iustitia - naslovna · 2018. 1. 26. · 67 zavrŠna reČ na glavnom pretresu 76 psihosocijalni...

BROJ 1/2017januar-mart 2017.

IUSTITIAČ a s o p i s U d r u ž e n j a s u d i j s k i h i t u ž i l a č k i h p o m o ć n i k a S r b i j e

www.paragraf.rs | www.paragraf.ba | www.paragraf.me

Pravna i ekonomska izdanjaza uspešno i zakonito poslovanje

Arbitraža i mirno rešavanje radnih sporovaNeujednačena sudska praksa prilikom postupanja u pravnim stvarima sa istim činjeničnim stanjemProblemi odbrane u svetlu povreda člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima Međunarodna privredna arbitraža

Alternativno rešavanje sporova

TEMA BROJA:

POSEBNO IZDVAJAMO:

Višednevno sa

vetovanje,

Zlatibor,

21. maj –

24. maj 2

017. godine,

hotel P

alisad

PARAGRAF LEX d.o.o. 21000 Novi Sad JovanaBoškovića5 Tel:021/457-421 Direktor Paragraf Lex d.o.o: BratislavMilovanović Supervizor svih redakcija “Paragraf Lex” i glavni i odgovorni urednik izdanja „Pravnikupravosuđu“: DušanPavlović Autor Pravne baze “Paragraf Lex”: PjevačPejovićLjiljana Dizajn: ParagrafLexd.o.o. Copyright © ParagrafLexwww.paragraf.rs

ZASVETEKSTOVEUČASOPISUODGOVORNOJE UDRUŽENJESUDIJSKIHITUŽILAČKIHPOMOĆNIKASRBIJE

Glavni i odgovorni urednik izdanja“Iustitia” IvanaStojiljković Članoviredakcijeizdanja“Iustitia”: GordanaKrstić JelenaGajić JelenaStevančević IvanDuzlevski NikolaPantelić DarkoPrstić LazarLazović JasminaMinić MilovanNikolić SnežanaZvonarić

CIP-КаталогизацијаупубликацијиБиблиотекаМатицесрпске,НовиСад347.9(497.11)IUSTITIA:časopisUdruženjasudijskihitužilačkihpomoćnikaSrbije/glavniiodgovorniurednikIvanaStojiljković. -2015,br.1(feb.)-.-NoviSad:ParagrafLex,2015-.-30cmTromesečno.ISSN2406-2103=IustitiaCOBISS.SR-ID294146823

SADRŽAJ

2│ www.paragraf.rs│Iustitia│januar-mart2017.│Br.1/2017

Sadržaj

3 UVODNAREČ

5 RAZGOVARALISMOSA... PREDSEDNICOMUDRUŽENJASUDIJSKIHITUŽILAČKIHPOMOĆNIKAREPUBLIKESRBIJE

10 MERABEZBEDNOSTIIZČLANA350.STAV5.KRIVIČNOGZAKONIKAREPUBLIKESRBIJEUPRAKSISUDOVAUREPUBLICISRBIJIIPRESUDEEVROPSKOGSUDAZALJUDSKAPRAVA

13 ZAKONIKOKRIVIČNOMPOSTUPKU IPRAVNASIGURNOSTILINEKOLIKO PRIMERAKOLEBANJAPRAKSEPOD UTICAJEMZAKONIKAOKRIVIČNOM POSTUPKU

19 PROBLEMIODBRANEUSVETLUPOVREDA ČLANA6.EVROPSKEKONVENCIJEZAZAŠTITULJUDSKIHPRAVAIOSNOVNIHSLOBODA

27 SUDSKAPRAKSAPREMAZAKONU OARBITRAŽI

34 MEDIJACIJAUPORODIČNIMSPOROVIMA

37 ARBITRAŽAIMIRNOREŠAVANJERADNIHSPOROVA

40 MEĐUNARODNAPRIVREDNAARBITRAŽA

43 OSNOVIMEDIJACIJE

47 PRIMENAINSTITUTAODLOŽENOGKRIVIČNOGGONJENAIKORELACIJASADRUGIMALTERNATIVNIMNAČINIMAREŠAVANJAKRIVIČNIHPOSTUPAKA

52 SPORAZUMOPRIZNANJUKRIVIČNOGDELA

56 NEUJEDNAČENASUDSKAPRAKSAPRILIKOMPOSTUPANJAUPRAVNIMSTVARIMA SAISTIMČINJENIČNIMSTANJEM

61 EFIKASNOSTIEKONOMIČNOSTKRIVIČNOGPOSTUPKA

64 FORMIRANJEGRUPEIPRIDRUŽIVANJESTRANIMORUŽANIMFORMACIJAMA (NOVOKRIVIČNODELOINOVAPITANJA)

67 ZAVRŠNAREČNAGLAVNOMPRETRESU

76 PSIHOSOCIJALNITRETMANUKRIVIČNOMPOSTUPKU

78 JEZIČKENEDOUMICE

79 PREDUSLOVIZAPRIHVATLJIVOSTPREDSTAVKEPREDEVROPSKIMSUDOM ZALJUDSKAPRAVA

83 SMRTNAKAZNAUJUGOSLAVIJIIREPUBLICISRBIJI(1918-1992.GODINE)

Iustitia1•januar-mart2017.

www.paragraf.rs│Iustitia│januar-mart2017.│Br.1/2017 │3

ČASOPISUDRUŽENJASUDIJSKIHITUŽILAČKIHPOMOĆNIKASRBIJE

Predvamajesedmoizdanječasopisasudijskihitužilačkihpomoćnika"Iustitia".

TemabrojaposvećenajeAlternativnomrešavanjusporova.

Rešavanjesporaalternativnimnačinima,odnosnoputemmedijacijeiliarbitražeopravdavaju,presvega,ekonomskirazlozi.Takođe,sporazumnorešavanjesporovaomogućavadaseuzznatnomanjetroškovepostignesporazum.Uistojmerikaoiekonomskirazlozi,naopredeljenjeučesnikaupostupkudasporrešemirnimputemmožeuticatiimogućnostprepoznava-njaiiznalaženjazajedničkoginteresaobaučesnikausporu,kaoiusaglašavanjerešenjazaspor,upravopoštujućizajedničkeintereseobaučesnika.

Prednostialternativnogrešavanjasporova,presvegauodnosunaparničnipostupak,suvišestruke.Sporserešavabrže,akrozuspešnumedijacijuserešavajuiodnosimeđustrankama,čimesepredupređujunovisporovi.Našzadatakubroju,kojisenalazipredVama,jeupravopodizanjesvestioznačajuovakvognačinarešavanjasporova.

Važnojenaglasitidaalternativnorešavanjesporovanijeinemožebitizamenazasudskorešavanjesporova,jerukolikostrankeneuspejudarešesporniodnosputemmedijacije,njimauvekostajesud.Međutim,nesmeseumanjitimogućnostzavremenskoskraćenjerešavanjasporova,naročitoakoovajnačinrešavanjasporovadovedemouvezusavelikimbrojemnerešenihpredmetauRepubliciSrbiji.

Temeoneujednačenojpraksidomaćihsudovasunašlemestoiuovombroju,izrazlogaštoihsmatramoključnimzavla-davinuprava.Kakozakonijednezemljemorajudavažejednakozasve,građanikojiidunasudzbogidentičnihčinjeničnihokolnostimorajudobiti istupresudu,a sudovi jednedržavemoraju rešavati identičnapravnapitanjana istinačin,bezobziragdesenalazili.Ovojebitanelementpravnesigurnostikojije,kaoštojeEvropskisudzaljudskapravaistakaomnogoputa,ključanzavladavinuprava.Doslednaprimenazakonaistovremenoutičenapoverenjegrađanaupravosuđeivećuizvesnostishodasuđenja,štozauzvratmožedapredupredineozbiljnetužbeilinepotrebnežalbe.Madajeopšteprihvaćenodajeusklađenasudskapraksapoželjna,obezbeđivanjekonzistentneprimenezakonaupraksijezahtevanzadatak.

glavna i odgovorna urednica časopisa "Iustitia" Ivana Stojiljković

UVODNA REČ

ČASOPIS UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE


RAZGOVARALISMOSA…Predsednicom Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Republike Srbije

? Pre nekoliko meseci ste izabrani za predsednicu UdruženjasudijskihitužilačkihpomoćnikaSrbije.Sakakvimseizazovimasusrećeteidalismatrateda je potrebno da sudijski i tužilački pomoćnicipreko svojih predstavnika imaju odgovarajućuulogu u radnim telima, u cilju donošenja odluka odznačajazapomoćnike,tekakoocenjujetedo-sadašnjuangažovanostpomoćnikauistim?

Načetvrtoj redovnojskupštiniUdruženjasudijskih i tuži-lačkihpomoćnikaSrbije(Udruženje,USTP),održanojdana17.11.2016.godine,izabranasamzapredsednikaUdruže-nja.Izuzetnamiječastštosampreuzelaovakoodgovornufunkcijuiiskrenosenadamdaćuuspetidaopravdampo-verenječlanovaUdruženja.UdruženjesudijskihitužilačkihpomoćnikaSrbijejereprezentativna,dobrovoljna,strukov-na,profesionalna,nestranačka,nevladinaineprofitnaor-ganizacija,kojasezalažezapoboljšanjepoložajasudijskihitužilačkihpomoćnika,kaoijačanjepoverenjagrađanaupravosuđeSrbije,krozučestvovanjeudonošenjuipredla-ganjuzakonskih ipodzakonskihakatakoji regulišunjihovstatusimaterijalnopravnipoložajikojaimauticajanare-gulisanje i sprovođenje izboranapravosudne funkcije, asveradipoboljšanjaefikasnostipravosudnogsistemaRe-publikeSrbijeidostizanjameđunarodnihstandarda.Udru-ženjepostojiod2012.godineiglavniciljnamjeunapređe-njepoložajaiinteresasudijskihitužilačkihpomoćnikakrozaktivno iodgovornodelovanje,promovisanjekompeten-

tnogikvalitetnogradaijačanjeugleda.Mojadužnostjedazastupaminteresesudijskih i tužilačkihpomoćnikaširomSrbijebezobzirada lisučlanoviUdruženja iline.Samimtimsamizloženaraznimizazovima,aliseiskrenonadamdaćuzajednosasvojimkolegama,kojiminesebičnopomažuuspetidaprevaziđemsveproblemeidaučinimsveštojeunašojmoćidapoboljšamstatussudijskihitužilačkihpo-moćnika,kolikojetomoguće.

Naše dosadašnje aktivnosti su se sastojale uglavnom utomedaizjednačimopoložajsudijskihitužilačkihpomoć-nikasapoložajempolaznikaPravosudneAkademije,prili-komizborazasudijuizamenikatužioca,štosmoipostigliodlukom koju je Ustavni sud Srbije na sednici održanoj6.2.2014.godine,utvrdiodaodredbečlana40.st.8,9. i11. ZakonaoPravosudnoj akademiji („Sl. glasnikRS”, br.104/2009)kojeseodnosenapostupakizborasudijepre-kršajnog iliosnovnogsuda,odnosnozamenikaosnovnogjavnogtužioca,nisuusaglasnostisaUstavom.SmatramdajeovimUdruženjeučinilovelikikorakzapoboljšanjepo-ložajapomoćnika.Takođe,uspeli smodase izborimodaučestvujemouRadnojgrupizaizraduPravilnikazapredla-ganjeiizborkandidatazanosiocajavnotužilačkefunkcije,Pravilnikaokriterijumimaimerilimazaocenustručnosti,osposobljenostiidostojnostizaizborsudijaipredsednikasudova,kaoiPravilnikaokriterijumima,merilimaipostup-kuzaocenjivanjeradasudijskihpomoćnika.

Naravno,dajejakovažnodabudemouključeniudonoše-njusvihzakonskihakatakojiseodnosenanašpoložaj,što

Jelena Gajić



jeKomisijazasprovođenjeNacionalnestrategijereformepravosuđaod2013-2018.god.Odlukomoobrazovanjuradne grupe za izradu analizepoložaja sudija, sudijskih itužilačkihpomoćnika i sudijaporotnika iprepoznala.Presvega,jerkobinajboljerešavaonašeproblemeiukazivaonanjihdonassamih,kobizapravobiovišepozvandasebavistatusnimpoložajempomoćnikaSrbijedoUdruženjesudijskihitužilačkihpomoćnikaSrbije.

? Ukakvomsepoložajudanasnalazepomoćnici inakojinačinučestvujuupoboljšanjusvogpolo-žaja?Štabitutrebalounaprediti?

Pomommišljenju,pomoćnicisesvakakodanasnalazeubo-ljempoložajunegopredonošenjapomenuteodlukeUstav-nogsuda,alitonaravnonijedovoljnodabibilizadovoljnisvojimpoložajemupotpunosti,složićetese.Svakipomoćnikbi,započetak,trebalodaseuključiuborbuzaboljipoložajtakoštobipristupioUdruženjukaočlan,jersmatramdajebrojnašihčlanovatrenutnoprvoinajjačeoružjeuborbizapoboljšanje položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Štonasjebrojčanoviše,tonamjereprezentativnostveća.Svakinovičlanjepotencijalnonovadobijenabitka.Nadaljeoče-kujemodsvihzainteresovanihčlanovadasekonstruktivnouključeuradUdruženja,kakobisvojimznanjemdoprineli,jermiprvenstvenopredstavljamostruku.

Navašepitanještabitrebalodaunapredimo,moguVamgovoriti o tomemnogo, ali ono što ja smatram da namjenajpotrebnije jeda izađemo iz senke idanebudemovišemali,nevidljivi ljudi,kakonasčestoopisuju, jersmomibudućnostpravosuđa.Ulaganjeubudućnostjedinajeispravnaideja.Moramosevišebavitiedukacijomistruč-nimosposobljavanjempomoćnika,tedataedukacijabu-dekontinuiranaiaktivna.Nijesemnogoulagalouobukusudijskih i tužilačkihpomoćnika,kolikouobukusudija,usituacijikadasestalnodonosenovizakoni.Nemarazloga,jermi obavljamodobardeo sudijskogposla.Nacionalnastrategija reforme pravosuđa od 2013 - 2018. godine jeustanovilaobavezuPravosudneAkademije, izmeđuosta-logdavršiobukupomoćnika, kao i FunkcionalnaanalizaSvetskebankeiz2014.godine,pasenadamdaćeseubu-dućnostivišetimebaviti.

? Imajućiuvidudasesvevišenamećepotrebazapromenom Ustavnog okvira, gde vidite da su pro-mene neophodne da se dese, kada je pravosud-nisistemSrbijeupitanju?Dalijegorućepitanjeizbornajavnufunkcijuikolikojevažnosmanjitiuticajizvršnevlastipriizborunajavnefunkcije?

OnoštojenajavljenouNacionalnojstrategijireformepra-vosuđe2013-2018.godine jeste izmeđuostalog i izmenapostojećegUstava,međutimobziromdaćetobitikrupan

korak, tajdeo reformesesprovodinajsporije.Zanaspo-moćnike,najvažnijepitanjepromeneustavnogokvirajestepitanjeizboranapravosudnefunkcije,tedajepotrebnodase uticaj političkog činioca svede na najmanjumeru, od-nosnodaseisključiuticajizvršneizakonodavnevlasti,kaoi da sedrugačijedefinišenadležnostVisokog saveta sud-stva i Državnog veća tužilaštva prilikompredlaganja kan-didatazaprvi izbor.UokviruovogVašegpitanja,koristimprilikudanajavimiUstavnuinicijativunašegUdruženjazaocenuustavnosti i zakonitostičlana45astav3.Zakonaosudijama („Sl. glasnikRS”,br.116/2008,58/2009 -odlukaUS, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odlukaUS, 121/2012,124/2012 - odlukaUS, 101/2013, 111/2014 - odlukaUS,117/2014, 40/2015, 63/2015 - odluka US i 106/2015), ičlana77-astav4.Zakonaojavnomtužilaštvu(„Sl.glasnikRS”, br.116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - dr. za-kon,101/2011,38/2012-odlukaUS,121/2012,101/2013,111/2014-odlukaUS,117/2014,106/2015i63/2016-od-lukaUS),zbogtogaštojeovimodredbamapovređenona-čelojednakostigrađana,pravonastupanjenajavnefunk-cije pod jednakim uslovima, ograničavaju ili suspendujuUstavomutvrđenenadležnostiVisokogsavetasudstvaiDr-žavnogvećatužilaca,kaoidanavedeneodredbepovređujuhijerarhijudomaćihimeđunarodnihopštihpravnihakata.

? Dalismatratedanapoložajpomoćnikautičeči-njenicadasuistidefinisaniZakonomodržavnimslužbenicimaiukompravcubi,poVašemmišlje-nju,promenetrebaledaseodvijaju?

Zakon o državnim službenicima definiše pomoćnike kaodržavneslužbenike.Mislimdabibilocelishodnije,unaj-manjuruku,daonašempoložajuisvimpitanjimakojede-finišenašstatus,odlučujeVisokisavetsudstva iDržavnovećetužilaca,jersmomi,„bliži”sudijamavišenegosud-skojadministraciji,presvegapoškolskojstručnojspremi,aliinašživotniiradniputsvakakoideusmerudaposta-nemojednogdanasudije ilizamenicitužilaca.Nadamsedaćeutomsmisludoćidonekihizmena.Slažemsedajetovelikiposao,alitusmoimikaopomoć,naravno,aimanassamo1.500.OpromeniZakonaodržavnimslužbenici-masevećgovoriloimislimdaćesevišegovoritiprilikomdonošenjanoveNacionalnestrategijereformepravosuđaod2019-2023.godineiAkcionogplanazanjenosprovo-đenje,načijojizradisuvećpočelidarade.

? Da li smatrate da sudovi i tužilaštva trpe zbognepoštovanjaPravilnikao sistematizaciji? ŠtabiUdruženjemoglodaučinipovodomzapošljavanjavećegbrojapomoćnika?

Naravnodatrpe,samonebihmogladakažemdaseovderadionepoštovanjuPravilnikaosistematizacijiradnihmestaupravosudnimorganimaRepublikeSrbijeiKadrovskogpla-



na,većverujemdaserukovodiocipravosudnihorganave-rovatnokrećuugranicamakolikoimtosredstvadopuštaju,kaoiresornaministarstva.ZapočetaksmatramdasvePra-vilniketrebaispitati,zapravokojesupotrebezasudijskimitužilačkimpomoćnicimaipripravnicima,kojesumogućnostiMinistarstvapravde,daihutomeisprate.Reklabihdaimaprostoradasepomognesudijskimitužilačkimpomoćnici-maunjihovomradu,kakobinjihovradbioboljeiskorišćen,aštobinaravno,biloodznačajaizaefikasnostpravosuđa.Timebisezadobilovećepoveravanjegrađana,štojeglavnaidejavodiljaReformenašegpravosudnogsistema.Miima-movelikibrojidejakakobitomoglodasesprovede,štonasupućuje,svakako,naproširenjesistematizacije,naravno,za-pošljavanjevećegbrojapomoćnika,prvenstvenosaradnika,kojitrenutnoradeustatusuvolontera,paondaipreobražajradnogstatusasaradnikanaodređenoustatusnaneodre-đeno.Znamodajetrenutnonasnazizabranazapošljavanjaudržavnomsektoru,međutim,kakosuobjasnili,tazabrananijeapsolutnaisvakipravosudniorgan,bimogaodaizne-sedapostojipotrebazazapošljavanjemnovogkadra,pabiministarstvodoneloiodlukudasedozvoliproširenjesiste-matizacijeiKadrovskogplana,aštouglavnomzavisiodru-kovodiocaikolikosuspremnidasetimebave.

? Da li smatrate da je donošenjem Zakona o Pravo-sudnoj akademiji i uspostavljanjem Programskog savetanaujednačennačinomogućenaedukacijakakopolaznicimapočetneobukePravosudneaka-demije, tako i sudijskim i tužilačkim pomoćnici-ma?DalijeuvođenjemProgramskogsavetastan-dardizovansistemobukeistručnogusavršavanja?

Nacionalnastrategijareformepravosuđaod2013-2018.godinejedalapreporuku,asâmZakonoPravosudnojaka-demijipropisujedaPravosudnaAkademijaimaobavezu,daporedstalneobukenjihovihpolaznika,obučavasudije,ata-koisudijskeitužilačkepomoćnike,alisuunajmanjojmeri,tuobukupohađalipomoćnici,zapravonisuniimaliobave-zu.Ovojedostabitnopitanje,pasenadamdaćemouspetidaprivolimoodređeneorganizacijekojesebaveisključivoovimdelomReformepravosuđa(OESC,EU,GIZ,Ministar-stvopravde,PravosudnaAkademija itd),danamomogu-ćedaorganizujemoedukacijupomoćnikaipripravnikanarazne teme. Svakako je Programskim savetomusklađen iobuhvaćensistemobuke i stručnousavršavanje, verujemnebaškaopolaznicimaPravosudneAkademije,alipostojipreporukaEUdaseonibaveiovakvomvrstomedukacije.

? Koje je Vaše mišljenje o uspostavljanju sistema karijernihsaradnika?

Dugovećpričamoouvođenjuunašsistemposebnepro-fesijekarijernogsaradnika imoguvamrećidasuodpo-

četkabile različite reakcije.Međutim, jamislimdabi seeventualnounekojmeridonekleirešilaraznapostavljenapitanjavezanazanašpoložaj.SvakakouSrbijipostojidostasaradnika,ipreporukaEUjebiladasesmanjibrojsudijaizamenikatužioca,štosepokazalonebašprihvatljivouna-šempravosudnomsistemu.Upoređivanjeiusaglašavanjepravosudnogsistemazemljezapadnogsistemasazemljomkoja senalaziu tranzicionomperiodu,u smislu koliko jepotrebnozaposlitisudijaizamenikatužilaca,samimtimisaradnikaipripravnika,iadministrativnogosoblja,nijebašbilanajboljaideja.Miimamonajvećibrojsaradnika,koli-kojaznamuzemljamaregiona,takoda,nećemomoćisvidabudemoizabrani (potrebnoje200sudija,asaradnikauovomtrenutkuimaoko1.500).Svakakoverujemdapo-stojivelikibrojpomoćnikakojisuzadovoljnisvojimpoloža-jem,abilibiivišezadovoljnidasuimusloviradamnogobolji.Tusepojavljuje idejauvođenjakarijernihsaradnikakaoposebneprofesije,gdebiseodlučilidanastavesvo-jeusavršavanje i jednogdanapostanusudije, ilibiostalikarijerni saradnici sa, verovatno, većimplatama.Njihovaplatabiseodređivalauodnosunarangsudaukomesuzaposleni iuslovi zanapredovanjeustrucibi imbili višedostupni.Ovobibilovrloznačajnopitanjeimogurećivr-loosetljivopitanjezatoštobisetuograničilamogućnostdapostanufunkcioneriupravosuđusaradnika,kojibi seopteretilidaostanukarijerni.Utomsmislubimoralodasevodiračuna,kojiuslovibisepostavili,prilikomdonošenjaodlukedanekopostanekarijernisaradnik,tedalibipo-stojalamogućnost da neko posle deset godina rada kaokarijernisaradnik,postanesudija.Svakako,jedefinitivno,većsigurnodaćeseovaprofesijapojavitiunovojStrategijizareformupravosuđa.

? Možetelinamobjasnitinanekolikoprimerateri-torijalnuraspoređenostorganausmislupreopte-rećenostipredmetimaikakosepoVašemmišlje-njutiproblemmogurešiti?

OovimproblemimarešavaVisokisavetsudstva iDržavnoveće tužilaštva, naravno u saradnji sa Vrhovnim kasacio-nimsudom iRepubličkim javnimtužilaštvom.Naravnodapostojipreopterećenost,posebnokadasegovorioorgani-mapravosuđauBeogradu,jerpokrivajuvelikuteritorijalnunadležnost,paizatoštonateritorijibeogradskenadležno-sti, postoji najveći broj predmeta, kako u drugostepeniminstancama,takoiuprvomstepenu.Onoštosuvećsprovo-dili,jedelegacijapredmeta,međutimiporedtedelegacijeidaljeimamovelikibrojpredmeta.Opetimamoprostorazapokretanjepitanjaproširenjasistematizacijeizapošljavanjanovogkadra,uodnosunabrojpredmeta,vraćanjedozvolezaprekovremenirad,jerutimorganimavrločestozaposleniostajuinakonistekaradnogvremena,atajdodatniradimnijeplaćen.Svakiradtrebanagraditi,kaoprvo,akaodru-go,radniciizaposlenimorajuimatistimulacijuzaboljiiveći



rad.Otimstvarimasemoravoditiračuna,jerjezadovoljanradniknajboljiradnikidobarposlodavacvodiračuna.Obzi-romdasamjasaradnikuBeogradu,najviševammogurećiostanjuutomgradu,štonaravnoneznačidaniuostalimgradovimanematolikoposla.Moglobisesprovestiistraži-vanjegdepostojevišezaposlenihuodnosunaobimposla,pabiserešavalopremeštajemiliupućivanjemuorgankojiimavećupotrebuzakadrom.Međutim,itusemoravoditiračuna,jersmodošlidosituacijegdezaposleni,kadagovo-rimozaposlenimapričamocelomsistemudržavnihslužbe-nika,obziromdasvioniradeuimepravosuđa,čestobuduunezavidnojsituacijidanemajupravonanapredovanjepoosnovuocenjivanja, samimtimninapovećanjebrojada-nagodišnjegodmorapoosnovuoceneukolikosuupućeninaradunekidrugiorgan.Tusmouvekdapomognemo,daukažemo, da predložimo neke promene, jer svakako nijeni feropterećivati ljudepreviše.Moramobiti i realni i daznamokolikovredinašrad,takodaikoradivišemoradazahtevadaseceninjihovraditrud.Stalnoukazujemdasenašimpoložajimainašimstatusimamorabavitinekokoradiusuduitužilaštvu,dapomažunaprojektima,napoboljša-njuefikasnostipravosuđa,jer,ireklasamranije,najvišesupozvanidaodlučujuidaotomevoderačuna.

? Nakojinačinse,povašemmišljenjuupravosud-nim organima Republike Srbije sprovodi sistem napredovanjapomoćnikakadasuupitanjunjiho-vikoeficijentiiplate?

Određivanjeplate,načinobračuna i koeficijentizaplatnirazredkojisupovezanisaodređenimstatusomizvanjemsuregulisaniZakonomoplatamadržavnihslužbenikaina-meštenika.Nijetajnadajeproceduraizmenezakona,slo-žena,itobipredstavljaloveliki„zalogaj”,alismomiukazalinapotrebutakvihpromena.Našnajvećiuticajseogledautomedaukažemonatakvepotrebe.Štosetičekoeficije-nata,tunemapotrebemenjatizakon,većtrebaviševoditiračunaouslovimaionačinunapredovanjanaosnovurad-nogstaža,ocene,uspeha,kaoištapredstavljadiskrecionaocenarukovodiocaorgana,zanapredovanjezaposlenogiprelaskausledećiplatnirazred,kaoimogućnostMinistar-stvapravdedaudatomtrenutkuponudiproširenje,kaoopcijuprilikomizradePlanaiprogramasistematizacije.

? Koliki je, po vašem mišljenju, problem neujedna-čenesudskeprakseištabieventualnomoglodabuderešenjetogproblema?

MislimdajetovelikiprojekatVisokogsavetasudstvaiVr-hovnogkasacionogsuda,Ministarstvapravde,podpokro-viteljstvomBritisch councel,kojivećradenaujednačavanjusudskeprakse.O tomesedostagovorilonaSavetovanju„Sudijskidani”održanomuVrnjačkojBanji,oktobra2016.godine.Pojavljujeseupraksi,daizistogsudaizađurazli-čiteodluke,apovodomistogčinjeničnogosnova.Dastvar

bude gora, ne izlaze samo iz istog suda različite odluke,negoiizrazličitihsudova.Topraktičnovodidopravnene-sigurnosti,naravnonepoverenjagrađanaunašpravosudnisistem.Dostasepridajeznačajuovajproblemiverujemdaćeserešiti.Postojinaravnoneštoštobiipomoćnicimoglidarade,povezanošću,obziromdasmomi„umreženi”nacelojteritorijiSrbije.Ovojepitanjeodvelikogznačajazanašuzemlju,jerjejedanoduslovazaostvarenjepravana-knadeštetepredEvropskimsudomzaljudskaprava,takodaseovomproblemupristupavrloozbiljno.Čestosede-šavadapostojezauzetistavoviSedniceodeljenjarazličitihsudova,kojiserazlikuju,paistavoviVrhovnogkasacionogsudakojiserazlikujuododlukeUstavnogsuda.Takvestva-ri treba rešiti.Odvažili smo se da u našem časopisu, poidejinašeurednice, imamostalnu rubrikuneujednačenasudskapraksa,gdećemomiiznositiprimerezanejednakopostupanjeuistimpredmetima.Tojejedanodnačinagdesemožesugerisatinaproblemieventualnorešenjeistog.Druginačinjedaseotomemoraotvorenopričatiimorashvatitidatakavproblemmoramorešiti,imajućiuvidudaosnovnipostulatzapravnudržavu,jestepravnasigurnost

? Imajući u vidu da se u poslednje vreme dostagovori o ARS, da li sudski organi rado prihvataju Alternativnorešavanjesporova,kojeprednosti,akoje mane nosi za sobom rešavanje spora medija-cijom,posredovanjemilimirenjem?

Medijacijajepostojalajošpresprovođenjareforme2010.godine,zapravood2000.godinekaopilotprojekatuDru-gomopštinskomsuduuBeogradu,gdesamobavljalapri-pravničkistaž,pasamimalatozadovoljstvodavidimkakojesvetoizgledalo.SadapostojivelikiprojekatOrganizacijeNUMSkojasebavipilotprojektomzauvođenjemedijacijeusudskimsporovima.PostojiiAgencijazaalternativnore-šavanjesudskihsporovauradnompravu.Onoštomislimdajeovdeproblem,jetodajavnostotomenijedovoljnoupoznata i da sena tomemora raditimnogoviše, kao idaljudinemajunavikudanatajnačinrešespor.Dubokoverujemdabipostojalavećazastupljenostivećeintereso-vanjeiznanje,dabiisudovivrloradoprihvatilialternativ-norešavanjesporova, jerbi se takozavršavaovelikibrojpredmeta.Posebnojetoznačajnozasudovekojisuopte-rećeni velikimbrojempredmeta.Nepoznavanje bih oka-rakterisala kaonajvećumanu, aprednosti seogledajuutomeštobisepostupcivrlobrzorešavali,nebisedolazilodoteškihsporova,imalibimanjibrojpredmetaimislimdabijavnostbilavišezadovoljnaradompravosudnihorgana.

? KojeplanoveubudućnostiplaniratedasprovedetekrozUdruženjesudijskihitužilačkihpomoćnikaištabisteporučilisudijskimitužilačkimpomoćnicima?

Onoštoplaniram jeobilazaksudova i tužilaštva,promo-cija iorganizovanjeputovanjapocelojSrbiji.Ranije smo



toradili,alismonapravilipauzu.Obilazilibismosudoveitužilaštva,upoznavaliljudesaciljevimaUSTP-a,satimštabi trebalo uraditi i na šta bi trebalo ukazati. Tako bismosakupili i informacijeoproblemimakojemučepomoćni-ke.Predstavljalibismoidejezarešavanjetihproblema.Natajnačinbiproverilistanjenaterenu,odnosnopotrebezadaljim zapošljavanjem i promenama statusa pomoćnika,takođeipripravnika,kojisuvrlobitniunašemsastavuina-šojborbi,imajućiuvidudaćeonipostatisaradnicijednogdanaisudije.Uplanunamjeiradnaprojektimakojisuzasadaufazipripreme,pabihotomeunekomnarednomizdanju,porednaravnoiniciranjaiorganizovanjasastanakasapredstavnicimaVisokogsavetasudstva,Državnogveća

tužilaca, Vlade i resornih ministarstava, međunarodnihorganizacija,fakultetaidrugihobrazovanihustanova,kaoi iniciranje i organizovanje sastanaka sa predstavnicimastrukovnihistručnihudruženjapravosudnihprofesijauze-mljiiinostranstvu.

Nadam seda će više ljudi prepoznatinašu volju i veru idaćeštovišeljudidasepriključiovojborbi,jersmopo-trebni jednidrugima.Dabi sepoboljšaonečiji statusnetrebadasećuti,trebapodićiglavuikazati.Trebaraditinapoboljšanju,prvosebe,aondasvihostalih,takodasejaiskrenonadamdaćeseljudiprepoznatiunašimciljevimaipridružitinamse.

KOMPLET KRIVIČNOPRAVNE LITERATURE



NeujednačnostprakseupostupanjusudovauRepu-bliciSrbiji,urazličitimoblastima,dovelajedove-likogbrojapredstavkiprotivRepublikeSrbijepred

Evropskimsudomzaljudskaprava(dalje:Evropskisud).Uovomtekstuosvrnućemosenaneujednačenopostupanjedomaćih sudova prilikom određivanjamere bezbednostioduzimanjepredmeta iz člana87.Krivični zakonikRepu-blikeSrbije,kaoinapraksuEvropskogsudauodnosunaprimenuovemerebezbednosti.

Odredbomčlana350.stav5.Krivičnogzakonikapropisanojedaćesesredstvanamenjenailiupotrebljenazaizvrše-njedelaizčlana350.st.1-3.Krivičnogzakonikaoduzeti.

Članom78.KrivičnogzakonikaRepublikeSrbijeodređenajesvrhamerabezbednosti,atojedaseotklonestanjailiuslovikojimogubitioduticajadaučinilacubudućenevršikrivičnadela.Članom87.stav2.istogzakonapropisanojedasepredmetikojisuupotrebljenizaizvršenjekrivičnogdelamoguoduzetiikadanisusvojinaučinioca,akotozah-tevajuinteresibezbednostiilikadaidaljepostojiopasnostdaćebitiupotrebljenizaizvršenjekrivičnogdela.

NašKrivičnizakoniknepropisujenačelosrazmernostikadautvrđujeuslovezaizricanjemerabezbednosti,kaonpr.štojeutvrđenounemačkomKrivičnomzakoniku,paragrafombroj62,gdejeodređenodasemerabezbednostinesme

odreditiakonijeuodnosusaznačenjemdelakojasupoči-njenaikojasemoguočekivati,kaoistepenomučiniočeveopasnosti.

Akoječlanom78.Krivičnogzakonikapropisanodajesvrhamerabezbednostidaseotklonesituacijeistanjedaučini-lacubudućnostineučinikrivičnodelo,ondasuduvremedonošenjapresudetrebadacenisveokolnosti,dalisemo-žeočekivatida ćeučinilacponoviti krivičnodelo. Prematome,sudjedužandautvrdituopasnostuvremeizricanjapresude,aneuvremeizvršenjadela,ilionoštojenajgoramogućapraksa sudovada semera izričepo„automatiz-mu”,utumačenjučlana350.stav5.Krivičnogzakonikailikao„obaveznooduzimanje”kakose tonavodiupresudiEvropskogsudabroj42079/12od17.01.2017.godine.

PraksasudovauRepubliciSrbijinijeujednačena.VrhovnikasacionisudRepublikeSrbijejeuPresudiKzz694/15od01.09.2015.godineutvrdiodanijeobavezasudaizricanjemerebezbednosti,avezanozačlan350.stav5.Krivičnogzakonika, već sud u konkretnom slučaju procenjuje po-trebu za izricanjemmere bezbednosti. Isto tako, ukazu-jemoinapresuduVrhovnogsudaSrbijeKžI2536/06od25.01.2007.godine,ukojojseukazujenaobavezusudadautvrdipostojanjekauzalnogodnosaizmeđuvozilaiizvrše-nogdela,tj.dalijeposledicaprouzrokovanavozilom,zbog

MERABEZBEDNOSTIIZČLANA350.STAV5.KRIVIČNOGZAKONIKAREPUBLIKESRBIJE UPRAKSISUDOVAUREPUBLICISRBIJI IPRESUDEEVROPSKOGSUDAZALJUDSKAPRAVA

Jovana Sretković advokatski pripravnik iz Beograda

Milan Vuković, advokat iz Beograda



njegovihspecifičnihsvojstava,atojedalijeprepravljanovoziloidalisuugrađenamestazaskrivanje.

Unovijojpraksidomaćihsudovameraizčlana350.stav5.Krivičnogzakonikaizričesepo„automatizmu”ikaoobave-znooduzimanjepredmeta(predmetiK106/16,K135/16kojisuvođeniuOsnovnomsuduuŠidu).Dakle,suduovimpredmetimanijeutvrđivaospecifičnostioduzetihpredme-ta,tj.dalisuistipregrađeniiliposebnoopremljenizapre-voznelegalnihputnika.

Ukolikobiseprihvatiostavsudovaizraženuovimpresu-dama,daseodredbačlana350.stav5.Krivičnogzakoni-ka tumači nanačinda jeobaveznooduzimanje sredstvaupotrebljenazaizvršenjedelakaomerebezbednosti,to bi značilodajemerabezbednostikazna,anemerabezbed-nosti oduzimanja predmeta radi sprečavanja da učinilacubudućenevršikrivičnadela.

Krivično odeljenje Vrhovnog kasacionog suda i krivičnaodeljenjaApelacionihsudovauRepubliciSrbijinisumoglizauzeti jedinstvenstavda li jeobavezasudadautvrđujeposebnasvojstvasredstvaupotrebljenogzaizvršenjedelaizčlana350.Krivičnogzakonikakojaukazujunaopasnostdaćesebašzbogtihposebnihsvojstavaučinitinovokri-vično delo. Ipak sudovi ne postupaju prema odlukamaVrhovnogkasacionogsudaRepublikeSrbijekojesupret-hodnocitirane.Iztogaproizilazijedinozaključakdasudoviodredbučlana350.stav5.Krivičnogzakonikatumačekaoobavezusudadaoduzmesredstvokojimjedeloizvršeno,naosnovuusmenihilipismenihnalogaMinistarstvaprav-deiliPredsedništvaVrhovnogkasacionogsuda.

Presudom 3-K-106/2016 od dana 14.10.2016. godine ipresudomK-135/16oddana06.10.2016.godine,Osnov-nisuduŠidujeokrivljenimazakrivičnodeloNedozvoljenprelazdržavnegraniceikrijumčarenjeljudi,izrekaoimerubezbednostioduzimanjapredmeta,naosnovučlana350.stav5.uvezičlana87.Krivičnogzakonika.Sud je izreče-nommerombezbednostiuobapredmetaoduzeokamion,kojisenenalaziuvlasništvuokrivljenih,većuvlasništvukompanijezakojuokrivljenirade,ačijevozilonijebilona-menskiprilagođenozaizvršenjekrivičnogdela,nitijekom-panijaznala ilimoglaznatiza izvršenjekrivičnogdelaodstranenjihovogzaposlenog.

Ovdeukazujemonačlan16.UstavaRepublikeSrbije,kaoinaZakonoratifikacijiKonvencijeozaštitiljudskihpravaiosnovnihsloboda(dalje:Konvencija).Ovakvimpostupa-njem,Sudkršičlan1Protokolabr.1Konvencije,kojiglasi:

„Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uži-vanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zako-nom i opštim načelima međunarodnog prava. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo drža-ve da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regu-

lisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugih doprinosa ili kazni.”

Najnovija praksa domaćih sudova se razlikuje od prakseEvropskogsuda.

Oduzimanje sredstva upotrebljenog za izvršenje krivič-nogdela kojenijeu svojiniučinioca,bilo jepredmet ra-spravljanja i upresudi Evropskog suda3503/08oddana13.10.2015. godine Unsped Paket Servisi SAN. VE TIC.A.S. protiv Bugarske, kao i u presudi broj 42079/12 od17.01.2017.godine,slučajB.K.M.LOJISTIKTASIMACILIKTI-CARETLIMITEDSIRKETIprotivRepublikeSlovenije.Analizi-rajućiodlukeEvropskogsuda,posebnoimajućiuvidusveveći broj slučajeva nedozvoljenog prelaska državne gra-nice,usledaktuelnemigrantskekrize,navedenepresude3503/08i42079/12značajnobitrebaledautičunapraksusudovazemaljapotpisnikaKonvencije.

U krivičnim zakonicima nije jasno precizirano pod kojimuslovimaseizričemerabezbednostioduzimanjapredme-ta,međukojimajeiKrivičnizakonikRepublikeSrbije.

Upresudi3503/08,Evropskisuduparagrafu37jasnoutvr-đujedasvakomešanjejavnevlastiuneometanouživanjeimovinemorabitizakonito,toznačidameretrebadabu-duzasnovanenadomaćemzakonu,uzuslovdadomaćizakon bude dostupan zainteresovanim licima, preciziranidasuposledicenjegoveprimenepredvidive.Uslov„za-konitosti” u smislu Konvencije takođe zahteva kompati-bilnost sa vladavinom prava koja uključuje slobodu odsamovolje.Kadaseanaliziračlan350.stav5.Krivičnogza-konikakojiglasi:” Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se”,dolazisedozaključkadanavedenaodredbane ispunjavauslov„zakonitosti”usmisluKonvencije,jerovakvaimperativnanormaneisključujesloboduodsamovolje.Uparagrafu38istepresude, Evropski sudutvrđujeda svako mešanje u neometano uživanje imovinemora uspostaviti „pravič-nuravnotežu”izmeđuopštihinteresazajedniceizaštiteosnovnih prava pojedinca,kadaseoduzima imovinako-jasenezakonitokoristi.Takvaravnotežazavisiodmnogihfaktora,međukojimasuponašanjevlasnikaimovine.Sudzaključujedaseutakvimslučajevimaoddržavnihorganaočekujedarazmotrestepenkriviceilibrigevlasnikaimovi-ne,ilibaremodnosizmeđunjegovogilinjenogponašanjaikrivičnogdela,kaoidapotrebnaravnotežanećebitipo-stignutaakojedotičnolicemoralodasnosipojedinačani prekomeran teret.

Uparagrafu45Sudističeda„Ne postoje dokazi pred ovim Sudom koji ukazuju na to da je vlasnik mogao ili trebalo da zna za počinjeno krivično delo i jasno je da vlasniku nije data prilika da izloži svoj slučaj. U stvari, mogućnost takvog ispitivanja nije predviđena u domaćem pravu, ali je ono neophodno u skladu sa Konvencijom, kako bi nad-ležni organi mogli da procene proporcionalnost oduzima-



nja. Prema tome, odsustvo takve analize na osnovu važe-ćeg zakona nije dozvolilo postizanje „pravične ravnoteže” između različitih interesa koji su uključeni.”

Uparagrafu45presude42079/12,od17.01.2017.godine,ukomslučajujeRepublikaSlovenijaoduzelavoziloturskekompanijeukojemjepronađenadroga,konstatujesedasudovitumačedomaćezakonodavstvoRepublikeSloveni-jedasepodrazumevaobavezaoduzimanjabilokogvozilakoje se koristi za trgovinu drogom, bez obzira namarlji-vostisavesnostvlasnikavozila.Evropskisuddaljenavodi„Kao rezultat toga, iako nije bilo indikacija da je oštećena kompanija bila uključena u izvršenje krivičnog dela ili da je imala bilo kakva saznanja o nezakonitim aktivnostima svog vozača, ili da je propustila da obavi redovne kontrole vozila, nije imala nikakvu mogućnost obezbeđenja vraća-nja kamiona. Relevantno pravo R. Slovenije (čl. 186 stav 5 Krivičnog zakonika, a u vezi sa članom 73) ne uzima u obzir odnos između ponašanja kompanije (vlasnika kamiona) i dela”.

Zatim, u paragrafu 47 iste presude Evropski sud navodi:„konfiskacijaimovinemoženametnutiznačajanterettre-ćim licima kojima ta imovina pripada”. Nadalje, u istomparagrafu sudnavodi: „Ostvarivanjebalansiranja izmeđuopšteginteresa,prevencijekriminalaizaštitepravapoje-dinca u ovakvimokolnostima znači da nametanje teretanavlasnikaimovinemožebitiopravdanosamoakonjegovinteresdamusevratiimovinanadmašujerizikdaćevra-ćanje imovine olakšati trgovinu drogom i ugroziti borbuprotivorganizovanogkriminala.Uparagrafu48sudkon-statujedanemadokazadajekamionbioprilagođenzakrijumčarenje,nitipostojedokazidajekompanijasvojimpropustimaonemogućila sprečavanje ilegalnihpošiljki ida je eventualnopokrenutopitanjeodgovornostikom-panijezaizvršenjekrivičnogdela.

Premaparagrafu52Evropskisudzaključujeda jeobave-zno oduzimanje vozila uvlasništvukompanije,zajednosanedostatkomprilikedadobijekompenzacijuzasvojgubi-

tak,nevodidovoljnoračunaointeresimakompanije.Sudjestogazaključiodajedošlodopovredečl.1Protokola1Konvencije, jernijepostignutaravnotežaizmeđuzahtevaopšteginteresajavnostiipravavlasnikanamirnouživanjesvojeimovineidajeteretstavljennavlasnikakamionabiopreteran. Ovakvim obrazloženjem primećuje se nameraEvropskogsudadapružiodgovarajućistepenzaštitepravasvojinepojedinaca.

ZarazlikuodEvropskogsuda,praksaosnovnihiapelacio-nihsudovaRS,osimpomenuteneujednačenosti,nepoka-zujetežnjuzazaštitomljudskihprava,ukonkretnomsluča-jupravasvojine,garantovanimKonvencijomiUstavomRS.

OsnovnisuduŠiduupresudama3-K-106/2016iK-135/16neobrazlažeprimenumereoduzimanjasredstvaupotre-bljenogzaizvršenjedela,većsesamopozivanaodredbučlana87.stav3.KZdasezakonommožeodreditiobaveznooduzimanjepredmetaiističedaćeizrečenommerombez-bednostibitiostvarena i postignuta svrha izricanjamerabezbednosti i todaseotklonestanja iliuslovikojimogubitioduticajadaokrivljeniubudućenevršikrivičnadela,neupuštajući seuokolnostikonkretnogslučaja.Nijednuodčinjenicanavedenihodstraneoštećenekompanijesudnesmatraznačajnomzadonošenjedrugačijeodluke,većodredbezakonakojeseodnosenamerubezbednostiodu-zimanjapredmetatumačikaoimperativne.

