja apsolutnu istinu, paramartha, koja je krajnjasvrha ili transcendencija uopšte. Drugim rečima, svi minosimo izvornu budinu prirodu u sebi i samo treba da seprobudimo, da je otkrijemo i ispoljimo kao što je to učinioi sam Buddha, ništa drugo nije potrebno. Tako se razviodirektan put do probuđenja meditacijom direktne tran-scendencije uma i sveg oblikovanog bića (samvrti), što sepostiže bilo jednostavnim mirovanjem celog bića (zazen),bilo nekom akcijom kojom se nadilazi uplitanje uma, naj-pre u obliku Čan budizma u Kini, a odatle kao Zen budi-zam u Japanu. To je u suštini samo obnovljena i pre-čišćena praksa meditacije (dhyânam) izvornog Buddhinogučenja u pali kanonu.

Istu ideju razjašnjavao je i Gaudapada, jedan od sle-dbenika Nagarđune navodeći klasičan primer baklje. Usvom delu Karika (na Mandukja upanišadu) Gaudapadaobjašnjava kako je sve nerođeno. U kariki (stihu) IV 47-50.on kaže da kao što baklja, kada se brzo okreće, izgleda kaovatreni krug, tako i svest kada se kreće izgleda kao da jepodeljena na subjekat i objekat, saznavaoca i znano, i takostvara privid kontinuiteta i objektivnog sveta. Kada svest

12 Materija i prostor imaju istu ontologiju, ne mogu se ni teorijski nipraktično razdvojiti, jer tako nešto kao što bi bila ‘neprostornamaterija' ne postoji; materija i prostor moraju uvek ići zajedno. Etarnije ništa drugo do vrlo fluidna materija ili prostor sa određenimmaterijalnim svojstvima.


32

(baklja) miruje, tada nema privida sveta (vatrenog kruga).Kada je baklja u pokretu, njen izgled kruga nije joj spoljanametnut, niti je otišao od nje kada miruje, kao što ni vat-reni krug nije ni različit niti je isti plamen. U IV 91. onjasno kaže da su sve tvorevine samo uobličenje prostora,akaše (etra), i da među njima nema nikakvih raznovrsno-sti. Rečeno našim jezikom, nema mnoštva čestica većsamo jedne božanske energije koja sve oblikuje.

Budući da ništa nije moguće izvan božanskogApsoluta, sve se ovo događa u njemu samom, kao njegovaimaginacija. Sama njegova apsolutna priroda, usled činasvesti o sebi, stvara svoju suprotnost, „božansku česticu“,koja ima sva svojstva božanskog Apsoluta i koja trenutnostvara sve oblike koje vidimo kao ispoljeni univerzum.Budući da se to sve odvija po principu holograma, u komesvaki delić sadrži i odražava celinu, svaki novostvorenideo sadrži i ponavlja ista božanska svojstva kreiranja svihnovih mogućnosti kao i početna „božanska čestica“. Takose kreativnost umnožava na svakom koraku u beskrajnimmogućnostima. Način kako se to umnožavanje širi u pos-tojeći kosmos može nam postati jasniji ako u imaginacijiuspemo da spojimo model holografskog univerzuma samodelom fraktalne geometrije.

Trenutna priroda stvarnosti i svih objekata je nau-čno dokazana. Trenutnost je svojstvo talasa. Kvant jetalas, subatomske čestice su talasne prirode, energija jetalas, elektromagnetizam koji je u osnovi sveg materijal-nog i biološkog sveta je talasne prirode. Problem je što jošnisu izvedeni pravi zaključci iz svega onoga što je doka-zano i već odavno poznato. Ovde uklanjamo taj nedosta-tak.


33

SVEOPŠTE KRETANJE STVARA ENERGIJU

Energija je u svojoj suštini kretanje. Fantastičnabrzina „božanske čestice“ u oblikovanju svega postojećegsamim svojim kretanjem stvara energiju za postojanjesvega. Samo zato što sve trenutno nastaje manifestacijom"božanske čestice", ispoljava se ono što vidimo kao ener-gija. Trenutnost je u osnovi talasa, talas je kretanje akretanje je energija. Izvorno grčko značenje reči ’energija’jeste ’biće u pokretu’. Ništa u kosmosu nije istovetno i svese kreće. Tako dolazimo do paradoksalne stvarnosti da sesam kosmos manifestuje kao energija upravo zato štoništa nije supstancijalno, zato što je sve trenutno. Svemože da se kreće samo zato što je sve trenutno i nesup-stancijalno. Da je išta supstancijalno i da objekti imajustvarnost po sebi i za sebe, ne bi bilo moguće ni sveopštekretanje ni energija potrebna za toliko kretanje. Kosmos jesveopšti pokret zato što je kosmos energetska manifesta-cija, sve je u osnovi energija koju proizvodi trenutna vib-racija „božije čestice“ - koja nije ništa drugo do konkretnamanifestacija samog božanskog Apsoluta. Na taj način jekvantno polje ili etar izvor svekolike energije u prirodi.Drugim rečima, nije prvo potrebna energija da bi se proiz-velo kretanje, već je obrnuto: samo kretanje, beskonačnobrza vibracija "božanske čestice", koje je u osnovi svega,stvara energiju za sve ostale procese. Grčki pojam energeia mi danas koristimo kao ener-gija. Dakle, grčki izvornik pod energijom shvata svakokretanje u postojanju, u biću, samo kretanje po njemujeste energija. Budući da se sve kreće, onda sve možemovideti kao energiju. Ali materijalistički pogled na svet


34

nam je danas zamračio izvorno značenje jezika i viđenjesamoga postojanja kao energije, sve vidimo kao "mrtvumateriju" a pod energijom podrazumevamo samo ono štoproizvedemo sagorevanjem ili električnu energiju. Samonas kvantna fizika i misticizam danas podsećaju da mate-rija ne postoji već je sve samo energija.

Ovde samo detaljnije objašnjavamo zašto je to tako,sa mnogim novim detaljima, kao na primer, da je energijasamo drugi aspekt svesti i da zajedno tvore životnu ener-giju; da se ona u ljudskom iskustvu spoznaje kao božanskaljubav koja sve omogućava. Iskustvo bezuslovne ljubavikoja sve omogućava je emocionalni doživljaj koji nastajekada čovek postane svestan sveprisutne božanske ener-gije kao životne energije. Potpuno je svejedno da li ćemokvantno polje definisati kao univerzalno polje koje omo-gućava svu životnu energiju i koje sledi svesnu nameru, ilićemo reći da božanska neuslovljena ljubav sve omogu-ćava, da je sama svest kojom smo svesni sebe i svetaupravo božanska ljubav. Reći da je apsolutno celo posto-janje bezuslovna ljubav je čak i tačnije, ali za čoveka kojinije spojio svest sa energetskim aspektom postojanja to jejoš uvek rano za razumevanje, osim što mu zvuči lepo iidealno, on to ne može da prepozna i prihvati kao najvišu ikrajnju istinu, da je sve što vidi, doživljava i radi, sve štomu se događa, sve što jeste, samo bezuslovna božanskaljubav i da se ona uvek događa, da ništa nije moguće beznje niti izvan nje. Individualna svest i energetske funkcijesu kod neprobuđenog čoveka još uvek odvojene i on nevidi celinu postojanja kao bezuslovnu ljubav u svakomtrenutku. Iskustvo ljubavi kod njega je samo delimično ipovremeno, vezano je za neke objekte i sadržaje, nešto odtoga može da doživi samo ako ga povoljne okolnosti inspi-rišu. Davno je već rečeno da samospoznaja nije vredna nitimoguća bez ljubavi. Svest bez ljubavi ne može biti objekti-


35

vna svest, svest o stvarnosti, zato što je ljubav sposobnostda se povežu stvari nezavisno od dostupnih informacija idokaza, ono što je naizgled nepovezano. Ljubav sve pove-zuje, kao i životna energija.13 Zbog njihovog jedinstva miuvek težimo ljubavi, svesno ili nesvesno, na sve mogućenačine, celog života. Iz istog razloga sva ljudska destruk-tivnost nastaje usled nedostatka iskustva ljubavi, bar udetinjstvu. Ljubav je zato mera svih stvari na ovom svetujer stoji iza životne energije i svesti kao njihova poveznicai osnova.

Životna energija je spoj svesti i energije, a u našemiskustvu njihov spoj doživljavamo kao ljubav. Ovo se daljeizražava kao erotski doživljaj, kao čin ljubavi koji stvaraživot, nove oblike životne energije. Sva bića se začinju uizvoru, u etru, stoga je potrebno da se odvojeni polovispoje u jedno i da se za trenutak svesno vrate u izvornostanje jedinstva svega kako bi svojom svesnom nameromodatle uzrokovali rođenje još jednog novog bića. Stogaosvešćenje energije daje svest o sveprisutnoj božanskojljubavi. Te tri stvari, energija, svest i ljubav, su jednastvar. Samo ih um razlikuje. Zato se njihovo jedinstvo ispoznaje samo kada um stane u blaženoj ekstazi, svejednoda li u orgazmu ili u meditaciji. Radi se o istom iskustvu,

13 Na primer, jedna ista životna energija povezuje dva čoveka koji semrze (zbog umnih ubeđenja) i bore (fizički) međusobno. Kada bipostali svesni jedne iste životne energije u svim bićima, iste čestice odkoje su sačinjeni, ljubav bi ih spojila na isti način kao i životnaenergija. Kao što postoji transcendentalna svest koja nadilazipojedinačne umove, a koji je svi zajedno koriste za svoju ograničenusvesnost, tako postoji i transcendentalna emocionalna veza ljubavikoja spaja sva prividno odvojena bića i pojave. Kao što kosmička svestspaja sve što individualni um razdvaja, tako i ljubav spaja sve što jetelesno i mentalno razdvojeno. Na taj način je ljubav uslov zaobjektivnu svesnost.


36

samo što je orgazmičko spontano i kratkotrajno, a medita-tivno kultivisano i trajno.14

Biće nam jasnije kako svest određuje energiju akoprimetimo da svest ima različita stanja. Postoji vrlo slabasvesnost koja je ograničena čulnim opažanjem, kao kodživotinja, ali i nekih ljudi. Takva svest angažuje energijuna takođe ograničene ciljeve, uglavnom na borbu zaopstanak tela. Što je svest niža to je upotreba energije višedestruktivna. Ovde postoji i povratno dejstvo: uvid u des-trukciju pomaže svesti da ojača. Svest najviše jača otkri-vanjem ispravnog i konstruktivnog delovanja. Viša stanjasvesti angažuju energiju ka ostvarenju viših ciljeva. Kaošto nijedna ideja ne može biti ostvarena bez energije, takoni energija ne može biti angažovana bez cilja ili ideje. Akonema svesni cilj onda energija stagnira i raspada se,menja svoj oblik i odlazi tamo gde može da se angažuje.Energija može da se preuzme, pa čak i ukrade. To uvekradi onaj ko ima svest o energiji, dok onaj ko tu svestnema gubi energiju.

14 Orgazam je zato tako privlačan ljudima, i svim bićima, jer je usuštini kratkotrajno stanje jedinstva individualne svesti sa svešćubožanskog Apsoluta. Isto stanje je ljudima privlačno i kroz praksumeditacije s kojom se kultivisano i trajno postiže čista,transcendentalna svest, odraz božanskog Apsoluta u nama.


37

SVEST U ČOVEKOVOM TELU

Ne možemo razumeti prirodu svesti bez njenograzumevanja u nama samima. Iako čovek uvek koristisvest i samo zahvaljujući njoj i jeste čovek, priroda svestiu čoveku predmet je najvećih zabluda pa i zavera. Naukasvest tretira kao neku materijalnu pojavu, kao percepcijukoja nastaje delovanjem neurona i potpuno zavisi od njih,kao proizvod rada mozga, manipulisanje informacijama...Religija prirodu svesti projektuje u božanske sfere i misti-fikuje njeno poreklo i delovanje, većina religija i ne objaš-njava prirodu same svesti već se potpuno zasniva na sadr-žajima svesti, na ubeđenjima i verovanjima. Kao da reli-gije služe tome da se pitanje prave prirode svesti preskoči. Pojam duše najtačnije definiše prirodu svesti, ali tajpojam je upravo zato najviše mistifikovan od strane reli-gija i potpuno odbačen od strane nauke. Nije mogućerazumeti pojam svesti bez ispravnog razumevanja pojmaduše. Oni su potpuno povezani i međuzavisni, zajedno sedirektno odnose na čovekovu autentičnost, potpunoostvarenje i slobodu. Da li je većina ljudi u svetu takva?Nije. Nije zato jer slobodan i ostvaren čovek nikada nijebio potreban ni crkvenim ni svetovnim vlastima. Oni suzajedno učinili sve da se pojam svesti i duše sakrije u sve-tovnom obrazovanju i nauci, kao i u religiji. Da bi se ispravno razumela priroda svesti neopho-dno je ispravno razumeti prirodu ljudske duše i čovekovodnos prema njoj. Da bismo je jasnije objasnili posluži-ćemo se slikom.


38

Slika 1. Struktura svesti duše u čoveku

Rekli smo da su svest i postojanje jedno isto, samose za nas ispoljava kao dvojako, kao postojanje i kao svesto postojanju. Može se takođe reći da se božanski Apsolutispoljava dvojako, kao samo postojanje (spolja) i kao svesto postojanju unutar čoveka. Svest božanskog Apsoluta,kojom on ispoljava svekoliko postojanje, jeste svest duše. Usvom najvišem nivou ona se iz Apsoluta projektuje kaomonada svesti koja kreira najveće objekte u kosmosu,zvezde i planete. Monade svesti se progresivno dele u svemanje ogranke dok na kraju ne ostanu najfiniji pojedina-čni ogranci koji su naše individualne duše u našim fizič-kim telima. Dakle, naša duša je krajnji ogranak božanskesvesti Apsoluta koja sve omogućava. Takođe svest našeduše omogućava svu svest koju imamo i koristimo u sva-kodnevnom životu. Svakako, svest u telu je samo vrlomali deo izvorne svesti koja omogućava celu prirodu. Unašem telu svest se deli na najniži i najograničeniji deo,onaj koji deluje preko mozga i tela i to je ovde nazvanoempirijski, fizički um ili ego. Ta svest je ograničena fizič-kim telom i čulima, samo je svesna tela i onoga što opaža


39

čulima. Iznad fizičkog uma je viši um, on je nezavisan odtela i čulnog opažanja, a to znači da opaža daleko više inezavisno od vremena i prostora. Taj viši um je veza fizič-kog uma u telu sa svešću duše, koja je još više iznad višeguma. Svest naše duše je tako velika i moćna da ne može dastane u telo, čak ne možemo da imamo direktnu vezu iztela sa svešću duše, moramo da imamo posrednika, to jeviši um. Nauka psihologije bavi se samo fizičkim umom, nepriznaje ništa drugo. Delovanje višeg uma psihologijaproglašava iracionalnim pa i psihotičnim, svest duše pot-puno odbacuje. Može se reći da sve mehanizme delovanjasvesti unutar fizičkog uma i njegovu povezanost sa ener-gijama tela dobro objašnjava Frojdova psihologija, dokdelovanje svesti između fizičkog uma i višeg uma i svestiduše delimično dobro objašnjava psihologija K. G. Junga.Delovanje fizičkog uma je lako protumačiti jer ima zajed-ničke principe psihodinamike i psihopatologije, slično kaošto svi ljudi imaju tela koja isto funkcionišu. Povezivanjeindividualnog uma i višeg uma ili svesti duše je ličnoiskustvo i zato spada u objektivnu svesnost, ne može sedokazati kao funkcionisanje fizičkog uma. Ono ipak imazajedničke obrasce koji se pogrešno nazivaju arhetipo-vima kolektivno nesvesnog, tačnije bi bilo arhetipovimakolektivne svesti. Taj proces je uvek individualan i zato gaje Jung opisivao kao proces individuacije. Upravo zato što je proces povezivanja fizičkog umasa svešću duše individualan, on je teško naučno dokaziv.Zapravo pojam duše psihologija vezuje za nejasnu kombi-naciju emocija, životne energije i mašte. Sve što nadilazidelovanje fizičkog uma u najboljem slučaju naziva se 'sta-njima izmenjene svesti' i samo pojedini istraživači takvastanja povezuju sa mističnim stanjima duhovnih prakti-čara i mistika. Iskustva koja se ne mogu klasifikovati pro-


40

glašavaju se psihotičnim. Međutim, kako viši um i svestduše deluju svakodnevno na sve ljude, i svi imaju iskustvonjihovog delovanja, i te pojave nauka psihologije uzela jepod svoje okrilje i formirala oblast koja to proučava, podnazivom transpersonalna psihologija. Ni u njoj nema zak-ljučaka o višoj svesti i svesti duše, ima samo stalnih 'izu-čavanja' i spekulacija. Sva delovanja višeg uma i svestiduše koja ne mogu da se potisnu i 'objasne' transperso-nalnom psihologijom, potiskuju se i 'objašnjavaju' religij-skim ubeđenjima. I nauka i religija skrivaju istinu o čove-kovoj duši. Nauka je materijalizuje a religija je odvaja odčoveka, po religijskim verovanjima čovek dušu dobija odneke više sile i može da je izgubi ako nije dobar vernik.Nigde se duša ne otkriva kao suština čovekova koja je uje-dno i božanska suština, kao izvor svesti a svest kao izvorsamoga postojanja. Tada bi sva druga 'tumačenja' postalanepotrebna. Za nauku postoji opravdanje, njoj su neopho-dni egzaktni metodi rada i razvoja, iako ih nauka koristina samo jednoj dimenziji, fizičkom svetu. Za religije nemaopravdanja jer one bi trebalo da otkrivaju više dimenzije,ne da ih skrivaju. Ne postoji mnoštvo svesti, samo jedna svest Apso-luta se izražava kao svekoliko postojanje, kao sav kosmos iživot. Ona se samo deli i razgranava u sve moguće indivi-dualne oblike, u sva živa i svesna bića. Mi smo jedno odnjih. Preko svoje duše povezani samo sa svim bićima i sacelim postojanjem. To je sva istina o čovekovoj duši, odnosno o prirodisvesti u čoveku.


41

SVEST IZVAN TELA I MOZAK

Svest duše je sveobuhvatna i bezvremena, to jebožanska svest koja leži u osnovi cele prirode i stvaraživot inteligentnim dizajnom. Ona je i nas stvorila i mi jesamo individualno koristimo. Naš mozak je najfinijiorgan koji prima svest, usporava njeno trenutno delova-nje i tako je ograničava dovoljno da možemo da je koris-timo u linearnom vremenu i svakodnevnom fizičkomživotu. Mi apsolutnu svest koristimo individualno kaorelativnu svest. Naša duša je izvor svesti u nama. Odnos tela, mozga i svesti najlakše se može objas-niti pomoću analogije sa električnom svetiljkom, lam-pom. Telo je svetiljka koja ima razne delove, mozak je sija-lica, koja je najfiniji deo lampe, a svest je električna ener-gija koja je nezavisna od svetiljke, koja dolazi spolja.Izgleda kao da sijalica svetli sama od sebe, a ona samosprovodi električnu energiju tako da proizvodi svetlost.Na isti način se neupućenom čoveku čini da mozak proiz-vodi svest iako je on samo organ koji je dovoljno fin dasprovodi vibracije svesti i usklađuje ih sa telom i njegovimdelovanjem, on svest u telu pretvara u percepciju. Svestvezana za mozak je ono što ovde nazivamo um. Slična je analogija mozga sa radio aparatom kojisamo sprovodi vibracije koje dolaze izvan njega, ako jepokvaren onda to ne može da čini. Tako i mozak ako jeoštećen ne može da sprovodi svest i tada je telo nesvesno.Tada smo u komi ili u dubokom snu. Zato je pogrešnozaključiti da je svest samo u telu i od tela.15

15 Prema istraživanjima neurologa Karla Pribrama (Karl H. Pribram),koji je zajedno sa Dejvidom Bomom (David Bohm) doprineouobličavanju holističke ontološke interpretacije savremenih naučnih


42

Zato što svest nije od tela i nije samo u telu, i zatošto je svest direktno vezana za našu transcendentalnudušu, mi možemo da imamo vantelesna iskustva. Razlog zašto individualni fizički um u telu nije uveksvestan više svesti duše, kao ni onoga što spontano doživ-ljava u vantelesnim iskustvima, jeste u tome što um nijejedinstven, on je uvek podeljen na mnoštvo Ja koji sesmenjuju na površini njegove svesti, on je uslovljen spo-ljašnjim uticajima kao i samim telom, koji se stalnomenjaju. Podela na mnoštvo Ja je osnovni razlog zašto jeum često u iluziji i sklon iluziji. Ono što je jedno Ja odlučiloi usvojilo drugo Ja nije. Tako se greške ponavljaju ili uop-šte ne uviđaju. Umu je potrebna disciplina (joge ili medi-tacije) da bi postao jedinstven i svestan samoga sebe, a touvek znači svestan svojih granica ('znam da ne znam'), isamo tada može da postane svestan onoga što je iznadnjega i što ga omogućava, a to je viši um i svest duše. Um je podeljen zato to je odraz telesnosti a telo jesačinjeno od mnoštva bioloških entiteta. Same ćelije sunastale od bakterija koje su se simbiozom udružile u većucelinu, naše telo. Zato je um sklon podelama, podele sunjegovo prirodno stanje, samo ako nije preterano tako dane može da funkcioniše. Tada je zašao u mentalni pore-mećaj. Blaži oblici podele uma su svakodnevna odlika svihljudi, koji jedno misle a drugo rade, koji zaboravljaju, lažu

rezultata u okvir holografske paradigme, naša memorija nijesmeštena negde u mozgu, već je mozak samo savršeni instrument zaholističku komunikaciju sa celinom, odnosno holografskimuniverzumom. (Videti: Karl Pribram: The Holographic Brain) Prvi radio aparati bili su u velikim sanducima, i neki od prvihslušaoca bili su toliko začuđeni tom pojavom da su zavirivali izaaparata da vide gde se krije čovek koji govori u radiju. Slično tomerade i naučnici koji tvrde da svest nastaje u mozgu.


43

sami sebe i na tome zasnivaju kulturu ponašanja kojuodržavaju društvenim konsenzusom. Koliko svest u umu postaje celovita i više prisutna,a to se postiže disciplinom meditacije, toliko nam je i sve-sno delovanje snažnije. Ono se može proširiti i na sves-nost izvan tela, možemo biti svesni ne samo svih svojihsnova, već i otići u svoje snove direktno, u lucidnom snuili vantelesnom iskustvu. Koliko smo svesniji i celovitiji utelu, toliko smo svesniji i izvan tela. duhovna evolucijačovekova sastoji se u tome da u telu bude jednako svestankao što je bio izvan tela, pre svoga rođenja u telu.


44

SVEST I VREME KROZ DIMENZIJE PRIRODE

Priroda ili celokupno postojanje razdeljeno je krozviše dimenzija. Drevno ezoterično znanje o dimenzijamaprirode delilo je prema frekvencijama koje je u našemiskustvu imaju zemlja, voda, vatra i vazduh. Njihova svoj-stva su uzeta da simbolično predstavljaju sve frekvencijeu kojima se dimenzije prirode nalaze i deluju, jer se našfizički svet sastoji od čvrstoće (zemlja), tečnih i fluidnihstanja (voda) toplotnih vibracija (vatra) i gasnih (vazduh),odnosno najfinijih frekvencija koje se kao vazduh osećajuali ne vide. Frekvencije dimenzija se kreću od najfinije(vazduh) do najgrublje (zemlja). One sve zajedno sačinja-vaju i čovekovo biće, pa tako čovek može da misli i imaideje (vazduh) da idejama daje energiju i volju za ostvare-nje pomoću imaginacije (voda) o konkretnom obliku kakoće se ideja ostvariti i materijalizovati na fizičkom planu(zemlja).

Čovek je oblikovan od strane kosmosa, kosmosoblikuje svesnog subjekta i njegovu svest o sebi, odnosnoo kosmosu.16 To se oblikovanje odvija u skladu sadimenzijama prirode. One svaka na svoj način oblikuju po

16 O tome govori kosmološka teorija Jačeg antropičkog principa(Strong Anthropic Principle ili SAP) po kojoj vidljive osobine svemira,ovakve kakve su u svemu, nisu proizvod slučajnosti ili prirodneselekcije između više mogućnosti, već su posledica sasvim određenesvrhe: stvaranje uslova za nastanak svesnog subjekta. Taj principkaže: „Vasiona mora imati takva svojstva koja dozvoljavaju razvojživota u nekom stadijumu njenog postojanja.” Iz ovoga se dalje izvodida je vasiona stvorena sa ciljem nastanka i opstanka posmatrača, i tiposmatrači su nužni za postojanje vasione. Bez svesnog subjekata nebi bilo objektivnog kosmosa. Da svest nije u osnovi kosmosa, ne bibilo ni svesnih subjekata.


45

jedan aspekt bića čovekovog. Čovek je mikrokosmos. Zatošto ima više dimenzija u prirodi, i čovek analogno tome imaviše tela koja tim dimenzijama odgovaraju.

Elementi odražavaju sva tela koja čovek ima, a tosu: fizičko telo koje odražava element zemlje; emocio-nalno telo koje odražava element vode; telo volje izraženoelementom vatre; mentalno telo elementom vazduha;uvek i u svemu ostalom prisutnu samosvest koju odra-žava element etra.

Zato čovek može da se fizički kreće (zemlja), daoseća svoje kretanje (voda), da bude ispunjen žarom volje istrasti za kretanjem i delanjem (vatra), da misli kuda ide išta radi (vazduh) i da bude vazda budan i svestan svegatoga u sebi (akaša).

Kako je čovek mikrokosmos, odnosno oličenje svihprincipa kosmosa, sve 'više' dimenzije kosmosa nisu spo-lja već su to njegove unutarnje dimenzije koje mu daju savduševni život, sve snove, mitove i arhetipove. Zbog oveanalogije drevna baština je videla kosmos u ljudskomobliku, a ljudski oblik kao mikrokosmos, ili kosmos umalom.

Prema Buddhinim rečima „u ovom ograničenomtelu, ne većem od rukohvata, sadržan je svet, pojava sveta,ishod sveta i put koji vodi ishodu sveta” (Anguttara-nikayo, 4,45).

Čovek u svom postojanju može spoznati sve dimen-zije prirode jer su one sve zajedno njega i stvorile. Ne moraih tražiti spolja niti „promenama stanja svesti” jer je nji-hovo prisustvo uslov i za njega samoga i svih mogućihstanja svesti. Ništa nije izvan njega i duhovna zrelost seogleda u prepoznavanju svih sposobnosti koje su u njemu.Čovek samo treba da bude onaj koji jeste, a ne da postanenešto drugo, prema nekom idealu. Zato je to i najteže, a


46

imitacija ideala je oduvek bila lakša zamena. Stvarnost ukojoj sve postoji jedini je ideal koji mu je potreban. Suština svih obmana kojima se čovek porobljava je utome da bude nesvestan činjenice da su sve dimenzije prirodeu njemu a ne izvan njega, da je u njemu mera svega spoljaš-njeg, da se zato u njemu sve rešava, a ne izvan njega.

Projekcija smisla postojanja izvan sebe osnovni jeuzrok sve patnje čovekove, a u nalaženju ishoda postojanja usebi sadržan je sav proces čovekove evolucije i saznanja. Dimenzije prirode imaju piramidalnu strukturu.

Piramidalna struktura predstavalja sažimanje vre-mena i prostora. Sve dimenzije prirode se progresivnosažimaju kako se uzdižu od zemaljskog ili materijalnogplana. Tako su stvari i pojave samo ovde na materijalnomplanu odvojene u vremenu i prostoru, u astralnom svetukoji je iznad materijalnog stvari i pojave su i odvojene imogu biti pomešane, tu granice fizičkog sveta ne važeiako još uvek postoje oblici i pojave kao u fizikom svetu.To je svet u kome spontano odlazimo za vreme snova kao iza vreme vantelesnih iskustava. Zato se tamo mogupomešati vremena i oblici. Zato su nam snovi takvi kakvisu, prošlo doživljavamo kao sadašnje, nemoguće kao


47

moguće, a možemo videti i buduće. Astralni svet je pred-stavljen elementom vode, ona nema svoj oblik već uvekuzima oblik suda u kome se nalazi i menja svoja svojstva.To praktično znači da astral uvek uzima oblik ideje (vaz-duh) i namere (vatra) koje se u fluidnom svetu astralaizražavaju u datom obliku. Najčešće je to privremeni oblikkoji služi kao eksperiment pre konačnog oblikovanja nafizičkom planu. Zato mi imaginacijom pripremamo kona-čnu materijalizaciju svojih ideja. I snovi služe za eksperi-mentisanje idejama i mogućnostima kao i paralelnimstvarnostima, svim onima koje nismo u mogućnosti daizrazimo na fizičkom planu, koji sadrži relativno trajneoblike u vremenu i prostoru. Iznad ovih četiri elemenata koji predstavljajudimenzije prirode nalazi se etar ili akaša (prostor ili polje).On odgovara univerzalnom kvantnom polju u kome vladavečna sadašnjost. Takođe odgovara i božanskoj svesti kojaprojektuje sve ostalo, kao što prostor sadrži sve ostalo. Sve ostale dimenzije se ispoljavaju kroz vreme iprostor i to ispoljavanje ima piramidalnu strukturu, toznači da se vreme i prostor postepeno i progresivno ispo-ljavaju sve više i više odvojeno i grublje kako se "spuštaju"sve niže i niže, od ideja ka materijalnom obliku. Na planu vazduha, odnosno ideja ili misli, vreme jeveoma blizu večnoj sadašnjosti. Zato možemo da mislimoi osmišljavamo sve, nezavisno od vremena i prostora, bli-sko i daleko, prošlo, sadašnje i buduće. Misli i ideje suvečne. Energija koju ulažemo u ostvarenje ideja takođenadilazi vreme i prostor ali u manjem obliku, ona je uvekindividualna i lična, ali zato može da posluži kao inspira-cija i uzor mnogima. Svi pamtimo podvige velikih ljudikoji su ostvarili velike ideje. Pamtimo i kako su ih ostva-rili, šta su sve morali da urade, kakvu su volju morali darazviju i pokažu da bi svoje ideje ostvarili. Zapravo nijedna


48

se ideja ne može ostvariti bez pokazivanja volje za njenimostvarenjem. To je element vatre koji svest iz bezvreme-nih ideja sužava u nameru koja kreira konkretno vreme iprostor za svoje ostvarenje. Da bi u tome uspela potrebnoje još konkretnije sažimanje prostora u vremenu u oblikuimaginacije ili slike, konkretnog plana kako će se neštoostvariti. To je element vode. U njemu je vreme još višesažeto u svom oblikovanja ideje u prostoru. Tu se već videkonkretni oblici mada može i dalje da se eksperimentiše.Na kraju se ideja ostvaruje na materijalnom planu kaokonkretan predmet, stanje ili pojava. To se sve događa simultano i odjednom, mada pos-toji proces. On je iskazan kroz piramidalnu strukturu svihdimenzija. Kao što prizma prelama jednu svetlost u svedugine boje, tako i piramidalna struktura dimenzija pre-lama jednu istu božansku svest u sve ove procese i raznolikepojave, ona bezvremenu sadašnjost pretvara u vreme i pro-stor. Piramidalna sturktura stvarnosti je način na koji sejedno pretvara u mnoštvo, na koji uporedo postoji vreme ibezvremena sadašnjost, misao i predmet mišljenja. Misaoje u elementu vazduha, a predmet mišljenja je u elementuzemlje. Kada držimo neki predmet u ruci on pripada ele-mentu zemlje, a naša misao o tom predmetu elementuvazduha. Međutim to nisu sve odvojene pojave već jednaista pojava koja se različito ispoljava zbog različitih dimen-zija. Zbog piramidalne strukture ispoljavanja vremena iprostora jedna ista pojava se prelama na spoljašnji grubipredmet u našoj ruci, i na finu ideju o tom predmetu unašem umu. Kamen je u vašoj ruci a misao o kamenu je uvašem umu. Misao i kamen su jedno isto samo prividnoodvojeno ovim dimenzijama, odvaja ih naš um. Zato onmože ponovo i da ih spaja, na nov i kreativan način.


49

Sve razlike između misli i predmeta su samo umanifestaciji vremena i prostora. Misao o tom predmetu jetrenutna a vreme trajanja samog predmeta je onolikokoliko će taj predmet zaista trajati u fizičkom svetu, dok sene raspadne usled entropije, dok ga neka spoljašnja sila nepromeni ili dok ga ne promeni neka nova ideja. Vreme tra-janja svake pojave razlikuje se prema dimenzijama, u ele-mentu vazduha je trenutno, kao misao ili ideja, a u ele-mentu zemlje relativno trajno, onoliko koliko fizičkiuslovi dozvoljavaju. Sve razlike u ispoljavanju pojava jesu samo razlike uvremenu i dimenziji. Dimenzije su stoga usko povezane savremenom, one ga određuju.17 Um je vezan za telo i on jepredviđen samo za rad u linearnom vremenu, u kome itelo postoji. Um ne može da spozna bezvremeno iz istograzloga što ne vidi više dimenzije. Zato um ne može danadiđe vreme i da razume prirodu vremena dok ne nadiđeodnosno transcendira sebe samoga. Drugim rečima, dokse ne otvori za viši um i svest duše.

*** Celokupno postojanje prolazi kroz sve dimenzije.Svako biće u prirodi mora proći kroz ceo spektar dimen-zija, i to stalno čini. To što opažamo neku pojavu ili pred-met, znači da smo samo locirali u trodimenzionom pros-torvremenu jedan detalj iz opšteg preobražaja. Kamen(mineral) će postati biljka, a jednoga dana će kroz čovekapostati misao. Iako sa stanovišta fizičkog tela i njegovograzuma izgleda kao da se ovaj proces odvija linearnimzakonom uzročnosti tokom vremena, čineći tako horizontispoljenog sveta, stvarnost sveg zbivanja prirode je simul-tana i vreme je relativno; ovaj proces se odmah sažima i

17 Otuda opisi viših dimenzija da na "nebu" nema vremena, da tamovlada večna sadašnjost ili večnost. To je tačno.


50

ostvaruje kroz prisustvo svesnog subjekta. Kada on opazikamen, kamen je u njemu već postao misao. I to je ono štose stalno događa u čoveku i kroz čoveka: transformacijabožanske svesti kroz sve dimenzije prirode; osmišljavanjesvih mogućnosti svesti u svim dimenzijama. Kompletnatransformacija iskustva postojanja u svim dimenzijama, iosmišljavanje njihovog smisla smeštena je na jednommestu: u telu čovekovom. Zato je po predanju čovek stvo-ren na kraju stvaranja, kao najsavršenije delo, po likusvoga tvorca.

Čovekovo biće je mašina koja objedinjuje rad svihdimenzija prirode. U najvišoj dimenziji događa se infor-maciono usmeravanje i oblikovanje energije koja će unižim dimenzijama postati neki fizički oblik ili zbivanje. Učoveku se informacija o zbivanju (misao) spaja sa oblikomtog istog zbivanja. Tako se u čoveku osmišljava zbivanje.

***Proces stvaranja, odnosno ispoljavanja svesti kao

samog postojanja, ide od etra ili univerzalnog kvantnogpolja do onoga što opažamo kao grubu materiju ili fizičkutrodimenzionalnu stvarnost. Drugim rečima, božanskiApsolut koji je sve-što-jeste, sebe ispoljava ili aktuelizuje usvim mogućnostima postojanja. Sve-što-jeste uvek se ispo-ljava kao sve što može da bude. Počevši od svih frekvencijasamog kvantnog polja, preko svih oblika u prirodi, odnajmanjih do najvećih, pa do svih mogućih događaja, uvidu dramskih zbivanja koje doživljavaju životinje i, jošviše, ljudi. U događajima koje ljudi doživljavaju kroz svojrad i sudbinu konačno se spoznaje najfiniji smisao zbiva-nja, i ta svest o smislu vraća se kroz čovekovu dušu natragbožanskom Apsolutu kao jedan aspekt božanske svesti osebi. Božansko sebe ispoljava od najfinijeg do najgrubljeg,i to njegovo ispoljavanje je upravo njegova svest o sebi.Ništa ne može da postoji bez svesti o postojanju. Nije


51

moguće oblikovanje postojanja bez smisla oblikovanja,niti ima ikakvog zbivanja bez smisla zbivanja, a taj smisaoje oduvek bila svest o postojanju i svest o zbivanju. Svest osmislu postojanja razrešava se kroz život i sudbinu čove-kovu, njegovu karmu.

Slikovito rečeno, božanski Apsolut kao da je sebipostavio belo platno na kome će moći da se projektuje svešto on može da zamisli, sva njegova imaginacija. To beloplatno je fizički univerzum. On je podloga na kojoj se pro-jektuju sve više i finije dimenzije, sve do etra i božanskesvesti. Na taj način to belo platno deluje kao ogledalo ukome se ogledaju svi aspekti božanskog Apsoluta, sve nje-gove mogućnosti. Fizički univerzum je samo ogledalobožanske svesti o sebi.

Istu stvar možemo opisati putem frekvencija.„Božanska čestica“ postepeno usporava svoje vibracije,kretanje, i na taj način njene manifestacije postaju svegrublje i sporije, dok najzad ne postanu dovoljno usporene igrube da svest može svoje postojanje da doživi kao trodi-menzionalno fizičko zbivanje u vremenu i prostoru. Prostorili bolje reći stanje između fizičkog sveta i izvornog stanja„božanske čestice“ kao kvantnog polja, etra ili akaše, ispu-njeno je nijansama frekvencija zbivanja različite gustine,tj brzine. Te nijanse tvore takozvane „više svetove“, ilidimenzije prirode, astralni i mentalni svet, arhetipskiprostor (hyperspace).

U uslovima velikih brzina i fluidnosti viših dimen-zija svest ne može da postane konkretna na način koji jepotreban da bi došla do svesti o sebi na krajnji način, uumu izdvojene individue kao što je čovek, ne može darazluči sve detalje samog postojanja. Zato su potrebniuslovi inertnog fizičkog tela u prostoru i vremenu, na ele-mentu zemlje, u kojima će svest izaći iz trenutnosti ijedinstva svega i ući u linearno vreme ograđeno prosto-


52

rom da bi mogla sa spozna sve svoje sadržaje i mogućnostikao objekte. Na elementu zemlje, u fizičkom svetu, sadržajisvesti i ideje postaju konkretni objekti koji se mogu spoznatiiz svih aspekata i u svim mogućnostima, objekti sa kojima semože raditi.

Stoga cela egzistencija počiva na percepciji. U celomuniverzumu ne događa se apsolutno ništa drugo nego dasam božanski Apsolut spoznaje sebe, sve-što-jeste se izra-žava kroz sve što može da bude. I to izražavanje je svest opostojanju kao svest o sebi. Kada svest o postojanju pos-tane tako kompletna kroz iskustvo svih mogućnosti pos-tojanja da se konačno ne razlikuje od svesti o sebi, tada sedogađa božanska svest o sebi, proces ispoljavanja božan-skog Apsoluta je okončan. To kompletiranje smisla pos-tojanja u svest o sebi božanskog Apsoluta, događa se samou čoveku. Ono se oduvek nazivalo prosvetljenje ili najvišabogospoznaja.