Neujednačena praksa domaćih sudova (citirane presudeVrhovnogsuda,VrhovnogkasacionogsudaiOsnovnogsu-dauŠidu)tenepreciznostinepredvidivostKrivičnogzako-nika,uovojmaterijimogudovestidopotrebedaoštećenapravnalicatražezaštitupredEvropskimsudom,jersekakotoproizlaziizcitiranihpresudaEvropskogsudavršipovre-dačlana1Protokola1Konvencije.PresudeEvropskogsu-daukazujunamogućnostobavezivanjaRepublikeSrbijenanaknadušteteoštećenimpravnimlicimazbogpraksesu-dovauRSdaizričumerubezbednostioduzimanjasredstvaupotrebljenogzaizvršenjedelasuprotnopraksiEvropskogsuda. •



ZAKONIKOKRIVIČNOMPOSTUPKU IPRAVNASIGURNOSTILINEKOLIKO PRIMERAKOLEBANJAPRAKSEPOD UTICAJEMZAKONIKAOKRIVIČNOM POSTUPKU

UvodBrojniprigovorisuiznošeninatekstZakonikaokrivičnompostupku2)(dalje:ZKP,Zakonik).Govoriloseotomedapri-likomusvajanja ZKP-anijeuzetauobzir ustavnapozicijajavnogtužilaštva,datvorciZakonikanisuimaliuvidučinje-nicudajetužilaštvoorganizovanopojednomtradicional-nommodelu, sa prekomernim centralizmom i praktičnonesputanomhijerarhijomštoudobrojmerionemogućavaprilagođavanjenovojprocesnojulozi iumanjujenjegovusposobnost da u punoj meri odgovori zadacima koji seprednjegapostavljaju.Drugisuisticalidasupojedinenje-govenormeneustavne.Utompogledunajčešćejenavo-đenčlan32.stav1.Ustavakojikažeda„svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o nje-govim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka”.PremanovomZako-nikuokrivičnompostupku,član2.stav2.tačka14)„po-

stupak”jepredistražniikrivičnipostupak.Akopredistražnipostupakimakarakterkrivičnogpostupka,ondatimpre,istraga koja nastupa nakonpredistražnog postupka jestekrivičnipostupak.Istragu,naredbomzasprovođenjeistra-gepokrećeiodustankomodgonjenjaobustavljajavnitu-žilackoji jeiorganpostupkaufazi istrage(čl.296.i308.ZKP).Samimtim,javnitužilacutokuistragesamostalnora-spravljaiodlučujeosumnjikojajebilarazlogzapokretanjepostupka,štojeprotivnoustavnojnormikojaodređujedasudraspravljaoosnovanostisumnjekojajebilarazlogzapokretanjepostupka.Kadasetomedodakonstatacijadanepostojinitijedanvidsudskekontroleodluketužiocadapokreneiliobustaviistragu,zaključakdajekonceptistragepokometužilacodlučujeoosnovanostisumnjekojajebilarazlogzapokretanjepostupkaprotivancitiranojustavnojnormijenepobitnotačan.

Međutim,uokvirukritičkograzmatranjanovogZKP,činisedauteoriji,aipraksinijeudovoljnojmerirazmatranuticajnovogZKPnapravnusigurnost.Dabismomoglidapružimo

Goran Ilić1 predsednik Udruženja tužilaca Srbije zamenik Republičkog javnog tužioca

1PredsednikUdruženjatužilacaSrbijeizamenikRepubličkogjavnogtužioca,[email protected] SlužbeniglasnikRS,br.72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013,55/2014.



odgovornaovopitanjepotrebnojeda,najpre,odredimopojampravnesigurnosti.Prematradicionalnomshvatanjupravnasigurnostjedvodimenzionalnapojavakojasesasto-jiodpredvidivostiovlašćenjaiobavezaiizvesnostiostvare-njatihobaveza.3)Predvidivostseznatnoumanjujekadasupravnenorme„krajnjeneodređene”ikadaseorganimada-ju„širokadiskrecionaovlašćenja”.Intereszapredvidivošćuproishodiizpotrebedasvakoznaštaseodnjegaočekujeištaonmožedaočekujeoddrugoga.Izvesnostostvarenjaobaveza,opet,podrazumevadapostojeutvrđenipostupciostvarivanjapravakojigarantujuutvrđivanjeistineitrajnouklanjanjesporova izpravnogporetka.4)Venecijskakomi-sija,sadrugestrane,ujednomsvomdokumentukaoele-mentepravnesigurnostioznačavajavnost,preciznost,do-slednost,stabilnost,zabranuretroaktivnosti.5)

Ako su izvesnost ostvarenja obaveza i doslednost kom-ponente pravne sigurnost, onda nema sumnje da ujed-načena sudska praksa predstavlja manifestaciju pravnesigurnosti.NaznačajujednačenesudskepraksezapravnusigurnostukazujeiEvropskisudzaljudskapravaujednojsvojojodluci.EvropskisudzaljudskapravajeupredmetuDemir i Bajkara protiv Turske veoma eksplicitno o tomezauzeostav,rekavši„da sudovi ne bi trebali, bez valjanih razloga, da odstupaju od presedana uspostavljenih u rani-jim predmetima”.6)

Novitipkrivičnogpostupka,nejasne imeđusobnoproti-vurečnenorme,koncepcijskanedoslednostZakonika,sveto skupa dovelo je do neujednačenog postupanja sudo-va,javnihtužilaštavakaoidokolebanjasudskeitužilačkeprakseupogledumnogihpravnihpitanja,čakionihkojasu,pretoga,duginizgodinabilavansvakogsporenja.

Dakle,poslepočetnogšokaizazvanog„ekskluzivnimreše-njima”iznovogZKP,uslediojedrugiudarkojijepredstav-ljaoataknapravnusigurnost,jersuorganipostupka,ne-retkosličneslučajevetretiraliposvedrugačije.Slikovitomopisu situacije nastale nakon početka potpune primenenovogzakonika,koji jedao jedansudija rekavši„umesto da primenjujemo novi zakonik mi ga tumačimo”,moglobisedodatiitodasečinidasudoviitužilaštvatumačeipri-menjujuZakonik,kokakostigne.

Unastavkuradaizložićemoprimerekolebanjesudskeitu-žilačkeprakseuprimenivažnihinstitutaiuticajpromenepraksesudovaitužilaštavanapravnusigurnost.

1.Problemisudskeitužilačkeprakse sa novim ZKP

1.1.Zastarelostkrivičnoggonjenja

SanovimZKPnastalasusporenjaokotogakojeradnjepre-kidajutokzastarelostikrivičnoggonjenja.Krivičnogonje-njezapočinjeprvomradnjomjavnogtužioca,iliovlašćenihslužbenih licapolicije naosnovu zahteva javnog tužioca,preduzetomuskladusaovimzakonikomradiprovereos-novasumnjedajeučinjenokrivičnodeloilidajeodređenoliceučinilokrivičnodelo,navodiseučlanu5.ZKP.Premačlanu104.stav3.KZzastarelostse„prekida svakom proce-snom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela”.Ukolikoovedveodredbetumačimoprime-nomsistematskogmetoda,daklepovezanodržimodasetok zastarelosti prekida svakomprocesnom radnjom go-njenja,bezobziranastadijumpostupkaukomejeradnjapreduzeta.Konfuzija,međutim,nijeokončana jerpostojirealan problem kako razlikovati procesne radnje, od po-tražnih radnji idrugihaktivnostipreduzetihupredistraž-nompostupku.Dabisepouzdanorazrešilaovadilemajošjednomćemoposegnutizasistematskommetodomutu-mačenjunormioprekiduzastarelostikrivičnoggonjenja.Krivičnizakonik7)učlanu107.stav4.uređujeuslovezapre-kidzastarelostiizvršenjakazne.Zastarelostizvršenjakazneneprekida seprocesnom radnjom, već svakom radnjomnadležnog organa preduzetom radi izvršenja kazne. Da-kle, razlikakojupravizakonodavackododređivanjavrsteradnjekojaprekidazastarelostuovadvaslučajapotvrđujeuverenjedasamoprocesna,aneibilokojadrugaradnjaprekidazastarelostgonjenja.

Poslesvega,preostajedapremapravilimanovogZKPodre-dimopojamprocesneradnjeizčlana104.stav3.KZ.Izrazprocesnaradnjausuštinioznačavaradnjukojaimaproce-sniefekat.Akotakorazumemo„procesnuradnju”dolazi-modotogadapojamprocesnaradnjauključujedokazneradnje,aliidrugeprocesnedelatnostikojesepreduzimajuradiuticanjanatokiokončanjekrivičnogpostupkaiimajusvojosnovuZakoniku.Ukolikoprethodnorazmatranjepri-menimonapredistražnipostupak,nemasumnjedasetokzastarelostikrivičnoggonjenjaprekidasaslušanjemosum-njičenogkojejeobavljenopočlanu289.stav4.ZKP,jertosaslušanjemožedasekoristikaodokazunastavkupostup-

3R.Lukić;BKošutić,Uvodupravo,Beograd,2005,str.2564 Ibidem,str.256.5EuropeanCommission forDemocracyThrough Law (VeniceCommission)Opinionon LegalCertaintyand the Independenceof the JudiciaryinBosnia andHerzegovina,AdoptedbytheVeniceCommissionatits91stPlenarySession(Venice,15-16June2012),7.

6Evropskisudzaljudskaprava,predmetDemiriBaykaraprotivTurske,br.34503/97,12.11.2010.godine,pasus153.7SlužbeniglasnikRS,br.85/2005,88/2005-ispr.,107/2005-ispr.,72/2009,111/2009,121/2012,104/2013i108/2014



ka,alinemajednoznačnogstava,da lisetokzastarelostiprekidaprikupljanjemobaveštenjaodgrađana(član288).BezobziraštojepreduzetonazahtevtužiocaištoimasvojosnovuZKP,prikupljanjeobaveštenjanemaprocesnizna-čajusmisluZKP,odnosnoprikupljenaobaveštenjaneutičunazasnivanje,tokiliprestanakprocesnogodnosa,8) što bi biorazlogupriloggledištudaseovomvrstomaktivnostineprekidazastarevanjekrivičnoggonjenja,jernemajuka-rakterprocesnih radnji.9)Na kraju trebalobi reći da svateorijskailogičkaobrazlaganjauprilogjednomilidrugomgledištunećerešitikonfuzijustvorenuupraksi,jersunor-mekojeodređujupočetakgonjenjaipriroduradnjiupo-stupkunejasneimeđusobnosukobljene.

1.2.Fotokopijekaodokazukrivičnom postupku

Učlanu139.ZKPuređujesenačinpribavljanja ispravaupostupku i istovremeno ukida zabrana, ustanovljena odsudskeprakse,daseneoverenekopijeispravanemoguko-ristitikaodokaz,jer„nemajukarakterisprave”.10)Saglasno,članu139.ZKP„ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu”. Ukoliko je „original isprave uništen, nestao ili ga nije moguće pribaviti, može se pribaviti kopija isprave”.Nemadrugogobjašnjenjazapribavljanjekopijeisprave,osimdabisekoristilakaodokazukrivičnompo-stupku.Dosledno,toznačidaZakoniksugerišedasekaodokaz koristi original isprave, a ukoliko originalnu ispra-vunijemogućepribavitiprihvata ikorišćenjesvakevrstekopijeisprave.Ovakosročenanormajeuticalanasudskupraksu.Član139.ZKPprotumačenjekaomogućnostdasei neoverena kopija isprave, i to bez ikakvogograničenja,možekoristitikaodokaz(presudaVišegsudauBeogradu,OdeljenjezaratnezločineK-Po8/13).Takodaječlan139.ZKPusvojojprimeniderogiraodugogodišnji,nepodeljenirazložanstavsudskeprakse,daseneoverenekopijeispra-vanemogukoristitikaodokaz, jerseutekstkopije lakomoguumetnuti,dopisatiiliprepravitireči ilirečeniceko-jenesadržioriginalnitekst.Osim,štojeuticaonasudskupraksuovajčlanjedoveoupitanjepravnusigurnostprili-komutvrđivanjačinjenicapomoćuisprava.NakonodlukeK-Po8/13možeseočekivatidaćesedeosudovainadaljepridržavatiustaljenogstanovištadakopijekojenisuove-renenemogudabududokazukrivičnompostupku,dokbineki sudovimoglidaprihvatepravnostanovišteVišeg

sudauBeogradu,premakomekopijapredstavljadokaznakomemožedasetemeljisudskaodluka.

1.3.Nagradapostavljenogbranioca

PrviosnovnisuduBeograduje21.3.2014.godinedoneorešenje K. 7806/13 kojim je usvojio zahtev za naknadutroškova braniocu po službenoj dužnosti i naložio da seodređeni novčani iznos isplati iz budžetskih sredstava.Istimrešenjem,sudjeodbaciozahtevzanaknadudrugogdelatroškovabraniocuposlužbenojdužnosti.Uobrazlože-njurešenja,sudjenaveodajeodbaciozahtevzanaknadutroškovabraniocu,jersetražilanaknadazaradnjepredu-zetepredPrvimosnovnimjavnimtužilaštvomuBeogradu,anepredPrvimosnovnimsudom.Protivnavedenogreše-njajavnitužilacjeizjaviožalbuzbogodlukeotroškovima,navodećidajesudukonkretnomslučajupogrešnoprime-niočlan261.stav4.ZKPtimeštojenagradubraniocatreti-raokaonjegovnužniizdatak.PrviosnovnisuduBeogradurešenjemKv955/14jeodbiožalbujavnogtužioca.

Problemisplatenagradebraniocanastajezbognačinanakoji jenormiranaobavezadasenadoknadinagradabra-niocapo službenojdužnosti.Član261. stav4. ZKP jasnoodređujeda javnotužilaštvokao idrugiorganipostupkaisplaćuju izdatke nastale u krivičnom postupku iz člana261.stav2.tač.1)do6).Učlanu261.stav4.ZKP,dodajesedaorganpostupka,dakle i javno tužilaštvo isplaćuje inužneizdatkepostavljenogbranioca.Budući,daodredbečlana261.stav2.tač.1)do6)ičlan261.stav4.ZKPimajuilimitativnikarakteridaovimodredbamanijepredviđenanadoknada nagrade postavljenom braniocu, samim tim,ovenormeisključujumogućnostdajavnitužilackaoorganpostupkaisplatidrugevrstetroškova,painagradupostav-ljenombraniocu.

Uvezisaovimsporenjemizmeđujavnogtužilaštvaisuda,Republičko javno tužilaštvo je podnelo zahtev za zaštituzakonitostiprotivpomenuteodlukePrvogosnovnogsuda.UpresudiKzz.729/14VrhovnikasacionisudjestanovištadajePrviosnovnisudurešenjupovrediočlan261.stav4.ZKP,kada jeodbaciozahtevzanaknadutroškovabranio-caučinjenihutokuistrageinašaodaoovimtroškovimaodlučujejavnotužilaštvoiliMUPRS.StriktnotumačećiZa-konik, Vrhovni kasacioni sud je zaključioda smislen stavPrvogosnovnogsuda,premakometroškovenadoknađujeorganpostupkapredkojimsutitroškovinastali,predstav-ljapovreduzakona.

8Neposredniuticajpreduzetedelatnostinaprocesniodnos,kaouslovdabiradnjaimalakarakterprocesnejestanovištekojepreovlađujeunašojteoriji.(N.Srzentić,etal,KomentarKrivičnogzakonaSavezneRepublikeJugoslavije,Beograd,1995,str.385).

9Upraksijavnihtužilaštavapreovlađujeshvatanjedaprikupljanjeobaveštenjaodgrađanaprekidatokzastarelostikrivičnoggonjenja.10ZaključcikrivičnihodeljenjaSaveznogsuda,republičkihipokrajinskihvrhovnihsudovaiVrhovnogvojnogsudaod5.2.1985.



1.4.Neusklađenostprocesnihradnjirazličitihprocesnihsubjekata

Zakonikdopuštamogućnostdaosumnjičeniinjegovbra-nilac predlože preduzimanje određene dokazne radnjejavnomtužiocu(član302.stav1).Ukolikojavnitužilacod-bijepredlogzapreduzimanjeodređenedokazneradnjeiliopredloguneodlučiurokuodosamdana,osumnjičeniinjegovbranilacmogupodnetipredlogsudijizaprethodnipostupakkojiodlukuopredlogudonosiurokuodosamdana(član302.stav2).Akosudijazaprethodnipostupakusvojipredlogosumnjičenoginjegovogbranioca,naloži-ćejavnomtužiocudapreduzmedokaznuradnjuiodreditimuza to rok.Sadrugestrane,naredničlan303.stav4.ZKP,uslučajudapredlogbudeodbijen(član302.stav2)iliakoosumnjičeniinjegovbranilacnepostupeuskladusastavom3.ovogčlana(dazahtevajurazgledanjespisa),obavezuje javnog tužioca da odluči o završetku istrage(član310).

Podnošenjepredlogasudijizaprethodnipostupaknijeoduticajanapostupanjejavnogtužioca,kojinesamodanijedužandaobustavisvojuprocesnuaktivnost,većnemanisaznanjeotomedajepredlogpodnet.Utzv.pritvorskimpredmetimaukojimasezahtevahitnopostupanjejavnogtužiocausvajanjepredlogaosumnjičenogdasepreduzmeradnjačijepreduzimanjejejavnitužilacodbiomožedado-vededoteškorešivihprocesnihsituacija.

JednatakvasituacijazadesilajeVišejavnotužilaštvouJa-godiniupredmetuKti.147/14.Javnitužilacjeodbiopred-log branioca za preduzimanje dokazne radnje lica protivkogasevodiokrivičnipostupakikojesenalaziloupritvo-ru.NakontogajavnitužilacjedoneonaredbuozavršetkuistrageipopovratkudostavniceoprijemunaredbehitnopodigaooptužnicuKto.45/14.Umeđuvremenu,branilacjepodneopredlogsudijizaprethodnipostupakdapreduz-meradnjučijepreduzimanjejeodbiojavnitužilac.Sudijaje,delimično,rešenjemKPP8/14usvojiopredlogbraniocaumomentukadajeoptužnicavećbilapodignuta.TakodajeVJuJagodininaloženopreduzimanjeradnje,ponalogusudijezaprethodnipostupak,uistraziiakojeistragaokon-čana. Dakle, problem nastaje zbog nepostojanja zakon-skeobavezedaopredlogustavljenomsudijizaprethodnipostupakbranilac iosumnjičeniobavestejavnogtužioca,kao i odsustvu izričite procesne obaveze da javni tužilaczastane sa procesnim aktivnostima, do odluke sudije zaprethodnipostupak.PremdajerešenjeKpp8/14naložio

javnomtužiocudapreduzmedokazneradnje,javnitužilacnijemogaodapostupapo tom rešenju, jer jeoptužnicavećbilapodignuta.

1.5.Suženopsegispitivanjapresude poslužbenojdužnostiužalbenom postupku

Bitnosuženopsegispitivanjapresudeposlužbenojdužno-sti,apovodomžalbe,upraksijevećstvorioogromnepro-bleme.Evoijednogprimera.OsnovnisuduNišujedana11.10.2012.godinedoneopresuduK.98/10kojomsuGBiSNoglašenikrivimiosuđenidasuizvršilikrivičnodeloNe-savestan rad u privrednom poslovanjuizčlana234.stav2.uvezistava1.KZ-a.Istompresudom,SNjeoglašenkrivimiosuđendajeizvršiokrivičnodeloFalsifikovanje službene ispraveizčlana248.stav3.uvezistava1.KZRS.Apelaci-onisudjeužalbenompostupkupresudom13Kž.1085/13odbio žalbe branilaca okrivljenih i potvrdio prvostepenupresudu.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika11)predviđeno je da se krivično deloNesavestan rad u pri-vrednom poslovanjubrišeiistovremenojeučlanu234.KZpropisanonovokrivičnodeloZloupotreba položaja odgo-vornog lica.Unovokrivičnodeloizčlana234.KZnisuin-korporisanielementikrivičnogdelaNesavestan rad u pri-vrednom poslovanju,takodajekrivičnodeloNesavestan rad u privrednom poslovanjudekriminalizovano.

Izmene i dopune Krivičnog zakonika stupile su na snagu15.4.2013. godine, tako da je 7.10.2013. godine kada jeApelacionisuddoneopresudu13Kž.1085/13ponašanjeokrivljenihzbogkogasuoglašenikrivimiosuđenizaizvr-šenjekrivičnogdelaNesavestanraduprivrednomposlo-vanju,nijebilokrivičnodelo.Prematome,žalbenisudjedonosećipresuduučiniopovreduzakonaizčlana439.stav1.tačka1)ZKPjerdelozakojesuoptuženigonjeninijebilokrivičnodelo.Uvezisaodlučivanjemžalbenogsudatreba-lobinapomenutidajesudpotvrdioprvostepenupresudu,jerjepoZKPbiolišenmogućnostidaposlužbenojdužnostiispitujepresudu,osimupogledukrivičnesankcije.12) Pod-nosiocižalbe,sadrugestrane,nisumoglida izjavežalbuzbogpovredeizčlan439.stav1.ZKP, jertapovredanijepostojalaumomentuizajvljivanjažalbe,krivičnodeloNe-savestan rad u privrednom poslovanjunijebilobrisanoizKZ.Iznetprimerukazujedauzakopsegispitivanjažalbeposlužbenojdužnostijednajeodbrojnihpravnihanomalija

11SlužbeniglasnikRS,br.121/2012.12 Član451.stav1.ZKP-aodređujedadrugostepenisudispitujepresuduuokviruosnova,delaipravcapobijanjakojisuistaknutiužalbi.Izuzetnoakoježalbaizjavljenaukoristoptuženogsudćeposlužbenojdužnostiispitatiodlukuokrivičnojsankciji(SlužbeniglasnikRS,br.72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013,55/2014,),čl.an451,.st.av2).



užalbenompostupkukojebiuprvojredakcijiZKPtrebalootkloniti.13)

Valjalobi rećidaprilikomnormiranja žalbenogpostupkazakonopiscinisuprihvatiliustaljenostanovištedastranač-kikrivičnipostupakprevashodnopodrazumevastranačkuinicijativuupogledučinjeničnihpitanja (upogledupred-laganjadokazaiutvrđivanjačinjenica).Toznačidaiuek-stremnostranačkojverzijikrivičnogpostupka,sudzadrža-vaovlašćenjeiodgovornostdasamostalnoibezinicijativestranakaprimenjujepravo idasamostalnootkloni svakuvrstupovredepravausvakomstadijumupostupka,apo-sebnoužalbenompostupku.

1.6.Odlukeprotivkojihjedozvoljenoponavljanje postupka

Članom470. ZKP predviđeno je da se krivični postupak,okončanpravnosnažnompresudom,možeponovitinaza-htevovlašćenoglica,poduslovimapropisanimZakonikom.Akoprimenimorazlogsuprotnostiprilikomtumačenjaovenorme,vansvakesumnje jeda iz tekstanormeproističedasekrivičnipostupaknemožeponovitiukolikojeokon-čandrugomvrstomodluke,dakleukoliko jeokončan re-šenjem.BitnosuženamogućnostzaponavljanjekrivičnogpostupkastvorilajeproblemeupraksibudućidaposlovuZakonikapostupaknijemogućeponoviti,čakniuslučajukadajedovršenmeritornimrešenjimakojazamenjujupre-sudu.Utakvarešenja,recimo,spada ipravnosnažnodo-netorešenjeupostupkuoduzimanjaimovineproistekleizkrivičnogdela,kojejeposvojojpravnojprirodiizjednače-nosapravnosnažnompresudomukrivičnompostupku.DabiovajpropustuZakonikuublažioVrhovnikasacionisudseu„krajnjojnuždi” latioulogekojamunepripada inasednici Krivičnog odeljenja od 16.6.2014. godine usvojiozaključaksuprotantekstunormedajeprotivpravnosnaž-nogrešenjaupostupkuoduzimanjaimovineproistekleizkrivičnogdelaponavljanjekrivičnogpostupkadozvoljeno.

1.7.Vremenskoiograničenjeupogledu razloga za podnošenje zahteva za zaštituzakonitosti

UrešenjuKzzRZ2/13Vrhovnikasacionisudjedaotuma-čenjesadržinečlana485.stav4.ZKP-a.PremashvatanjuVrhovnog kasacionog suda, član 485. stav 4. ograničavapravo okrivljenog i branioca na podnošenje zahteva zazaštituzakonitostipoosnovupovredezakonanapovrede

taksativnopobrojaneutojodredbi.Osimupogledurazlo-ga,član485.stav4.vremenskiograničavapravaokrivlje-nogibraniocanapodnošenjezahtevanarokodtridesetdanaodprijemapravnosnažneodlukesudaili javnogtu-žilaštva.UodluciKzzRz2/13stojidasu„odredbamačla-na485.stav1.ZKPpropisani”razlozizbogkojihsubjektiizčlana483. stav1.ZKP (Republički javni tužilac,okrivljeniinjegovbranilac)mogupodnetiovajvanrednipravni lekprotivpravnosnažneodlukejavnogtužiocailisuda,ilizbogpovrede odredaba postupka koji je prethodio njenomdonošenju.Izmeđuostalog,kaorazlogzapodnošenjeza-htevazazaštituzakonitosti,odredbomčlana485.stav1.tačka1)ZKP,predviđenajepovredazakona,koja,shodnoodredbama stava 2. istog člana, postoji ako je pravno-snažnomodlukomiliupostupkukojijeprethodionjenomdonošenjupovređenaodredbakrivičnogpostupkailiakoje na činjenično stanjeutvrđenoupravnosnažnoj odlucipogrešnoprimenjenzakon.Članom485.stav4.ZKPpropi-sanojezbogkojihpovredazakonaokrivljenimožepodnetizahtevzazaštituzakonitosti,atosupovredeodredabaZKPizčlana74,člana438.stav1.tač.1)i4)itač.7)do10)istav2.tačka1),člana439.tačka1)do3)ičlana441.st.3.i4.učinjeneu„prvostepenomipostupkupredapelacionimsudom”,kaoidaovajvanrednipravnilekokrivljenimožepodnetiurokuod30danaoddanakadamujedostavljenapravnosnažnaodluka,poduslovomdajeprotivteodlukekoristioredovnipravni lek.Dakle,odredbamačlana485.stav4.ZKPograničenojepravookrivljenognapodnošenjezahtevazazaštituzakonitostipoosnovupovredezakona,kakovremenski,takoiupogledupovredazakonakojemo-gubitirazlogzapodnošenjezahteva.

Ovako detaljno tumačenje odredbe iz člana 485. stav 4.ZKPbilojepotrebnozatoštojenormitrebalodatijednoodmogućihznačenja.Tekstsamenorme,naime,možedaupućujeinadrugoznačenje.Iztekstanormemožedasle-dujezaključak,dazbogpovredazakonapobrojanihutek-stučlana485.stav4.ZKP,okrivljenimožepodnetizahtevza zaštitu zakonitosti u roku od trideset dana, dok kadaokrivljeniodnosnobranilacpodnosezahtevzazaštituza-konitostizbogdrugihpovredazakonaupogledutihpovre-danepostojirokzapodnošenjezahteva.

Nekiautorismatrajudajeapsolutnapravnasigurnostilu-zijaidasenajvišemožepostićirelativnapravnasigurnostunutar„pravnekulturenesigurnosti”.14)Tomesemožedo-datiishvatanjedasvakipravniporedaktežitomedabudesiguran,adanijedanpravniporedaknemožedapostignevišeodizvesnosti.15)Evropskisudzaljudskapravaujednoj

13N ProtivodlukeApelacionogsudauNišuKž.1085/13,Republički javni tužilac jepodneozahtevzazaštituzakonitostiKtz.1122/13.PresudomVrhovnogkasacionogsudaKzz95/14usvojenjezahteviokrivljenioslobođenioptužbedasuizvršilikrivičnodeloNesavestanraduprivrednomposlovanju.

14V.Hoecke,M.,LawasCommunication,Oxford-Portland,Oregon,2002,str.65.15D.Mitrović,Načelozakonitosti-pojam,sadržina,oblici,Beograd,1996,str.46.



odluciiznosiočekivanjedazakoni„morajudabududovolj-nopreciznidaomogućelicu...dapredvidiudovoljnojmeriukojojjetorazumnoudatimokolnostima,posledicekojeodređenaradnjapodrazumeva”.16)

ZaključakNakrajuostajeneizvesnodalijeZKPiz2011.godinedo-prineoefikasnosti,štojebiorazlogzbogkogasepristupilo

izmenama naše krivične procedure. U kontekstu iznetihstavova o pravnoj sigurnosti, izvesno je, da je Zakonik,kada je rečopraksi sudova i tužilaštava, ugroziopravnusigurnost kao jednu od najviših vrednosti krivičnog po-stupkaidasmoumestotežnjekapravnojsigurnosti,dobilineizvesnostrazličitihsudskihitužilačkihodluka,usledra-zličitogtumačenjanepreciznihnormi.

16Evropskisudzaljudskaprava,predmetJečiusprotivLitvanije,br.34578/97,31.7.2000.godine,pasus56;predmetBaranowskiprotivPoljske,br.28358/95,28.03.2000.godine,pasusi50-52.

Literatura

1.D.Mitrović,Načelozakonitosti-pojam,sadržina,oblici,Beograd,1996.2.N.Srzentić,etal,KomentarKrivičnogzakonaSavezneRepublikeJugoslavije,Beograd,1995.3.R.Lukić;B.Košutić,Uvodupravo,Beograd,2005.4.V.Hoecke,M.,LawasCommunication,Oxford-Portland,Oregon,2002.5.Evropskisudzaljudskaprava,predmetJečiusprotivLitvanije6.Evropskisudzaljudskaprava,predmetBaranowskiprotivPoljske7.Evropskisudzaljudskaprava,predmetDemiriBaykaraprotivTurske8.EuropeanCommissionforDemocracyThroughLaw(VeniceCommission)OpiniononLegalCertaintyandtheIndependenceof

theJudiciaryinBosniaandHerzegovina.9.Zakonikokrivičnompostupku,„SlužbeniglasnikRS”,br.72/2011,101/2011,121/2012,32/2013,45/2013,55/2014.



PROBLEMIODBRANEUSVETLUPOVREDA ČLANA6.EVROPSKEKONVENCIJEZAZAŠTITULJUDSKIHPRAVAIOSNOVNIHSLOBODA

Prelazakizinkvizitorskoguakuzatorskisistemrezulti-raojehibridnimkrivično-procesnimmodelomuko-jemsu inkvizitorski iakuzatorskielementipovezani

takodasučestoumeđusobnojkolizijištodovodidotogadanepostojenormativnepretpostavkezaostvarenjepra-vanapravičnosuđenjeupraksi.PresudeEvropskogsudaimajudvostrukodejstvo:interpartes(naknadaštetekojajenastalapovredompravauzeventulanoponavljanjepo-stupka)iergaomnes(obavezadržavedaotkloniponavlja-njetakvihpovredeusvimdrugimslučajevimakrozizmenuzakonodavstva ili sudske prakse). Imajući u vidu vremerešavanjapredstavki i iznosenaknadeštetekojisedosu-đujunaimepovredeprava-dejstvopresudeinterpartesnepredstavljadovoljanmotivzapodnošenjepredstavke.Međutim,kakosudskapraksaEvropskogsudapredstavljailibibaremtrebalodapredstavljajedanodključnihkorek-tivaiputokazrazvojakrivično-procesnogzakonodavstvaunacionalnimokvirima, standardi koji suuspostavljeni tu-mačenjemodredbiKonvencijeodstraneEvropskogsudaobavezujućisuzasvedržavepotpisinice.Zbogtogajenekaspornaprocesnapitanjaneophodnosagledatiusvetlusta-vovaEvropskogsuda.

1.Pravoodbranenauviducelokupnespise predmeta i dokaze

Problem: Branilac ima pravo da pre prvog saslušanjapročitakrivičnuprijavu,zapisnikouviđajuinalazimi-šljenjeveštaka.Nedorečenostovenormeostavljapro-storzatumačenjekojejeprisutnoupraksidabranilacimapravodapročitasamokrivičnuprijavu,alineinje-nepriloge.Posleprvogsaslušanja,branilac imapravoda razmatra spise i razgleda predmete koji služe kaodokaz.Ikodostvarivanjaovogpravaupraksijeprisutnotumačenjedasenemogurazmatratisvispisivećsamoonikojićesekoristitikaodokaz.Tužiocujeostavljenamogućnostdasuspendujepravoodbranenarazmatra-nje spisa do saslušanja poslednjeg osumnjičenog, štoostavlja prostor za manipulacije jer tužilac određujeredosleddokaznihradnjiimožedovestibraniocaupo-zicijudaprisustvujesaslušanjusvedoka,iakonijeimaomogućnostdaseprethodnoupoznasaspisima.

Evropski sud:Bezpravanauviducelokupanspispredme-ta,pravonaodbranujenudum ius.Delotvornimostvariva-njemovogaprava,okrivljenidobijaaktivnuuloguipostaje

Jugoslav Tintor advokat iz Beograda



subjekt krivičnog postupka, a ne „predmet istrage”. KaoštotopokazujutripresudeEvropskogsudazaljudskapra-va,Sudjejasnostaonastanovištedaodbranamoraimatiblagovremen pristup spisu predmeta tužilaštva. U pred-metu Dolenec protiv Hrvatske1), Evropski sud za ljudskapravaustavu218.naveojeda„neograničenpristupspisupredmetaineograničenaupotrebasvihvrstabeleški,uk-ljučujućipopotrebiimogućnostfotokopiranjarelevantnihdokumenata, predstavljaju značajne garancije pravičnogsuđenjaukrivičnompostupku.Poštopodnosilacpredstav-kenijeimaotakavpristup,nijebioumogućnostidaade-kvatnopripremiodbranuinijebilaobezbeđenajednakostprocesnihmogućnosti(„jednakostoružja”).”

Problem: Upraksi se postavilo pitanje da li nakon is-pitivanja okrivljenog od strane javnog tužioca, a presaslušanjaokrivljenogodstranesudijezaprethodnipo-stupkapovodompredlogazaodređivanjepritvora - od-branaimapravonauvidusve dokazekojimaraspolažetužilaštvo,kakobibilaumogućnostidaadekvatnood-govorinasvedokazeiargumentetužilaštva-protivećisepritvorupredsudijomzaprethodnipostupak.

Evropski sud:UpredmetuLamy protiv Belgije,2)Sudjestaonastanovištedajedošlodopovredečlana5.jeradvokatodbranenijebioumogućnostidarazgledaspisepredme-taiimauvidudokumentanakojimajeodlukaopritvoruutemeljena.3) Nedozvoljavanje advokatu odbrane da izvrši uviduspisepredmetabilo jeprotivnonačelu jednakostioružja, zbog čegapostupakpo svojojprirodinijemogaobitiakuzatorski. IstistavSudjezauzeoiupredmetuVer-meulen protiv Belgije4).Takođe,upredmetuShishkov pro-tiv Bugarske,5)Sudjenaglasiodaseukrivičnompostupku„uvekmoravoditiračunaojednakostistrana-tužiocailicaupritvoru”iutvrdivšipovredučlana5.stav4.objasnioda„principjednakostinijeobezbeđenakojeadvokatuodbra-neuskraćenpristuponimdokumentimauspisupredmetaistragekojisuodsuštinskogznačajazadelotvornoospora-vanje zakonitosti,u smisluKonvencije,odlukeopritvorunjegovogklijenta”.UpredmetuGarcia Alva protiv Nemač-ke,6)javnotužilaštvojeodbacilozahtevadvokatazauviduspisepredmetaistrageuzobrazloženjedabisetimeugro-zilasvrhaistrage.Evropskisudzaljudskapravajeobjasniodapravoosumnjičenihiliokrivljenihlicanapristupspisi-

mapredmetaproističeizpravanaakuzatorskipostupakizčlana6.Suddaljetvrdida„itužilaštvo iodbranamorajuimatimogućnostdadođudosaznanjaotvrdnjamaidoka-zimakojejepodneladrugastranaidaseonjimaizjasne.”Prematome,informacijekojesuodsuštinskogznačajazaocenuzakonitostiodlukeopritvorutrebadasenaodgova-rajućinačinstavenaraspolaganjeadvokatuosumnjičenog.

2.Blagovremenoidelotvornoizdvajanjenezakonitihdokaza

Problem:KakoZKPdopuštasamožalbuprotivrešenjakojimsepredlogzaizdvajanjenezakonitogdokazausva-ja,alineiprotivrešenjakojimsetajpredlogodbija,nepostojidelotvoranprocesnimehanizamzablagovreme-norazdvajanjezakonitihinezakonitihdokazakakobiseonemogućilakontaminacijadokazatokompostupka.

Evropski sudsmatradajeuticajnezakonitihdokazanakri-vičnipostupakinjegovishododsuštinskogznačajazaoce-nudali jedošlodopovredečlana6Evropskekonvencijeozaštitiljudskihprava.UslučajuJalloh protiv Nemačke,7)Sudističeda:„Pitanjenakojesemoradatiodgovorjedalijepostupak,uključujućinačinnakojisudokaziprikupljeni,biopravičan.UslučajuVanjak protiv Hrvatske,8)sudjeista-kaoda„Prilikomodlučivanjadalijepostupakbiopravičan,moradaserazmotrida li jepodnosilacpredstavke imaomogućnostdaosporipouzdanostdokaza idaseusproti-vinjihovomizvođenju.Poredtoga,moraseuzetiuobzirikvalitetdokaza,uključujući ida liokolnostiukojimasudokaziprikupljenibacaju sumnjuunjihovupouzdanost itačnost.”

ZKPHrvatskesadržipravilopokomesudmoradadoneseodlukuopitanjuizuzimanjanezakonitihdokazaprepotvr-deoptužnice,aprotivodlukesudadozvoljenajeposebnažalba. Nakon dostavljanja optužnice sudskom veću, onomoradaodržisednicunakojućebitipozvanijavnitužilac,oštećeni, optuženi i branilac.Na sednici će stranke izne-ti i obrazložiti svoje stavove, koristeći podatke sadržaneuspisimapredmeta.Javnitužilacukratko izlažerezultateistrageidokazenakojimajezasnovanaoptužnica,dokop-

1DolencprotivHrvatske,predstavkabroj25282/06,26.novembar2009,RasmusenprotivPoljske(ukojojsenavodiPullicinoprotivMalte(dec.),predstavkabr.38886/05,28.april2009.

2LamyprotivBelgije,predstavkabr.10444/83,30.mart1989.3Isto,stav29.4 VermeulenprotivBelgije,predstavkabr.19075/91,stav33,20.februar2006.5ShishkovprotivBugarske,predstavkabr.38822&97,9.januar2003.6 GarciaAlvaprotivNemačke,predstavkabr.23541/94,13.februar2001.7JallohprotivNemačke,predstavkabr.54810/00,11.jul2006.8VanjakprotivHrvatske,predstavkabr.29889/04,14.januar2010.



tuženiiodbranamogudaukažunadokazekojiiduuprilogoptuženom,namogućepropusteučinjenetokomistrageinanezakonitedokazekojitrebadaseizdvoje.Akovećesumnjauzakonitostdeladokaza,alinemožedadoneseodlukubezrazmatranjadodatnihdokaza,onoćeodložitisednicuiodmahzakazatinovu,nakojojćebitirazmatranipodacipotrebnizautvrđivanjezakonitostidokaza.

3.Inicijativasudaudokaznompostupku - samo u korist odbrane

Problem: Postavlja se pitanje procesnih konsekvenciuslučajukadasudsvojimintervencijamaudokaznompostupkupomažejavnomtužiocuudokazivanjuoptuž-nice sanirajući posledice njegovih propusta. Pravo napravičnosuđenje jeustanovljenodabištitilograđani-na, jermu je protivna stranka javni tužilac sa čitavimdržavnimaparatomizasebe.Zbogtogabivaljaloinsisti-ratinapravusudadasâmizvodidokazesamoukoristokrivljenog štobi doprinelo ravnopravnosti stranaka irezultiralopravičnijimsuđenjima.

Evropski sud:Sudijenetrebadarukovodepostupkomnaštetuoptuženog9) većukoristoptuženog,kao idapodr-že „pozitivnu obavezu osiguranja praktičnog i delotvor-nogpoštovanjapravapodnosiocanaodgovarajućisudskipostupak”.10)Utomsmislusudjezauzeostavdadomaćevlastiimajuobavezudarukovodepostupkomtakodaot-klone„očiglednepropuste”branioca,kogajeoptuženompostaviosud.11)Konačno,upredmetuOlujićprotivHrvat-skenavodi seda je „na sududautvrdida li jepostupakucelini,uključujućiinačinnakojisuizvedenidokazi,biopošten...”(par.85).PravilokojepostojiuHrvatskojdasudmože rukovoditidokaznimpostupkomsamoukoristop-tuženogjeuslužbiostvarenjapravanapravičnosuđenje. Pristupsudauvidupodrške-intervencijeudokaznipostu-pakjeopravdansamouslučajevimakadaoptuženinemabraniocakojimoženaodgovarajućinačindazaštitinjego-vaprocesnaprava.Utakvimslučajevima,očekujesedasesudumešakakobiosiguraoostvarenjepravanapravičnosuđenje,kojepodrazumevadelotvornuodbranu.

4.Minimalnoodstupanjeodneposrednostiikontradiktornosti

Problem:Dalijesastanovištapravanapravičnosuđe-njeprihvatljivodasenaglavnompretresučitaju iska-zisaoptuženih iz razdvojenihpostupaka,saučesnika izpravosnažno okončanih postupaka i svedoka optužbekojisuuistrazisaslušanibezprisustvaodbrane.

Evropski sud:jeupredmetuAl Khawaya and Tachery pro-tiv Ujedinjenog Kraljevstva,12)naglasio:„Osnovniprincipjedaoptuženiukrivičnompostupkuimadelotvornumoguć-nostdaosporidokazprotivnjega.Tajprincipzahtevanesamodabioptuženitrebalodaznaidentitetonihkojigateretedabibioupoložajudaosporinjihovuispravnostikredibilitetvećdabiontrebalodabudeuprilicidaispitaistinitostipouzdanostnjihovogsvedočenjatimeštobipri-sustvovaonjihovomsaslušanju,biloumomentuukomesesvedoksaslušavailikasnijetokompostupka.”UDeLuca protiv Italije,13)Sudjezauzeostavdajezaoptuženogpo-djednakovažnoda imamogućnostda ispitapouzdanostiskazasvedokailisaoptuženog.UtompogleduSudjena-veodačinjenicadasuiskaziokojimajerečdatiodstranesaoptuženih,anesvedoka,nijerelevantnakadaiskazmo-žebitiključanzaosudu,nezavisnoodtogadaligajedaosvedokilisaoptuženi,onpredstavljadokazodbranenakojiseodnosegarancijeizčlana6.st.1.i3(d).

PrincipneposrednostidobrojeuređenuRepubliciSrpskoj,gde iskazi pribavljeni u istrazi mogu da se upotrebe naglavnompretresusamoprilikomosnovnogiunakrsnogis-pitivanjaakosvedokprotivrečiprethodnomiskazuisamouciljuprovereverodostojnostisvedokailinjegovogiskazaiutomsmislu,predstavljadokaz.Izuzetno,zapisnicioiska-zimaizistragemogubitipročitaniiupotrebljenikaodokaznaglavnompretresusamoakojeispitanaosobaumrlailijetrajnoduševnoobolelailinemožedabudepronađenailijenjendolazakusudnemogućiliznatnootežanizoprav-danihrazloga.14)

9Sanninoprotiv.Italije,žalbabr.30961/03,27.april2006.10BogumilprotivPortugala,žalbabr.35228/03,06.april2009.11CzekallaprotivPortugala,žalbabr.38830/97,10.oktobar2002.12AlKhawayaiTacheryprotivVelikeBritanije,predstavkabr.26766/06i22228/06,15.decembar2011.13DeLucaprotivItalije,predstavkabr.43870,24.septembar2013.14Član288.st.1.i2.ZKPRepublikeSrpske.



5.Preispitivanjeizvođenjaiocenedokaza-uzzabranuarbitrernosti

Problem: Udokaznompostupkusenepolaziodprinci-pajednakostioružjajerseupraksinerazumeštazna-či „pravedna ravnotežameđu strankama”, a odluke odokaznimpredlozimasenesagledavajuusvetluovognačela. Nedostaje svest da tok dokaznog postupkapredstavlja neophodan preduslov za ostvarenje pravana pravično suđenje. Poseban problem predstavljajuzloupotrebepravanaograničenjetrajanjazavršnerečii svođenjeovogprocesnogmomentanapukuformal-nost,kaoitoštoseefikasnostvrločestopretpostavljakvalitetupravde.Konačno,davanjemprevelikogznača-ja slobodnomsudijskomuverenjudovodi seupitanjezabranaarbitrernosti.

Evropski sud: upredmetuKorolov protiv Rusije ističedanačelo jednakostioružjapodrazumevada„svakastrankamoradobitirazumnumogućnostdaizložisvojslučajpoduslovima koji je ne stavljaju u bitno nepovoljniji položajvis-a-vissvogprotivnika”(par.29).Istotako,SudzauzimastavpovodomodbijanjasudadasaslušasvedokeodbraneupredmetuPopov protiv Rusije: „odbijanjedomaćih su-dovadasaslušajusvedokeodbranebezuzimanjauobzirrelevantnosti njihovih izjava dovelo je do ograničavanjapravaodbranekoje jebilonespojivos jemstvimapravič-nogsuđenja”(par.188).Konačno,upredmetuOlujić protiv Hrvatskesudseupuštauocenupravičnostipostupkakaoceline polazeći od načina izvođenja dokaza navodeći da„iakočlan6.Konvencije jamčipravonapoštenosuđenjeonnedajenikakvapravilaodopuštenostidokazailinači-nunakojiihtrebaocenjivati,jertouprvomredutrebajuurediti nacionalno pravo i nacionalni sudovi...Međutim,premapraksisudazahtevipravičnostipostupkauključujunačinnakojisedokaziizvodeipredlažu.Zadatakjesudaodreditidalijepostupakucelini,uključujućiinačinnakoji

sudokazipredloženiiizvedeni,biopravičan-usmislučla-na6.stav1.Konvencije.”(par.77)

Evropski sud: apostrofira važnost prisustva branioca nazavršnom raspravnom ročištu u predmetu Handževački protiv Hrvatske idefinišeodnospravanabranioca i zah-teva za što efikasnijim vođenjem krivičnog postupka. Ukonkretnomslučajuzavršnoročištejeodržanouodsustvubraniocajeruskraćenompostupkuzadomaćisudnijepo-stojalazakonskaobavezadaodložipretreszbognedolaskabranioca.Međutim,Evropskisudnavodidazahtevzaefi-kasnošćuvođenjakrivičnogpostupka„nemožebitisupro-tanzaštitipravanaodbranuumerinespojivojsjemstvimapravičnog suđenja iz člana 6. Konvencije.” (par. 23) „Nazavršnomročištustrankamasedajemogućnostdaiznesuzavršnerečištoje„jedinaprilikadaobestrankeusmenoizložesvojepogledenacelipredmetisvedokazeizvedenetokompostupkakaoidadajusvojuocenurezultatakrivič-nogpostupka.Sobziromnaznačenjeročištazazaključenjeglavne raspraveu krivčnompostupkuodsustvobraniocabilajeopravdanrazlogzaodlaganjeročišta.”(par.26)

Evropski sud: u predmetu Ajdarić protiv Hrvatske ističevažnostobrazloženjasudskihodlukakodprimenenačela„in dubio pro reo” kada je reč o dokazima rekla-kazala iutvrđujedanisubileutvrđeneočiglednekontradiktornostiu izjavamasvedoka.„Utakvimokolnostimamožeserećidaodlukenacionalnihsudovanisuuvažiletemeljnizahtevpravde u krivičnim stvarima da tužilaštvomora dokazatisvojslučajizvanrazumnesumnjeidanisubileusaglasno-stisajednimodfundamentalnihnačelakrivičnogprava„in dubio pro reo”Sudponavljadanjegovzadataknijezauze-timestodomaćihsudovakojisuunajboljempoložajudaocenedokazeprednjima,utvrdečinjeniceitumačedoma-ćepravo.Dakle,sudsenećemešati„osimakoodlukakojusudonelidomaćisudovineizgledaarbitrernailiočiglednonerazumna”(par.51).Dakle,kodslobodneocenedokazasudmoraimatiuvidudaizostanakodgovarajućegobrazlo-ženjepredstavljapovredučlana6.Evropskekonvencije. •



SledećerešenjepreuzetojeodRepubličkeAgencijezamirnorešavanjesporova

REPUBLIKASRBIJA

AGENCIJAZAMIRNOREŠAVANJERADNIHSPOROVAUBEOGRADU

Rešenje

Arbitra br. _______________

ArbitarMajaKrivokapićiz_____________,ul.________________br.___,postupajućiuindividulanomradnomsporu,popredlogubivšegzaposlenog_______________iz__________,ul.______________br._____,protivposlodavca______________iz_____________,ul._____________br._______,radiisplateminimalnezarade,nakonodržaneusmeneijavneraspraveod30.juna2014.godine,doneoje

REŠENJEODBIJA SE predlog bivšeg zaposlenog __________________ od 09.06.2014. godine za isplatu minimalne zaradeod strane poslodavca _____________________, iz _________________ i to za period od 22.03.2013. godine do10.05.2013.godine,kao neosnovan.

Svakastranasnosisvojetroškove.Obrazloženje

Bivšizaposleni___________jedana09.06.2014.godinepodneopredlogupostupkumirnogrešavanjaradnihsporova,radiisplateminimalnezaradeitozaperiodod22.03.2013.godinedo10.05.2013.godine.

Poslodavac___________________________sedana19.06.2014.godinesaglasiosapredlogomzamirnorešavanjeradnihsporovaradiisplateminimalnezaradezasporniperiod.

Predlog bivšeg zaposlenog ________________ primljen je dana 09.06.2014. godine i zaveden pod brojem____________________

Sobziromdabivšizaposleniiposlovacnisusporazumnoodrediliarbitra,tojedirektorRepubličkeagencijezamirnorešavanjeradnihsporovadana23.06.2014.godinedoneorešenje___________________,kojimjeodrediozaarbitrauovompredmetuMajuKrivokapić,upisanuuImenikmiriteljaiarbitra(„SlužbeniglasnikRS”br.110/13),aradimirnogrešavanjaindividualnogradnogsporazaisplatuminimalnezarade.

Dana 30.06.2014. godine održana je usmena i javna rasprava u prostorijama poslodavca na ______________,u ul. _________________ br._______ kojoj su prisustvovali pored arbitra i ______________, bivši zaposleni_________________i__________________,zamenikdirektoraposlodavca,________________________.

Nakonsaslušanjastranaka,aposebnonakonizjavabivšegzaposlenogizamenikadirektoraposlodavcasaodržanera-sprave,teizvršenoguvidauUgovororaduza_________________,Ugovoraouređivanjumeđusobnihprava,obavezaiodgovornostiod19.03.2013.godine,potvrdeoodjaviza_____________od30.05.2013.godine,nalogazaisplatuu iznosuod250USDod20.03.2013.godine,nalogazaslužbenoputovanjeza______________, faktureza isplatu______________zaavionskukartu,dokumentacijeopopisu isplaćenihakontacijapotpisanihodstranezaposlenih,rešenjaootkazuugovoraoradu,kaoiizvodabankeouplati_______________od18.11.2013.godine,utvrđenojesledećečinjeničnostanje:

Naraspravidana30.06.2014.godine,poslodavacizaposleniutvrdilisudajepredmetsporaisplataminimalnezaradezaperiodod22.03.2013.godinedo10.05.2013.godineuiznosukojijetražiobivšizaposleni________________od1.000euraudinarskojprotivvrednosti,dajezaposleni________________dana19.03.2013.godinezaključioUgovororadu____________itokaobravar-cevarnaodređenovremeod20.03.2013.godinesapunimradnomvremenomutrajanjuodosamčasova.

Iz naloga za službenoputovanjeod19.03.2013. godinebr. ____,utvrđen je službeniput za_____________dana20.03.2013.godineuUkrajinu-Kerč,saradnimzadatkomzarealizacijuinvesticionihradovauUkrajini,anaslužbeniputkoristiprevoznosredstvoavion.Takođe,utvrđenojedaćesenaslužbenomputuzadržatinajdaljepopotrebi iodobrenajeisplataakontacijeuiznosuod250USD.



Izfakture-______________od12.03.2013.godine,utvrđenojedajeposlodavacuplatioiznosod30.709,00dinaranaimeaviokarteiminibusprevozBeograd-Budimpeštaitozaputnika______________akaodatumputovanjaodređenje20.03.2013.godinedo19.09.2013.godineavioprevoznik_______________narelacijiBudimpešta-Simferopol.

Ugovoromouređivanjumeđusobnihprava,obavezaiodgovornostiizmeđuzaposlenogiposlodavcazavremeizvo-đenjaradovauinostranstvubr.______od19.03.2013.godineitočlanom3.utvrđenojedaćesezaradautvrditinaosnovuradnogučinka,kvalitetarada,vremenaprovedenognaradu,normativakojeodređujebrodogradilišteuKerčuidrugihelemenata,štosesveupisujeuradninalog.Zaradaseisplaćujejedanputmesečnoizaradaćeseisplaćivatiueurima,odnosnoudinarskojprotivvrednostipokursukojiodobribanka.Vrednostradnogsataodređujerukovodilacgradilištaiiznosiod4euraposatu.Troškoveputa,smeštajaiishrane(zaradnedane)isvedugetroškovepoosnovuboravkairadauinostranstvupadajunateretposlodavca.Članom4.istogugovoraodređenojedaposlodavaczazapo-slenoguplaćujedoprinosezapenzijsko,invalidskoizdravstvenoosiguranjeuskladusazakonom.Podtačkom1.prvogstavačlanom4.ugovorautvrđenojedaukolikozaposlenineodgovoriradnimzadacima,neispunizadatunormuiliseneuklopiusistemradanalogodavca,prestajemuradniodnosu_______________atačkom2.prvogstavadaukolikozaposleninapustigradilišteipređekoddrugogposlodavcadaradi,istogdanamuprestajeradniodnosu___________.Stavom2.članom4.ugovorautvrđenojedaoddanakadaseispuneusloviiztačke1.i2.ovogčlana,zaposlenigubipravonanaknadusvihtroškova,uključujućiitroškoveaviokarte,atakođemoranadoknadititroškovenastaleprilikomodlaskanaraduUkrajinupospecifikacijikojaćebitipriloguzrešenjeootkazuugovoraoradu.

Rešenjemootkazuugovoraoradubr._____od10.05.2013.godine,utvrđenojedaje_______________naposlo-vimabravarapodneodana10.05.2013.godinepismenizahtevdirektoru____________________daželidaraskineugovororaduidamuradniodnosprestajedana10.05.2013.godine.Izobrazloženjaproizilazidasudana10.05.2013.godineposlodavacizaposlenizaključilisporazumoprestankuradnogodnosakojimprestajeugovororadubr.1183od20.03.2013.godinezaključnosa10.05.2013.godineidajezbogsveganavedenogdonetorešenjekaoudispozitivu.

Naosnovupotvrdeopodnetojodjavizaobaveznosocijalnoosiguranjeutvrđenojedaje_______________sapočet-komosiguranjaod20.03.2013.godineprestaloosiguranjedana10.05.2013.godinenaosnovusporazumnogotkaza.Uvidomunalogod20.03.2013.godineutvrđenojedajenateretračuna______________itonaimeakontacijezaslužbenoputovanjauUkrajinu-Kerčpoputnomnalogubr.____uplaćeno250USD.

Uvidomunalogod30.10.2013.godinenateretračuna________________utvrđenojedajeistomisplaćeno15.000,00dinara.

Uvidomuizvod_____________bankeod18.11.2013.godineutvrđenojedajenaračun_______________isplaćeno20.000,00dinara.

Uvidom u listu za isplatu akontacije i to za sve zaposlene, u Kerču od 25.04.2013. godine, utvrđeno je da je_______________primio32eura, ipored istog iznosasvojeručnosepotpisao, iz listeza isplatuakontacijezamaj2013.godineutvrđenojedaje________________isplaćeno134eurauKerčudana18.05.2013.godine,iistiiznosje______________potvrdioda jeprimio svojimpotpisom,a iz liste za isplatuakontacije zamajmesec2013.go-dine, _____________ je isplaćenodana18.05.2013. godineuKerču iznosod80eura, koji iznos jepotvrdioda je_____________primiosvojimpotpisom.

Izizjave________________datenazapisnikuodržanomuprostorijamaposlodavcadana30.06.2014.godine,utvrđe-nojedajebivšizaposleniizjaviodasevoditimedajezaradio4euraposatu,datimeštonisuispunjenenormenijeonkriv,većvođagradilišta,dajeproveo380radnihsatinagradilištu,daneosporavaakontacijekojejeprimioodstraneposlodavca,damujeisplaćenoukupno565eura,alismatradamudugujuza380satipo4euraposatuiznosod1.520eura,tekakokadaseoduzmuakontacijedamuostaje975euradugaodstraneposlodavca,anaimezarade.Štosetičeputnihtroškovasmatradaakofirmaimapravodapotražujepovraćajputnihtroškovadajesaglasanidamujenaimeavionskekarteisplaćeno29.757,00dinaradoUkrajine,dajepovratakbiovozom,kojitrošakjesnosioposlodavac,iakojeavionskakartabilapovratna,alidapovratakavionomnisumoglidaiskoriste,jersumoraliranijedasevrate,umajumesecu,jersuihisteralisagradilišta,odnosnonijebilovišeposla,apovratakavionomjetrebaodabuduuseptembru.

Iz izjavezamenikadirektora____________datenazapisnikuna javnoj raspravidana30.06.2014.godineproizilazidaistanesporidajezaposleniproveo380satinaradu,datopišeuradnomnalogu,dajezaposlenidobiopredputakontacijuod250USD,povratnuavionskukartu,da jenagradilištu imaoobezbeđensmeštaj ihranu,adasuoko10.05.2013.godineprekinutiradovizbognestručnostiradovaibojkotaineradaodstraneradnikaineznadaliseto



konkretnoodnosinabivšegzaposlenog_______________,dasuprepolaskadobiliugovorukomepišeda isplatuodređuješefpremaradnomučinkuikvaliteturada,adagrupaod30-takjesveukupnozaradila17.000eura,štojošnijeisplaćenoodstraneinvestitora,odnosnoodukrajinskefirmeuKerču,dasuzaslužbeniput____________uplatili250USD,adamujednevnicasledovalaod60USD,tedajerazlikuod190USDzadržao,zaposleninesporidajeistiiznosprimio.Nagradilištujeprimiosveukupno246eura,popovratkuuSrbijumujeisplaćeno306eura,odnosnouku-pnojenaplatio552eurai190USD,dasusveakontacijekojejezaposleniprimiodokumentovaneipotpisaneodstrane____________.Istakladaješefgradilištapremaproceniizasluzikojijezaposleniimaonaraduodredioda________duguju500euranaimezaradezacelokupniperiodkojijeproveonaraduuUkrajini,datroškoveputa,sobziromdasuradnicinapustiligradilištezbognestručnostitrebadasnosesamiradnici,alidaimjeposlodavactetroškoveoprostio,odnosnoistenijepotraživaoidautetroškoveulazicenaavionskekarteuiznosuod30.709,00dinara,aštoproizila-ziizpriloženefakture.Istaklajedasuradniciispunilisamo40%odzadatenormekojajebilapredviđenaodstraneinvestitorauUkrajini,adajeličnedohotkeiisplatezasveradnikeodređivaoinženjer________________,inženjer______________i_______________.Štosetičepovratkaistaklajedaobziromdasunapustiligradilište,radnicisumoraliranijedasevrate,paimjeplaćenaicenavoznekarte,alineznakolikotačnoiznosi.

Odlukomovisiniminimalnezaradezaperiododmartadodecembra2013.godineobjavljeneuSlužbenomglasnikuRSbr.31/13,utvrđenojedaminimalnazaradazaperiododmartadodecembra2013.godineiznosi115,00dinaraporadnomčasu,odnosnodajezadržanodokraja2013.godineistiiznosminimalnezaradekojijevažiouperioduodaprila2012.godinedofebruara2013.godine,akojaodlukajeobjavljenauSlužbenomglasnikubr.22/12.

Odredbomčlana104.stav1.Zakonaoradu(„Sl.glasnikRS”,br.24/2005i61/2005)jepropisanodazaposleniimapravonaodgovarajućuzaradu,kojaseutvrđujeuskladusazakonom,opštimaktomiugovoromoradu.

Odredbomčlana110.stav1.Zakonaoradujepropisanodasezaradaisplaćujeurokovimautvrđenimopštimaktomiugovoromoradu,najmanjejedanputmesečno,anajkasnijedokrajatekućegmesecazaprethodnimesec.

Odredbomčlana111.stav1.Zakonaoradupropisanojedazaposleniimapravonaminimalnuzaraduzastandardniučinakipunoradnovreme,odnosnoradnovremekojeseizjednačavasapunimradnimvremenom.

Odredbomčlana111.stav2.Zakonaoradupropisanojedaakoposlodavacizaposleniugovoreminimalnuzaraduizstava1.ovogčlana,poslodavacjedužandatuzaraduisplatizaposlenomuvisiniutvrđenojodlukomizčlana103.ovogZakonazamesecukomesevršiisplata.

Odredbomčlana113.Zakonaoradujepropisanodaseodlukaovisiniminimalnezaradeizčlana112.ovogzakonaobjavljujeuSlužbenomglasnikuRS.

Odredbomčlana30.stav1.Zakonaomirnomrešavanjuradnihsporova(„Sl.glasnikRS”,br.125/2004)propisanojedaindividualnispormožedaserešavapredarbitrom,izmeđuostalogiusporuradiisplateminimalnezarade.

Imajućiuviducitiranezakonskeodredbeiutvrđenočinjeničnostanje,arbitar jesmatraodajebivšemzaposlenom_______________ isplaćen iznos minimalne zarade propisan Odlukom o minimalnoj zaradi („Sl. glasnik RS”, br.22/2012i31/2013),izkojihrazlogajeiodbiopredlogbivšegzaposlenogzaisplatuminimalnezaradeitozaperiodod22.03.2013.godinedo10.05.2013.godineidoneoodlukukaouizreciožalbenogrešenja.

Naime,uvidomuspisepredmetaidokazapriloženihodstranebivšegzaposlenogiposlodavcautvrđenodajezaposleni________________nagradilištuuKerču,aodstraneovlašćenihlicaprimionovčaneiznosenaimeakontacijeitodana25.04.2013.godinei18.05.2013.godine,iznoseod32eura,134eurai80eura,odnosnoukupno246eura,aštobivšizaposleni________________nijenisporio.Takođe,utvrđenojedaje________________popovratkuuSrbijuispla-ćenodana31.10.2013.godine15.000,00dinara,štosevidinaosnovunalogazaisplatu,adana18.11.2013.godineiiznosod20.000,00dinara,aštojeutvrđenoizizvoda____________banke,štoukupnoiznosi306eurapremakursunadanisplate.

Naime,________________jesveukupnoisplaćeno552euranaimeminimalnezarade,kaoi250USDnaimeakon-tacije,aukojuakontacijuulaziidnevnicaod60USD,odnosnobivšizaposlenijenaimeakontacijedobio190USD,aštojesvenespornoutvrđenoupostupkumirnogrešavanjaradnihsporovaitonaosnovuizjavestranakadatihpredarbitromnazapisnikuod30.06.2014.godine,odnosnobivšizaposleninesporidajeprimioutvrđeneiznosenaimeza-rade.Kakojeminimalnazaradazaperiodod20.03.2013.godinedo10.05.2013.godine,aukomje________________obavljaorad,iznosila115dinaraporadnomčasu,anespornojeutvrđenodajezaposleni________________ukupno



odradio380radnihsati,tojeposlodavacbiodužandazaposlenomzapredmetniperiod,anaosnovuOdlukeovisiniminimalnezarade(„Sl.glasnikRS”,br.22/2012i31/2013)isplatiukupaniznosod43.700,00dinara,akakojezapo-slenomisplaćeno552euraudinarskojprotivvrednostii190USD,tojearbitarsmatraodajeukonkretnomslučajuposlodavacsvojuobavezuutvrđenuZakonomoraduispunio,odnosnodajeisplatiominimalnuzaraduzaposlenom________________premaOdluciovisiniminimalnezaradezasporniperiod,izkojihrazlogajeidonetorešenjekaoustavuprvomizreke.

Takođe,predlagačimapravodaakosmatradamupoUgovoruouređivanjumeđusobnihprava,obavezaiodgovornostipripadavišeodutvrđeneminimalnezarade,obziromdajeistimugovoromutvrđenodazaradaiznosiod4euraposatu,darazlikupokušadapotražujepredredovnimsudom.

Uskladusačlanom14.Zakonaomirnomrešavanjuradnihsporovadonetajeodlukakaoustavudrugomizrekereše-nja,odnosnokonstatovanojedasvakastranasnosisvojetroškove.

Arbitar MajaKrivokapić

POUKAOPRAVNOMLEKU

Protivovogrešenjanijedozvoljenažalba,saglasnočlanu36.stav2.Zakonaomirnomrešavanjuradnihsporova.

NAPOMENA:

Predmetnorešenjearbitrajepravnosnažnodanomdostavljanjastrankama,shodnoodredbičlana36.stav3.Zakonaomirnomrešavanjuradnihsporova.Takođe,strankesuusporudužne,saglasnočlanu37.Zakonaomirnomrešavanjuradnihsporovadaobavestesudodonošenjuovogrešenja,akojepostupakpredsudomprekinut.

Law on Enforcement and Security Interest

Prevod Zakona o izvršenju i obezbeđenju na engleski jezik



SUDSKAPRAKSAprema Zakonu o arbitraži

Sporazumoarbitraži i prigovor stvarnenenadležnosti

•Poprigovorustranke,kojimorabitipodnetpreupu-štanjauraspravljanje,sudćesezbogzaključenogspo-razumaoarbitražioglasitinenadležnimiodbacitituž-bu,osimakoutvrdidajesporazumočiglednoništav,dajebezdejstvailidaganijemogućeizvršiti.

Izobrazloženja:

„Iz spisa ove pravne stvari proizilazi da je tužilac podneo prvostepenom sudu tužbu navodeći da je kao profesionalni igrač košarke, dana 11.08.2007. godine potpisao ugovor o profesionalnom angažovanju igrača sa košarkaškim klu-bom iz K. kao i aneks ugovora, kojim su obaveze ugovorača u potpunosti definisane. Nalazeći da tuženi nije isplatio tu-žiocu naknadu, shodno potpisanom ugovoru, prvostepeni sud je pobijanom presudom obavezao tuženog na isplatu određenog iznosa.

Međutim, žalbom tuženog se najpre ističe da je prvostepe-ni sud povodom prigovora, pogrešno odlučio o svojoj stvar-noj nadležnosti, da osim toga presuda ima i nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, navodeći da je u odgovoru na tužbu, dakle pre upuštanja u raspravu, istakao prigovor stvarne nenadležnosti suda, obzirom da su stranke ugo-vorom predvidele da će sporove koji iz ugovora nastanu,

rešavati pred Košarkaškom arbitražom, ustanovljenom pri Košarkaškom Savezu Srbije, smatrajući da je za ovu pravnu stvar, shodno Sporazumu o arbitraži, nadležna ugovorena arbitraža pri pomenutom Savezu, s obzirom da se radi o spornom odnosu koji je nastao neispunjenjem ugovorne obaveze tuženog, za koje rešavanje ne postoji isključiva nadležnost redovnog suda.

I po nalaženju ovoga suda, osnovano se žalbom tuženog ističe, da je u odgovoru na tužbu istaknut prigovor stvar-ne nenadležnosti postupajućeg suda, s obzirom da je čl. 12 Ugovora, ugovoreno da se isključuje mogućnost vođe-nja sudskog spora i da će se eventualni sporovi rešavati u ugovornoj nadležnosti Košarkaške arbitraže KSS. Po ovom prigovoru, prvostepeni sud nije odlučio na način prihvatljiv od strane Apelacionog suda u K., budući da prvostepeni sud nije cenio odredbe Zakona o arbitraži („Službeni gla-snik RS”, br. 46/2006). Naime, odredbom čl. 5 ovog Zakona je propisano da se arbitraža može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno ras-polažu, osim sporova za koje je određena isključiva nad-ležnost suda. Odredbom čl. 9 st. 1 je propisano da Spora-zumom o arbitraži stranke poveravaju Arbitražnom sudu na rešavanje svoje buduće sporove i sporove nastale iz određenog pravnog odnosa. Odredbom čl. 14 je propisa-no da sud kome je podneta tužba u stvari koja je predmet Sporazuma o arbitraži oglašava se nenadležnim i odbacu-je tužbu po prigovoru stranke, koji mora da bude podnet pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako

Priredila Ivana Stojiljković Drugo osnovno

javno tužilaštvo u Beogradu viši tužilački saradnik



utvrdi da je Sporazum o arbitraži očigledno ništav, da je bez dejstva ili da ga nije moguće izvršiti. Odredbom čl. 27 je propisano da nadležnost Arbitražnog suda se određuje sporazumom stranaka.

Na osnovu izloženog proizilazi da prvostepeni sud nije oce-nio odredbe pomenutog Zakona i propustio da utvrdi da li je sporazum o ugovaranju nadležnosti Arbitražnog suda između stranaka valjan, te da li je konkretan pravni odnos između stranaka spor za koji je određena isključiva nad-ležnost suda, zbog čega je i pobijana presuda morala biti ukinuta.

S toga će prvostepeni sud, u ponovljenom postupku, otklo-niti učinjene bitne povrede parničnog postupka, na koje je ovim rešenjem ukazano, te će po pravilnoj oceni prigovora stvarne nenadležnosti, u zavisnosti od pomenute ocene, doneti novu i na zakonu zasnovanu odluku, uz davanje ja-snih i nedvosmislenih razloga.”

(Rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž2307/2010od4.11.2010.godine)

ArbitražnaklauzulairaskidugovoraZakonoarbitraži

Poseban sporazum stranaka

• Arbitražnaklauzulaproizvodipravnodejstvoinakonraskidaugovoraukomejebilasadržana.

Izobrazloženja:

Pravilno prvostepeni sud nalazi da arbitražna klauzula po svojoj prirodi predstavlja poseban sporazum stranaka koji ne deli sudbinu osnovnog ugovora u pogledu njegovog tra-janja, što znači da raskidom ugovora nije prestala njegova važnost u pogledu ugovorene nadležnosti, posebno ima-jući u vidu da se radi o posledičnom sporu, odnosno da je predmet spora proistekao iz navedenog ugovora.

Pravilno žalilac ukazuje sudu da kada je reč o raskidu ugo-vora, Zakon o arbitraži izričito ne propisuje kakva je pravna sudbina arbitražne klauzule. Međutim, kako sporni odno-si mogu nastati zbog zakašnjenja u izvršenju ugovorenih obaveza ili zbog neispunjenja istih, a zbog neispunjenja obaveze ugovor se može raskinuti i u vezi raskida tako-đe može nastati spor, a sam spor u materijalno pravnom smislu nastaje pre podnošenja inicijalnog akta bilo sudu, bilo arbitraži, iz navedenog sledi da je prava volja strana u ovom postupku bila da u slučaju nastanka spora bilo koje vrste za postupanje će biti nadležna Spoljnotrgovinska ar-bitraža. Kako je tuženi u ovom slučaju blagovremeno pri-govorio sudskoj nadležnosti, pravilno se prvostepeni sud oglasio nenadležnim za postupanje u ovom sporu i tužbu je odbacio.

Iz iznetog se da zaključiti da važnost arbitražne klauzule ne prestaje nakon raskida ugovora u kome je sadržana.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž5398/2013od27.03.2014.godine-Sudskapraksaprivrednihsudova-Biltenbr.1/2015)

Dejstvoarbitražneodluke

•Odlukaarbitražneinstitucije,registrovaneprimenomdomaćih propisa, ima snagu domaće pravnosnažnesudskeodluke,tesestičuuslovizaodbacivanjetužbesazahtevomkojijeidentičanzahtevuokomejearbi-tražnainstitucijavećodlučilaupostupkuizmeđuistihstranaka,obziromdaseradiozahtevuokomejevećpravnosnažnoodlučeno.

Izobrazloženja:

„...Imajući u vidu utvrđene činjenice, pravilno je prvoste-peni sud primenio pravo kada je tužbu odbacio u delu u kome je tražena isplata iznos od 109.787,76 dinara. Član 64. Zakona o arbitraži propisuje da domaća arbitražna od-luka ima snagu domaće pravnosnažne sudske, obzirom da Arbitražno veće Nacionalne asocijacije turističkih organi-zacija „J”, predstavlja arbitražnu instituciju, registrovanu primenom domaćih propisa, proizlazi da doneta odluka od 16.03.2012. godine, ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke. Stoga je pravilno prvostepeni sud zaključio da su se stekli uslovi za odbacivanje tužbe tužioca sa zahte-vom da se obaveže tuženi na isplatu iznosa od 109.787,76 dinara, obzirom da je čl. 346. Zakona o parničnom postup-ku predviđeno da je sud dužan tokom celog postupka, po službenoj dužnosti, da pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena, a ukoliko utvrdi da je u toku parnica o zahte-vu o kome je već pravnosnažno odlučeno, tužbu mora da odbaciti.”

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž4490/2014(1)od4.3.2015.godine)



Isticanjeprigovoraapsolutnenenadležnostisudapoupuštanju u raspravaljenje o predmetu spora

Neblagovremenostprigovora

•Kadatuženiuprigovoru,kojijepodneoprotivrešenjaoizvršenjunaosnovuverodostojneisprave,osporioba-vezuplaćanjautuženog iznosa i,nakontoga,upod-neskuistakneprigovorapsolutnenenadležnostisuda,smatrasedaseupustiouraspravljanjeidaje,stoga,podnetiprigovornenadležnostineblagovremen.

Izobrazloženja:

„Prema članu 14. Zakona o arbitraži (dalje: Zakon), sud ko-me je podneta tužba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitraži oglašava se nenadležnim i odbacuje tužbu po prigovoru stranke, koji mora da bude podnet pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora. U ovom slučaju tuženi se upustio u raspravljanje, imajući u vidu da je u prigovoru, koji je podneo protiv donetog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, osporio obavezu plaćanja utuženog iznosa od 8.444,52 dinara i mesnu nadležnost suda u N. S. i, nakon toga, podneskom od 26.12.2011. godine, istakao je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Zbog toga će pr-vostepeni sud ponovo ceniti blagovremenost podnetog pri-govora i o tome dati razloge, imajući u vidu da član 14. Za-kona propisuje da se prigovor mora istaći pre upuštanja u raspravljanje, pri tome ne određujući u kojoj fazi postupka se tuženi upustio u raspravljanje - u podnetom prigovoru, odgovoru na tužbu, pripremnom podnesku, pripremnom ročištu ili ročištu za glavnu raspravu.”

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž.3224/2012od21.11.2012.godine)

Nedozvoljenostžalbeprotivrešenjasuda o imenovanju arbitra

Primena specijalnog zakona

•Protiv rešenja kojim je sud kao organ imenovanja,napredlogjedneodstranaka, imenovaoarbitranijedozvoljenažalbasaglasnočlanu17.stav4.Zakonaoarbitražikaospecijalnogzakona.

Izobrazloženja:

U konkretnom slučaju žalba, koja je odbačena ožalbenim rešenjem, izjavljena je protiv odluke kojom se imenuje ar-bitar od strane suda.

Pravilno je u konkretnom slučaju prvostepeni sud primenio odredbe Zakona o arbitraži kada je žalbu protiv rešenja o imeno-vanju arbitra odbacio kao nedozvoljenu, a imajući u vidu odred-bu člana 17. st. 4 Zakona o arbitraži koja izričito propisuje da žalba protiv imenovanja arbitra od strane suda nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni Zakona o vanparničnom postupku, s obzirom na to da je prvostepeni sud cenio dozvoljenost žalbe protiv odluke donete u skladu sa odredbama Zakona o arbitraži, a koja je specijalan za-kon o odnosu na Zakon o vanparničnom postupku.

U konkretnom slučaju predlagač se obratio sudu zahtevom da sud, kao organ imenovanja saglasno članu 17 Zakona o arbitraži, imenuje arbitra i prvostepeni sud je isto učinio re-šenjem od 04.10.2013. godine. postupanje u vezi sa valja-nošću sporazuma o arbitraži-arbitražnoj klauzuli odnosno postupanje u vezi sa prigovorom nenadležnosti arbitraže i odgovarajuća sudska zaštita u tom pravcu propisana je odredbama čl. 27. - 31. Zakona o arbitraži.

Nije osnovan žalbeni navod da se odredba člana 17. stav 4. Za-kona o arbitraži, odnosi na arbitražni sud, a ne i na državni sud.

Odredba čl. 17 st. 4 Zakona o arbitraži reguliše pitanje do-zvoljenosti žalbe u situaciji kada je državni sud kao organ imenovanja imenovao arbitra.

U konkretnom slučaju arbitra je imenovao državni sud na zahtev predlagača i protiv tog rešenja žalba nije dozvolje-na izričitom odredbom Zakona o arbitraži.

Drugostepeni sud u takvoj situaciji ne može se upuštati u valjanost donete odluke sa stanovišta sveukupnosti odredbi sadržanih u Zakonu o arbitraži, a naročito odredbi koje se odnose na punovažnost arbitražnog sporazuma i formira-nje arbitražnog veća u smislu čl. 16 st. 3 Zakona o arbitraži.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pvž.939/2013od18.12.2013.godine-Sudskaprak-

saprivrednihsudova-Biltenbr.4/2013)

Nemogućnostisključenjaprimenearbitražnogsporazumanaosnovuaneksaugovoraoustupanjupotraživanja

Nesaglasnostdrugeugovornestrane

•Aneksomugovoranemožese,bezsaglasnostisuprot-nestrane,isključitiprimenaarbitražnogsporazuma.

Izobrazloženja:

„Aneksom ugovora o ustupanju potraživanja ne može se isključiti primena arbitražnog sporazuma, obzirom na odredbu čl. 13. st. 1. Zakona o arbitraži, a kod ugovora o ustupanju potraživanja tuženi je, kao dužnik ustupljenog



potraživanja, zadržao pravo da prema tužiocu, kao pri-maocu, istakne sve prigovore kojima je raspolagao prema ustupiocu potraživanja, u smislu čl. 440. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, posebno imajući u vidu da se tuže-ni u svojstvu stranke iz Ugovora o građenju od 06.05.2010. godine, kojim je bila ugovorena arbitraža, nije saglasio sa aneksom o isključenju primene arbitražnog sporazuma.”

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž.6889/2014(1)od9.10.2014.godine)

Nepostojanjerazlogazaponištajarbitražneodluke o izvršenju obaveze iz ugovora kojijeprotivanprinudnompropisu

Saglasnost s javnim poretkom

•Nepredstavljasvakapovredaprinudnogpropisapo-vredujavnogporetka.Zatonidejstvoarbitražneod-lukekojombibilonaloženoizvršenjeobavezeizugo-vorakojijeprotivanprinudnompropisunemorabitiprotivnojavnomporetku.

Izobrazloženja:

„Nema jedne jasne definicije kojom bi se odredilo šta je jav-ni poredak i šta je to na šta sud mora paziti i po službenoj dužnosti pri odlučivanju o zahtevu za poništaj arbitražne odluke. U svakom slučaju, to ne može biti suprotnost same odluke, njenog sadržaja, sa bilo kojim propisima Republi-ke Srbije, jer bi to dovelo do nedozvoljenog preispitivanja pravilnosti arbitražne odluke, a ne njenog dejstva, već se moraju imati u vidu efekti koje proizvodi takva odluka, da li bi izvršenjem, odnosno postojanjem u pravnom prometu arbitražne odluke kakva jeste, bili narušeni neki od osnov-nih principa na kojima je utemeljen javni poredak Republi-ke Srbije.

Razlozi na koje se poziva tužilac jesu razlozi ništavosti ugo-vora zbog protivnosti prinudnim propisima, u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi s članom 10., članom 21. stav 1. i čl. 22. i 25. Zakona o stranim ulaga-njima. Ne radi se o razlozima za ništavost ugovora zbog protivnosti javnom poretku. Tek da je predmetni ugovor ništav zato što je protivan javnom poretku i da je arbitražni sud propustio da ceni ništavost ugovora zbog njegove pro-tivnosti javnom poretku, tada bi i dejstvo odluke arbitraž-nog suda bilo u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije i postojao bi razlog za poništaj arbitražne odluke iz člana 58. stav 2. tačka 2) Zakona o arbitraži (dalje: Zakon). To sa konkretnom arbitražnom odlukom nije slučaj, pa je prvostepeni sud krećući se u granicama razloga za poništaj arbitražne odluke određenim u članu 58. stav 2. tačka 2)

Zakona, pravilno pobijanom presudom odbio tužbeni zah-tev za poništaj arbitražne odluke.”

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž.2765/2013od23.1.2014.godine)

Ocenaispunjenostiuslovazaoglašavanjearbitražnogsporazumaništavim

Teret tvrdnje i dokazivanja

•Stranakojatvrdidajearbitražnisporazumništavmo-radadokažepostojanjenekogoduslovapropisanihčlanom10.Zakonaoarbitraži.

Izobrazloženja:

„U konkretnom slučaju, pravilno je prvostepeni sud cenio da nema uslova iz čl. 10. Zakona o arbitraži, za ništavost arbitražnog sporazuma koji je sadržan u ugovoru koji je zaključen između tuženog i Preduzeća „K.” iz B. obzirom da se ne radi o vrsti spora koja nije podobna za arbitražu, i da je zaključen u formi koji zakon propisuje. Tužilac u to-ku postupka nije ukazivao da stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zaključenje, niti da je za-ključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.

Žalbeni navodi tužioca u kojima se ističe da se radi o sporu koji nije podoban za međunarodnu arbitražu, nisu osno-vani. Činjenica da su ugovorena pravila Međunarodne pri-vredne komore ICC u P. ne znači da se na spor između ugo-vornih strana primenjuje međunarodno pravo, posebno imajući u vidu da je mesto arbitraže B. a da je merodavno pravo Srbije, odnosno domaće pozitivno pravo.

Kod takvog stanja stvari, pravilan je zaključak prvostepe-nog suda da su se stekli procesni uslovi za donošenje reše-nja o oglašavanju nenadležnim i odbacivanju tužbe u stva-ri koja je predmet sporazuma o arbitraži, jer je arbitražni sporazum punovažan, a prigovor apsolutne nenadležnosti blagovremeno istaknut.

Ovo posebno što se za arbitražni sporazum merodavno pravo određuje na osnovu dva kriterijuma i to primarno merodavno pravo je ono pravo koje su stranke ugovorile, u konkretnom slučaju domaće srpsko pravo, dok u odsustvu takvog izbora merodavno je pravo zemlje u kojoj je doneta ili treba da se donese arbitražna odluka, a u konkretnom slu-čaju ugovorom su stranke predvidele da je mesto arbitraže B. znači i u slučaju odsustva merodavnog prava bilo bi me-rodavno srpsko pravo, odnosno domaće pozitivno pravo.”




Odlučivanjeopredloguzaodređivanjeprivremene mere kada je ugovoreno mestoarbitražeudrugojdržavi

Nadležnostdomaćegsuda

•U nadležnosti je domaćeg suda odlučivanje o pred-loguzaodređivanjeprivremenemereikadasespo-razumoarbitražiodnosinaarbitražučijejemestoudrugojdržavi.

Izobrazloženja:

„Osnovano se žalbom tužioca ukazuje i da, prema Zakonu o arbitraži, iako postoji ugovorena nadležnost arbitraže, postoji nadležnost suda za donošenje privremenih mera, te da se član 15. stav 1. ovog zakona primenjuje i kada se spo-razum o arbitraži odnosi na arbitražu čije je mesto u drugoj državi. Iz toga proizlazi da prvostepeni sud ima ovlašćenje da odluči o predlogu tužioca za određivanje privremene mere, nezavisno od toga da li će, primenom merodavnog materijalnog prava, utvrditi da se arbitražna klauzula, kao punovažna, primenjuje i na konkretan spor između strana-ka, odnosno koja su njena pravna dejstva.”

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž.7679/2012od23.8.2012.godine)

Ovlašćenjesudaprilikomispitivanjadejstvaarbitražneodluke

•Ispitivanjemdalijedejstvoarbitražneodluke,done-teprimenomdomaćegpravausuprotnostisajavnimporetkom Republike Srbije, redovni sud bi u suštinicenio pravilnost odluke domaćeg arbitražnog suda,što jevanovlašćenja redovnogsuda,shodnočl.7. i58.Zakonaoarbitraži.

Izobrazloženja:

„Shodno čl. 64. Zakona o arbitraži domaća arbitražna od-luka ima snagu domaće pravnosnažne sudske odluke, iz čega proizilazi da redovni sud nema ovlašćenja da ispituje pravilnost donete odluke u meritumu, a na šta upućuje i čl. 7. Zakona o arbitraži koji predviđa da redovni sud može u vezi sa arbitražom da preduzima samo one radnje koje su izričito određene tim zakonom. Imajući u vidu navedeno, redovni sud je ovlašćen da ispita da li postoje uslovi za po-ništaj arbitražne odluke, ali samo pod uslovima predviđe-nim čl. 58. Zakona o arbitraži.

Odlučujući o ništavosti-poništaju Ugovora o prodaji akci-ja od 03.06.2008. godine, Spoljnotrgovinska arbitraža pri

Privrednoj komori Srbije primenila je, shodno sporazumu stranaka, pravo Republike Srbije. Institut javnog poretka, primenjuje se u situaciji kada na osnovu dogovora strana-ka domaća arbitraža primenjuje strano pravo, a što kon-kretno nije bio slučaj. Ispitivanjem da li je dejstvo pred-metne arbitražne odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije, cenila bi se pravilnost primene domaćeg prava od strane Spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije, u postupku donošenja predmetne arbitražne odluke, a što je van ovlašćenja redovnog suda, shodno čl. 7. i čl. 58. Zakona o arbitraži.”


Postupanje suda Republike Srbije upostupkustečajanaddomaćimprivrednim društvom i klauzula o nadležnostistranearbitraže

Isključivanadležnostdomaćegsuda

•Iz isključive nadležnosti domaćeg suda, da sprovodistečaj nad domaćim privrednim društvom, proizlaziisključiva nadležnost domaćeg suda da postupa potužbi za utvrđenje osporenog potraživanja premastečajnomdužniku,pazatonemadejstvaarbitražnaklauzulaonadležnostistranearbitraže.

Izobrazloženja:

„Prema članu 5. stav 1. Zakona o arbitraži, arbitraža se može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda.

Nakon pokretanja stečajnog postupka nad tuženim i na-stupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka, u isključivoj je nadležnosti suda sprovođenje stečaja, a u okviru tog postupka i namirenje poverilaca stečajnog duž-nika. Iz isključive nadležnosti za sprovođenje stečaja proi-zlazi i nadležnost domaćeg suda za odlučivanje o zahtevu za utvrđenje potraživanja koje je prijavljeno i osporeno u stečajnom postupku, što je ovde slučaj. Naime, i kada bi se arbitražna klauzula iz ugovora zaključenog između stra-naka, prema merodavnom pravu, mogla primeniti na kon-kretni spor, tužilac ne bi imao pravni interes da postupak vodi pred stranom arbitražom, jer ne bi mogao namiriti potraživanje koje bi mu bilo eventualno dosuđeno, izvan stečajnog postupka koji je u isključivoj nadležnosti doma-ćeg suda, suda Republike Srbije, Privrednog suda u Z. U navedenoj situaciji njegovo eventualno pravo ostalo bi bez sudske zaštite, a potraživanje koje bi eventualno bilo dosu-



đeno, ne bi moglo biti namireno van stečajnog postupka, pa su to razlozi da se u ovoj fazi postupka, imajući u vidu navedene okolnosti, te s obzirom na isključivu nadležnost stečajnog suda da sprovodi stečajni postupak i isključivu nadležnost domaćeg suda da odlučuje o prijavljenim i os-porenim potraživanjima, rešenje ukine na osnovu člana 387. stav 1. tačka 3) Zakona o parničnom postupku i pred-met vrati prvostepenom sudu na sprovođenje postupka ra-di utvrđivanja sada postavljenog tužbenog zahteva za utvr-đenje novčanog potraživanja prema stečajnom dužniku.”

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pž.6875/2013od25.9.2013.godine)

Punovažnostarbitražneklauzule

Poslediceništavostiiliraskidaugovora

•Iakoarbitražnaklauzulapredstavljasastavnideougo-vora, samostalna je u odnosu na ostale ugovorneodredbe,testogaproizvodidejstvoiusituacijiništa-vostiiliraskidaugovora,upravodabiseoposledica-maništavostiiliraskida,odlučiloodstraneugovore-nogarbitražnogtela.

Izobrazloženja:

„Ukazivanje u žalbi da je ugovor prestao da važi zbog ne-ispunjenja ugovorne obaveze od strane tuženog za ispo-ruku naručene i avansno plaćene robe, te da je samim tim prestala da važi i arbitražna klauzula, ne utiču na pravil-nost donete odluke. Arbitražna klauzula i ako predstavlja sastavni deo ugovora, samostalna je u odnosu na ostale ugovorne odredbe, te stoga proizvodi dejstvo i u situaciji ništavosti ili raskida ugovora, upravo da bi se o posledi-cama ništavosti ili raskida, odlučilo od strane ugovorenog arbitražnog tela. Arbitražna klauzula predstavlja poseban ugovor koji je samostalan u odnosu na glavni ugovor koji reguliše predmet ugovaranja i u kome se nalazi, pa se i nje-gova punovažnost i pravna valjanost procenjuje posebno u odnosu na valjanost glavnog ugovora. Stoga arbitražna klauzula proizvodi dejstvo i nakon raskida ugovora, obzi-rom da je i ugovorena u cilju da razreši sporne situacije ko-je nastaju kao posledica neizvršenja ili neurednog izvršenja ugovora, koje je dovelo do raskida.”


Reciprocitetnijeuslovzapriznanjestranearbitražneod-lukeNeophodnostreciprocitetakodstranesudskeodluke

•OdstupanjanasnaguZakonaoarbitraži,reciprocitet,kojijebiopredviđenZakonomorešavanjusukobaza-konasapropisimadrugihzemalja,višenijezakonskiuslovzapriznanjeiizvršenjestranearbitražneodluke.

Izobrazloženja:

Neosnovano se u žalbi protivnik predlagača, poziva na odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, jer u konkretnom slučaju nije reč o prizna-nju strane sudske odluke, nego je reč o priznanju strane arbitražne odluke, a postupak priznanja strane arbitražne odluke, regulisan je Zakonom o arbitraži („Službeni glasnik RS”, br. 46/06) kojim zakonom je, između ostalog članom 69. stav 2, propisano da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 97-100. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Službeni list SFRJ”, br. 43/82 i 72/82 i „Službeni list SRJ”, br. 46/96).

Neosnovano se protivnik predlagača u žalbi poziva, na primenu pravila iz odredbi Zakona o parničnom postupku Republike Srbije u arbitražnom postupku koji je prethodio donošenju arbitražne odluke koja je predmet priznanja. Ovo iz razloga, jer su stranke, zaključile Ugovor na dan 01.04.2008. godine, kojim su ugovorile arbitražu za slučaj potrebe rešavanja spora i to pred Međunarodnim komer-cijalnim arbitražnim sudom pri Trgovinsko-industrijskoj komori Ruske Federacije, i time prihvatili pravila postupka koja se primenjuju pred navedenim arbitražnim sudom. Predmet spora pred arbitražom, je imovinsko-pravni zah-tev predlagača, tj. zahtev za isplatu novčanog iznosa, a koji je po pravu Republike podoban za arbitražu. Takođe, neo-snovani su žalbeni navodi protivnika predlagača, da je ar-bitražna odluka u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Ovo iz razloga jer prema odredbi člana 66. stav 2. tačka 2. Zakona o arbitraži, nadležni sud će odbiti priznanje izvrše-nja arbitražne odluke ako utvrdi da su dejstva arbitražne odluke u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije. U konkretnom slučaju dejstvo arbitražne odluke, kojom je ovde protivniku predlagača naloženo plaćanje novčanog iznosa, povodom zahteva predlagača, nije u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije. Ovo iz razloga jer je reč o imovinsko-pravnom zahtevu predlagača koji je proi-stekao iz poslovno-pravnog odnosa sa protivnikom predla-gača i reč je o zahtevu sa kojim stranke mogu disponirati. Stoga on nije protivan javnom poretku Republike Srbije.

Neosnovano u žalbi protivnik predlagača ukazuje na neophod-nost postojanja reciprociteta, obzirom da od stupanja na snagu Zakona o arbitraži, reciprocitet, koji je bio predviđen Zakonom o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, više nije zakonski uslov za priznanje i izvršenje strane arbitražne odluke.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pvž.249/2013od27.3.2013.godine-Sudskapraksaprivrednihsudova-Biltenbr.4/2013)



Sporazum stranaka o primeni prava na rešenje spora

•Kadadomaćiarbitražnisudpostupakaomeđunarodnaarbitraža,zatoštosustrankeuvremezaključenjaspo-razumaoarbitraži imaleposlovnasedištaurazličitimdržavama,strankesemogusporazumetidasenare-šenjesporaprimenikakostrano,takoidomaćepravo.