Okončanje ispoljavanja božanske svesti konkretnose događa kada čovek postane svestan prave prirodesamog postojanja ovde i sada, da je vreme večna sadaš-njost. Biti svestan da nema vremena znači biti svestan da jesâmo postojanje svest i da je svest sâmo postojanje. Reći danema vremena ili da je vreme večna sadašnjost, da samosadašnjost postoji, znači reći da je svest samo postojanje, daje postojanje sama božanska svest, da svest i postojanje nisurazličiti, već da su jedno isto. Večna sadašnjost je upravoovo postojanje, ali njegova najviša stvarnost. Zato senajviša stvarnost izražava i kroz vreme.

Jedinstvo svesti i postojanja se događa kao samadhiu meditaciji, kao sahađa samadhi van meditativnogzadubljenja, kao nirvikalpa samadhi u svakodnevnomživotu potpuno probuđenog čoveka. On tada svaku fizi-čku stvar jasno vidi kao bezvremeno prisustvo i otelotvo-renje svesti božanskog Apsoluta.


53

Iz ranije navedenog primera to znači da kamen kojidržimo u ruci jasno vidimo kao materijalizovanu svest, tomožemo da vidimo kada zaustavimo vreme i bivamosamo u sadašnjosti, a vreme zaustavljamo zaustavljanjemmodifikacija uma, transcendencijom uma, smirenjemmisli koje projektuju vreme. Kada um stane i vreme staje,i tada se otvara stvarnost postojanja kao večna sadašnjost,kao jedinstvo svesti i postojanja. Tada je i delovanje nakamen, odnosno na postojanje, daleko veće, tada tekmožemo istinski da delujemo na postojanje jer smo u nje-govom izvoru, naša svest je jedno sa samim postojanjem izato možemo svesno da delujemo. To se delovanje mani-festuje kao 'moći' ili siddhi.

Svest božanskog apsoluta se vraća sebi samoj iokončava svoje ispoljavanje samo u čoveku koji se vratiosebi samome, svojoj suštini, duši, koji više mislima neispoljava vreme i koji sâmo postojanje jasno spoznaje kaočistu svest, a čistu svest kao sâmo postojanje, kaoprisustvo božanskog Apsoluta ovde i sada. I to sve nerazlikuje od sebe samoga, od svoje suštine.

Dakle, božanska svest je izvan čoveka uvek bila tošto jeste, ništa drugo i nije mogla da bude, i samo se učoveku prepoznala jer je samo u njemu i imala iskustvogubljenja same sebe, iskustvo projektovanja sebe u neštodrugo, u postojanje koje je izgledalo odvojeno od svesti.


54

PRINCIP KRUŽENJA SVESTIOD BOŽANSKOG DO ČOVEKA I NATRAG

Božanska svest kruži od sebe same do čoveka i nje-govog stanja ega i uma kao stanja najveće otuđenostibožanske svesti od same sebe, i natrag ka sebi, do božan-skog Apsoluta. I pri svemu tome ona sama jeste sve tokroz šta prolazi, jer ništa nije moguće izvan nje, niti kaorazličito od nje. Zato je i moguća percepcija. Percepcija jeprepoznavanje ili slaganje istoga.

Kada se kreće od božanskog svest se manifestujekao samo objektivno postojanje, kosmos i život. Kada sevraća ka božanskom svest se doživljava kao smisao pos-tojanja, kao svest o sebi u čoveku kao svesnom subjektuobjektivnog postojanja, i konačno se spaja sa božanskimizvorom kroz čovekovu dušu, kao čovekova samospoz-naja. Celo to kruženje je samo imaginacija božanske svesti.Ono se u celosti događa trenutno i svakog trenutka.

Ovde moramo istaći ovaj princip koji je u osnovisvega što ovde opisujemo i čije će razumevanje biti temado kraja knjige. Princip koji nam izgleda kao kruženje,iako je on samo apsolutno prisustvo. Bezvremeno prisus-tvo božanske svesti najbolje će moći da se približi našemrazumevanju kroz prikaz kruženja svesti: svest o sebi seprojektuje iz božanskog Apsoluta kao ispoljena priroda iona razvija sve mogućnosti postojanja; kada svest iskusisve mogućnosti postojanja ona se s tim iskustvom vraćabožanskom Apsolutu i na taj način mu aktuelizuje svest osebi. Cela egzistencija ili kosmos je zapravo način na kojibožanski Apsolut biva svestan sam sebe. Stoga njegovasvest o sebi nije različita od samog postojanja ovde i sada.Nije različita ni od naše svesti o sebi. Kada čovek dovede


55

svest o sebi do savršenstva, on onda (kako se to kaže)„spoznaje Boga“ – tačnije bi bilo reći da tada Bog spoznajesebe, još tačnije: potpuno aktuelizuje sebe, dok čovek, kaonjegovo sredstvo samospoznaje, nestaje. Ipak je najtačnijeda ni svesti ni Bogu nije potrebno osvešćenje, već u svemuovome samo nestaje čovekova nesvesnost.

Taj nestanak je svrha čovekovog postojanja. Čove-kov nestanak u božanskoj svesti je njegov istinski posta-nak. U celom kosmosu nema većeg blaženstva od toga.Sam božanski Apsolut iskušava najveću ekstazu ondakada se iz te tačke krajnjeg samozaborava i prividnog otu-đenja, kao čovek zatvoren u iluziju tela i egoičkog uma,oslobodi tih iluzija i posle svih karmičkih drama i iskuše-nja u borbi za smisao postojanja i razumevanje svega,vrati sebi. Izgleda da božanski Apsolut sve ovo i radi samozbog toga, da cela ispoljena egzistencija postoji samo da bise to blaženstvo samospoznaje doživelo u čoveku.

Ovo kruženje božanske svesti ne kompletira se naneki epski niti epohalan način (kad nam dođe „sudnjidan“). On se događa uvek u malim dozama kada spoz-namo smisao nečega, kada tu spoznaju doživimo zajednos ljubavlju prema samom postojanju; kada energiju lju-bavi ne razlikujemo od života, kada je spoznamo i vidimou bilo čemu, u nekoj maloj biljci, životinji; kada nekojosobi pomognemo da se oseća bolje, da nešto spozna idoživi dobrotu; kada se neko nasmeje u iskrenom blažens-tvu i spoznaji.

Takođe se ovaj princip kruženja božanske svestimože sagledati i kao pulsiranje, na kome se zasnivajumnogi procesi u prirodi, od elektromagnetskih frekven-cija subatomskih čestica i kretanja svekolike energije krozpolaritete, preko ogromnih pulsara i kvazara u kosmosu,do našeg disanja i otkucaja srca. I to pokazuje koliko sunam bliski principi božanske svesti koja omogućava ceo


56

kosmos. Jedan isti princip pokreće sve što pulsira i vibrira,od kvazara do rada našeg srca i našeg disanja. Sve je tojedna ista vibracija, isto kretanje božanske svesti u samojsebi.

Zato što su vreme i prostor iluzorni u stvarnosti,ono najviše, božanski ishod, ne događa se „na početkustvaranja sveta“ niti će se rešavati „na kraju sveta“ - već seuvek ogleda u najmanjem, kao izvor života i radost življe-nja i spoznaje.


57

UNUTARNJA ČULA I NATČULNO OPAŽANJE

Percepcija kakvu je mi znamo u našem fizičkomtelu, nije prva nastala u prirodi, niti je najveća koja pos-toji. Pre naše čulne i razumske percepcije postoje na višimdimenzijama prirode njihovi prototipovi. Oni se u sânkhyinazivaju tanmâtrâma. To su suptilna polja koja deluju kaoobrasci po kojima će se oblikovati svi procesi u prirodi. Unovijoj nauci ona su otkrivena kao „morfogenetska polja“,suptilna polja po kojima se oblikuje sve u prirodi, jer usamim prirodnim procesima, atomima i molekulima i uDNK, nema obrazaca i planova po kojima će se ćelije obli-kovati, u kakav organ i oblik. Bića se oblikuju premanekom nevidljivom polju uticaja. Postoji i povratno dejs-tvo, kada već stvoreni oblik ili obrazac ponašanja stvaramorfogenetsko polje koje dalje umnožava oblike i obrasceponašanja. Ove procese je biolog Rupert Šeldrejk (Shel-drake) nazvao „morfička rezonanca“. Ali njihovo delova-nje je mnogo šire od onoga koji nauka, ovakva kakva jedanas, može da otkrije. Nju je otkrila davno nauka sânkhyei ona kaže da ta najfinija polja u prirodi, tanmâtre, služe nesamo za oblikovanje svega ostalog, već i kao prototipovinaših čulnih organa, našeg opažanja. To su naša unutar-nja ćula koja nas povezuju sa višim dimenzijama prirode,sa objektivnom prirodom. Da imamo samo fizička čula,opažali bismo samo fizički svet, ali naše opažanje jemnogo šire od materijalnog sveta, mi imamo ista čula i usvetu snova, u nefizičkom svetu, u astralu, i tamo vidimo,dodirujemo, čujemo i kušamo kao i ovde u fizičkom telu,


58

čak mnogo jasnije.18 Ima mnogo dokaza da je svestnezavisna od fizičkog tela, i većina ljudi ih je doživela ilično se u njih uverila.

Različite frekvencije etra prirodno stvaraju različitapolja uticaja. To je sve. Iz etra nastaje apstraktni svet idejaiz kojeg nastaje sve ostalo. Eter ili akaša je najfinije podru-čje prirode. Eter je kvantno polje ili Matriks iz koga vibra-cijama nastaju svi ostali oblici postojanja, svi elementi icela priroda.

Kroz elemente odnosno dimenzije se događa pro-gresivno usložnjavanje frekvencija koje se iz prvobitnogizvora, božanskog Apsoluta, jednostavno šire premazakonitostima zlatnog preseka.

Zemlja je završni proizvod svih viših dimenzija iuticaja, pa se otuda na njoj manifestuje sva realnost pos-tojanja. Zato fizička realnost poseduje najvišu ontološkuili spoznajnu vrednost. Zato se duše inkarniraju u fizičkojrealnosti, tu se dovršava stvaranje, odnosno aktuelizujusve dimenzije postojanja i ljudske duše samim svojimotelovljenjem sprovode tu aktuelizaciju.

18 O unutarnjim čulima, ali i o mnogim drugim istinama objektivnerealnosti, najbolje se može saznati iz dela Džejn Roberts: Setovmaterijal (The Seth Material - Beograd: Beletra, 1990); kao i u ostalimdelima: Seth govori - vječne vrijednosti duše (Jane Roberts: Seth speaks -Eternal Validity of the Soul; Zagreb: Teledisk, 2014.); Priroda ličnestvarnosti (The Nature of Personal reality - Beograd: Beletra, 1990);Priroda psihe - Njen ljudski izraz (The Nature of the Psyche - In HumanExpresion - Beograd: Beletra, 1989) i Avanture u svesti (Adventures inConsciousness).


59

SVEST I FIZIKA ETRA

U svom najvišem ili najsuptilnijem stanju, etru, pri-roda ima svojstva besprostornog i bezvremenog holograf-skog jedinstva. Tu je ona kvantno Polje kao čist izvor ipotencijal svih mogućnosti. Priroda njenih elektromagne-tnih frekvencija je skalarna i stacionarna, ne-hercijanska,jer u njoj vlada jedinstvo svih suprotnosti. Skalarni talasinastaju uzajamnim delovanjem dva koherentna elektro-magnetna talasa iste frekvencije i suprotne faze. Pri tome,rezultantno energetsko polje nastalo prožimanjem supro-tnih elektromagnetnih polja, nije njihovo potpuno poniš-tavanje, nego transformacija energije u oblast vakuma, ustanje potencijala i stvaranje tzv. skalarnog polja. Takvoskalarno polje je u osnovi sveg života, ono je izvor sveenergije ili prane. Danas se ono otkriva u eksperimental-noj fizici i, zbog zabrane pojma eter, daju mu se raznaimena: energija vakuuma ili nulte tačke, tamna materija,kvantno Polje, matriks… Progresivnom kondenzacijomviših dimenzija ne-hercijanska skalarna frekvencija akašesve više postaje hercijanska, frekvencije kretanja energijesve više postaju transverzalne sve dok ne dobiju mehaničko,vektorsko, trodimenziono kretanje u elementu zemlje.

Tehnički govoreći, neispoljena ili bazična priroda,kao etar ili akaša, zasniva se na stacionarnim ili ne-herci-janskim talasima, koji su brži od svetlosti, a ispoljena pri-roda koju opažamo kao mnoštvo objekata i pojava, na vek-torskim, hercijanskim talasima i oni su sporiji od svetlo-sti.19 Priroda ne-hercijanskih elektromagnetskih talasa je

19 Nikola Tesla je, pre više od jednog veka, otkrio i u svojimeksperimentima koristio jednu novu vrstu elektromagnetnih talasakoje je nazvao ne-hercijanskim ili stacionarnim. To je učinio da bi


60

stacionarna, volumetrijska, nalik sferi koja diše, vibrira.Po tome se razlikuje od transverzalno vektorske formeklasičnih elektromagnetskih talasa koji su svi sporiji odbrzine svetlosti. Zato su na tom sfernom ne-hercijanskomprincipu zasnovana sva nebeska tela, zvezde i planete, isvi oni, planete i zvezde rastu i šire se, na tom principu se

naglasio njihovu različitost od klasičnih, tzv. hercijanskihelektromagnetnih talasa. On je za vreme jedne oluje primetiofenomen loptaste munje. Tada je shvatio da se električna energija nekreće samo vektorski već i sferno, stacionarno, postaje lopta. Ubrzo jerazumeo da, ako je sve energija, onda je takvo ne-hercijansko kretanjefundamentalnije od vektorskog i hercijanskog, zato su sva nebeskatela sferna, i da takva svojstva ima fizika etra. Problem je nastao utome što postojeća nauka ne priznaje nijednu drugu vrstuelektromagnetnih talasa osim onih čije je postojanje 1888. god.dokazao H.R. Hertz. Cela priroda je energija, a energija se izražavakroz elektromagnetske talase različitog spektra. Prirodu tih zračenjaustanovio je Maksvel (J.C.Maxwell) u svojim složenim jednačinamakoje su obuhvatale i hercijanske i ne-hercijanske talase, ispoljenu ineispoljenu prirodu, tj eter. Međutim, tadašnji vladari nisu dozvolilida se istina o celoj prirodi objavi i zato su preko jevrejskihmatematičara Hevisajda (Oliver Heaviside) i Hendrika Lorencapromenili originalne Maksvelove jednačine odmah nakon njegovesmrti, koje su opisivale prirodu svih elektromagnetskih pojava, takošto su iz njih izbacili njihov skalarni deo (longitudinalnihelektrodinamičkih talasa), a ostavili samo vektorski. Navodno da biinženjerima bilo lakše da sa njima rade. Ovakve skraćene, lažirane iosakaćene Maksvelove jednačine se i danas uče na svimuniverzitetima u celom svetu. Na taj način je od ljudi sakrivena pravapriroda elektromagnetskih pojava, i fizičke stvarnosti kao takve,skriven je eter kao izvor sveprisutne i besplatne energije, i nametnutoenergetsko i finansijsko ropstvo ljudima. U suštini skrivena je ulogaetra ili akaše, jedinstvenog ne-hercijanskog polja koje bezvremenopovezuje sve pojave, koje je izvor sve energije (danas se o njoj govorikao o energiji vakuuma, nulte tačke ili tamne materije jer jenaučnicima zabranjeno korišćenje pojma etra). Značaj etra ili akašeotkrio je Nikola Tesla i na njemu stvorio svoje najvažnije izume koji sejoš uvek ne koriste.


61

zasnivaju i sva torziona kretanja energije u prirodi, odindividualnih živih bića do galaksija. Zato je sav kosmos uosnovi elektromagnetska pojava, zvezde su iskre nastaleod posledica elektrostatičkog pražnjenja izražene u veli-kim razmerama, one svoju energiju dobijaju od prostora, ai sama gravitacija je elektrostatički fenomen u većimrazmerama. Zvezde nisu termonuklearne furune niti segravitacija zasniva na masi. Naša planeta se stalno širi iraste, kao i sve druge, dokaz za to je podudarnost svihobala kontinenata kad se cela Zemlja virtuelno smanji,kao i činjenica da je dno okeana i mora znatno mlađe odkopna.

Granica između hercijanskih i ne-hercijanskih vib-racija „božanske čestice“ jeste brzina svetlosti. To je gra-nica neispoljenog i ispoljenog stanja kvantnog polja. Svohercijansko kretanje se zbiva ispod granice svetlosti i zatonam je fizičkim čulima opažajno. To je sav trodimenzionisvet u prostoru i vremenu. Svo ne-hercijansko kretanje jeiznad brzine svetlosti i ono je fizičkim čulima nedostu-pno, ali su zato njegove manifestacije dostupne unutar-njim čulima, pre svega njegova bezvremena sveprisutnostsvih mogućnosti. Na taj način možemo da ga budemosvesni razvijajući unutarnja čula putem meditacije iastralne projekcije. Što više razvijamo takva opažanja idostupnost unutarnjih čula sa fizičkim čulima, njihovupovezanost, to više aktuelizujemo bezvremenu i sveprisu-tnu svest u svim tim aspektima postojanja (organskog ineorganskog) i povezujemo ih u izvorno jedinstvo, u svesto sebi (aham-kâra) a odatle u neuslovljenu objektivnusvest o božanskom prisustvu (mahat-buddhi). Što višeaktuelizujemo bezvremenu i sveprisutnu ne-hercijanskusvest unutar prostorno-vremenskog hercijanskog zbiva-nja, utoliko više možemo da delamo menjajući stvarnost inadilazeći ograničenja prostora i vremena unutar herci-


62

janskog kretanja. Zapravo, svaka kreativnost i promena sesastoji u tome da iz ne-hercijanske svesti delamo na her-cijansku stvarnost. Ne-hercijanska stvarnost je primarna,to je stvarnost samog božanskog Apsoluta i njegove„božanske čestice“.

Kada postanemo svesni takve prave prirode u nje-nom izvornom stanju, etru, sa svim stacionarnim ne-her-cijanskim svojstvima, i naše stanje svesti odgovaraće tak-vom stanju. Ne može svest koja spoznaje stvarnost dabude drugačija od stvarnosti. Isto se s istim slaže. Zatosvest samospoznaje, najviše budnosti ili prosvetljenja(mahat-buddhi) ima iste odlike stacionarnosti i bezvre-menosti, potpunosti u samoj sebi, kao sfera, kao što je imaakaša. Može se reći da je najviša svesnost ili budnost ne-hercijanska kao i kvantno polje. Čovekova niža svest, kojaje ograničena umom i egom, identifikovana sa fizičkimtelom, ima hercijanska svojstva koja odgovaraju trodi-menzionalnosti. Kada čovek u meditaciji ostvari čistutranscendentalnu svest, on je onda u istoj ravni sa univer-zalnim kvantnim poljem svih mogućnosti, sa etrom iliakašom, i njegove kreativne mogućnosti tada postajuneograničene, nestaju stari mentalni obrasci koji su gaograničavali i svi novi postaju mogući. Ispoljavanje moći(siddhi) jeste delovanje svesti direktno iz etra na fizičkiplan. "Natprirodne moći" jesu fizika etra. Čovek to možeda sprovodi kroz sebe zato što je on mikrokosmos. Da savkosmos nije sabran u njemu, ne bi to mogao, njegovo Sop-stvo ne bi bilo ogledalo univerzalnog kvantnog polja izkoga proističe cela egzistencija, niti bi njegova svestmogla da utiče na kvantno polje. On to može zato što jesvest kvantnog polja svest njegovog Sopstva, njegoveduše. Koliko je čovek sopstven i celovit u svojoj suštini,svojoj duši, toliko može pozitivno i kreativno da utiče naprirodu i na događaje.


63

PARALELNE STVARNOSTII DIMENZIJE PRIRODE

Da li ste se nekada zapitali kako i zašto uopšte pos-toje misli, sposobnost osmišljavanja, pamćenje prošlosti iuvid u budućnost, mogućnost preispitivanja različitihmogućnosti, zašto postoje snovi i fantazije? Većina ljudinije nikada, već spontano koriste misli na sve načine,sanjaju i fantaziraju ne pitajući se kako je to uopštemoguće.

Misli, snovi i fantazije su mogući zato što je stvar-nost višedimenzionalna, a višedimenzionalnost udruženasa trenutnošću stvaranja praktično znači da stvarnost nijenikada jedna, već se sastoji iz svih mogućnosti, i da su svemogućnosti stvarnosti paralelne, odnosno istovremene inisu odvojene, prožimaju se i tako stvaraju svet u komeživimo. Mi smo fiksirani u jednoj stvarnosti a ostale doži-vljavamo samo kao mogućnosti, kao misli ili fantazije, iliih kontaktiramo kroz snove. To je sve.

Ako su sve mogućnosti stvarnosti simultane i pro-žimaju se, to znači da se svet sastoji iz svih mogućihstvarnosti koje postoje paralelno. Zbog trenutnosti i nepo-stojanja vremena kao ni objektivnog kretanja, ne kreće sejedna stvarnost i ne pretvara se u drugu, nego sve mogućestvarnosti već simultano postoje. Naše Ja sebi daje prividkretanja koje projektuje na stvarnost. Kreće se naše Ja, našum, a ne svet. Samo je naš um (manas) taj činilac (aham-kâra) koji bira i time aktuelizuje jednu po jednu stvarnostza svest (mahat-buddhi). Um zapravo samo vezuje svest zajednu od mogućih stvarnosti, i ta stvarnost onda za togsvesnog subjekta postaje jedina stvarnost koje je trenutnosvestan. Zato je stvarnost za svakog čoveka subjektivno


64

iskustvo, i dok traje pruža mu privid da je ona jedinamoguća. I taj privid je toliko jak da ne uviđamo da i poredtoga što se sve to stalno smenjuje, mi uvek verujemo samopostojećoj stvarnosti, patimo kada neku izgubimo ili štoneku nemamo – iako su one sve paralelno prisutne. Čovekje stoga samo svesni subjekat objektivnog postojanja kojiaktuelizuje sve mogućnosti postojanja na individualannačin.

Mi uvek menjamo realnost koristeći sve dimenzijeprirode zajedno (vazduh, vatra, voda i zemlja), koje su unama.

Pre nego što smo nešto učinili, mi smo razmišljali otome, osmišljavali smo sve mogućnosti tog dela, kako daga učinimo, zamišljali smo više varijanti dok nismo izab-rali jednu (element vazduha). Zatim smo u to usredsredilisvoju volju (element vatre) i jasnu imaginaciju o njego-vom obliku (element vode). Tako se ideja realizovala nafizičkom planu, odnosno postala stvarnost u kojoj jesmo.

Možda sve to nismo studiozno analizirali kao štonaučnici čine u svom radu, već nam je samo u fantazijispontano došla ideja ili slika, namera da nešto učinimo, iza nekoliko sekundi preispitivanja to smo učinili, a nekadsve to prođe tako brzo da nam izgleda kao da smo to uči-nili odmah. Tako deluju više dimenzije u nama na procesenašeg zbivanja; sva imaginacija i osmišljavanje mogući susamo zato što postoje više dimenzije prirode unutar nas išto su one jednovremene.

Trenutnost svih dimenzija stvara paralelne stvarno-sti. Paralelne stvarnosti i trenutnost postojanja su uzaja-mni. Njihova uzajamnost omogućava energiji i svesti dabudu sveprisutne.

Budući da je priroda višedimenzionalna, trenutna inesupstancijalna, onda je jasno da ona kao takva može dase izražava samo kao spoj svih mogućih stvarnosti u


65

jednu celinu, da se njena stvarnost sastoji od svih mogu-ćih paralelnih stvarnosti.

Kada mislimo o nečemu, stvarnost kojoj pripada tamisao već je ostvarena, ali samo na elementu vazduha.Kada želimo nešto svom snagom, kada ulažemo volju ienergiju u neku ideju, ona je već ostvarena, ali samo u dvedimenzije, vazduha i vatre. Kada samo maštamo onečemu stvarnost te imaginacije već je ostvarena, alisamo u elementu vode (astralu). Samo ako sve te elementepovežemo u celinu ta stvarnost će se ostvariti na fizičkomplanu (element zemlje).

To se praktično svodi na to da ovde na fizičkomplanu budemo usklađeni sa svojim idejama, sa stvarnošćukoju želimo da ostvarimo, da se fizički ponašamo kao da jeona već tu. Na taj način mi više dimenzije ostvarujemo nafizičkom planu. Mi ovde moramo da se makar prividno ivirtuelno, malo po malo, ponašamo kao da je nova stvar-nost već tu. Tako je privlačimo. Jedina prepreka je na fizi-čkom planu, ako svojim fizičkim ponašanjem i delova-njem nismo podobni i dostojni da prihvatimo drugu real-nost, kao da je ona već tu. Naše prihvatanje je najveći pro-blem, ne nova realnost, one su sve dostupne i već prisutnekao mogućnosti.

Ako se mi ne ponašamo u skladu sa novom real-nošću koju mislima želimo, onda viši um koji želi da namželjenu realnost pribavi, dolazi do logičnog zaključka da semi ne ponašamo u skladu sa realnošću o kojoj maštamo,da nismo zreli za nju i da bi nam njeno ostvarenje biloneprikladno, preuranjeno ili kontraproduktivno. Novac sene daje narkomanu. Zato nam se želje ne ostvaruju.Moramo da budemo realnost koju želimo.

Svaka misao ili ideja kao mogućnost nekog delova-nja odraz je jedne moguće stvarnosti, svaka zamisao ilifantazija takođe su odraz drugih paralelnih stvarnosti


66

koje se nisu aktuelizovale u našem vremenu i prostoru,već samo odražavaju drugu paralelnu stvarnost, one sunam dostupne kroz više dimenzije u nama, preko višihdimenzija u nama mi smo povezani sa svim drugimmogućnostima svih zbivanja. Te mogućnosti koje se nisuaktuelizovale u nama se javljaju kao misli ili fantazije.Kada mislimo na jedan način, onda koristimo stvarnostkoju odražava taj način mišljenja; kada mislimo na druginačin onda odražavamo tu drugu paralelnu stvarnost;kada učinimo jedno delo onda ono proizvodi jednu stvar-nost, odnosno seriju svojih posledica; kada umesto togaučinimo nešto drugo, onda smo skrenuli u drugu stvar-nost, aktuelizujemo druge mogućnosti. Slično je i sa sno-vima, u njima odlazimo u više dimenzije prirode i proživ-ljavamo sve druge mogućnosti iz našeg iskustva postoja-nja. To je moguće zato što tada iskušavamo sve drugeparalelne stvarnosti tih viših dimenzija. Jedina razlika uvezi snova je što tada možemo imati kontakt sa svojimparalelnim inkarnacijama i svešću duše, kao i sa drugimdušama, mnogo jasnije nego ovde na javi.

Koliko energije i doslednosti ulažemo u jednu idejuili ubeđenje, toliko se više uživljavamo u stvarnost kojuone predstavljaju, toliko aktuelizujemo tu stvarnost. Kakosve stvarnosti postoje paralelno, one nisu odvojene, dokboravimo u jednoj i radimo na njenoj aktuelizacijimožemo i dalje imati kontakt sa drugim stvarnostima injihovim predstavnicima. Možemo se vraćati na stare ikombinovati više njih. Sve je dozvoljeno i slobodno kadasu stvarnosti u pitanju. Ta sloboda je i blagoslov i proklet-stvo. Blagoslov je kada je koristimo svesno, tada smodoslovno kreatori stvarnosti u kojoj živimo, a prokletstvokada taj prirodni mehanizam postojanja pokrećemo ikoristimo nesvesno. Tada nam uvek izgleda kao da nasneka viša sila uslovljava i tlači.


67

Mi ne možemo potpuno da pređemo iz jedne stvar-nosti u drugu, za vreme svog fizičkog života u telu vezanismo za jednu stvarnost tekućeg života, ali možemo da jemenjamo u velikoj meri u skladu sa vremenom i poveza-nošću svih dimenzija. Ako nemamo svest o višim dimen-zijama ne možemo da menjamo stvarnost jer ona semenja samo kroz sve dimenzije zajedno. Ako samo mis-limo o nečemu (element vazduha) ali ne ulažemo energiju(vatra) i stalnu kreativnu imaginaciju (voda) u tu ideju,ona se neće ostvariti (na elementu zemlje). I tada će seostvariti samo ako fizički uradimo ono što treba uraditida bi se ideja ostvarila. Zato mi za vreme života ne radimoništ drugo već samo učimo o višim dimenzijama, one su unama, to je svet naših ideja, volje i imaginacije, osećanja.Koliko više ih upoznajemo u praksi i delovanju, toliko smoviše emocionalno zreliji i inteligentniji. Sve to samo pred-stavlja približavanje svesti duše, svesti koja omogućavacelokupno postojanje.


68

JEDINO MOGUĆE KRETANJE JESTEKRETANJE KROZ PARALELNE STVARNOSTI

Sve mogućnosti naših misli i dela odražavaju se upromeni paralelnih stvarnosti. Menjajući misli, mi samoprelazimo iz jedne moguće stvarnosti u drugu; preispiti-vanjem različitih mogućnosti, mi preispitujemo različitemoguće stvarnosti; menjajući naša dela, mi prelazimo udrugu stvarnost koja odgovara našim delima, frekvencijinaših misli.

Kada odlučimo da nešto promenimo u svom radu idelovanju, i to donese rezultat u fizičkoj promeni našegokruženja i uslova života, mi tada nismo sebe promeniliniti smo promenili druge ili svet oko sebe, mi smo zap-ravo time samo ušli u drugu paralelnu stvarnost kojaodgovara našem novom načinu mišljenja, rada i delova-nja. Ljudi i okolnosti koji su pripadali starom načinunašeg postojanja su nestali iz našeg života na raznenačine, neke od njih možemo i dalje da vidimo ali to susamo njihove stare verzije koje više nemaju uticaja na nasi naš život. Paralelne stvarnosti se međusobno mešaju iprožimaju, nisu ničim odeljene osim našom svešću, odno-sno usmerenjem svesti, ubeđenjima. To znači da nekielementi stare stvarnosti mogu da budu prisutni i unovoj, ali će se priroda njihovog delovanja promeniti kao inaš odnos prema njima. Promena naše stvarnosti, ako jedovoljno snažna, može da menja i stvarnost okoline, dru-gih ljudi. Postoji i kolektivni učinak oblikovanja stvarno-sti.

Koja će stvarnost biti aktuelna zavisi samo od svestii njenog usmerenja, bazičnih verovanja i ubeđenja. Ni odčega drugoga. U suštini ne postoji ništa spolja što bi odlu-


69

čivalo o tome. Ali spoljašnji uticaji ipak nameću čovekustvarnost u onoj meri u kojoj on sam ne odlučuje svojomsvešću o njoj. Koliko je čovek subjektivan, toliko mu jesvest identifikovana sa određenom stvarnošću. On jojnesvesno daje snagu i ona na taj način dominira njegovimživotom kao sila koja se ne može promeniti. Tako sestvara začaran krug. On se prekida prestankom identifi-kacije, a identifikacija se prekida svešću o višim dimenzi-jama i paralelnim realnostima.

Čovek je svesni subjekt objektivne stvarnosti, onsamom svojom svešću od svih mogućnosti neke aktuelnestvarnosti (ne apsolutno svih mogućnosti svih stvarnostiodjednom) aktuelizuje stvarnost koja se trenutno ispo-ljava u njegovom okruženju. To se pokazuje kao stvarnostu kojoj taj čovek postoji. Činjenica da ona može da semenja dokazuje da je ona relativna, višestruka, i da čove-kova svest ima odlučujuću ulogu u toj promeni, kao štomnogi uspešni ljudi svedoče o tome.

Čovekova duša je ispoljavanje božanske svesti i zatosamo svest koju čovek ima od svoje duše odlučuje o pri-rodi stvarnosti. Mi sebe zapravo nikada ne možemo dapromenimo jer naša suština je odraz božanske suštine ilisamog Apsoluta koji je nepromenljiv, jer je transcenden-tan. Mi jedino možemo da menjamo stvarnosti.

Mi se nikad objektivno ne krećemo i ništa ne menjamojer i nema šta da se menja, budući da ništa nije supstanci-jalno; samo trenutno prelazimo iz jedne paralelne stvarno-sti u drugu. Trenutnost, paralelne stvarnosti i bezvreme-nost su jedna ista stvar: takva je priroda božanskogApsoluta koji je sve-što-jeste ovde i sada.

Mnogi se ovde neće složiti i pomisliće da se mi ipakmenjamo. To je samo prividno tačno. Mi jedinu promenumožemo da izvršimo u snazi svesti o sebi. Koliko smo jačesvesni sebe, toliko smo zreliji i sposobniji da menjamo


70

spoljašnje realnosti. To okolina zapaža na čoveku pa kažuda se 'promenio, 'popravio' da je 'postao sposobniji i bolji'.On je samo više postao svestan sebe, svoje duše, i zato jepostao bolji i sposobniji. Viša svesnost sebe ili svoje dušejeste veća svesnost viših dimenzija. To uvek ide zajedno.Koliko smo više svesni delovanja viših dimenzija imožemo da ih sve zajedno uskladimo i primenimo, tolikosmo više svesni sebe. I obratno:: ne možemo biti više sve-sni sebe i svoje duše ako ne možemo da delamo kroz svedimenzije, ako smo ograničeni samo na fizičko telo i um.

Paralelne stvarnosti postoje zato što postoji samojedna „božanska čestica“, zato što postoji samo jedanbožanski Apsolut i zato što je on sve-što-jeste i izražava sekao sve što je moguće – i zato što ne postoji vreme, većsamo ono-što-jeste, bezvremena prisutnost. Drugačijerečeno, paralelne stvarnosti bezvremeno postoje zato štoBog ne gubi vreme na stvaranje, a još manje na sopstvenoostvarenje i aktuelizaciju svoje svesti o sebi; on je to većsve obavio od početka do kraja, trenutno. Zbog bezvre-mene suštine svega može se reći da se sve to dešava sva-kog trenutka u svemu. Upravo ta trenutnost je prirodaegzistencije. Sve ovo što se zbiva kao kosmos u vremenu iprostoru je samo njegova imaginacija u kojoj on razrađujesve moguće detalje tog trenutnog ostvarenja.

Zato što postoji samo božanski Apsolut kao jedinabezvremena stvarnost, i ništa nije moguće izvan njega, nimi ne postojimo sami za sebe, mi smo sam Apsolut, nje-gova imaginacija i jedna individualna mogućnost njego-vog izraza, i mi kao takvi postojimo u svim tim paralelnimstvarnostima – kao sve paralelne stvarnosti. Zato imožemo da se krećemo kroz njih. Mi smo samo mestoukrštanja svih paralelnih stvarnosti, svih mogućnostipostojanja. Otuda se one samo u nama osmišljavaju isamo kroz nas dolaze do smisla.


71

PAR PRIMERA NADMOĆI SVESTINAD FIZIČKOM STVARNOŠĆU

Slučajevi delovanja pod hipnozom možda su najbo-lji primeri kako svest deluje kada nije ograničena svesnimumom, jednom ličnošću i identifikovana sa telom, već jenesvesno povezana sa Celinom koja sve omogućava - isto-vremeno. Ona tada lako može da manipuliše stvarnos-tima.

Ako je subjektu hipnotičkom sugestijom naloženoda veruje da određena osoba nije više prisutna pred njim,da je otišla iako nije, nakon buđenja iz hipnoze ispitaniktu osobu ne bi fizički video iako bi ona bila prisutna prednjim. Ako bi ta osoba pomerala neki predmet, hipnotisanisubjekt video bi samo predmet koji se kreće kroz vazduh,ne i osobu koja ga pokreće jer je njegovom umu data suge-stija da ta osoba više nije prisutna. Takođe bi video i kroztu osobu (na pr. koliko je tačno sati na časovniku) iako jeona fizički pred njim i zaklanja časovnik. Ovo nam poka-zuje u kojoj meri nas um obmanjuje - u istoj meri u kojojnam i omogućava opažanje. To takođe dokazuje da um nesamo što kontroliše opažanje nego i (kao logos) kreira fizi-čku realnost, da um ne koristi samo fizička čula za fizičkoopažanje, već i unutarnja čula, tanmâtre, za šire opažanje,nezavisno od fizičkog sveta.

Slučajevi koji dokazuju paralelnu stvarnost su oni ukojima se ličnost deli na više ličnosti od kojih svaka živi usvojoj stvarnosti i identitetu, iako su u jednom istom fizi-čkom telu. Ako je jedna ličnost imala tumor, rak, kadapređe u drugu ličnost tumora neće biti, jer ta druga lič-nost postoji u stvarnosti u kojoj ona nema tumor. Iako seradi o istom telu i prelasku iz jedne ličnosti u drugu u vrlo


72

kratkom vremenu, nekoliko minuta. Takođe ako se podhipnozom nekoj osobi načini povreda na koži, kada seosoba povrati iz hipnoze sa sugestijom da se neće sećatipovrede, kao da joj se nije ni dogodila, svaki trag povredeće nestati istovremeno sa promenom stanja svesti iz hip-notisanog u normalno stanje.

Sve ovo dokazuje da je svest u osnovi sveg pojavnogsveta, da je ona pravi tvorac tela. Da nije tako, da je teloprimarno a svest sekundarna pojava u telu, sve ovo ne bibilo moguće, a sve je ovo eksperimentalno dokazano.

Takođe sve ovo dokazuje da istovremeno postojesve moguće stvarnosti i da samo usmerenje svesti odlu-čuje koja će stvarnost biti aktuelna. Tako um ne stvaranikakvu novu stvarnost, već iz obilja svih mogućnostiaktuelizuje jednu po jednu. Zato što to radi sukcesivno,jednu po jednu, um stvara privid linearnog vremena utrodimenzionalnom prostoru. I linearno vreme u trodi-menzionalnom prostoru postoji za nas samo dotle dok jenaša svest identifikovana sa umom i telom.


73

SVEST BIRA STVARNOST

Sve do sada rečeno dovodi nas do jednostavnoguvida da svest bira stvarnost koja će biti aktuelna. Svepromene se uvek događaju kao promene stvarnosti, a nekao promene samih stvari (koje nemaju supstancijalnost istvarnost po sebi pa se zato i ne mogu menjati, nema štada se menja), bili mi toga svesni ili ne, ali samo ako tajproces koristimo svesno moć stvaranja ćemo imati mi ane druge okolnosti i spoljni uticaji. To je još jedna vrstaslobode koja nam je data: možemo da postojimo aktivno isvesno, i pasivno i nesvesno. To je moguće zato jer miuvek postojimo, a uvek postojimo zato jer nismo različitiod samog postojanja.

Naša nesvesnost i nemoć da delujemo na prirodustvarnosti zapravo se sastojala iz toga što smo pridavaliiluziju supstancijalnosti i kontinuiteta stvarima i poja-vama. Uvek smo se identifikovali sa stvarima i pojavama ipokušavali njih da promenimo. Naša identifikacija sastvarima i pojavama zasnivala se pre svega na našoj iden-tifikaciji sa supstancijalnošću i kontinuitetom sopstvenogbića, tela, uma i ega. To nam je bilo nekako najbliže još oddetinjstva. Ta iluzija je izvrtala stvarnost naopako i samaod sebe je sputavala moć kreativnog delovanja na pro-meni stvarnosti. Sami smo sebe zatrpavali iluzornommaterijalnošću; pridavali smo čvrstoću materijalnostionome što u suštini nije materijalno, i pošto smo pri tomekoristili istu svest koja slobodno sve stvara, tako smosami davali čvrstinu stvarnosti koju smo želeli da prome-nimo. Pokušavali smo da promenimo same stvari, a nestvarnost u kojoj one postoje; još manje sebe kao svesnogsubjekta svake stvarnosti; oslanjali smo se na posledice,


74

formirane oblike, a ne na svest koja sve oblikuje; prihva-tali smo spoljašnje uticaje, a zapostavljali sopstvenu svestkoja utiče na sve.