Izobrazloženja:

„Prema čl. 32. st. 2. Zakona o arbitraži ako je arbitraža međunarodna, a što je konkretno slučaj, stranke se mogu sporazumeti da se na arbitražni postupak primeni strano pravo u skladu sa odredbama Zakona o arbitraži, iz čega proizilazi da stranke imaju pravo i da se dogovore o pri-meni domaćeg prava. U konkretnom slučaju, shodno čl. 8. Ugovora o prodaji akcija od 3.6.2008. godine parnične stranke su predvidele da se u slučaju spora primenjuju za-koni Republike Srbije i arbitražna odluka čiji se poništaj tra-ži zasnovana je na primeni domaćeg prava.

Imajući u vidu navedeno može se zaključiti da je Spoljnotr-govinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, iako je po-stupala kao međunarodna arbitraža, spornu arbitražnu odluku donela primenom materijalnog prava Republike Srbije, shodno sporazumu stranaka.”


Prigovornenadležnostikaoprethodno pitanje

•Mogućnost sudske provere nadležnosti arbitražnogsudapostojikadatuženiuložiprigovornenadležnostiuarbitražnompostupku,paarbitražnisudoprigovo-ruodlučikaooprethodnompitanju.

Izobrazloženja:

Mogućnost sudske provere nadležnosti arbitražnog su-da na samom početku postupka postoji kada tuženi uloži prigovor nadležnosti u arbitražnom postupku pa arbi-tražni sud o prigovoru odluči kao o prethodnom pitanju. Tada tuženi može, odnosno svaka strana može u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke da zahteva od suda određenog zakonom da odluči o tom pitanju. Za to vreme,

arbitražni sud može da nastavi postupak i donese arbitraž-nu odluku. Protiv odluke suda nije dozvoljena žalba, to je propisano odredbom čl. 30. st. 2. i 4. Zakona o arbitraži.

(Presuda Privrednog apelacionog suda, Pž.11019/2011od1.2.2012.godine-Sudskapraksaprivrednihsudova-Biltenbr.4/2012)

Uslovipriznanjastraniharbitražnihodluka

Rezerva reciprociteta i komercijalna rezerva

•Donošenjem Zakona o arbitraži nacionalni režim pri-znanjaupotpunostijeusklađensaNjujorškomkonven-cijomopriznanjuiizvršenjustraniharbitražnihodlukaNYK.Timesupostaleirelevantneidverezerve(rezervareciprocitetaikomercijalnarezerva)kojejeRepublikaSrbijaizrazilapripristupanjuistojkonvenciji.

Izobrazloženja:

S obzirom na to da su rešenja NYK implementirana u MZ (UNCITRAL Model Zakona o međunarodnoj trgovinskoj ar-bitraži), donošenjem Zakona o arbitraži naš je nacionalni režim priznanja u potpunosti usklađen sa NYK. Time su postale irelevantne i dve rezerve (rezerva reciprociteta i komercijalna rezerva) koje je naša zemlji izrazila pri pristu-panju NYK (rezerve se nalaze u članu I (3) NYK). Prva je bila tzv. rezerva reciprociteta, što je značilo da se olakšani konvencijski režim priznanja primenjuje samo prema odlu-kama koje su donete u drugim državama članicama. Proši-renjem broja članica na 142 ova rezerva je postala manje relevantna, a donošenjem Zakona o arbitraži je u potpu-nosti prestala da igra bilo kakvu ulogu. Treba napomenuti da izraz „rezerva reciprociteta” nipošto nije ni značio da se preko diplomatskog reciprociteta uspostavljenog NYK tražilo dokazivanje postojanje nekakvog faktičkog recipro-citeta u oblasti priznanja stranih arbitražnih odluka. Dru-ga rezerva koja je izgubila na važnosti jeste „komercijalna rezerva” - ratifikacijom smo primenu Konvencije ograničili samo na priznanje stranih odluka u materiji koju smatra-mo „trgovinskom”.

(Rešenje Privrednog apelacionog suda, Pvž.175/2010(2)od25.3.2010.godine-Sudska

praksaprivrednihsudova-Biltenbr.1/2010)



MEDIJACIJAUPORODIČNIMSPOROVIMA

Postojesudskisporoviukojimasu,bezobziranatokojepobedniknapapiru,izgubilisvikojisuneposrednoiliposrednounjimaučestvovali.Tosusporovikoje

izazivajuičijitokiishododređujujakeemocije,atičuseporodičnihodnosakojisusvakomčovekunajbitniji.

Imajući u vidu njihovu specifičnost, upravo zbog pome-nutih jakih emocija i značaja porodice, kao osnovne će-lije društva, porodični sporovi zaslužuju da se njihovomrešavanjupristupinanačinkojićeotkritisuštinunastalihproblemainaćitrajnorešenjekojećesviučesniciusporu(članoviporodice)doživetikaopravednoiispravno,ikojenećemoratidaseizvršavaprinudnimputem.

Nepostojipapirkojiće,makarbiosnabdevensudskimpe-čatom,navestizavađenebivšesupružnikedasemeđusob-no poštuju, pristojno komuniciraju i sarađuju u interesuzajedničkedece, jerseuzroknjihovihproblemanemožeotkritiustrogoformalnompostupku,ukomećeimatita-mantolikovremenada,nakonštopriložesudusvepisane

dokaze,usvojimstranačkimiskazimajednodrugooptužezasvezaštasmatrajudaonodrugozaslužujeoptužbu,apotomsvakosasvojimadvokatom,jošnezadovoljnijiizađuizsudnice.

Porodični sporovizaslužujuineophodnojedasesvimnji-hovimučesnicimapružiprilika,kojuupravopružapostu-pak medijacije,dasednu jedniprekoputadrugih,dasepogledajuuočiida,kolikogodimjevremenapotrebno,uz prisustvomedijatora, nakon što izraze početno neza-dovoljstvo i slobodno iznesu svojemisli i osećanja, krozrazgovor,kojipopotrebiusmeravamedijator,otkrijusušti-nusvojihproblemaisami(jerihnikonepoznajeboljeodnjihsamih),nađurešenjekojejezanjihinjihovuporodicunajbolje.

Rečmedijacijapotičeodlatinskereči„mediare”,štoznačiposredovati.Jednaodmnogobrojnihdefinicija medijacije determinišemedijacijukao„procesukometrećeneutral-noinepristrasnolice,medijator,usmeravakomunikaciju

Jasmina Minić Vrhovni kasacioni sud

savetnik

„Obeshrabrite parničenje. Ubedite susede da postignu kompromis kad god je mo-guće. Objasnite im da je pobednik na papiru zapravo gubitnik u stvarnosti, imajući u vidu sve sudske troškove i izgubljeno vreme.”

Abraham Linkoln, 1850. godina1

1AbrahamLinkoln,NotesforaLawLecture,1850.godine.



izmeđustranausukobuikorišćenjemposebnihtehnikaiveština,pomažeupregovorimakojiimajuzaciljpostizanjezajednički prihvatljivog sporazuma, kojim se njihov sporili sukob rešava.”2) Potreba za porodičnom medijacijomzasnivasenatomeda jezapravilanrazvoj ličnostidete-ta fundamentalna kontinuirana veza sa oba roditelja, dasaradnja između roditeljapogodnoutičenaodrastanje ivaspitanjedece,daučestalikonfliktiizmeđuroditeljaima-junegativnodejstvonadecuidaseroditeljimaomogućida zajednoodlučujuopravimadece. Cilj porodičneme-dijacijejedapomogneroditeljimadasesporazumejuidaobojekontinuiranoučestvujuuvršenjuroditeljskogpravaikonstruktivnosarađuju.”3)

Značajmedijacijeuporodičnimsporovimaprepoznaojeidomaći zakonodavac, te je odgovarajućim zakonskim re-šenjima otvoren put za ovaj vid alternativnog rešavanjasporova.

Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova4)propisanojedajeposredovanjepostupak,bezobzirananaziv,uko-jemstranedobrovoljnonastojedasporniodnosrešepu-tempregovaranja,uzpomoćjednogilivišeposrednika,ko-jistranamapomažedapostignusporazum.Posredovanjeseprimenjujeuspornimodnosimaukojimastranemoguslobodnodaraspolažusvojimzahtevima,akodrugimza-konomnijepropisanaisključivanadležnostsudailidrugogorgana,bezobziradalisesprovodipreiliposlepokretanjasudskogilidrugogpostupka.Posredovanjejemoguće,iz-međuostalog, u porodičnim sporovima5), amedijaciju utimsporovimadetaljnijeregulišePorodičnizakon6).

Bračni sporovisusporoviradiutvrđivanjapostojanjailine-postojanjabraka,kaoizaponištenjeirazvodbraka7).Po-sredovanjeubračnomsporuobuhvatapostupakzapoku-šajmirenja(mirenje)ipostupakzapokušajsporazumnogokončanjaspora(nagodba)8).Posredovanjesesprovodiuzpostupakubračnomsporukoji jepokrenut tužbom jed-nogodsupružnikaodstranesudijepojedinca,kojinemožeučestvovatiudonošenjuodlukeukasnijoj fazipostupka,osimakojeposredovanjeuspelo.Poduslovomdasupruž-nicipristanunapsiho-socijalnosavetovanjekojejesudijakojirukovodiposredovanjemdužandaimpreporuči,sudće,nanjihovpredlogiliuznjihovusaglasnost,poveritipo-

sredovanje nadležnom organu starateljstva, bračnom iliporodičnomsavetovalištu,odnosnodrugojustanovikojajespecijalizovanazaposredovanjeuporodičnimodnosima.9(

Mirenjesesprovodisamoubračnomsporukojijepokre-nuttužbomzarazvodbraka.Svrhamu jedaseporeme-ćeniodnossupružnikarazrešibezkonflikta ibezrazvodabraka.Namirenjesepozivajuobasupružnika.Nemoguihzastupatipunomoćnici,kojinemoguniprisustvovatimire-nju.Akomirenjeuspe,smatrasedajetužbapovučena,auslučajudaobailijednoodsupružnikanedođe,aurednosupozvani,smatrasedamirenjenijeuspeloinastavljasepostupaknagodbe.Odovogpravilapostojiizuzetakusitu-acijikadasud,odnosnoustanova,kojojjepoverenpostu-pakposredovanjaprocenidaimaizgledadadopomirenjadođe,tesepostupakmirenjanastavlja.Omirenjusud,od-nosnoustanovakojojjepoverenpostupakposredovanja,sastavlja zapisnikkoji sadrži izjavesupružnikao tomedasusepomirili,odnosnodamirenjenijeuspelo.Ustanovakojojjepoverenpostupakposredovanjadužnajedaore-zultatumirenjaobavestisudkomejepodnetatužbazara-zvodbrakaidostavimuzapisnikomirenju.Sud,odnosnoustanovakojoj jepoverenpostupakposredovanja,dužnisu damirenje sprovedu u roku oddva meseca od dana dostavljanja tužbe sudu, odnosno ustanovi10).

Nagodbasesprovodiubračnomsporupokrenutomtuž-bomzaponištenjebraka,odnosnotužbomzarazvodbrakaakomirenjenijeuspelo.Svrhanagodbejedaseporeme-ćeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poni-štenja ili razvodabraka, tedasesupružnici,uzprisustvopunomoćnika, sporazumeju o vršenju roditeljskog pravaideobizajedničkeimovine.Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine(uslučajudajenagodbauspelailide-limičnouspela),unosiseuizrekupresudeoponištenjuilirazvodubraka,kaoisporazumovršenjuroditeljskogprava(takođeuslučajudajenagodbauspelailidelimičnouspe-la),akosudprocenidajetajsporazumunajboljemintere-sudeteta.Akosejedaniliobaurednopozvanasupružnikaneodazovupozivuzanagodbu,smatraćesedanijeuspelaosimakosud,odnosnoustanova,kojojjepoverenpostu-pakposredovanja,procenidaimaizgledadasenagodbapostigne,ukomslučajusesanagodbommoženastaviti.Onagodbisud,odnosnoustanovakojojjepoverenpostu-

2 B.NedićiA.Toskić,Priručnikzamedijacijuulokalnojzajednici,Beograd2015.str.16.B.NedićiA.Toskić,Priručnikzamedijacijuulokalnojzajednici,Beograd2015.str.16.

3 MarionStevenson,FamilyMediation:WorkingtoSupportSeparatedFamilies,u:M.Liebmann,MediationinCintext,JessicaKingsleyPublishers,London,2000.

4Zakonoposredovanjuurešavanjusporova,"SlužbeniglasnikRS",br.55/14.5Član2.ičlan3.Zakonaoposredovanjuurešavanjusporova(bel.4).6Porodičnizakon,"SlužbeniglasnikRS",br.18/05,72/11-dr.zakoni6/15.7Član210.Porodičnogzakona(bel.6)8Član233-239.Porodičnogzakona(bel.6).9Član229.Porodičnogzakona(bel.6).

10Član230,član231.ičlan232.Porodičnogzakona(bel.6).



pakposredovanjasastavljazapisnik,kojisadržisporazumovršenjuroditeljskogpravaiodeobizajedničkeimovine,odnosnoizjavesupružnikadanagodbanijeuspela.Usta-nova,kojojjepoverenpostupakposredovanja,dužnajedaorezultatunagodbeobavestisudkomejepodnetatužbazaponištajilirazvodbrakaidostavimuzapisnikonagod-bi.Sud,odnosnoustanovadužnisudapostupaknagodbesproveduu roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja, odnosno od dana dostavljanja tužbe za poništaj braka sudu, odnosno ustanovi11).

Kakoseuporodičnimsporovimadonoseiodlukekojeseodnosenadecu,njimasemoraposvetitiposebnapažnjauzrukovođenjeprincipomnajboljeg interesa deteta.OvajprincipjejedanodčetiriosnovnaprincipautvrđenihKon-vencijomUNopravimadeteta12),ukojojseučlanu3.na-vodi:„Usvimaktivnostimakojesetičudeceodprimarnogznačaja su interesi detetabezobzirana toda li ih spro-vode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, su-dovi,administrativniorgani ili zakonodavnatela.”Principnajboljeg interesadetetaproklamuje iPorodični zakonumnogim svojim odredbama13). Međutim, Konvencija UNopravimadetetaiPorodičnizakonne sadrže smernice za procenu najboljeg interesa deteta,zbogčegaseusvakomkonkretnomslučajuocenjujekojeelementetrebauzetiuobzirprilikomprocenenajboljeginteresadeteta,imajućiuvidupredmetpostupka,potrebedetetaisvesubjektivneiobjektivneokolnostikojesetičudeteta.Nekiodeleme-

natakojise,popravilusagledavajusu,izmeđuostalih,sta-rost, pol, prošlost, zrelost, zdravstveno stanje, obrazova-nje,željeiosećanjadeteta,njegovefizičke,emocionalne,mentalne,zdravstvenepotrebeidrugo14).

Principnajboljeginteresadetetainjegovaprocenazahte-vajuposebnoznanjeiveštinekojesudijeimedijatorinaj-češćeneposeduju,tejeprisustvokomedijatora,kojipose-dujenavedenaznanjaisposobnostiupostupkumedijacijeuporodičnimsporovimapoželjno,anekadaineophodnodabi senavedeniprincip ispoštovao i zaštitiladecakojanastankuporodičnihsporovaninakojinačinnedoprinose,anajvišesupogođenanjihovimmogućimposledicama.

Navedenazakonskarešenjapokazujuspremnostdržave idruštvadaseovoosetljivopodručjeljudskihodnosaregu-lišenanačinkojićepružitiprilikusvimučesnicimauporo-dičnimsporovimada iznjih izađudostojanstveno,nakonštosusvojeproblemeraščlaniliisagledalinesamoizsvog,negoiizugladrugihčlanovasvojeporodiceizajednodoš-lidorešenjakojeće,bašzbognačinanakojisedonjegadošlo,bititrajnoiizvršavanodobrovoljno.Ostajedasenaalternativnomrešavanjuporodičnih,aliisvihdrugihspo-rovainsistira,dasepreduzmuodgovarajućemeresciljemupoznavanjagrađanasanjegovimprednostima,tedaseusudovimastvorekadrovskiiorganizacioniuslovizaupući-vanjenaovajnačinrešavanjasporova,čimebise,izmeđuostalog,ublažiovelikiproblempreopterećenostisudovasakojimjenašepravosuđesuočeno. •

11 Član240-246.Porodičnogzakona(bel.6).12KonvencijaUNopravimadeteta,usvojenaiotvorenazapotpisivanje,ratifikovanjeipristupanjerezolucijomGeneralneskupštineUjedinjenihnacija44/25od

20.11.1989.godine,kojajestupilanasnagu02.09.1990.godine.13Npr.član6,član76,član89,član111,član266.stav1.i3.Porodičnogzakona(bel.6).14N.Petrušićidr,Smernicezaučešćedetetaugrađanskimsudskimpostupcimaiprocenunajboljeginteresadeteta,Beograd,Centarzapravadeteta,2015,strana41.



ARBITRAŽAIMIRNOREŠAVANJE RADNIHSPOROVA

Arbitražno rešavanje u sporovima iz radnih odnosaregulisanojeZakonomomirnomrešavanjuradnihsporova1), u skladu sa kojim se arbitraža pokreće

pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnihsporova, što će biti elaboriranou daljem tekstu. Izlažućiosnovnekarakteristikeovogmanjeformalnognačinareša-vanjasporovabićeukazanonanjegoveprednostiuodno-sunasudskupraksu,saosvrtomnapojedinemanjkavostiinedorečenostiupostojećojregulativi,čijabidopunasva-kakodoprinelaširojprimeniinstitutamirenjakaopraktič-nijeiefikasnijealternativesudskompostupku,barkadjerečoradnimsporovima.

Agencijajeosnovana2005.godinepomenutimZakonom,pokojempostupaiprvajeinstitucionalizovanaslužba,po-sebnaorganizacijaVlade,kojasebavimirnimrešavanjemindividualnihikolektivnihradnihsporova,aujednojeije-dinaspecijalizovanainstitucijazaradnopravo.2)

Arbitraža jepostupakkojimsemirnimputem,predarbi-trom, rešavaju individualni radni sporovi. Individualnimradnimsporomsmatrasesporpovodomdiskriminacije izlostavljanjanaradu,otkazaugovoraoraduiugovaranjaiisplateminimalnezarade.

Individualnimsporomsmatra se i sporpovodompojedi-načnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugimopštimaktomiliugovoromoradu,atičesenaknadatroš-kovazaishranuutokurada,naknadatroškovazadolazakiodlazaksarada,isplatajubilarnenagradeiisplataregresazakorišćenjegodišnjegodmora.Strankeuindividualnomradnomsporusuzaposleniiposlodavac.Upostupkuarbi-tražeodlučujearbitar.3)

Arbitar jelicekojemoradaimapoloženpravosudniispitililicekojejeredovniprofesorfakultetaizpozitivno-prav-nihpropisa.IzborarbitrasprovodiseputemjavnogoglasaAgencije, a između prijavljenih kandidata odluku donosiKomisijazaizbormiriteljaiarbitra,kojučinepodvapred-stavnikavlade,reprezentativnihsindikatazateritorijuRe-publikeSrbijeireprezentativnihudruženjaposlodavacazateritorijuRepublikeSrbije.Arbitrisebirajunačetirigodineimogubitiponovobirani.

Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće sepodnošenjempredlogaAgenciji.Straneusporumogudapodnesupredlogzajedničkiilipojedinačno.Akojepredlogpodnelajednaodstranausporu,Agencijagadostavlja,za-jednosadokumentacijom,drugojstraniusporuipozivaje

Maja Krivokapić, Viši sud u Beogradu

arbitar/miritelj i sudijski pomoćnik

1Zakonomirnomrešavanjuradnihsporova(Sl.glasnikRSSrbijebr.125/04,104/09).2www.ramrrs..gov.rs.3Zakonomirnomrešavanjuradnihsporova(bel.1).



daseurokuodtridanaizjasnidaliprihvatamirnoreša-vanjespora.

Zaposlenimože da pokrene spor po svim gore citiranimosnovamapredviđenimzakonom.Imamogućnostdasporpokrenepredsudomilipredarbitražomimožepokrenutispor,uobapostupka,u istojpravnojstvari ipo istomči-njeničnomipravnomosnovu.Utakvojsituacijisudjedu-žandazastanesapostupkomdookončanjapostupkapredarbitražom.4)

Osnovna načela vansudskog tj. arbitražnog rešavanja sporova su dobrovoljnost, hitnost, nepristrasnost i po-verljivost.Iztogamožedasevidiprednost arbitraže nad sudskim postupkom. Naime, arbitražni postupak, poredtogaštojedobrovoljan,brzje,ekonomičan,lišentroškovaimanjejeformalan.Namerazakonodavcajedaseoprede-ljivanjemzaovajpraktičnijinačinrasteretesudovi.Tomeupriloggovoričinjenicadajetrenutnou izradi Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju rad-nih sporova,kojisadržirešenjaimehanizmezaproširenjenadležnostiarbitražnogpostupkaieliminisanjenedostat-kauprocesnomsmislu.

U postupku arbitraže dobrovoljnost je uslov pokretanjapostupka,alipotrebnajesaglasnostobestrane.ZaposlenipodnosipredlogAgencijiradipokretanjapostupkaarbitra-že,alina poslodavcu je da li će dati saglasnost ili ne.Uko-likosaglasnostinema,postupaksenemoževoditi.Tekna-kondostavljanjasaglasnostiarbitražnipostupakmožedapočne,odnosnoarbitarjedužandazakažeraspravuurokuodtridanaoddanaprijemapredlogaidokumentacije.

Straneusporumogupovućipredlogzapokretanjepostup-kapredarbitromnajkasnijedodanaotvaranja rasprave,nakontogapredlogsenemožepovućiipostupaksemoraokončati arbitražnom odlukom. Upravo ovakve odredbeeksplicitnoukazujunaprednostarbitražnognadsudskimpostupkom, jer dobrovoljnost i saglasnost strana da sespor reši pred arbitrom podrazumevaju postojanje do-brihnamera,asamimtimimogućnostiokončanjasporadogovorom.

Ovdetrebaistaćijednu,naizgledkontradiktornučinjenicu.Naime, iako jearbitražauradnimsporovimapredviđenaZakonomomirnomrešavanjuradnihsporova,mirnogre-šavanjazapravonema.Postupak jedobrovoljandootva-ranja rasprave, nakon toga arbitar vodi postupakmanjeformalan,aliponačelimaZakonaoparničnompostupkuidogovorauprincipunema,donosisearbitražno rešenje, koje je obavezujuće za strane u sporu, odnosno ono jepravnosnažnoiizvršno.Rešenjemsemožeusvojitizahtev,odbitizahteviliobustavitipostupakzbognecelishodnosti.

Postojeprimeri arbitražne prakse,gdejesastavnideore-šenjabiosporazumstranausporu,višekao izuzetak, jerzakontonijepredvideo.Međutim,takvarešenjapredstav-ljajuslobodnoizraženuvoljusvihstrana,trajnoikonačnoharmonizuju odnose, te su kao takvaprihvatljiva i pred-stavljajuprimerdobreprakse.

Ovakavnačinrešavanjatrebapokušatiuvekkadjetoudis-pozicijistrana(kadnijeograničenoprinudnimnormama),jersmirujeodnoseipredstavljaWIN-WINrešenje,ukojemsvakastranaosećadajeneštodobila.Upravoutompravcukreću se izmenepostojećegZakonaomirnom rešavanjuradnihsporova.Nacrtpredmetnogzakonapredviđaspora-zumimogućnostdogovaranjastrana,gdebidogovor,uvi-dusporazumastrana,postaosastavnideorešenjaarbitra.

Prednostarbitražnognačinajeiu brzini, prilikom sprovo-đenja, odlučivanja i okončanja postupka. Arbitar je, nai-me,dužandazakaže raspravuu roku od tri dana od da-na prijema predloga i dokumentacije, podrazumevajućisaglasnostdruge strane, što jegoreveć rečeno.Takođe,postupakmoradaseokončau roku od trideset dana od trenutka otvaranja rasprave,madaseupraksipokazujedajeovajperiodčestokratak,posebnokadajeupitanjumo-bing.Zatojeitendencijazakonodavcadaserokprodužina60dana,štojetakođepredviđenoNacrtompredmetnogzakona.Uistomrokuarbitarmoraidadoneserešenjeopredmetuspora.

Uzimajućisvetouobzir,iuslučajudabudućazakonodav-narešenjadopusteprodužetakroka,zaradnisporpredar-bitrommoženedvosmislenodasekonstatujedaseokon-čavaveomabrzo.Urazumnomijasnovremenskiograni-čenomperioduizvodesedokaziidonosiseodluka,samimtimpostupakjeiefikasaniekonomičan.

Radni spor pred sudom, uprkos načelu hitnosti, traje uprosekudvedo tri godine i koštamnogo, imajućiuvidutroškovepostupka,dokupostupakpredarbitromstraneusporunesnosenikakvetroškove.Sporsevodiuprosto-rijama poslodavca, koje su stranama u sporu uglavnompoznateiunjimaseosećajuprijatnije,negopredstrogiminstitucijama,kaošto jesud.Osimtoga,ukancelarijamaposlodavca najčešće se nalazi i dokumentacija bitna zaodlučivanje, te je i ona lako dostupna. Troškove arbitra snosiRepubličkaagencijazamirnorešavanjeradnihspo-rova,odnosnoonipadajuna teretbudžeta.Okolnostdajepostupakbesplatantakođepredstavljavelikuolakšicuipovoljnostzastraneusporu.

Tokompostupka,arbitarseuglavnomrukovodiZakonomoparničnompostupkuitoprilikomizvođenjadokaza,saslu-šanjastranakaisvedoka.Dokumentacijaseprilažeudvaprimerka,zaarbitraisuprotnustranu,istokaousudskom

4Čl.30.st.2.Zakonaomirnomrešavanjuradnihsporova(bel.1).



postupku.Međutim,sampostupakjemanje formalan.Tosevidivećprilikomzakazivanjarasprava,premdaseprvazakazujetelefonskimputem,asvakasledećausmenimpo-zivom,uzkonstatovanjenazapisnik.Svedokenajčešćepo-zivastrankalično,jerjojjetouinteresuiretkesusituacijedasepozvanisvedocineodazivaju.

Sveovoideuprilogarbitražnompostupku,upoređenjusasudskim,gdeproblemuprocesnomsmislunajčešćeina-stajepozivanjemstranaisvedokaprekopoštarailidostav-ljača,štonasamompočetkučestodovodidokomplikacijaiodugovlačenja.Dešavasedasepozivanalicanezateknuustanuiliadresastanovanjanijetačnonavedenailijeme-njana, tesesvetoponavljavišeputa, ili je,pak, licene-poznatonadatojadresi,ukomslučajumutrebaodreditiprivremenogzastupnikaiuplatitipredujam,štodovodidoodlaganjaiodugovlačenjapostupkaipredstavljaprocesnenedostatkeparničnogpostupka.

Međutim, kako arbitražni postupak nije detaljno uređenZakonomomirnomrešavanjuradnihsporova,kojidirek-tnoupućujenashodnuprimenuZakonaoparničnompo-stupku,tou arbitražnoj praksi postoje određene nedoumi-ce. Jednaodnjih,koja jeprocesnogkaraktera,odnosisenamogućnostvođenjaodvojenih razgovorasastranamau sporu. S jedne strane, pojedini arbitri smatraju da tamogućnost,sobziromnaneformalnostpostupka,postojiičestovodeodvojenerazgovoresastranamausporu,stičusimpatijejedneidrugestranedaimseotvore,pribavljajuinformacijeidokazeimimorasprave,štoječestokorisnousporovimadelikatneprirode,kaoštosumobingidiskrimi-nacija.Sdrugestrane,nekiarbitrismatrajudasamdokaznipostupak treba da bude krući, još više formalan, da svebudejavno,dokarbitarostajepotpunonepristrasan.

Pristupzavisiisključivoodarbitra,alisvakakonijedannijepogrešan,štosevidiipobrojurešenihivođenihpostupa-kapredRepubličkomagencijom zamirno rešavanje rad-nih postupaka, a od strane arbitra.Naime, od osnivanjaAgencijepokrenutojeukupno13657individualnihradnihsporova,abrojmeritornorešenihpredmetaje4536.Samou2016.godini,brojpokrenutihpredmetaiznosioje625,ameritornorešenih174,štojevišenegouprethodnojgodi-niištogovoriosvevećojpopularnostiarbitražei,naravno,njenojuspešnosti.5)

Strane u sporu, prilikom podnošenja predloga, sporazu-mnoodređujuarbitraizImenikaAgencije,uzajedničkompredloguiliurokuodtridanaoddanaprihvatanjapoje-dinačnogpredloga.Rečjeododatnojprednostiovogpo-

stupka,jersestrankemogudogovoritiilisaglasitikogarbi-traželeusvompostupku.Ukolikoonesporazumnotoneučine,arbitraodređujedirektorAgencije.

Manaarbitražnogpostupkaogledaseunepostojanju dvo-stepenosti.Protivrešenjaarbitražalbanijedozvoljena.Re-šenje jepravnosnažno i izvršnodanomdostavljanjastra-namausporu,aukolikojerešenjemodređenodaserad-njakoja jepredmet izvršenjamože izvršitiuodređenomroku,tj.akojeodređenparicionirokzaizvršenje,rešenjepostajeizvršnoprotekomtogroka.Naime,Ustavni sud je daolegitimitetodluciarbitra,jersezasnivanaprethodnopostignutomsporazumustranadaserešenjeprihvatikaokonačno. Ipak,radipravnesigurnostii lakšegprihvatanjarešavanjasporovaodstranearbitra,bilobipreporučljivojošjednomrazmotritiovuodredbuieventualnopredvidetiVeće arbitra,kojebimoglopreispitivatipravilnostpobija-nogrešenjaarbitra.

Međutim,straneusporumogupokrenutipostupak pred nadležnim sudom radi poništaja arbitražnog rešenja,gdesurazlozizaponištajtaksativnoutvrđenizakonskimpropi-sima(aštoproizilazi izanalogneprimeneZakonaoarbi-traži),isamimtimjesuženakontrolaarbitražneodlukenaovajnačin,odnosnokontrolasesvodiuglavnomnanedo-statkeuproceduralnomsmislu.

Takođe,nekenedoumicevezanesuiza element dobrovolj-nosti,odnosnonačinnakojijepostojećimodredbamare-gulisan.Dobrovoljnostzavođenjearbitražnogpostupkajeobavezna,alijenjendometograničen.Svakastranamožedapovučepredlogzapokretanjepostupkailidatusagla-snostsamodoodređenogtrenutka,najkasnijedootvara-njarasprave,štoseutekućojpraksipokazujekaomana.Elementdobrovoljnostibitrebalodapostojikrozceopo-stupak,tj.usvimnjegovimfazama.

Imajućiuvidusvenavedeno,jasnojekolikojevažnaulogaarbitražeuradnimsporovima,kaoikolikoarbitražnipostu-pakimaprednostiuodnosunasudski.Međutimzaposleniuvećinislučajevasuneupućeni,nisuinformisaniosvojimpravima, omogućnosti vođenja arbitražnog postupka, opostojanjuAgencije zamirno rešavanje radnih sporova injenomradu.

Ovajtekstupravojestogaimaozaciljdaovuznačajnute-mupribližiširojjavnostiiznošenjemrelevantnihčinjenicaoarbitražnompostupkuinjegovomfunkcionisanjuuokvi-ruradnogprava,anaosnovuautorovogličnogiskustvaizprakse. •

5StatističkipodacidostupninasajtuAgencijewww.ramrrs..gov.rs,posećenodana26.01.2017.godine.



MEĐUNARODNA PRIVREDNAARBITRAŽA

UvodArbitražakaonačinrešavanjasporovapoznatajeoddav-nina. Štaviše, smatra sedaarbitražno rešavanje sporovaprethodirešavanjusporovaodstraneuređenogdržavnogaparata.Poznatajejošodrodovskoguređenja.

Spoljnotrgovinskaarbitražajenaročitonakondrugogsvet-skog ratadoživelaafirmacijudonošenjemNjujorškekon-vencije o priznanju i izvršenju inostranih arbitražnih od-luka iz1958.godine.Ovukonvencijudodanasprihvatiloje156država.Takođe,odizuzetnogznačajajeiEvropskakonvencija omeđunarodnoj trgovinskoj arbitraži doneta1961.godineuŽenevi.Porednavedenihkonvencijadone-tesuiregionalnekonvencijeatakođeidržavepitanjear-bitražeuređujuibilateralnimsporazumima.OdizuzetnogznačajasuArbitražnapravilaUNICITRAL-akojasudonetaRezolucijomGeneralneskupštineUN1976.godinekojasupresvegabilanamenjenaadhocarbitražama.Međutim,ovapravilasekoristeiodstranestalniharbitraža.

Jedanodnajzačajnihmeđunarodnihakataizoblastiarbi-tražejeModelzakonomeđunarodnojtrgovinskojarbitažiusvojen1985.godine.RezolucijomUNiz1985.godinedr-žavamajepreporučenodauzmuuobzirovajmodelzakonkadabududonosilesvojezakoneakakobiodgovorilesa-vremenimpotrebamameđunarodnetrgovinskearbitraže.Kakosepotpisnicamasamopreporučujedasepridonoše-njusopstvenihzakonaugledajunamodelzakon,svakadr-

žavajeslobodnadasamaodredidomašajmodelazakonaprilikomintegracijeusvojeunutrašnjezakonodavstvo.

OsnovnidomaćiizvorarbitražnogpravajeZakonoarbitra-žiRepublikeSrbije iz2006.godine.Poredovogzakonaudomaćeizvorearbitražnogpravamoguseuvrstitiiodred-beZakonaoizvršenjuiobezbeđenjukojiregulišupostupakprinudnogizvršenja,Zakonorešavanjusukobazakonasapropisimadrugihzemalja.

Donadležnostiarbitražeurešavanjusporailisporovadolazinaosnovuugovorastranakakojimone izražavajusvojuvo-ljudanjihovsporiznesupredarbitražuodnosnodasenjihovspornerešavapreddržavnimsudomvećpredtačnoodređe-nomarbitražom.Dabiarbitražniugovorproizvodiopravnodejstvoneophodnojedastrankeporedkonstituisanjanad-ležnostiarbitražeoznačeisporzakojijearbitražanadležna.

Sporazumoarbitažimožesezaključitizasporkojijevećna-stao-kompromisilizasvebudućesporovekojimogunastatiizodređenogpravnogodnosa-kompromisnaklauzula.

Sporazumoarbitražimoradabudesačinjenupisanojfor-mi.Našimzakonompisanaformajead solemnitatem,od-nosnopisana formaarbitražnogsporazuma jeobavezna,ukolikoizostanenemanisporazumaoarbiraži.

Čestosepogrešnosmatrada jeneophodnoradizadovo-ljenjazahtevapisaneformedasporazumbudesadržanujednomdokumentu.Međutim,zahtevformejezadovoljeniuslučajurazmenepisama,računa,priznanicaisl.

Miloš Veselinović advokat iz Beograda



Zapažasedaseodovakorigidnihzahtevapopitanjuformepolakoodustajesobziromdadinamikaifluidnostposlov-nihodnosakaoisavremenasredstvakomunikacijenetrpeprevelikeformalnosti.

Odredbomčlana10.domaćegZakonaoarbitražipropisanojedajesporazumoarbitražiništavusledećimslučajevima:

1)vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna zaarbitražu;

2)nijezaključenuformipropisanojovimzakonom;3)strankenisuimalepotrebnasvojstvaisposobnostza

njegovozaključenje,ili4)jezaključenpoduticajemprinude,pretnje,prevare

ilizablude.

Strankesuslobodnedaarbitražnimsporazumomugovoremerodavnomaterijalnopravo.Merodavnopravoseodre-đujeumomentuzaključenjaarbitražnogsporazumaalisemožeodreditiinakonzaključenja.

ČlanomVII Evropske konvencije propisano je da strankeimajusloboduda„sporazumomodlučekojećepravoarbi-triprimenitinasuštinuspora”.

Kadastrankeodredemerodavnopravo,oneneodređujukonkretnunormuilikonkretnizakonvećjedannacionalnipravnisistem.

Umeđunarodnojpraksiuobičajeno jedastrankeodredekaomerodavno pravo neko neutralno pravo. Pa tako ćenajčešćebitiugovorenošvajcarskopravokaomerodavnokojeseinačesmatraneutralnim.

Strankamapogodujeodređenjeneutralnogpravakaome-rodavnog,budućidautakvojsituacijinijednaodstranakasenenalazi„nasvomterenu”.

Stranke pored upućivanja na određeni nacionalni pravnisistemmogu kaomerodavno pravo odrediti i trgovinskeobičaje,uzanse,pravnestandardeidrugo.

Arbitrićesamiodreditimaterijalnopravoukolikotostran-kenisuučinile.Arbitrićeodreditimaterijalnopravozakojesmatrajudanajvišeodgovarakonkretnomslučaju.

Procesnapravilapokojimaseodvijaarbitražnipostupak.Kadastrankeugovarajunadležnost stalnearbitražeondasupopraviluprihvatileipravilaprocedurekojasupropisa-napravilimatearbitraže.

Strankesutakođeslobodneiuizborujezikanakomećeseodvijatipostupak.

Tok postupkaArbitražnipostupakpokrećejednaodstranakaitotužbom.

Obavezanelementtužbe jenavodda jezaključenspora-zumoarbitražikaoidasepriložidokazopostojanjuarbi-tražnogsporazuma.

Tužilacjedužanidaimenujearbitrailidanavededapre-pušta imenovanje arbitra predsedniku stalne arbitraže.Tužba mora da sadrži: naznačenje stranaka, činjeničnugrađu, dokaze kojima se potkrepljuju činjenice i tužbenizahtev.Tuženimožedapodigneprotivtužbu.

Stalnearbitražepopravilupredviđajuodgovornatužbuiregulišupostupak.Tuženiuodgovorunatužbuiznosisvojuodbranuiprilažedokazekojipotkrepljujuiznetočinjenič-nostanje.

Arbitražni postupak počinje kada stalna arbitraža primitužbu.

Procesne pretpostavke-Postojanjearbitražnogsporazuma-Stranačkaiprocesnasposobnost-Dopuštenostarbitražnogrešavanjaspora-Dvostrukalitispedencija-Nebisinidem

TroškoviarbitražnogpostupkaU arbitražnom postupku stranke u celosti finansirajuradarbitražnog suda i snoseostale troškovearbitražnogpostupka.

Troškovipostupkasurelativnoveliki.

Primer, troškovi postupka pred Pariskom arbitražomza spor vrednosti od 200.000,00 US dolara iznose oko23.000,00dolara.

OkončanjearbitražnogpostupkaDonošenjem arbitražne odluke okončava se arbitražnipostupak.

Kakojepopraviluisključenopravožalbe,arbitražnaodlu-katrenutkomdonošenjapostajepravnosnažna.

Arbitražnipostupakseokončavaiuslučajudatužilacpo-vuče tužbua tuženine zahtevanastavakpostupka,kadastranke zaključe poravnanje, kada arbitražni sud utvrdida je nastavljanje arbitražnog postupka nepotrebno ilinemoguće.

UnajpoznatijestalnearbitražneinstitucijeubrajajusePari-skaarbitraža(ArbitražnisudICC),Londonskimeđunarodniarbitražnisud(LCIA),MeđunarodnaarbitražapriTrgovin-skojkomoriCiriha,Američkaarbitražnaasocijacija(AAA),Arbitražni institutTrgovinskekomoreStokholma,KineskaMeđunarodnaekonomskaitrgovinskaArbitražnakomisija(CIETAC), Sudmeđunarodne trgovinske arbitraže pri Pri-vrednojiindustrijskojkomoriRuskeFederacije(ICAC).



PariskaarbitražaInternationalArbitrationCourtof International -Cham-berofCommerce-ICCArbitrationCourt

Pariskaarbitražaosnovanaje1923.godine.Predstavljaar-bitražupredkojomserešavanajvećibrojmeđunarodnihsporova. Stalni arbitražni suduParizuorganizovan jenaprincipu jednostepenostibezpravanažalbunapresudu.PravilnikoraduPariskearbitražejeprecizaniopširanalisekonstantnoradinanjegovojdoradi.Strankesuslobodneu izboru jezikanakomćeseodvijatipostupakaliposto-jimogućnostda searbitražnipostupakvodi i vanmestasedištaarbitraže.Strankeslobodnobirajuarbitre.Strankeupostupkumoguzastupatiadvokati izcelogsveta.Arbi-tražni sud je sastavljenodpredstavnika različitihdržava.ArbitražnisudvršinadzornadprimenomPravilasudauto-kupostupkaodstranearbitražnogveća.Arbitražnisudzasvakipredmetodređujesavetnikaspora.ArbitražnovećejedužnodaarbitražnomsududostavinacrtodlukeArbi-tražnomsudunaispitivanjekojimožedamuskrenepažnjunapojedinenedostatke.

LondonskaArbitraža LondonCourtodInternationalArbitrationLCIALondonskaarbitražajenajstarijaarbitražanasvetuosno-vanajoš1892.godine.

Londonska arbitraža svojimpravilimapostupka kao i Pa-riska predviđa mogućnost arbitražnog odlučivanja i vanmestasedištaarbitraže.Londonskiarbitražnisudsamime-nujearbitražnovećeukolikostranketopravonisuučinile.

Londonska arbitraža poznaje institut Umpire. Umpire jeovlašćendadonesearbitražnuodlukuukolikotonemoguučinitiarbitriizabraniodstranaka.

Arbitri donose presudu većinom glasova. Presuda je ko-načnainijepredviđenamogućnostžalbeilibilokogdru-gogpravnogleka.

Međutim,strankajeovlašćenadasežalidržavnomsuduuslučajupogrešnoutvrđenogpravnogpitanjauarbitražnojpresudi.

UmestozaključkaUmeđunarodnomprometurobaiuslugaunošenjekom-promisarne klauzula u ugovore predstavlja uobičajenpostupak.

Arbitražnorešavanjeeventulanihsporovaugovaraseizvi-šerazlogaodkojihsunajznačajniji:

otklanjanje eventualne pristrasnosti nacionalnih sudovakojeseneminovnojavljakadasekaostrankaupostupkujavljapravnolicekojenijerezidentdržavesudausporusarezidentomdržavesuda.

Ugovaranjemmerodavnogmaterijalnogpravaotklanjasesituacijaukojojćeseprimenitipravodržavejedneodugo-vornihstrana.

Neutralnostistručnostarbitara.

Efikasnijiibržipostupak.

Isključenjejavnosti.

Usledvećih troškovapostupkasprečavase i lakomislenopokretanjepostupka. •



OSNOVIMEDIJACIJE

1.UvodPostojilinekidruginačini/iliboljiputodvladavineprava,kojimbisestiglodopravde?Neštoštobi,tokomrešava-njasporova,neutralnuiobjektivnupresudunadstranamau sukobumoglo zameniti njihovim konsenzusom, čvrstusudsku hijerarhiju građanskom demokratijom, a tešku ičestoneplodnupolemikukonstruktivnimrazgovoromidi-jalogom,ikonačno,bilokojiobliksileiprisilesavoljnošćuidobrovoljnošću.Postoji,iuprošlostimnogihkulturaidru-štavajepodrazličitimnazivimapostojao,takavnačinreša-vanjasukobadanasseprepoznajepodsvojimsavremenimimenommedijacija ili posredovanje.

2.Kratkaistorijaposredovanja/medijacijeMedijacijaimadugupredistorijuuposredovanjuiovakvapraksaseurazličitimoblicimajavljausvimkulturamainasvimkontinentima.Posredovanjeimasvojkorenufilozofijireligije,dokjepraksamedijacijenajrasprostranjenijabilauKiniiJapanu.Kinajeidanaszemljasanajrasprostranjeni-jommedijacijom.Medijacijaimaduguistorijuinaamerič-komkontinetuposebnomeđuameričkimkolonijamagdesuzabeleženimnogimehanizmiiproceduremirnognačinarešavanjasporova.Prvaoblastukojoj jemedijacija insti-tucionalizovana u SAD, bila je oblast rada u postupcima

izmeđuradnikaiuprave.Godine1913.priAmeričkommi-nistarstvuradaimenovanajeprvaslužbakojajeimalazaciljdaposredovanjemrazrešisukobenastaleizmeđurad-nikaiuprave.Odsredine60-tihgodinaprošlogvekamedi-jacijapostajedruštvenoformalizovaniširokopraktikovanpristuprešavanjusukobaumnogimoblastimadruštvenogživota.USjedinjenimAmeričkimDržavamaširuprimenuusvimsferamaživotaipravapronalazisredinom70-tihgo-dinadabikrajemdvadesetogvekabilaopšteprihvaćena.

Nanašimprostorimaprvobitniobliciposredovanjasuseodvijalipredlokalnimsveštenstvomkojejeimaloulogudadvesuprotstavljenestranerazgovoromdovededotrajnogiodrživogrešenja.PosleDrugogsvetskogratauselimanateritorijibivšeJugoslavijebilasuorganizovanaMirovnave-ća.Njihovciljbiojedaomogućistanovnicimaseladasvojespornesituacijerazrešenamirannačinbezprevelikihma-terijalnihtroškovaigubitkavremenakojebiiziskivalopo-kretanjeparnice.Unovijojistorijimedijacijajepočetkom2000-tihkaopilotprojekatzaživelauDrugomopštinskomsuduuBeograduukomejesprovođenakaosudskipridru-žen postupak, a u kojoj su određene sudije pored svojesudijske funkcije imaleulogumedijatora.U tomperioduputemmedijacijerešenojeoko300predmeta.NateritorijiRepublikeSrbijemedijacijaseprviputpravnoformalizuje2004.godinekadasedonosiZakonomedijaciji,teodta-damedijacijapostepenopočinjedasepredviđaidrugimzakonima1).

Zoran Srejić advokatski pripravnik i medijator

1Medijacija jepredviđenauPorodičnomzakonu,Zakonuosocijalnojzaštiti,Zakonuomaloletnimučiniocimakrivičnihdela,Zakonuosprečavanjuzlostavljanjanaradu,Zakonuozabranidiskriminacije,Zakonuokrivičnompostupku,Zakonuoparničnompostupku,Zakonuoosiguranjuidrugimzakonima.



3. Terminološka determinantaIako zakonodavac u samom naslovu zakona2) koristi rečposredovanje, prema mišljenju stručne javnosti valjalobikoristitiizrazmedijacijaiakosuoviizrazisinonimi.Tosrazlogaštoseterminmedijacijauposlednjihdesetakgo-dinaodomaćiouupotrebi, a sadruge strane što terminposredovanjeimaširuprimenuurazličitimoblicimainte-rakcijemeđuljudima(posredovanjeuposlovimatrgovine,posredovanjeusklapanjupoznanstvaisl.),doksemedija-cijaspecifičnovezujezaposredovanjeusukobima.Satihrazlogaautorćeudaljemtekstukoristitiizrazmedijacija.