Jedini uslov svesnog menjanja stvarnosti jeste presvega razumevanje uloge i prirode same svesti, njenepovezanosti sa energijom (kvantnim poljem koje sveomogućava, u kome su sve moguće stvarnosti), i naosnovu toga razumevanje prirode stvarnosti, da nije sup-stancijalna i da je u suštini talas energije vođen svesnomnamerom kroz trenutno oblikovanje. Samo spoznajomsopstvene svesti možemo da spoznamo prirodu delovanjasvesti koja sve omogućava, jer radi se o istoj svesti. Kakose to praktično radi biće reči na kraju ove knjige, ali već jejasno da se radi o samospoznaji kroz disciplinu meditacije.Ne postoji drugi način. Meditacija je praksa dolaska dosvoje suštine kao čiste svesti o sebi. Kako je svest uvekjedna ista, i u osnovi celokupnog postojanja, naša suštinaje ta ista svest. Kada nam savršeno postane jasno da jesvesna namera ta koja oblikuje svaku stvarnost, stvari,pojave i događaje, i da se ne menjaju stvari već stvarnost ukojoj stvari postoje, onda možemo svesnom namerom daizaberemo stvarnost koju želimo, samo ako toj nameriudružimo svu potrebnu energiju, jer stvarnost oblikujesvest na nivou kvantnog polja, čiste svesti, ne na nivoupovršnog i podeljenog uma. Um identifikovan sa telom isvojim sadržajima upravo radi suprotno, on sputavapromene stvarajući prepreke tamo gde ih nema. Udruži-vanje svesti i energije znači delovanje celovitim bićem, jernaše biće (kao i sve ostalo) je u suštini energetska pojava,kojom rukovodi svesna namera. Promena stvarnosti se nemože sprovesti polovičnom svešću uma niti sa podelje-nom energijom koja je takođe podeljena pod uticajemuma. Samo sopstvenom celovitošću možemo delovati nastvarnosti u kojoj se nalazimo, jer smo svaku stvarnost u


75

kojoj smo se ikada nalazili stvarali upravo svojim celovi-tim bićem, ali nesvesno, reagujući na spoljne uticaje.Samo delujući iz svoga središta, svešću duše, možemo damenjamo stvarnosti u kojoj se nalazimo. Jednostavno secelim bićem, čistom svešću i svom energijom20 (što značiudružimo svoju svest sa kvantnim poljem), usredsredimona stvarnost u kojoj želimo da budemo kao da je ona većtu, dakle nezavisno od vremena, ovde i sada, i ona će seostvariti. Preći ćemo u nju.

To je prava pozadina svih priča o ’zakonu privlače-nja’.

Pri tome treba imati u vidu i to da takvo kreativnodelovanje na promeni stvarnosti neće ići onako kako toum očekuje. Um nikada ne vidi pravu prirodu stvarnosti,on za to nije ni predviđen, pa zato i ne zna kako treba da jemenja. Ima samo nagoveštaje o tome, može samo daprimi ideju o tome. Kada bi se stvarnost menjala onakokako to um želi, ovaj svet bi bio pakao. I jeste pakao u meriu kojoj otuđeni i podeljeni um uspeva nešto da stvori.Stvarnost može da se menja samo inspiracijom sa višimumom, sa svešću duše, a ona vidi daleko bolje i dalje odograničenog uma identifikovanog sa telom i svojimželjama. Pružiće nam bolja rešenja, čak i bolje ciljeve, iuvek će pokušati da nas spreči ako želimo nešto štetno,ma koliko nam to bilo privlačno.

Ovo ukazuje na dve stvari: samo namere koje sudostojne mogu da se ostvare i one se najčešće neće ostva-riti na način koji to um planira i želi, već na mnogo krea-

20 Što je i značenje molitve „ljubi Gospoda Boga svojega svim srcemsvojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagomsvojom“. Radi se o osvešćenju celog bića, o jedinstvu svesti i energije,a to znači sjedinjenju svesti sa energijom univerzalnog kvantnogpolja i na taj način delovanjem celovitim bićem, na svimdimenzijama.


76

tivniji i bogatiji način. Takođe to znači da moramo bitidostojni promene kojoj težimo, da budemo promena kojutražimo, a to znači da se uživimo u stvarnost koju name-ravamo da ostvarimo kao da smo već u njoj, da se mis-lima, rečima i delima ponašamo kao da smo je već zaslu-žili, bez obzira na to što smo još uvek u postojećoj, neže-ljenoj stvarnosti. Moć da celim svojim bićem nadiđemopostojeću stvarnost biće moć kojom stvaramo novuželjenu stvarnost – jer stari način našeg delovanja je istvorio tu postojeću neželjenu stvarnost. Sve je opet udelovanju. Nema nikakve magije u ’zakonu privlačenja’nove stvarnosti.

Treba imati u vidu i prirodu svih dimenzija krozkoje se ideje ostvaruju, od njihovog začetka kao ideje, domentalnog oblikovanja i ulaganja energije, do konačnematerijalizacije u fizičkoj stvarnosti. To znači da moramoda uradimo fizički sve što je potrebno da se nadiđu starimentalni obrasci koji su stvorili neželjenu stvarnost, kao isve što je potrebno da se ideje ostvare, neće to uvek nekodrugi da nam odradi, a još ređe će nam već odrađene pastis neba. Ideje se ostvaruju kroz nas. Njihovim ostvarenjemmi pre svega sebe usavršavamo, jer ničeg i nema spolja,sve je samo energija koju oblikuje svest čiji smo mi svesnisubjekti. Mi na ovom svetu ništa drugo ne radimo negosebe usavršavamo i osvešćavamo, manje ili više uspešno,u raznim fazama. Ako smo nešto tražili, to treba i da pri-mimo, a jedini način da nešto primamo u ’zakonu privla-čenja’ jeste radom na njegovom ostvarenju. Jedino što’privlačimo’ u tom zakonu jeste inspiracija višeg uma isvesti duše da nam ukaže kako da radimo bolje i šta je zanas i okolinu najbolje. To se ukazivanje prepoznaje posreći i blaženstvu koje nas ispunjavaju dok radimo nasvojim pravim ciljevima. To je putokaz za ispravnost udelovanju. To je ona sreća koja nas cele ispunjava blažens-


77

tvom u grudima i daje nam svu potrebnu energiju, kaokod male dece. Zato nam je i rečeno da ćemo ’ući u carstvobožije kada budemo kao deca’. ’Carstvo božije’ je stvarnostu kojoj božanska svest trenutno stvara sve postojeće uslobodnom kretanju i mešanju svih mogućih paralelnihstvarnosti, a kao deca postajemo onda kada ne razliku-jemo svoju svest od svoga bića, od energije koja ga omo-gućava. Spoj svesti i energije uvek se ispoljava kao radost iblaženstvo – blaženstvo zbog spoznaje da su i svest i ener-gija upravo ispoljavanje božanskog Apsoluta kroz nas.Svaka ispravna kreativnost, koja podržava život, počivana toj spoznaji i tom spoju.

Međutim, mi smo uvek celoviti na ovaj način, i uvekdelujemo celovito, ali nismo uvek i svesni toga, zato pos-toje stvarnosti koje podržavaju život i one koje ga ne podr-žavaju. Kada nismo svesni svoje prave prirode ondanismo svesni ni prirode stvarnosti, tada smo uhvaćeni usled reagovanja na spoljne uticaje putem neznanja i ogra-ničenog uvida pa je zato takvo delovanje na stvarnostsubjektivno i destruktivno; tako se i stvaraju destruktivnestvarnosti: putem nesvesnog i spontanog reagovanja.Kada smo svesni svoje prave prirode, onda smo svesni iprirode same stvarnosti, a s njom i prirode božanske sve-sti koja sve omogućava kroz nas kao svog svesnog subje-kta. Zato samo s takvom celovitom svesnošću možemo dabiramo i da radimo na boljoj stvarnosti, sve slobodnijoj ikreativnijoj. To je kreativno delovanje na stvarnost, zarazliku od spontanog reagovanja. Ograničenom svešćuuvek ćemo stvarati nova ograničenja jer priroda je ogle-dalo božanske svesti i ona je polje slobodnog ispoljavanjasvih mogućih stvarnosti koje paralelno već postoje. Akospontano reagujemo na okolnosti, onda dalje stvaramoiste okolnosti; ako stvorimo distancu ili razmak od spon-tanog reagovanja, i tako obezbedimo malo više transcen-


78

dentalne svesti, one koja može da donese objektivnost i danadiđe trenutno stanje, onda delujemo svesno i pozitivno,stvaramo pozitivno.

Sve zavisi od nivoa svesti s kojom oblikujemostvarnost. Nivoi spajanja svesti i energije s kojom obliku-jemo stvarnost postoje u našem energetskom telu kaoenergetski centri ili čakre. Ukoliko svest spajamo sa ener-gijom, tj. delovanjem, na nižem centru, utoliko će i posle-dice biti istog kvaliteta, niske i uslovljavajuće. Većinastvarnosti nisu nam nametnute spolja, već su samo odrazstanja svesti sa kojima smo ih stvorili. Ako i postoje silekoje nam nameću realnost spolja, pre svega negativnu,one to čine pomoću nas samih, održavajući našu svest naniskom nivou s kojim stvaramo niske i uslovljavajućestvarnosti. Stvarnost se uvek oblikuje kroz nas, samo jepitanje sa kog nivoa svesti to činimo i da li smo mi togasvesni ili nismo, ako nismo onda će našu nesvesnu ener-giju iskoristiti onaj ko to može. U suštini spoljašnji uticajideluju na nas i našu stvarnost tačno onoliko koliko nismosvoji i svesni sebe. Mi smo nesvesni tačno onoliko kolikovrednosti pridajemo spoljašnjim stvarima, kao da surealne same po sebi, ili kao da imaju objektivnu stvarnost,koliko pojavama koje su u suštini trenutne i nesupstanci-jalne pridajemo supstancijalnost i kontinuitet. Tada seone tako i ponašaju prema nama. Sve pojave samo odra-žavaju naše stanje svesti. Koliko smo više svesni stvarno-sti kakva jeste, trenutne i nesupstancijalne, toliko višedelujemo iz svojih viših energetskih centara, iz više svesti,i viša svest duše je sve više prisutna i aktuelna u nama,kao naša sve veća Sopstvenost ili suština. Drugim rečima,delujemo utoliko moćnije na stvaranje pozitivne stvarno-sti koja sve više oslobađa božansku svest kroz nas, kolikosmo više svoji, unutarnji, a manje identifikovani sa spo-ljašnjim pojavama. Paradoksalno je ali tačno: koliko smo


79

više nevezani za spoljašnjost toliko možemo više da delu-jemo na nju. Ipak, najveću moć stvaranja i oblikovanjastvarnosti imamo kada ne razlikujemo spoljnu od unu-tarnje stvarnosti. Jer, zaista, za objektivnu stvarnost kojasve omogućava, ne postoji ništa spolja niti unutra. Tepodele postoje samo za egocentrični um identifikovan satelom.

Postoji još jedan paradoks. Prava spoznaja stvarno-sti sprečava nas da menjamo stvarnost, jer ako su svemoguće stvarnost paralelne i simultane i svima njimaupravlja svest, a ta svest je naša suština, onda nije potre-bno menjati stvarnost kada smo svesni svoje suštine, onaje transcendentalna svakoj stvarnosti i primarna u svimanjima, nezavisno od okolnosti ona je prisutna i uvek dos-tupna. Sve što je potrebno jeste spoznati sebe, a ne menjatiokolinu. Zato čovek menja i usavršava okolinu sve više isve bolje koliko mu je pri tome namera spoznaja sebe, asve je više destruktivan ako problem vidi u okolini, a ne usebi. Sve se rešava prvo u nama, nikada prvo spolja.


80

TRENUTNOST I SVE PARALELNE STVARNOSTIJESU JEDNA ISTA STVARNOST

Kao što je upravo rečeno: trenutnost pojava i sveparalelne stvarnosti su jedna ista stvarnost, i to je onaobjektivna, božanska stvarnost.

Ono što se u našoj relativnoj, subjektivnoj stvarno-sti prikazuje kroz vreme, kao pojave koje se zbivaju tokomvremena, to je u objektivnoj stvarnosti bezvremena tre-nutnost, sve pojave su bezvremene, trenutne vibracije ubezvremenoj sadašnjosti. Mi ne živimo u nekom objektiv-nom vremenu, već od trenutnih pojava stvaramo konti-nuitet vremena.

Ono što je u našoj relativnoj, subjektivnoj stvarnostiprostor, to su u objektivnoj stvarnosti paralelne stvarno-sti. Mi se u stvarnosti ne krećemo kroz neki objektivniprostor, već kroz sve moguće paralelne stvarnosti. Budućida postojanje ne primećujemo kao trenutno i paralelnoispoljavanje svih mogućnosti jedne iste stvarnosti, mi taispoljavanja spajamo u kontinuitet i projektujemo kaojedan prostor u kome se sve stvarnosti zbivaju.

Razdelnik subjektivne i objektivne stvarnosti je um,individualna svest koju koristi svaki svesni subjekt.

Fizička stvarnost, koju doživljavamo u vremenu iprostoru, jer drugačije i nije moguće da je doživljavamo,nastaje delovanjem uma koji za svoj rad koristi istubožansku svest koja sve omogućava, iako u dalekomanjem obimu. Um koristi božansku svest tako da bez-vremenu sveprisutnost svih mogućih stvarnosti skrivaod svesnog subjekta na taj način što razdvaja sve njenekomponente na posebne objektivne činioce, on tako zasvesnog subjekta projektuje vreme i prostor, odnosno svu


81

ovu fizičku stvarnost. Fizička stvarnost nije ništa drugodo diferencijacija i objektivizacija svih mogućnosti koje sujedno u božanskog stvarnosti. Fizička stvarnost je njihovaprojekcija kao prostor, i usporavanje kroz vreme tako damože sebe da iskusi na sve moguće načine kroz svesnogsubjekta. Sve ono što je unutar božanske svesti kao njenpotencijal i moć, kao bezvremeno Jedno, to se u fizičkojstvarnosti projektuje i objektivizuje kroz sve sadržaje uvremenu i prostoru.

Zašto um ovako razdvaja postojanje i svim oblicimapostojanja daje posebne osobine u vremenu i prostoru?Zato što um za svoju svesnost i rad koristi istu božanskusvest koja sve omogućava, ali je koristi na poseban i indi-vidualan način. Tako se božanska svest kroz um zapravosamo prelama u posebne, individualne oblike, i ti posebnioblici snagom božanske svesti dobijaju objektivnu stvar-nost u vremenu i prostoru. Ništa drugo se ne događa. Umindividualizuje univerzalnu svest. Zato postoje individu-alizovane pojave koje svest omogućava.

U našem empirijskom, subjektivnom iskustvustvarnost postoji u vremenu i prostoru, dok ista ta stvar-nost objektivno nije supstancijalna i postoji kao bezvre-mena trenutnost koja omogućava da se istovremenoispoljavaju sve moguće stvarnosti paralelno, umesto da sekreću kroz prostor tokom vremena.

Vidoviti ljudi to vide ali i njih um obmanjuje pamisle da vide 'auru'. Aura nije ništa drugo do energija kojase trenutno preliva u kretanju iz jedne realnosti u drugu.Kada pomeram telo s leva na desno, na primer, ne kreće sesamo telo jer ono ne postoji kao materijalni objekat, već setrenutno i sinhronizovano preliva energetski sklop uobliku tela iz trena u tren, iz realnosti jednog postojanja,malo više u levo, u realnost drugog postojanja, malo više udesno. Kada je fizički um dovoljno smiren i otvoren da


82

može da koristi svest višeg uma, i svest duše, on onda viditu energiju koja se trenutno sinhronizovano 'kreće' odno-sno preliva iz jedne realnosti u drugu. Budući da je ipak jošuvek vezan za telo i trodimenzioni svet u vremenu i pros-toru, on to trenutno pretvaranje jedne realnosti u druguvidi kao energetsko zračenje ili auru tela koje se kreće uprostoru. Iz perspektive fizičkog uma energija deluje kaosvetlost, njene različite frekvencije kao različite boje.Samo potpuno prosvetljeni vide da nema nikakvog telaveć samo prostora, akaša koja je čista božanska svest ilibezvremena prisutnost.

Kao što su vreme i prostor neodvojivi u našoj empi-rijskoj stvarnosti, tako su neodvojivi i trenutno stvaranje isve paralelne stvarnosti. Da nije tako, etar ili kvantnopolje ne bi bilo polje svih mogućnosti sabranih u bezvre-meno i besprostorno Jedno. Da nije tako, svest ne bi pove-zivala sve u prostoru i vremenu, sve bi bilo nepovezano.


83

POVEZANOST KVANTNOG POLJAI SVESTI U ČOVEKU

Osnova ispoljene prirode je etar ili akaša. To jenjeno najfinije područje iz koga nastaju svi drugi elementii dimenzije prirode. Istovremeno najviša kategorija odno-sno egzistencijal koji deluje u prirodi jeste čovekov višium. On je na vrhu piramidalnog geštalta prirode. To jenajfinije područje prirode, ono koje odražava najčistijusvest koja je u prirodi moguća, transcendentnu svest dušeili božanskog Apsoluta, svest koja omogućava celu pri-rodu kao takvu, a koja nije od prirode, jer priroda nije sve-sna sama od sebe, ona je samo odraz transcendentalnebožanske svesti, njena suprotnost s kojom je božanskasvest svesna sebe; priroda je odraz koji igra ulogu ogledalas kojim se prepoznaje onaj koji je svestan. U svom najfini-jem stanju, u višem umu čovekovom, priroda je najvišepropusna za prisustvo transcendentalne svesti božanskogApsoluta. Kada čovek ostvari najvišu svest o sebi, tran-scendentalnu svest, on ostvaruje viši um, ima objektivnusvest o celoj prirodi kao takvoj. Zajedno sa tim činom sledilogična posledica da on tada vidi etersku suštinu prirodekao univerzalnog kvantnog polja, vidi suštinu svih stvari,vidi da je sve Jedno izvan vremena i prostora. To se nazivai kvantnim umom.

Na taj način su najviša svesnost o prirodi i eterskasuština ili kvantno polje u istoj ravni u čoveku, oni separalelno aktuelizuju, čovek ne može imati drugačijuobjektivnu svest nego takvu, koja vidi suštinu prirode: nemože biti objektivno svestan sebe bez objektivne svesti oprirodi, kao ni obratno, potpuna svest o prirodi nijemoguća bez potpune svesti o sebi. Ovo takođe znači da


84

čovek ne može imati objektivnu svest ni o sebi ni o prirodibez delanja koje je u skladu s tom svešću, jer delanje jeupravo samo ispoljavanje prirode, povezivanje svesti ipostojanja. Etar je izvor sve energije. Energija je biće upokretu, manifestacija kretanja bića ili samog postojanja.Svest je stoga u osnovi energije i sve manifestacije pri-rode, svakog delanja i celog postojanja: svest je vrhunskiprivlačitelj energije oblikovanja svega ispoljenog u pri-rodi, jer viši um u čoveku je na vrhu piramidalnog geš-talta prirode. Na taj način, bivajući najviši privlačitelj iliishod, svest kreira sve u prirodi. Stoga nema svesti koja bibila odvojena od načina na koji postojimo (eter, akaša, svedimenzije, organski svet i sve ostalo). Svest udružena saetrom ispoljava se kao namera ili volja. Stoga je cela ispo-ljena priroda u osnovi samo predstava svesti i volje.


85

MATERIJA POSTOJIZATO ŠTO JE BESKRAJNO BRŽA OD SVETLOSTI

Otkriće jedne jedine „božanske čestice“ koja se kaovirtuelna suprotnost božanskog Apsoluta kreće trenutnou svim mogućnostima, koja vibrira tako beskrajnom brzi-nom da stvara privid mnoštva čestica i elemenata, imanesagledive i katastrofalne posledice po savremenu mejn-strim nauku koja je mnogo truda uložila da svet ubedi dane postoji brzina veća od svetlosne. Po svemu ovde reče-nom, sva materija upravo postoji zahvaljujući brzini većojod svetlosne, jer ona „božanska čestica“ samo zahvaljujućibrzini mnogo većoj od svetlosne, zahvaljujući trenutnosti,može da se manifestuje na svim mogućim mestima istovre-meno i da kreira sve moguće složenije oblike. Dakle, sammaterijalni ili fizički svet u kome živimo postoji upravozahvaljujući brzini mnogo većoj od brzine svetlosti. Danije tako, fizički univerzum ne bi mogao da postoji,informacije i energija ne bi mogli da se prenose da postojimnoštvo čestica, da su objekti suštinski odvojeni.

Brzina veća od svetlosne pripada skalarnim ili ne-hercijanskim frekvencijama. Brzine manje od svetlosnepripadaju vektorskom ili hercijanskom spektru vibracija injoj pripadaju sva gušća i sporija zbivanja koja opažamočulima, sve do materije. Ali one postoje zahvaljujući pri-marnoj stvarnosti jedne jedine „božanske čestice“ koja sekreće beskrajnom brzinom, daleko većom od brzine svet-losti. Ono što opažamo čulima kao svetlost jeste mrak zabožansku stvarnost. Početak opažanja božanske stvarno-sti za nas je početak mraka i nespoznatljivosti 'božije taj-ne', o čemu svedoči apofatička teologija. Međutim, nezavi-sno i od teologije i od akademske nauke, postoje mesta u


86

kojima se taj mrak veći od brzine svetlosti ispoljava, i iznjega izbija sve što vidimo kao materija. To su 'crne rupe'.One su crne samo zato što su mesta na kojima se događabrzina mnogo veća od brzine svetlosti. To su mesta čistogprostora, akaše, ne-hercijanskog etra.

To je istina o fizičkom univerzumu. Ovde je onaizneta u svom najčistijem obliku. Da je ljudi ne bi postalisvesni zabranjen je pojam etra, jer spajanjem individualnesvesti sa svešću kvantnog polja, etrom, čovek bi postaosvestan svoje božanske suštine, "postao bi kao bogovi". Dasu ljudi svesni stvarnosti ovde opisane, da su svi oni zaje-dno i sav kosmos sačinjeni od jedne jedine iste tvari, krei-rane božanskom namerom, niko ne bi bio negativan ni nakoji način, niko ne bi ubijao nikoga, svi bi bili nenasilnikao budisti i đaini koji su znali ovu tajnu, niko ne bi imaonegativna iskustva, svi bi bili prosvetljeni, ali zato se nikone bi ni inkarnirao u ovom svetu koji predstavlja pozor-nicu za iskušavanje svih mogućih iskustava, jer tada ne bibila moguća raznovrsnost svih iskustava i suprotnosti. Dabi se iskustvo suprotnosti obezbedilo, oni koji upravljajuovim svetom uspeli su, između ostalog i s njihovom aka-demskom naukom, da javnost drže u snu i ubede je da jecrno zapravo belo, a belo – crno, odnosno da ne postojibrzina veća od svetlosne, da su vektorske ili hercijanskefrekvencije jedine sa kojima se može živeti. I čovek je pri-hvatio tu iluziju jer ovde nije došao da bi "postao kaobogovi" - on to već jeste - već da bi bio čovek, da bi iskusiosve aspekte božanske svesti u svim njenim mogućnos-tima, pa i onim najviše ograničenim, u trodimenzional-nom svetu, u ljudskom iskustvu, u snovima, i na taj načinispoljio nju samu. To je uslov za život na zemlji i razloginkarnacija duša.

Ovu istinu, o trenutnosti i bezvremenosti stvaranjasvega iz jedne jedine božanske čestice, znaju vladari koji


87

ljudima vladaju već više hiljada godina, ali je čuvaju u taj-nosti. Oni čine sve da ljude održe ograničene u pet čula ikontrolisani razum, jer to i jeste namera duša koje seinkarniraju na ovom svetu, da svoju svest iskuse u timograničenim okvirima. Sva ograničenja smo sami sebipostavili, jer ničeg i nema osim jedne iste svesti u svemu,iako na mnogo višem nivou od ovog koji možemo umomda sagledamo. Nauka se u novije vreme s otkrićima neut-rina i Higsovog bozona približila eksperimentalnomdokazu postojanja „božanske čestice“ o kojoj ovde govo-rimo, čak je pri tome otkrivena i brzina veća od svetlosne,ali sve je to i dalje skriveno od javnosti, a izveštaji su laži-rani i za naučnike. To je opravdano zato što smo još uveku srednjem veku što se tiče nauke i društvenog razvoja.Tehnologija je tek počela da se razvija, svest o ljudskimpravima je tek u ideji, svuda se krši ili lažira, nezavisnopravosuđe nigde ne postoji osim kao ideja s kojom semanipuliše, ekonomija je još uvek izrabljivačka i porob-ljavajuća, zapravo je samo finiji nastavak ropstva. Menta-litet ljudi je još uvek oblikovan religijama čije osnovnepostavke su u potpunosti srednjevekovne. Svi osnovniprincipi civilizacije su još uvek u početnoj fazi postavlja-nja ideja i eksperimentisanja sa njima. Biće potrebno jošvekova da se to učvrsti i zaista zaživi.

Samo tada će postati jasno da svest nije apstraktnakategorija, koja se zasniva na informacijama i percepciji,nejasnim mislima, i da nju zato nije moguće definisati.Svesni ljudi su odavno otkrili da je svest najviša sila kojapostoji. Zato govorimo o božanskoj svesti. Tlo na kojemstojite jeste svest, vazduh koji dišete, sav prostor i svetlostsunca jeste svest. O njoj ovde govorimo.

Prema rečima Karlosa Kastanede, u svemiru postojineograničena, neopisiva sila koju šamani zovu namerom, iapsolutno sve što postoji u celom kozmosu povezano je i


88

uslovljeno tom namerom. Namera podrazumeva svest,samo svesna težnja ka nekom ostvarenju može se nazvatinamerom.

Samo za nesvesnog čoveka svest je apstraktna amaterija konkretna stvarnost; za probuđenog svest je naj-konkretnija stvarnost koja postoji, jedina stvarnost. Zanjega je materija najčvršći dokaz ispoljavanja božanskesvesti. Samo nesvesni ljudi razlikuju 'duhovnost' i 'mate-rijalizam' i suprotstavljaju ih. Probuđen uvek i u svemuvidi samo božansku svest.


89

ZAKLJUČCI PRVOG DELA

Na osnovu do sada rečenog možemo izvesti nekeprve zaključke.

Eksperimentalno je dokazano da postoji opštejedinstvo iza svih pojava, mnoštvo odvojenih objekata jeiluzija. Na svom najdubljem nivou, u subatomskom svetu,ono što vidimo kao "materijalne čestice" postaje poljeenergetskih talasa za koje ne važe podele vremena i pros-tora, to polje pokazuje svojstva bezvremenog i bespros-tornog jedinstva. Iz tog jedinstvenog polja, nazvanog uni-verzalno kvantno polje, a nekada znanog kao eter iliakaša, sve složenijim energetskim vibracijama nastajuformacije koje se ponašaju kao određeni subatomski ele-menti, zatim atomi i sve krupnije i složenije tvorevine, nakraju kao fizički svet koji opažamo. Stoga elektromagnet-ske sile kvantnog polja ili plazme su u osnovi cele prirode,one omogućavaju sve složenije tvorevine, atome, mole-kule, sve hemijske reakcije i biološke tvorevine. U osnovisvih materijalnih pojava na taj način stoje vibracije čisteenergije, koje su po svojoj prirodi trenutne i nesupstanci-jalne. To je stvarnost fizičkog sveta kojeg opažamo, ali onni u svojoj najgrubljoj formi nikada nije izgubio svojuosnovnu realnost kvantnog polja ili etra. Jedino što sepromenilo jeste opažanje uslovljeno umom svesnog sub-jekta koji smo mi sami.

Međutim, nije kvantno polje malo, najmanje odsvega, tako da ga samo kvantni fizičari sa akceleratorimamogu naslutiti. Stara sanskritska reč za kvantno poljejeste reč akaša, a ona označava prostor. Dakle, kvantnopolje je sav prostor u kome postoji sam kosmos, sva pri-


90

roda i mi sami ovde i sada. Mi smo sve vreme u njemu. Toje način na koji kvantno polje sačinjava sve ostalo.

Ako je sve trenutno i nesupstancijalno, jer je uosnovi svega elektromagnetizam, šta onda drži na okupusve čvrste oblike sveta u kome živimo? Svest je u osnovisvih oblika. Bez svesti i svesne namere sve bi bilo samodifuzno polje elektromagnetskih sila, frekvencije ne biimale smisao oblikovanja. Sve što postoji je u suštini svestuobličena u nameru. Na višim dimenzijama (vazduh) to jeideja, na nižim ta ideja se oblikuje u energetski proces(vatra) koji dobija postojan i trajan oblik (voda) nekestvari ili pojave (zemlja). Tako je naše telo i sve što vidimoi možemo da dodirnemo oko sebe zapravo oblikovanasvest i postoji u tom čvrstom obliku samo zbog namere datako postoji. Na taj način sve je živo i svesno sebe. Akosmo mi živi i svesni sebe, ne bi trebalo da nam bude teškoda tako razumemo i sve drugo oko nas, počevši od zemljekoja nas nosi i hrani, preko svih predmeta, bića i pojava.Mi ne postojimo u svetu odvojenih objekata, mi smo samokap u okeanu svesne energije.

Zato smo na početku rekli da su svest i postojanjejedno isto, samo ih različito opažamo, postojanje kaonešto spolja i grub oblik, a svest kao nešto unutar nas,sposobnost da opažamo i razumemo grub oblik, samopostojanje. Da nisu isto svest i postojanje ne bi mogli da sepovezuju u razumevanju. Sav život se sastoji u tom pove-zivanju, u opažanju i otkrivanju smisla.

Smisao oblikovanja svega u prirodi potiče od prin-cipa svesti koji se samo može izraziti kroz svesnog subje-kta. Svesni subjekt je princip oblikovanja svega u prirodi.On je zaslužan da sve u prirodi ima određeni oblik, ništanije difuzno i haotično iako je sve talasno, trenutno inesupstancijalno. Svesni subjekat nastaje iz principaindividuacije ili oblikovanja svih zbivanja. Jedan isti prin-


91

cip oblikuje naše ’Ja jesam’, samosvest, svest o sebi, kao icelu objektivnu prirodu, sve oblike i procese koje opažajedan samosvesni subjekt. Svaki oblik koji postoji u pri-rodi ima svest o sebi, svesnu nameru da postoji u tomobliku, ta namera ga održava u datom obliku inače bi biosamo difuzno polje energije. Svaki oblik u prirodi svest osebi dobija od svesnog subjekta. U višim dimenzijamasvesni subjekti su duše, a u nižim ljudska bića, inkarni-rane duše, sa svojim umovima. Svest o sebi se automatskiprojektuje jer univerzum je hologram, sve se odražava usvemu ostalom. Kada se u svesnom subjektu pojavi svesto sebi, kao ’Ja jesam’, tada se to automatski odražava naoblikovanje cele prirode, sve frekvencije, informacije,ideje, postaju konkretni oblici. Nije moguća svest o sebibez oblika, svesni subjekt bez sveta objekata.

Oblik i informacija (ideja) o obliku su jedna istastvar u najvišoj dimenziji, u etru ili akaši. On postaju raz-ličiti tek na nižim dimenzijama, a potpuno odvojeni tek naelementu zemlje. Taj proces odvajanja se sprovodipomoću spuštanja svesti o sebi u fizičko telo, u razum ilium. U svesnom subjektu objektivna priroda se spaja ujedno. Na taj način subjekt koji opaža, proces opažanja iobjekti koji se opažaju spadaju pod jednu istu kategoriju.Svest o tom jedinstvu ostvaruje se u sledećoj višoj katego-riji, u višem umu ili čistoj svesti. Nju je na osnovu učenjasânkhye razradio Patanjđali u Joga sutrama kao samadhi, idefinisao je kao jedinstvo subjekta i objekta opažanja,svest jedinstva ili transcendentalnu svest, koja nadilazipodele na subjekt-objekt.

Ceo proces odvajanja ideje od oblika je potreban dabi se sve ideje ustanovile u svim svojim mogućnostima imeđusobno se povezale u celinu. To je moguće samo natrodimenzionom i dovoljno čvrstom i inertnom polju kaošto je fizički svet ili element zemlje. Stoga element zemlje


92

nije samo jedan od elemenata i jedna od dimenzija, već jezbir svih drugih dimenzija i elemenata i podloga za nji-hovo manifestovanje i iskušavanje svih njihovih moguć-nosti na objektivan način. Samo na ovom fizičkom svetumoguće je ideje sagledati u svim njihovim aspektimaparalelno i poigravati se sa svim njihovim mogućnostima,i kao sa objektima i kao sa idejama.

Zbog značaja upravo iznetog ponovo ćemo nagla-siti: jedan isti princip daje oblik svemu u prirodi i sači-njava našu ’Ja jesam’ svest, naš identitet. To je nužno da binaše delovanje u svetu bilo usklađeno sa svetom. To značida koliko smo svesni sebe i imamo integrisanu svest osebi, toliko možemo da oblikujemo svet, da delamo usvetu, koliko je naša svest o sebi konstruktivna i integri-sana, toliko je konstruktivno i usklađeno naše delovanje usvetu. To mora biti povezano istim principom. Njegovospoljašnje delovanje je oblikovanje sveta i prirode, a nje-govo unutarnje delovanje je integrisanje svesti o sebi,sabiranje informacija o svim oblicima postojanja u jednomesto, u svest subjekta kao ’Ja jesam’. Fizički svet je ono-liko čvrst i stabilan koliko je čvrsto naše Ja. Kada izgubimonaše Ja i naš razum, odmah se nađemo u nekom drugomsvetu. Mi smo u fizičkom svetu samo kada smo u fizič-kom umu. Kada smo u snu ili komi fizički svet nestaje.Samo ako smo osvestili svoja unutarnja čula možemo dabudemo svesni i tada, izvan tela u drugim dimenzijama.

Samo po tumačenju empirijskog uma svet izgledaovako kako nam izgleda, kao svet grubih objekata izdvo-jenih u vremenu i prostoru. Kada se um transcendira iostvari objektivna svest o prirodi, vidi se njena eterskasuština, jedinstvo svega izvan vremena i prostora. Toznači da se vidi da je sve u osnovi oblikovano i pokretanosvešću i voljom. Videti takvo jedinstvo i transcendentalnubožansku svest u osnovi svega, moguće je samo ako se


93

vidi da ništa nije supstancijalno odnosno da je sve trenu-tno.

To nas sve dovodi sledećem zaključku: ako ništanije supstancijalno i sve je trenutno onda je to jedini načinna koji postoji sveopšte kretanje i stalna promena u uni-verzumu. Poznato je da apsolutno ništa u univerzumunije istovetno i statično, sve je u promeni tako da univer-zum i nije ništa drugo do stalna i sveopšta promena. Svekretanje i sva promena mogući su samo zato što ništa nijesupstancijalno, sve nastaje trenutno iz "kvantne supe",odnosno trenutnim vibracijama one jedne jedine "božan-ske čestice" u kojoj već postoje sve mogućnosti. Tako nenastaje ništa novo već samo iz skrivenog prelazi u neskri-veno stanje, iz implicitnog poretka u eksplicitno stanje, izpotencijalnog u aktuelno. Zato što je sve trenutno i nesup-stancijalno, sve kretanje se odvija u suštini bezvremeno inezavisno od prostora - i zato ono uvek kreira paralelnestvarnosti.

Ovaj zaključak vodi nas još jednom zaključku: zbogiste nesupstancijalnosti i trenutnosti, i zato što nije uvremenu, univerzum uvek postoji u svim mogućimstvarnostima koje se zbivaju paralelno. Stvarnost se sas-toji iz svih mogućih stvarnosti i one se paralelno dešavajui prožimaju, takođe postoji i više dimenzija i čovek je sas-tavljen od svih njih. Paralelne stvarnosti su jedini načinna koji se kretanje i sve promene mogu odvijati.

Univerzum je sve-što-jeste, a ono se uvek manifes-tuje kao sve-što-može-da-bude. Samo kada bi postojalojedno vreme i prostor kao stvarni zajednički uslovniokviri svih dešavanja, morala bi da postoji samo jednastvarnost koja se linearno i uzročno menja u drugu. Alizato što u osnovi prirode nema vremena i prostora već jeona sva Jedna, sa svim svojim mogućnostima ispoljava-nja, sve njene mogućnosti ispoljavaju se paralelno, i


94

simultano se već ostvaruju, odnosno već su ostvarene.Samo je naš um taj činilac koji sprečava viđenje celestvarnosti u kojoj sve mogućnosti postoje paralelno, kojiiz te "kvantne supe" svih mogućnosti kao malo dete birajednu po jednu mogućnost, šta mu se sviđa a šta ne, i takostvara subjektivni utisak linearnog dešavanja u prostoru ivremenu. Zato što je um instrument za delanje svesti natrodimenzioni fizički način, on je jedini projektor linear-nog vremena jer sebe uzima za referentnu tačku prostor-nog kretanja. Kao što je za njega nešto prostorno bliže anešto dalje, tako je za njega i vremenski nešto pre a neštoposle. I samo zato što ima mnogo takvih umova istovre-meno, oni po zakonu slobodnog stvaranja uvek novihistovremenih stvarnosti, kolektivno stvaraju fizičkustvarnost u kojoj živimo, u kojoj postoje objekti pre našegtelesnog pojavljivanja i ostaju posle njega; nešto nam jeprostorno i vremenski blisko, a nešto daleko. Iako je tastvarnost subjektivna, ona za subjekte koji je kreiraju izajedno žive u njoj ima objektivne vrednosti i tako za njihpostaje objektivna. Priroda svake stvarnosti jeste daizgleda kao da je jedina stvarna. Drugačije se ne bi moglaodržati. Svest sve stvara, i subjektivnu stvarnost kao iobjektivnu.

Ovo nas vodi ka još jednom malom ali važnom zak-ljučku: svest je prisutna u umu samo zato što nema sup-stancijalnosti i što je sve trenutno i što se sve mogućerealnosti odvijaju paralelno. U razmaku između dva trenu-tka postojanja sve se resetuje i vraća u prvobitno stanje nei-spoljenog božanskog Apsoluta, izvora svesti i samog pos-tojanja. Tako nam je taj izvor svesti uvek dostupan, tako jesvest i prisutna u svakom trenutku postojanja kao vrhun-ski privlačitelj energije kretanja i oblikovanja postojanja;tako i um koristi taj izvor svesti svakog trenutka. Da svepostoji supstancijalno, odvojeno u vremenu i prostoru,


95

zaista bi dug put bio od izvora svesti do našeg uma Trenu-tnost je jedini način na koji svest može biti uvek trenutnodostupna.