4.DefinicijairazlikovanjeFormulisanje i precizna definicija medijacije u savreme-nomsvetuukomesemedijacija javljau raznimsferamaprivatnogijavnogživotapredstavljavelikiizazov,paide-finicijukojujedaoKristoferMurtrebauzetisarezervom:

„Medijacija je intervenisanje u sukobu ili pregovaranju preko prihvatljive, nepristrasne treće strane koja nema au-toritativnu moć donošenja odluke, već pomaže stranama u sukobu da svojom voljom postignu vlastiti, obostrano pri-hvatljiv sporazum o predmetu sukoba.”(Moore,1986:14)

Medijaciju treba razlikovati od sličnih intervencija trećestranekaošto jearbitriranje ili suđenje,kojeseodlikujumešanjemi/iliuticajemtrećemoćnijestranenaishodne-kogsukoba.

5.PrednostimedijacijeMedijacija, ukoliko bude sprovedena na ispravan načinmože imativišestrukekoristizaučesnikepostupka.Nekeod tih koristi ogledaju se u sledećem: 1) Puna kontrolastranausukobudokrajamedijacijenadsamimprocesomiishodompregovaranja;2)Stranepotpisujupostignutispo-razumtekkadabudupotpunosigurnedasuobestraneza-dovoljnepostignutimishodom;3)Uštedanovca,uproce-sumedijacijestraneusukobupregovarajudirektno,tenemorajuangažovatidruga stručna lica (premaprocenamamedijacijamožedasukobljenimstranamauštediod50do95procenatanovcauodnosunaklasičansudskispor);4)Garantovanapoverljivostiprivatnostpodrazumevadaseinformacijeizneteuprocesumedijacijenemogukoristitinasuduukolikosemedijacijomnepostignesporazum;5)Medijacijskisporazumkojisesastavljaupismenojformina

krajuuspešnosprovednogposredovanja sačinjen je takodaodgovarapotrebamaiinteresimasukobljenihstrana(zarazlikuodpresudekojajezajednustranuskorouvekoba-vezujuća inepravednakodmedijacijskogsporazumaobestraneosećajudasporazumzadovoljavainteresesvihidajefer);6)Očuvanjedobrihmeđuljudskihodnosaukojimastraneostajuiposlesprovedenogpostupka;7)Medijacijamožetrajnopopravitipogoršaneodnoseismanjitinepri-jateljstvo između sukobljenih strana koje se neminovnojavljausudskompostupku.

Medijacijaupozitivnompravu Republike Srbije

ZakonkojimjeregulisanamedijacijanateritorijiRepubli-keSrbijejesteZakonoposredovanjuurešavanjusporova3) („Sl.glasnikRS”,br.55/2014).Prematekstuovogzakonaposredovanje je postupak, bez obzira na naziv, u kojemstrane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putempregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika, kojistranamapomažedapostignusporazum.Premaslovuza-kona posredovanje/ medijacijajemogućanaročitouimo-vinsko-pravnimsporovimačijijepredmetispunjenjaoba-vezena činidbu,drugim imovinskopravnimsporovima,uporodičnim,privrednimsporovima,upravnimsporovima,upotrošačkimsporovima,kao iudrugimspornimodno-sima,ukojimaposredovanjeodgovaraprirodispornihod-nosaimožedapomognenjihovomrazrešenju.

6.Načelamedijacije:a)Dobrovoljnost, postupakposredovanja se sprovodi

naosnovuizričitesaglasnostistrana.b)Ravnopravnost,upostupkuposredovanjastranesu

ravnopravne.c)U postupku posredovanja stranke kao fizička licaučestvujulično.Punomoćnikfizičkoglicakaostraneupostupkuposredovanjamožeučestvovatiuzstra-nukojuzastupa.Pravnolicekaostrankuupostupkuposredovanja zastupa zakonski zastupnik upisan uodgovarajući registar,odnosno ovlašćeni punomoć-nik. Postupku posredovanjamogu da prisustvuju itrećalicakojastraneodrede.

d)Isključenje javnosti, u postupku posredovanja jav-nostjeisključena.

e)Poverljivost, strane, njihovi zakonski zastupnici ipunomoćnici, posrednik/medijator, treća lica kojaprisustvuju postupku posredovanja, kao i lica koja

2Zakonoposredovanjuurešavanjusporovа3Odredbeovogzakonaprimenjujuseinaposredovanjeukrivičnimiprekršajnimstvarimaupogleduimovinskopravnogzahtevaizahtevazanaknaduštete.



obavljajuadministrativneposlovezapotrebeposre-dovanja,dužnisudasvepodatke,predlogeiizjaveuvezisapostupkomposredovanjačuvajukaotajnuiodgovarajuzanastaluštetukršenjemoveobaveze.Ovoj obavezi nepodležeobavezaposrednika/me-dijatoradaukoliko sazna zaučinjenokrivičnodeloobustavi postupakmedijacije i o učinjenom krivič-nomdeluobavestinadležneorgane.

f)Neutralnost,posrednikupostupkuposredovanjapo-stupaneutralno.

g)Hitnost, postupak posredovanja sprovešće se bezodlaganja,unajkrućemmogućemvremenu.

h)Tajnost,predlozi iznetitokomposredovanjakoji sudati isključivoradizaključenjasporazumanemoguse koristitiu sudskom, arbitražnom ili drugompo-stupku,nitisaopštitinadruginačin.

7.PokretanjepostupkamedijacijePostupakmedijacijemožepokrenutijednaodstranaupu-ćivanjempredloga za zaključenje sporazuma o pristupanju posredovanju,ukomslučajujedrugastranaodatompred-logudužnadaseizjasniurokuod15danaoddanadostav-ljanjapredlogapisanimputem.

Stranke namedijacijumože da uputi i sudupućivanjemstranaka kod posrednika4). U cilju predstavljanjamedija-cije kao alternativnog rešavanja spornog odnosa sud bitrebalo da strankama ukaže namogućnost primene po-sredovanjakaomožda iboljegnačina rešavanja spornogodnosa,dapružisveneophodneinformacijeiobaveštenjauciljupotpuneobaveštenostistranakaoovom,nanašimprostorima, novom načinu rešavanja sporova. Stručnajavnostukazujenatodabibilokorisnodaseusudovimavršitrijažapredmetanatajnačindabibilopoželjnodasepreupisivanjausudskiupisnikizdvojeonipredmetikojibipremaizgledustvaribilipodobnizarešavanjeputempo-sredovanja,akojebiusudovimaradilisudijskipomoćniciivolonteri.

Postupakposredovanjamože sepokrenutipre ili u tokusudskogpostupka.Postupakposredovanjasemožepokre-nutiiutokupostupkapopravnimlekovimailiutokuizvrš-nogpostupkadostavljanjem predloga za zaključenje spo-razuma sudu ili drugom nadležnom organu.Kadastrankenakon pokrenutog sudskog ili drugog postupka predložerešavanje spora putemmedijacije, sud će zastati sa po-stupkom i uputiti strankenamedijaciju. Zastoj poovomosnovunemožetrajatidužeod60danaiutokupostupkamožebitiodređensamo jednompoovomosnovu.Kakomedijacijapredstavljahitanpostupakmedijatorćepostu-pakmedijacijezakazatiuštokraćemvremenu.

8. Dejstvo posredovanja na rokove zastarelostiiprekluzivnerokove

Pokretanjempostupkaposredovanjapočinjezastojzasta-relostipotraživanjauodnosunazahtevpovodomkogasesprovodipostupakposredovanja,kojinemožetrajatidužeod60dana.Po istekuovog roka zastarelostnastavljadateče.Akojezakonomodređenposebanrokzapodnošenjetužbetajroknetečedokpostupakmedijacijetraje,alipo-novonedužeod60dana.

9.OkončanjepostupkaPostupakposredovanjaokončavasenajedanodsledećihnačina:

1)Zaključenjemsporazumaorešavanjusporaposredo-vanjem(medijacijskisporazum),kojimsetačnode-finišuobaveze stranaka.Ako jepostupakpokrenutposlepokretanjasudskogilidrugogpostupkanjimeseuređujenačinokončanjaprethodnopokrenutogpostupka. Stranke saglasno dogovaraju povlačenjetužbeiliprecizirajudaćeuokvirusudskogporavna-njaunetionodogovorenoipotpisanomedijacijskimsporazumom,tedaćenajedanodtadvanačinabitiregulisanisudskipostupakkojisevodiizmeđuistihstranaka.

2)Odlukomposrednikadasepostupakobustavlja,jerdaljevođenjepostupkanijecelishodnotj.nijemo-gućerešitigaputemposredovanja.

3)Kakojepostupakmedijacijedobrovoljanistisemo-žeokončatiizjavomjedneodstranadaodustajeoddaljegsprovođenjapostupka,osimuslučajuakoupostupku posredovanja učestvuje više strana, kojenakonodustankajedneodstranaodlučedanastavepostupakposredovanja.

4)Protekomrokaod60danaoddanazaključenjaspo-razuma o pristupanju posredovanju, osim ako sestranenesporazumejudrugačije.

Akosepostupakmedijacijesprovodinaosnovuuputasu-dailidrugogorgana,posrednikjedužandaobaveštenjeonačinuokončanjapostupkaposredovanjadostavisuduilidrugomorganu.

Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja(medijacijskisporazum)

Sadržinu sporazuma određuju strane u postupku medi-jacijedokogsedolazipregovaranjem.Sporazumsesači-njava u pismenoj formi i potpisuju ga posrednik, straneupostupkuipunomoćnicikojiučestvujuupostupku.Po-stojimišljenjedaovajsporazumposredniciinebitrebalodapotpisujuzatoštoonpredstavljadogovorstranaka,a



medijatorupostupkuimaulogudaihdopostignutogdo-govorasvojimveštinamadovede,alidokseneusvojeiz-menepostojećegzakonasporazumpotpisujeimedijator.Stranke sporazummogu izraditi same ili ako su saglasneuz pomoćmedijatora. Stranke u postupku posredovanjaakonepostignusaglasnostopravnimpitanjima,mogupo-stićipisanusaglasnostočinjeničnimpitanjima.Činjeničnapitanja obuhvaćena saglasnošću volja stranau postupkusmatraćesenespornimusudskomilidrugompostupku.

Spor rešenupostupkumedijacije,akoji je ranijepokre-nutpredsudom,ostavljasudumogućnostzaoslobođenjestranakaodsudskihidrugihadministrativnihtaksi.Među-timovapogodnostćebitimogućatekizmenomZakonaosudskimtaksama,ovajzadataknasebekaopodsticajme-dijicajiuSrbijipreuzelojeMinistarstvopravde.Utrenutkuizradečlankajošnijedošlodoizmenanavedenogzakona.

10. Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja (medijacijski sporazum)kaoizvršnaisprava

Sporazumorešavanjusporaputemposredovanja (medi-jacijski sporazum) iz člana 26. Zakona o posredovanju u

rešavanjusporovamožeimatisnaguizvršneispraveakoseispunesledećiuslovi:

1)Da sadrži izjavu dužnika kojom pristaje da poveri-lacnaosnovusporazumaorešavanjusporaputemposredovanja, nakon dospelosti potraživanjamožepokrenuti postupak prinudnog izvršenja (klauzulaizvršnosti)

2)Dasupotpisistranaiposrednikaovereniodstranesudailijavnogbeležnika.

11.PerspektiveisumiranjeKaopostupakkojiimabrojnepogodnostikakozagrađan-stvo tako i za pravosuđemože se očekivati dalji rad naosnaživanju postupkamedijacije u Srbiji. Ali kako je Lib-manrekao:„Medijacija kao neformalan, brži, jeftiniji po-stupak koji uključuje zadovoljenje interesa svih učesnika u sukobu i očuvanje njihove dalje saradnje, logično je za-ključiti da ona treba da zameni sudske postupke tamo gde je to moguće. Međutim ne bi trebalo podleći nekritičkom entuzijazmu i medijaciju uvek stavljati ispred suda i pravo-suđa.” Medijaciju trebapredlagati i sprovoditi tamo gdezaistaimamogućnostidadâočekivanerezultate.

Literatura:

MEDIJACIJA:principi,proces,primena/priredilaTamaraDzamonijaIgnjatović,Centarzaprimenjenupsihologiju,Beograd.Zakonoposredovanjuurešavanjusporova(„Sl.glasnikRS”,br.55/2014).Moor,C.W.(1986).Themediationprocess,PracticalStrategiesforResolvingConflict.SanFrancisco:Jossey-Boss.Zakonoparničnompostupku(„Sl.glasnikRS”,br.72/2011,49/2013-odlukaUS,74/2013-odlukaUSi55/2014)



ПРИМЕНАИНСТИТУТАОДЛОЖЕНОГКРИВИЧНОГГОЊЕЊАИКОРЕЛАЦИЈАСАДРУГИМАЛТЕРНАТИВНИМНАЧИНИМАРЕШАВАЊАКРИВИЧНИХПОСТУПАКА

ДоношењемсвакогновогЗаконикаокривичномпоступку на територији Републике Србије,уочава се интенција наших законодаваца за

изналажењем алтернативних начина за ефикасноокончање свих кривичних поступака, а посебно упогледу оних кривичних дела за која је предвиђенаблажакривичнасанкција.Пољеделовањазаконодавцаје како материјалноправне природе путем институтаДело малог значаја, које је предвиђено у чл. 18.Кривичногзаконика,такоипроцесноправнеприроде,којасеманифестујекрозприменуначелаопортунитета,као законског изузетка у односу на основно начелокривичноггоњењаунашемпозитивномправу-начелолегалитета, али и кроз све учесталије закључењеспоразумаопризнањукривичногдела,којисеупраксипоказује као све перспективнији алтернативан начинрешавања кривичних поступака (управо из разлогашто се сем, сагласне воље поступајућег тужиоца,окривљеног и његовог браниоца, не захтевају билокаквидодатниуслови).

Детаљније разрађујући начело опортунитета увиђаседаинститутизчлана284. став3.ЗКП-а,акојисеупракси назива опортунитет из разлога правичности,односно „чист” или „прави” опортунитет, а у комчланујепредвиђенодаЈавнитужилацможеодбацити

кривичну пријаву ако је осумњичени, услед стварногкајања, спречио наступање штете или је штету употпуности већ надокнадио, а јавни тужилац, премаоколностима случаја, оцени да изрицање кривичнесанкције не би било правично, представља самоједан од начина на који се манифестује наведеноначелоопортунитетаунашемпозитивномпроцесномзаконодавству, уз напомену да се наведено начело,у највећој мери остварује кроз процесни институтодложено кривично гоњење, који представљаодступањеодчлана6.Законикаокривичномпоступку,којим је прописано начело законитости кривичноггоњења по ком је јавни тужилац дужан да предузмекривично гоњење када постоје основи сумње да јеучињено кривично дело или да је одређено лицеучинило кривично дело за које се гони по службенојдужности,алиидаможеодлучитидаодложиилинепредузмекривичногоњењепододређенимусловима.Док се означено не предузимање кривичног гоњењавезује за услове прописане чланом 284. став 3. ЗКПа, дотле се одредбом члана 283. наведеног законикапрописује поступак одлагања кривичног гоњења,уколико осумњичени прихвати једну или више одследећихобавеза:отклоништетнупоследицунасталуизвршењемкривичногделаилинадокнадипричињену

Милован Николић Прво основно јавно тужилаштво

тужилачки помоћник



штету;данарачунпрописанзауплатујавнихприходауплати одређени новчани износ који се користиза хуманитарне или друге јавне сврхе; да обавиодређенидруштвенокорисниилихуманитарнирад;даиспунидоспелеобавезеиздржавања;да сеподвргнеодвикавању од алкохола или опојних дрога; да сеподвргнепсихосоцијалном третманурадиотклањањаузрока насилничког понашања; да изврши обавезуустановљену правоснажном одлуком суда односнопоштујеограничењеутврђеноправоснажномсудскомодлуком. У наредби о одлагању кривичног гоњењајавни тужилац одређује рок у коме је осумњиченидужан да изврши преузете обавезе, а који не можебитидужиодгодинудана,докнадзорнадизвршењемобавезеобављаповереникизорганауправенадлежногзапословеизвршењакривичнихсанкцијау складусапрописомкојидоносиминистарнадлежанзапословеправосуђа.Уколикоосумњичениурокуизвршиобавезуналожену наредбом о одлагању кривичног гоњења,јавнитужилацрешењемодбацујекривичнупријавуиотомеобавештаваоштећеног,којинемаправодапротивнаведенеодлукеподнесеприговорнепосредновишемјавномтужиоцу,имајућиувидуодредбекојерегулишуинститут одложено кривично гоњење у наведенимзаконицима, уочава се интенција законодавца да сеприменом наведеног института избегну дуготрајнии скупи кривични поступци када је реч о кривичнимделимакојаспадајуугрупулакшихкривичнихдела-закојајепрописанановчанаказнаодносноказназатворадо пет година. Изменама Законика о кривичномпоступку од 23.05.2014. године предвиђено је да сесредствауплаћенанарачунпрописанзауплатујавнихприхода који се користи за хуманитарне или другејавне сврхе додељују хуманитарним организацијама,фондовима, јавним установама или другим правнимили физичким лицима, по спроведеном јавномконкурсу, који расписује министарство надлежноса послове правосуђа, који спроводи комисија којуобразује министар надлежан за послове правосуђа.Спровођењејавногконкурса,критеријумизарасподелусредстава, састав и начин рада комисије уређују сеактом министра надлежног за послове правосуђа,док одлуку о расподели наведених средстава доносиВлада. Наведеним изменама предвиђено је даизузетно, комисија може, на захтев физичког лица,без спровођења јавног конкурса, предложити да сесредствауплаћенанарачунпрописанзауплатујавнихприхода доделе ради лечења детета у иностранству,акосредствазалечењенисуобезбеђенауРепубличкомфондузаздравственоосигурање.

Узимајући у обзир да је предмет обраде овог текстаинститут одложеног кривичног гоњења, широј јав-ности познат само као „Опортунитет”, хронолошкипосматрано увиђамо да је тек доношењем Законика

о кривичном поступку из 2001. године, у кривичнопроцесно законодавство Републике Србије уведенинститутопортунитетакривичноггоњењазакривичнадела за која је прописана новчана казна или казназатворадотригодине.НовеламаЗКП-аиз2009.године,установљава се наведени институт и за кривичнадела са запрећеном казном до пет година затвора,под условом да јавни тужилац прибави одобрењесуда (кривичног ванпретресног већа), те по први путустановљенајеобавезајавногтужиоцадаувекиспитамогућност примене условног одлагања кривичноггоњењазакривичнаделасазапрећеномказномдотригодинезатвора,посредствомчега,означениинститутпостаје једно од основних процесних начела, а несамоодступањеодначелалегалитета.Коегзистенцијаначелаопортунитетаи легалитета кривичног гоњењапостојалајесамододоношењаЗаконикаокривичномпоступкуиз2011.године,кадајеизбрисанапретходнонаведена обавеза јавног тужиоца да испита има лиместапримениусловногодлагањакривичноггоњењакод за то прописаних кривичниx дела (поново самокод оних кривичних дела код којих је предвиђенаказна затвора до три године). Недоследност у зако-нодавномпрописивањупредметногинститутасвакакоје допринело његовом процесном решењу у важе-ћем Законику о кривичном поступку, који је наконодлагања, напокон почео са применом 01.10.2013.годинеитада,донеклеиздругогпланазбогувођењановоформиране „тужилачке истраге”, донео значајнупроцеснуслободупоступајућимтужиоцима,узимајућиуобзирдајепољеприменепредметногинститута,пасамим тим и искључивог деловања Јавног тужиоцау многоме проширено, те исти сада може, потпуносамостално,односнобезикаквихсудскихингеренција,одложитикривичногоњењезакривичнаделазакојајепредвиђенановчанаказнаиликазназатворадопетгодина, узпретходноприхватањеосумњиченог једнеиливишепрописанихобавеза.

Начелоопортунитета,каозаконскиизузетакиопозитуодносунаосновноначелокривичноггоњењаунашемпозитивномправу,суштинскипредвиђамогућност,даиакосуиспуњенисвитражениусловикојипроизилазеиз начела легалитета, да се кривично гоњење немораобавезнопредузети.Многобројниразлози којиоправдавајуприменуначелаопортунитетакривичноггоњења, а по свом значају се истиче допринос већојекономичности, убрзању и поједностављењу радакривичног правосуђа, те већи степен стручног ан-гажовањаносилацаправосуднихфункцијакодсложе-нијих случајева. Такође требаимати у видуда је безикаквих ограничења, приватном тужиоцу остављеноу потпуности на слободну вољу доношење одлукеда ли ће подношењем приватне тужбе предузетикривично гоњење у законском року, а све у погледу



кривичних дела која се гоне по приватној тужби. Садругестране,упогледукривичнихделакојасегонепослужбенојдужностијавнитужилацможедапоступаускладусапоменутимначеломудвапоступка-премамалолетницима и према пунолетним лицима. Јавнитужилац замалолетникеможе у поступку премама-лолетницима, одлучити да не захтева покретањекривичног поступка за кривична дела за која је про-писана новчана казна или казна затвора до пет го-дина, иако постоје докази из којих произилази ос-нована сумња да је малолетник учинио кривичнодело, ако сматра да не би било целисходно да сепрема малолетнику води поступак, с обзиром наприроду кривичног дела и околности под којима јеучињено, ранијиживотмалолетника ињегова личнасвојства(члан58.ЗОМУКД).Такође, јавнитужилацзамалолетнике може у ситуацији када се малолетникналази на издржавању казне или васпитне мере, дане захтева покретање кривичног поступка за другокривичноделомалолетника,акособзиромнатежинутогкривичногдела,каоинаказну,односноваспитнумеру која се извршава, не би имало сврхе вођењепоступкаиизрицањекривичнесанкцијезатодело(члан58.став3.ЗОМУКД).Поредовадваслучаја,наведениЗОМУКД у односу на малолетнике предвиђа и тзв.условљениопортунитет,акосуупитањукривичнаделазакојејепрописанановчанаказнаиликазназатворадопетгодина,покојемјавнитужилацзамалолетникеможеодлукуонепокретањупоступка(илиподношењепредлога да се поступак обустави уколико је већзапочет)условитипристанкоммалолетникаињеговихродитеља,усвојиоцаилистараоца,каоиспремношћумалолетника да прихвати и испуни један или вишеваспитнихналога,укојеспадају:

1)поравнањесаоштећеним(потребанјеиприста-накоштећеног),

2)редовнопохађањешколеилиредовноодлажењенапосао,

3)укључивање без накнаде у рад хуманитарнихорганизација или послове социјалног, локалногилиеколошкогсадржаја,

4)подвргавањеодговарајућемиспитивањуиодви-кавањуодзависностиизазванеупотребомалко-холнихпићаилиопојнихдрога,

5)укључивање у појединачниили групни третману одговарајућој здравственој установи илисаветовалишту.

У поступку према пунолетним лицима изузетак одпримене начела легалитета официјелног кривичноггоњења представља, прво, случај условљеног опор-тунитета,покомекадасуупитањукривичнаделазакоја је прописана новчана казна или казна затворадопетгодина, јавнитужилацможеупредистражномпоступку одложити кривично гоњење, уколикоосумњичениприхватиједнуиливишеодЗаконикомокривичномпоступкупредвиђенихмера:

1.даотклоништетнупоследицунасталуизвршењемкривичног дела или да накнади причињенуштету,

2.даплатиодређениновчаниизносукористхума-нитарнеорганизације,фондаилијавнеустанове,

3.даобавиодређенидруштвенокорисниилихума-нитарнирад,

4.даиспунидоспелеобавезеиздржавања,5.дасеподвргнеодвикавањуодалкохолаилиопој-

нихдрога,6.дасеподвргнепсихосоцијалномтретмануради

отклањањаузроканасилногпонашања,7.даизвршиобавезуустановљенуправноснажном

одлуком суда, односно поштује ограничење ут-врђено правноснажном судском одлуком (члан283.став1.ЗКП).

У сваком од наведених случајева поступања јавногтужиоцапоначелуопортунитета,оштећенинемаправоданакондобијањаобавештењаоодбачају кривичнепријаве поднесе приговор, у року од осам дана,непосредновишемјавномтужиоцу,јерјепредвиђенода се одредба члана 51. став 2. ЗКП неће у овимслучајевима примењивати. Условљени опортунитетје био на сличан начин регулисан одредбама члана236,стимдајезакривичнаделазакојајепрописанаказна затвора преко три године, а до пет година заодлагањекривичног гоњења,каододатнинеопходануслов, захтевано одобрење ванрасправног већасуда,докјезамереописанеподтачкама2.и3.биланеопходнасагласностоштећеног.НовимЗаконикомјеувећојмериупрошћенаприменанаведеногинститута,међутим,једнаодбитнихразликауовомпогледујестеитадавишенијепредвиђеноусловљеноодустајањејавног тужиоца од већ започетог кривичног гоњења,како је то раније могло све до завршетка главногпретреса, већ је оваопција за јавног тужиоцаосталасамоутокупредистражнихрадњи.Кадасеосврненаупоредноправно регулисање, већина законодавставатретира проблематику багателног криминалитета натеренукривичнопроцесногправа,атипичанпримерзатосуземљекојеприпадајуанглосаксонскомправномкругу-САД,ЕнглескаиВелс,кодкојих јавнитужилацима веома широку слободу у погледу одлуке да лиће да предузме кривично гоњење или не, мада имеђунаведенимсистемимапостоје значајнеразликеу погледу саме организације и деловања јавнихтужилаштава, као и поступања полиције која у овомпогледу има значајна овлашћења. Такође и јапанскокривичнозаконодавство,којејеупослератномпериодуизграђивано под снажним утицајем англо-америчкогправа, познаје принцип опортунитета у раду јавногтужилаштва. Када су у питању земље које припадајуевропско-континенталној правној традицији великијењиховбројкојепредвиђајунаведенодискреционопоступање јавног тужиоца у случају кривичних делазапрећених блажом казном, односно регулишу



деловање по начелу опортунитета (нпр. Француска,Данска,Холандија).Унемачкомкривичномпроцесномправу, као и у нашем, прокламовано је као основнопроцесно правило начело легалитета кривичноггоњења, док је начело опортунитета предвиђенокао изузетак. Међутим, начело опортунитета, ипак,с обзиром на широке законске могућности применеи присутности у пракси, све више губи на карактеруизузетка, о чему највише сведочи чињеница да се упреко 25% свих кривичних случајева примењује овоначело. Дело малог значаја и начело опортунитетакривичног гоњења, а код кривичнихделаиз корпуса„лакшегиситногкриминалитета”којисеунемачкомправу означавају преступима, поменути проценатсе креће и преко 50%. Поступање по принципуопортунитета кривичног гоњења је још чешће уупоредном малолетничком кривичном праву. Уновијој немачкој кривичнопроцесној теорији оваквопоступање се по правилу означава као један виддиверзионог поступања, при чему се „диверзија” иовде испољава као један облик скретања у односуна уобичајено поступање, али не у виду применепосебнихсанкцијаилимератретмана,већпрестанкомкривичноггоњења,чимесемалолетникискључујеизкривичнепроцедуре.

Материјалноправни институт Дело малог значаја икривичнопроцесноначелоделовањајавногтужиоцапоопортунитетувезујеусуштиниистасврха-решавањеслучајеваситног,багателногкриминалитетаодстранеправосудних органа. Међутим, законски услови заприменунаведенихустановаматеријалногипроцесногкривичног права су различити, као и њихова правнаприрода,штоидоводидопитањадали јепотребноњиховоупореднопостојањеидалинекиоднаведенихинститута заслужује превагу у односу на други. Увећинистранихзаконодавставаселекцијарелевантнихпонашањауобластиситногкриминалитетавршисенанивоукривичногпроцесногправа,крозприменуначелаопортунитетакривичноггоњења,пасеинатајначинизбегавају проблеми материјалноправног приступаовој проблематици, јер се у том случају не дира упитање постојања кривичног дела, већ овлашћенитужилацнеподношењемодговарајућегоптужногактаиз разлога целисходности спречава да се о таквојствари расправља у кривичном поступку. Међутим,постоје и законодавства, попут нашег, која поредпроцесноправног механизма одстрањивања ситногкриминалитета помоћу различитих видова начелаопортунитета уређују упоредо и материјалноправниинститут дело малог значаја, те код њих долази докомплементарне примене наведених установа. Чаксеранијеодстраненекихауторанеоправданодавалапредност институту дела малог значаја, односнонезнатнедруштвенеопасностизаснивајућинаведено

на тврдњи да је „постојање кривичног дела питањематеријалног,анепроцесногкривичногправа”,каоидаје„решавањеовогпитањапутемкривичнепроцедуреприменом начела опортунитета неправилан начин,јерводипроизвољностиимогућностизлоупотребеодстране овлашћених за гоњење.” На неприхватљивостнаведеног становишта указује не само чињеницада је недопустиво априорно испољавање сумње узаконитостиваљанострадабилокогдржавногоргана,већ и околност да је код нас начело опортунитетау поступању јавног тужиоца у великом процентузаживело у пракси и задобило веома позитивнереакцијеодстранестручнејавности,посебноимајућиувидудајенаведеноускладусапозитивномпраксомвећинеземаљакакоанглосаксонске,такоиевропско-континенталнеправнетрадиције,идасепоказујекаозаиста адекватан начин убрзања и поједностављењарада правосудних органа у случају багателногкриминалитета. Страх од евентуалне арбитрерностиупоступању јавног тужиоца јединосеуспешноможеелиминисатиадекватнимизборомистихнапоменутујавну функцију, као и кроз контролу рада од странезаконскиустановљенихинституција(коднасодстраневишихтужилаштаваиРепубличкогјавногтужилаштва,каоиодстранеДржавногвећатужилаца).

Емпиријски посматрано, само Прво основно јавнотужилаштво у Београду, је у периоду од 01.01.2016.године до 31.12.2016. године, од 7842 кривичнихпредметаукојимасујаснобиланаведенапријављенакривичнаделаињиховиучиниоци,чак2211предметапревелоуКЕОуписник,односноприближно30%одукупногбројаКТпредмета,јебилонадобромпутудафактички трајно буде решено применом назначеногинститута, и то све у релативно кратким роковимапоступања,докјеупериодуод01.01.2015.годинедо31.12.2015. године, Прво основно јавно тужилаштвоу Београду, применоминститута одложено кривичногоњење - односно доношењем решења о одбачајукривичнепријаве,наконштосуосумњиченинаначин,подусловимаиуроку,употпуностиизвршилиобавезукоја им је била наложена наредбом о одлагањукривичног гоњења, окончало укупно 1899 кривичнихпредмета и у наведеном периоду само у 2015-ојгодини, по основу одлагања кривичног гоњења, јеуплатом новчаних износа искључиво у хуманитарнесврхе, а на за то отворене рачуне, укупно уплаћеновишедесетинамилионадинара(тачанизносјепознатауторутекста).

Такођеемпиријскипосматрано,уочавасе,засадасаморетко присутна, суштински неуједначена тужилачкапракса, односно један нежељен тренд одређивањадиспропорционално различитих новчаних износа уоквиру обавеза, које у складу са чл. 283. тач. 2. и 3.ЗКПа,осумчиченитребадаприхвате,асвеимајућиу



видуда јеинтерномтужилачкомрегулативом јединопрописан минимални новчани износ који на рачунпредвиђен за уплату јавних прихода, осумњиченитребадауплати,уколикожелидаседонесеРешењеоодбачајупредметнекривичнепријавекојајеподнетапротивњега.Требаиматиувидудајеунајвећемброју„КЕО предмета”, од стране поступајућих тужилацаналожена уплата минимално прописаних новчанихизноса, алиида је уоченрезонда за нпр. кривичноделоНеовлашћенодржањеопојнихдрогаиз чл. 246аКЗа,требаосумњиченомналожитидауплативишедесетинахиљададинарапосвакомграмумарихуанекоји је од њега одузет, што у пракси не само да недоводидосагласностиосумњиченогсатомобавезом,већзапоследицуимаистицањечињеницеодстранеосумњичених, да су „тамо неки други” окривљениималипротекцију,теуистојситуацији„многојефтинијепрошли”. Неуједначеност судске праксе се такођеогледауинсистирањупојединихобрађивачапредметанаставу,дасеопштапревенцијаможепостићисамо

налагањемосумњиченомобавезедруштвенокориснограда, као једино адекватне обавеза, јер само онанеће довести до даљег уврежавања у јавностиутисака да се данас новцем може „све купити”,односно издејствовати кривична неодговорностза учињено кривично дело. Вероватно најчешћанеуједначеноступоступањутокомприменеинститутаодложеногкривичноггоњењасеиспољаваприликомомогућавањаосумњиченима(пресвегаизвршиоцимакривичногделаКрађаизчлана203.КЗаучињеногнаштету „ЕПС Дистрибуција” доо Београд), а којима сувећ протекли у наредби одређени рокови за уплатуналоженог новчаног износа, пролонгирање истих,честоизчистохуманихразлога,јерсетаосумњиченалицауглавномналазенарубуегзистенције,пауједнопродужетак рока од неколико дана или недеља,можесамодасеуклопиуразлогецелисходности,каокључнипараметаруделупроцесноправногпоступањатужилачкихкадрова. •

I-KomentarinovinauZakonuipravnihinstitutaizvršnogpravasamodelimaakataII-Tekstpropisa

III-KomentarZakonapočlanovima

ZAKONOIZVRŠENJUIOBEZBEĐENJU –KOMPLETod3knjige



SPORAZUM OPRIZNANJUKRIVIČNOGDELA

ShodnotemiovogbrojačasopisaJusticijemoramovajtekst,odnosnosvojevrsnuanalizuSporazumaopri-znanjukrivičnogdela,započetitimeštoću istaćida

iakoSporazumopriznanju krivičnogdelapredstavlja sa-mostalniinstitutkrivičnogzakonodavstvaRepublikeSrbije,istidostapodsećanapostupakmedijacije.

Sporazumopriznanju krivičnogdelapredstavlja svojevr-stanugovorkojisklapajujavnitužilaciokrivljeni,teukomokrivljenisvesno,dobrovoljnoipriznajekrivičnodelo,apritomjesvestanposledicadatogpriznanja,atužilac„obe-ćava”blažukrivičnusankciju,kojeobećanjemožeići i is-podzakonskogminimuma,tesesporazumevajuotroško-vima postupka, imovinskopravnom zahtevu, oduzimanjuimovinske koristi, odricanju od prava na žalbu, a takođesemogudogovoritioodustankujavnogtužiocaoddaljegkrivičnoggonjenjazanekadrugakrivičnadela,održanimobavezamakojeokrivljenimoraispuniti.

Sporazumao priznanju krivičnog dela uveden je u prav-niživotRepublikeSrbijeizmenamaidopunamaZakonikaokrivičnompostupku iz2009.godine,stimdajenajprekorišćennazivSporazumopriznanjukrivice,dokZakonikokrivičnompostupkukoji jestupionasnagu15. januara2012.godineistinaslovljavanazivomSporazumoprizna-njukrivičnogdelakojiiispravnijeopisujesaminstitut.

Sporazumopriznanju krivičnogdelapredstavlja svojevr-snu tvorevinupravnog sistemaSjedinjenih američkihdr-

žavakojapostojiuistomipreko200godina.UameričkomzakonodavstvuSporazumopriznanjukrivičnogdelanosinaziv plea bargaining,teubukvalnomprevoduznačiobičekanje,pogađanje.Sporazumopriznanjukrivičnogdeladonekle i jeste „cenkanje” učesnika Sporazuma od kojihsvakipokušavada izdejstvujenajpovoljniji ishod.Vreme-nomjeinstitutmodifikovan,oblikovanpraksom,kaoiza-konodavnimprilikamazemaljakojesugapreuzele.DanasSporazumopriznanjukrivičnogdelapredstavljajedanvr-snipravniinstrumentkojiuvelikojmeridoprinosiefikasni-jemokončanjukrivičnihpostupaka.

Srpsko zakonodavstvo nije definisalo institut Sporazumaopriznanjukrivičnogdela,već jenavedenimodredbamačlanovaZakonikaokrivičnompostupkuodčlana313.dočlana 319. uređen pravni institut Sporazum o priznanjukrivičnogdela,na tajnačin što supredviđeniuslovi kojejepotrebnoispunitiprilikomzaključenjaSporazumaopri-znanjukrivičnogdela.Taksativno jenavedenoštaSpora-zumopriznanjukrivičnogdelamoraposedovatidabikaotakavbiouopštepodoban zakasnijedonošenjepresudepo istom. Takođe je regulisano kakve odluke može sudpovodomzaključenogSporazumadoneti,tekadasemo-žeuložitižalbanapresududonetunaosnovuzaključenogSporazumaopriznanjukrivičnogdela.

ZakonikokrivičnompostupkupredviđadaseSporazumopriznanjukrivičnogdelamožezaključitioddonošenjana-redbeosprovođenjuistragepasvedookončanjaglavnog

Dunja Stojadinović, Prvo osnovno

javno tužilaštvo u Beogradu tužilački pomoćnik



pretresa.Postavljasepitanjeodkadadokadasemožeza-ključitiSporazumopriznanjukrivičnogdela,kadaseradiokrivičnimdelimazakojajepredviđenakaznazatvoradoosamgodina,odnosnoonazakojajezakonompredviđenodaćeserešavatipoodredbamaZakonikaokrivičnompo-stupkukojimajeregulisanskraćenipostupak.Uskraćenompostupkukrivičnipostupakpokrećesedonošenjemreše-njaoodređivanjupritvora,određivanjemglavnogpretresailiročištazaizricanjekrivičnesankcije,kaoiodređivanjemglavnogpretresaupostupkuzaizricanjemerebezbednostiobaveznoglečenja,tesemožeuzetidaseSporazumopri-znanjukrivičnogdelauskraćenompostupkumožezaklju-čitiubilokommomentupostupkaukombilojavnitužilac,bilookrivljenipokažu tendencijuka zaključenjuSporazu-maopriznanjukrivičnogdela,odnosnokadasepokrenetopitanje„iznošenjemponudenasto”.PitanjejeukojojmerićesamSporazumopriznanjukrivičnogdelabitipot-krepljendokazimaukolikoistibudezaključenneposrednonakonpodnošenjakrivičneprijave.Unekimjavnimtužilaš-tvimaseprimećujetendencijadaseumestoneposrednogispitivanjaoštećenihudelimazakojesupropisaneblažekrivičnesankcije,onisamokontaktirajuradiizjašnjavanjaotomedalisepridružujukrivičnomgonjenjuiradieven-tualnogisticanjaimovinskopravnogzahteva.

UčesnicizaključenjaSporazumajesujavnitužilac,okrivlje-ni,tebranilackojimorabitiprisutanodotpočinjanjapre-govora inaravnosud,azavisnoodmomentazaključenjaSporazumaopriznanjukrivičnogdelasudijazaprethodnipostupak, te nakon potvrđivanje optužnice predsednikveća. Takođe, ukoliko istakne imovinsko pravni zahtev,učesnik sporazuma biće i oštećeni. Obavezan elementSporazumaopriznanjukrivičnogdelajesteidogovorokoostvarivanja imovinskopravnog zahteva koji je istaknut upostupku.

PrvafazazaključenjaSporazumaopriznanjukrivičnogdelapredstavljapregovorekojisevodeizmeđujavnogtužiocai okrivljenog, u prisustvu branioca. Prisustvo branioca jezakonompredviđenokaoobavezno i toodredbomčlana74.Zakonikaokrivičnompostupku.1)Činjenicakoji jeodučesnikainiciraopokretanjemehanizmakojizakrajnji is-hodimazaključenjeSporazumaopriznanjukrivičnogdelazakasnijitoksamogpostupkazaključenjanijerelevantna.

NijepredviđenaformaukojojtrebavoditipregovoreradizaključenjaSporazumaopriznanjukrivičnogdela.Svedocismočinjenicedasevećinapregovoraodvijauhodnicimatužilaštvauslednedostatkaodgovarajućihprostorija.Sva-ki segment pregovora potrebno je pismeno evidentirati,pogotovo vezano za ponude koje je predložio bilo javnitužilac, bilo okrivljeni kao i dogovor povodom krivičnesankcije, te fakultativnih elemenata koje će Sporazum opriznanjukrivičnogdelasadržati.

Samačinjenicapismenogevidentiranjajeodposebnevaž-nostibraniocimakojisupostavljeniposlužbenojdužnosti,izrazlogaštoistinatajnačinkasnijetarifirajutroškovepo-stupka,apogotovoakose imauvidudasu isti,prilikomzaključenja Sporazumaopriznanju krivičnogdela,uglav-nomproaktivni jedinoumomentusastavljanjapredmet-nihtroškovnika,adokuostalomdelupostupkainepoka-zujutendencijukaaktivnijemučešćusvesamotitulirajuupostupkuradiispunjenjaodređeneforme.

Nakonokončanihpregovorajavnutužilacpristupasastav-ljanjuSporazumaopriznanjukrivičnogdela,kojipredstav-ljaaktstrogoodređeneformeimorabitiizrađenupisme-nomobliku.Obavezni elementi samogSporazumaopri-znanjukrivičnogdelapredviđenisuodredbomčlana314.Zakonikaokrivičnompostupku.Najprejepotrebnoopisatikrivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret, zatimpriznanjeokrivljenog,tesporazumovrsti,meri,rasponusankcije, pored toga i sporazum o troškovima postupka,kaoiizjavustranakadaseodričuodpravanažalbunaod-lukusudakojomjeupotpunostiprihvaćensporazum,osimukolikopostojirazlogizčlana338.stav1.Zakonikaokri-vičnompostupkuiliakosepresudaneodnosinapredmetsporazuma.PoredovihZakonikjepredvideokaoobavezanelementisporazumokoistaknutogimovinskopravnogza-hteva,ukolikojeistioštećeniistakao.

PoredobaveznihelemenataZakonik jepredvideoi fakul-tativneelementekojeSporazummože sadržatia to jesuizjavajavnogtužiocadaodustajeodkrivičnoggonjenjazakrivičnadelakojanisuobuhvaćenaSporazumomoprizna-njukrivičnogdela,zatimizjavuokrivljenogdapristajedaizvrši jednuodobaveza koje supredviđene članom283.Zakonikaokrivičnompostupku2),tesporazumooduzima-njuimovineproistekleizkrivičnogdela.

1Član74.stav1.tačka8Zakonikaokrivičnompostupku("SlužbeniglasnikRS",br.72/11,101/11,121/12,32/13,45/13i55/14)2Član283.Zakonikaokrivičnompostupku"Javnitužilacmožeodložitikrivičnogonjenjezakrivičnadelazakojajepredviđenanovčanakaznailikaznazatvoradopetgodina,akoosumnjičeniprihvatijednuilivišeodsledećihobaveza:1)daotkloništetnuposledicunastaluizvršenjemkrivičnogdelailidanaknadipričinjenuštetu;2)danaračunpropisanzauplatujavnihprihodauplatiodređeninovčaniiznos,kojisekoristizahumanitarneilidrugejavnesvrhe;3)daobaviodređenidruštvenokorisniilihumanitarnirad;4)daispunidospeleobavezeizdržavanja;5)dasepodvrgneodvikavanjuodalkoholailiopojnihdroga;6)dasepodvrgnepsihosocijalnomtretmanuradiotklanjanjauzrokanasilničkogponašanja;7)daizvršiobavezuustanovljenupravnosnažnomodlukomsuda,odnosnopoštujeograničenjeutvrđenopravnosnažnomsudskomodlukom.



NakonzaključenogSporazumaopriznanjukrivičnogdelakoji jepotpisanodstranesvihučesnika,osimoštećenogkojisekaoučesnikpojavljujesamoutomsmisluštosere-šavanjegovimovinskopravnizahtev,istisedostavljaSuduradidonošenjaodgovarajućeodluke.

SudmožeSporazumodbaciti,prihvatitiiliodbiti.

SudodbacujeSporazumukolikoistinesadržinekeodpo-dataka predviđenih zakonom kao i usled neopravdanogizostankaokrivljenog sa ročišta gde se trebaloodlučitiosporazumu.

Moramouovomdelu samonapraviti kratakosvrt na todaSudije zaprethodnipostupak iporedpostojanja spo-razuma okrivljenog i javnog tužioca o tome da troškovipostupkapadnunateretbudžetskihsredstavasuda,čestoisplaćuju samo troškovekoji sunastali predSudom,dokzahtevzatroškoveodbijajuuonomdelukojiseodnosinatroškovenastalepredJavnimtužilaštvima,čimedonekleiizlazeizokvirapostignutogsporazumaoistima.Kakoida-ljenepostojiujednačenapraksapovodomistog,unekimTužilaštvimadolazi sedoeventualnogrešenjakojemožedovestidoujednačavanjapraksenatajnačinštosepredvi-đadaćetroškovipastinateretbudžetaorganapredkojimsunastali.

Sud Sporazumopriznanju krivičnogdela prihvatana tajnačin što donosi osuđujuću presudu, a nakon što utvrdida Sporazumo priznanju krivičnog dela sadrži sve bitneelemente predviđene Zakonikom o krivičnom postupku,tedajeokrivljenisvestansvihposledica,naročitotogadaseodričepravanasuđenjeidaprihvataograničenopravonaulaganježalbe,kaoičinjenicedanjegovopriznanjenijeusuprotnostisadrugimdokazima inaravnoda jekrivič-nasankcijailidrugamera,kojusudogovorilijavnitužilaciokrivljeniuskladusazakonom.

Uloga Suda prilikom prihvatanja Sporazuma o priznanjukrivičnogdela jeste i ta da isti vodi računao zaštitipra-va okrivljenog. Sud je dužan da utvrdi da li je okrivljenisvesno,dobrovoljno,bezpritiskabilokojevrstezaključiopredmetniSporazumopriznanjukrivičnogdela.SobziromnatodaZakonomnijedefinisanonakojinačinSudtoutvr-đuje,dase izpraksezaključitida točinina tajnačinštosaokrivljenimvodi kraći razgovorukojem istogdirektorpitadalijesvesno,dobrovoljno,bezpritiskazaključioSpo-razumopriznanjukrivičnogdela.Verujemdaće sekroznaredni vremenski period, učestalijom primenom pred-metnoginstituta,većiskristalisatiodređenimehanizmiko-jibidovelidoregulacijesamognačinautvrđivanjadalije

priznanjedatoslobodnomvoljomidalijebilolišenobilokakvihpritisaka.