Ukratko rečeno: nesupstancijalnost svih tvorevina itrenutnost svih zbivanja su jedno isto. One odražavajutalasnu elektromagnetnu prirodu kvantnog polja. Tala-sna priroda izvor je sveg kretanja, a samo kretanje je ener-gija. Otuda i sva životna energija potiče iz nesupstancijal-nosti prirode i trenutnosti zbivanja. One takođe omogu-ćavaju da se između dva trenutka date stvarnosti svevraća u izvorno stanje božanskog Apsoluta, koje je izvorsvesti i energije – i samo zato je izvor božanske energijeuvek dostupan u celoj kreaciji, u svim događajima, u svimbićima kao njihov tvorac.

Sama priroda paralelnih stvarnosti prikazuje indi-vidualnom umu jednu stvar u više aspekata, kao mnoš-tvo. Svest omogućava umu da bude iznad svih paralelnihstvarnosti, jer činjenica je da njih možemo da budemosvesni u izvesnoj meri i da ovde o njima diskutujemo. Nataj način objektivno postoji samo Jedno, jedna božanskasvest i prisutnost, a to jedno individualnom umu koji jeidentifikovan samo sa jednom stvarnošću, pokazuje sekao mnoštvo stvarnosti. Pomoću paralelnih stvarnostiindividualni um spoznaje sve aspekte jedne stvarnosti,što je i bila prvobitna namera božanske svesti pri ispolja-vanju sebe same u postojanje. Koncept paralelnih stvar-nosti maksimalno ubrzava i olakšava osvešćenje svihmogućnosti postojanja. Priroda je uvek maksimalno efi-kasna i racionalna.

Tako je objektivna stvarnost kakva nam je poznatau vremenu i prostoru sačinjena od paralelnih stvarnostikoje su nezavisne od vremena i prostora. Ona nastajekolektivnim uticajem svesnih subjekata, monada svestikoje božanski Apsolut ispoljava iz sebe samoga da bi aktu-


96

elizovao sebe samoga u svim mogućim aspektima. Temonade božanske svesti su ono što nam je poznato kaoduše. Drugim rečima, duše su stvorile sav fizički univer-zum kao pozornicu na kojoj sve-što-jeste iskušava sve-što-može-da bude.

Pre nego što se upustimo u posmatranje karmičkedrame duša, sagledaćemo kako se ta pozornica gradila prenego što su one izašle na scenu.


97

Drugi deo:SVEST U ORGANSKOM SVETU

ISPOLJAVANJE BOŽANSKE SVESTI O SEBIKROZ KOSMOS, ŽIVOT I DOGAĐAJE

Podsetimo se da „božanska čestica“ ne postoji samapo sebi i za sebe već je ona samo virtuelni odraz suprotno-sti božanskog Apsoluta kao praznine. Pošto praznina kaotakva ne može da postoji, ona se ispoljava kao spomenuta„božanska čestica“ od koje trenutnim vibracijama nastajesav univerzum i svi događaji. Na taj način božanskiApsolut i ispoljeni univerzum nisu različiti već su Jedno.Jedini način na koji to Jedno može da postoji jeste nesup-stancijalnost i trenutnost ispoljenog zbivanja; samo takomože uvek i u svemu biti dostupna svest o sebi božanskogApsoluta, kao svest o svem zbivanju, kao svest koja moti-više energiju za sve kretanje i oblikovanje bića i pojava.

Na taj način se Apsolut, koji je sve-što-jeste, ispo-ljava kao sve-što-je-moguće. Videli smo opis dimenzijaprirode kroz tradicionalni prikaz elemenata vazduha,vatre, vode i zemlje. To je način da se ukaže na postepeniproces materijalizacije božanske svesti u oblik i zbivanje.Stoga ti elementi ujedno prikazuju dimenzije postojanjakoje nisu samo materijalne već i nematerijalne, suptilnije,više izražene kao energije i svest, a to su astralni i men-talni svetovi. Taj proces polazi od etra, akaše ili kvantnogpolja i sve više se zgušnjava dok ne postane fizička trodi-menzionalna pojava koja je, ne samo simbolički, predsta-vljena elementom zemlje. Taj proces se takođe kreće odne-hercijanskih frekvencija etra, koje su stacionarne ili


98

sferne, do hercijanskih koje karakteriše trodimenzionolinearno širenje na elementu zemlje. Te procese prati iodgovarajuća svest, ona je ne-hercijanska kada je najbližauniverzalnom kvantnom polju, etru, osnovi objektivnestvarnosti prirode, tada ima svojstva skalarnih frekven-cija, potpunosti i celovitosti, to je ona ’svest sadašnjegtrenutka’ ili večne sadašnjosti, tačnije bezvremenosti. Tasvest kvantnog polja odgovara višem umu u čoveku, nje-govoj najobjektivnijoj svesti ili budnosti. Zato što se svestkvantnog polja poklapa sa svešću višeg uma u čoveku, čovekje sposoban da osvesti celu prirodu i ona se osvešćava krozčoveka, čovek je svesni subjekt cele objektivne prirode.

Ceo proces razvoja objektivnog sveta kreće se odsvesti kvantnog polja do svesti u čoveku kao njegove naj-više samosvesti. Sav ispoljeni svet nije ništa drugo dospajanje te dve svesti. Svakako, radi se o jednoj istoj svesti,ali njena aktuelizacija se odvija kroz privid zaborava samesebe tokom kojeg ona ispoljava sve svoje mogućnosti, i taaktuelizacija je ono što vidimo kao sav život. Teško je,verovatno i nemoguće racionalno objasniti kako se i zaštoapsolutna svest uopšte ispoljava ili aktuelizuje kada jeuvek i u svemu ona ista i jedna, to je za um paradoksalno,ali dovoljno je reći da jednostavno života u kome živimone bi bilo da se to ne događa. To je činjenica od koje ummora poći u razumevanju svega ovoga.

Put od izvornog stanja postojanja kao etra do objek-tivne svesti o postojanju u čoveku je prividno dug, onsadrži sve oblike postojanja koje ćemo ovde ukratko pri-kazati.

U stvarnosti ne postoji razlika između svesti i etra,kvantnog polja. Ali ta stvarnost se ispoljava kao sav poja-vni univerzum. Um u čoveku je jedini činilac koji razlu-čuje bezvremenu stvarnost potpunog jedinstva etra umnoštvo pojavnih oblika koji sačinjavaju kosmos. Ovde


99

treba naglasiti: nije čovekov um bukvalno tvorac pojav-nih oblika, pojavni oblici postoje nezavisno od uma, alium svim oblicima postojanja daje posebne osobine kojeoni u stvarnosti nemaju, osobine koje im daju privid izd-vojenih fizičkih objekata, koji su nešto po sebi i za sebe,kao da su objekti u prostoru, a ne modifikacije samog pro-stora, samog kvantnog polja ili etra. Um je semantičkamašina koja daje imena i značenja svim oblicima, bez togapostojanje bi ostalo bezlično, a bezlično u egzistencijiznači i beživotno.

Um povezuje pojavne oblike sa svetom ideja iz kojegsu nastali. Pojavni oblik je najgrublja forma postojanja, aideja najfinija, to je sve ista energija, samo u različitoj fre-kvenciji, oblik je gruba, a misao ili ideja o obliku je najfi-nija frekvencija. Um je mehanizam koji spaja najgrublje inajfinije frekvencije prirode, pojavni oblik sa idejom onjemu. On zato može da radi i u obrnutom smeru, ideje dapretvara u pojavne oblike.

Najopštija modifikacija prostora ili etra, koji je sve-što-jeste, jeste da se individualizuje u sve-što-je-moguće.Um je individualizovana svest, i on ne čini ništa drugonego samo dalje projektuje individualizaciju svesti, dajućiobjektima individualna svojstva. U stvarnosti postojisamo jedna božanska svest o sebi, i ona je proizvela indi-vidualni um koji projektuje individualne objekte. U celomtom procesu događa se uvek jedna ista stvar, individua-cija svesti, samo na sve finijim i finijim razmerama koje,po modelu holograma, svaka odražava sve ostale. Umindividualizuje svest i njene objekte radi percepcije svihmogućnosti postojanja. To je ono što božanska svestApsoluta jedino radi: aktuelizuje svest o sebi kroz indivi-dualni čovekov um. Taj proces projektuje sav kosmos,život i događaje u njemu.


100

Drugim rečima: da bi sve-što-jeste izrazilo sebe krozsve-što-je-moguće ono mora da individualizuje sve što jemoguće, i da bi se to dogodilo mora da postoji individu-alna svest, odnosno um koji to odrađuje. Bez individual-nog uma nema individualnih stvari, predmetnog sveta.

Ovde ćemo ukratko sagledati put kojim božanskasvest dolazi do individualnog čovekovog uma.

U svom izvornom stanju božanski Apsolut svest osebi projektuje u svesne entitete ili monade svesti koje susposobne da kreiraju sve mogućnosti. Kako ništa nijemoguće izvan Apsoluta, to se sve događa u njemu, kaonjegova imaginacija, i zato je sva kreacija zapravo samoimaginacija božanskog Apsoluta.21 On u sebi snagomsopstvene imaginacije - a imaginacija je zapravo samopriprema svesti na višim dimenzijama za delovanje nanižim - projektuje sopstvenu svest u individualne entitetesvesti ili monade. Iako postaju individualni, ovi entitetisvesti imaju sva svojstva svesti božanskog Apsoluta, iakozbog razloga praktičnosti delovanja, ta svojstva mogu bitipodeljena među tim entitetima svesti, neki mogu imatijedna, a neki druga svojstva svesti koja sve omogućava. Utoj imaginaciji ove monade se ispoljavaju kao mnoštvo,iako su u suštini jedno sa božanskim Apsolutom, jer ništanije moguće izvan njega. Mnoštvo nikada ne postoji osimkao privid. Privid mnoštva potreban je takođe zbog ispo-ljavanja svega-što-je-moguće. To nije moguće u bezličnomjedinstvu. Potrebna je diferencijacija kao uslov delovanjasame svesti. Svest se uvek delotvorno ispoljava na osnovudiferencijacije, nekog razlikovanja, pre svega razlikovanjasebe od ne-sebe, sebe od nečeg drugog i drugačijeg. Zato jesve u kosmosu drugačije i jedinstveno. Putem diferencija-

21 Ovo spoznajemo u sebi kada se konačno probudimo u božanskojstvarnosti, sveukupno postojanje vidimo kao san.


101

cije ili razlikovanja božanska svest aktuelizuje samu sebe.U svojoj svemoći božanska svest sama stvara privid dru-gog i drugačijeg da bi se delotvorno ispoljila. Najopštijitakav privid je sam ispoljeni univerzum. Jedini način da seon ispolji je kroz privid mnoštva oblika i zbivanja. Da bi setakvo prividno mnoštvo ispoljilo, potrebno je mnoštvomonada svesti koje će samom svojom mnogostrukom indi-vidualnošću unutar božanskog jedinstva razlučiti mnoš-tvo oblika i zbivanja. Na taj način monade svesti proiste-kle iz božanskog Apsoluta „stvaraju“ sav pojavni univer-zum samom svojom individualnošću.

Ne postoji objektivno stvaranje sveta, postoji samoproces individualizacije božanske svesti koja samom svo-jom individualizacijom razlučuje božansko jedinstvo uprivid individualnih pojava ili mnoštva objekata. Stvara-nje je zapravo samo razlučivanje postojećeg, modifikacijasvih mogućnosti postojećeg.22

Božanski Apsolut je nesposoban za stvaranje budućida je On već sve-što-jeste. Onaj koji već jeste sve što jeste,ne može da stvara više ništa jer je sve već stvoreno, sve jeOn sam. U najdubljoj osnovi postojanja sve već postoji iništa novo nije moguće. Samo celina božanskog Apsolutapostoji, i kao izvor i kao zbir svega što je moguće da pos-toji. Individualne monade svesti stoga ne stvaraju nišanovo, one samo razlučuju i sprovode proces razlikovanjasvega što je moguće unutar božanskog, i na taj način aktue-lizuju svest božanskog Apsoluta. Proces razlikovanja ilidiferencijacije jeste proces osvešćenja zato što sama moguć-nost da se nešto razlikuje dolazi od onoga što to nadilazi ili

22 Ni u Starom zavetu nigde ne piše da je Bog stvorio svet. Detaljnaanaliza izvornog jezika na kome je napisan Stari zavet otkriva da se tusamo govori o deobi postojanja, njegovom uređenju. Detaljnije o tomevideti u delu Maura Biglina: „Biblija nije sveta knjiga“, Teledisk,Zagreb, 2015.


102

transcendira, a to je svest. To je ono što božanski Apsolutradi sa monadama svesti: ne stvara ništa novo jer u njemuje već sve što je moguće; on sa njima samo diferencira ilirazlučuje sve svoje mogućnosti i na taj način aktuelizujesvoju transcendentalnu svest, koja se aktuelizuje u svimmogućnostima, u svemu se aktuelizuje kao svest o sebi.

Entiteti božanske svesti ili monade u narodu supoznate kao duše. Ali to nije sasvim tačno. Monade sumnogo više od onoga što ljudi u svom ovozemaljskomiskustvu mogu biti svesni kao duše. Monade su pre nad-duše, ili zajednički izvor više duša. Kao što se drvo prisvom rastu račva i razgranava u sve brojnije i sve manjegrane i grančice, tako se i monade račvaju i razgranavajuu sve više manjih entiteta božanske svesti koje su ovdepoznate kao duše. Svaka duša ima svoju naddušu, kojaopet ima svoju još višu naddušu. I tako do zajedničkogbožanskog izvora. To razgranavanje jednog izvora svestipotrebno je zbog diferencijacije same svesti i zbog činakreativnosti kao iskušavanja svih mogućnosti.

Postoji kolektivni učinak entiteta božanske svesti,kao što postoji i individualni. Kolektivni učinak se ogledau tome da se jedna monada svesti ili nadduša podeli u višemanjih nadduša da bi iskusile neku određenu temu iskus-tava tokom inkarnacija više individualnih duša u telima uodređenom vremenu i prostoru. Na taj način se stvarajuljudske zajednice, čitava plemena i narodi, koji žive naodređenom prostoru i tokom određenog vremena iskuša-vaju određenu temu razvoja i stvaralaštva, odnosnomogućnosti izražavanja. To se ovde vidi kao određeno’istorijsko razdoblje’ ili određena kultura nekog naroda, ilise dogodi kao neki istorijski događaj u kome učestvujeviše naroda a koji svi potiču od iste nadduše istih nad-duša.


103

Individualni učinak se ogleda u tome da se dušapodeli u više fizičkih individua radi bržeg iskušavanjaodređene teme iskustava. Te individue se mogu poznavatiu životu, ali i ne moraju, mogu se prepoznati kao vrlo bli-ske „srodne duše“, ali mogu biti i neprijatelji, zavisno oduloge koja im je namenjena u iskušavanju karmičkedrame.

Najopštiji kolektivni učinak individualnih svestijeste projekcija samog fizičkog kosmosa. Postoje vrlo stareduše koje su prve projektovale kosmos i zato on postojizahvaljujući fizičkim zakonima elementa zemlje, presvega dovoljnoj inerciji koja čuva oblike tako da mogu daih iskuse i druge mlađe duše. One zatiču već postojećematerijalne oblike kada se inkarniraju i ostavljaju noveoblike sledećim generacijama. Sporost i inercija fizičkogsveta postoje da bi omogućili da se ideje dožive kao kon-kretni objekti u svim mogućim aspektima, i više puta, i odstrane više individualnih svesti. To u višim dimenzijamanije moguće, tamo je sve trenutno i povezano u Jedno. Sveduše zajedno održavaju fizički kosmos. Na taj način iako jematerijalni kosmos u suštini trenutna nesupstancijalnailuzija, on je dovoljno koherentan i stabilan za život. Sta-bilizacija kosmosa za život kakav nam je poznat ima svojugradaciju u skladu sa dimenzijama i razmerama, ona sepostupno razvija i učvršćuje u svim iskustvima. Ta postu-pnost upravo stvara svu raznovrsnost u pojavnim obli-cima kosmosa, mineralnim, biljnim i životinjskim vrs-tama.


104

SVEST KAO ELEMENTI I MINERALI

U svom elementarnom izrazu kreativnost svesti„božanske čestice“ ogleda se u najprostijem oblikovanjuelemenata. Elementi su zapravo prvi i osnovni ustaljenioblici energetskih vibracija. Vibracije ne mogu biti uvekdrugačije, tada bi postojao samo haos. Moraju da se ustalei utvrde na određeni način koji će omogućiti daljnje krea-tivno oblikovanje. Kada se utvrdi prava vibracija kojamože da opstane, tada nastaje jedan element. Elementi susamo skup prihvatljivih i održivih oblika vibracija, odno-sno energije, koji se mogu održavati, obnavljati i pretva-rati u složenije i nove oblike. Tako svest najpre isprobavasve moguće oblike energetskih vibracija stvarajući od njihsvet elementarnih čestica, atoma, minerala i svih neor-ganskih elemenata. Tu su na delu samo sve moguće kom-binacije frekvencija koje sačinjavaju subatomske čestice,atome i molekule, odnosno sve moguće kombinacije čes-tica, atoma i molekula. Fraktalna geometrija nam poka-zuje kakav je dizajn tih frekvencija.

U svetu se može naći mišljenje da je zemlja kojugazimo svesno biće. Ovde postaje jasno na koji način je totačno; svet minerala je izraz inteligentnog dizajna svestiili duša.

Od svih elemenata voda je najviše transparentna zaprisustvo božanske svesti. Voda zapravo nije samo jedanod elemenata, ona je spoj svesti i elementarne prirode.Zato voda nema stalan oblik, ona sprovodi svest do svihdrugih oblika. Ona je jedini element koji utiče na sveostale elemente. Zato je voda uslov za život. Zato voda imafizička svojstva koja su karakteristična za kvantni svet,


105

ona reaguje na misli i okolne frekvencije, ona pamti sveoblike i informacione uticaje kojima je bila izložena, fizi-čke i mentalne, i ponaša se onako kako bi se svest pona-šala u svom najelementarnijem obliku. Zato što vodaspaja svest sa elementima ona je osnova života i ima je usvim ostalim živim bićima u procentu većem od svihostalih elemenata. Sva bića imaju i život i percepcijuzahvaljujući vodi u sebi. Element vode u našem biću omo-gućava nam percepciju.

Svet minerala i elemenata je najgušća podloga zadaljnja ispoljavanja ostalih oblika individualizacije svesti,to je tlo na kome se sve drugo događa, osnova za organskiživot i svet događaja.


106

SVEST KROZ BILJKE USAVRŠAVA PERCEPCIJU

Daljni izraz iskustva svesti ide kroz složenije obli-kovanje koje stvara organski svet. Najosnovniji organskioblici su žive ćelije koje se udružuju i stvaraju razne sim-bioze, veće organizme. Svi veći živi organizmi jesu samosimbioze osnovnih ćelija. Svi veliki živi organizmi, kao iljudska tela, samo su simbioze ćelija koje su nekada bilebakterije. Takve složene simbioze moguće su samo spolja-šnjim delovanjem kreativne svesti, pod uticajem nekogpolja, obrasca, plana ili svesne namere. Same ćelijenemaju svest potrebnu za takvo udruživanje.

Biljke su posle mineralnog sveta nastale kao izrazpotrebe još složenijeg oblikovanja, koje neće biti samokombinacija svih mogućih inertnih oblika, kao elementi iminerali, nego će imati i neke osnovne mogućnosti naj-prostijeg kretanja i percepcije. Biljke se prilagođavajuokolini svojim oblikovanjem i pri tome pokazuju kreati-vnu svest. Većinu biljnih vrsta kreirale su duše na višimdimenzijama. Postoji više biljnih vrsta koje dokazuju danisu mogle da nastanu same prostom evolucijom, madaima i takvih vrsta koje su se razvile evolutivnim prilago-đavanjem klimi i okolini. Za mnoge vrste jedina pretpos-tavka je inteligentni dizajn koji nisu mogle same da imajui koji se ne stiče evolucijom, kao što je, na primer, savr-šeno znanje o aerodinamici usled čega semenke nekihbiljaka (javor) mogu daleko da lete. Da bi se uopšte razvilei opstale biljke su već morale da znaju kako svoje seme dapuste niz vetar da odleti daleko, kako da privuku insektakoji će da izvede oprašivanje, ne samo mirisom i bojomveć i imitacijom feromona ženki insekata. Za to je potre-


107

bna viša svest inače sama biljna vrsta ne bi opstala ni dvegeneracije.

U biljkama božanska svest iskušava mogućnostisveg naprednijeg oblikovanja koje nije moguće u mineral-nom svetu, i osnovnom kretanju, isključivo pasivnom,koje je podsticano spoljnim uticajima.

Božanska svest koja sve omogućava po prvi put ufizičkom svetu kreira svoju percepciju u biljkama. Zatobiljke žive samo od vode i sunčeve svetlosti, osećaju i opa-žaju, imaju nelokalnu komunikaciju i emotivni odnos sadrugim bićima, osećaju životna stanja svih bića u svojojokolini, posebno ljudima.23 Poznato je da biljke bolje rastuu skladnoj muzici, ali je manje poznato da same biljkemogu da stvaraju muziku.24 Stabla drveća su antene kojepovezuju zemlju sa kosmosom, komuniciraju sa zvez-dama. Komuniciraju i sa ljudima koji su dovoljno svesniza takvu komunikaciju, koji u svom emocionalnom telumogu da osete njihove blage signale koji sadrže jednosta-vne poruke, uvek pune prijateljstva i naklonosti. Ponekodrveće takođe može da leči ljude samim dodirom, ali samo

23 O istraživanjima biljaka videti: Cleve Backster: Primary Perception,Biocommunication with Plants, Living Foods, and Human Cells; PeterTompkins and Christopher Bird: The Secret Life of Plants: aFascinating Account of the Physical, Emotional, and SpiritualRelations Between Plants and Man.24 Pomoću dve elektrode, jedne na listu a druge na korenu, prati seelektronski potencijal biljke u strujnom krugu, on je povezan saanalognim digitalnim pretvaračem koji preko sintisajzera električneimpulse biljaka proizvodi u muziku. Zajednica Damanhur, kraj Torinau Italiji, gde se ova istraživanja sprovode, održava koncerte biljaka.Pored stvaranja muzike biljke se na ovaj način mogu povezati sauređajima koji regulišu svetlost i dotok vode, tako da one mogu sameda brinu o sebi. O muzici biljaka videti: The Music of the Plants bySilvia Buffagni Esperide Ananas.


108

one koji to mogu da prihvate. U biljkama je svaki lek zasvaku ljudsku bolest i sva hrana koja je potrebna ljudima.

U biljkama se događa najčistija percepcija svestikoja oblikuje prirodu. Svest biljaka je u stalnom stanjukoje je u Patanjđalijevoj jogi definisano kao samadhi. Zatoneke stare duše, koje su završile svoj inkarnacijski ciklus,ponekad sebe časte blaženom inkarnacijom u drvetu.


109

ŽIVOTINJE USAVRŠAVAJU PERCEPCIJUKROZ KRETANJE I OSNOVNO DELOVANJE

Postoje mnogi prelazni oblici između simbiozaćelija, biljaka, insekata i životinja. Sve do biljaka božanskasvest je usavršavala prosto oblikovanje i prve pokrete, odmalih pipaka i repića pomoću kojih se kreću jednoćelijskiorganizmi, preko raznih puzavica koje polako opipavajugde će da se nastane, do brze klopke biljke mesožderke(Dionaea muscipula). Sledeće više iskušavanje svesti krozmogućnosti postojanja jeste svet životinja. Tu božanskasvest razvija mišiće kroz sve moguće kretanje, ona tu raz-vija oblike koji puze i gmižu, skakuću, trče, rone i lete. Aponekad se i teleportiraju s jednog mesta na drugo, kaošto to mogu da čine neki insekti i matice mrava. Veštinakretanja kod životinja postiže neverovatno savršenstvo.

Priroda kretanja životinja u potpunosti se zasnivana borbi za opstanak i razmnožavanje, u toj borbi svestiskušava sve mogućnosti fizičkog kretanja. To je pre svegaborba jer svest iz elementarnog oblikovanja u složenijeoblike kretanja mora biti naterana prinudom. Iz inertnogoblikovanja minerala i inertnog kretanja biljaka, samookolnosti akcije i spoljne prinude mogu razviti oblike kojise kreću na sve moguće načine. Sami od sebe to ne bimogli da učine. Elementi su oblikovani spoljašnjim utica-jima, biljke se takođe oblikuju u prilagođavanju spoljaš-njosti; i kretanje životinja mora takođe biti podstaknutospoljnim uticajima i prinudom. Početna motivacija kreta-nja je potraga za hranom. Krajnji ishod sveg kretanja kodživotinja jeste obnavljanje vrste, stvaranje potomstva.Time je životna svrha životinja ostvarena. Između postojiprostor i za igru, kreativnost u nalaženju hrane.


110

Božanska svest kroz životinje još više usavršavapercepciju. Za to usavršavanje je takođe potrebna akcija iprinuda u vidu borbe za opstanak. Lanac ishrane u živo-tinjskom svetu jeste pokretačka snaga koja razvija percep-ciju, a s njom i ispoljavanje svesti. Čulna opažanja i veštinekretanja mogu se usavršavati samo u takvoj borbi, u izbe-gavanju opasnosti i u nalaženju i nadmudrivanju plena.Da bi se veštine kretanja i opažanja usavršavale postojistalna razmena životne energije među životinjama, sveživotinje se međusobno proždiru, sve su hrana jedna dru-goj. Tako je spojeno korisno i praktično: usavršavanje per-cepcije i kretanja sa ishranom i opstankom.

Božanska svest u životinjama isprobava ne samoprosto fizičko kretanje već i sopstvenu volju, tu se prviput javlja svest o svojoj volji pri kretanju, životinja je obliksvesti koji po prvi put može svojevoljno da odlučuje kadaće i kako da se pokrene. Kod minerala i biljaka kretanje seuvek događalo pod spoljašnjim uticajima. Svest o svojojvolji u kretanju razvija se u složenije oblike, u neke među-sobne odnose sa drugim životinjama, u individualne igrupne odnose, modele društvenog uređenja, od kolonijasocijalnih insekata, preko čopora i njihovih hijerarhija, dovrlo složenih porodičnih odnosa i komunikacije. Takogavrani žive u porodičnim zajednicama, imaju jezik odpreko 800 glasova sa kojima komuniciraju, mladunciostaju kod roditelja do sedam godina dok ne nauče sve štoje potrebno, svi brinu o svakom članu zajednice, umeju dakoriste i proste alate da dođu do hrane. Postoji i telepatskakomunikacija kod nekih vrsta, posebno kod mačaka, ali iizmeđu drugih vrsta.

Životinje koje žive sa ljudima još više mogu da ispo-lje svest, da komuniciraju sa ljudima, da vide njihova ras-položenja i misli, da spasavaju živote ljudima kada su uopasnosti, pa i da žrtvuju svoje živote da bi ih spasli. To su


111

trenuci kada viša svest deluje kroz ograničena tela životi-nja, to je dokaz postojanja više svesti jer tela životinja nisudizajnirana da je imaju.

Ipak osim najsloženijih oblika kretanja i delovanja,individualnih i grupnih, božanska svest u životinjskimoblicima postojanja još uvek nije bitno okrenuta ka sebi ismislu zbivanja, već samo spolja, ka objektima, ka uvež-bavanju svih mogućih oblika zbivanja. Zato svaka životi-nja mora da bude ono što jeste po svojoj prirodi. Ne možeda menja sebe. To može samo čovek.


112

ČOVEK USAVRŠAVA PERCEPCIJUKROZ DRAMU SVOGA ŽIVOTA

Da bi se svo kretanje i delovanje svesti na ovom tro-dimenzionalnom fizičkom svetu usavršilo, telo u kome ćese delovanje svesti usavršavati mora da poseduje sve pot-rebne čulne i delatne organe. Samo ljudsko telo ima svečulne i delatne organe. Sve životinje imaju po neki čulni ilidelatni organ manje od čoveka. Po tome se čovekovo telorazlikuje od životinjskog. Zato mitovi kazuju da je Bogčoveka stvorio na kraju stvaranja kao najsavršenijegstvora.

I priroda je sa čovekom završila svoj posao. Postav-ljanjem neorganskog i organskog sveta, usavršavanjembiljnih i životnih oblika u svem mogućem kretanju i delo-vanju, stvaranjem ljudskog tela koje ima svu percepciju isposobnosti za opstanak, priroda je postala potpuna zasamoodržavanje. Njen razvoj je sa čovekom završen. Stvo-reni su svi preduslovi da čovek svojom samosvešću aktu-elizuje božansku svest u postojanju.

Završetak usavršavanja percepcije sa čovekom nijese dogodio odjednom. Još uvek se događa. Kao što ne pos-toji jasna granica između mineralnog, biljnog i životinj-skog sveta, tako ne postoji ni između životinjskog i ljud-skog. Mnogo toga animalnog ostalo je u prvobitnim lju-dima. Usavršavanje percepcije u ljudskom obliku nastav-ljeno je borbom za moć, koja je samo viši oblik borbe uživotinjskom lancu ishrane. Surova borba za opstanak ivlast, od vođe čopora ili plemena, bande u kvartovimavelikih gradova, mafije, do političkih funkcija, položajapredsednika nečega, nastavak su animalnog razvoja per-cepcije u složeniji i viši ljudski oblik svesti. Takođe rad iuslovi rada, raspodela dobara, društveno uređenje u kome


113

postoje razni oblici eksploatacije. Sve su to finiji oblicilanca ishrane, koji se preliva iz životinjskog u ljudski, kojivrši prinudu i pritisak na ljude da aktuelizuju svest. Zap-ravo, u ljudskom obliku lanac ishrane samo je dobiodaleko složeniji i bogatiji oblik. Današnji život ljudi izgledakao evolucija i veliki napredak u odnosu na svet životinja,ali to bi se pre moglo nazvati Al Kaponeova evolucija.

Kao što životinje razvijaju percepciju kroz sve iza-zove i iskušenje lanca ishrane, predatora i plena, tako iosnovni ljudski oblici razvijaju svest o smislu postojanjakroz sva iskušenja i suprotnosti svoje niže prirode. Učoveku se suočavaju animalni instinkti tela i viša svestduše. Čovek je most između zemlje i neba, niže prirode ibožanske sfere. Celokupan razvoj ljudskog roda jeste unadilaženju telesnosti i aktuelizacije više svesti duše. Tajprelaz se ogleda u traženju smisla postojanja, u svakodne-vnoj borbi za znanje i razumevanje u svakom individual-nom čoveku, u svim međuljudskim odnosima, kao i svimvelikim delima kulture i stvaralaštva koje sačinjavajucivilizaciju.

Ovde se ne radi o evoluciji kakvu nam je predstaviodarvinizam. Ne radi se o evoluciji života već o procesuispoljavanja svesti i njenog kreativnog učešća u postoja-nju i životu, o osvešćenju postojanja i života. To je ono štose krije iza priče o evoluciji. Ustanovili smo da su sve real-nosti višedimenzionalne i paralelne, stvaranje je trenutnoi potpuno i stoga je evolucija nemoguća. Ipak priroda tro-dimenzionog fizičkog plana je takva da se sve ispoljava ulinearnom vremenu. To nam omogućava da vidimo svedetalje i aspekte ispoljavanja božanske svesti, i minerale ibiljke i životinje i ljude istovremeno, u istom prostoru, pana osnovu svoje vremenske perspektive zaključujemo daje to sve vremenom evoluiralo. Kada trenutno i bezvre-meno multidimenzionalno postojanje posmatramo iz


114

linearnog vremena, onda vidimo evoluciju. To nampomaže da vidimo ceo proces radi razumevanja i spoznajesmisla, ali to ne znači da u spoljašnjem svetu zaista postojineki proces evolucije. Funkcija naše svesti u telu je daispoljavanje božanske svesti sagledamo u svim aspektimai detaljima, da ih osvestimo i osvešćenjem otkrijemo smi-sao, a to praktično znači da postojanje učinimo svesnim itako ga vratimo božanskom ishodu. 'Vratiti svest božan-skom ishodu' ovde znači prepoznati celo postojanje kaobožansko, prepoznati jedinstvo svesti i postojanja i tojedinstvo doživeti kao božansko. Da bismo sagledali svedetalje ispoljavanja božanske svesti potrebna nam je vre-menska perspektiva.

Dakle, iza onoga što vidimo kao evoluciju stoji tre-nutno stvaranje iz viših dimenzija. Mi ne vidimo ceo spek-tar uzročnosti stvaranja, vidimo samo fizički plan, i zatonam stvaranje izgleda evolutivno. Nepostojanje evolucije itrenutnost stvaranja pokazuju nam i dokazuju anatomija,način ishrane i razmnožavanje mnogih životinja i biljaka.Seme drveta javora leti na vetru zato jer ima krilca savr-šenog aerodinamičnog oblika da bi se okretalo kao elisahelikoptera. Da su krilca semena samo delić milimetradrugačije zakrivljena seme ne bi moglo da leti i drvo ne bimoglo da se razmnožava. Nije to drvo moglo postepenoevolucijom da usavršava aerodinamičan oblik semena, jerne bi moglo da se razmnožava. I da jeste, moralo bi toga dabude svesno, što evolucionisti ne priznaju. Kompletandizajn drveta i njegovog razmnožavanja potiče od inteli-gentne namere i stvoren je odjednom, ne postepeno. Isti jeslučaj sa mnogim životinjskim vrstama, njihova ishrana irazmnožavanje su takvi da nisu mogli postepeno da serazvijaju, jer tada ne bi opstale ni dve generacije.

Stoga kada govorimo o 'evoluciji svesti' kroz neor-ganske i organske oblike i čoveka, mi ne mislimo na dar-


115

vinističku evoluciju već na razvoj i obogaćivanje percep-cije i delovanja, obogaćivanje sadržaja i smisla onako kakoga vidimo iz naše perspektive, iz trodimenzionalnog fizič-kog tela i uma. Nikako ne mislimo da samoj božanskojsvesti treba nekakva evolucija.

Spoljni razvoj božanske svesti kroz sve moguće fizi-čko oblikovanje završen je sa čovekovim telom.

Sada počinje povratak božanske svesti ka sebisamoj, usavršavanje svesti u sopstvenim mogućnostima,u značenju i smislu postojanja. Do sada se razvijalo pos-tojanje. Sada se usavršava smisao postojanja. Od sada jenaglasak na svesti i buđenju. To je jedina čovekova sud-bina.

Jedini daljni razvoj je onaj koji je spolja nevidljiv,koji se odvija unutar čoveka.

Ali igrom suprotnosti i paradoksa, taj unutarnji,duhovni razvoj će najvidljivije transformisati celu pri-rodu.

Prelaz od spoljnjeg ka unutarnjem predstavlja kris-talizaciju ’Ja jesam’ ili svest o sebi, i višeg uma ili objekti-vnu svest o samom postojanju uopšte, čistu budnost. Onezajedno sa fizičkim umom, odnosno razumevanjem tro-dimenzionalnog fizičkog sveta, sačinjavaju svest učoveku. Sve ostalo sačinjava objektivni svet.

Svest o sebi kristališe se razumevanjem značenjasvakog oblika. Um ili razum spaja višu svest sa fizičkimpostojanjem.

Uloga čoveka se može razumeti i na sledeći način.Kada božanska svest kroz individualne duše evoluira krozživotinjske oblike, ona ima samo svest o objektima, a ne io sebi. Zato životinje ne mogu sebe da menjaju (nemajuEgo) niti da koriguju svoje ponašanje, one nemaju izbora iuvek slede ono na šta ih okolnosti i instinkti navode. Kadaevoluira kroz ljudska obličja, božanska svest kao duša ima


116

dvostruku svesnost, o objektima i o sebi, i sva ljudskaevolucija se svodi na preobražavanje i usavršavanje sub-jekta kroz diferencijaciju objekata. To je zadatak razumaili uma. Ljudski oblik je prelaz od životinjskog ka božan-skom, tj. duhovnom. Zato postoje i nezreli ljudi koji imajuveću vezanost za objekte i sadržaje njihovih zbivanja, kao izreli koji pokazuju veću nezavisnost, psihičku objektiv-nost i individualnost, odnosno veću svest duše, božan-skog prisustva u sebi. Kada završava svoju evoluciju krozljudsko obličje, duša potpuno transcendira svet objekata iostvaruje trostruku svesnost: o objektima, o subjektu kojije svestan objekata, i o transcendentalnoj božanskoj svestikoja omogućava i subjekta i objektivni svet. To se događaaktuelizacijom jednoga Ja ili celovite ličnosti. Njeno kona-čno probuđenje sastoji se u uvidu da nema ničeg drugogosim božanske svesti, da je duša u svojoj suštini božanskai u potpunoj predaji božanskom kao jedinoj stvarnosti.

Dovršavanjem organskog sveta, usavršavanjempercepcije u biljkama i kretanja u životinjama, stvaranjemljudskog tela sa svim mogućnostima percepcije i delova-nja u trodimenzionalnom fizičkom svetu, božanska svestje dovršila ispoljavanje i oblikovanje svih suptilnih i gru-bih oblika. Više nema šta da se stvori. Čovek je zaista onoposlednje što božanska svest može da stvori. Da bi božan-ska svest odatle krenula ka sebi i tako zatvorila krug sops-tvene potpunosti, neophodan je jedan virtuelni preokret.Ona je, naime, ispoljila sve što je već postojeće u njojsamoj, ništa novo zapravo nije nastalo stvaranjem celogkosmosa, sve je samo iz potencijalnog, skrivenog poretkaprešlo u aktuelno, ispoljeno stanje. Da bi božanska kreati-vnost bila potpuno ostvarena, potrebna je još jedna sit-nica, nešto što još nije postojalo ni kao potencijalno stanjeu toj kvantnoj supi etra ili akaše. To je nešto što nije ujedinstvu sa božanskom svešću, nešto što ne postoji u


117

njenom univerzalnom polju svih mogućnosti, nešto štoneće biti samo ispoljavanje iz potencijalnog u aktuelnostanje. Svakako, pošto ništa nije moguće izvan božanskogApsoluta, to je nešto virtualno u njemu samom, ali za raz-liku od svih drugih ispoljavanja, celog ispoljenog kos-mosa, to je nešto najoriginalnije što božanska svest možeda omogući, nešto potpuno jedinstveno.

Najoriginalnije što božanska svest može da omo-gući jeste individualna svest koja nije svesna svog jedins-tva sa božanskom svešću. I da je pusti da tako živi i delasama po svojoj volji. Ta individua je čovek.

U stvaranju takvog čoveka postoji paralela sa stva-ranjem same prirode. Ono je išlo od božanske svesti kaostvaralačkog principa koji je oblikovao sve složenije tvo-revine i dovršilo se u svojoj suprotnosti, u stvaranju iner-tne materije koja mora spolja biti oblikovana. Ispoljeni,materijalni kosmos je sa svojom inercijom suprotnostbožanskoj svesti koja sama stvara sve oblike. Materijamora biti oblikovana, dok je božanska svest ona koja obli-kuje. Na taj način su materijalni kosmos kao i čovek unjemu krajnji dometi kreativnosti božanske svesti: njenavirtuelna suprotnost.

U nekim mitovima ta individualizovana i samovo-ljna svest, otuđena od božanskog jedinstva, prikazana jekao prvi i najlepši anđeo božji, Lucifer. Kaže se i da je on"pao na zemlju" odnosno postao identifikovan sa materi-jalnim procesima.

To je čovekov um, razum, egoička svest identifiko-vana sa telom. To je čovek koji je identifikovan sa svojimumom i telom i koji misli da je odvojen od božanske celinekoja sve omogućava, koja sve jeste, koja i on sam jeste, alikoji misli da je on individua koja nešto radi sama po svojojvolji i pameti. Zato što tako sebe doživljava, kao izdvojenuindividuu, on svet doživljava kao nešto spolja što mu je


118

nametnuto i što ga ugrožava, jer što je svest čvršća u svo-joj subjektivnosti, to su njeni sadržaji čvršći u svojoj obje-ktivnosti, jedno drugo izaziva. Takav čovek misli da jejednog dana rođen i da će nekog drugog dana da umre,pošto je uvek identifikovan sa postojećim stanjem plaši seda će da nestane i ne želi o tome da misli, ali zato misli da ipored toga treba protiv nečega da se bori da bi što dužeopstao u svom neznanju jer, nažalost, ima mnogo takvihindividua koje tako misle i zato su prinuđene da se među-sobno bore za život u iluziji ne uviđajući da ih samabožanska egzistencija sve zajedno drži kao malo vode nadlanu. I sam virtuelni pakao koji sebi tako stvaraju nijedovoljan da im ukaže da nisu baš svesni, da sve zapravovide naopako.

Stoga, nesvesna ljudska budaletina je najveće krea-tivno dostignuće božanske svesti.

Međutim, to nije samo smešno, jer u toj kosmičkojbudali događa se nekoliko stvari.

Prvo, u tom činu potpunog odvajanja i osamostalje-nja božanska svest postiže vrhunac sopstvene slobodnevolje. To je izraženo pričom da je Bog čoveku dao slobodnuvolju da čini šta hoće, da sam razlikuje dobro od zla (da senajede plodova oba drveta, i ’drveta znanja’ i ’drveta razli-kovanja dobra od zla’), i da sam svojom voljom na krajuspozna Boga. Tako se vraća u rajsko stanje božanske svestiiz koje je bio izbačen. Sve drugo u prirodi je uslovljeno.Samo čovekov um ima nezavisnost i slobodu. Bar u svomnajboljem izdanju. I ta nezavisnost i sloboda čovekovoguma jesu uvežbavanje osobina samog božanskog Apso-luta.

Drugo, sav ispoljeni kosmos je bio samo priprema iuvod u stvaranje te ljudske budaletine, bolje reći božan-skog deteta koje se igra sa svim mogućnostima. Kosmospostoji radi stvaranja svesnog subjekta. Ma koliko sposo-


119

ban da bude lud i obmanut, čovekov um je sposoban i zasvaku spoznaju objektivnog sveta. Može se reći da su nje-gove sposobnosti za ludilo i spoznaju recipročne i da stojeu jednakoj srazmeri. Obe mogućnosti su nužne za um, jeru njegovoj osnovi je princip slobode da sve iskusi.

Treće, povratak božanske svesti sopstvenoj celini ipotpunosti moguć je samo kroz proces individuacije, uveksamo na jedinstven način, lično i neizrecivo. Samospoz-naja je uvek jedinstvena i neponovljiva zbog same prirodepostojanja koje je zasnovano na svesti, koje je nesupstan-cijalno, trenutno i bezvremeno. Svest je uvek jedinstvena iindividualna zato što se ona kao božansko prisustvo uvekprobija između svaka dva trenutka postojanja. Ona jeuvek nezavisna od svakog trenutka postojanja, ne liči nina jednog od njih. Ona izbija između njih. Individualnasvest o sebi nastaje zaustavljanjem kretanja spolja, krozvreme i prostor, i poniranjem u sebe, u onaj procepizmeđu dva trenutka iz koga izbija božanska svest. Zatošto priroda stvarnosti nije supstancijalna već trenutna,svest o stvarnosti je uvek individualna i bezvremena.Veće individualnosti u kosmosu nema od stanja u komese nalazi čovekov um. Suština ljudske individualnosti jeista suština na kojoj počivaju svi fizički zakoni: trenutnosti nesupstancijalnost kvantnog polja.

Četvrto, suština same svesti je kreativnost, ona jeizraz jedinstvenosti, a nema veće kreativnosti svesti negoda zaboravi samu sebe, svoj izvor i suštinu, da misli da jenešto drugo od onoga što u stvarnosti jeste. Sposobnost dabude nešto dugo, a ne ono što jeste, omogućava svesti dabude svesna prave prirode svega drugoga, svih objekata.Drugim rečima, svest ne može da bude svesna objekatabez subjektivnog stanja, bez makar i prividne svesti osubjektivnosti. To subjektivno stanje svesti događa se naj-


120

savršenije u čovekovom umu i zato je čovekov um najspo-sobniji za spoznaju objekata.

Rekli smo da što je svest čvršća u svojoj individual-nosti i subjektivnosti, to su njeni sadržaji čvršći u svojojobjektivnosti, jedno drugo izaziva. Teško je naglasiti zna-čaj ovoga, ali pokušaćemo: sav trodimenzioni fizički uni-verzum je automatski nastao kao odraz subjektivnosti sve-sti. Koliko je individualnost i subjektivnost svesti jaka,tačno toliko je jaka i individualnost i objektivnost njenihsadržaja kao objekata, kao sve pojave koje sačinjavajuobjektivni svet i kosmos u kome živimo. Kamen je tvrdonoliko koliko je tvrdo naše Ja (da ne kažem baš koliko inaša glava). Kada se naše Ja malo opusti i rastvori mizapadnemo u san, nađemo se u astralu i tada možemouzeti kamen i osetiti da je tvrd, ali u lucidnom snu možeda postane i mekan koliko želimo. U još višim dimenzi-jama, iznad astrala, u elementu vazduha, kamen je direk-tan i trenutan odraz naše misli o kamenu. Subjekat i obje-kat se u višim dimenzijama sve više spajaju dok ne pos-tanu jedno u etru. Otuda je i svesnost veća u višim dimen-zijama, dok je u sve nižim sve veća nesvesnost, sve je većarazdvojenost subjekta od objekta, zajedno sa sve većomtvrdoćom objekata i materijalnošću. Ovo pokazuje dačovekova nesvesnost automatski projektuje materijalnikosmos. Što je nesvesnost tvrđa to je tvrđa i njena iluzija.Krajnji domet tvrdoće iluzije nesvesnosti jeste materijalnisvet. Ta projekcija se događa zato da bi se božanska svestaktuelizovala u svim svojim mogućnostima, pa i u toj, gdeje nesvesna toliko da izgleda kao da je odvojena od samesebe (u čovekovom umu) u objektima koji takođe izgle-daju odvojeni i nezavisni (u materijalnom kosmosu).Materijalni kosmos samo objektivno prikazuje svet ideja,materijalizuje ih, i na taj način pomaže aktuelizaciju


121

božanske svesti, odnosno razumevanje da je božanskasvest sámo postojanje.

Dakle, ljudska budala25 je stvorena paralelno sastvaranjem ovog materijalnog kosmosa, po istim princi-pima iskušavanja suprotnosti božanske svesti. Kao što jebožansko postojanje u materijalnom kosmosu dostiglokrajnju suprotnost svoje izvorne nesupstancijalne stvar-nosti, tako je isto i božanska svest u čovekovom umu i egudosegla svoju krajnju suprotnost u iluziji odvojenosti.Ispoljavanje božanskog postojanja i svesti mora ići para-lelno jer su u osnovi jedno.

I peto, sama naopaka okrenutost uma, njegovajedinstvena sposobnost u celom univerzumu da sve vidinaopako, jednako kao i ispravno, omogućava svesti dušeda se inkarnira i dela u fizičkom trodimenzionom svetu.Duša je individualna emanacija božanskog Apsoluta i onasama po sebi ne može da ne vidi božansko u svemu i svekao božansko. Zato joj je potreban alat koji će da joj pomo-gne da iskusi vrhunac kreativnosti božanske svesti, stanjeu kome je svest odvojena od božanskog Apsoluta, zatvo-rena u umu čovekovom. Taj alat je um ili razum (manas).Samo pomoću njega božanska svest duše može da boravi idela u ovom svetu. Samim tim što izvrće stvarnost um pre-usmerava božansku svest duše tako da ona može da deluje ufizičkom svetu i tako ga transformiše. Bez takve funkcijeuma božanska svest ne bi bila u potpunosti prisutna naovom svetu. To je božanski paradoks. Bez grešnog čovekabožanska svest ne bi bila prisutna na zemlji.26 Sa normal-

25 O pravom značenju Budale o kome ovde govorimo videti u Tarotu,značenje nulte karte. To je kreativni princip koji u sebi nosineuslovljenost, svest koja povezuje pojavno i nepojavno, koja iz haosaspontano stvara oblik.26 Poštujući verska osećanja nećemo ovde ulaziti u razmatranja da li jezato Bog poslao svoga sina jedinca Isusa Hristosa, da ljudima ukaže na


122

nim umom svest duše ne bi imala šta da traži ovde. Kadaum postane normalan, prosvetljen, tj. prevaziđen ili tran-scendiran, svest duše se oslobađa od tela i svih iluzijaovog sveta.

Ali u probuđenju te grešne budale ponovo sedogađa stvaranje sveta, božansko ponovo postaje ono kojejeste u apsolutnom smislu. Sve je hologram. Sve što sedogađa u velikom kosmosu događa se u malom čoveku.Potpuno isto, samo u drugim razmerama, naravno.

Ovo objašnjava zašto svest duše teži inkarnacijamaiako je to ograničava, jednako kao što objašnjava iskonskutežnju čovekovu da nadiđe ograničenja tela i uma i spoznabožansku svest svoje duše. Ta suprotnost je osnovnaodlika čovekova i ona je u osnovi sve kreativnosti čove-kove.

I da, da ne zaboravimo: kako u stvarnosti nemavremena, sve ovo, ceo ovaj proces, događa se svakog tre-nutka. To je način na koji sve postoji svakog trenutka. Netreba od toga praviti ni teoriju ni teologiju ni psihologiju;to je ono što nas sačinjava svakog trena.

Stanje virtualne izdvojenosti uma od božanskeceline je stanje najviše kreativnosti božanske svestiupravo zato jer samo iz te tačke potpune objektivnostimože postati jasan uvid u samu božansku celinu. Božan-ska celina ne može da vidi i spozna samu sebe objektivnoosim ako ne dospe u stanje makar i prividne izdvojenostiod same sebe. Taj privid objektivnog izdvajanja koji omo-gućava objektivnu spoznaju događa se u čovekovom umu.Objektivno spoznavanje same sebe božanska svest je u

njihovu grešnost i na put spasenja od grehova, još manje ćemo seupuštati u dokazivanje da je (navodno Hristova) katolička crkvaupravo ta koja raspaljuje svu grešnost ljudi na ovome svetu stalnopotencirajući grešnost u ljudima, da su grešni samo zato što postoje,pa su tako i postali grešnici iako možda ne bi da nisu tako naučeni.


123

prvoj fazi izvela projektovanjem same prirode kao ogle-dala za samospoznaju (to je ona prva polovina kruženjabožanske svesti od sebe ka čoveku). U drugoj fazi događase sam čin objektivne samospoznaje božanske svesti(druga polovina kruženja svesti od čoveka ka božanskom).Taj čin se ne događa u samoj božanskoj svesti jer njoj nijepotreban, ona ga uvek ima i ona to uvek jeste; on sedogađa u tom stanju najveće izdvojenosti i otuđenja svestiod same sebe, u individualnom ljudskom umu, kao čove-kova samospoznaja. Kada potpuno izdvojena, otuđena iindividualizovana svest u čoveku sama po svojoj voljispozna svoje pravo stanje i svoju pravu prirodu, svojbožanski izvor i suštinu, tek onda je to pravi čin božanskesamospoznaje i aktuelizacije božanske svesti u svim svo-jim aspektima i mogućnostima, pa čak i u toj najnevero-vatnijoj i najnegativnijoj mogućnosti, u čoveku.

Taj čin je malo složeniji nego što se može zamisliti.To je drama koja ima više činova. To je karmička dramakoje duše proživljavaju tokom inkarnacijskog ciklusa.

Slika 2. Shematski prikaz inkarnacijskog ciklusa


124

Inkarnacijski ciklus može trajati različito, zavisnood planete, razvoja civilizacije i zadacima koje treba rešiti.Samo vreme je relativno i zavisi od prisustva i učešća sve-sti. Ciklusi krajnje nezrelih duša koje sporije uče trajuduže, a onih koje uče brže traje kraće. Izraz ’mlade’ ili’nezrele duše’ odnosi se na one duše koje tek započinjuciklus inkarnacija, a izraz ’zrele duše’ na one koje ga zavr-šavaju. Božanska svest koju one sprovode je ista, ne možebiti ni mlada ni stara. Svest duše je za vreme inkarnacij-skog ciklusa vezana za utiske (vasana) koje sakupljatokom životnih drama, ti utisci određuju program daljnihinkarnacija, odnosno karmu. Zato svaka inkarnacija imasvoj program delovanja i poenta sazrevanja uma u svakojinkarnaciji jeste da otkrije i tako prevaziđe te programe.

Ciklus inkarnacija se dovršava tek kada potpunodozri svest duše unutar fizičke inkarnacije, kada nestanerazlika između svesti uma u telu i transcendentalne svestiduše, odnosno kada se transcendentalna svest integriše usvest uma i delovanje tela. Drugim rečima: kada čovek nasve moguće načine spozna da su svest i postojanje jednoisto. Tada za tog čoveka nestaje vreme kao odraz buđenjabožanske svesti u njemu. Sve dotle postoji iluzija vremenai prostora u kome svesni subjekt postoji kroz inkarnacijekoje njemu izgledaju kao da se odvijaju linearno, tokomvremena. Takvo je iskustvo samo individualnog telesnoguma i ega. Božanski Apsolut ne gubi vreme u svojoj aktu-elizaciji, on je već ispoljio sve svoje mogućnosti tako da sesve inkarnacije događaju istovremeno i paralelno, jer sveje trenutno i sve moguće stvarnosti se paralelno odvijaju.Inkarnacije se odvijaju kroz iluziju lineranog vremenasamo da bi se uvežbao individualni um da primi tu svest iizrazi je na svoj individualan način, a to znači kreativannačin. Kreativnost je suština svesti, kao i samog božan-


125

skog. Zato se božanska svest ne može drugačije izrazitiosim kroz čovekov proces individuacije.27

27 O procesu individuacije i svim njegovim psihološkim principimavideti u delu Karla Gustava Junga: Čovek i njegovi simboli (C.G. Jung:Man and his Symbols; 1964, Aldus Books Limited, London; Mladinskaknjiga, Ljubljana 1973)


126

DRAMA LJUDSKIH ŽIVOTASAŽIMA INFORMACIJE O POSTOJANJU

U SMISAO O POSTOJANJU

Suština inkarnacija duša u ljudska tela je samospoz-naja, odnosno spoznaja da su svest i postojanje jedno isto.Svi neophodni preduslovi već su ostvareni razvojemneorganskog i organskog sveta i potrebne percepcije imogućnosti delovanja. Čovek je stvoren zbog samospoz-naje i ničeg drugog. Sve drugo što radi samo je kolateralnašteta, isprobavanje svih pogrešnih puteva, svega što netreba da radi. Ceo univerzum postoji zbog odraza božan-ske samosvesti, pa ni čovek ne bi trebao da bude baš tolikoporemećen da misli da on postoji zbog nečeg drugog, ili dapostoji nešto važnije čime bi se bavio, iako je takva pore-mećenost uslov za njegovo postojanje. Zapravo, čovek i dahoće ne može da radi ništa drugo do ostvarenje samospo-znaje, sve što radi jeste upravo to. Od deteta koje namernogazi po bari da upozna element vode, preko bankara kojinamerno uvlači klijenta u dugove, ubice i njegove žrtve,do astrofizičara koji proučava zvezde, događa se uvek istastvar: svest svega-što-jeste iskušava sebe kroz sve-što-je-moguće i tako aktuelizuje sebe, svoje prisustvo u oblikusame egzistencije. Objektivno ne postoji ništa drugo dosamospoznaja, sama egzistencija u svim svojim aspek-tima jeste samo jedna velika samospoznaja. Svi obliciživota su oblici percepcije, sva delovanja su proširivanje iobogaćivanje percepcije. Samo nesvestan čovek to neuviđa, kao što ne uviđa da je i njegova nesvesnost takođejedan vid samospoznaje svih mogućnosti svesti. Tako


127

čovek ni u ludilu nema nikakve šanse da pobegne odsamoga sebe, od svoje sudbine, a to je samospoznaja. Zato što se božanska svest deli u ono što ona jeste iono što ona (prividno) nije, samospoznaja se događa u dvavida: u vidu trenutne spoznaje i utrnuća uma sa svim nje-govim iluzijama; i u vidu životne drame kroz vreme i pro-stor. Ta dva vida nisu odvojeni, oni se događaju zajednokao jedan čin, ali zato što postojanje postoji u više dimen-zija i paralelno u svim mogućnostima, taj jedan čin se pri-kazuje individualnom umu kao odvojen. Sama prirodaparalelnih stvarnosti prikazuje individualnom umu jednustvar u više aspekata, u svim mogućim aspektima, kaomnoštvo. U višim dimenzijama gde su vreme i prostorjedno, u suštini prirode ili etru, čin samospoznaje je jednastvar koja se bezvremeno već dogodila, kao što se uvek idogađa u svemu, ona i jeste sve. Na nižem zemaljskomplanu, gde su vreme i prostor najšire razvučeni u objekte idogađaje, taj jedan čin se deli i razvlači u karmičku dramukoja se odvija tokom više života. Iako se svi životi doga-đaju paralelno i simultano jer u stvarnosti nema vremena,i sve stvarnosti postojanja su paralelne i istovremene,individualnom umu oni izgledaju kao da se događajutokom vremena, zato što on svojom subjektivnošćustvara iluziju vremena. Drugim rečima: sama egzistencijaje u svom izvornom stanju čista i neposredna samospoz-naja, a kada se doživljava u nižim dimenzijama ona sves-nom subjektu izgleda razvučena kroz vreme i prostor, umnoštvo objekata i sadržaja, to što je gore jedno, ovde doleizgleda kao niz života i karmička drama. Zato kada svestnapusti telo u tkz. smrti, ona doživljava ceo proživljenživot u trenutku, kao jedan jedini događaj, doživljava nesamo sve što je činila i doživela, već i kako su drugi svesnisubjekti doživeli njena dela prema njima, jer svest je usvom najvišem izvoru jedna, bez podela.


128

Sve frekvencije kvantnog polja su ujedno i informa-cije za oblikovanje drugih frekvencija, i oblika. Energija jetakođe informacija, kao što je to i svest i sama egzisten-cija. Cela egzistencija je jedan veliki informacioni matriksu kome je čovek umrežen od svog rođenja. Nakon oblikovanja svih mogućnosti u prirodi, odelemenata i minerala, razvoja percepcije preko biljaka iživotinja, božanska svest je kompletirala sve mogućnostipercepcije i delovanja u ljudskom telu. Na tom području, uljudskom telu, sažimaju se sve informacije o objektivnompostojanju. Nije dovoljno samo sakupljanje informacija. Potre-bno je razumevanje i izražavanje njihovog smisla. Infor-macija bez smisla i razumevanja je samo mrtvo slovo napapiru. Da bi se informacija razumela neophodno je dabude dovedena u kontekst drugih informacija. Sama posebi je bezvredna. Dovođenje u kontekst i smisao svakeinformacije sa svim ostalim informacijama koje sačinja-vaju celu egzistenciju moguće je samo u čoveku i događase samo kroz čovekov razvoj na ovom svetu, kroz sva nje-gova životna iskustva i drame, kao materijalna i duhovnakultura i civilizacija. To se događa kroz dramski processvakog ljudskog života. Povezivanje svih informacija jedogađanje koje otkriva smisao. Ti događaji u kojima učes-tvuje čovek sa svojom sudbinom jeste ono što nadilazisvet minerala, biljaka i životinja, ono što božansku svestpribližava smislu sopstvenog postojanja. Razumevanje smisla, kome teži čovekov razvoj,može nam postati lakše ako primetimo da razne egzisten-cijalne činjenice i iskustva, kao što su strah, ljubav, mrž-nja, sreća i nesreća, zajednički život, rođenje i smrt…imaju i životinje, pa i biljke, ali one mogu samo da ihdožive neposredno, dok se događaju i onako kako se doga-đaju. Samo čovek može svaku egzistencijalnu činjenicu da


129

poveže u razumevanju sa ostalim činjenicama i događa-jima, sa samim životom, da je stavi u kontekst vremena iprostora, da im prati razvoj od nastanka do nestanka iustanovi svaku promenu i razloge promene. Može da ihispravlja i koriguje u meri u kojoj im razume smisao. Samočovek o svojim iskustvima može da pripoveda priče, pišepesme, filozofske studije i naučne radove, samo čovekmože svako životno iskustvo, osećanje i stanje svesti, dadoživi na mnogo načina, i da ih upoređuje sa drugima, i dastvara nova originalna iskustva. Samo čovek može zbiva-nje da sažme u informaciju, da ga sačuva i uzdigne iznadvremena i prostora gde je nastalo, da ga pretvori u arhe-tip. Samo s takvim uzdizanjem može da ga osvesti. Pret-varanje zbivanja u informaciju je proces prelaska u višedimenzije postojanja, sámo zbivanje pripada materijalnojdimenziji (elementa) zemlje, a informacija o zbivanjudimenziji (elementu) vazduha. Čovek to može zato jer jeon sam sačinjen od svih dimenzija u kojima postoji celapriroda. To se sve događa u njemu. Tako čovek kroz sebe isopstveno iskustvo svako zbivanje može da sprovede donajviše dimenzije, do misli i ideje i same svesti koja se uprirodi izražava kroz eter. Tako čovek osvešćava smisaozbivanja, on kroz sebe sprovodi početak i kraj zbivanja,ono najviše i ono najniže. Sažimanje informacija o smislu postojanja učovekovom iskustvu oduvek se sprovodilo kroz razvojkulture, pre svega pisma i obrazovanja. Pre toga je posto-jalo u tradiciji besedništva, usmenim putem, kada su starigovorili mladima priče iz davnina. Tu su ulogu posebnoimale bajke kao vrlo sažete i koncentrisane informacije(arhetipovi) o suštini ljudskog iskustva i o postojanjuuopšte. Prave bajke su stare više desetina hiljada godina iodržale su se do danas. U novije doba sa razvojem pisma icivilizovanog života nastaju epovi i mitovi, kao sažete


130

informacije o prirodi, bogovima i ljudima, odnosno obožanskoj i zemaljskoj prirodi čovekovoj (Gilgameš, Ili-jada i Odiseja, Mahabharata, Žitije Brajanovo, Mućke…).Grade se prva pozorišta po ugledu na hramove i postav-ljaju se prve dramske predstave koje sve detaljnije opisujuiskustva postojanja ljudi, ljudske drame iz svakodnevnogživota, a ne samo bogova i ljudi. Literatura, filozofija idrama, likovna umetnost, a naročito poezija, predstav-ljaju najveće sažimanje iskustva postojanja u informaciju.Zahvaljujući tom sažimanju ne moramo sve sami da doživ-ljavamo već možemo i tuđa iskustva da upoznamo, doži-vimo, i uporedimo mnoštvo iskustava. Sva kultura je zap-ravo informaciono sažimanje smisla postojanja u čoveko-voj samospoznaji i načinu života. U novije vreme taj proces je ubrzan vizuelnom teh-nologijom, javlja se fotografija i film koji ne samo što bezikakvih iskrivljavanja prenosi slike sveta po celom svetu,svim ljudima, već sažima dramsku i likovnu umetnostizražavanja sa vizuelnim iskustvom.

Postoji magična privlačna moć u pričama, dra-mama, slikama, zvučnim i vizuelnim predstavama. Iza teprivlačnosti stoji želja za razumevanjem. Ta privlačnostpotiče zapravo iz same svrhe čovekovog postojanja, dasažme informacije smisla postojanja u sebi i tako ih osve-sti, kroz svoju dušu ih vrati božanskoj svesti, tačnije:ponovo spoji postojanje sa božanskom svešću koja sveomogućava. Sažimanje informacija u smisao danas dostiže svojvrhunac i ceo proces podiže na viši nivo. Pojavom inter-neta i mobilnih komunikacija ne postoje više objektivneprepreke za dolaženje do informacija, ni prostorne nivremenske. Ostaju samo subjektivne prepreke. Zato jesamospoznaja danas važnija nego ikada, zapravo celadosadašnja istorija ljudskog razvoja samo je bila uvod u


131

samospoznaju koja treba da se dogodi i koja se upravodogađa. Civilizacijski razvoj je dostigao svoju kritičnutačku: po prvi put je počeo da zavisi više od samog čovekanego od bilo čega drugog i spoljašnjeg. Zato mu i preti naj-veća opasnost. Samospoznaja smisla postojanja je uveklični čin, a ne kolektivni. Sve više probuđenih individua ćespontano, samim svojim postojanjem dovesti do kolekti-vnog efekta probuđenja, do humane civilizacije - taj pro-ces nikada ne može ići obrnuto. Ne može obrnuto izmeđuostalog zato što je božanska svest koja se time, kroz pro-buđene ljude aktuelizuje, već prisutna kao samo postoja-nje. Svest je u biti svega što jeste. Zato se svest nikada spo-lja ne može nametnuti. Možemo samo lično biti svesniovde i sada. Bivanje se ne može postati, ono već jeste,samo u ljudskom iskustvu treba da nestanu sve subjekti-vne prepreke od iluzornog vremena i prostora, koje gaprividno odvajaju od smisla bivanja.

To mi treba da budemo, niko to ne može da budeumesto nas, niti treba da čekamo da drugi to budu pre naskao bi nam pomogli u tome. Kada je svest u pitanju, uveku njenom izražavanju samo mi možemo nešto da učinimoi da krenemo od sebe samoga, jer suština božanske svestije da ’drugi’ ne postoje. Ništa izvan nje ne postoji. Zato jesvako njeno uslovljavanje nečim 'drugim' samo još jednailuzija i odgađanje. Zato što je sama priroda ljudske inkarnacije u tomeda sažima sve informacije o postojanju u smisao o posto-janju, ničiji život, nijedna ljudska drama i životna pričanije važnija od druge, sve su jednako važne i istinite uCelini koja smo mi sami. Da nije tako, ne bi ni postojalapotpuna raznovrsnost svih života i životnih iskustava, a snjom ni kreativnost u ispoljavanju svesti koja je u suštinikreativnosti. Ne postoji nepravda u postojanju, sudbinasvakog bića, svaki mogući događaj, od najuzvišenijeg do


132

najbizarnijeg, jeste čin kreativnosti božanske svesti i upogledu Celine jednako je vredan, jer holografski odražavasamu Celinu. Celina ne bi mogla da postoji da sve nijeupravo ovakvo kako jeste, i tu gde jeste – jer sve odražavaCelinu. Setimo se 'božanske čestice' i činjenice da smo mistvoreni od jedne iste čestice kao i sve ostalo, kao i savuniverzum, tako su povezani i svi događaji u kosmosu i usvim životima. Događaji nisu odvojeni od samog postoja-nja. Zato mi smo svest koja sve to omogućava, mi smopočetak i kraj svake priče, iluzija linearnih inkarnacija torazdvaja u posebne oblike upravo zbog mogućnosti izno-šenja svih detalja. Eter ili akaša je univerzalno kvantnopolje koje daje osnovu za svaku manifestaciju, svaki oblikživota i sve događaje koje živa bića doživljavaju. Individu-alna svest duša aktivira sve individualne mogućnosti,događaje i životne drame, ona u etru pomoću inkarnacijefizičkog tela piše svoju priču, svoju mogućnost postojanja,a fizička inkarnacija nije ništa drugo do oživljavanje živo-tnih priča samim postojanjem, fizičkim učestvovanjem udrami koja kao ideja postoji u etru. Zbog jedne jedine čes-tice od koje je sve sastavljeno i s kojom je sve povezano,jedne zajedničke osnove univerzalnog polja sveg postoja-nja, mi smo svi likovi u svim dramama, mi smo pripove-dači i slušaoci, učesnici i svedoci, mi smo početak i krajsvake životne priče koja se ikada odigrala, i svi zajednokroz sebe svest o smislu sveg zbivanja vraćamo božan-skom izvoru. Svi životi, sve karmičke drame i životnepriče zajedno obrazuju svest svega-što-jeste u svim svojimmogućnostima. Zato su sve životne drame jednako važne iistinite, čak i one koje zasebno izgledaju kao najružnije inajpogrešnije. Kroz sva ta individualna iskustva celinabožanskog Apsoluta spoznaje sebe na individualan način. U samoj prirodi Apsoluta jeste da ništa nije nebitnoni odvojeno, što znači da je za njegovu svest jednako


133

važno da se spozna na najindividualniji i najbizarnijinačin, kao što se spoznaje i na najobjektivniji, božanskinačin. Za njega nema razlike između malog i velikog, važ-nog i nevažnog, jer ništa nije različito od njega. Zato, svaživotna iskustva svih ljudi su imaginacija božanskogApsoluta, ne naša, mi smo samo glumci u toj kosmičkojpredstavi, fizički radnici koji je ostvaruju. Mi smo i saminjegova imaginacija. Zapravo, mi smo njegova svest osebi, jer ništa nije moguće izvan njega.


134

PRINCIP PRINUDE NA SVESTU PROCESU INKARNACIJE

Ceo proces inkarnacije duša je negativan proces,one time napuštaju svoju božansku prirodu i ulaze umnogo niže i ograničeno stanje, zapravo ulaze u svojusuprotnost. U ljudskom telu svest duše boravi u stanju svojesuprotnosti. Zato da bi se inkarnacija sprovela, kako bisvest duše aktuelizovala božansku svest u svim moguć-nostima, mora da postoji pomoć u procesu inkarnacija,pomoć u obliku prinude koja će svest navesti da se kreati-vno bavi spoznajom u uslovima najvećih ograničenja kojasu moguća.

Treba najpre razumeti da prinuda postoji iz jednos-tavnog razloga koji nameće sama priroda fizičkog sveta, ato je inercija. Stvari će ovde ostati iste, neće se menjati doraspadanja ako se nešto ne učini, ako ih nešto ne naterana promenu. Svaka promena i razvoj zahtevaju kreativninapor, izazov i podsticaj. Tako je i sa niskim potencijalomsvesti duše koji postoji u fizičkom telu čovekovom. Onlako potpada pod uticaj fizičkog sveta i njegove inercije.Zato je i ljudskim dušama potrebna prinuda i prisila da seprobude i ispolje svoje potencijale, i to veće i složenije pri-nude od ostalih živih bića, jer je i potencijal ljudskih dušamnogo veći. Kao što je postojala prinuda u razvoju percepcijekod biljaka, i u razvoju kretanja kod životinja, prinudakoja se vidi kao njihova ’borba za opstanak’, tako je potre-bna i prinuda koja će svest duše da navede da boravi uljudskom telu, da u njemu doživljava sve moguće suprot-nosti i iskušenja, i koja će čoveka da natera da se osvesti i


135

okrene svom božanskom izvoru. Ta prinuda je u samojstrukturi organskog sveta, onoga što daje život čoveku.28

Organski svet ne postoji samo na Zemlji. Izvororganskog sveta na Zemlji je u celom sunčevom sistemu,zapravo u celom kosmosu. Na Zemlju se projektuju uticajikosmosa i planeta sunčevog sistema i ti uticaju stvarajukombinacije svih uticaja koji deluju na čoveka i sav život.O tim uticajima već odavno uči nauka astrologije. Kosmi-čki uticaji objašnjeni su delovanjem zvezda, oni bliži uti-caji delovanjem sunca i planeta i njihovim odnosima.Samo kretanje njihovih tela stvara elektromagnetnuindukciju koja daje svu životnu energiju i organski svet.Sve to sačinjava i pokreće ne samo sav život na ovomsvetu, već i psihodinamiku, temperament i karakter fizič-kog tela i uma čovekovog. Sve je na Zemlji određenoastrološkim uticajima planeta i zvezda, odnosno kreta-njem Zemlje. Kretanje Zemlje i uticaj okolnog prostora nanju, ne mogu biti odvojeni od svega onoga što se događana Zemlji. To bi bilo slično kao kada bismo potpuno odvo-jili oblik nekog slova od njegovog značenja. Događaji i svazbivanja na Zemlji povezani su sa spoljnim uticajima kojiomogućavaju samu Zemlju. Ako priznajemo da je spoljnikosmos oformio Zemlju i njeno kretanje, besmisleno je teuticaje preseći u nekom izmišljenom trenutku i smatratida oni više ne deluju na ono što se na Zemlji događa. Zem-lja je po svim svojim osobinama živo biće, i zato ono što sena njoj događa jednako je bitno i povezano sa njomsamom, njenim kretanjem kroz kosmos i sa uticajimakosmosa na nju. Nema granice koja razdvaja život sameZemlje od svih živih bića na Zemlji. Najširi uticaji su eon-ski ciklusi koji su vezani za precesije, oni određuju velika

28 Tu prinudu konkretno sprovode nebeska tela, pre svega Mesec. Otome videti u mojoj knjizi "Mesec - Magnet za dušu".


136

razdoblja razvoja svesti na Zemlji. Manji uticaji su godine igodišnja doba. Najmanji su sat i doba dana. Sve to utiče načoveka kao i istorijsko razdoblje u kome je rođen, mesto ikultura kojoj je izložen i neposredna okolina. Besmislenoje uvažavati uticaje okoline na čoveka i njegov razvoj, a neuvažavati celu okolinu, sav kosmos. Uvažavanje celine jeneophodno ako već govorimo o kosmosu kao hologramu. Zapravo, sva uslovljenost neorganskog i organskogsveta u kome se nalazimo služi kao sredstvo za kristalisa-nje svesti, za osvešćenje i transcendenciju, jer ako smosvesni svoje uslovljenosti onda ta svest može doći samood onoga što je neuslovljeno, to dokazuje da je sama svestneuslovljena i da nadilazi svu uslovljenost, da je tran-scendentalna po svojoj prirodi. Možemo da budemo sve-sni prošlosti i da planiramo budućnost, to dokazuje da jesvest iznad vremena i prostora, da je transcendentalna posvojoj prirodi. Najuticajnija prinuda na čoveka i njegovu svest jeona koja dolazi od samog sunca i planeta sučevog sistema. Sve planete sunčevog sistema imaju svoju analogijuu psiho-energetskim centrima u čovekovom telu, učakrama. Planete su spoljašnje čakre, ali deluju u drugači-jim razmerama, pa zato i po drugačijoj logici.

Tako kosmos postaje mikrokosmos: čovek.I nije čovek spontano nastao, nekakvom evoluci-

jom. Stvaranje čovekovog tela je čin kreativne svesti dušana višim dimenzijama. Da bi napravile ljudsko telo ova-kvo kakvo je, sa svim čakrama i svim mogućnostima izra-žavanja i delovanja, velike i moćne monade božanske sve-sti, entiteti poznati nam kao velike duše, stvorile su ceosunčev sistem, postavile su sve planete, neke su tu većbile a neke su dovele odnekud, i podesile su njihovo kre-tanje.


137

Postoje i druge planete sa ljudskim telima i sličnimživotom, više i manje razvijenim, ali one nemaju tolikoizražajnih mogućnosti za percepciju i delovanje kao čovekna Zemlji. Zahvaljujući baš ovakvom sunčevom sistemu, inikako drugačijem, čovek ima sve mogućnosti spoznava-nja i kreativnosti. Na primer, ljubav može da spozna,doživi i izrazi na sve moguće načine, prema sebi i premadrugima, prema prijatelju i prema neprijatelju, i premapsu i prema Bogu, zajedno sa mržnjom. To na mnogimdrugim planetama nije moguće. Zato je Zemlja izuzetnovažna u celom kosmosu.


138

SUPROTNOST IZMEĐU PRINUDE I SVRHE ŽIVOTASTVARA SVU CIVILIZACIJU I KULTURU

Govorili smo da je sam proces inkarnacije svestiduše u ljudska tela negativan proces za dušu, da joj je utome potrebna pomoć u vidu negativnih sila kako bimogla da iskusi sva moguća iskustva i tako kompletiralacelovitu svest o postojanju, o svim mogućnostima posto-janja. Kada se sve mogućnosti postojanja osveste krozljudsko iskustvo, onda je božanska svest prisutna u svimsvojim mogućnostima. Čovek je na taj način lučonošabožanske svesti kroz celu egzistenciju, on je osvetljava,sprovodi svetlost svesti u najskrivenije kutke postojanja, itime otkriva smisao postojanja. Otkrivanje smisla posto-janja jeste samospoznaja božanske svesti. Na taj način nesamo da se božanska svest aktuelizuje u onome što jeste,već se i samo postojanje usavršava u svojoj podobnostibožanskoj svesti. To je uzajamni odnos.

U tome postoji suprotnost koja rađa kreativnunapetost: sam proces je negativan i težak ali sa pozitiv-nom svrhom. Tu suprotnost oseća svaki čovek na ovomesvetu kao suprotnost između tela i duše, materijalnog iduhovnog, želja i obaveza, snova i stvarnosti, dobra i zla.U celoj ljudskoj egzistenciji postoji podela na ono što je’više’, božansko, idealno i dobro u svakom pogledu, i naono što je ’niže’, materijalno, teško, uslovljavajuće i nega-tivno u svakom pogledu. Ta suprotnost je krst koji naovom svetu nosi svaki čovek kao zajedničko obeležje svihsudbina.

Te suprotnosti se ogledaju na ovome svetu, u vre-menu i prostoru, kao periodi mira i ratova, sreće i nesreće;


139

kao područja gde se živi lepo i napredno i područja gde ježivot težak i necivilizovan.

Te suprotnosti mora da bude svestan svako kobarata sa stanjima ljudske svesti, odnosno ko pokušava dauči nečemu ljude. Mora da ih uči samo onome što žele dabudu naučeni, što je u planu njihovog životnog iskustva,ako im da više nego što mogu da shvate, ako im se ukažena njihovu pravu prirodu i iluzije u kojima se nalaze, ili jošgore, ako im se ukaže da je to sve njihova igra, možda će zatrenutak malo biti zadivljeni, ali ako se u tome preteranjihova reakcija može biti gruba i odbojna. Većina ljudi jedošla na ovaj svest da bi proživela neka iskustva, nekeaspekte mogućnosti postojanja, koje podrazumevaju i ilu-zije, a ne da bi se oslobodila od same inkarnacije. Samo jevrlo mali broj ljudi ovde da bi završio proces inkarnacije iaktuelizovao objektivnu, božansku svest transcenden-talne duše. Velika većina je došla da sanja neki svoj karmi-čki san, a ne da se probude. Mogu žestoko da se pobuneako pokušate da ih probudite.

Ta suprotnost stvara izazove koji su pokretačkasnaga za stvaranje promena, na savladavanje prepreka uostvarenju uzvišenih ciljeva, da se uklone negativnepojave i stvari, i omoguće pozitivne i napredne. Da sesavlada inercija i nepokretnost koja unazađuje život i raz-voj, da se ostvari napredak i razvoj, da se prirodni uslovipoboljšaju i usavrše. Prisustvo svesti u prirodi krozčoveka najbolje se ogleda u razvoju tehnike i materijalnekulture uopšte. Sva civilizacija i svaki razvoj postoji naosnovu te suprotnosti koju izaziva priroda svesti duše ufizičkom telu.