Autor ovog teksta smatra da uslov predviđen Zakonikomo krivičnom postupku, u pogledu činjenice da priznanjeokrivljenog potkrepljeno drugim dokazima, predstavljanačindasezaštitiokrivljeniodtogada,ukoliko jezaklju-čioSporazumnesvestanposledica,nedođeusituacijudabudeosuđen„nevin”.Odredbamačlana88.Zakonikomokrivičnompostupkupredviđeno jedasepresudanesmezasnivati isključivo na priznanju okrivljenog ukoliko datopriznanjenijepotkrepljenodrugimmaterijalnimdokazimakojipotvrđujuisto.SudjedužandaprilikomprijemaSpora-zumaopriznanjukrivičnogdelaizvršikontroludalijedatopriznanjepotkrepljenoostalimdokazima, i tone samoukvalitativnomsmislu,većiukvantitativnom.Čestookrivlje-nipristanenazaključenjeSporazuma,nesvestančinjenicedajavnitužilacneposedujedovoljnodokazakojibidovelidotogadaistibudeoglašenkrivimiosuđen,avođentimedaneželidabudepodvrgnutkrivičnompostupku,apravnoneukdasagledasvečinjenicekojemuiduukorist.

SudodbijaSporazumopriznanjukrivičnogdelaukolikode-lokoje jepredmetSporazumaopriznanjukrivičnogdelanije krivično delo, a nemamesta primeni neke od zako-nompredviđenihmerabezbednosti,teukolikojekrivičnogonjenje zastarelo ili obuhvaćeno amnestijom, ili posto-jedrugeokolnostikoje isključujukrivičnogonjenje,kao iukolikonemadovoljnodokazazaopravdanusumnjudajeokrivljeniučiniokrivičnodelokojejepredmetSporazumaopriznanjukrivičnogdela.

Takođegaodbijaukolikonijeispunjennekioduslovakojisupredviđeniodredbomčlana317.stav1.Zakonikaokri-vičnompostupku,akojiuslovisuvećdetaljnijenavedeniprilikomnavođenjačinjenicanakojeSudpaziprilikompri-hvatanjaSporazumaopriznanjukrivičnogdela.Samone-ispunjenjenekogodnjihlogičnoivodiodluciSudakojomseSporazumopriznanjukrivičnogdelaodbija.

NakondonošenjaodlukeoodbijanjuSporazumaoprizna-njukrivičnogdelaodstraneSudaspisiformiraniprilikomzaključenjaistogseuništavaju,apostupaksevraćaufazuukojojsenalazioprezaključenjaistog.

Mogućnostpodnošenjažalbenaodlukusudadonetupo-vodomzaključenogSporazumaopriznanjukrivičnogdelajeograničena samona situacije kadapostoji neki od ra-zlogaizčlana338.Zakonikaokrivičnompostupku3) kao i akosesamapresudaneodnosinapredmetSporazumaopriznanjukrivičnogdela.

1Član338.stav1.Zakonikaokrivičnompostupku1)delokojejepredmetoptužbenijekrivičnodelo,anemauslovazaprimenumerebezbednosti;2)jekrivičnogonjenjezastarelo,ilidajedeloobuhvaćenoamnestijomilipomilovanjem,ilidapostojedrugeokolnostikojetrajnoisključujukrivičnogonjenje;3)nemadovoljnodokazazaopravdanusumnjudajeokrivljeniučiniodelokojejepredmetoptužbe."



Veća primena instituta Sporazuma o priznanju krivičnogdelaneminovnoćedovestidotogadaćepraksa,uhodu,eliminisatipostojećenedostatke,tećeseiznalazitioptimal-narešenjazaiste.KrajnjiciljbitrebalodabudetajdaSpo-razumopriznanjukrivičnogdelapostanejednoodprimar-nihnačinarešavanjakrivičnihpostupakauRepubliciSrbiji.

KritikekojebiseopravdanomogleuputitinaračunSpora-zumaopriznanjukrivičnogdela,unas,jesutedasesamokrivljeni nalazi u dosta nezavidnompoložaju, imajući uvidučinjenicudavećinaoptirabraniocapostavljenogposlužbenojdužnosti, koji su, većinom,u celokupnomčinuzaključenjaSporazumaopriznanjukrivičnogdelaprisutnisamoradizadovoljenjaforme.Uglavnomsenezanimajuzasamočinjeničnostanjekojejeopisanouspisimapred-metakriviceprotivokrivljenog,nitidali jesamakrivičnaprijavaudovoljnojmeripotkrepljenadokazimakojiiduuprilogtomedapostojiopravdanasumnjadajeokrivljeniizvršio predmetno krivično delo. Međutim navedeno jetemaokojojjepotrebnopodrobnijeraspravljatiuokviruproblematikeslužbenihodbrana.

NakonkraćeanalizeukojojmeriseprimenjujeSporazumopriznanjukrivičnogdeladošlosedopodatakadajePrvoosnovnojavnotužilaštvouBeograduu2016.godinirešilo

višeod900predmetaprimenjujućinavedeniinstitut,tedajejavnitužilacPrvogosnovnogjavnogtužilaštvauBeogra-du,LjubivojeĐorđević,istakaodajeplantogTužilaštvadau2017.godiničak1200krivičnihpredmetarešiprimenominstitutaSporazumaopriznanjukrivičnogdela.Samabroj-ka predmeta rešenih primenom Sporazuma o priznanjukrivičnogdela jedostavelikanaročitoukolikoseuzmeuobzirdajerečoinstitutukojijerelativnomladukrivičnomzakonodavstvuRepublikeSrbije.

PrimenaSporazumaopriznanjukrivičnogdeladovodita-kođedoznatnihuštedaukolikoseimauvidutodaseodlu-kasuda,pozaključenomSporazumuopriznanjukrivičnogdela,donesenakon jednogeventualnodva ročišta,a ta-kođeidoefikasnijegokončanjakrivičnihpostupaka,pajeautorovogtekstamišljenjadauvođenjenavedenogSpo-razumapredstavljajednuodnajboljihnovinaukrivičnomzakonodavstvuRepublikeSrbijeuposlednjihpargodina.

Uzimajućiuobzirdosadašnje rezultatenapoljuprimeneSporazumaopriznanjukrivičnogdelamožesezaključitidajeistiopravdaorazlogezbogkojijeuvedenukrivičnoza-konodavstvoRepublikeSrbije,kaoidaćetekunarednomperiodudoćidomasovnijeprimeneistog. •

Korišćenaliteratura:

-Zakonikokrivičnompostupku-PriručnikzaprimenuZakonikaokrivičnompostupku,profdrStankoBejatović,profdrMilanŠkulić,drGoranIlić-Sporazumopriznanjukrivičnogdela,Doktorskadisertacija,VeljkoTuranjin,Pravnifakultet,UniverzitetauKragujevcu,2016.godina



NEUJEDNAČENASUDSKAPRAKSAPRILIKOMPOSTUPANJAUPRAVNIMSTVARIMA SAISTIMČINJENIČNIMSTANJEM

Problemneujednačenesudskepraksejejedanodvo-dećihproblemanašegpravosudnogsistema io to-megotovodapostojikonsenzusustručnojjavnosti.

Različitopostupanjerazličitih(paiistih)sudovaupravnimstvarimasaistimilisličnimčinjeničnimstanjemdovodiupitanje, prekonačelapravne sigurnosti, jednoodnačelanakojimastojinašpravnisistem-načelovladavineprava.Jedanodrazloganepoverenjagrađanaunašepravosuđejesteineizvesnostprilikomdonošenjaodluka,tj.donoše-njedijametralnosuprotnihodlukapovodomistihilisličnihživotnihdogađaja.

Nameramije,kaoautoruovogčlanka,daukažemnane-doslednostiuprimenipropisa,narazličitopostupanjesu-dova prilikomodlučivanja, a u krajnjoj liniji - pokretanjekonstruktivnogdijalogaoovojvrloznačajnojtemi.Dozvo-lićusebidasapozicijepripravnikaukažeminanepostoja-njeodgovornostiudovoljnojmerizadonosiocedrugoste-penihodluka. Takvimodlukamase,popravilu,postupakokončavapravnosnažnoitakveodlukesenikakonemoguili se vrlo teškomogu sa uspehom pobijati redovnim ilivanrednimpravnimsredstvima.

Unarednimredovimaćupredstavitiodlukesudovanako-jesamnaišaouadvokatskojkancelarijiobavljajućipriprav-nički staž. Nejednaki pristup problemu različitih sudovaimazaposledicukontradiktorneodluke.Ocenuovaljano-stijedneilidrugeodlukećuostavitičitaocima.

PRIMER1

KrenimoodRešenjaoprinudnojnaplatisudsketakse.Topitanje je dobilo na značaju uvođenjem Javnih (vansud-skih) izvršiteljaunašpravni sistem.Nesamodasesadasudsketaksenaplaćujuudalekovećemprocentunegora-nije,većsušanseda istezastareveomamale,atroškoviprinudne naplate (računajući i kaznenu taksu) mogu dapremašeiznosredovnetakse.

OsnovnisuduKruševcu,prenegoštodoneseRešenjeopri-nudnojnaplatisudsketakse,dostaviopomenuoplaćanjusudsketaksetaksenomobveznikulično.Zakonosudskimtaksama(„Sl.glasnikRS”,br.28/94,53/95,16/97,34/2001-dr.zakon,9/2002,29/2004,61/2005,116/2008-dr.za-kon,31/2009,101/2011,93/2012,93/2014i106/2015)1)

Nenad Jovanović, advokatski pripravnik

1Vid.čl.37st.5Zakonaosudskimtaksama



propisujedasenalog,odnosnoopomenazaplaćanjetaksedostavljapunomoćniku,ukoliko stranka imapunomoćni-ka.Natajnačinseizbegavapunomoćnik,kaostručnolice,kojiizmeđuostalog,vršikontroluobračunatetakse,osnovpokomjetaksaobračunata,eventualnuzastarelostislič-no, a sud „otvara sebiput” kadonošenjuRešenjaopri-nudnojnaplatisudsketakse.NakonulaganjapravnoglekaprotivtakvogRešenja,dolazidoprveanomalije-ponekimprigovorimarešavaIPVvećeOsnovnogsudauKruševcu,aponekimrešavaVišisud.

IPVveće,rešavajućiponaprednavedenimprigovorima,uki-danapadnutaRešenjaoprinudnojnaplatisudsketaksezbogneispunjenostipretpostavkiokojimajenapredbiloreči.

Izobrazloženja:

„Veće je utvrdilo da je izvršni dužnik od podnošenja tužbe u predmetu P.br.****/**** imao punomoćnika M.G, advokata iz V, ali da nijedna opomena za plaća-nje sudske takse u ovom predmetu nije dostavljena pu-nomoćniku izvršnog dužnika, iako su shodno odredbi čl. 37 st. 5 Zakona o sudskim taksama iste morale biti dostavljene punomoćniku izvršnog dužnika... tako da u konkretnom slučaju nije primenjena odredba čl. 37 st. 5 Zakona o sudskim taksama, a pogrešno su primenjene odredbe čl. 40 Zakona o sudskim taksama, kao i to da propuštanjem dostavljanja naloga za plaćanje puno-moćniku izvršnog dužnika, istom i nije data mogućnost da raspravlja pred sudom, pa je učinjena i bitna povre-da postupka.”

Nasuprottome,VišisuduKruševcuimadrugačijeviđenjesta-njastvari,panaprednavedeneprigovoreodbijakaoneosno-vane,potvrđujućiRešenjaoprinudnojnaplatisudsketakse.

Izobrazloženja:

„Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da tužilac - takseni obveznik nije platio tak-su u ukupnom iznosu od 6.480,00 dinara u predmetu P.br.****/****, o čemu je sud taksenom obvezniku dostavio opomenu o plaćanju takse, koju je takseni ob-veznik primio 23.02.2013. godine, što sud utvrđuje uvi-dom u povratnicu koja se nalazi u spisima predmeta. Prema stanju u spisima Viši sud nalazi da je prvostepeni sud u svemu pravilno postupio i primenio odredbe čl. 40 Zakona o sudskim taksama („Službeni Glasnik RS” br. 106/15), kojim je propisano... Stavom drugim navede-nog člana propisuje se da...

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno je sud primenio odredbe čl. 41 Zakona o sudskim taksama ka-da je obavezao taksenog obveznika na plaćanje takse u iznosu od 6.480,00 dinara, tako da su žalbeni navodi taksenog obveznika odbijeni kao neosnovani.”

Kaoštosevidi,Višisudnedajerazlogeoistaknutimnavo-dimauprigovoruupogledudostavljanjaopomeneonakokako to propisuje Zakon o sudskim taksama u članu 37.stav5,niti je tenavodeuprigovorucenio.Za razlikuodVišegsuda,VećeOsnovnogsudauKruševcu jepostupa-lopotpunodrugačijeupotpunoidentičnojsituaciji.Nekasvakoizvedezaključakkojeuovojsituacijipostupioisprav-noizakonito.

PRIMER2

Drugiprimerseodnosinanaknadutroškovaprevozapu-nomoćnika.U našoj sudskoj praksi ne postoji jedinstvenstavoovompitanju,pase istorešavaad hoc.VidećemoopetnadvaprimerakakosuOsnovnisuduVršcuiOsnovnisuduKragujevcudonelipotpunorazličiteodlukepoovompitanju.Upitanjusuradnisporoviuobaslučaja.

IzobrazloženjapresudeOsnovnogsudauKragujevcu:

„O troškovima postupka sud je odlučio primenom odre-daba čl. 153 i 154 ZPP, pa je obavezao tuženog da tuži-ocu naknadi troškove na ime sastava tužbe i podnesa-ka… na ime zastupanja… na ime troškova veštačenja… na ime takse na tužbu i takse na odluku… sve u skladu sa Tarifnim brojevima 13, 14 i 15 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata… Sud nije priznao tužiocu troškove preko dosuđenog iznosa, jer je našao da nisu bili potrebni radi vođenja parnice.”

Suprotnoovojodluci,OsnovnisuduVršcujezauzeosta-novišteda troškoviprevoza jesunužni izdaci i opravdanitroškoviučinjeniutokupostupka,pajeobavezaotužiocakoji je izgubio sporu celostida tuženikunaknadi, poredostalogitroškoveprevoza.

Izobrazloženja:

„Odluka o parničnim troškovima tuženoga doneta je shodno čl. 150 i čl. 153 st. 1 ZPP-a imajući u vidu opre-deljen zahtev za nadoknadu. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka sud je imao u vidu da je tuženi u celosti uspeo u sporu, a zastupao ga je advokat, te mu prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata pripada za sastav podnesaka… za nadoknadu za zastupanje… na ime naknade za prevoz u visini od X dinara (od Varvarina do Vršca i nazad) kilometraža je 420km x 30% od 125 dinara kao cene najkvalitetnijeg benzina iznosi 37,50 dinara te puna cena benzina iznosi 15.750,00 dinara, te X ročišta na kojima je pristupio pu-nomoćnik tužene… što čini ukupan iznos od X dinara na ime prevoza, a što čini iznos od X dinara na ime ukupnih troškova, pa mu je sud navedeni iznos i dosudio.”



Kaoštosevidiiznapredcitiranog,dvarazličitasudakojinepripadajuistomApelacionomsudu,donelisudveoprečneodlukeotroškovimaprevoza.OsnovnisuduKragujevcujesledio Pravni zaključak usvojen na zajedničkom sastankupredstavnika Građanskih odeljenja i Odeljenja za radnesporoveapelacionihsudovaod10.juna2016.godine2),ko-jimjezauzetstavdatroškoviprevozaadvokatazaobavlja-njeposlovazastupanjapredsudomizvansedištaadvokat-skekancelarijenespadajuunužnetroškovekojipripadajuadvokatuangažovanomvansedištasudausituacijikadajestrankamogladaangažujeadvokataizsedištasuda.

Da li je izvedeni zaključak ispravan?

Unavedenimsituacijama,uprvomslučajutužilac,kojiimaprebivalište u Varvarinu, pokrenuo je parnični postupakpredOsnovnim sudomu Kragujevcu, kaomesno nadlež-nomipremasedištutuženika,aipremamestugdeseradobavljao. Varvarin i Kragujevac su udaljeni oko 80 km.Udrugomslučaju,tužiljajepokrenulaparničnipostupakpredOsnovnimsudomuVršcu,gdeinačeonaiimaprebivalište,obziromdaseradobavljao(kakototvrditužilja,prim.aut.)uorganizacionojjedinicituženikauVršcu,dokjesedištetu-ženikauVarvarinu.Ovadvamestasuudaljenaoko210km.

Da li jeopravdanoočekivatiunavedenimsituacijamadastrankaangažujeadvokata izsedištasuda,pogotovukadmesnanadležnostsudatojstrancineideuprilog?Nesme-monikakodaizgubimoizvidačinjenicudajeugovoroza-stupanju,kojisezaključujeizmeđuadvokatapunomoćnikaivlastodavca intuitu personaeugovor,pastrankanebiraadvokata koji ima advokatsku kancelariju u sedištu sudagdesepostupakvodi,većbiraadvokataukogaimanajvišepoverenjaizakogasmatradaćenanajboljinačinzastupatiinteresevlastodavca.Akoje,uprvomnašemslučaju,tuži-lacvodiopostupakpredsudomuKragujevcuilijošdrastič-nijeudrugomslučaju, ako je tužiljapokrenulapostupakpredsudomumestusvogprebivališta,dalijeopravdanoočekivatidatuženikizabereadvokatakojiimaadvokatskukancelarijunateritorijisedištasuda?Takvamogućnostte-oretskipostoji,alićevrloretkostranka izabratiadvokataukogaimapoverenjeizakogaćesmatratidaćezastupatinjeneinteresenanajvišemstručnomietičkomnivou.

Čestosudovi„pravdaju”svojuodlukudasetroškovipre-vozapunomoćnikanedosudestrancikaoopravdaninužniizdaci i izrazlogaštostranka(odnosnopunomoćnik)nijesudu dostavila dokaze o visini troškova prevoza (na imeutrošenoggoriva,putarineisl).Smatramdajeovakavstavpogrešan, jer ječlan9.stav1.tačka3)Advokatsketarifeonagradamainaknadamatroškovazaradadvokata(„Sl.glasnikRS”,broj121/2012-dalje:AT)određenodaadvo-katimapravonanaknadutroškovaprevozazaobavljanjeposlovavansedištasvojekancelarijezaprevozsopstvenim

vozilom-uvisiniod30%odcenenajkvalitetnijegbenzinapopređenomkilometru.

Premashvatanjuautoraovogčlanka,citiranaodredbaATimase, kao normamaterijalnog prava, neposredno primeniti najednukonkretnusituaciju,bezdostavljanjadokazaovisiniutro-šenoggoriva.Činjenicadaadvokatnijepreodlaskausudkupiogorivoneznačia prioridagorivonijeutrošeno(odnosnodaizdataknijeučinjen),kaoiuobrnutomslučaju-ukolikobido-stavioračunokupljenomgorivunaiznoskojipremašujevisinuizdatkakojibisedobioprimenomčlana9.stav1.tačka3)AT,neznačidaćesudstrancikaonaknadunaimetroškovaprevozadosuditiukupaniznospopriloženomračunu.Citiranomodred-bomATodređenajevisinanaknadenaimetroškovaprevozapunomoćnika,pasu,suprotnotome,irelevantnibilokakvido-kazipriloženisudunaimeutvrđivanjavisinetroškova.

Uzogradudajeugaogledanjaautoraovogčlankanaovajproblemsubjektivanipogrešan,čitaocimaseostavljanako-načansudiocenupitanjeosnovanostiiopravdanostiiznetihstavovapoovompitanju,snadomdaćeovorazmišljanjenaićinareakcijustručne,aeventualnoiopštejavnosti.

PRIMER3

Još jedan primer koji se odnosi na troškove postupka.VanpretresnovećeOsnovnogsudauKruševcuje,upred-metuukomjeoptuženipravnosnažnoosuđendajeizvr-šiokrivičnodelouvredaizčlana170.stav1.KZ,rešavaloudrugomstepenuotroškovimapostupka.OdlučujućipožalbamanaRešenjeotroškovimapostupka,izjavljenihodstranebraniocaoptuženogipunomoćnikaprivatnogtuži-oca,vanpretresnovećeOsnovnogsudauKruševcujedo-nelosledećuodluku:

„Delimično se uvažavaju žalbe branioca opt. D.S. iz G.L. i njegovog branioca adv. B.I. iz V. i privatnog tužioca V.P. iz B. i njegovog punomoćnika M.G. iz V, koje su izjav-ljene protiv Rešenja Osnovnog suda u Kruševcu, pa se preinačava rešenje Osnovnog suda u Kruševcu o troško-vima postupka K.br.****/**** od 08. decembra 2016. godine, tako da sada glasi:

Utvrđuju se troškovi krivičnog postupka opt. D.S. iz G.L. u ukupnom iznosu od X dinara, a koje troškove je optu-ženi dužan isplatiti, sve u roku od 15 dana po pravno-snažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja.”

Izobrazloženjanapadnutogrešenja:

„…Kad je reč o troškovima utvrđenim prvostepenim reše-njem ovoga suda na ime tri neodržana glavna pretresa, dana 12. oktobra 2015. godine, 3. decembra 2015. godine

2preuzetoizpravnebazePropisSoftonline-http://propissoft.profisistem.rs/



i 29. februara 2016. godine u iznosu od po 9.750,00 di-nara, odnosno ukupno 29.250,00 dinara, veće je našlo da isti ne mogu ići na teret optuženog, jer navedeni pre-tresi nisu odloženi njegovom krivicom, pa je u tom delu žalba branioca opt. osnovana. Naime, glavni pretres od 12. oktobra je odložen krivicom privatnog tužioca ko-ji nije dostavio potpunu adresu optuženog, pa isti nije uredno pozvan na glavni pretres, zatim glavni pretres od 3. decembra 2015. godine je odložen zbog odsustva postupajućeg sudije, a pretres od 29. februara 2016. godine je odložen zbog isteka radnog vremena suda.”

Ako je ipravilnosudutvrdiodaoptuženinijeodgovoranzaodlaganjeprvogglavnogpretresaod12.oktobra2015.godine,ondaseteškomožeprihvatitistavvanpretresnogvećaupogledudaljegisticanja.Tačnoje,ukrajnjojliniji,daoptuženi nije odgovoran za odsustvovanje postupajućegsudijeilizaistekradnogvremena,alijeprivatnitužilacjošmanjeodgovoranzanavedenadešavanja.Akoništadrugo,onda jenesumnjivoupostupkuutvrđenoda jeoptuženiodgovoranzaradnjekojesumuprivatnomtužbomstavlje-nenateret,tj.njegovomkrivicomjedošlodopokretanjapostupka,štoimpliciradaprivatnitužilacimapunopravodamusenaknadesvitroškovi,jerjevođenjepostupkabilopotpunoosnovano.

Činisedabiuovomslučajunajpravilnijaodlukabiladatroš-koviodlaganjaposlednjadvanavedenapretresapadnunateretbudžetskihsredstavasuda, jersunastali isključivomkrivicomsuda.Ovako jesud,donosećinapadnutuodlukuda,usuštini,svakastranasnosisvojetroškovezaodloženepretreseitimedirektnooštetioprivatnogtužiocakojijespravom vodio postupak. Ovakva odluka je pravnosnažnadanom donošenja, jer Zakon o krivičnom postupku („Sl.glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i55/2014)nepredviđapravonažalbuprotivdru-gostepenogrešenjaotroškovimapostupka.Takođe,privat-nitužilac,kaoninjegovpunomoćnik,nemajupravoninapodnošenjeZahtevazazaštituzakonitosti3),pa jeKvvećestavilotačkunaovajslučajnanaprediznetnačin.4)

PRIMER4

Na kraju ovog izlaganja predstaviću jedan predmet, kojizasigurno predstavlja presedan u oblasti prinudnog izvr-šenja. Iako je nezahvalno komentarisati nepravosnažnepredmete,alijesigurnomaloovakvihodlukauovojmate-riji.Očemuseradi?

Izvršnipoverilacje,nakondobijanjaotkazaodposlodavca(Domzdravlja),pokrenulapostupakpredsudomradipo-

ništajaRešenjaootkazuugovora,vraćanjunaradiisplatizaostalih zarada.Zahtev jeusvojen,apresuda jepostalapravnosnažna i izvršna.Nakon toga,poverilacodlazi kodposlodavcaradidogovoraokovraćanjanaraditadapove-riocubivasaopšteno „da može odmah da se vrati na po-sao, ali da će isplatu morati da sačeka dok opština odobri sredstva”,naštapoverilacodgovaradajenjojuinteresudapočneštopredaradi.

Kakoisplatenijebilounarednih20dana,izvršnipoverilacpokrećepostupakprinudnenaplatezaostalihzaradaipri-padajućihdoprinosa,naštaizvršnidužnikulažeprigovor,navodećidaje„postignut usmeni dogovor sa poveriocem da ista sačeka isplatu”, dodatno navodeći da „izvršnom poveriocu ne pripadaju troškovi na ime vođenja izvršnog postupka, jer izvršni dužnik nije skrivio vođenje postupka”.

Radi odlučivanja po prigovoru, postupajući sudija je uzeoiskaze izvršnog poverioca i zakonskog zastupnika izvršnogdužnika.Iskaziučesnikasuidentični:slažusedajebilogo-voraotomedaizvršnidužnikčekanatransfernovcaodstra-nejedinicelokalnesamouprave,daje izvršnompoveriocurečenodamoradasačeka,da je izvršnipoverilacpodneoPredlogzaizvršenjedana22.12.2014.godine,adajeprvauplatabila26.12.2014.godine,tedajetogdanaizvršnompoveriocusaopštenodajojjedeonovcaisplaćen,adamoradapričekazaostalo,naštajeonaodgovoriladaćepričekati.Preostalaobavezajeisplaćenamartameseca2015.godine(upogleduzaostalihzarada,pripadajućihdoprinosaitroš-kovaparničnogpostupka),alitroškoviizvršnogpostupkani-suisplaćeni,zbogčegajeposleidošlodo„spora”.

Nakonuzimanjaiskazaodpoveriocaizakonskogzastupni-kadužnika,suddonosiRešenje:

„Obustavlja se postupak izvršenja po predlogu izvrš-nog poverioca, protiv izvršnog dužnika u predmetima Osnovnog suda u Kruševcu, S.J. Varvarin I.br.****/****, I.br.****/**** i I.br.****/****.Svaka stranka snosi svoje troškove.”IzobrazloženjaRešenja:„Nije sporno da je izvršni poverilac vraćena na posao, da su joj isplaćeni troškovi parničnog postupka, da je odluka ispoštovana u onom delu koji je zavisio od izvrš-nog dužnika, da se izvršni poverilac saglasila sa dinami-kom isplate, izjavom svoje volje je pristala da joj isplata bude izvršena po prethodnom dogovoru sa zastupni-kom izvršnog dužnika, po prilivu sredstva od osnivača, obzirom da se dužnik ne finansira iz sopstvenih prihoda.Odlučujući o troškovima postupka, sud nalazi da su isti neosnovani, izazvani nepotrebno krivicom i izvršnog

3Vid.presuduVrhovnogkasacionogsudaKzz.br.75/2015od27.januara2015.godine4Privatnitužilacje,principaradi,podneoUstavnomsuduRepublikeSrbijeUstavnužalbuprotivdrugostepenogrešenjazbogpovredepravanapravičnosuđenje



poverioca i izvršnog dužnika… Imajući u vidu dogovor poverioca i direktora dužnika, podnošenjem predloga za izvršenje neosnovano su stvoreni troškovi postupka. Sa uplatom je izvršni dužnik otpočeo 2-3 dana nakon podnošenja predloga za izvršenje, pa i na strani izvrš-nog dužnika postoji određeni stepen krivice za nastale nepotrebne troškove.

Sud je na osnovu čl. 76 ZIO koji se primenjuje u ovoj prav-noj stvari doneo odluku i obustavio postupak izvršenja.”

Štajenelogičnouovakvojodluci?

Iz izrekeRešenjasenevidida li seusvajaprigovor izvrš-nogdužnika,dasenekaodlukastavljavansnage,dalisekakvaodlukaostavljanasnazi(jerjesudpriznaotroškoveizvršnompoveriocuprilikomdozvoleizvršenja,prim.aut).Dalje,sudobustavljapostupak,aizobrazloženjaproizilazidajeobavezadužnikaizmirenaucelosti,osimudeluizvrš-nihtroškova,pajesudnepravilnoprimeniočlan76.ZIOiobustavioizvršenje,većjetrebaloprimenitičlan77.ZIO,na osnovu koje odredbe bi zaključio postupak izvršenja,obziromdajedonetaodlukadasvakosnosisvojetroškove.

Upogledu stava sudada su troškovinastali neosnovanopokretanjempostupka, takav stav se nemože prihvatiti,imajućiuvidudajepresudapostalapravnosnažnaiizvrš-na,adadogovorizmeđuučesnikanijepostojaoupravcudasenepokrećepostupakprinudnenaplate, jerotomenikonijenigovorio.

Zaistajeteškonaćiopravdanjedajeizvršnipoverilacpro-uzrokovao troškoveneosnovanimpokretanjempostupkaprinudnenaplate,poredčinjenicedajeimaoizvršnupre-sudu.Takavstavobesmišljavavođenjeparničnogpostup-ka,čijijeciljupravodaseizdejstvujeizvršnaisprava.Dasustrankemoglemirnimputemdarešespor,doparnicenebinidošlo,asamimtimnikasnijedoprinudnogizvršenja.

Činjenicakojuističeizvršnidužnik,danijeskriviopokreta-njepostupkajernemasopstveneizvorefinansiranja,većzavisiodjedinicelokalnesamouprave,nemožebitioprav-danje.Čestosedešavadaizvršnidužniknemaimovinuizkojebisemoglonamiritipotraživanjeizvršnogpoverioca,patonijerazlogdatvrdimodapoverilacneosnovanone-štopotražuje.Pitanjeosnovanosti je rešenopravnosnaž-nompresudom,paseniukomslučajunemožeprihvatitiisticanjedužnikadanemasvojesopstveneprihode.5)

Predstavljajućinavedeneslučajeve,želeosamdaukažemna različito postupanje sudova u istovetnim situacijama.Ukolikobiseoiznetimshvatanjimaotvoriladiskusijaubi-lokomobliku, ispunilabiseočekivanjaautora ipostigaociljpisanjaovogčlanka.Istovremeno,samozauzimanjemistovetnihpravnihstavovauodnosunaisteilisličneživot-nedogađajemožeseupraksisprovoditinačelopravnesi-gurnosti,atimeinačelovladavineprava.Ovotimpreštosudovi,donosećiodlukeuistimilisličnimživotnimdoga-đajima(pogotovuudrugomstepenu,kadasepredmet,popravilu,meritornorešava,prim.aut.)kojesudijametralnosuprotnejednadrugojnećepoboljšatiionakološupercep-cijunašejavnostiodomaćempravosuđu. •

5Utokuježalbenipostupak.



EFIKASNOSTIEKONOMIČNOST KRIVIČNOGPOSTUPKA

Krivičnipostupakjezakonomuređenipostupakkojimsuutvrđenapravilačijiciljjedanikonevinnebudeosuđen,adaseučiniocukrivičnogdelaizreknekri-

vičnasankcijapoduslovimakojepropisujekrivičnizakon,anaosnovuzakonitoipravičnosprovedenogpostupka.Ciljsvakogpostupkapred sudom,pa i krivičnogpostupka jedaseefikasnosprovedeiishodujezakonitomipravednomodlukom,tedaseokončasaštomanjetroškova,odnosnodasekrivičnipostupakefikasnoiekonomičnosprovede.

VažećimZakonomokrivičnompostupkuefikasnostieko-nomičnost postupka nisu proklamovani u obliku načelapostupka isključivim odredbama Zakona koje nalažu efi-kasnost i ekonomičnost postupka, sem što je odredbomizčlana14.Zakonikaokrivičnompostupku,propisanodajesuddužandakrivičnipostupaksprovedebezodugovla-čenjaidaonemogućisvakuzloupotrebupravausmerenunaodugovlačenjepostupka.Ranijizakonikojimajeuređi-vankrivičnipostupaksupotrebuefikasnogiekonomičnogsprovođenja postupka iskazivali odredbama u kojima suproklamovananačelakrivičnogpostupka.

Efikasnostiekonomičnostkrivičnogpostupkajezahtevkojijeuinteresusvihučesnikaukrivičnompostupku,uprvomredustranaka,apotomisudakaoorganaodlučivanja.Efi-kasnost,praktično,značipotrebudasekrivičnipostupakuštokraćemvremenuokonča.Ekonomičnost,praktično,značidasekrivičnipostupakokončasaštomanjetroško-

va.Prinavedenomzahtevzaefikasnošćuiekonomičnošćukrivičnogpostupkanesmebitinadređenzahtevudasekri-vičnipostupakzakonitosprovedeidasedonesezakonitaipravičnaodluka.

Izdugogodišnjegprofesionalnogiskustvaautoraovogtek-stauprimeniZakonaokrivičnompostupkuocenajedaseupraksimalovodi računao zahtevimaefikasnosti ieko-nomičnosti postupka i da u primeni Zakona o krivičnompostupkunijeobezbeđenaniefikasnost,niekonomičnostpostupkaupotrebnojmeri.

Naime,svedocismodakrivičnipostupcineopravdanodu-go traju, a da su razlozi za to kakoobjektivne tako i su-bjektivne prirode. Neopravdano dugo trajanje krivičnogpostupka obesmišljava suštinu utvrđivanja postojanja ilinepostojanjakrivičneodgovornosti,krivičnesankcije,od-nosnoodlukeooslobađanjuodoptužbe,akojeodlukaotomedonetauperioduod5do10godinaod izvršenogkrivičnogdela,odsumnjeda je izvršenokrivičnodelo.Upraksi sedešavadakrivičnipostupakpokrenut zbogkri-vičnog dela „teško delo protiv bezbednosti javnog sao-braćaja”,sasmrtnomposledicomtrajeido10godina,štonisuretkislučajevi.Uslučajudasetakavkrivičnipostupakokončaosuđujućompresudom,kaznomzatvoraimerombezbednosti zabraneupravljanjamotornimvozilom, i daseoštećenojporodicidosudimaterijalnanaknada,posle-dicetakookončanogkrivičnogpostupkakojijedugotrajao

Slavko Žugić, Drugi osnovni sud u Beogradu

sudija



jedaseizrečenomkaznomnepostižesvrhakažnjavanja,dajeobesmišljenamerabezbednostizabraneupravljanjamotornimvozilom,kojaseprimenjuje10godinanakoniz-vršenogkrivičnogdela,danaknadaoštećenomostvarenanakon10godinaodizvršenjadelagubismisaoiumateri-jalnomiunematerijalnomobliku.

Svedocismodasutroškovikrivičnogpostupkaneopravda-novisokinaročitoupostupcimakojidugotraju.Upostup-cimakojisevodezakrivičnadelasaelementimaostvariva-njaprotivpravneimovinskekoristiuvećinislučajeva,troš-kovivišestrukopremašuju iznospribavljeneprotivpravneimovinske koristi izvršenjem krivičnog dela, što je samosebi apsurdno i dovodi do togada izvršiocu takvogdelaveću kaznu predstavlja obaveza da nadoknadi troškovekrivičnogpostupka,odsamekaznekojamujeizrečenazakrivičnodelo.

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku čl. 261. do268.propisanojedatroškovekrivičnogpostupkauslučajuosuđujućepresudesnosiokrivljeni,adatroškovikrivičnogpostupkauslučajukadajekrivičnipostupakobustavljeniliseoptužbaodbije,iliseokrivljenioslobodiodoptužbe,pa-dajunateretbudžetskihsredstavasuda.Međutimupraksijeveomaprisutnodasetroškovikrivičnogpostupka,ko-jejepoodlucisudaobavezandanadoknadiokrivljeni,odokrivljenognemogunaplatiti,paniupostupkuprinudnenaplate,takodautimslučajevimanakrajutroškovipad-nunateretbudžetskihsredstavasuda, imajućiuvidudasu troškovi veštačenja, branilaca po službenoj dužnosti,punomoćnikaoštećenih,tokompostupkaveć isplaćeni izbudžetskihsredstavasuda.

Brojni su primeri u sudskoj praksi identični napred opi-sanim, a popitanju efikasnosti i ekonomičnosti krivičnihpostupaka.Opštijezaključaksvihučesnikaukrivičnompo-stupkudasukrivičnipostupcineefikasniiizuzetnoskupi.Zbognavedenogneophodnojepreduzetidelotvornemerekojimabiseunapredilaefikasnostiekonomičnostkrivičnihpostupaka.Kompleksnisufaktorikojiutičunaefikasnostiekonomičnostkrivičnihpostupaka.

U prvom redu Zakonik o krivičnom postupku morao bisadržati imperativne odredbe kojima bi se sudovima istrankamanaložilopostupanjeuinteresuefikasnogieko-nomičnogsprovođenjapostupka,teodredbekojimabiseozbiljnije sankcionisalo suprotno postupanje. Smatramda odredbe važećeg Zakonika o krivičnompostupku i toodredbeizčlana52.Zakonikaokrivičnompostupkunisuufunkcijiefikasnogsprovođenjakrivičnogpostupka,akojimjeoštećenomukrivičnompostupkuomogućenodapreuz-mekrivičnogonjenjeidatroškovidaljegkrivičnogpostup-ka,uslučajuokončanjapostupkaobustavom,odbijajućomilioslobađajućompresudom,padajuna teretbudžetskihsredstavasuda.Takođe,odredbaizčlana74.stav1.tačka2.Zakonikaokrivičnompostupkukojomjepropisanodajeobaveznaodbranaokrivljenogzakrivičnadelazakojase

može izrećikaznazatvoraodosamgodina ili težakazna,nije u funkciji efikasnosti i ekonomičnosti krivičnog po-stupka.Nelogičnojedasezakrivičnadelazakojajezapre-ćenakaznazatvoradoosamgodina,zakojakrivičnadelasesprovodiskraćenikrivičnipostupak,propisujeobaveznaodbrana,aineopravdanojedatroškoviangažovanihbra-nilacaposlužbenojdužnostiu takvimpostupcimauglav-nompadaju na teret sredstava suda.Odredbe Krivičnogzakonikaodokazivanjutakođetrebaprilagoditiefikasnomi ekonomičnom sprovođenju krivičnogpostupka.Naime,tokom sprovođenja dokaznog postupka u izboru dokazakojimaćeseutvrđivatičinjenicakoječineobeležjakrivič-nihdelailiodkojihzavisiprimenanekedrugeodredbekri-vičnogzakonikatrebavoditiračunadasesprovodedoka-zneradnjezačijesprovođenjejepotrebnomanjevreme-naikojesuskopčanesamanjimtroškovima,adasetimenećeugrozitikvalitetdokazivanja.Neretkose,naprimer,umestodasevrsta i težinatelesnihpovredautvrđujenaosnovu lekarskoguverenjanadležnezdravstveneustano-ve,tačinjenicautvrđujeputemsudskomedicinskogvešta-čenja, za čije sprovođenje jepotrebnoduževreme i čijesprovođenjeiziskujevećetroškove.Odredbuizčlana289.stav4.Zakonikaokrivičnompostupku,kojomjepropisanodasezapisnikosaslušanjuokrivljenogupolicijiuznjegovpristanak iuprisustvubraniocamožekoristitikaodokazukrivičnompostupkuneophodnojedopunitiodredbamakojimaćeseutvrditiuslovikadasepriznanjeokrivljenogprilikomnavedenogsaslušanjamožekoristitikaodokaz,akadanemože.Navedenaodredbamoglabisedopunitinaprimer tako štobi sepropisalodapriznanjeokrivljenog,datoupoliciji,mora ispunjavatiuslovepropisaneodred-bamaizčlana88.Zakonikaokrivičnompostupku,čimebiseprimenanavedeneodredbeusudskojpraksidoslednosprovodila.Uprimeniodredabaizčlana337.Krivičnogza-konika, kojima je uređen postupak ispitivanja optužnicenužnojeobezbeditidanadležnosudskovećevršisveobu-hvatnoistrogoispitivanjeoptužnice,čimebisepostiglodaseoptužnicapodižesamouslučajevimapostojanjaoprav-danesumnjeuvisokomstepenu,čimebi seonemogući-lodasepostupakpooptuženjuokončavaoslobađajućimpresudama,štonijeredakslučajusudskojpraksi,aštosesvekosisazahtevimaefikasnostiiekonomičnostikrivičnogpostupka.

Pravilnik o naknadama troškova u sudskim postupcimatakođenije u funkciji ekonomičnosti krivičnogpostupka.PremanavedenomPravilnikunagradazaveštačenjesud-skimveštacima koja seobračunavapo jedinici vremena,satu rada angažovanog veštaka, višestruko je veća odvrednosti sata rada tog istog sudskog veštaka, koji je saistomstručnomspremomistepenomobrazovanjaplaćenuustanoviukojojjezaposlen.Tako,angažovanisudskive-štakmedicinske struke, naprimerhirurg, za sat radanaveštačenju koje je određeno od strane suda, ostvari vi-šestrukovećunaknaduzauloženiraduodnosunaradza



istovremenakliniciukojojjezaposlen.Sudskoveštačenjesprovodinaosnovuraspoloživemedicinskedokumentaci-jeilineposrednogpregledalica,aumatičnojzdravstvenojustanovigdejezaposlenobavljamnogosloženijeposlove,uglavnomuoperacionojsali,pajenelogičnodakaosudskiveštaknajednostavnijimposlovimaostvarujevećunakna-du za uloženi rad nego umatičnoj ustanovi u složenijimposlovima.

Određenivažećipropisi,kaoZakonomaloletnimučinioci-makrivičnihdelaikrivičnopravnojzaštitimaloletnihlica,Zakonoadvokaturiidrugi,mnogimsvojimodredbamanedoprinoseefikasnomiekonomičnomsprovođenjukrivič-

nogpostupka,štoovomprilikomzbognedostatkavreme-naiprostoraučasopisuukomećeovajčlanakbitiobjav-ljen, ne dozvoljava šire obrazloženje.Nakon stupanja nasnaguZakonaozaštitipravanasuđenjeurazumnomroku,svedocismodasuzbogneefikasnostipostupakapredsu-dom,paikrivičnogpostupka,pokrenutipostupcipredvi-đeni tim Zakonom samogućnošću da stranke čije pravonasuđenjeurazumnomrokujepovređenoostvareinov-čanunadoknadu,štoukazujenapotrebudaseefikasnomsprovođenjukrivičnogpostupkaposvetiposebnapažnjaipreduzmusvezakonskemeredasebudućipostupciučineefikasniji. •

www.paragraf.rs



FORMIRANJEGRUPEIPRIDRUŽIVANJESTRANIMORUŽANIMFORMACIJAMA (NOVOKRIVIČNODELOINOVAPITANJA)

1.UvodnarazmatranjaTradicionalnasklonoststanovnikanašegpodnebljakame-đusobnimpodelamaodnedavnojedobilaisvojpotpunonovipojavnioblik.Napodugačkomspiskuantagonistakojetradicionalnosusrećemounašojpravosudnojsvakodnev-nici,poredlevogkomšijetužiocaidesnogkomšijeuzurpa-tora,osumnjičenihizLjuticeBogdanaioštećenihizHum-skeulice,predlagačarehabilitacijeDragoljubaMihailovićainjenihprotivpredlagača,našlisuseidržavljaniRepublikeSrbije,kojisuučestvovaliuoružanimsukobimauUkrajiniodnosno,onikojisusvojeučešćeuzeliuborbamauSirijiiliIraku.

Bezobziranaideološke,religiozneilipakčistolukrativnepobudekojesujedneodveleputNovorusije,adrugeputIslamskedržavečinisedalegislativaRepublikeSrbijedajesnažanimpulsstvaranjunormativnogokviranjihovekrivič-nopravneodgovornosti,aštozasobompovlačipun„rede-nik”pravnihpitanja.

2.Nullumcrimensinelege?Dana15.01.2014.godinepredsednikuNarodneskupštineRepublike Srbije upućen je predlog Zakonao dopunamaKrivičnogzakonikasaidejomdaseukrivičnozakonodav-stvoRepublikeSrbijeuvedenovokrivičnodelo,podnazi-vom„Formiranjegrupeipridruživanjestranimoružanimformacijama”.

Razlozizauvođenjemovogkrivičnogdelapronađenisuupojavidaseodređenibrojgrađananašezemljepridružu-je paravojnim formacijama izvan Srbije, organizovano ilisamostalno, tedasenakonodređenogvremenavraćauSrbiju,gdepostajunosiocipropagandnogdelovanjaipod-sticanjadrugihnačinjenjeistogkrivičnogdela.

Predloginkriminacijenovogkrivičnogdelaglasi:

„Ko suprotno zakonu na teritoriji Srbije vrbuje, organizuje, rukovodi i oprema pojedinca ili grupu ljudi s ciljem pridru-živanja stranoj oružanoj formaciji koja deluje izvan Srbije, radi učešća u ratu ili oružanom sukobu, kazniće se kaznom zatvora od dve do 12 godina.

Đorđe Bokšan, advokat

Milan Marković, advokat



Ko se pridruži stranoj oružanoj formaciji u smislu stava 1. ovog člana, kazniće se kaznom zatvora od jedne do pet godina.

Lice iz stava 1. i 2. ovog člana, koji otkrivanjem pojedinca ili grupe spreči izvršenje krivičnog dela, može se osloboditi od kazne.”

Kao što se iz citiranogpredloga zakonske formulacijebi-ćakrivičnogdelamožezaključiti,radiseokrivičnomdelukojeusvojadvaoblikakaoizvršiocedelakvalifikujekakolica koja se pridružuju stranoj oružanoj formaciji, tako injihoveorganizatore,rukovodioce i licakojavršenjihovoopremanje.

Neulazećiudubljuanalizupodnetogpredlogazakonskogteksta evidentno je da predlagač veći stepen društveneopasnostidetektujeuopremanjuljudi,kojićesepridružitistranojoružanoj formaciji negou samomnjihovomuče-stvovanjuustranomoružanomsukobu.

Ratio legis takvog rešenja zasniva se na kriterijumume-sta izvršenja krivičnog dela s obzirom na to da se prvioblikdelavršidirektnonateritorijiRepublikeSrbije,čimeseposrednodovodeuopasnostkakobezbednost, tako iustavniporedakRepublikeSrbije,aliseosnovanonamećuipitanja:ZbogčegasenoveliranjeKrivičnogzakonikatražiu grupi krivičnih dela protiv vojske Srbije ako su zaštitniobjektiustavnouređenjeibezbednostRepublikeSrbije?iDali jeevidentnarazlikaupropisanimsankcijama(„2do12godinazatvora”i„do5godinazatvora”)indikatorne-pravičnostiinesrazmernostipredloženeodredbe?

Zasigurno pitanje koje najviše „koči” uvođenje ovog kri-vičnog dela jeste fundamentalni princip kaznenog pra-va „nullum crimen nula poena sine lege” koji podseća iopominjedanemakrivičnogdelabeznjegoveprethodnepredviđenostiuzakonu tesprečavasvakikrivičniprogonlica koja su učestvovala u oružanim sukobima u okvirustranihoružanihformacijaondakadatakvaradnjanijenibila normirana kao radnja izvršenja krivičnog dela a štosadanašnje tačkegledištavaži zaukrajinskedobrovoljceiplaćenike.

3.Plaćeniciilidobrovoljci?Odvelikogznačajazaispitivanjeosnovanostiuvođenjano-vogkrivičnogdela jeste ipitanjepostojanjauporištaoveinicijativeuobavezujućimmeđunarodnopravnimaktima.Za početak međunarodno humanitarno pravo, kako iz

perspektivemeđunarodnihkonvencija, tako i izperspek-tiveobičajnogratnogpravanepriznajeplaćenicimastatusučesnikauratnomsukobunitistatusratnogzarobljenika.Okidačutvrđivanjaovakvogrešenjajesteargumentdajeučešćeplaćenikauoružanomsukobuisključivomotivisanomaterijalnomnaknadom,koja jepopraviluvećaodone,kojaseplaćaborcimaistograngauoružanimsnagamatestrane.1) Haška konvencija o pravima i dužnostima neutral-nih sila ili lica u slučaju rata na kopnu od 1907. godine,eksplicitnozabranjujedase„ukoristzaraćenihstrananateritoriji jedne neutralne sile osnivaju boračke jedinice iotvarajuuredizavrbovanje”.2)Takveakteneutralnadržavanesamoštonesmedatoleriše,većjeobaveznadasank-cioniše.UslovunavedeneKonvencijepredlognoveliranjaodredbiKrivičnogzakonikamogaobipronaćisvojepravnouporište.

MeđutimKonvencija UN protiv regrutovanja, korišćenja, finansiranja i obučavanja plaćenika iz 1989. godine uvodi institutindividualnekrivičneodgovornostiuvezisastatu-somplaćenika.PremanavedenojKonvenciji, inkriminisa-ne radnje su: učestvovanje plaćenika u neprijateljstvimaili aktima nasilnog podrivanja ustavnog uređenja i teri-torijalnog integriteta države, kao i njihovo regrutovanje,korišćenje, finansiranje i obučavanje. Socijalistička Fede-rativna Republika Jugoslavija potpisala je Konvenciju 12.decembra1990.godine,nakončegajeSaveznaRepublikaJugoslavijasukcesorskomizjavomod12.marta2001.go-dine,prihvatiladajepotpisnicaKonvencije.Konvencijujedosadaratifikovalo33država,odčegačetiridržavečlaniceEvropskeunije,itoBelgija,Hrvatska,ItalijaiKipar.Nemač-ka,PoljskaiRumunijasupotpisaleKonvenciju,ali jenisuratifikovale.PotvrđivanjemMeđunarodnekonvencijepro-tivregrutovanja,korišćenja,finansiranjaiobukeplaćenikaRepublikaSrbijasesvrstalaugrupuzemaljakojeregruto-vanje,korišćenje,finansiranjeiobukuplaćenikapropisujukao krivičnodelo i kaomoralnoneprihvatljivu formu ra-tovanja.PotvrđivanjemovogmeđunarodnoginstrumentaRepublikaSrbijapreuzimaobavezudaodredbeKonvencijeinkorporišeudomaćezakonodavstvo,krozizmenuKrivič-nogzakonikaRepublikeSrbije.3)

Takođe,institut dobrovoljca kao stranog državljaninapo-znajeinašpravnisistemitoZakonoVojsciSrbije4), koji u članu6.stav6.propisujedaslužbuuVojsciSrbijemogudavršesamodržavljaniRepublikeSrbije,asamoizuzetno,uratu, i licakojanemajusrpskodržavljanstvo,akostupeuVojskuSrbijekaodobrovoljci.

1 VidetivišeuMeđunarodnojkonvencijiprotivregrutovanjakorišćenja,finansiranjaiobukeplaćenikakojajeusvojenauNjujorku4.decembra1989.godinerezolucijomUNbr.44/34.

2Haškakonvencijaopravimaidužnostimaneutralnihsilaililicauslučajuratanakopnu(VHaškakonvencijaiz1907.godine)3ZakonopotvrđivanjuMeđunarodnekonvencijeprotivregrutovanja,korišćenja,finansiranjaiobukeplaćenika("Sl.glasnikRS-Međunarodniugovori",br.2/od8februara2016).Odredberatifikovanekonvencijesustupilenasnagu13.02.2016.godine.

4ZakonoVojsciSrbije("Sl.glasnikRS",br.116/2007,88/2009,101/2010-dr.zakon,10/2015i88/2015-odlukaUS).



Očiglednojedadomaćipravniporedakdozvoljavapristu-panje stranih dobrovoljacaVojsci Srbije u slučaju ratnogsukoba,tesepostavljapitanjedalibiodređenividzako-nodavne hipokrizije predstavljalo inkriminisanje obrnutesituacije,odnosnopristupanjadobrovoljacakojisudržav-ljaniRepublikeSrbijevojscineketrećezemlje?

4.ZaključnarazmatranjaSastanovištameđunarodnogpravaučešćeboracaustra-nim ratnim sukobima nije zabranjeno pod uslovom danijemotivisano lukrativnimpobudama (morabitidobro-voljno) idanjihovoregrutovanje iodlazaknaratištenijeorganizovalaiomogućilanjihovadomicilnadržava.Svakainkriminacija mimo postavljenog međunarodnopravnogokvirastvaralabikolizijunormimeđunarodnoginacional-nogpravnogsistema,tebisamaposebigenerisalapravnu

nesigurnost i dovelaupitanjeodlukenaših sudovapredEvropskimsudomzaljudskaprava.

Iako interesi nacionalne bezbednosti opravdano ukazujunanužnostihitnostnoveliranjaKrivičnogzakonika,nače-lozakonitosti,kaofundamentalnokrivičnopravnonačelo,dovodi u pitanje smisao ovakve inkriminacije s obziromnatodaratnažarištapostepenojenjavaju,tebisvakopo-tencijalno relatizovanje ili ekstenzivno tumačenje načelazakonitosti,saciljemretroaktivneprimeneKrivičnogzako-nika,predstavljalodirektnominiranjetemeljasopstvenogpravnogporetka.

Na frontu sukobljenihbezbednosnih interesa i zakonskihnačelapobednikaćepopraviluodreditipolitika,ali jesi-gurno da bi „Formiranje grupe i pridruživanje stranimoružanimformacijama”predstavljalopovodza„novirat”javne krivičneoptužbe i branilačkepozicije u sudnicamasrpskihsudova. •

ČASOPIS ZA PRIVREDNO PRAVO I PRIVREDNE DELATNOSTI

ČASOPIS ZA SUDIJE, ADVOKATE, TUŽIOCE I OSTALE PRAVOSUDNE PROFESIJE

www.paragraf.rs



ZAVRŠNAREČ NAGLAVNOMPRETRESU1)

IUvod

1.Opštarazmatranja

Glavnipretresjestadijumkrivičnogpostupkaukomesenaprincipimakontradiktornostipostupkadešavaraspletkri-vičnopravnestvari(causa criminalis),koja jepredmetra-spravljanjapredsudom.Tokomovogstadijumaispoljavajuse najintenzivnije aktivnosti subjekata krivičnoprocesnogodnosa,naročitonaplanudokazivanja,kadaseizvlačere-levantnikrivičnopravnizaključciikonačnodonosiseprvo-stepenapresuda.

Iako je i sâmdeokrivičnogpostupka,glavnisepretresudinamičkomsmislumožepodelitinanekolikofaza.Kaopr-vufazuoznačavamootvaranjeglavnogpretresaiobjavlji-vanjepredmetapretresanja,terešavanjenekihprocesnihpitanja. Druga bi faza bila čitanje optužnice i ispitivanjeokrivljenog (koje se označava kao uzimanje odbrane odoptuženog).Sledinajsloženijafaza-fazadokaznogpostup-ka.Potomidefazazavršnerečistranakainakraju,izricanjeiobjavljivanjepresude.

Svaka od ovih faza ima svoje određene karakteristike iznačaj zakrivičnipostupak.Našupažnju,ovomprilikom,privlačionajdeoglavnogpretresaukomeseizlažezavrš-narečstranaka.Ovostogaštonašasaznanjakazujudaseovompitanjunepoklanjadovoljnapažnjaitokakoustruč-nojliteraturi,takoiupraksi.

Naosnovubibliografije,kojanamjebiladostupna,moglibismo da konstatujemoda je ovo pitanje zapostavljeno.Semnekoliko izuzetaka, koji se uglavnomodnose na za-vršnurečbraniocaoptuženog,uliteraturinenailazimonaradoveizoveoblasti.Pogotovosenenailazinaradovekojicelovito obrađuju problematiku završne reči (pledoajea)stranaka.

Kadajerečosudskojpraksi,jednonašeistraživanje,obav-ljenopometoduslučajnoguzorka,pokazujedajeiaktiv-noststranakauvezisazavršnimgovoromnedovoljna.Na-ime,uvećinizapisnikasaglavnogpretresa,kojisenalazeusudskimspisima,samoseformalnoregistrujeovaaktiv-nost stranaka.Doduše, u zapisnicima suneštodetaljnijezabeleženigovoribranilacaoptuženih,paisamihoptuže-nih.Ali,kadajerečozavršnojrečijavnogtužioca,zapisnič-kekonstatacijeseobičnosvodenafrazu:„javni tužilacusvojojzavršnojrečisvemuostajepripodnetojoptužnici”.

Srboljub Stefanović advokat

1 Ovajradjeprviputobjavljen2000.godine,anapisanje1995.godine,uvremevaženjaZakonaokrivičnompostupku("Sl.listSFRJ",br.4/77......)



Nažalost,unajvećembrojuslučajeva,ovakvekonstatacijene predstavljaju samo formu beleženja završnog govorajavnog tužioca, već su, neretko i odraz aktivnosti javnogtužiocatokompostupka,kojajeustvaribilanedovoljna.

Mislimodajeovaoblastneopravdanozapostavljenakakounauciistručnojliteraturi,takoiupraksi.Završnareč(za-vršnigovor)stranakaimaznačajikaoprocesnaradnjapro-cesnihsubjekata,kojaimazaciljdapokažekolikokojiodsubjekatapostupka veštobarata sa činjenicama, kako ihanaliziraisintetizuje,takođe,kakoiskazujesvojuličnuelo-kvencijuikakotimedoprinosiugleduinstitucijekojojpri-pada(javnomtužilaštvuiliadvokaturi).Suština,pasamimtim i značaj završne reči jeu tomeda sud (sudskoveće)ubediuistinitostiispravnostsopstvenogtvrđenja,odno-snoteze(optužbeiliodbrane),aliidasepridobiješirajav-nostitokakoonaupublici,takoionakojaodređenisudskiprocespratiposredstvomsredstavajavnogkomuniciranja.

Osećajućisvutežinunavedenihzapažanjaoznačajuzavrš-noggovora(završnereči),opredelilismosezaobraduoveteme. Nezavisno od karaktera ovog rada, mišljenja smodabinjegovasadržinaupriličnojmerimogladakoristi ipraktičarima.

Osimovogesencijalnogmotiva,bilojeidrugihkojisunasopredeliliza izboroveteme.Presvega, jednoovakvopi-tanje, zakoje smokonstatovalida jeneopravdanozapo-stavljeno,zaslužujedasecelovitijeobradi,makarunekomraduovakvogkaraktera.Motivacijaje,polazećiodfunkcijekojuautorujavnomživotuvrši,prvobitnobilausmerenanaobraduzavršnereči javnogtužioca.Tojeujednojpo-sebnojpriliciovajautor iuradio2) saciljemdasenosiocijavnotužilačke funkcije uvedu u problematiku i da im seolakšasnalaženjenaglavnompretresu.

Najzad,alineiposlednje,ciljjeautoradapodstakneafir-maciju elokventnosti, oratorstva, ličnog obrazovanja, lo-gičkognačinarazmišljanja,pravničkeširineidrugihvrlinakojekrasedobrogpravnika,akoje su sadaneopravdanozapostavljene. Vraćanjem takvih vrlina moguće je samokroz permanentno i kvalitetno obrazovanje i usavršava-nje pravničkih kadrova i to kako tokom redovnih studi-ja,tako ikasnijekrozrazneoblikeorganizovanog i ličnogusavršavanja.

2.Metodiiobimrada

Karakteristike odabrane teme i karakter ovog rada su uizvesnojmeriopredelili imetodkoji jekorišćenpriobra-diiste.Bilojenemogućeoslonitisenametodistraživanjauvidomusudskespiseizrazlogaštobitrebaloobuhvatiti

velikibrojsudskihspisa jednimtakvimistraživanjem,na-končegabiseponekimpitanjimamogliizvlačitiuopštenizaključci.Uostalom,oslonitisesamonasudskupraksunebibilouputno,jerbitoodveloudeskripcijustanja,štonijeciljovograda. Još jedanodrazlogaštosezaovajmetodnismoopredelilijestesaznanjedaseuvelikombrojuslu-čajeva postavlja pitanje autentičnosti zapisa završne rečistranaka,sobziromnaovlašćenjepredsednikasudskogve-ćadazavršnurečuneseuzapisnikuskraćenojformi.

Nijebilomogućeoslanjanjaupunojmerininastručnulite-raturu,zakojusmovećkonstatovalidajeuobradiovogpi-tanjaoskudna.Stogasmoseuobradiovetemeopredelilidakoristimokombinovanimetod.Istraživanjesmosvelinamerupotrebnoguvidaujedanbrojsudskihpredmetaposistemuslučajnoguzorka,adoodređenemeresmokori-stiliiraspoloživustručnuliteraturu.Najvećukoristuobra-ditemeimalismoodličnogiskustva,ufunkcijizastupnikajavnetužbe,pričemusmoimaliprilikedakritičkipratimoizavršnurečvelikogbrojaadvokataufunkcijibranilaca.

Obim,sadržaj i strukturuovog izlaganja je, takođe,uslo-viokaraktersamograda,aliiznačajpitanjaiinteresovanjeautorazaovuoblastsobziromdaseosećaprazninautojoblastikaoipotrebadaseoovojproblematicineštovišeiznese,nakoristpraktičarimakojisesaovimpitanjemsu-srećuuulozijavnogtužiocailikaobraniociokrivljenih.

Centralnoizlaganjećesebavitisadržinomzavršnereči,uziznošenje specifičnostiovekrivičnoprocesne radnje kadajeobavljajujavnitužilac,oštećeni,branilaciokrivljeni.Višesmoprostoraposvetilizavršnojreči javnogtužiocaizdvarazloga.Prvo,zatoštoovopitanjeuliteraturinijeobrađi-vanosajavnotužilačkogaspektaidrugoštonekazapažanjaipak ukazuju da ovoj krivičnoprocesnoj radnji zastupnicijavnetužbepoklanjajuznatnomanjepažnje,negoštotočinebranioci.

Pitanjereplikećemoobraditiumeridabiseshvatiloiovopravoprocesnihsubjekata.Kadajerečojeziku,stiluiformizavršnereči,smatramodajetopitanjekvalitativnonajzna-čajnijejertimetrebadasepostignudvacilja:dasesudunametnezaključakoispravnostiiubedljivostiteze(odbra-neioptužbe)idasekodslušalaca(suda,publike,suprotnestraneidr.)ostaviutisakautoritativnostiuvršenjuodređe-nefunkcije.

Istorijskiosvrt

Posmatranokrozistorijskeepohe,institutzavršnoggovo-ra,odnosnozavršnerečistranaka,imaojeusvomrazvoju

2NainternomsavetovanjunosilacajavnotužilačkefunkcijeizjednogbrojaokružnihjavnihtužilaštavauSrbiji,održanomnaVlasiniaprila1992.godinesaopštenjereferatnatemu"Završnarečjavnogtužiocanaglavnompretresu".



odgovarajućeoscilacije.Usebijenosioonekarakteristikekojejeimalakrivičnaproceduraodgovarajućeepohe.

UantičkomperiodubeležimovelikiznačajzavršnoggovorauStarojGrčkoj(Atini),takoiuStaromRimu.

UStarojGrčkojpostojao je sistemkrivičnogpostupka saizraženimkontradiktornimformama.3)Sudjeuformihelie-ja,kojisesastojaood501porotnika,podpredsedništvomarhonta svoje odlukedonosio tek nakon što bi poslušaogovore stranaka, koji su sledili posle njihovog izvođenjadokaza.Kultbesedništvajebioveomarazvijen,mnogebe-sedeinjihovibesednicisusvojimvelikimodbranamaušliuistoriju(Sokrat,Demosten,Likurgidr.),asamogovorniš-tvojeizučavanokaoposebnaveština.

UStaromRimu,udobarepublike,jepostojaosličanpostu-pak.Pitanjekrivicejerešavanotajnimglasanjemporotni-ka,spuštanjemodgovarajućihtablicauurnu.Prenegoštobisepristupiloglasanju,aposleizvođenjadokaza,strankesu imale svoje završne govoreu kojima su izlagale svojezaključkeizsudskogpretresa.4)IzovogperiodasenaročitoizdvajaCiceronsasvojimčuvenimbesedamaiodbranama,kaoiPlinijemlađikojijenegovaosudskubeseduukrašenulepotomstila.

Uepohiranogfeudalizmajošuvekjevladajućisistemkri-vičnogpostupkabiooptužnipostupakkojijeimaokarak-teristikeparničenja.Iuovomperiodu,anaročitouVIiVIIvekuuFrancuskoj,zaključnigovoristranakasuprethodilidonošenjusudskepresude.Međutim,postojalasuiodstu-panjauonimsituacijamakadasusudskeodlukedonošenenaosnovu ishodasudskogdvoboja iliprimenomordalija(Božjisud).

Istorijskeokolnostisupostepenouslovljavalepojavuinkvi-zicionogpostupkauSrednjemvekukoji jegrađennano-vimosnovama.Unjemuje,naprincipimateorijeformal-nihdokaza,osnovnobilopriznanjekriviceoptuženog,dokogasedolaziprimenomtorture.Normalno,utomperio-du,klasičnafunkcijaodbranenijeimalasvojepravomestou krivičnompostupku koji su vodili inkvizitori, panije nibilomestazaprimenuinstitutazavršnogprocesa.

Novu istorijsku prekretnicu donosi buržoaska revolucija1789.godineičuvena„Deklaracijaopravimačovekaigra-đanina”,proklamovanaistegodine,kojajeizmeđuostalogbitnouticalainakrivičnuproceduruizgrađivanuukasni-jemperiodu,naprincipimamešovitogkrivičnogpostupka.PočevodfrancuskogZakonaokrivičnompostupku(Coded‘ instruction criminelle) iz 1808. godine, ponovo se saostaliminstitutimavraćaiinstitutzavršnoggovora,kojije

dobiosvojemestoiudrugimevropskimzakonimausvoje-nimposlenjega.Ovakvostanjetrajesvedodanašnjihda-na.Jedinojeuperiodufašizma,kadaoptuženifaktičkinijeimaopravoninakakvuodbranu,ovostanjebilopomuće-no,noonojetrajalonepunihdesetakgodina.

Iunašojzemlji institutzavršnoggovora je imao izvestanistorijski razvoj, koji je zavisio od istorijskih prilika, duhavremena,kaoiodređenihuticajakojejevršilozakonodav-stvovelikihevropskihzemalja.

Iako je u praksi u određenim formama postojao ranije,završnigovorjeprviputinstitucionalnopostavljenuPro-jektuKrivičnogsudskogpostupkakoji je1857.godinenabaziAustrijskogkrivičnogsudskogpostupkauradioJevremGrujić.OvajinstitutjeprihvaćeniuNovomprojektu,kojije1860.godine,ponaloguKnjazaMilošauradioJ.Filipović.OvasurešenjautvrđenauZakonikopostupkusudskomukrivičnimdelimaKneževineSrbijeiz1865.godine.

Navedenu proceduru dr Božidar Marković prikazuje nasledećinačin:„Kadjedokaznipostupakzavršen,ondado-laze strankedo reči:državni tužilacnajprepodokaznompostupkukažeostaje liprisvojojtužbi ili jeslučajnome-nja.PoparagrafuDržavnitužilacmožetužbuizmenitikakopopitanjukrivice,takoiuodnosunasamokrivičnodelo.Nakon toga sedaje rečoptuženom,nakončeganastupabranilacsasvojomodbranom(pledoaje).Glavnipretresseuvek završavapitanjemupravljenimnaoptuženog ima lištausvojojodbranidakaže.”5)

Institutzavršnoggovoraizavršnarečjesobziromnaka-rakterkrivičnogpostupkanašaosvojemesto iukasnijimnašimzakonima,kojima je regulisanakrivičnaprocedura(Zakonikosudskomkrivičnompostupku iz1929.godine,Zakonokrivičnompostupkuiz1948.godine,Zakonikokri-vičnompostupkuiz1953.godine,teuZakonuokrivičnompostupkuiz1976.godinesasvimnovelama).

IIPOJAMIZAKONSKOREGULISANJEDefinicijapojmazavršnerečistranakanijepreciznoodre-đenaniuzakonodavstvuniuteorijikrivičnogprocesnogprava.Tojesasvimrazumljivoakoseimauvidukarakterovoginstituta,kojipredstavljasamojednuprocesnurad-nju stranaka tokomkrivičnogpostupka.Među teoretiča-rima ipraktičarimavladauverenjeda jenepotrebnode-finisatipojamzavršne reči ida se trebazadovoljiti samočinjenicom da je reč stranaka po okončanju dokaznog

3M.S.Strogovič:"Krivičnisudskipostupak",Beograd,1948.godine4M.S.Strogovič,ibidem5DrBožidarMarković:"Krivičnipostupaksobziromnanoviprojekat".SkriptaizdataulitografijiKosteM.Bojkovića,Beograd.



postupka zakonom dopuštena i da su njeni grubi okviriregulisani zakonskim normama. Iz ovakvog shvatanja jeproistekloinedovoljnoozbiljnopristupanjeovompitanju,štoopetzaposledicuimapropuštanjeodstranejavnogtu-žiocaiodbranedaseiskoristiposlednjamogućnostdaseprvostepenomsuduprezentiraozbiljnaanalizadokaznogpostupkaidaseiznesuargumentiupriloguodgovarajućeteze (optužbe ili odbrane), te izvučepravilan zaključakupogledupravnekvalifikacije.

Ustručnojliteraturijepisanoozavršnojrečibraniocaito,presvega,sapraktičnetačkegledišta,dokjeobradazavršnerečijavnogtužiocaskoroupotpunostiizostala.Teškojetvr-ditizbogčegajetako,međutim,činjenicajedajezanajširu,laičkujavnost,završnarečbraniocabilaprivlačnijatemaitonajprezbogpsihičkihosobinaljudidasesavećomsimpati-jompratifunkcijaodbrane,kojomseokrivljeni„izbavljuje”izneprilikakojemumožedonetikrivičnipostupak.

To je i osnovni razlog postojanja antagonizma izmeđuzavršne reči javnog tužioca i završne rečiodbrane.To sudve nepomirljive funkcije u kontradiktornom krivičnompostupku,pajeprirodnoštosejednaoddrugerazlikuje.Tajantagonizamzahtevadanosiociovihfunkcijaozbiljnoshvatesvojuuloguidaseunjihovomvršenjudržeodređe-nihprincipaipravilakojaimnamećetafunkcija.

Prof. dr Tihomir Vasiljević reč stranaka određuje forma-listički, kao fazu - momenat glavnog pretresa u komestrankesvojuzavršnurečsuočavaju, tumačećičinjenice ipravo.6)Termin„završnarečstranaka”koristiiprof.drČe-domirStevanović7),madaonuopštenepokušavadaodre-disuštinupojmatoginstituta,većsamoizlažeredoslediprocesnitokaktivnostistranaka.

Udefinisanjupojmanijeseupuštaoniprof.drD.V.Dimi-trijević,8)alionupotrebljavaparalelnodvaterminazaovajistiinstitut:„rečstranaka”i„govoroptuženoginjegovogbranioca”.Kodnekihautorakoristisetermin„govorstra-naka”9),kojijeneštopribližnijialiion,zbogsvojeodredni-ce,ispuštaizvidasuštinukrivičnogpostupkaivišeasocirananekedrugevrstegovora(npr.političkegovore).

Izraz„pledoaje”(fr.„plaidoyer”)jenajpribližniji,jerozna-čava vođenje spora, parničenjem, zatimoznačava govor,odbranu,zastupanje,alimujejedinamanaštojetuđizam.

Unedostatkuodgovarajućejezičkesloženicekojabimoglajednomrečjudaodraziželjenusuštinu,ostajekaonajpri-kladnijipojam„Završnarečstranaka”,alinijeneprikladanni izraz„Završnigovor”uzpostojanjemaloprenavedenihmanjkavosti.

Mišljenjasmodajepravitrenutakdaserazmisliouvođe-nju jednognovog izraza,u stvari izraza koji jeoriginalansrpskomjezikuikojijeranijekorišćen,alijeneopravdanoizostavljen.Tojeizraz„beseda”.NaščuveniretoričarBra-nislavĐ.Nušić10)jerazviočitavuteorijuobesedipričemujekodnjegaposebnomestozauzelasudskabeseda.Uvo-đenjemovogizraza,nesamoštobismodobilipraviterminzaželjenipojam,većbismopredpraktičarepostavilivećeciljeve izadatkekojebizaposledicu imalikvalitetnijipo-stupak,anesamoformalnusudskuproceduru.

Završnarečimavelikiznačajiuloguukrivičnompostupku.Sobziromdaseodnjeočekujedanapravinačinsublimiračitavtokglavnogpretresa,tozahtevaipodrazumevaveli-kiintelektualninaporodstranegovornikaidržanjacelogprocesau rukama,odmomentaocene istražnogmateri-jala,prekopravilnogpostavljanjakoncepcijeoptužbe,od-nosno odbrane, aktivnost učešća u izvođenju dokaza naglavnompretresu,svedokoncipiranja(uglaviilinapapiru)završnereči.

Kadajerečozakonskomodređivanjupojma,uodredbamaZakonaokrivičnompostupku(„Sl.listSFRJ”,br.4/77,sasvimpotonjimizmenamaidopunama-dalje:ZKP),učl.339.do343.govorii„rečistranaka”(javnogtužioca,oštećenog,bra-nioca,okrivljenogisamogokrivljenog).Međutim,daseradiozavršnojrečimožeposrednodasezaključiizformulacijetekstaučlanu339.ZKPkojiglasi:„Po završenom dokaznom postupku, predsednik veća daje reč strankama....”

Dakle,polazećiodsuštineiprocesnogznačaja,završnurečstranakamožemodaodredimokaoprocesnuradnjukojastojinaraspolaganjustrankamaukrivičnompostupkuufaziglavnogpretresa,kojomone,pookončanjudokaznogpostupka,izlažusvojegledišteodokazanostiilinedoka-zanostioptužbe, stepenukrivičneodgovornosti ikrivič-noj sankciji za koju smatraju da sud treba da je izrekne.

IIISADRŽAJZAVRŠNEREČI

1.Osadržajuuopšte

Pitanjesadržinezavršnerečijecentralnopitanje.Odtogakakoćeonabiti izloženanaglavnompretresuupriličnojmerizavisiishodsamogkrivičnogpostupka.Ovostogaštocilj i svrhazavršnereči trebadabudeobrazloženjeargu-menatauprilogtezekojasenaglavnompretresuitokomkrivičnogpostupkazastupa:tezedajeoptuženiizvršiokri-

6DrT.Vasiljević:"SistemkrivičnogprocesnogpravaSFRJ",Beograd,1946.godine,strana460.7DrČ.Stevanović:"KrivičnoprocesnopravoSFRJ",Beograd,1982.godine8DrD.V.Dimitrijević:"Krivičnoprocesnopravo",Beograd,1972.godine9M.S.Strogovič:Citiranodelo

10B.Đ.Nušić."Retorika",Beograd,1934.godina



vičnodelokojemusestavljanateret,dagatrebaoglasitikrivimiosuditipozakonu, ili tezedanije izvršiokrivičnodelo,ilidanijekrivuonojmeri,kakomusestavljanateret.

Usamojsavremenojnauciseneodređujesadržinazavršnerečinaglavnompretresu,takodajeovopitanjeprepušte-no ličnomafinitetu,sposobnostidasepitanja ičinjenicesaglavnogpretresaanalizirajuisintetizujuuličnojsnala-žljivostigovornika.

BranislavNušićucitiranomdeluiznosinekageneralnapra-vilakojauopštevažezasvakitipbesede,paseokvirnomo-guprimenitiinasudskubesedu,odnosnonazavršnurečstranakanaglavnompretresu.UokvirutihpravilaNušićnudi iokvirnušemubesede,kojabi trebalodasadrži tridela.Prvideobesedebiobiuvodnideotokomkogago-vorniknajpretrebadastvorinaklonostkodauditorijuma,zatim,dazadobijenjegovupažnjuidapotompostavitemuokojojćegovoriti,odnosnooznačitisvojegledišteprematoj temi.Udrugom,centralnomdelugovora/besedego-vorniktrebadaizložitemu,pričemuizlažeirazvijasvojumisao,starajućisedaještojasnijepredstaviiprikaže.Sledifazadokazivanjatokomkojegovornikiznosiargumentacijukojomodređenumisaopotkrepljujeilijeobara.Trećideobesedejezaključakukomesenajpreiznosirekapitulacijasvegaizloženog,potomsledipatetičnideo,odnosnoapelnamaštuiosećanjaslušalacaizavršetak,kogabitrebalodaodlikujejednasnažnazavršnarečenica.11)

Svakigovornikmoradaimanaumudamukvalitetisadržajzavršnerečinisupotpunoostavljeninavolju.Onmoradavodiračunaoautoritetufunkcijekojuvršiiougleduinsti-tucije(javnogtužilaštvailiadvokature)čijijeonreprezent.Prirodnafunkcijakojustrankeimajuukrivičnompostupkuodređujeisadržinunjihovezavršnereči.Stoga,popravilu,sadržajzavršnerečijavnogtužiocaibraniocanemogubitiidentični.Toistovažiizazavršnurečoštećenogizavršnurečoptuženog.Međutim,kaoisvakigovorkojiimaodre-đenusvrhuicilj ikojitrebadaproizvedeizvesnodejstvoizavršnarečstranakaukrivičnompostupkuiuopštenouodnosunasvestranke,zajedničkielementizavršnereči,alisamopoformi,bilibisledeći:

-uvod-iznošenjesuštinekrivičnopravnestvari-analizaprovedenihdokazaiizvlačenjezaključaka-razmatranjeoličnostioptuženogi-zaključak.

Kadajerečoredosleduiznošenjazavršnerečistranka,potompitanjuZakonjemaloprecizniji,paučlanu339.ZKPstrogoodređujeredosledgovora:prvogovorijavnitužilac,zatimoštećeni,branilac,paoptuženi.Ovakavredosled,saaspektajavnogtužiocamožeizgledatikaoprednost,aliječešćenepovoljnost,jerseuvekpružaodbranidaadekvat-

nimodgovoromponištitezeizzavršnerečitužioca.Zatojevažnopromislitištaćeseuzavršnojrečinavesti.Javnomtužiocustojina raspolaganjumogućnostdaodgovaranatezeizodbrane(replika)itojednomilivišeputa(duplika,triplika),alijeodbranatakojaimaposlednjureč.

2.Završnarečjavnogtužioca

Završna reč predstavlja izlaganje zaključaka koje je javnitužilacizveoizcelokupnogdotadašnjegtokakrivičnogpo-stupka,anaosnovutokadokaznogpostupka.Poštojavnitužilacgovoriprvi,onukoncipiranjusvojezavršnerečimo-raimatinaumudapredstojeizavršnerečidrugihsubje-kata,presvega,braniocaoptuženog.Stoga,onsvojgovortrebadaizložinatakavnačindavećtimgovorompostigneodgovarajućiciljisvrhugovora.Njegovazavršnarečtrebadabudedobrokonstruisanaipospoljašnjimmanifestaci-jama(pojezikuigestikulaciji)daodrazinjegovusigurnostii uverenost u ispravnost zastupane teze, kao i da odrazikvalitetno pravničko znanje, visok nivo kulture i iscrpnopoznavanjepredmetakojisepretresa.

Samasadržinazavršnerečijavnogtužiocaokvirnonagove-štavanoučlanu340.ZKP,gdesekaže:„Tužilac će u svojoj završnoj reči izneti svoju ocenu dokaza izvedeni na glav-nom pretresu, zatim će izložiti svoje zaključke o činjenica-ma važnim i za odluku i staviće i obrazložiti svoj predlog o krivičnoj odgovornosti optuženog, odredbama krivičnog zakona koje bi se imala primeniti, kao i olakšavajućim i ote-žavajućim okolnostima koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odmeravanja kazne”.

UvodnideozavršnerečiUvodnideotrebadabudeveomakratak,sajasnimikon-kretnim rečenicama, da se zadobije pažnja slušalaca zasebe ipredmetokomećesegovoriti,dakledasestvoripsihološkiutisaknaslušaoceidaimsemobilišepažnjanacentralnideo završne reči.Ako se imauvidudaudina-mičkompogleduzavršnarečjavnogtužiocaobičnodolaziposlejedneletargičneistatičnefazeglavnogpretresa,kojasadržičitanjepojedinihpismenihdokaza,očekujesedaćeuvodnarečuvestiauditorijumudinamiku,aistisesastojiodšestkategorijaslušalaca isvakaodtihkategorijanosisvojeodređenepsihičkekarakteristike:predsednikveća isudija-profesionalac, koji je i član veća, sudije porotnici,optuženi,branilac,oštećeniipublika.

IznošenjesuštinepredmetaUovomdelusvojerečijavnitužilacbimoraodanasažetna-činiznesesuštinupredmeta.Podsuštinompredmetapodra-zumevamoiznošenjetokakrivičnogdogađajazakojisesudi,

11B.Đ.Nušić:Isto,str.65



tj.iznošenjeonogaštozovemočinjeničnimutvrđenjem.Tajdeozavršnerečitrebadanaživotanirazumljivnačinpred-stavidispozitivoptužnogakta,kojiseinačepišesuvoparnimpravničkimjezikomičestoizgledarogobatnojermoradabu-denapisanujednojrečenici.Zatosejavnomtužiocupružamogućnostdauzavršnojrečibudemalokomotnijiuiznoše-njusuštinedogađaja,nanačindagasvakaodpobrojanihka-tegorijaslušalacarazumeishvatizaštojetužilacjedanodre-đenidruštvenidogađajizneopredsudkaokrivičnustvar.

Izlaganjemoradabudesa izvesnimradom,sapreciznimredosledomradnji ipostupakaakteradogađajaiuzizno-šenjebitnihpojedinostisamogtokadogađaja.Naravno,tepojedinosti, odnosno njihovo detaljisanje treba da budedoodređenemeredasenebidošlouopasnostsuvišnogdetaljisanja. U iznošenju suštine predmeta, javni tužilacmoradabudekrajnjeobjektivan.Nikakosenesmedopu-stitidasečinjeniceizvrćuijednostranokomentarišusamoradizadovoljenjasujetedabiseoptužbaodržalaposvakucenu.Iovomprilikomnačelopokomjavnitužilacmoradasevodijenačelomaterijalneistine.

Analiza dokazaAnalizadokazauzavršnojrečijavnogtužiocajenajvažnijideo. Raščlanjenjemprovedenih dokaza baviće se i drugisubjekti(optuženi -nanačindaopravdasvojepostupke;branilac - da bi potvrdio tezu odbrane koju gradi tokompostupkainajzadsudkodizvlačenjazaključkaopostojanjuilinepostojanjukrivičnogdela).Ovomposlu,javnitužilactrebadapriđenanačindaubedisudupravilnostnjegovetvrdnjeopostojanjukrivičnogdela,krivičneodgovornostiisvetodovedeuvezisaličnošćuoptuženog.

Sistematičnostuizlaganjumoradabudeprisutnaiuovomdelu,pričemućesejavnitužilac,polazećioddokaznesna-ge i vrednostipojedinihdokaza,opredeliti za redosleduiznošenjudokaza.Tajredosledposuštinimožedaidepoprincipuodmanjegkavećem,čuvajući„najjači”dokazzakraj,radistvaranjaodređenogutiska.Mogućejeiobrnutiredosled,tedaseodmahidesanalazom„najjačeg”doka-za,adaostalibuduufunkcijipotkrepljenja.

Uanalizidokaza,javnitužilacnesmedadozvolijednostav-nost,odnosnodaraščlanjujesamoonedokazekoji iduuprilogoptužbi,većdasesajednakompažnjomosvrneinaonedokazekojiiduuprilogoptuženom.

Izvlačenje logičkogzaključka izanaliziranihdokaza je im-perativzajavnogtužioca.Dabisetoučinilo,morajusedo-broznatipravilalogičkogzaključivanja,kakobiseizbeglelogičkegreške.

Analiza dokaza pred javnim tužiocemne postavlja samozahtevpoznavanjasvojestruke,većišire.Dabisepravil-

noanaliziraonpr.nalazveštakaodređenestruke,moraobiposedovatimakarnekaelementarnaznanjaiztestrukeitonajmanjedonivoapotrebakonkretnogpredmeta.Zatojepažljivoizučavanjepredmetaiposedovanjeznanjaizkon-kretneoblasti,nesamostvarpotrebakrivičnogpostupka,većiličnekulturejavnogtužioca.

Kadajerečoanaliziiskazasvedoka,javnitužilacsemoraosvrnuti i na ocenu verodostojnosti iskaza svedoka, kojamožedazavisiodmnogihokolnosti.

Analizaiskazasvedokatrebadapolazi iodukupnedoka-znesnageovevrstedokaza.PodrB.Markoviću12) dokazna snaga svedočenja počiva na opštoj pretpostavci da ljudigovoreistinu.Todakle,podrazumevaelementsposobnostiopažanjaielementvolje.Polazećiodovoga,autorsvedo-kedelinatrikategorije:sposobne(klasične),nesposobneisumnjive.Kodanalizesvedokajavnitužilacmorastalnodaimanaumukojojodnavedenihkategorijasvedokpripadaidashodnotomeizvlačizaključkeuvezisadokaznomvred-nošćusvakogiskazapojedinačno.

ZaključakokrivičnojodgovornostiSvevremetokomanalizemoraseimatinaumudajeglav-nicilj teanalizedase logički izpostojećihdokaza izvedezaključakokrivičnojodgovornostioptuženog,uzimajućiuobzirsveaspektekrivičnopravneodgovornosti.

Zaključakokrivičnopravnojodgovornostitakođetrebadaimanekisvojunutrašnjired.Najpresemoragovoritiomo-tivuizvršioca,kaoosnovnompokretačukojistvaraodlukuosvestiizvršioca.Uiznošenjumotivatrebapoštovatiopštaznanjaomotivukoji jeunaucidostaobrađivan.Pravilnoobjašnjenimotiv,koji jedoveodoaktivnostiizvršioca,ćekorisnoposlužitipotkrepljenjudokaza,alićeipotpomoćidaserasvetlidruštvenaopasnostizvršioca.Većkodizno-šenjamotiva,javnitužilacstvaranituzavršnojreči,odoce-nedokazakakrivičnojsankciji.

Nakon iznošenjamotiva javni tužilacćeseskoncentrisatina ocenuoblika vinosti izvršioca. Vinost, kao subjektivnielement krivičnog dela neophodan je za postojanje kri-vičnogdela,pasemoratokomčitavogglavnogpretresa,aktivnostusmeritikaistraživanjuonihčinjenica,kojećeusvimnijansamarazlučitidaliseradioumišljajuilinehatu.Tužiočevazavršnarečuukupnomsvomsadržaju,alinaro-čitoudeluokrivici,moradabudevrloodređenasajasnimi nedvosmislenim zaključcima, da ne bi ostavila nikakvusumnjukodslušalaca.

PravnakvalifikacijaOvajdeogovorajavnogtužiocamožemonazvatisupstitu-cijom,tj.podvođenjemčinjeničnogutvrđenjapodpravne

12DrB.Marković:Odokazimaukrivičnompostupku,Beograd,1921.godina



norme,jer jeelementarniprinciplegaliteta,kojipropisu-jedanemakrivičnogdelaakoodređenaradnjapretoganijezakonomsankcionisanakaokrivičnodelo.Dužnostjejavnog tužioca da upravo dokaže protivpravnost optuže-nikoveradnjekojaodgovarazakonskomopisuodređenogkrivičnogdela.

Podvođenjepodpravnukvalifikaciju,takođetrebadabu-desamojednakarikaulogičnomlancuanalizecelogslu-čaja,štopodrazumevadajeuprethodnimdelovimasvoggovora,naročitokrozanalizudokazaiizvlačenjazaključakaokrivičnojodgovornosti,obrazloženakrivicaoptuženog.

Ako postoji dilema da li treba primeniti jednu ili drugupravnu kvalifikaciju, javni tužilac bi morao precizno daobrazložizaštosmatrapravilnomonukvalifikacijunakojuseipoziva.

Razmatranjeoličnostioptuženoginjegovomodnosuprema izvršenom deluZnačajovogdelazavršnerečićebitiizražensamokodtežihslučajeva,popravilu,izvršenihsaumišljajem.

Krozovajdeoizlaganjatrebarasvetlitiličnostoptuženogusmisluindividualizacijeiprikazatinjegovcelokupanodnospremadelu(htenje,upornostuizvršenju,dugopriprema-njeodluke,zadovoljstvosapostignutomposledicom,kaja-nje,spremnostnaotklanjanještetnihposledicaisl).Sviovielementibitrebalodanakorektannačinbuduprezentiranisudu.Nikakosenesmedopustitidaovajdeoizlaganjasa-držiuvredljiveiliklevetničkeelementepremaoptuženom,kaoštosenesmeniprećutationošto jetokomglavnogpretresapažljivimposmatranjemoptuženoguočeno(pla-kanje,lomljenjeprstiju,potištenost,razjarenost,bes,tele-snidefekt,govornamanaidr.),aštobibiloodznačajazasagledavanjeličnostiizvršiocakrivičnogdela.

RazmatranjeokrivičnojsankcijiČimzavršisaobrazlaganjempravnekvalifikacije,javnitu-žilac će posvetiti pažnju krivičnoj sankciji, koja po logiciproizilaziizpravnekvalifikacijedela,asuštinskipredstavljadruštvenureakcijupremaizvršiocukrivičnogdela.Učlanu340.ZKP-a je javnomtužiocu izričitouskraćenopravodastavlja određeni predlog o visini kazne.Ova formulacija,međutim,ne isključujepotrebudase javnitužilacusvo-joj završnoj rečiosvrne inapitanjekrivične sankcije.Onće,presvega,moćidapredloživrstukrivičnesankcije,pai vrstu kazne ako se radi o slučaju za koji je kažnjavanjemoguće.Naravnoneisključujesenipravojavnogtužiocadasetraživisokailiblagakaznazatvora,novčanakaznauvećemilimanjemiznosu.Kadaseobrazlažupredloziupo-gledudrugihkrivičnihsankcija,tuvećjavnitužilacmožedabudekonkretniji,npr.datražipoimeničnoodređenumerubezbednosti ili uslovnu osudu. Tako će kod obrazlaganjamerebezbednostibitiuobavezidaukaženaoneokolno-stiizkonkretnogslučajakojiopravdajuizricanjeupravote

mere(npr.akojerečoneuračunljivomilibitnosmanjenouračunljivom izvršiocu, javni tužilacmorau završnoj rečiposebnodaobjasnielementopasnostipookolinu ida iztogatražiprimenuodgovarajućemerebezbednosti).

Uizlaganjuomerikazneiuopšteokrivičnojsankciji,javnitužilacmoraposebnoobratitipažnjunaotežavajućeiolak-šavajućeokolnosti.

Pravilnim iznošenjem ovih okolnosti javni tužilac najprepomažesududapravilnoodmeriiobrazložikaznu,dok,sadruge strane,naovaj načinobrazlažeolakšavajućeokol-nosti,tesprečavadaonesastanovištaodbranenedobijuprenaglašeniznačaj.

Uodređenimokolnostima,kadasezatosteknuuslovi,jav-nitužilacpredlažeioslobađanjeodkazne,shodnonačelulegaliteta.

Predlog u vezi sa pritvoromOvakavćepredlogjavnitužilacsamoizuzetnouzakonompropisanimslučajevimaiznetipričemusemorapozvatinazakonskiosnovpokomepredlažeodređivanjeiliproduže-njepritvora,teobrazložitipostojanjetogosnova.

ZaključnideogovoraZaključnideogovoratrebadabudekratak, jasan idaposvomsadržajuproizilaziizcelokupnogprethodnogizlaga-nja,tedaunekolikosentenciilijednomsnažnomrečeni-comizraziirezimiraidejujavnogtužioca.

ZavršnarečoštećenogKarakter,obim i sadržinu završne rečioštećenogumno-gomeodređujenjihovkrivičnopravnipoložaj.Odredbomčlana341.ZKP-apredviđenojedaoštećeniilinjegovpu-nomoćnik,možeusvojojzavršnojrečiobrazložitiimovin-skopravni zahtev i ukazati na dokaze o krivičnopravnojodgovornosti.

ZavršnarečbraniocaPravonastručnuodbranupredstavljacivilizacijskidometionojemerademokratičnostiicivilizacijskognivoasvakogpravnogsistemaikaotakvojebilopredviđenoodnajrani-jihperiodaljudskecivilizacije.

Ovopravojedosledno,počevodnačelakrivičnogpostup-kapasvedopravanaupotreburedovnihivanrednihrav-nihlekova,sprovedenokroznaškrivičnipostupak.

Jednoodtihpravabraniocasvakakospadaiiznošenjeza-vršnerečibranioca.

Zakono krivičnompostupku (član 342. stav 1) određujeda ćebranilacu svojoj završnoj reči izložitiodbranu idasemožeosvrnutinanavodetužiocaioštećenog.Zakonseneupuštauodređivanjeforme,sadržineinačinaizlaganjazavršnereči,nakojinačinsebraniocudajepunasloboda



uiznošenjuzavršnereči.Dovodećiuvezusačlanom343.ZKPpokojojserečstranakanemožeograničitinaodređe-novreme,osimograničenjadaseuzavršnojrečinemoževređatidrugolice,nitiseponavljatiiizlagatineštoštone-ma veze sapredmetom.Posledicanepoštovanja je pret-hodnaopomena,azatimprekidanjezavršnereči.

Posvojojsadržini,završnarečbraniocauformalnompo-gledumoglabi da imaone iste sastavneelemente, kojeimaizavršnarečtužioca.Sadržinazavršnerečibraniocaumnogomezavisiodnačinapristupaodbraniiodpostavlja-njatezeodbraneuodnosunapredmetoptuženja,odno-snosâmkrivičnopravnidogađaja.Upogledukoncipiranjeodbrane,načelnoseizdvajajudvaosnovnapristupa.Jedanodpristupajedaodbrananegiraizvršenjekrivičnogdelaučinjenogodstranepočiniocailidaseprikazujeumanjojmerinegoštoseoptuženjemokrivljenogstavljanateret.Naravno odbrana se iznosi nakon procene raspoloživogdokaznogmaterijala,kojaćeseanaliziratiusklopusautvr-đenimčinjeničnimstanjem.