Pri tome je veoma važno održavati ravnotežu tesuprotnosti i njen kreativni potencijal. Svaka neravnotežaizaziva poremećaje i raspad sistema, sukobe. Neravnotežanastaje kada je svest nezrela i ne razume prirodu ove sup-


140

rotnosti, misli da zlo ima objektivno postojanje, kao štomisli da i sve ostalo ima objektivno postojanje, da morasamo da se bori protiv zla ili da beži od njega, ili ako je jošviše nezrela, da ga prihvati i koristi za postizanje svojihsubjektivnih ciljeva.

Nedovoljna svesnost uvek izaziva neravnotežu raz-voja i života na tri načina. Prvi je bežanje natrag: nedovo-ljna svest navodi ljude na povratak unazad, ka samoj dušikoju intuitivno osećaju kao svoj božanski ishod, što seobično ispoljava kao neki verski fanatizam, bekstvo odsveta i civilizacije u izolaciju, u prirodu ili manastir. Drugije izbegavanje: nedovoljna svesnost ovde prenaglašavamaterijalnu stvarnost koja se čulima opaža, identifikuježivot sa materijalnom stvarnošću ne birajući sredstva dabi ostvarila bolje uslove i svoje subjektivne želje, pri čemuse često ponaša bezdušno i nasilno, često takvi ljudi kori-ste materijalno blagostanje za izbegavanje negativnihiskustava, slično prvom načinu. Treći je imitacija: ovdenezrela svest prosto imitira i ponavlja ono što joj sedogađa, ako je svest takvih ljudi imala negativna iskustva,ona ih ponavlja prema drugima, ako je bila uslovljenaonda uslovljava druge. Uvek se radi ili o bežanju i izbega-vanju ili o novom uslovljavanju. Svaki od ovih načinaizražavanja nezrele svesti ima svoju civilizaciju, kulturu ireligiju na ovom svetu.

Istinska civilizacija zasnovana na ispoljavanjubožanske svesti u ovom svetu nastaće tek kada većiniljudi postane jasna ova suprotnost; njenu ravnotežu ćepostići kada im postane jasna svest duše u dovoljnoj merida im postane jasna i priroda fizičke stvarnosti, njihovojedinstvo i uzajamnost.

To će sve da im postane jasno kada shvate suštinuprinude i svrhovitosti.


141

Suština je sledeća: Sva prinuda dolazi spolja, kaospoljašnji uticaj, bilo u vidu uticaja planeta, drugih ljudi iposledica njihovih dela i nedela, bilo u vidu uticaja iz višihdimenzija; pri tome spoljašnji uticaji mogu biti i mentalnia ne samo fizički, kao što su oblici mentalnih programira-nja, individualnih i kolektivnih. Često se mentalne pri-nude ostvaruju uz pomoć bioloških i hemijskih uticaja.Sve takve prinude su negativne, ograničavajuće i navodena mehanično ponašanje. Postoji i mali procenat prinudakoje nisu negativne, samo tako izgledaju u početku alidovode do dobrog ishoda jer služe tome da zaustavenesvesno činjenje grešaka, da obuzdaju nezrelo ponašanjekoje se čini iz neznanja. Njih treba razlikovati od prinuda iprisila koje generalno postoje da bi se na ovom svetu isku-sila suprotnost božanske prirode duše.

Sva svrhovitost dolazi iznutra, iz suštine čovekove, izsvesti duše. Odatle dolazi sva pozitivnost prema životu,princip svesti i slobode, neuslovljenosti i kreativnosti.

Sve zajedno dolazi iz Celine, iz božanskog Apsoluta,iz onoga što mi jesmo.

Toliko o principu prinude na ovom svetu. Da bi seon zaista razumeo, važnije je sagledati kako ti principideluju u samom čoveku.


142

NEMA SVESTI BEZ DOBROTE I ISPRAVNOSTI

Rekli smo da božanska svest ispoljava percepciju ikretanje kroz elemente, biljke i životinje, da kroz čovekapotpuno usavršava percepciju i kretanje u delovanjukojim se koristi oruđe i tehnika, kroz dramsko iskustvodelovanja sa svim sadržajima koje život omogućava, da uljudskom iskustvu percepcija postojanja dolazi dovrhunca u otkrivanju smisla postojanja, da smisao posto-janja čovek iskušava i traži kroz sve svoje inkarnacije.

Ali gde se to sve okončava, gde potpuno sazrevatraženje smisla i daje ploda, odnosno gde se konačno spajasa izvornom božanskom svešću?

Rekli smo i da je sve to ispoljavanje same božanskesvesti, da ništa nije moguće izvan nje same. Zato jediniodgovor jeste da se sve to dešava u njoj samoj, a pošto onasama jeste savršeno dobro i ispravno, čovek konačni smisaosveg života i delanja na ovom svetu nalazi u dobroti i ispra-vnosti svoga delanja. Dobrota i ispravnost čovekovog dela-nja je najdirektniji izraz same božanske svesti u čoveku.

Osnovna osobina svakog delanja jeste u tome da jeono ispravno i konstruktivno ili neispravno, neodgova-rajuće i destruktivno. U načinu delovanja i rada izražavase individualna čovekova svest koja uči da se spoji saizvornom božanskom svešću koja omogućava celu egzis-tenciju. Sve čovekovo delanje na ovom svet jeste samopraktična obuka sa kojom se njegova individualna svestaktivno spaja sa apsolutnom svešću, sa objektivnim zbi-vanjem božanske stvarnosti. Nije dovoljno samo da čovekbude u sebi svestan nečega, potrebno je da svoju svesnostmože kreativno i delotvorno da izrazi, da spolja učestvuje


143

i spoji se sa njom, kao što je i unutar sebe. U sebi se čovekspaja sa božanskom svešću objektivnim razumevanjemsveta ideja, i to je samo pola procesa, druga polovina je daspolja svoje razumevanje same svesti, svoje suštine, kon-kretno izrazi radom na ostvarenju ideja, da ih materijali-zuje. Već smo rekli da se fizički univerzum automatskiispoljava kroz svest duše čovekove, da posluži kao ogle-dalo božanske samospoznaje. Vreme je da to bukvalnoshvatimo kada se probudimo ujutru, i da uvek delamo uskladu s tim. Suština samog delovanja i svakog rada jesteu težnji da se otkrije ispravnost kroz doživljaj posledicadelanja i rada, da se nauči da se dela ispravno i konstruk-tivno. Tako se svest izražava kroz delovanje. Što je višesvesti u delovanju toliko je delovanje ispravno i dobro.Nesvesno i uslovljeno delovanje je uvek destruktivno započinioca ili za druge. Učimo na oba načina, ispravno nasosvešćava kako treba, a neispravno kako ne treba raditi.Sva civilizacija i kultura počiva na težnji da se osveste,spoznaju i utvrde delanja koja su ispravna, dobra i kons-truktivna za život i u skladu sa egzistencijom.

Božanska svest koja sve omogućava ne može seodvojiti od ispravnosti i dobrote u ljudskom delovanju.Božanska svest je sama po sebi izvor svega dobrog i ispra-vnog, jer je izvor samog postojanja, i ona se zato krozčoveka uvek izražava kao dobrota i ljubav, kao ispravno ikonstruktivno delovanje, koje uvek u svemu i na svenačine podržava život i saznanje. Sve suprotno tome jeizraz nesvesnosti čovekove. Od tih suprotnosti, od ispra-vnog i pogrešnog, sastoje se sve ljudske drame i svi životi.Prinude koju stvaraju te suprotnosti kristališu objektivnusvest u čoveku.

U čovekovoj neuslovljenoj ljubavi okončavaju se sveprinude i prisile pod kojima se svest ispoljavala na ovomsvetu. U dobroti, nežnosti i ljubavi božanska svest se spaja


144

sama sa sobom i ništa joj više nije potrebno na ovomsvetu, nikakav indirektni podsticaj za izražavanje. Ljubavje izraz najvišeg razumevanja smisla božanske stvarnostina ovome svetu, i na svim svetovima.


145

SVEST I VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Potrebno je ukloniti još jednu zabludu u vezi sasvešću, a to je veštačka inteligencija. Ono što se danaspodrazumeva pod veštačkom inteligencijom nije svest okojoj ovde govorimo, to bi trebalo da je već jasno. Veštačkainteligencija je zbir svih informacija sa kojima se koristium, a koje se zasnivaju na jeziku. U Google-u postoji odeljenje za inženjeriju jezika, tuse sakupljaju značenja svih reči na svim jezicima. Naosnovu njih se stvara veštačka inteligencija. Još uvek nijeusavršena, roboti koji je koriste često daju rasističke inacističke odgovore na jednostavna pitanja zato jer se nji-hov rad zasniva na značenju jezika koji je mehanički pri-kupio Google-ov pretraživač i druge društvene mreže.Predviđa se da će se do 2030. godine postići kritična masaznačenja upotrebe svih reči na svim jezicima i da će tadakrenuti sa radom prva veštačka inteligencija. Međutimona je zasnovana samo na radu uma, a ne same svesti. Umse koristi semantikom u svom radu. Koliko je ta zavisnostpresudna za rad uma pokazuje hipnoza: čovek se hipno-tiše rečima. To je i krajni cilj veštačke inteligencije, maso-vna hipnoza ljudi, kontrola uma. Da njihove namere nisu časne pokazuje upornoskrivanje prirode svesti i zajedno sa njome i prirode ljud-ske duše, a to je laž da je svest nešto materijalno, da nas-taje od tela i da je samo u telu, da se sastoji uglavnom odsećanja, da je smeštena negde u mozgu, da može da sesnimi na neki USB fleš i prenese preko računara u drugotelo, prirodno ili veštačko. Takve gluposti se masovnopredstavljaju javnosti preko filmova i medija, ali i obrazo-


146

vanja. Dokaz te zloupotrebe su i izjave vodećih istraživačaveštačke inteligencije da će ljudi njome biti tako "unapre-đeni", da im stari um više neće ni biti potreban, svi će bitiumreženi preko čipova u glavi i imaće sve potrebne odgo-vore. Ljudi čak više neće morati da postavljaju ni dosadnapitanja.29 Svakako, ti ljudi neće ujedno biti i vlasnici tihračunara i algoritama veštačke inteligencije. Sve su to načini da se sakrije prava priroda svesti iljudske duše. Samo kada ona bude svima jasna, prava veš-tačka inteligencija će biti od velike pomoći ljudima kaonajsavršeniji alat za njihov rad (a ne za porobljavanje), sanjom će ljudski rad po prvi put zaista biti human i mak-simalno efikasan. Bez praktične svesti o svojoj duši ljudskirad nikada neće biti takav.

29 Sve je to lepo otkrio Raymond Kurzweil, direktor inženjerije jezika uGoogle-u, u intervjuu datom CNN-u 30. maja 2008. godine(http://transcripts.cnn.com/TRANSCRIPTS/0805/30/gb.01.html). To su sve planovi koji spadaju u područje pritisaka i prinudana ljudsku svest, a poznato je da se svi planovi ne ispunjavaju.Zapravo taj pritisak upravo služi osvešćavanju ljudi, njihovombuđenju i oslobađanju. Svest se na ovom svetu osnažuje ponajvišekroz pritisak i izazov - ne samo kroz inspiraciju. Ljudi nikada u istorijinisu bili svesniji nego danas - kada su pritisak na ljude i manipulacijanad svešću najveći.


147

ZAKLJUČCI DRUGOG DELA

Zaključak drugog dela mogao bi se sažeto parafrazi-rati rečima Angelusa Silesiusa: Bog spava dubokim snomu kamenu (mineralima i elementima), sanja u biljkama,pokreće se u životinjama, a budi se u čoveku.

Rečeno je da je čovek mikrokosmos, da se svi prin-cipi kosmosa sažimaju i odražavaju u malom čovekovombiću, što je moguće usled holografskog principa na komese zasniva kosmos, po kome je sve sadržano u svemu ipovezano u jedinstvo.

Tako se i stanja božanske svesti izražavaju na istinačin kao i kod čoveka. I čovek ima četiri stanja svesti:dubok san bez snova; sanjanje; java i objektivnu tran-scendentalnu svest. Prva tri stanja se prirodno smenjuju idogađaju, a četvrto stanje čovek mora sam da razume isvesno da ostvari.

Kao što božanska svest boravi u obliku minerala ielemenata kao u dubokom snu, svesna je samo svog pos-tojanja na elementaran način, tako i čovek ima dubok sanu kome je svestan sebe na elementaran način.

Kao što božanska svest sanja u biljkama osnovepercepcije i šta sve može, tako i čovek ima snove u kojimarazvija višu percepciju i sve svoje sposobnosti.

Kao što božanska svest u životinjama razvija svesvoje sposobnosti i percepciju u akciji i fizičkom kretanju,tako i čovek ima stanje jave ili svakodnevne budnosti ustanju ega i telesne svesti na ovom svetu.

Kao što božanska svest u čoveku po prvi put počinjeda biva svesna sebe, da razvija i samosvest pored svesti oobjektima percepcije, tako i čovek može da ima svest višu


148

od uma identifikovanog sa telom, transcendentalnu svestkoja mu omogućava svest o sebi kao i o svetu objekata; isamo zahvaljujući transcendentalnoj svesti njegova svesto sebi može biti uravnotežena prema svetu objekata, i nje-gova svest o svetu objekata može naći ravnotežu i razu-mevanje prema svesti o sebi. Bez transcendentalne svestita ravnoteža nije moguća, nije moguća ni objektivna svesto sebi, ni objektivna svest o svetu objekata, ni njihovaravnoteža u razumevanju. Za to je neophodan činilac kojiih nadilazi, tj, transcendira.

Prva tri stanja svesti su prirodno vođena i uslov-ljena, za održavanje prirodnog života u radu, dokolici ireprodukciji, ona su dovoljna. Da bi se došlo do razume-vanja smisla svega potreban je činilac koji ih nadilazi. Donjega se dolazi prinudom i prisilom, kao i u svetu biljaka iživotinja gde je prinuda i prisila bila ugrađena u načinživota i opstanka, kroz lanac ishrane, i ona je sama krista-lisala usavršavanje percepcije i kretanja. Prinuda kodčoveka dolazi samom zrelošću svesti i iskušenjem praz-nine dotadašnjeg života, spoznajom da se on vrti u krug.Samo čovek iskušava egzistencijalno nezadovoljstvo živo-tom kakav je prirodno dat, zato što samo čovek imapotencijal više svesti u sebi, svest transcendentalne duše skojom može najpre da nasluti a zatim i da jasno vidi da sesav prirodni život u prva tri stanja svesti obrće u krug samod sebe, da je potpuno uslovljen kao točak samsare. Zboguticaja svesti duše egzistencijalna teskoba fizičkog životapostaje sve veća i veća koliko je čovek zreliji za sve mogu-ćnosti koje pruža život na ovom svetu. Egzistencijalnonespokojstvo, koje čovek ima zbog same svesti duše usebi, sámo ga po sebi tera u iskušavanje svih mogućihživotnih drama i sudbina, komedija i tragedija.

Suština egzistencijalnog nespokojstva u čovekujeste samo u tome što ga svest njegove duše privlači da


149

dela slobodno i iz svoje volje, uvek ispravno i dobro, uskladu sa božanskom svešću, a sve što ovde svojim fizič-kim umom doživljava jeste u velikoj meri suprotno tome,ovde doživljava bezličnu uslovljenost prirodne nužnosti ispoljašnjih uticaja, koji su odraz nižih oblika života, mine-ralnog, biljnog i životinjskog. Teskoba koju izaziva ta sup-rotnost zapravo nastaje usled slabe svesti duše na ovomsvetu i njene potrebe da ojača. Upoznavanjem svih mogu-ćnosti življenja, svih sadržaja života, čovek samo ispu-njava zrelost za teskobu koja će ga naterati na transcen-denciju prirodnih uslovljavanja. Kontradikcija izmeđupotrebe svesti da upozna sve mogućnosti i sadržaje živo-tne drame, i da dela iz svoje volje, i sve veće i veće teskobekoju sa sve većom svesnošću prirodne uslovljenosti doži-vljava, tera ga na egzistencijalni skok u transcendenciju –koji njegovom umu identifikovanom sa telom uvekizgleda kao skok u ništavilo, ponor, ili u smrt i ponovnorođenje, iako je to samo kvalitativan pomak svesti bližesebi samoj, bliže božanskoj svesti. Drugim rečima, tran-scendentalnu svest ne postiže onaj ko to želi, već samoonaj ko ne može više ništa drugo da učini, ko ne može ninapred ni nazad jer je spoznao da se vrti u krug.

To je način na koji božanska svest dolazi bliže sebikroz čoveka: iskušavanjem svega što čovek može da učinikao čovek, njegovom smrću i vaskrsenjem. Nakon što jepostala umetnik sveg vidljivog sveta, postaje umetnik i unevidljivom. Čovek svesno ispunjava svrhu fizičkogživota, dolazi do kraja svih životnih drama i potrage zasmislom tek onda kada dođe do dobrote kao jedine osnovesveg života; kada se njegova dobrota i ljubav ne razlikujuod njegove svesti; kada postane svestan da se božanskasvest ispoljava samo kao dobrota i ljubav na ovom svetu, ida je to ista svest s kojom je on svestan sebe samoga; da jesama egzistencija božanska ljubav.


150

Dokaz da je sama egzistencija božanska ljubav jesteu tome što čovekova cela egzistencija počiva na traženjuljubavi i dobrote, na ispravan i mnogo češće na pogrešannačin, to je pravi motiv svih ljudskih težnji, svih sukoba ipatnji, u svim ljudskim životima. Jedino ispunjenje čovekdoživljava kada ima ljubav, jedinu patnju sebi i drugimananosi kada je nema. Da ljubav nije osnova života, to ne bibilo tako. Nemoguće je odvojiti postojanje, svest i ljubav.Samo kada egzistenciju spozna u svim suprotnostima,čovek može da je transcendira, da je nadiđe, da je sagledakakva zaista jeste. Sve dotle nije bio svestan kakva je zai-sta egzistencija i to neznanje ga je teralo kroz sve mogućeživotne drame i iskušenja, naklonosti i sukobe, ljubavi imržnje, kroz sve živote i sve patnje, neznanje o pravoj pri-rodi samog postojanja kao stalnog otvaranja božanskeljubavi i dobrote u svim oblicima i mogućnostima. Kadapostane svestan ljubavi kao prave prirode postojanja,onda samo ona može biti njegova svest, jer je onda vidisvuda, kao samo postojanje. Zato je nesvesnost jediniuzrok patnje i nedostatka ljubavi, a svest jedino blažens-tvo i izraz ljubavi.

To je transcendentalna svest, četvrto stanje svestikoje je jedino primereno čoveku, koje otkriva njegovu suš-tinu i suštinu samog postojanja. Budući da u egzistencijine postoji dualizam ni mnoštvo, ništa objektivno ni sup-stancijalno, transcendentalna svest ništa objektivno nenadilazi već samo otkriva ono što je u suštini, ona samobudi i obelodanjuje ono što jeste. Transcendentalnootkriva imanentno, ono što je bit svega. Naime, transcen-dentalna božanska svest nije neka viša svest, već sâmasvest u svojoj čistoti i suštini, oslobođena svih projekcija.Čista svest je sâmo postojanje, ovde i sada. Tako se nadi-lazi neznanje i nesvesnost o postojanju u čoveku. Nesve-snost je nerazumevanje prirode same svesti kao i samog


151

postojanja. Transcendira se samo um koji subjektivno iograničeno koristi svest. Sve što se loše događa čoveku naovom svetu jeste posledica toga što um nije u svom auten-tičnom stanju, u svesti koja mu je jedina primerena, ubožanskoj svesti. I slobodu da ne bude u svom autentič-nom stanju um dobija upravo iz same božanske svestikoja ga omogućava. Na taj način čoveka osvešćava apsolu-tno sve što radi i što mu se događa, i svesno i nesvesno.


152

Treći deo:ČOVEK JE SVESNI SUBJEKT ORGANSKOG I

NEORGANSKOG SVETA

INKARNACIJA DUŠEKROZ VIŠU I NIŽU SVEST ČOVEKOVOG UMA

Da bismo razumeli kako svest iz kvantnog poljakreira sve postojeće i naš život, moramo dobro razumetikako ta ista svest deluje kroz naše biće. Kao što smo već rekli (u poglavlju 'Svest u čoveko-vom telu') prilikom inkarnacije u fizičko telo duša ne ote-lovljuje celu svoju svest. Malo i vrlo ograničeno fizičkotelo ne bi moglo da izdrži sav potencijal svesti božanskeduše. Ono nije ni dizajnirano za to. Telo može da primisamo mali deo svesti duše, samo njenu inspiraciju za životi delovanje. Mnogo veći deo svesti koju čovek koristi u telusastoji se od animalne svesti koja je prirodno data njego-vom telu, slično kao i kod životinja, tu animalnu svest imasvaki čovek po rođenju i on sa njom može da funkcioniše,ali samo ne elementaran način, kao životinja. Tom svešćuje moguće manipulisati raznim metodama, psihološkim,hemijskim i tehnološkim, i od čoveka napraviti programi-ranog robota koje će izvršavati sve zadatke. Svi oblici psi-hološkog uslovljavanja u savremenom svetu zasnivaju sena manipulaciji ovom animalnom svešću u čoveku, ona sejača naglašavanjem nižih energetskih centara, nižihnagona i požude, posebno perverzijama, jer ona samosledi svoje objekte i nema objektivno rasuđivanje ni o sebi


153

samoj ni o zbivanju. Dakle, prvo se čoveku blokira veza savišim umom i svešću duše, a istovremeno pojačava vezasa nižim psihoenergetskim centrima. Blokiranje veze savišom svešću radi se na razne načine, između ostalog ipogrešnim učenjem, lažnim definicijama, usađivanjemuverenja da ne postoji duša, ili da je ona nešto mistično inedostižno, ili da je ona upravo energija najnižih nagona.

Animalna svest u zajednici sa svešću duše sačinjavaum ili razum. Um ili razum (manas) je između svesti o sebikoja može da postoji samo inspiracijom više svesti koja jeod duše, i fizičkog tela. Samo uticaj više, transcendentalnesvesti duše, omogućava objektivnu svest uma o sebisamome. Um ne bi bio svestan sebe samoga da nema pri-sustvo transcendentalne svesti duše, one koja ga nadilazi,koja je viša od njega. Koliko je um više otvoren za veće pri-sustvo transcendentalne svesti duše, toliko više može dakoristi njenu objektivnu božansku svesnost i da je spro-vodi kroz telo. Koliko je ima manje, toliko je više van sebe,nije svoj, pod tuđim je uticajima, identifikovan sa nečim,pre svega sa nižim nagonima. Zato je um uvek razapetizmeđu viših i nižih uticaja. On se zapravo i sastoji odregulacije više i niže svesti, mehaničkih prirodnih nagonai kreativne svesti koja je od duše, um ih spaja i razlučuje.Zato um stalno uči šta je ispravno. To spajanje i jeste raz-log zbog kojeg čovek postoji i zato je um tako važan. Izistog razloga on je jednako i problematičan. Prilikom inkarnacije svest duše se deli na dva dela.Jedan veći deo svesti duše ostaje neotelovljen, ali povezansa drugim manjim delom svesti koja se otelovljuje i sači-njava um ili razum. Ta viša neotelovljena svest ostaje uvišim dimenzijama, između astrala i etra (akaše). Kako ječovek sačinjen od svih dimenzija prirode, ta viša svestostaje veza fizičkog uma sa objektivnim svetom i višimdimenzijama, sa objektivnom stvarnošću.


154

Ta viša svest čovekova, koja boravi na višim dimen-zijama, je poznata kao ’viši um’, ili ’više Ja’, nekad i kao’pravo Ja’. Od nje potiče sva intuicija i inspiracija kojudobija um u telu. Ona jednostavno ima višu i širu perspe-ktivu od otelovljenog uma. Nije ograničena aktivnostima iemocijama kao niži um i može da vidi ceo razvoj svakesituacije. Bez te veze sa višim umom fizički um ne bimogao da ima objektivnu svest i uvid u širu perspektivubilo čega. Opažanje bi mu bilo ograničeno samo na čula,kao kod životinja. Samo zahvaljujući toj višoj svesti sakojom je povezan, čovek ovde može da ima objektivnorazumevanje svakog rada i dešavanja, vezu sa samomdušom, a preko nje i sa božanskom svešću. Ta viša svestdeluje kao posrednik tela i duše. Ona deluje uvek, iako neuvek primetno. Vrlo često kroz snove daje inspiraciju fizi-čkom umu za učenje i delovanje, jer su snovi kontakt savišim dimenzijama, ili na javi kroz inspiraciju, imagina-ciju i fantazije. Uvek kada nešto ’osetimo’ u vezi nekogačoveka, neke stvari ili događaja, i nepobitno znamo dasmo u pravu iako ne vidimo uzroke tog osećaja, to je delo-vanje višeg uma u nama. On vidi sve ono što mi čulima irazumom ne vidimo, ali zato preko njega možemo da ’ose-timo’. Viša svest vrlo često deluje i kroz druge ljude, kori-sti ih kao instrumente da nešto učine za nas, bili oni togasvesni ili, češće, nesvesni, kao i kroz celokupne događaje.Ako nam nije vreme da umremo, učiniće čudo da nasspase. Isto tako, ako nam jeste vreme za odlazak sa ovogsveta, a ono je određeno na najvišim planovima duše,neće nam biti spasa.30 Uticaji više svesti u umu uvek se

30 Ovo, da viša svest može da nas ubije kada joj se prohte, ne treba dazvuči grubo i bezdušno, jer ona uvek dela iz perspektive same duše ibožanske svesti koju sprovodi, a iz te perspektive sam ovaj život je sanili dramska igra koja ima planiran početak i kraj, iako ne i sve detaljekoji se igraju.


155

ogledaju kao inspiracija na dobro i ispravno, na razume-vanje i ljubav, oproštaj i sklad svih bića sa celinom. Iznadsvega uticaji višeg um na naš niži um ogleda se u savesti,u potrebi da činimo dobro i ispravno. Svakako ovde nemislimo na "grižu savesti" koja potiče od neispunjenjanekog plana delovanja sa kojim smo programirani i uslo-vljeni. Reč je i istinskoj savesti kao svesti o dobroti i ispra-vnosti, odrazu zajedničke svesti koja omogućava samopostojanje. Ti uticaji su jedini pravi izvor sve kulture iduhovnosti na ovom svetu.31

Ti uticaji se jasno razlikuju od suprotnih uticaja,nekulture i primitivizma koji takođe postoje na ovomsvetu. Oni potiču od animalne svesti tela i uma koji joj jepotčinjen. Ta niža svest je uvek vezana za neke identifika-cije i projekcije, sastoji se od požude, mržnje i neznanja, odprivlačnosti, odbojnosti i zablude. U njenim aktivnostimaučestvuju i dimenzije nižeg astrala koje imaju slične oso-bine energetskog i emocionalnog vezivanja i uslovljava-nja, pre svega na negativan način. Stoga nije sve zlo naovom svetu od ovoga sveta.

Razumevanje odnosa više i niže svesti je jednosta-vno, ono je i u svakodnevnom iskustvu svima poznatokroz razlikovanje dela i stanja svesti koja su ’uzvišena’ ikoja su ’niska’: sve što je pozitivno, uzvišeno i kreativno,to je od uticaja više svesti, višeg uma i duše; sve što je’nisko’, ’prizemno’, ’materijalno’ i ’sebično’, što je destruk-tivno i negativno je od nižeg, telesnog uma i ega, i njegovodelovanje je utoliko negativnije koliko je odvojeno od

31 Istinsku duhovnost treba strogo razlikovati od religioznosti ireligija koje su najčešće samo manipulacije uma identifikovanog satelom, i njegove razne obmane. Suština religioznosti jeste duhovnost,ali duhovnosti nema u institucionalizovanim religijama, jerduhovnost ne može biti institucionalizovana ni dogmatizovana, kaošto to ne može biti ni svest koja je izvor sveg postojanja.


156

povezanosti sa višim umom i dušom. Njegova odvojenostod više svesti može biti usled nezrelosti, ili može bitinamerno programirana. Što je um nezreliji to lakše možebiti programiran.

Negativni aspekti takođe učestvuju u kristalisanjusvesti duše na ovom svetu, jer apsolutno sve potiče izbožanske svesti, pa tako i sve suprotnosti. Negativnadešavanja obezbeđuju svesno iskušavanje celine, svihmogućnosti, i samo kada se sve mogućnosti celine svesnoizraze, celina se osvešćava. To izražavanje svih suprotno-sti je u prirodi same svesti, jer priroda svesti je celovitost.Svaka svest potiče od božanske celine i zato svaka težicelovitosti. Gubitak celovitosti je nesvesnost, a tu nestaje iživotne energije na sve načine. Sama težnja celovitostijeste osvešćenje. Zato je svest vrhunski privlačitelj i upra-vljač energije koja uvek teži celovitosti svojih energetskihpolova. Sva bića i sve pojave samo su razne modifikacijepodeljene energije na polove ili suprotnosti. Svi odvojenipolovi teže da se spoje isto kao što svaka svesnost težirazumevanju. Zato sve teži svom jedinstvu i ono sedogađa u svesti. Na taj način ne postoji ništa negativnoosim onoga što nastaje usled nesvesnosti celine i njenogsavršenstva u svemu.

U svom delovanju viša svest stavlja naglasak narazumevanje samoga uma, da on sam razume zašto senešto dešava i kako se radi. Ako bi um ostao samo instru-ment viših uticaja (ili samo manipulisan nižim utica-jima), onda ne bi ostvario svrhu da bude poveznik niže iviše svesti, niti bi svest duše mogla da kroz njega deluje naovom svetu, a to je svrha čovekovog postojanja. Svestbožanske duše uvek se izražava kroz razumevanje, indivi-dualno i samosvesno, dakle, lično razumevanje, potpunoslobodno i jedinstveno, nikada pokretano spolja i uslov-ljeno na bilo koji način.


157

Upravo ta individualnost i neuslovljenost i jestesvest duše, božanska svest. Kada se ta sloboda i neuslov-ljenost ostvari u telu, onda se božanska svest ispoljava. Nesilazi božanska svest sama ovde, kada joj se to nekako omo-gući, već se ona trenutno manifestuje kroz samu slobodu ikreativnost. Ona nema atribute koji zahtevaju kretanje od’višeg’ ka ’nižem’ ili bilo gde, niti neke uslove za ispoljava-nje. Ona je sama neuslovljenost koja sve omogućava. To jepriroda božanske svesti. Gde god se svest o apsolutnoj neu-slovljenosti ostvari, božanska svest je tu. Kada um razume iostvari prirodu božanske svesti, ona je tada aktuelizovanau njemu, nije se odnekud spustila u njega, već je bila unjemu kao potencijal same svesti uma. Zahvaljujući slo-bodi da iskušava apsolutno sve, već sledećeg trenutkamože biti zaboravljena, što se najčešće i dešava. Niko senije probudio u božanskoj svesti od prvog pokušaja. Zap-ravo, stalnim spoznavanjem i gubljenjem spoznaje umpovezuje višu i nižu svest. Otkrivanje, gubljenje i ponovnootkrivanje spoznaje jeste način na koji um povezuje sveaspekte postojanja sa božanskom svešću, a ne samo otkri-vanjem spoznaje.


158

PRESTANAK INKARNACIJEI ’POVRATAK’ SVESTI DUŠE SEBI SAMOJ

Rekavši nešto o inkarnaciji svesti duše u telo, dužnismo reći i nešto o prestanku te inkarnacije. Ona je u suš-tini buđenje duše, puna svest o samoj duši, a to znači:puna svest o tome kakvi smo bili pre (ili tačnije: nezavisnood) svih inkarnacija, i to za vreme same inkarnacije. Pos-matrano sa stanovišta tela i njegovog uma, to izgleda kaosmrt i prestanak postojanja, ali jedino što tu prestaje jeneznanje o pravom postojanju.

Pre svega treba razumeti da je priroda samog pos-tojanja upravo to da ono uvek postoji i da nije moguće daikada i ikako prestane da postoji. I to je svojstvo svega štopostoji, pa i naše suštine, duše. To je tako zato što je pos-tojanje u suštini božansko postojanje, nijedan oblik pos-tojanja u svojoj suštini nije različit od božanskog postoja-nja, od samog Apsoluta (zato se kaže da je univerzumhologram). Ovo takođe znači da je sámo postojanje svesnosebe kao božanskog Apsoluta, da je svest kao princip pos-tojanja uvek prisutna u samom postojanju i da nikada nemože biti izgubljena, može samo primati razne oblike istanja kako bi aktuelizovala sve mogućnosti postojanja, iona to uvek i radi. Na tome radu se zasniva sva raznovrs-nost pojavnih oblika postojanja. Raznovrsnost iskustvapostojanja stvara životnu energiju. Kada se univerzalnaživotna energija osvesti u čoveku, kada on spozna da taenergija povezuje sva bića i pojave u jedno, on je doživ-ljava kao božansku ljubav koja sve omogućava, iz koje svenastaje i koja sve jeste. Zato smo rekli da je ljubav iskustvospajanja energije i svesti.


159

Sve ovo znači da u postojanju ništa nije odvojeno ida ništa ne može da nestane, pa tako ni iskustvo indivi-dualnih entiteta svesti, duša, ni njihova individualnaiskustva u ljudskim telima. Sve što mi kao svest duša uljudskim telima doživljavamo ovde, i dobro i zlo, vrline igrehe, mudrost i ludost, sva sećanja, sve što postajemokroz ljudske drame i iskušenja, ostaje sa nama i nakon’smrti’ tela i sve to obogaćuje iskustvo božanske svesti osamoj sebi, o svim njenim mogućnostima. Ništa ne nes-taje, zato što ništa nije ni nastalo iz ničega, kao novo, sveje samo ispoljavanje već postojećih mogućnosti celinebožanskog postojanja, ispoljavanja koja mi individualnimumovima doživljavamo kao individualna ispoljavanjakoja nastaju i nestaju u vremenu i prostoru, kao ’naša’individualna iskustva. Ništa nije naše jer ni mi nismosvoji, sve pripada božanskoj celini. Sva naša lična iskus-tva, ma kakva bila, obogaćuju mogućnosti izražavanjabožanske celine i zato ostaju i nakon svih smrti tela kojedoživljavamo u toku privida inkarnacijskog ciklusa,ostaju kao dodatak iskustva svesti, kao još veće bogatstvoživota i postojanja, a život i postojanje nisu ništa drugo dosve veće i veće obilje i bogatstvo. Ništa drugo ne mogu nida budu.

Ovde se mora naglasiti jedna važna stvar. Sva iskus-tva svesti nakon umiranja tela nosimo sa sobom kaobogatstvo duše, ali nakon smrti tela jasno vidimo da ništanismo mi počinili za života već je sve činilo samo telo injegov um sa kojim smo bili privremeno identifikovani.Telo je svojom uslovljenošću vremenom i prostorom bilorukovođeno da počini sve što je počinilo za života, a svestduše je tu bila prisutna samo kao svedok i korisnik takostečenih informacija i iskustava. Nikada duša nije činilac.Činilac je uvek priroda. Svest duše je transcendentalna uodnosu na prirodu.


160

Jedino iskustvo smrti je pad u nesvesnost togbožanskog obilja koje sve jeste uvek i u svemu. Takva jenaša nesvesnost dok smo u telu i zato mi iskušavamosmrt kao nekakav prestanak i nestanak, iako je to nemo-guće zbog same prirode postojanja. Otuda je dovoljno daspoznamo samu prirodu postojanja da bismo spoznali dasmo besmrtni.

Zapravo i nesvesnost je jedno od mogućnostibožanske svesti, jer ona je potencijal svih mogućnosti, iiskustvo nesvesnosti je takođe jedna od mogućnosti kojamože da se dogodi i ona se događa samo u individualnomumu, ali ne i u svesti duše koja nikada ne može biti nesve-sna. Pomračenje uma u nesvesno stanje je iskustvo nje-gove maksimalne izdvojenost od izvora svesti, i ta izdvo-jenost je uvek privremena, nikada trajna, nikada se nedogađa potpuni prekid sa svešću, nego je ta veza povre-meno suviše slaba da bi mogla da deluje. Iako takav prekidmože da potraje celu inkarnaciju, ceo jedan život, on seuvek nadilazi. Psihoza je stanje krajnje nesvesnosti umana ovom svetu, a to nije ništa drugo do stanje krajnjeidentifikacije svesti sa nekim svojim sadržajima i objek-tima. U tome se izražava ista namera koju božanska svestima u svom ispoljavanju, da se identifikuje sa svim mogu-ćim pojavama i sadržajima. Ovo ne mora da znači da ćepoludeti svako ko bukvalno shvati volju božiju. Tu identi-fikaciju ima svaki čovek u manjoj ili većoj meri, čovekovživot je iskušavanje svih stanja identifikacije svesti, on sekreće od objektivne božanske svesti do potpune subjekti-vne zatvorenosti u sopstvene sadržaje. Ali nikada ne možeda izgubi sebe samoga, svoju suštinu, dušu, kao svedokasvih mogućih stanja svesti. Iznad olujnog oblaka uma,uvek je vedro nebo. Sva stanja svesti se događaju zbog togsvedoka, a ne obratno. Dovoljno je da samo za trenutaktoga bude svestan pa da nadiđe svako stanje svesti, a


161

takav trenutak je čoveku uvek dostupan, jer svi sadržajipostoje zbog božanske svesti, kao njeno ogledalo, i zato sebožanska svest uvek u svemu može prepoznati.

Otelovljenje u fizičko telo za našu dušu je tolikonisko i ograničavajuće da smrt tela doživljavamo kaoogromno olakšanje i susret sa blaženstvom, kao kada smodugo bili zaronjeni u vodu i konačno isplivamo na povr-šinu i udahnemo vazduh. Iz perspektive duše naš sadašnjiživot u telu je zapravo najmrtvije stanje koje ikadamožemo da imamo. To pokazuje koliko je nenormalanstrah od smrti, koliko je naš telesni um iluzoran. Pre iposle inkarnacije imamo daleko više života i svesti nego utelu. Ali to takođe pokazuje koliko je život u telu važan,iako je tako nizak i ograničen svest duše uporno čini svešto može da ga stvori i održi, uprkos svim teškoćama. Uholografskom jedinstvu božanskog postojanja svaki oblikživota jednako je vredan. Zato postoji opravdana briga oživotu koju treba razlikovati od nerealnog i patološkogstraha od smrti, iako je zbog egocentričnog ograničenjauma teško uočiti tu razliku i sprečiti da zdrava briga oživotu ne pređe u patološki strah od smrti, koji svojapsurd pokazuje time što uvek vodi u nasilje nad životom.

Naravno, postojanje ne bi imalo slobodu izražava-nja da ne postoje i neplanirane smrti tela. U tom slučajusledi jedan period prilagođavanja i čišćenja svesti našeduše od nakupljenih utisaka za života tela, utisaka uastralnom i mentalnom telu, jer taj povratak ima višefaza. U slučajevima planiranog odlaska sa ovog svetaoslobađanje od emocionalnog i mentalnog vezivanja sve-sti duše za ovaj svet obavlja se i za života tela, nekom vrs-tom odvajanja i izolacije, često pomoću bolesti zbog kojenam dosadi vezivanje za telo, i emocionalno vezivanje zanekoga ili nešto; razne okolnosti ili događaji učine da namje dosta više te priče, da smo razumeli i zadovoljili se,


162

ispunili zadatak. Zapravo, ceo život je navođenje na razu-mevanje transcendentalne svesti božanske duše u nama.Smrt je samo sudar sa njome. Transcendentalna svest zavreme meditacije jeste njeno razumevanje za života,razumevanje da samo život postoji i ništa drugo, da ježivot daleko veći od svega što možemo umom da zamis-limo.


163

SINHRONICITET JE SVESNO SPAJANJEPARALELNIH STVARNOSTI

Zato što je stvarnost bezvremena i sve njene mogu-ćnosti se paralelno ispoljavaju, niži um doživljava delova-nje svesti višeg uma i kao sinhronicitete (pored inspiracijei intuicije), kao događaje koji se poklapaju sa mislima inamerama, kao i smislom, iako nemaju objektivnepovezanosti niti vidljivog uzroka. To su događaji u kojimase materijalizuju misli i namere ili vode zajedničkomdogađaju, koji objedinjuje smisao drugih događaja. Što ječovek više svestan sebe i svog višeg uma, a preko njega isvoje duše, toliko više mu se život sastoji od sinhronici-teta, osvešćenja naizgled bezuzročnih veza među svimstvarima i pojavama. Setimo se da je priroda kvantnogpolja upravo takva, da ona povezuje sve što je fizičkiodvojeno. Ovo ukazuje da je viša svest bliža kvantnompolju, da je kvantno polje upravo svest na kojoj prirodapočiva i iz koje deluje, i da je to naša svest. Svuda delujejedna svest, nema ih više niti je ona igde podeljena. Prepo-znavanje jednistva svesti u svemu, ne samo u organskoj ineorganskoj prirodi, već i u svakodnevnim događajimakoji sačinjavaju naš život i sudbinu, jeste čovekovo buđe-nje. Samo sa takvom svešću, celovitom, koja nadilazinjega samoga, čovek može povratno i kreativno da delujena događaje. Sve dotle su oni delovali na njega, udarali gana sve načine ne bi li ga probudili, da on počne da delujena događaje.

Zapravo, u skladu sa rečenim, sve što se događajeste neka vrsta sinhroniciteta, jer sve povezuje kvantnopolje. Vibracije čestica stola za kojim sedite sinhronizo-


164

vane su u vremenu i prostoru tako da sačinjavaju taj sto.Tako je sa svim objektima i pojavama, sve se one sastojeod sinhronizacije elemenata koji ih sačinjavaju u vremenui prostoru. Ćelije našeg tela su sinhronizovane u celinukoju predstavlja naše telo. Tako je i sa događajima, samošto uzroci koji ih sačinjavaju nama nisu vidljivi, oni seprotežu kroz više dimenzije. Kada se naša svest poveže sanajvišom dimenzijom, sa svešću kvantnog polja, onamože da vidi proces uzročnosti koji dovodi do sinhronici-teta, vidi slaganje svesti i događaja, ali kada nije povezanaona to ne doživljava tako, događaji joj tada izgledajuodvojeni od svesti. Zato nedovoljno osvešćenim ljudimaizgleda kao da se sinhroniciteti događaju samo ponekad, ito obično kada im se dogodi nešto lepo, a da se ne doga-đaju kada im se dešava nešto loše ili ružno. Međutim, svese uvek događa po principu sinhroniciteta, slaganja svestii zbivanja, jer svest je u osnovi zbivanja.

Sinhronicitet i svest o njemu je zapravo ono što sepopularno objašnjava kao ’zakon privlačenja’. Mi smouvek svesna bića, i kao takvi smo svešću uvek povezani sakvantnim poljem, problem je što ne koristimo uvek svestkao svest o sebi, nismo aktivan činilac u svemu tome jernismo svesni da je svest glavna sila u postojanju, glavniusmerivač energije kvantnog polja u oblikovanju svegfizičkog zbivanja, i da je naša svest koju tako olako koris-timo i doživljavamo takođe deo te univerzalne sile kojasve omogućava. Mi svešću uvek učestvujemo u postoja-nju, čak i kada toga nismo svesni.

Sve što nam se naizgled spolja događa na ovomsvetu mi sami privlačimo, i sami smo odbili sve što namse nije dogodilo. Svakako, ovde postoji i kolektivni učinakna koji treba računati kada sudimo zašto nam se neštodogađa, jer nismo sami na ovom svetu, mnoga dešavanjanam nameću okolnosti vremena i prostora koja su drugi


165

već proizveli, ali i u kolektivnom učinku deluje isti ovajprincip.

U suštini, pozitivne i poželjne stvari privlačimoonoliko koliko smo povezani sa višim umom i svešćuduše. Sve negativno što nam se događa privukli smo svo-jom odvojenošću od svesti duše i vezanošću za niži, tele-sni um.

Ako to ne vidimo i teško nam je da u to poverujemoto je zato što ne koristimo sav potencijal svesti kojiimamo, već samo mali deo. Sa celim potencijalom videlibismo celinu svih zbivanja, i da mi nismo u suštini razli-čiti od te celine; sa malim potencijalom svesti vidimosamo nepovezane deliće koji nam izgledaju strani i nepo-znati. Ali takva je priroda razmere i dimenzije postojanja ukojoj se nalazimo. To sve ima svoju svrhu i razloge. Zato sebožanska celina pobrinula da nas božanska svest i u tak-vim ograničenim okolnostima, kao što je naše ljudskoiskustvo, kultiviše spolja putem prinude, kao i putemsvrhe.


166

FIZIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI

Sav razvoj na ovom svetu, kao i svaki ljudski razvoj,sastoji se u tome da svest duše ima sve veće učešće u telu ina ovom svetu, preko tela čovekovog. Sva suprotnost božanskoj svesti, a to je priroda iovo što opažamo kao materijalni univerzum, postoji kaoogledalo ili podloga u odnosu na koju božanska svestaktuelizuje samu sebe. To je sve što se zaista događa kaostvarnost. Ostalo su detalji koji sačinjavaju imaginacijusvesti u toj aktuelizaciji. To se sve u stvarnosti već dogo-dilo ili, bolje reći, uvek se u celosti događa, jer ne postojivreme. Zato je božanska imaginacija kreirala individualnemonade svesti koje će dalje da ojačaju imaginaciju o svimdetaljima tog događaja, o božanskoj prisutnosti, koje će dazamisle vreme i dovoljnu inerciju i sporost fizičkog svetau kome će se svi detalji osvestiti u svim aspektima imogućnostima. Tako smo nastali mi ovde koji iz ove našeperspektive fizičkog sveta razdvojenog u prostoru i vre-menu, krajnje tačke otuđenosti od božanske svesti, svojimživotnim iskustvima osvešćavamo sve što se može osves-titi ne bi li tako aktuelizovali božansku svest u svim nje-nim mogućnostima postojanja i izražavanja. Zbog postojanja tog prividnog polariteta u svemu,polariteta na celinu kao izvornu i autentičnu, i sve ovo štoizgleda kao otuđeno i nesvesno celine i zato deluje kaoneautentično, dakle zbog tog prividnog polariteta događase igra osvešćenja koja se prividno kreće od jednog krajado drugog, od sebe do ne-sebe, od svoje autentičnosti dosvoje suprotnosti i negacije.


167

Cela egzistencija postoji kao igra učešća svesti, uslo-vno rečeno, kruženja svesti, iako tu nema nikakvog kru-ženja već samo bezvremenog postojanja, ali iz naše ogra-ničene perspektive to možemo prilično tačno videti kaokruženje. I zaista sve u kosmosu kruži na neki način.Samo je pitanje koliko procenta svesti učestvuje na auten-tičnoj, a koliko na neautentičnoj strani. Cela ta igra božanske svesti, njegova imaginacija,spakovana je u čovekovom biću. Ceo proces aktuelizacijebožanske svesti u svemu spakovan je u čovekov život injegovu karmičku dramu. Bog se ne kocka. On je vlasnikkazina. Čovek baca kockice. Kroz čoveka se prelama pro-cenat učešća svesti u prirodi, i njeno "vraćanje" božan-skom izvoru. Zato što je cela ta igra u suštini bezvremena, od suš-tinske važnosti tog "vraćanja" božanskom izvoru je da sečovek ne vezuje za sadržaje svoje životne drame, svojekarme, odnosno za vreme koje ti sadržaji projektuju, većda od svih sadržaja pročisti svoju svest koja će ga auto-matski odvesti do cilja, do bezvremenog ishoda svega, dorazloga i smisla postojanja svega, i automatski će razrešitisve što mu se događa u vremenu, u životnoj drami.

Božanska svest se vraća samoj sebi kroz čoveka takošto čovek transcendira vreme čišćenjem svesti od njenihvremenskih sadržaja. To se u praksi svodi na smirenje telai uma radi otvaranja višoj svesti. To je moguće tek kada sedovoljno upozna objektivni svet u svim njegovim dimen-zijama i mogućnostima. To čišćenje je zapravo buđenje, jer sama svest nemože da bude ničim zagađena, da može ne bi ni bila svest,ako nešto već nije to u svojoj suštini, ne može to nikada nida postane. Čišćenje svesti o sebi jeste u suštini sve što čovekradi na ovom svetu.


168

Problem je samo što se on u tome uvežbava namnoge načine, kao da mora prvo da isproba sve pogrešnenačine da bi mu preostao onaj jedan jedini pravi. Sve jedeo kreativnosti, i zagađenje i čišćenje, gubljenje i nalaže-nje; u ovoj kosmičkoj razmeri u kojoj se nalazimo, naovom svetu svest se kristališe kroz iskušavanje suprotno-sti. Pošto je sve relativno i bezvremeno, odnosno simul-tano u paralelnim stvarnostima, moglo bi se reći i da susvi načini pravi načini, ma koliko izgledali pogrešni, i makakve trenutne rezultate davali. U Celini ne postoji ništapogrešno. Zavisi samo odakle se posmatra. Pošto mi stvarposmatramo iz tačke prilično udaljene od izvora ili centraCeline, moramo celu stvar da postavimo tako da izgledakao kretanje od pogrešnog prema ispravnom, kao isprav-ljanje i buđenje. Zato nam to ispravljanje izgleda kao uzdi-zanje i povećanje prisustva svesti, kao smanjenje nesves-nosti i uslovljavanja. To je problem naše subjektivne tačkegledišta, a ne objektivne stvarnosti.

I zaista, ovde nam izgleda kao da je sve ono bolje isvesnije "gore“ a sve negativno i uslovljavajuće kao "dole“.Stoga uvek težimo "uzdizanju“ ka duhovnosti, svesti isvemu dobrom, a uvek "padamo“ kada smo nesvesni i loši.

Kao odraz te naše perspektive i naša tela su dizajni-rana na taj način, njegovi energetski centri, čakre, spoj-nice svesti i energije, smeštene su odozdo na gore premasve većem kvalitetu svesti.32

Ceo čovekov razvoj se sastoji u tome da svest uzdi-gne ka višim centrima, da svoju životnu energiju ne trošisamo na delovanje po nižim centrima i niskim strastima.

32 O energetskim centrima ili čakrama videti u mojoj knjizi Samadhi -Jedinstvo svesti i postojanja".


169

Najstarije i oduvek najaktuelnije pitanje za čovekajeste kako to da učini, kako da svest uzdigne na više cen-tre. Pre svega, da bi to učinio treba da bude svestansamog pitanja i samog procesa. Kao i obično, razumevanjesamog pitanja je pola odgovora. Odgovor je u razumeva-nju same svesti, jer jedinstveni je talenat ljudi, od svihbića u celom kosmosu, da koriste svest a da toga nisu sve-sni. Još jedinstvenija je njihova upornost da to dalje čine ipored loših rezultata.

Da bismo postali svesni same svesti neophodno jeda razlikujemo samu svest od njenih sadržaja, od svega štoona nije, a koristi se kao da jeste. Počevši od misli.

Prvi korak u razlikovanju svesti od njenih sadržajajeste distanciranje od misli, stvaranje razmaka od misli,stav svedočenja o mislima u nama, da mi nismo misli većda smo ih svesni, da postoji akcija ali da mi nismo onajkoji dela. Taj čin zapravo aktuelizuje onaj rascep izmeđudva trenutka koji sačinjavaju stvarnost, rascep u kome sesve ponovo svodi na izvorno stanje božanske svesti, eterili akašu, da bi se sve trenutno oblikovalo u sledeći trenu-tak. Kroz taj rascep između dva trenutka rađa se svest osadašnjem trenutku, svest o objektivnoj stvarnosti. 33

Taj prvi korak je i jedini koji treba učiniti ali i zadr-žati ga do kraja, on će sam odvesti do krajnjeg cilja. Samasvest se pojačava kada učinimo razmak od svega štočinimo nesvesno, od spontanog reagovanja na okolnosti skojim stvaramo uvek istu uslovljavajuću stvarnost, idonosi nam uvid u mogućnost kreativnog delovanja iboljeg izbora stvarnosti. Koliko nadilazimo (transcendi-

33 Ekart Tol (Ekhart Tole) lepo i tačno govori o svesti sadašnjegtrenutka, ovde samo malo detaljnije objašnjavamo fiziku takve svesti,zašto i kako ona uopšte postoji.


170

ramo) svoje uslovljeno reagovanje na iluzorne objekte,toliko se otvaramo za kreativnost transcendentalnebožanske svesti u nama. Kao što u stvarnosti ne postojidvojstvo tako ni u pogledu svesti ne postoji više stvarikoje treba učiniti, treba samo biti svestan na pravi način.Biti svestan same svesti. Ta svest o samoj svesti u čovekuse događa kao svest o sebi. Još jednom: svet o samoj svestise u čovekovom iskustvu događa kao svest o sebi, o Sops-tvu, to je svest duše u čoveku. Jer i u čoveku i izvan čovekaduše su nosioci principa svesti u prirodi. To je prvi i pos-lednji korak. Kada putem svesti o sebi svesno stupimo ukontakt sa objektivnom, božanskom svešću koja sve omo-gućava, stupili smo u izvor sveg dešavanja, eter ili akašu,univerzalno kvantno polje svih mogućnosti i svih stvar-nosti. Spojili smo našu najvišu svesnost i razumevanje, saakašom, univerzalnim kvantnim poljem, izvorom svegobjektivnog postojanja, spojili smo subjekt i objekt posto-janja, spojili smo svesnog subjekta sa postojanjem, spojilismo svest sa postojanjem i sa energijom koja prožima svopostojanje. Božanska svest je postala svesna sebe i kroznas, kao što je već svesna sebe u svemu. Tada smo za tre-nutak spojili kruženje božanske svesti u celinu.

Treba samo da je održimo stalno, u svim stanjimabića i postojanja, da se sve opet ne bi vratilo u san o stvar-nosti, treba da postanemo stvarnost. To znači da treba dadelamo u skladu sa stvarnošću, a ne samo da je budemosvesni. Svest o sebi se održava delanjem u skladu sasvešću, kao što se i sva druga stanja naše svesti održavajui odražavaju u našem delovanju. Mi možemo na raznenačine da kontaktiramo najvišu božansku svest, to nijeproblem, ona je uvek tu, jedini čovekov problem na ovomsvetu je kako da tu svest učini delatnom i aktuelnom. Toje njegov domaći zadatak, zato postoji i zato je dizajniran.Čovek doživljava patnju na ovom svetu samo ako radi


171

nešto drugo, a ne ono za šta je stvoren. Sve što čovek činiprotiv svoje prirode je zlo, sve što je u korist duše i čove-kove suštine je dobro. To je oduvek bilo jedino merilo pat-nje i blagostanja.

Da bi sprečio da izgubi svest o sebi čovek prvo morada se oslobodi lažnih koncepata same svesti i postojanjakoji su mu nametnuti obrazovanjem. Zatim svest o sebimora da kultiviše disciplinom meditacije.

Dakle, nije problem dostizanje najviše božanskesvesti, ona je uvek tu kao osnova svega što postoji, prob-lem je samo da čovek u svom delanju ispolji božanskusvest na ovom svetu, i da je održi i materijalizuje u svimsvojim delovanjima, da svest na taj način ne bude samoapstraktna mogućnost i stvarnost kvantnog polja, ilisamo ideja, već da bude i u svemu što čovek radi, u svimdimenzijama. Samo sa njom čovek može da radi kao uraju, da stvori raj na zemlji. Tačnije, da ga samo aktueli-zuje. Raj je već ovde, samo čeka čoveka da se probudi izsvojih paklenih košmarnih snova, da ga otkrije i da učes-tvuje u njemu.

Problem je zapravo u sledećem: u prvoj fazi buđenjaili prosvetljenja postoji efekat nestanka objektivnog svetakada se objektivna svest o sebi ostvari u čoveku. Trebadoći do druge faze buđenja kada se objektivni svet vraća upostojanje kao božanski svet, kao svet božanske prisutno-sti. Zašto je to uopšte problem? Zar to ne ide automatski?Izgleda da ne ide jer je praksa pokazala da se mnogizaglave u prvoj fazi kada otkriju istinu svesti o sebi kaobožanskoj svesti u kojoj ničeg objektivnog nema, pa nisveta. I to jeste tačno s aspekta božanske stvarnosti, ničegnema osim nje, a ona nije ništa drugo do ona sama. To jeobjektivna stvarnost i zato je ona veoma privlačna začoveka kada se prvi put probudi za trenutak.


172

Taj prelazak se ne događa automatski zato što trebada ga odradi sam prosvetljen čovek. Sve što se događaspontano odrađivala je priroda, ali ovde u sferi duha ibožanske svesti oslanjanje na prirodu više nije od pomoći,sve mora da odradi sam čovek svojom čistom neuslovlje-nom svešću, a on se često pokazivao kao veća lenčuga odneprosvetljenog. Mnogi prosvetljeni su ostali opčinjenibožanskom svešću tako da su ostali u nekoj kolibi ilipećini ili manastiru do kraja života; sve im je smetalo odovog sveta.

Začkoljica je u sledećem paradoksu: suština uvekmora da se izgubi da bi se aktuelizovala kao suština. Danije tako ne bi bilo života. Da bi se božanska svest potpunoostvarila kao ona sama, a već je u svojoj suštini ostvarenajer ne može da ne bude neostvarena, ona mora da seostvari u svemu, i u svojoj negaciji i suprotnosti, kao obje-ktivni svet i život. Tek tada je aktuelizovala svu svojuneuslovljenost i svemoć. Tek tada je božanski Apsolut onošto jeste. Ako postoji bilo koji način postojanja ili nepos-tojanja u kome se božanska svest gubi, ili je čas ima časnema, tada još uvek nije aktuelizovana kao božanskasvest.

Zato istinski prosvetljeni spaja sve suprotnostibožanskog postojanja u jedno, on ne pravi nikakvu razlikuni u čemu jer u svemu vidi božansku svest. On ništa neizbegava i ni za šta nije vezan.34

Prevazilaženje ovog problema nikada nije biostvarni problem i nepoznanica, božanska svest ne bi bilato što jeste da i to nije omogućila kao i sve drugo. Ona je to

34 U Katha upanišadi je rečeno: "Ono što je u nama takođe je i izvannas. Ono što je izvan nas takođe je i u nama. Onaj ko vidi razlikuizmeđu onog što je unutra i onog što je spolja, zauvek prelazi iz smrtiu smrt."


173

omogućila na samom osvitu ljudske civilizacije, u doliniInda kroz učenje sânkhye koje je dalo mapu cele egzisten-cije, iz koje je nastalo detaljnije učenje o jogi, odnosno odisciplini meditacije koje se hiljadama godina prenosilousmenim putem posvećenim pojedincima, sve dok gaPatanjđali pre par hiljada godina nije zabeležio u svomdelu Joga sutre, ili Izreke o jogi, u najsažetijoj formi, kaoformule za raspoznavanje kretanja ka cilju.35 Na istojosnovi meditativne discipline Gautama Sidarta je posti-gao prosvetljenje i postao poznat kao Buddha, objavio gaje svetu i ono je danas poznato kao budističko učenje.

Svetlost te iskonske svesti se od tada povremenoprenosi i povremeno gubi u tami svetovnog uma obuze-tog fizičkim svetom. Mi se nećemo rukovoditi tamom sav-remenog sveta koja u mnogo većoj meri kvari i modifikujedrevnu baštinu joge i meditacije, nekim novim izmišlje-nim tehnikama i metodama lažnog osvešćenja, već ćemosamo podsetiti na izvornu baštinu da bismo završili ovajkratak opis fizike svesti i stvarnosti koja nas sačinjava.

35 Da bi se ispravno razumeo Patanjđali neophodno je upoznati se sasavremenim prikazom Joga sutri koje je izneo Osho u delu Yoga: TheAlpha and the Omega. Tu su najbolji komentari Patanjđalijevih Jogasutri.


174

VRAĆAMO SE BOŽANSKOM ISTIM PUTEMKOJIM SMO SE I UDALJILI OD NJEGA

Sačinjeni smo od svih dimenzija prirode: od etra iličiste svesti o sebi, od vazduha ili mentalnog tela, od vatre,namere ili volje, od vode, imaginacije i emocija i od zemljeili fizičkog tela. Čista svest o sebi je iz akaše ili etra, odno-sno univerzalnog kvantnog polja, progresivnim usložnja-vanjem mogućnosti svesti o sebi, preko uma ili mental-nog tela, tela volje i emocionalnog tela oblikovala fizičkotelo. Tako mi imamo fizičko telo, osećanja, volju i um. Toje način na koji se svest duše ispoljila na ovom svetu kroznas. To je ujedno i način na koji smo zaboravili svest svojeduše. Da bismo je povratili treba samo da se vratimo istimputem ka svom izvoru, čistoj svesti o sebi. Nema drugogputa. Pre nego što kremo da se vratimo božanskoj svestitreba da se podsetimo da ona nije nikada ni mogla bitiizgubljena jer ona sve omogućava svakog trenutka, pa inas same. Iskustvo gubljenja i nalaženja je samo u umu, isve ovo ne predstavlja nikakav objektivni proces vraćanjanečeg izgubljenog, već samo čišćenje iluzija uma, buđenjeza stvarnost koja već jeste.

To bi trebalo da ubrza i olakša stvar.Još više bi olakšalo razumevanje da ovaj povratak

božanskoj svesti samo za subjektivni um izgleda kao pov-ratak, ono što se u objektivnoj stvarnosti događa jestesamo silazak božanske svesti u telo, veće osvešćenje tela,osećaja, izraza volje i samoga uma, veće razumevanje da jesve jedno sa božanskom svešću i da ne postoje apsolutnonikakve razlike. Svi problemi u svim univerzumima nas-


175

taju samo sa javljanjem bilo kakvih razlika apsolutnebožanske svesti sa bilo čim. Stoga ovaj "povratak" božan-skoj svesti nije nikakav povratak, već napredak, suštinskinapredak ka svrsi postojanja ljudskog bića, postojanjauopšte, ispunjavanje svrhe božanske svesti koja je izaz-vala svo postojanje. To je suštinski napredak u ispunjava-nju svrhe kulture kojoj ljudsko postojanje teži kroz razvojcivilizacije. Ta svrha se samo kroz čoveka ispunjava. Tač-nije, ispunjava se u čoveku. Ne izvan njega. Prvo se moraispuniti u čoveku da bi se tek tada automatski izrazila izčoveka spolja. Svako spoljašnje uređenje i razumevanjesmisla postojanja, sva dosadašnja kultura i razvoj civiliza-cije, bilo je samo uvežbavanje da se ona ostvari u čoveku.Istinska ljudska civilizacija nikada se ne može ostvaritiprvo spolja pa u čoveku. Jedini način je da se ostvari prvou čoveku da bi je on ostvario spolja. Svest je uvek kreatorpostojanja, ne obrnuto. Čovek ju je na sve načine projek-tovao spolja u vidu bogova i religija, nauke i znanja, to suoduvek bile igračke, imitacije za vežbu pa i loša zamena zabožansku svest koja kroz čoveka treba da se ispolji.

Suština nesvesnosti jeste u projekciji svesti spolja.Tako je nastao i sav objektivni svet, on je objektivna mate-rijalizacija nesvesnosti koja kao takva pomaže u osvešće-nju. Suština osvešćenja je u povlačenju projekcija ka sebi,ka izvoru svesti, ka onome ko je svestan.

Ceo proces povlačenja projekcija i buđenja Patanj-đali je sažeto izneo na samom početku Izreka o jogi u sti-hovima:I, 2: yogašcittavrttinirodhah. Yoga je u obustavljenosti [zamućujućih partikular-nih] »obrta u s-vesti« (cittavrtti).I, 3: tada draštuh svarupe vasthanam.


176

[Samo] tada [u toj obustavljenosti partikularnihobrta] »onaj koji vidi« (draštr) biva u skladu sa svojompravom prirodom (svarupa).I, 4: vrttisarupyamitaratra. Inače se [»Čovek«] poistovećuje sa [partikularnim]obrtima (vrtti) [vlastite svesti].

Suština je, dakle, u smirenju uma, u napuštanjuunutarnjeg dijaloga i stanju svedočenja samoga uma sčime se nadilaze sve identifikacije sa umom i svim njego-vim sadržajima. Tada, u tom stanju, čovek je u skladu sasvojom pravom prirodom, sa svešću svoje duše. U svimdrugim stanjima čovek se poistovećuje sa sadržajimasvoga uma. Od tog poistovećenja nastaju sve ljudske živo-tne drame i svaka karma.

Isti proces je Buddha izneo u svojoj nauci o medita-ciji koja ima četiri stepena prema dimenzijama od kojihsmo napravljeni, tačnije čiji smo mikrokosmički odraz. Toje satipatthana meditacija na telo, tj, osvećenje celog tela isvih pokreta, na osećaje, na izraze volje, na sam um i svastanja uma. Buddha je taj proces detaljno opisao u Velikomgovoru o temeljima sabranosti (Mahasatipatthâna sutta) i uKratakom govoru o praznini (Culasunnata sutta). 36

Osvešćavajući celo svoje biće prema dimenzijamaod kojih je sačinjeno, odnosno čiji je mikrokosmički odraz,mi osvešćavamo sve te dimenzije. Već prvi rezultati tak-vog osvešćenja tela biće pojava lucidnih snova i svesniboravak na astralu, čiji je elemenat voda. Osvešćenje ose-ćaja biće propraćeno većim osvešćenjem svoje energije iizrazima volje i namere na samom početku njihovog nas-tanka, što će rezultirati svesnim boravkom na višem

36 O svim detaljima takve meditacije videti u mojoj knjizi "Meditacija -Prvi i poslednji korak. Od razumevanja do prakse."


177

astralu i mentalnom svetu; osvešćenje stanja samoga umaobezbediće povezanost sa samim izvorom svesti, sve većeprisustvo transcendentalne božanske svesti u telu ičoveku i kroz čoveka. Sve veće osvešćenje bića praktičnose doživljava kao sve češće i kao sve veće vantelesno isku-stvo. Moći ćemo da se krećemo i objektivno boravimo nasvim višim dimenzijama prirode. Na taj način ćemo obje-ktivno osvestiti objektivnu prirodu. Ne postoji druginačin da se objektivna priroda osvesti nego taj, da se uđe unju, da se direktno doživi, u sebi samom, kao sopstvenapriroda. Svako drugo učenje o prirodi bilo je samo men-talna priprema za tu direktnu spoznaju.

Sve prave inicijacije u stvarnost božanske svestisadržavale su vantelesna iskustva. Gnostička inicijacija seobaljala pomoću halucinogenih pečuraka, slično kao i kodšamana. Od svega toga je ostao samo simboličan ritualpričesti u crkvama. Učenici samuraja su takođe imali ini-cijaciju kroz vantelesna iskustva. To je jedini način da sedirektno spozna da nismo telo već besmrtna svest. To jejedini način da se prepozna božanska svest. Dokle godsmo identifikovani sa fizičkim telom kao jedinom real-nošću nemoguće je da spoznamo pravu prirodu svesti ipostojanja, nemoguće je da delamo ispravno.

Sámo iskustvo odlaska u više dimenzije stvara jačuvezu sa višim umom i svešću duše. Kao da se time prokrčiput i komunikacija između fizičkog uma i svesti duše jemnogo jača i brža.

Kada takvu inicijaciju budu imali polaznici univer-ziteta, nauka će se istinski približiti razumevanju praveprirode svesti, biće usklađena sa prirodom i istinskimljudskim potrebama.

Kada tako spoznamo objektivnu prirodu direktno,kroz spoznaju dimenzija svoga unutarnjeg bića od kojihsmo sastavljeni, spojili smo sopstveno iskustvo sa objek-


178

tivnom prirodom, i dolazimo do svesti o sebi, do svesti da"Ja jesam“ uvek i u svim dimenzijama, više nikakva pojavau prirodi i dešavanjima ne može da poremeti jednu istusvest o sebi. To je uslov za objektivnu svesnost ili krajnjubudnost, jer svest o sebi ima samo jednu osnovnu oso-binu: ne može da se menja ni pod unutarnjim ni pod spo-ljnim uticajima i promenama, ona je uvek ona koja jeste,nikada ne zaboravlja sebe samu. Ona je takođe uvek odlu-čujući činilac, ne može tada ništa drugo da odlučuje odelanju osim svesti o sebi.


179

ETIKA SAMOSPOZNAJE SVESTI

Kosmički zakoni su etički zakoni. Suština etikeproizilazi iz prirodnih zakona. Svest koja omogućavasamo postojanje jeste ista svest koju razvijamo etičkimnačelima. Etička načela su samo mentalne vežbe koje namomogućavaju da se uskladimo sa svešću koja je u osnovisamoga postojanja.

Kako se čovekova samosvest poklapa sa svešćukvantnog polja, koja je izvor sveg delovanja u prirodi, nepostoji drugi i bolji izvor za ispravno delovanje od samo-svesti čovekove, njegove više svesti ili svesti duše. Ona jeizvor svega što je ispravno, samo sa njom znamo šta jeispravno a šta nije, samo sa njom znamo bilo šta. Zato štoje naša samosvest ista svest kvantnog polja, mi i možemoda spoznajemo celu prirodu i svekoliko postojanje i dadelamo ispravno.

Sva etika i sve morane norme u celoj istoriji svihcivilizacija bile su samo veštačka zamena za pravu ispra-vnost u delovanju i razumevanju sveta koju samo čove-kova samosvest može da ima. Te zamene su po samoj pri-rodi stvari uvek bivale nedovoljne, iako su bile potrebneonima koji nemaju direktnu svest o sebi. Najveći problemje dolazio od nesvesne težnje uma da svoje sadržaje proje-ktuje van i uzima ih za stvarne, pa je tako i etičke zameneza ispravno čovek projektovao van u autoritet nekog bogai uzimao ih za stvarne same po sebi, one su mu bivalevažnije od same svesti o sebi kao jedinom izvoru svakespoznaje pa i spoznaje o ispravnom delovanju. Dakle,nesvestan čovek je i moralne norme, koje su mu pomagaleda se koliko toliko snađe na ovom svetu, pretvarao u fetišza ropsko obožavanje. Tako su nastale etičke religije (u


180

koje spadaju judaizam, islam i hrišćanski fundamentali-zam) kao najveće zamene svesti o ispravnom delovanju,koje su se odmah pretvorile u najveći zaborav svesti osebi. Etičke religije su bile veoma važne za kultivisanježivota ranog čovečanstva. Međutim, svest o sebi i sva slo-boda koju ona podrazumeva u njima je proglašena za smr-tni greh. Zbog tih religija čovek na ovom svetu ni poslepar hiljada godina nije ni najmanje bolji u svom ponaša-nju niti bliži Bogu nego što je bio pre njihovog nastanka.Zapravo, s povećanjem tehnološke moći delovanja postaoje još gori i opasniji jer s još većom snagom može da insis-tira na istim verskim argumentima na kojima se zasnivanjegova lažna etika.

Dva su razloga za sukob tradicionalne etike i životadanas.

Prvi je taj što etika koja je bila opravdana i prikladnapre više od hiljadu godina ne može da se primenjujedanas, kada je život i znanje o svetu sasvim drugačije.Sigurno da u etici ima zdravih elemenata koji imaju večnuvrednost, i samo oni izviru iz svesti duše i usklađeni su sanjom, međutim, mnogo već deo etičkih i moralnih norminametnut je od strane verskih autoriteta i deo je folklora iobičaja svoga vremena i lokaliteta.

Drugi je taj da istinski duh čovekovog razvoja nemože i ne sme biti sputan ni na koji način. Stroga etikapruža lažnu sigurnost mladim dušama da je život osigu-ran od grešaka i zato im je tako privlačna. Tu je sve pred-viđeno i nema šta da se misli. Tako je kreativnost ugu-šena, čak i zabranjena. Pravi smisao etike jeste da osiguraminimalne uslove da svest duše u čoveku može da seizrazi na ovom svetu, a ne da zameni tu svest. Upravo sena toj zameni zasniva sva diktatura etike kod muslimana,Jevreja i hrišćanskih fundamentalista. Etika je samopomoćno sredstvo, a ne cilj. Cilj je da čovek samosvesno


181

ispoljava sve vrednosti božanske svesti svojom dušev-nošću. Drugim rečima, da bude ispravan, dobar i svestansam od sebe, a ne po nalogu nekog verskog autoriteta.

Svest o sebi nesvestan čovek oduvek je projektovaou Boga. To je činio spontano naslućujući istinu da svasvest potiče od božanskog apsoluta. Probuđeni čovekbožansku svest direktno spoznaje u sebi kao svoju suš-tinu. Veličina verskog obožavanja Boga u svetu može dailustruje kolika bi bila veličina čovekove samospoznaje,samo bez verskih ratova i svih sukoba oko te spoznaje.Zapravo, bila bi mnogo veća od svih religija. To bi biojedini pravi "mir božji na zemlji“. Bez čovekove samospo-znaje nikada neće biti mira božjeg na zemlji. Samospoz-naja čovekove duše je Bog na zemlji.

Velike duše koje su stvarale ovaj svet nisu bile nizaboravne ni nemarne, pa su i za pravu etiku samospoz-naje dale detaljne instrukcije na samom početku ljudskeistorije.

Pre svih religija na ovom svetu data je jedina pravaetička priprema za samospoznaju, i to je bila detaljnanauka, a ne još jedna od projekcija nesvesnog uma. Ona jedata opet u Patanjđalijevim Izrekama o jogi kao pripremaza meditaciju ili samospoznaju. Da bi um bio prirodnomiran, u skladu sa izrekom I, 2. (joga je u smirenju, utranscendenciji aktivnosti uma) najpre mora telo da budemirno. Ovde se radi o istinskom smirenju celog bića, a nenekom delimičnom, privremenom i prisilnom mirova-nju.37 Da bismo se doveli u tako mirno stanje, neophodno

37 Isto je rečeno i na Zapadu u ezoteričnom hrišćanstvu: „Blaženi susmernoga uma, jer je njihovo Carstvo nebesko” (Mat. 5:3). Smernostznači sa merom, to je smirenje koje omogućava sameravanje pravemere i pomirenje s njom. Takva je samospoznaja. Tu je Isus govorio omeditaciji. Tu izjavu je crkva namerno pogrešno prevela i tumačila daoznačava siromašne i potlačene ljude, a ne meditativno smirene.


182

je imati čist i ispravan život, spolja i unutar sebe. To suyama i niyama u Patanjđaliejvim Joga sutrama i sila, Osmo-struka staza u budizmu. Bez čistog i ispravnog spoljašnjeg iunutarnjeg života nije moguće smirenje. A bez smirenjanema probuđenja.

Joga ili smirenje (transcendencija) uma ima osamdelova:

Yama - regulisanje ispravnog i zdravog odnosa sadrugim ljudima i svetom oko sebe, tu su na prvom mestunenasilje i bezuslovna ljubav.

Tek tada je moguća niyama - regulisanje ispravnog izdravog odnosa sa samim sobom, zdrav i disciplinovanživot.

Tek tada je moguća asana - smirenje tela, regulisa-nje odnosa sa telom i samim položajem za meditaciju.

Tek tada je moguća pranayama - regulisanje svoježivotne energije, jer smirenje uma smiruje i dah, smirenjedaha smiruje um; osvešćenje energetske aktivnosti i umaje uzajamno, bez ispravnog korišćenja energije nijemoguća meditacija.

Tek tada je moguća pratyahara - prvi okret ka unu-tarnjem Sopstvu i spoznaja potrebe za nezavisnost odspoljnjeg sveta, objektivan odnos prema svim čulnimobjektima, okretanje svesti od čula ka unutra, ka svesti osebi.

Tek tada je moguća dharana - usredsređenost iposvećenost jednom cilju, meditaciji; tek tada imamojedno Ja, iskustvo jedne trajne svesti o sebi u svim prome-nama, i jedan cilj na kome radimo (aham-kâra, ’magnetskicentar’ o kome uči Gurđijev).

Tek tada je moguća dhyana - meditacija, povremenoiskustvo samadhija, Sopstva, transcendentalne svesti iličiste budnosti za vreme dok sedimo u vežbi meditacije.


183

Tek na osnovu svih prethodnih koraka moguć jesamadhi - ishod meditacije koji nije povremen već jetrajno i bezvremeno stanje ostvarenja Sopstva ili tran-scendentalne svesti duše u svim aspektima života.

Ovo je jedina prava etika na ovom svetu, etika kojazahvata celo ljudsko biće i svest, koja ne zavisi ni od čegaizvan čoveka već samo od svesti čovekove i njegovih dela,spolja i unutar njega samoga. Sve druge etike i religijepredstavljaju samo neuspešne pokušaje imitacije isprav-nosti koje su ovde opisane, ili čak služe tome da se čovekodvrati od ovakve prave etike, da se održi u iluzijama inesvesnosti pomoću fanatičnog veličanja etičkih normikao zamene za njihovo razumevanje i primenu.

Budući da je svako zbivanje zbir svih mogućihparalelnih stvarnosti, i ovaj proces se ne odvija postepenoi linearno tokom vremena, već paralelno sa meditativnimstanjem svesti. Ovaj proces etičke pripreme za meditacijujedino može da pokrene sama disciplina meditacije, onajedina može da otvori svest za ovaj proces. Kako svest osvojoj suštini bude jačala u disciplini meditacije, tako će seta svest izražavati kroz opisane faze yama i niyama. Kolikosmo bliži svojoj suštini, svesti duše, toliko nam je svesnostobjektivnija, a to znači da toliko jasnije uviđamo prirodusvakog delovanja i na taj način naša delovanja prirodnopostaju ispravna, onakva kakva su opisana u yama iniyama etičkoj pripremi. Nije moguće delovati neispravnoi loše ako imamo svest duše; isto kao što nije mogućedelovati ispravno bez svesti duše. Stoga se ispravno delo-vanje ne može nikako spolja nametnuti niti imitirati, većse ono sámo ostvaruje osvešćenjem duše, Sopstva. I kadakažemo ’osvešćenje duše ili Sopstva’ ne mislimo pri tomeda je duša bila nesvesna pa da joj je potrebno osvešćenje,već da je transcendentalna svest duše, uvek neuslovljena,tim procesom osvešćenja postala sve više aktuelna u


184

životu čovekovom, ovde i sada, sve više ispoljena u svetu.Samo je naš um svega toga bio nesvestan i on se discipli-novanjem osvešćava za neuslovljenu prisutnost božanskesvesti. Zato se sva disciplina uma svodi na smirenje, da nebi smetao objektivnoj stvarnosti. Da bi se objektivnabožanska stvarnost ispoljila u čoveku, kao što je već ispo-ljena u celom postojanju, potrebno je samo da čovekov umbude smiren i da ne zamišlja neku svoju stvarnost. Ništadrugo nije potrebno.

Kao što ne postoji postepeno usavršavanje medita-cije, kada se ona usavrši onda je i ostvarena, tako ne pos-toji ni postepeno usavršavanje etičkih vrlina, kada se onepotpuno osveste onda su i ostvarene. Usavršavanje svestio sebi u meditaciji razvija se paralelno sa usavršavanjemponašanja i delovanja spolja. Oni su uzajamni i jednoinspiriše drugo. Svest nikada nije odvojena od delanja,osim u odvojenom, šizoidnom umu.


185

FIZIOLOGIJA SAMOSPOZNAJE SVESTI

Osvešćenje svih dimenzija postojanja u nama pra-ćeno je i fiziološkim promenama. Iskustvo sabranostipažnje, svesti o sebi (samadhi), propraćeno je potpunimmirovanjem tela. Od sveg kretanja tela kretanje očiju jenajfinije kretanje, celo telo sledi kretanje uma, dok kreta-nja očiju predstavljaju najfinije pokrete tela koji slede kre-tanje uma. Smirenje uma propraćeno je smirenjempogleda, i obrnuto: smirenjem pogleda smiruje se i um.Otuda saveti da se meditacija započne sabranošćupogleda između očiju, ili spuštanjem pogleda na dole idifuznim nepokretnim gledanjem, bez određenog fokusa.Samosvest se doživljava u predelu iza očiju. To ima i fizi-ološke razloge. Razlog je epifiza ili pinealna žlezda, ključnažlezda endokrinog sistema koja upravlja svim drugim žle-zdama i svim hormonima u telu. Tu se luči dimetiltrip-tamin (DMT) koji predstavlja molekularnu vezu sa višomsvešću. DMT je podešen za prihvatanje svesti višeg uma utelu. U zavisnosti od prihvatanja vibracija više svesti ondalje izaziva lučenje neurotransmitera serotonina i hor-mona melatonina, koji regulišu dalje fiziološke procese uskladu sa prihvatanjem prisustva više svesti u telu odstrane nižeg ili fizičkog uma. Mirovanjem u meditaciji mise usklađujemo sa finijim vibracijama u kojima epifizaluči više DMT-a, a više DMT-a omogućava više povezano-sti sa višom svešću, višim umom i dušom.38 To je fiziolo-

38 Uloga epifize je davno poznata svim duhovnim tradicijama koje sebave transformacijom energije u svest, tantrizmu i taoističkojalhemiji. Tako se na početku drevne kineske knjige „Tajna zlatnogcveta“ kaže: „Rad na kruženju svetlosti (sjedinjenju svesti i energije) upotpunosti zavisi od unazad usmerenog kretanja (akumulaciji


186

gija s kojom svest duše deluje na telo i telesni um.39 Celočovekovo telo je inače jedna velika fiziološka antena zaprijem elektromagnetskih vibracija od zemlje i sunčevesvetlosti. Naša DNK prima informacije, odnosno frekven-cije UV zračenja od sunca, svetlost zvezda presudno utičena naše gene. To je način na koji svetlost daje život. Fiziološke promene se takođe odražavaju na celoku-pno ponašanje i kretanje tela. Više frekvencije svesti one-mogućavaju samovoljno delovanje frekvencija nižih cen-tara, koji upravljaju instinktivnim i nagonskim ponaša-njem. Tada postaje nemoguće trošenje energije na aktiv-nosti koje nisu u interesu svesti, prepuštanje impulsimanagona koji su sastavni deo prirodnih uslovljavanja, svihuslovljavanja koja su spoljašnja u odnosu na čovekovusvest. Drugim rečima, nije moguće misliti jedno, a raditi,odnosno ulagati energiju u nešto drugo. To se u duhov-nim tradicijama izražavalo izrekama da se ne mogu služitidva gospodara, da se ne može sedeti na dve stolice, i dačovek treba da bude onaj koji jeste. To praktično znači da

seksualne energije i njenoj transformaciji u svest), tako da se misli(mesto nebeske svesti, nebesko srce) saberu. Nebesko srce leži izmeđusunca i meseca (tj. između očiju). Knjiga žutog zamka kaže: ’Namajušnom četvorougaonom polju četvorougaone kuće život se možeurediti.’ Četvorougaona kuća je lice. Majušno četvorougaono polje nalicu (epifiza): može li to biti bilo šta drugo do nebesko srce? Usredmajušnog polja prebiva sjaj. U purpurnoj dvorani grada od žadaprebiva bog najviše praznine i života. Konfučijanci je nazivajusredištem praznine; budisti, terasom života; taoisti, zemljompredaka, žutim zamkom, mračnim prolazom ili mestom pređašnjegneba. Nebesko srce (epifiza) je prebivalište; svetlost (svest) jegospodar.“39 Ovde moramo da skrenemo pažnju da postoji i zloupotreba DMTkada se on unosi veštački (Ayahuasca) bez svesne pripreme umeditaciji. Tada se doživljavaju iskustva povezanosti sa višom svešćui uvidi koje ta povezanost donosi, ali bez discipline i kulture življenjau skladu sa njom ne mogu se aktuelizovati u našem životu.


187

svest i energija treba da budu jedinstveni. Tada prestajuspoljašnji uticaji na čoveka, odnosno, prema učenjusânkhye, uslovljavajuće delovanje prirode (prakrti) na suš-tinu čovekovu (puruša). To se doživljava između ostalog i u promeniorijentacije sveg kretanja i delovanja tela u svetu. Nestajeiskustvo da se svest kreće sa telom u svetu kao nepokret-noj, široj celini, javlja se iskustvo da se i telo i svet kreću iokreću oko nepokretne svesti, samosvesti čovekove, foku-sirane u području srca. Svet bukvalno prestaje da delujeopčinjavajuće na probuđenog čoveka tako što probuđenine doživljava sebe kao subjekta koji se kreće u objektiv-nom svetu, već vidi da se svet kreće i okreće oko njega, daje on svesni subjekt objektivnog sveta, njegov ishod. Uvek osvešćenje same svesti automatski osvešćavai energiju, i to zajedno automatski dovodi do iskustva sve-sti kao središta svih energetskih tokova. Kako je izvor sve-sti u nama svest o sebi, naša suština, naša suština sepokazuje kao središte oko koga se zbiva sve kretanje živo-tne energije. Razlog tome je što se postizanje objektivnesvesti o sebi poklapa sa objektivnom svešću samog pos-tojanja koje se izražava najpre kroz kvantno polje ili etar.Svest koju božanski Apsolut izražava kroz kvantno polje, idalje kroz celu prirodu, jeste ista svest kojom čovek objek-tivno spoznaje sebe. Te dve svesti su u neosvešćenomčoveku delovale odvojeno i one se susreću u prosvetlje-nom čoveku kao jedna ista svest. Budući objektivna iapsolutna, ona ne može da ima iskustvo kretanja sebe unečem drugom, ona sadrži sve i sve se kreće u njoj. Toiskustvo stoga nije apsolutni antropocentrizam, već jed-nostavna fizika prosvetljenja, posledica osvešćenja ener-gije objektivne stvarnosti. Promena orijentacije kretanja ne događa se samo satelom, već i sa svim aspektima našeg postojanja, u svim


188

dimenzijama: u osećanjima i samom umu. Zajedno saspoznajom da se fizički ne krećemo mi, već se sama pri-roda kreativno preobražava u sebi samoj u odnosu na naskao svesnog subjekta, spoznajemo da se ne krećemo ni sanašim osećanjima, ona se događaju i smenjuju a mi smo ihsvesni i nezavisni od osećanja, i upravo zato ih bolje isavršeno jasno doživljavamo: koliko smo ih svesniji tolikosmo nezavisniji od osećanja i toliko ih jasnije doživlja-vamo i dublje razumemo. Svi osećaji se zbivaju oko naskao budnog svedoka. Zajedno sa spoznajom nezavisnosti od tela i odosećanja, javlja se nezavisnost i od svih aktivnosti uma,sve misli se javljaju u nama koji ostajemo netaknuti kaoprostor u kome se misli javljaju, jasno vidimo da nijednamisao nije naša, svaka misao je samo najfinija informacijaprirode s kojom ona samu sebe ustanovljava kroz nas, uprisutnosti svesti koja smo mi sami. Mi smo svest kojasamom svojom prisutnošću omogućava postojanju da seosmisli i dođe do smisla, do svesti o sebi, mi smo svest kojapuko postojanje pretvara u svrhu i smisao, i na taj načinpostojanje aktuelizuje kao svest, kao ono što jeste. Čovekovo biće je samo instrument pomoću kogapostojanje izražava svest o sebi, smisao svega. U mislimase sažimaju sve informacije o postojanju, osmišljavaju sesa svih aspekata i mogućnosti. Pomoću emocionalnogtela, emocionalnom zrelošću, čovek ima sposobnost da uimaginaciji povezuje i sažima informacije koje logički umne bi mogao da sažme i stvori, koje su naizgled sasvimrazličite i nepovezane u vremenu i prostoru, i stvara sadr-žaje i smisao višeg reda od onog za koji je razum sposoban.Emocionalna zrelost predstavlja proširenje kapacitetauma. Na kraju fizičko telo sve to pretvara u dela, u odgo-vor. Na taj način je čovek svesni subjekt objektivnog pos-tojanja.


189

Promena orijentacije u kretanju jeste suštinska pro-mena orijentacije u svesti. Iskustvo kretanja u prostorupostoji samo u fizičkom telu. Na osnovu njega svest uumu ili razumu (manas) sebe doživljava kao malog subje-kta u velikom objektivnom prostoru i linearnom vre-menu. Kada na taj način dovoljno iskusi svo objektivnopostojanje onda se integriše u celovitu ličnost koja jejedinstveni izvor svakog identiteta, tu svest postaje prviput svesna sebe u celom postojanju, tu se prvi put svesnoaktuelizuje proces individuacije, spoznaje se da se sveoblikuje i zbiva zbog svesti o sebi, zbog samospoznaje i datome služi sav objektivni svet, organski i neorganski. Zatotu počinje da prestaje iskustvo spoljnjeg kretanja. Kada sesvest o sebi dovoljno kristalizuje onda spoznaje svoj izvor,transcendentalnu božansku svest Apsoluta koja sve omo-gućava (u sânkhyi to je puruša), a koja se u postojanjuaktuelizuje kao izvor svesti u prirodi, čista budnost irazumevanje smisla svega, svih aspekata postojanja. Tu seokončava svo kretanje jer je svo zbivanje došlo do svogishoda, do svesti o sebi.

Naša svest se kristališe, jača i budi samo utolikokoliko spoznaje da je nezavisna od svega čega je svesna, daje transcendentalna svemu što postoji. Svako kretanje jeneki proces od uzroka ka svrsi. Svest nema takve procese,ona je već ostvarena kao ono što jeste, i zato nema potrebuza kretanjem i zbivanjem, sve se kreće ka njoj, ona obelo-danjuje svako zbivanje i kretanje i to može jer je uvekiznad njega. Zato je svest u svojoj suštini uvek transcen-dentalna, iznad svega, zato i može apsolutno svega dabude svesna. To ne bi mogla da nije uvek transcenden-talna.

Do suštine svesti dolazimo kada i na javi i za vremespavanja ostajemo isti i svoji, dok se sva zbivanja, fizička,emocionalna i mentalna, u nama i izvan nas, kreću i sme-


190

njuju, sve dimenzije, fizički svet i svet snova se kreće ismenjuje oko nas dok ostajemo nepokretni u svom sredi-štu i bez ikakvog vezivanja. To je iskustvo budnosti. Onodonosi jedinstveni uvid da sam naš život i postojanje, dasvi naši životi i celokupno postojanje izviru samo iz napu-štanja našeg središta i upadanjem u proces identifikacijesa zbivanjem, da svaku misao i svako delo koji projektujusvet mi pokrećemo napuštanjem sebe, svoje suštine, koja jetu negde iza očiju, i da je ta naša suština upravo sambožanski Apsolut koji stvara svet svakoga trenutka napu-štanjem svesti o sebi.

Zbog holografskog principa postojanja, mi kaomikrokosmos doživljavamo stvaranje kosmosa u sebi, iponavljamo ga u sebi. Ostajemo nevezani ne zato što iznekog razloga ne želimo da se vezujemo za ta zbivanja, štobi značilo da smo odbojni, već naprotiv, zato što je smisaokretanja suprotan, zato što savršeno jasno razumemo dasvo zbivanje traži i nalazi svoj ishod u nama i u svesti kojami jesmo, da u našoj svesti o sebi svo postojanje postižesvoju svrhu i smisao. Celokupno postojanje jeste samopercepcija, mi smo svesni subjekti egzistencije koja opažasebe samu, tako da se sve kreće ka nama, a to znači ka sve-sti o sebi, i zato mi ne možemo da se krećemo ka ničemu.Mi se kao duša nikada nismo ni kretali niti ikada ištaradili. Bio je to samo san. Sav fizički svet je samo holo-gram koji naše misli tj. informacije o postojanju pretvarau objekte dovoljno čvrste da se sa njima može delovati uvremenu i prostoru. Svrha svih zbivanja je u nama, a neizvan nas. Sve postoji samo kao zaborav svesti o sebi inema svoje nezavisno objektivno postojanje; sav materi-jalni kosmos postoji kao zaborav svesti o sebi, a ne kaoneka spoljašnja stvar po sebi. Materijalni kosmos postojiradi povratnog efekta: radi buđenja, radi aktuelizacije sve-sti. Sav život u kosmosu jeste kretanje ka smislu postoja-


191

nja, ka svesti o sebi. To mesto gde postojanje nalazi svojsmisao, svest o sebi, jeste čovekovo biće i čovekova svest osebi. Tu se postojanje sreće sa božanskim Apsolutom nasvestan način, uvek na jedinstven način, svakog trenutkai na sve moguće načine. Pre čoveka božanska svest je bilasamo postojanje bez samosvesti; sa probuđenim čovekomona je svesna i sebe i svoga postojanja. Samo u čovekupostojanje postaje samosvesno, kreativnost višeg reda,onog koje ga ponovo spaja sa božanskim Apsolutom.

Kada emanacija božanske svesti, individualna duša,postane svesna sebe, nezavisno od sveg ovog sveta, odtela, emocija i misli, u svim dimenzijama, ona postaje sve-sna da se zapravo nikada nije ni odvojila od božanskogApsoluta, svog izvora, a pošto ništa nije moguće izvannjega, ništa se objektivno nije ni dogodilo.

Ne možemo da se krećemo ni da se vezujemo zanešto što je samo odraz nesvesnosti i zato traži svoj ishodu nama, u svesti o sebi, naša nezavisna svest o sebi upravoomogućava svem tom zbivanju da se događa, cela prirodase vrti oko naše svesti ne bi li se u njoj ogledala i spoznala,mi kao čista transcendentalna božanska svest omoguća-vamo postojanju da se osvesti i vrati božanskom Apsolutuiz koga nikada nije ni bilo odvojeno; nije bilo odvojeno jerga mi upravo držimo zajedno, mi svojom svešću držimozajedno svekoliko božansko postojanje, držimo ga zajednou smislu postojanja, a smisao je upravno ono božanskokoje omogućava samo postojanje. Zato i svest potiče izsamog božanskog Apsoluta jer svest je sama moć povezi-vanja svega u smisao.

Potpuna budnost se ostvaruje kada nestane svakoiskustvo kretanja bilo čega, pa i same svesti. Suština svestije u samom postojanju, suština postojanja je u svesti. Tonije različito jedno od drugog i zato nema šta da se krećejedno u drugom, nema šta da se ostvaruje i događa, svest


192

je već tu kao i samo postojanje. Ako postojanje uvek pos-toji, a drugačije ne može da postoji, onda i svest kao uzroki ishod postojanja uvek postoji, uvek je tu, nije potrebannikakav proces da bi se ostvarila. Svi procesi ostvarenjasvesti kroz postojanje, sav život i razvoj sveta jesu samosan koji vodi u buđenje svesti u postojanje koje ona samaveć jeste.

Što se više budimo za svoju suštinu, više se budimoza suštinu postojanja uopšte, a samim tim iskustvo objek-tivnog kretanja i delanja sve više nestaje. Iskustvo kreta-nja nestaje zato što nam sve jasnije postaje da nikadanismo ni bili odvojeni od celine koja sve omogućava i ukojoj se sve zbiva, da smo mi ta celina jer ništa nije razli-čito od nje i sve je ona sama. Ako u njoj postoji ikakvo kre-tanje, sve se kreće samo u sebi, kao sfera.

Svest i postojanje se u čoveku susreću kao vrhunskoblaženstvo (sat, ćit, ananda). Ne može se drugačije osves-titi stvarnost osim kao najviše blaženstvo. Čak i nesvestančovek u svom fizičkom životu, tokom inkarnacijskogciklusa, uvek sledi put većeg zadovoljstva. To je samodaleki odraz vrhunskog blaženstva koje ga privlači kaprobuđenju, da se konačno spoji postojanje sa svešću osebi u božanskoj ekstazi.

Da bi se to sve lakše razumelo, ovde moramo da raz-rešimo i poslednji detalj koji se prividno ne uklapa.Naime, stalno govorimo o kruženju svesti od božanskogApsoluta do čoveka i natrag, o zaboravu i buđenju, paonda opet da je sve u božanskoj svesti i da ničeg nemaizvan nje same. To deluje protivrečno, ali samo ako se nerazume način na koji se božanska svest aktuelizuje.Naime, božanska svest Apsoluta se jednako manifestuje usvemu, ali radi aktuelizacije svih svojih mogućnosti onato radi na relativan način, kroz različite dimenzije i oblike,i u svima njima jednako je stvarna kao ona sama. Božan-


193

ska svest nije manje ona sama u fizičkom umu ili razumunego u višem umu, elementu zemlje, ili vode ili vazduha,koji takođe predstavlja mentalni svet. Božanska svest jeono što jeste u svim elementima i dimenzijama, svimorganskim i neorganskim oblicima postojanja, ona je usvim suprotnostima, u svemu što nam se događa i nedogađa, u svemu što radimo i što ne radimo, u svemunajlepšem i svemu najgorem. Nijedan oblik postojanjanije različit od nje, ma koliko izgledao negativan, ružan inebitan, ili lep i značajan. Božanska svest ne može biti onošto jeste bez svoje aktuelizacije, u svim svojim mogućnos-tima, od najviše do najniže, i sve te mogućnosti iskušavajusvesni entiteti ljudskih duša.

Sama po sebi, bez aktuelizacije, božanska svest jeništa, praznina (šunjata) - ali ne kao neko negativno niš-tavilo, već ništa od svega što bi bilo nešto drugo i druga-čije. Zato sve aktuelizacije božanske svesti ne treba razli-kovati od nje same. To jedinstvo ispoljene božanske svestiu svim oblicima postojanja kao nje same, postižemo ondakada u sebi osvestimo razliku same svesti od svih njenihsadržaja, od misli. Sve sadržaje svesti osvešćavamo samoonda kada spoznamo da se oni ne razlikuju od naše svesti.Svi sadržaji naše svesti, pa i oni koji su nas terorisalitokom svih života, su samo modifikacije naše svesti.Izgledali su nam kao objektivni sadržaji koji su uticali nanas samo zato jer smo im davali objektivnu vrednost. Unama se tako ponavlja ista igra koju božanski Apsolut igrasa prirodom i njenom projekcijom. Kada u sebi spoznamopravu prirodu čiste svesti, kao svoju suštinu, onda auto-matski uviđamo pravu prirodu sveg postojanja kao čistesvesti. Samo ono čega smo svesni u sebi, možemo da spo-znamo spolja.

Proces probuđenja sastojao se u sve jasnijoj spoznajida mi nismo ništa objektivno, ništa stvoreno i postojeće,


194

već svest božanskog entiteta o sebi samoj, tj. duše. Savživot je buđenje duše, ispoljavanje njene svesti o sebi.

Sav svet i samo postojanje je način na koji božanskientiteti svesti, duše, ispoljavaju božansku svest kroz sebesame.

Kada je već reč o fizici svesti i o stvarnosti, možemoovde reći i ovu poslednju stvar: sve se to zbiva u nama.Onaj božanski Apsolut o kome smo govorili na početku,nije ispoljio svet tamo negde u nekoj prošlosti, niti se todogađa tokom vremena i po nekom razvoju, ne, sve se toveć dogodilo i stalno se u celosti događa svakog trenutka,samo je naš um onaj mehanizam koji tu celinu virtuelnorazbija i razlaže u neke logične delove i projektuje u detaljeradi jednakog osvešćenja svih izražajnih mogućnosti. Svese već dogodilo, samo se naš um bavi detaljima, kaoforenzičar spoznaje šta su sve telo i um uradili i šta svemogu da urade. Sve se više osvešćavamo kako uviđamo dami nismo ovo telo i um, već da smo mi zapravo ceo našživot i sva naša dela, od rođenja do smrti, u svim inkarna-cijama, nismo različiti od svega toga. Naš um je samomehanizam koji tu celinu od nas samih virtuelno razlažeu linerani sled svih mogućih događaja koje subjektivnodoživljava kroz telo, kao glumac u predstavi koja smo ucelosti mi sami. Svi naši životi su samo snovi u snovima, ami smo stvarnost u kojima se oni događaju.

Ceo događaj stvaranja sveta trenutno se odigrava usvetoj geometriji prostora našeg bića: božanski Apsolut jenegde u predelu srca; kada se prvi put izrazi kao svest o sebi,onda je negde iza očiju, a kada se svest o sebi projektuje kaoobjektivni svet, onda to počinje negde od površine lica iočiju. Sav prostor naših života, svih naših inkarnacija, odi-grava se u tom prostoru, između epifize i očiju. Kada smotoga delimično svesni onda smo svesni da je u nama sre-dište iz koga se sve projektuje, sav kosmos i svi naši životi,


195

a kada potpuno postanemo svesni tog središta, onda smosvesni da se ništa nije projektovalo, da je sve već savršenoi potpuno. To se spoznaje u svakoj pravoj meditaciji(samadhi).

Možda sve ovo deluje malo preterano, ali tako je to uholografskom univerzumu u kome ništa nije supstanci-jalno i u kome sve moguće stvarnosti postoje paralelno iodigravaju se trenutno, i čiji smo mi svesni subjekti, jersvest koja sve omogućava jeste i naša svest o sebi. Svest jejedna u svemu i u njoj nema podela. Zato i jeste svest.

Stoga mi se ne vraćamo božanskom jer nikadanismo ni bili odvojeni od njega niti smo od njega moglibiti različiti. Sve što se događa jeste da samo bolje upoz-najemo sve njegove izražajne mogućnosti na sve mogućenačine, i kroz ono što smo iskusili kao zaborav svojebožanske suštine, i kroz samospoznaju, i svesno i nesve-sno. Potrebno je da samo za trenutak u meditaciji, u pot-punom smirenju tela i uma, spoznamo svoj božanskiizvor, transcendentalnu objektivnu božansku svest, ikada je makar i za trenutak prepoznamo kao svoju suš-tinu, Sopstvo, to će biti dovoljno da ostanemo u njoj, da jepostepeno prepoznamo u svemu što postoji i u svemu štose zbiva; njena privlačna snaga će postati nadmoćna. Takostečena i zadržana svest o našem božanskom izvoru,oplemeniće svako naše delo i misao, ubrzaće ishod svihzbivanja u nama i kroz nas. Naime, to što spoznamo kaonašu suštinu unutar nas, jeste isto ono što oblikuje sveoko nas, sav kosmos.

I sámo takvo probuđenje ima dva dela, početnu izavršnu fazu. Prvo dolazi jedan kratak ali kritičan prelaznitrenutak kada čovek sasvim ispravno spoznaje da ustvarnosti božanske svesti njegove duše nema ničega,ničega osim nje same, koja nije ništa objektivno. Ne trebase zadržavati u tome jer ako malo pažljivije pogledamo,


196

ako se zagledamo u najmanju travku, oči neke životinje, uzemlju i nebo, u oči bilo kog drugog čoveka, ako znamo daničeg nema osim same božanske svesti, onda ćemo videtida je i sve drugo sama ta svest. Tako se dolazi do konačnebudnosti primerene čoveku a koja se sastoji od spoznajeda nema nikakve razlike između božanske svesti o sebikoja smo mi sami, i svega stvorenog. Budnost je u tomešto prestaje razlikovanje onoga što je u nama od svegaizvan nas. Prema rečima Krišne u Bhagavad Giti, tojpopularizovanoj sânkhyi, ’vidimo sve u sebi i sebe usvemu’. To je definicija jedinstva svesti i kvantnog polja.Nesvesnost je i najmanji čin razlikovanja svesti od posto-janja, odbacivanje postojanja radi prihvatanja svesti,koliko je bilo i obrnuto, odbacivanje svesti radi identifika-cije sa postojanjem. Nesvesnost je takođe suprotstavljanjeduhovnog i materijalnog; materija je oduvek bila samokonkretizovana božanska svest. Ukratko, budnost je odu-vek bila samo jedinstvo svesti i dela. Svi ljudski životi icelokupna ljudska civilizacija jeste samo proces spajanjasvesti i dela. Taj se proces ispunjava u prosvetljenoj spoz-naji da je to oduvek u svojoj suštini bilo i uvek jeste samojedno.

Sámo postojanje u svim svojim oblicima jeste pro-svetljeno. Kada to spozna čovek, kao svesni subjekt objek-tivnog postojanja, onda on nestaje kao nesvestan čovek i unjemu samo božanska svest ostaje, zato što ona svemudaje smisao postojanja jedino kroz čovekova dela dobrote iljubavi. Bez čovekove duše božanska svest to ne bi mogla.


197

ZAKLJUČAK TREĆEG DELA

Trebalo bi da ovaj zaključak bude i konačan zaklju-čak cele knjige.

U prvom delu videli smo da postoji samo jednasubatomska čestica, koju smo nadahnuto nazvali „božan-ska čestica“, koja trenutno vibrira u celom božanskomApsolutu kao njegova imaginarna suprotnost, stvarajućitako sve ono što izgleda kao mnoštvo čestica, atoma ipojava u celom kosmosu. Stvaranje „božanske čestice“ kaoimaginarne suprotnosti samog božanskog Apsoluta, jesteosnovni čin svesti božanskog Apsoluta. Zato ta „božanskačestica“ uopšte nije različita od božanskog Apsoluta. Svešto postoji zapravo je samo ta jedna jedina tvar koja vib-rira mnogo brže od svetlosti, zapravo trenutno, tako daizgleda kao da postoji mnoštvo stvari. Slično kao što pribrzom kretanju i obrtanju baklje ona stvara krugove ilinije, iako je u stvarnosti samo jedna baklja. Mora posto-jati samo jedna tvar, jedna „božanska čestica“, a ne mnoš-tvo, jer ona je samo odraz božanskog Apsoluta koji jejedan, a ne mnoštvo, i ništa nije moguće izvan njega, štoznači da je u suštini sve on sam. Na koji način je sve onsam, tj. na koji način je sve Jedno, pokazuje nam imagina-cija o „božanskoj čestici“. Privid mnoštva postoji kao ima-ginacija svih mogućnosti božanskog Apsoluta.

Budući da je sve na ovaj način trenutno i nesup-stancijalno, to omogućava da svest božanskog Apsolutabude uvek presudna u oblikovanju svega što postoji izbiva se. Naša čulna i mentalna percepcija je dizajniranatako da usporava percepciju svega koja se u stvarnostizbiva trenutno, usporava je tako da možemo da živimo na


198

ovaj dobro nam poznat način na fizičkom planu. Neuronine omogućavaju nego zapravo usporavaju percepciju iprenose samo potrebne informacije tako da je moguć sve-sni život u grubom, fizičkom telu. Trenutne vibracijesame po sebi daju energiju koja je u osnovi celokupnogpostojanja, i između svaka dva trenutka, odnosno dve fre-kvencije, probija se božanska svest kao vrhunski privlači-telj oblikovanje energije, odnosno vibracija „božanske čes-tice“. Tako je svest u osnovi energije, a to znači u osnoviživota i sveg postojanja. Budući da je suština božanskogbezvremena, sve ovo postoji u paralelnim stvarnostima,simultano a ne u linearnom vremenskom sledu, jer takonešto nije ni moguće. Sama priroda energije i svesti jetakva da je nemoguće linearno vremensko zbivanje stvar-nosti. Stvarnost se mora paralelno događati kroz svedimenzije jer je takva priroda svesti i energije, za drugačijezbivanje jednostavno ne bi bilo dovoljno energije, niti bisvest mogla biti prisutna u svim zbivanjima, nezavisno odvremena i prostora.

U drugom delu videli smo kako se božanska svestizražava kroz sve mogućnosti, sve-što-jeste ispoljava sekao sve-što-je-moguće, drugim rečima kao sloboda dabude sve što može da biva. Videli smo kako ta slobodaoblikuje sve moguće kombinacije atoma i elemenata umineralnom svetu, osnovnu percepciju u biljkama, zaje-dno sa kretanjem kod životinja, i najzad kako se sve tousavršava u ljudskom telu da bi kroz delanja čovekova,njegovo iskušavanje svih mogućnosti dela i nedela, sreće inesreće, znanja i neznanja, spoznajom smisla i besmislasvih mogućnosti bivanja došla do svesti o sebi na indivi-dualan način, da apsolutna svest spozna sebe kroz indivi-dualnu svest. Individualna svest je apsolutna svest koja jeiskusila sve individualne mogućnosti Apsoluta. Svest jejedna i uvek ista, od najvišeg Božanskog Apsoluta do naj-


199

manje svesnog bića. Razlikuje se samo njena moć učešća uzbivanju i povezivanje svakog zbivanja sa svojom božan-skom suštinom. U čoveku božanska svest iskušava svojunajveću suprotnost, tačku najveće otuđenosti od sebesame, potpunu iluziju odvojenosti od božanskog Apso-luta, kao i najsloženije oblike zbivanja, najveću karmičkudramu, ali u čoveku takođe dobija i svoju najveću afirma-ciju kada ta najkreativnija imaginacija, ta najneverovat-nija od svih mogućnosti božanskog Apsoluta, bude nadi-đena svešću o sebi. U čoveku božanska svest doživljavanajveću ekstazu svog ispoljavanja. U čoveku se ukrštaju inadilaze sve suprotnosti postojanja.

U trećem delu smo videli da se svest božanskogApsoluta deli na isti način kao i ona „božanska čestica“,kroz entitete svesti ili monade koje smo nazvali naddu-šama, koje se opet dele na mnoštvo individualnih duša.Sve se to zbiva sa svešću božanskog Apsoluta na isti načinkao i njegova „božanska čestica“, božanska svest se ispo-ljava trenutno na sve moguće načine tako da nam toizgleda kao mnoštvo individualnih svesti ili mnoštvoduša. Nema niti može biti razlike u ispoljavanju božan-skog postojanja kroz „božansku česticu“, i u ispoljavanjubožanske svesti kroz duše. Videli smo da je u osnovi tojedna ista stvar. Kao što je cela priroda u osnovi jednajedina tvar, tako su i sva svesna bića u svojoj suštini jednaista božanska svest. Svi smo mi jedna jedina božanskaduša, samo nam individualna svest uma daje prividodvojenosti u telima da bismo iskusili sve pojedine mogu-ćnosti božanskog. Ništa nije niti može biti odvojeno odbožanskog Apsoluta, ali nam u imaginaciji izgleda kao daje sve odvojeno, i to je najviša kreativnost božanske svestikoja se ispoljava tako da bi ispoljila sve svoje mogućnosti.Najkreativnija mogućnost jeste da apsolutna, božanskasvest bude svedena na individualnu svest koja pažljivim


200

iskušavanjem i osvešćenjem svih mogućnosti zbivanjaotkriva svoju apsolutnu, božansku suštinu. To osvešćenjebožanske suštine individualna svest postiže osvešćenjempostojanja, spajanjem iskustva postojanja sa iskustvomsvesti, sjedinjenjem postojanja sa svešću, a to znači istove-tnošću prirode „božanske čestice“ sa prirodom individu-alnih svesti duša, jer nema i ne može biti razlike izmeđubožanskog postojanja i božanske svesti. To je suština spa-janja delovanja i svesti u čovekovom biću i životu.

Za slučaj da vam je promakla suština upravo reče-nog, ponovićemo malo jednostavnije: Apsolut se prividnopretvara u „božansku česticu“ koja daje privid mnoštvačestica i elemenata, svega što postoji. To je prirodapostojanja. Istovremeno (jer vreme i ne postoji) Apsolutprividno deli svoju svest na privid individualnih dušakoje daju privid mnoštva duša - po istom principu kao i„božanska čestica“. To je priroda svesti. Samo se u čovekuta prividna razdvojenost prividno ponovo spaja u jedins-tvo njegovim razumevanjem da nikada nije ni mogla bitiništa drugo zato što ništa nije moguće izvan božanskogApsoluta. Tako čovek svojim razumevanjem božanskogApsoluta spaja svest sa postojanjem.

Božanska svest konačnu aktuelizaciju svojih mogu-ćnosti ostvaruje samo kroz individualnu svest o sebi, kadaindividua spozna svoje jedinstvo sa božanskim Apsolu-tom, kada čovek kroz svoje delovanje izrazi prisustvobožanske svesti.

Suština božanske kreativnosti je u tome da se sveovo što je ovde opisano u celosti događa svakog trena, sveje to već ostvareno, jer priroda božanskog Apsoluta jetakva da ne može biti neostvarena ni na koji način, alinjena najveća kreativnost je da izgleda kao da se ostvarujepostepeno. To je u suštini isto, već ostvareno ili postepenoostvarenje je isto, jednog ne bi bilo bez drugog. Nijedna


201

stvarnost nije više stvarna ni bolja od neke druge. Sve jetrenutno i svaki trenutak je jednako stvaran sa božanskimApsolutom jer svaki trenutak je vibracija samog božan-skog Apsoluta. Sve je savršeno u svakom trenutku. Dru-gačije ništa ne bi moglo da postoji.40

Stvarnost se sastoji samo od postojanja i svesti opostojanju. Sve drugo su njihove varijante. Kada su pos-tojanje i svest o postojanju razdvojeni, onda se ispoljavasav ovaj univerzum sa svim životom. Kada su spojeni,onda je tu samo božanski Apsolut. U božanskom Apsolutuoni su jedno. Ali to jedno bilo bi ništa da se ne aktuelizujekroz ispoljavanje postojanja i svesti o postojanju, kaokosmos i život. Jedno aktuelizuje drugo: svest aktuelizujepostojanje, a postojanje aktuelizuje svest. U čoveku se oniponovo spajaju u jedno, tačnije ponovo se prepoznaje iaktuelizuje njihovo izvorno jedinstvo. To se događa nakonispoljavanja kroz sav život i postojanje.

"Ponovno" spajanje svesti i postojanja događa se učoveku kao samadhi, čista transcendentalna svest o sebi,koja se postiže samo u meditaciji. Kada svesno biće dođedo čiste svesti o sebi, onda je to spajanje svesti i postoja-nja, tačnije, aktuelizacija njihovog izvornog božanskogjedinstva. Kako se to sprovodi u delo opisuje nauka medi-tacije izneta u delu Izreke o jogi koje je sakupio Patanjđali.Ista praksa se primenjuje u izvornom budizmu.

Spoj božanske svesti i postojanja se jednostavnomože razumeti kao sve što jeste ovde i sada. Najviša svestbožanskog Apsoluta je upravo sve to što vidite oko sebe i usebi, što dodirujete i opažate na sve načine, zemlja na kojoj

40 Ovo mi je rekla moja majka, Anđelija Antić, moj učitelj, prilikomnašeg susreta tri dana posle njene fizičke smrti. Tako je nastala mojaknjiga "Sve je savršeno - zašto to ne vidimo".


202

stojite, bića i ljudi oko vas. Sve je To. Drugo i ne može dabude.41

Istu praksu spajanja svesti i postojanja primenjujesvaki čovek na ovom svetu, primenjuju je sva svesna bića,samo što to čine spontano i zaobilazno, kroz sva iskustvapostojanja, kroz rad, stvaralaštvo i učenje šta je ispravno idobro, a šta nije.42 Svest o ispravnom delanju, dobrota iljubav, jesu samo spoj svesti i postojanja, ništa drugo. Pos-tojanje je samo po sebi čisto dobro jer omogućava savživot. Treba samo biti svestan postojanja da bi se biodobar i ispravan u svemu. Kreativan rad je samo izrazspajanja svesti i postojanja, osvešćenja postojanja. Sve štose pokazuje kao negativno i destruktivno jeste izraz nedo-statka svesti o postojanju, što uvek vodi u nekulturu inepoštovanje života. Kada svest nije u potpunoj ravnotežii jedinstvu sa postojanjem, to je uvek na neki način des-truktivno, to je pad u nesvesnost i iluziju patnje, u ono štoje većini ljudi poznato kao svakodnevni život. Ravnoteža ipotpuno jedinstvo svesti i postojanja je stanje božanskogApsoluta. Svakako, ništa nije moguće izvan njega, ni rav-noteža ni neravnoteža, ni ispoljavanje sveta ni njegovanesvesnost, ni odlazak iz njegove ravnoteže ni povratak unju. Sve to zapravo čini sam božanski Apsolut sebi

41 „Ono što je suptilna bit (brahman, božanski Apsolut) sav je svet odnje, to je stvarnost, to je atman (tvoja duša), to si ti Švetaketu.“Chandogya upaništada, 6. 9. 442 "Kontemplacija (dhyânam) je iznad misli. Zemlja kao dakontemplira, prostor kao da kontemplira, ljudi i bogovi kao dakontempliraju. Zato ko god među ljudima dosegne veličinu, taj jeveličinu dobio jer ima udeo u kontemplaciji. Sitni ljudi (koji jenemaju) su svadljivci, brbljivci i klevetnici. Oni pak koji su izvrsni,imaju udeo u kontemplaciji. Kontemplaciju slavi. Koliko dubokodopire kontemplacija onoga koji je svestan brahmana (božanskogApsoluta), toliko postaje slobodan.“ Chandogya upaništada, 7.6.


203

samom, on kroz svesna bića i čoveka kroz svekoliko pos-tojanje aktuelizuje svest o sebi.

Svest o sebi je sam život, a on je dinamičan jer jeuvek kreativan, zato ta svest oscilira, kao i sve ostalo upostojanju, nekad je jača, a nekad slabija. Oscilacije svestipovlače oscilacije životne energije i tako nastaje sav raz-noliki život sa svim suprotnostima, ali i harmonijom.Oscilacije i neravnoteže svesti i postojanja pokreću savživot i dinamiku njegovih događaja.

Samo se u prosvetljenom čoveku događa potpunaravnoteža i jedinstvo svesti i postojanja (samadhi).

Prepoznavanje njihovog jedinstva jeste prosvetlje-nje.

Njihovo jedinstvo je moguće samo u čoveku koji jesvestan same svesti kao takve, i samog postojanja kaotakvog, bez ikakvih sadržaja, mešanja i projekcija jedno nadrugo.

Jedini način da se jedinstvo svesti i postojanjaispravno započne i potpuno ostvari, odnosno prepozna,jeste da čovek pre svega osvesti i razume prirodu samesvesti, u sebi samom, da spozna svest kao sebe samoga, jersvest je prvobitna i u suštini je sveg postojanja, svest jeduša samog postojanja i ona je čovekova duša.

Sva svest je jedna ista svest božanskog Apsoluta.Zato je i svo postojanje jedno isto božansko postoja-

nje.Njihovo jedinstvo se svakog trenutka u celosti

događa kao stvarnost.Kao vi sami.

ivan antić fizika svesti - ivan antić ivan antic ivantic antic.pdf · ivan antić: fizika svesti...

Documents