Ukolikoseopredelizatezuopotpunojnevinostioptuže-nog,ondabranilacmoradabudespremandasanaroči-tomveštinomipotrebnimnivoomstručnostianalizirapro-vedenedokaze i dapri tome iz svihokolnosti izvlači sveono što ide u korist optuženog i što opovrgava optužbujavnogtužioca,kaoidanesigurnedokazepreokreneuko-ristoptuženog.

Ukolikoseopredeliza tezukojomseneosporavaposto-janjekrivice,većseistasvodiudrugačijeokvirenegoštoihjeodrediojavnitužilac,ondaseanalizomdokazatrebaićiusmerudaseosporavanastupjavnogtužiocainjegovnačinizvlačenjazaključakaizpostojećihdokaza.

Posebantipodbranepredstavljaonaodbranau kojoj sepostavlja teza o postojanju sumnjive stvari, pri čemu sebranilacpozivanaprincip„in dubio pro reo”,kojadajemo-gućnostdakadapostojisumnjaudokazanostkriviceop-tuženog ilinjenognekogdela,uvek imaodlučitiblažezaokrivljenog.

Završna reč branioca ima određene prednosti u odnosunazavršnurečtužioca.Branilacuvekgovoriposlejavnogtužioca,temusepružamogućnostdavaljanoodgovorinasvenavodejavnogtužioca.Branilacimapravonaslobod-noiznošenjezavršnereči,ograničenjedinodasepridržavapravilaodbrane.Nabraniocanemožeimatinikouticaj,nitiseunjegovojzavršnojreči,osimpomenutihokviramožeograničavati,abilokakvozadiranjeunjegovuodbranuimazaposedicukonstatacijuopovredipravanaodbranu,štomože dovesti i do ukidanja presude zbog bitne povredekrivičnogpostupka.

Završnarečokrivljenog

Okrivljenomjedatopravodanjegovarečbudeposlednja.Uzavršnojrečionimamogućnostdasesložisazavršnom

reči svogbranioca, kao ida sene složi sa istom, izlažućidrugačijuodbranu,uznapredpobrojanaograničenja(za-branavređanjasudaidrugihstranaka,ponavljanjeiliizno-šenjenebitnihnavoda).

IVREPLIKAPravonareplikujepredviđenousvimmodernimzakono-davstvima,pajetakopredviđeničlanom342.stavom3.ZKPkojimsepropisujedatužilacioštećeniimajupravonaodgovorenaodbranu,abranilac ioptuženidaseosvrnunateodgovore.

Dalićeseovimpravomjavnitužilackoristiti,odlučujesenakonprocenetežinenavodanakojebieventualnovalja-loodgovoriti,kaoimogućiefekatsvogodgovoraireakcijeodbranenatakavodgovor.Ovobipravo,popravilu,javnitužilactrebaodakoristikadasečinjeničnostanjeodstra-neodbraneilipojedinidokazidotemereizvrćudaiduusuprotnustranustvarnogstanjastvari,atojeučinjenonatajnačindamožedapokolebasudskoveće, ili akobi seodstraneodbraneisticalanepravilnaocenakrivičnogdelailisenakaradnoprikazujupojedinistavovijavnogtužioca.

Replikabimoraladabudekratka,uzstriktnuprimenure-toričkihpravila. Javnitužilactrebada izneserazlogezbogkojihodgovarananavodeodbrane,zatimdaiznesesuštinurazilaženja između njegovog pristupa predmetu optužbeipristupaodbrane.Nakon togadolazido iznošenjaargu-menatakojiopovrgavajusuprotnustranu,apotvrđujustavjavnog tužioca. Na kraju, dolazi do formulisanja zahtevajavnogtužioca.Pogrešnobibiloreplikukoristitiradiprepir-ke,kaoineumesnepolemike.Nasvakureplikujavnogtuži-ocaibranilacioptuženimoguodgovoriti,nakončegamožedauslediodgovorjavnogtužioca(duplika,triplika),gdejepotrebnonaglasitidapredsudomodgovornost zaštetneposledice,zboglošeproceneuveksnosijavnitužilac.

VJEZIK,STILIFORMAKada je reč o jeziku i stilu završne rečimora se poći odkonstatacije o brojnosti subjekata kojima se završna rečusmerava,kaoionjihovimpsihološkimkarakteristikama.Trebavoditi računaoopštemstepenuobrazovanja ikul-tureslušalaca,kao ida javnigovorbudeprimerennivouinstitucije pred kojim se iznosi. Pre pristupanja završnojreči,potrebnojedaseznaštahoćedasekaže.Tasemisaosaopštavagovoromnaodgovarajućinačin,sa jasnomar-gumentacijomiodređenimefektom.Ugovorujepotrebnoizbegavatisloženerečenice,koje jeteškousmenopratiti.Odstilazavršnerečizavisikolikoćeistadaubedislušaoce,kaoiciljkojisetimeželidapostigne,štozavisiodpredme-tapretresanja,tevrsteauditorijuma.



Govornik,osimštomoradavodiračunaopravilnostigovo-ra,potrebnojedaizbegavaarhaizme,varvarizmeiprimi-tivizme,aukolikojegovornikveštpreporučljivojekoristitiornamentikugovoraiadekvatnotitulisanje.

Završna rečmožebitiunaprednapisana ili čakpriloženasuduupismenojformi,ali takođe,da istamoradabudeusmenoizloženanaglavnompretresu.Zavisnoodiskustvai ličnih svojstavagovornika,nekada završna reč trebadabudepripremljenaupismenojformi.Obimtakvepripremejestvarličneprocene.Popravilu,završnarečjevažnodase iznesena takavnačinkaodauopštenepostojipisanitekst.

VIZAKLJUČAKOvoizlaganje,iakonijeimalozaciljdabudesveobuhvatno,ipakpredstavljaotvaranjepitanjazateoretičareipraktiča-redasenavedenojproblematiciposvete.Pravonazavrš-nurečjecivilizacijskodostignuće,jersenjomekrozgovorzastupnika javne tužbedajedržavi i društvenoj zajednicimogućnostdaseštiteznačajnedruštvenevrednosti,asadrugestranepojedincuseupunojmerigarantujunjegovaprava islobode, i topresvegapravonaodbranu,doksesudupružamogućnostdaukontradikcijifunkcijeoptužbeifunkcijeodbranestekneuverenjeopostojanjuilineposto-janjunapadanaugroženudruštvenuvrednost. •



PSIHOSOCIJALNITRETMAN UKRIVIČNOMPOSTUPKU

UvodPrilikomnašegprisustvovanjaseminaruuokviruprojekta„Psihosocijalni tretmanpočinilacanasilja kaoulaznica zatrajnupromenu”,gdesmoinformisaneosvemuštojena-vedenoutekstu,činjenicajedaseautorketekstasvakod-nevnousvomradususrećusapočiniocimakrivičnihdelaNasiljeuporodiciizčlana194.Krivičnogzakonika,kojasuizvršenana teritoriji gradaBeograda, te smatramodabiprimenapsiho-socijalnogtretmanakrozinstitutodloženogkrivičnoggonjenjauvećojmeri,odstranesvatriosnovnatužilaštvauBeogradubilodobro,usvrhuprevencije.

Ovom prilikom pomenule bismo da se psihosocijalni tre-tman počinilaca krivičnih dela Nasilje u porodici iz člana194. Krivičnog zakonika uspešno primenjuje uOsnovnomjavnomtužilaštvuuKragujevcu,Osnovnomjavnomtužilaš-tvuuNovomSaduiuOsnovnomjavnomtužilaštvuuNišu.

Štajepsihosocijalnitretman?Psihosocijalnitretmanjeprvitretmankojisebavipočini-ocimanasilja,kojinakonizvršenogkrivičnogdelaNasiljeuporodiciizčlana194.stav1.Krivičnogzakonikamogubitiupućeninaovajtretman.

Kadaigdeseprimenjujeovajinstitut?Psihosocijalnitretmanseprimenjujeusituacijamakadaseradiopartnerskomnasilju,odnosnokadajenasiljeusme-renoodstranemuškarcakaženiiženekamuškarcuikadajenizaknivointenzitetaistog.Dalijeintenzitetnasiljani-zaknajboljebi bilodaproceni nadležnoodeljenjeGrad-skogcentrazasocijalnirad.Ovostogaštoutužilaštvu,kojebiuovomslučajunaložiloprimenuinstituta,nisudovolj-nostručni iobučenidaprocenekoliki jenivonasilja idalijepsihološkastrukturaokrivljenogtakvadajepodložnaprihvatanjuodgovornosti i razvijanjunenasilnihobrazacaponašanja, već jepotrebnoda toučineoni koji su za toobučeni,ukonkretnomslučaju-radnicicentrazasocijalnirad.Takođe,nisamežrtvenasiljakadadajuizjavedajetobioizolovandogađaj,čestonisunispremne,niosposoblje-nedaprepoznajunasiljekojemsubileizložene.

PsihosocijalnitretmansesadaobavljauGradskomcentruzasocijalnirad,Savetovalištezabrakiporodicu,Beograd,ulicaRuskabroj4,ali zasada,unajvećembrojuslučaje-va, samopoprincipudobrovoljnostiodstranepočiniocanasilja,gdenaovajtretmanmogubitiupućeniodstraneradnikaCentrazasocijalnirad,akrozprimenu navedenog institutaupućivanjemodstranetužilaštva.

Dragana Pilipović, Treće osnovno javno

tužilaštvo u Beogradu zamenik javnog tužioca

Bojana Savović, Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu viši tužilački saradnik



Razlozi za primenu psihosocijalnog tretmana su zaštitainteresažrtvejer:

1.Unajvećembrojupostupakažrtvanasiljauporodiciidalježivisapočiniocem

2.Ženaobnavljazajednicusanasilnikomunajčešćembrojuslučajeva(od8do11puta)

3.Muškaraculaziunovuzajednicusanovompartner-komnadkojomnajčešćeponavljanasilje(86%)

4.Zatoštosetransgeneracijskiprenosinasilje,takodadecakojagledajunasilje,kasnijekadaporastuisamipostajunasilnici

5.Zatoštozatvorskeinovčanekazneutičunacelupo-rodicuistvarajuosećajizolacije,ačakiposlezatvor-skekaznevelikibrojučinilacanebuderehabilitovan.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da kroz primenuovogtretmanapočiniocinasiljaprolazekrozprogramkojisprovodeposebnoobučeniradnici Centrazasocijalnirad,utimuoddvačlana,programsesprovodiugrupama,apo-činiocinasiljaseučedapriznajukrivicuzanasilnoponaša-nje,kakodakontrolišutakvosvojeponašanje,kakodagaispraveinakojinačindaseizboresasobomkadadođedosličnihsituacija,kakotakvoponašanjenebibilouperenopremažrtviidanebidošlodoponavljanjaistog.

Kako je regulisana primena psihosocijalnogtretmana?Članom283.Zakonikaokrivičnompostupku,predviđenajemogućnost primene instituta odloženog krivičnog go-njenja, odnosno da „Javni tužilac može odložiti krivično gonjenje za krivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više od sledećih obaveza”, dok je tačkom 6. istog člana propisano da se „podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja”.

Naovajnačinsepsihosocijalnitretmanmožeprimenitisa-mokodnasiljauporodicinižeginteziteta,zbogčegabibilodobrodaseubudućnostiuvedeuKrivičnizakonikdodatnamerabezbednostipsihosocijalnogtretmana,kaoidaseuparničnompostupkuporednavedenihmerazaštiteodna-siljauporodicikaoalternativnameradosadapostojećimmeramauvedeipsihosocijalnitretmanpočinioca.

Razlikaizmeđupsihosocijalneterapijeipsihosocijalnogtretmana?Psihosocijalnaterapija,sesprovodiusituacijamakada jeuzrok nasilničkog ponašanja počinilaca krivičnih dela, iz-

međuostaloginasiljauporodici,zloupotrebaalkoholailidrogaikadasepočinioci,usmisluodredbečlana283.stav1. tačka5.ZKP-apodvrgavajuodvikavanjuodalkohola iliopojnihdroga,kadasepočiniocišaljuuInstitutzamental-nozdravljeuPalmotićevojulicibroj37.

Psihosocijalnitretmanpodrazumevaradsapočiniocimana-siljakadajeuzroktakvognjihovogponašanjaprouzrokovanodređenimporemećajimauponašanjukojinisuposledicazloupotreba alkohola i opojnih droga, kada je usmerenopremažrtvi,emotivnompartneru,bilodajeupitanjumuš-koiliženskoikadaseistiupućujuuGCSZuul.Ruskabr.4.

ZaključakRepublika Srbija je potpisnik Konvencije Saveta Evrope osprečavanjuiborbiprotivnasiljapremaženamainasiljauporodici, tzv. „IstambulskaKonvencija”koja je članom16.predvidelaobavezupotpisnicatimaiznašezemljedapodr-žesveprogramenamenjenepočiniocimanasiljauporodici,akojičlan16.navedeneKonvencijeglasi:„programipreven-tivneintervencije,programizaradsaučiniocimanasilja”.

ImajućiuvidunavodeoveKonvencijeuBeogradujeosno-vanKriznicentarzamuškarce,kojisebaviupravorehabilita-cijom,psihosocijalnimtretmanompočinilacakrivičnihdelanasiljeuporodici,čijisupredstavnicispecijalisti-psihijatrimedicineVeraDespotovićipsihoterapeutZoranOstojić,kojitretmanzahtevanovčanunaknaduzaprimenuistogikojisuspremnidakonkurišunatenderimaVladeRepublikeSrbije,radidobijanjanovcaodnačelaoportunitetazaoveprojekte,takodauzavisnostiodtihtenderamoguća jeeventualnasaradnjatužilaštvasaovomorganizacijom,ukolikobionizatodobilinovac.Zasada,možemobesplatnoupućivatipoči-niocenasiljauGradskicentarzasocijalnirad.

Smatramodaprimenapsihosocijalnog tretmana imave-likiznačajzazaštitužrtavanasiljauporodici,smanjivanjemogućnostizanastanaknovihnasiljauporodici,kaoinje-govuprevenciju,dajeupitanjuprvitretmankojisebavipočiniteljimanasilja ikoji samimtim,zbognaprednave-denihrazloga,štitiisadašnjeisvebudućežrtvenasilja,štojeosnovniciljovogtretmana,usmisludaseonučinena-silnimoblicimaponašanja, te se samimtim sprečava dasenasiljeponovi,nastavi,intenzivirajerseupraksičestodešavadapočinilacnasiljauporodiciukratkomvremen-skomperioduponovidelokoje imavećeposledicenegoonokojejeprvoizvršio,tedasupodacipokazalidanakonprimeneovoginstitutapostojivrlomalibrojrecidiva,apo-sebnosepokazaokaoefikasanusituacijamakadapočini-ocinasiljaimajudecu,jerpostajusvesničinjenicedatakvisvojimponašanjemdecidajulošprimerisamimtimčinesvedatakvoponašanjekoriguju. •



JEZIČKENEDOUMICE

Nije: par danaNego: nekoliko danaČesto se mogu čuti i pročitati rečenice poput ovih: Če-kajmeparminuta;Zadržalismoseparsati;Zaparda-naidemnamore;Obrationamsesaparreči;Imampardobrih prijatelja i slično.Usvimovimrečenicama,ume-stoimenice par,trebalobiupotrebitiprilognekoliko koji označava neodređenu količinu. Evo zašto. Imenicompar označavajusedvapredmetaistevrsteilidvabićakojasejavljaju istovremeno i naporedo, tj. jednoporeddrugog.Tako,naprimer,levaidesnacipelačinepar,levaidesnačarapa takođe,oči,uši,noge i rukesuuparu, zamuža iženusekažedasubračnipar,zamomkaidevojkudasuljubavnipar,zaplesačaiplesačicudasuplesniparitd.Pre-matome,minuti,sati,godine,rečiislično,nikakonemogučinitipar,čaknikadasemislinadvaminuta,dvasata,dvadana,dvegodine,dvereči,jersenejavljajuistovremenoinaporedo,većtekujednizadrugima.Uzto,unavedenimrečenicamasenemislistriktnonadvaminuta,dvasata...,negonanekolikominuta,nekolikosati...Nije: Dobio je deset na ispituNego: Dobio je desetku na ispituBrojevi: jedan,dva,tri,četiri,pet,šestitd.suosnovnibro-jevikojistojeisključivouzpojmoveoznačeneimenicomikazujukolikojedinkiimautompojmu,npr.jedančovek,dvagoluba,trikuće,šestjabukaitd.Prematome,osnovnibrojeviseneupotrebljavajusamostalno,većsamousin-tagmama(grupamareči),ukojimaimajuodređenufunk-ciju, tj. funkciju atributa. Zato, kada se kaže:Dobio sam deset na ispitu,neznasečegajedobijenodeset.Među-tim,jedinica,dvojka,trojka,šestica,devetka,desetkaitd.subrojneimenicekoje,izmeđuostalog,imenujuškolskeifakultetskeocene.Nije: JaiMarijaidemonaletovanje.

Nego: Marijaijaidemonaletovanje.ili SaMarijomidemna letovanje.Rečenica:JaiMarijaidemonaletovanje,usintaksičkompogledu(sintaksajenaukaorečenicama)potpunojepra-vilna,jerimasubjekatiskazansintagmom:jaiMarija,pre-dikat: idemo, prilošku odredbu za mesto: na letovanje. Pravilnajeiukongruentskomsmislu(kongruencijajesla-ganjerečiurečenici),jersesubjekatipredikatslažuubro-juilicu.Zaštonasondaučedasenekaže: ja i(npr.)Marija,nego: Marija i ja? To je zbog toga što, premanormamaučtivosti,bontonailepogponašanja,nepristojnojeisticatisebeuprviplanistavljatisenaprvomesto.Prematome,nepristojnojereći:Navečerismobili:ja,Marija,Milica,SrđaniMarko,treba:Navečerismobili: Marija,Milica,Srđan,Markoija,itd.Nije: profesor iz rimskog pravaNego: profesor rimskog pravaPredlog iz seuglavnomupotrebljavauablativnomgeniti-vu kojim se kazujeporeklo,poticanje, ili pakodvajanje iudaljavanjeodnečega,npr.čovekizNovogSada,drugizklupe,vodaizbunara,citatizromana,potičeizugledneporodice,dolaziizdaljine,izlaziizkućeitd.Prematome,poštoprofesornepotičeinedolaziizrimskogprava,po-grešnojereći:profesor iz rimskog prava, profesor iz obli-gacionog prava,većtreba:profesor rimskog prava, profe-sor obligacionog prava, profesor ustavnog pravaislično.Nije: unazad dva mesecaNego: prethodna dva meseca, minula dva meseca, do pre dva mesecaOvdejerečosloženompriloguunazad, dobijenomspaja-njempredlogausaprilogomzamestonazad.Natajnačin,prilogunazadjepogrešnoupotrebljenufunkcijivremen-skeodredniceilivremenskogperioda. •

Dragan Đokić profesor književnosti



PREDUSLOVIZAPRIHVATLJIVOSTPREDSTAVKEPREDEVROPSKIMSUDOM ZALJUDSKAPRAVA

Postupak pred Evropskim sudom za ljudska pravaizrazito je formalnog karaktera, a pretpostavka zanjegovo uspešno vođenje je svakako snalaženje u

međuprostoru koji tvori interakcija nacionalnog pravnogsistemaispecifičnogpravakojestvarasudskapraksasudauStrazburu.Najveći broj predstavki zapravo ne prolazi ni inicijalnu fazu postupka pred sudom, u kojoj se ceni nji-hovaprihvatljivost.Predmetovogčlankajestedaukratkoskiciranajvažnijepretpostavkekojepresudnoutičunapri-hvatljivost predstavke pred Evropskim sudom za ljudskaprava.Utusvrhu,upokušajudaodgovorimonaovakopo-stavljenzadatak,usredsredićemosenanekeodosnovnihčinilacakojeodređujupozitivnuodlukuSudaoprihvatlji-vostipredstavke.

Usloviprihvatljivostipredstavke:član35.KonvencijeCelokupansistemzaštite ljudskihpravaustanovljenKon-vencijom i protokolima, zasnovan jenaprincipu supsidi-jariteta. Premda pomenuti princip posredno može bitiizvedenizduhaKonvencije,aliinekihnjenihodredbi1-on

formalnojošuveknijeuvrštenutekstovogpravnogizvo-ra.2 Uprkos tomeprincip supsidijariteta (zajedno saprin-cipommargin of appreciationkojiiznjegaproizilazi)pre-sudnooblikujestrukturuzaštitnogmehanizmaKonvencije,kojapočivanadvastuba:nacionalnom i nadnacionalnom.Nanacionalnomnivou,ključnuuloguuovommehanizmuigraju sudovi i umanjoj meri izvršna/zakonodavna vlast(uglavnomupitanjimaukojima jesuduStrazburuusta-noviosistemskiutemeljenakršenja ljudskihprava).Uva-žećemnormativnommodeluzaštiteljudskihpravauRepu-bliciSrbiji,Ustavnisudimacentralnuulogu.3 Nanadnaci-onalnomnivou,naravno,ovuuloguobavljaESLJP.Ugaonikamen opisanog mehanizma, koji povezuje nacionalnu i nadnacionalnu instancu u zaštiti ljudskih prava jeste čl. 35.1 Konvencije. Ovaj član reguliše uslove prihvatljivostipredstavkekoji se vezuju za iscrpljenost svihunutrašnjih pravnih lekovananacionalnomnivou:

Sud može uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpe svi unutrašnji pravni lekovi, u skladu sa opštepriznatim

Slobodan Radovanović Kuća Pravde Strazbur

saradnik

1 Evropska Konvencija o ljudskim pravimačl.1,13,34.2 Brajtonska Deklaracija,usvojenanakonferencijiuBrajtonupodpredsedavanjemUjedinjenogKraljevstva-predviđaunošenjeovogprincipautekstPreambuleKonvencijezajednosaprincipommarginofappreciation,aštobitrebalodabudeformalizovanostupanjemnasnaguProtokola15uzKonvenciju.Vid.čl.1Protokola15uzKonvenciju.

3URepubliciSrbijiupozitivnojnormativnojregulativiusvojenjetzv.model "koncentrisane zaštite" ljudskih pravaukojojjecentralnaulogauzaštitiljudskihpravapoverenaUstavnomsuduRS.Opširnijeuovompitanjuvid.Venice Comision - Study on individuall access to constitutionall justice,StudyNo.538/2009,par34-42.



načelima međunarodnog prava, i u roku od šest meseci od dana kada je doneta pravosnažna odluka.4

Na koje unutrašnje pravne lekove iz okvira našeg nacio-nalnogpravnog sistemaseodnosiovaodredba?Naovopitanjejemogućedatisamonačelanodgovor,budućidajevaljanost pojedinih pravnih sredstava iz okvira nacionalnih pravnih sistema uvek podložna oceni sudske prakse ESLJP.Kako je tapraksaprecedentnog karaktera, a sud je zbogodsustva doktrine stare decisis vlastan da daje ponovneiliparcijalneprocenedelotvornostipojedinihnacionalnihpravnih lekova, vezujući ih za određene grupe slučajeva(najčešćesaidentičnimčinjeničnimstanjem)-vođenjepo-stupkapredsudomjenezamislivobeztemeljnogpoznava-njasudskeprakseESLJP.Ipak,imajućinaumuizneteogra-de,valjanaglasitikakoseUstavnažalbaUstavnomsuduRSod straneESLJP smatranačelno delotvornim pravnim le-kompočevšiododlukeuslučajuVinčić and others v Serbia:

„Konačno,kadasuupitanjupravnisistemikojiobezbeđujuUstavnuzaštitu fundamentalnih ljudskihprava i sloboda,kaošto jeonajuSrbiji,Sudpodsećakakosmatraobave-znimdaoštećenitestiraopsegtezaštite...Imajućiovonaumu,kaoiovlašćenjaUstavnogsudaRS,kakojedokaza-nokroznjegovusudskupraksu...SudjenastanovištudabiUstavnužalbu,uprincipu,valjalosmatratidelotvornimpravnim lekomusmislučl.35.1Konvencijeuodnosunasvepredstavkeupućeneposle7.avgusta2008..”5

Pored uslova koji se odnose na iscrpenost unutrašnjihpravnihsredstava,narednadvastavačlana35KonvencijepredviđajujošnekolikoosnovapokojimaSudmožeodbitidapostupapopredstavciodnosnoodbaciti jekaonepri-hvatljivuukolikoje:

1-predstavkaanonimna2-suštinski istovetnapredstavcikojujesudvećrazma-

trao ili koja je podneta nekoj drugoj međunarodnoj instanciradiispitivanja,odnosnorešavanjaanesa-držinoverelevantnečinjenice

3-predstavkanespojiva sa odredbama Konvencije iliProtokolauznju,očigledno neosnovanailipredstav-lja zloupotrebu prava na predstavku

4-ukoliko podnosioc zahteva nije pretrpeo značajnu štetu, osim ako poštovanje ljudskih prava kao štoje definisano Konvencijom i njenim protokolimane zahteva ispitivanje suštinepredstavke stimdase predstavka nemože odbaciti po ovom osnovu

ukoliko slučaj nije prethodno s dužnom pažnjomrazmotriodomaćisud.6

Nakraju,nužno je istaći kako svaka predstavka za koju se utvrdi da je neprihvatljiva u smislu člana 35 Konvencije mo-že biti odbačenaodstranesuda,ubilokojojfazipostupka.

Formaiobrazacpredstavke:noviposlovnikESLJPKadasuupitanjupredstavkeupućeneESLJP,formačestoigrapresudnuuloguuinicijalnojfazipostupkaukojojsudodlučuje o prihvatljivosti predstavke. Zapravo, ogromanprocenat predstavki bivaju odbačene u ovoj prvoj fazi7zbogčegajepotrebnoobratitipažnju naproblemnjihoveformalne valjanosti. Sud jekrajem2016.doneonovi Po-slovnik8 u kome su na izričit način utvrđena pravila kojaregulišuovopitanje. Predstavkuje,kaoiranijeobaveznopodnetinazvaničnom obrascu koji jedostupanna inter-net adresi suda i zastupnika RS pred ESLJP, a propusti upopunjavanjupredstavke,odnosnoodstupanjeodizričitihuputstavaizčl.47.1i47.2Poslovnikavodenjenomodbaci-vanju.Dabipredstavkabilavaljana,potrebnojedasadržisve podatke koji Sudu omogućavaju da „utvrdi prirodu ipredmet predstavke bez uvida u bilo kakva druga doku-menta”9aposebnomora sadržati:

1-Ime,datumrođenja,nacionalnostiadresupodno-sioca predstavke, a ukoliko je podnosilac pravnolice,punnaziv,datumosnivanjailiregistracije,zva-ničniidentifikacionibroj(ukolikopostoji)izvaničnuadresu;

2-Ime,adresu,brojevetelefonaifaksa,teelektronskupoštueventualnogkorisnika;

3-Ukolikopodnosilacpredstavke imazastupnika,da-tum ioriginalnipotpispodnosiocakao i originalnipotpiszastupnikakojitimedajesaglasnostdazastu-papodnosiocapredstavke,semorajunaćiuokviruodeljkazapunomoćjenaobrascupredstavke;

4-Naziv ugovorne strane/strana protiv koje/kojih sepredstavkapodnosi;

5-Sažetuičitkuizjavuočinjenicama;6-SažetuičitkuizjavuonavodnomkršenjuKonvencije

sodgovarajućimobrazloženjem;i7-Sažetuičitkuizjavuoispunjenjuuslovaprihvatljivo-

stiutvrđenihčlanom35st.1Konvencije;10

Podnosilac predstavke ima mogućnost da navedene in-formacijedopunidodatnimdetaljima,kojećepriložitiuz

4 Evropska Konvencija o ljudskim pravima,čl.35.1.5 Vinčić and others v Serbia,1.decembar2009,odlukaESLJPobjavljenau"SlužbenomglasnikuRS",br.109/2009od25.decembra2009.6 Evropska Konvencija o ljudskim pravima,čl.35.7KadajeRepublikaSrbijaupitanju,odukupno2.612slučajevaodlučenihtokom2015.-ESLJPjeodbacioiliskinuosaliste2.491predstavku,dokjeteku121slučajudošlododonošenjapresude.Podacidostupninazvaničnojinternetprezentacijisuda:www.echr.coe.int.

8 Poslovnik ESLJP-sadržajpojedinačnepredstavke,Pravilo47.9Ibid.Pravilo47.2(a)

10Ibid.Pravilo47.1.



obrazacpredstavke, uzograničenje u pogledu obima ta-kvog priloga.11 Na kraju, neispunjenje bilo kog od nave-denih uslova u praksi će imati za posledicu da Sud odbija da razmotri takvu predstavku (osim u tačno određenimslučajevima12)pričemuovuogradutrebatumačitikrajnjerestriktivno.Upraksi,predstavkesabilokakvimformalnimnedostacima rutinski se odbacuju. Podnosilac je takođedužandauzpredstavkupriloži,poređanehronološkiipodatumu,teurednonumerisane-kopijesvihdokumenatakojejenaveonaobrascupredstavkeikojisurelevantnizanjenusadržinu.13

UticajinterakcijeprakseESLJPiUstavnogsuda,tenor-mativnihakatasaopštimdomašajem-napitanjepri-hvatljivostipredstavkeNapočetkuovogčlanka,ukratkosmoseosvrnulinaznačajprincipasupsidijaritetauarhitekturizaštitnogmehanizmaEvropske Konvencije o ljudskimpravima. Jedna od prak-tičnih manifestacija principa supsidijariteta jeste prepu-štanje rešavanja sistemskih problemananacionalnomni-vounacionalnimvlastimagdedržaveuživajuvelikistepenautonomije kroz tzv. „polje slobodne procene” (margin of appreciation).Samprincipmargin of appreciationseupraksiEvropskogsudazaljudskapravaupotrebljavauvišekonteksta14 aznačenjeokomeupravoraspravljamoodnosisenanjegovuuloguuizborupogodnihmerazarešavanjeproblematičnihpitanjakojaunacionalnimokvirimadovo-dedohroničnihkršenjaljudskihprava:

„…dovodeći domaće pravo i institucije u dublji i auten-tičnijiodnossastandardimaljudskihpravaupitanju.Pri-znajući, u mnogim slučajevima značajan nivo diskrecijedomaćimvlastima,ESLJPnaefektivannačindajeprostoranacionalniminstitucijamadausvojevrednostiKonvencije.Onisenalazeupoložajudanormeprimenjujunainternomnivou,nanačinkojibibionajdoslednijinjihovojpolitičkojili institucionalnojstrukturi,njihovojprocenipotrebade-mokratskogdruštvaivrednostilokalnekulture.”15

Važan aspekt u praktičnoj primeni principa margin of appreciationnanivounacionalnogpravnogsistemapred-stavlja usvajanje opštih normativnih zahvata, odnosnosudskih odluka koje se odnose na određene grupe pred-meta povezane identičnim činjeničnim stanjem.Uobaslu-čajaradiseooblastimaukojimapraksaESLJPkonstatuje

postojanjehroničnihproblemasazaštitomljudskihprava.MehanizamizaoveoperacijepočivanaodlukamasudskeprakseEvropskogsudazaljudskapravaukojimaSud,kon-statujućimanjkavostinacionalnogpravnogsistemauodre-đenimoblastima, donosi odlukeo nedelotvornostiprav-nihsredstavaizokviratogsistema-urešenjurazmatranogpitanjausmislučl.35.1Konvencije.Konkretanprimerkojinammožeposlužitidaukratko skiciramoobrisenavede-nog mehanizma možemo pronaći u relativno skorašnjojpraksiESLJP,tenormativnojdelatnostiVladeRS.Pitanjeseodnosinapotraživanjaradnikakojisubilizaposleniupre-duzećimautzv.društvenojsvojinipremaposlodavcima,akoja su bila zasnovana pravosnažnim i izvršnim sudskimpresudama.Evropskisudzaljudskapravaje,posleneko-likouzastopnihpresudaukojimajekonstatovanepovredeljudskihpravauodnosunanaznačenugrupupredmeta(akojenisudoveledozadovoljavajućihpromenaupraksido-maćihsudova,uovomslučajuUstavnogsuda)uodluciuslučajuMilunović and Čekrlić v Serbia16 Ustavnu žalbu pro-glasio pravnim sredstvom koje se ne može smatrati delo-tvornim u smislu čl. 35.1 - za rešavanje ovog pravnog pita-nja.OdgovorpravnogsistemaRSbiojedvostran-izvršnaVlastjepokušaladarešenjeponudidonošenjemUredbe17

-kojajenajedanopštinačinimaladaponudirešenjezauočeniproblem.Sdrugestrane,Ustavni sud RS je,odgova-rajućinapresudeESLJPuovompitanju-konačnousagla-sio svoju praksu18 sa praksom ESLJP poslečegajeUstavnažalba ponovo proglašena za delotvorno pravno sredstvozarazmatranugrupuslučajevaodstraneEvropskogsudaza ljudskaprava.Obaodgovora,dolazeći sa različitihpo-lova - izvršne i sudskeVlasti,predstavljajupraktičnuma-nifestacijuprincipamargin of appreciation. Jošvažnije,ukontekstu koji ovde razmatramo -navedenapraksanampokazuje kako funkcionišu ovlašćenja ESLJP u oceni de-lotvornosti nacionalnih pravnih sredstava. Jedna odluka suda u Strazburu može drastično uticati na relevantnost i redosled procesnih koraka pri podnošenju predstavke,što naravno ima važne implikacije pri donošenju odluke o pri-hvatljivosti.Urazmatranomslučaju,Ustavnažalba(inačesmatrananačelnodelotvornimpravnimsredstvom)ujed-nomperiodunijeimalatuprocesnuulogu,voljomprakseESLJP.Sdrugestrane,tuulogu(kakosmomoglidavidimonaprimeru razmotreneUredbe)mogusteći ipravniaktikojeizvršnavlastdonosiradirešenjanekogproblemakojeuokvirimapravnogporetkaimasistemskikarakter.

11Ibid.vid.Pravilo47.2(b)12 Ibid.Pravilo47,(5.1.)13IbidPravilo47(3.1i3.2.)14GeorgeLetsas,A Theory of interpretation of the European Convention on Human Rights,OxfordUniversityPress,NewYork2007,81-98.15PaoloCalozza,Subsidiarity as a structural principle of internatioanal Human Rights Law,TheAmericanJournallofinternationallLawvol.97:38.,75.16 Milunović and Čekrlić v Serbia,odlukaoprihvatljivosti,17.maj2011.17Uredbaoevidentiranjuneizmirenihobavezadruštvenihpreduzećapoizvršnimpresudamazapotraživanjaizradnihodnosa,SlužbeniglasnikRSbr.23/2012i87/2012.

18Vid.Už 775/2009,12.apr.2012.,Už 1392/2012,13.jun2012.



ZAKLJUČAKU okviru ovog članka pokušali smo da ukažemo na naj-važnijeaspektekojiutičunaprocesnudelotvornostpred-stavkeEvropskomsuduzaljudskaprava.Kakonajvećibrojpredstavkineprođeprvufazupostupkapredsudompo-sebnupažnjusmousmerilinaformalnapitanja,oslanjajućiseposebnonaproblemispunjenostiuslova prihvatljivosti u smislu čl. 35 Konvencije, te formalne ispravnosti pred-stavkeimajućiuvidupromeneuPoslovnikusudasakraja2016.Ukazalismopresvega,daseUstavna žalba smatra načelno delotvornim pravnim lekomodstraneESLJP.Me-đutim,kakosmopokušalidailustrujemo,pitanjedelotvor-nostipredstavke sežedalekodublje.Upitanjima sistem-skogkaraktera,koristećisvojaovlašćenjadadajeoceneo

delotvornosti nacionalnih pravnih sredstava u smislu čl.35Konvencije-ESLJP je u stanju da iznošenjem stavova o temeljnim pitanjima prakse utiče na redosled delotvornih procesnih koraka koji jednu predstavku čine ispravnom u formalno-procesnom smislu. Isti efekat mogu imati i akti nacionalnih institucija - Ustavnog suda i izvršne vlasti koji nastajukaoodgovornapomenutetemeljneodlukeprakseEvropskog sud za ljudskaprava. Stoga jeuprocesupod-nošenjapredstavkenužno konsultovati nekoliko povezanih oblasti pravne prakse sa nadnacionalnog i nacionalnognivoazaštiteKonvencijskihprava,kojisemeđusobnopre-pliću:nacionalnunormativuisudskupraksukojaregulišekonkretnopitanje,Konvenciju ipravilapostupka (Poslov-nik ESLJP) i naravno - relevantnu sudsku praksu suda uStrazburu. •



SMRTNAKAZNAUJUGOSLAVIJI IREPUBLICISRBIJI(1918-1992.godine)

1.UvodiistorijskiosvrtVišeoddecenijejeprošloodukidanjasmrtnekazneuSr-biji,avišeoddvedecenijeodizvršenjaposlednjesmrtnekazne.Zatovremedesilesusebrojnepromeneupravnomipolitičkomsistemu.Medijičestoizveštavajuozločinimakojiizazivajuzgražavanjeiogorčenostjavnosti,organizujusepeticiječijipotpisnicitraževraćanjesmrtnekazne,na-vodećidajeneophodnaradizaštitegrađanaodučinilacanajtežihkrivičnihdela.

USrednjemvekusmrtnakaznaje,uzfizičkokažnjavanje,bi-ladominantnakrivičnasankcija.Smrtnakaznanaovimpro-storimaimadugutradicijukaokrivičnasankcijarezervisanazaizvršiocenajtežihzločina.Kontinuitetsrpskog,krivičnogzakonodavstvaprekinutjeusledturskeokupacije,aobnav-ljanjemsrpskedržavnostiitopočevod1804.godinepono-voseaktuelizujepitanjesmrtnekazne.NastankomKralje-vineSHS1918.godine,azatimJugoslavije,Srbijaprestajedapostoji kaosamostalnadržava,odnosnosvojdržavno-pravniidentitetugrađujeunovostvorenudržavu,teautorovogradapratismrtnukaznuuSrbijiiJugoslavijiod1918.godinedo1992.godine,kadajeposlednjakaznaizvršena.

Nakon formiranja Kraljevine SHS, prvobitno je proširenovaženje Krivičnog zakonika za Srbiju (1860) na čitavu te-ritoriju nove države, kao i važenje Vojnog kaznenog za-konika.Na tajnačin,na teritorijinovedržavesezapravoprimenjujupropisiKraljevineSrbijeizpredratnogperioda.Turbulentnost društvenih prilika, posebno pojavljivanjekomunističkogpokretakojijerežimprepoznaokaovelikuopasnost, rezultira donošenjem Obznane, kojom je za-branjen radKPJ.Odgovornadonošenjeovogaktabio jeatentat naministra policije, nakon čega je njegov ubica,AlijaAlijagić,osuđennasmrt ipogubljen.Nakon toga jedonetZakonozaštitidržave,kojipropisujesmrtnukaznuzasedamkrivičnihdela,kojasesuštinskimogudefinisatikao-antidržavnirad,aosnovanajeiposebnavrstasudo-vakojisusudiliučiniocimaovihkrivičnihdela-sudovizazaštitudržave.1)

KrivičnizakonikzaKraljevinuJugoslaviju(1929)propisujesmrtnukaznukaosankcijuzaizvršioce11najtežihkrivičnihdela,izmeđuostalogizaubistvonajvišihpredstavnikadr-žavnevlastiičlanovekraljevskeporodice.Smrtnakaznajepropisanarelativno,odnosnosudjeusvakojsituacijipro-cenjivaoimalimestaizricanjuovakvekazne.

Milan Todorović, Viši sud u Smederevu

sudijski saradnik

1DrSvetislavMarinović:Državniritualsmrti(smrtnakazna),Maticasrpska-NoviSad,"Pokret"Podgorica,1996.godina,str.147



NakonDrugogsvetskograta,smrtnakaznajenajprepropi-sanaUredbomovojnimsudovimaiz1944.godine,poseb-nimzakonimadonetimutomperiodu(Zakonosuzbijanjunedopuštenešpekulacije,Zakonokrivičnimdelimaprotivnaroda i države, Zakonprotivprivredne sabotaže, Zakonozabrani izazivanjanacionalne, rasne iverskemržnje...),kaoiodredbomčlana31.Opštegkrivičnogzakona(1947).Krivični zakonik Republike Srbije (Službeni glasnik RS br.13/51)jeodredbomčlana27.propisivaosmrtnukaznuzanajtežakrivičnadela(protivnarodaidržave,protivčoveč-nostiimeđunarodnogpravaidelaprotivoružanihsnaga).2)Izmenamaidopunamaiz1959.godineuvedenajemoguć-nostdasezapojedinakrivičnadelaizreknekaznastrogogzatvorautrajanjuod20godina,štojebioizuzetakuodno-sunatadamaksimalnuzatvorskukaznuod15godinaza-tvora.Poredtoga,navedenizakon,kaoiZakonoizvršenjukrivičnihsankcija,propisujeidasesmrtnakaznanemožeizrećibremenitoj ženi i licu koje jeumomentu izvršenjamaloletno,dokselicumlađemod21godinusmrtnakaznamožeizrećisamozakrivičnadelaprotivnarodaidržaveiprotivoružanihsnaga.Zakonikokrivičnompostupkupro-pisuje trostepenost postupka za krivična dela za koja semože izreći smrtna kazna, takoda konačnuodlukuuvekdonosiSaveznisudJugoslavije.Uperioduod1952-1972.godineizrečenoje198smrtnihkazni,auvišeod70%slu-čajeva smrtna kazna je zamenjena strogim zatvorom. Upogledudinamikeizricanjasmrtnekazne,primetnojedaje1952.i1953.godineizrečenovišesmrtnihkazninegounarednih18godina.

Izuzetnost izricanjasmrtnekaznebila je imperativtadaš-njegdržavno-pravnogporetka,tejeiUstaviz1974.godineučlanu175nalagaodasesmrtnakaznaizričesamoizuzet-no.3)Propisujućismrtnukaznukaoizuzetnu,uzmogućnostdase zameni strogimzatvoromu trajanjuod20godina,kaoiuzuvekprisutnekorektive-amnestijuipomilovanje,tadašnjadržavajestalaureddržavakojesusmrtnukaznusmatralenužnom.Relativnovelikibroj izrečenih smrtnihkaznizasamo20godina(uproseku10godišnje)svedočiiotomedatakvakazna,zapravo,nijeimalaefekatnaplanugeneralne prevencije u odnosu na potencijalne učiniocenajtežihkrivičnihdela.

Poslednjihgodina20.vekanaznačajudobijapitanjeljud-skihprava,štoseodražavainasveglasnijekritikesmrtnekazne,poredvećpostojećihkritikadaonaneutičenasma-njenjestopekriminaliteta.Preovlađujeprinciphumanosti,po komeni država nemaprava da liši života ni učiniocenajtežihkrivičnihdela.

PoslednjusmrtnukaznukojajeuJugoslavijibilaizrečenaiizvršenaizrekaojeOkružnisuduSomboru,gdejekaznaiizvršena.Optuženijeosuđenzbogprotivprirodnogbludanadmaloletnimdetetomiubistva,anaizvršenjekazneječekaočetirigodine.4)

Odizvršenjaposlednjesmrtnekaznepadonjenogformal-nogukidanja2002.godine,prošloječitavih10godina.Zatovreme,mnogiosuđeninasmrtnukaznubilisuna„be-lomhlebu”,anekisunaizvršenjesmrtnekaznečekaliiponekolikodecenija.Ukidanjemsmrtnekazne,ovimosuđe-nicimasmrtnakaznajezamenjenazatvoromod40godina,štojeizazvalopolemikeustručnojjavnostiupogleduade-kvatnosti zamene smrtne kazne vremenski ograničenimlišenjemslobode.

2.Načinizvršenjasmrtnekazneiizvršiocismrtnih kazni na ovim prostorima

Uperiodu izmeđudvasvetska rata smrtnakazna je izvr-šavanavešanjem,asamosusmrtnekaznevojnihsudovaizvršavanestreljanjem.Vešanje,kaonačinizvršenjakazne,iziskivalojeprofesionalneizvršiocesmrtnihkazni.PrviodnjihbiojeAlojzZajfrid,kojijenakonoslobođenjapreuzetiz austrougarske administracije i koji je, između ostalog,1915. godine pogubio osuđene u Sarajevskom procesu.Savremenicigaopisujukaouglađenogčoveka,kojijedržaodosvogizgledaikojijeprilikompogubljenjanosiocilindaribelerukavice.

DrugijebioFlorijanMauzner,kojijeprenegoštojepostaodželat bio sarajevski šinter. Savremenici ga opisuju kaoneotesanogiprostogčoveka,suštusuprotnostZajfridu.Usvomposlujebiološ,pajeZajfridbionezadovoljankadjeMauznerdošaonanjegovomesto.Jednomprilikom,osu-đenikjeumiraonakonopcudužeoddesetminuta,štojeizazvalo revolt prisutnog lekara koji jeMauznera nazvao„šinteromkojineznasvojposao”.

KarloDragutinHartseizdvajaopopristupuposlu.Elegan-tan, poput Zajfrida kojimu je bio idol i učitelj, temu ječakpokloniosvojcilindarkoji jeHartčuvaokaorelikviju.KarijerujezapočeokaoZajfridovpomoćnik.Samostalnojeizvršio119smrtnihkazni.Prilikomizvršenjakaznenosiojebele rukavice, koje je potom skidao i obraćao seobeše-nomrečima:„Janisamkrivzatvojusmrt”.Neupućenisumislili da je rečoobaveznomdeluprocedure,a zapravojeHarthteodasementalnoogradiodsvojedužnosti.Po-štojeujednomperiodubiojedinidželat,koristiojetodastalnotražipovećanjesvojihdnevnica,pretećidanećeda

2KrivičnizakonikRepublikeSrbije("SlužbeniglasnikRS",br.13/51)3UstavSocijalističkeFederativneRepublikeJugoslavije,19744www.smrtnakazna.rs



radidokmuseneplatiunapred.Danranijebiotputovaoumestogdejetrebaloda izvršipogubljenje,prenoćiobiuhoteluukomebisepredstaviokaotrgovac,podtuđimimenom.Živeo jeuSarajevu,nerado je izlazio izkuće,aljudi često nisu želeli da primenjegov novac, smatrajućidajeproklet.

Izvršenjekaznevešanjempreuzeto je izaustrijskogsiste-ma, kao i način izvršenja. Za razlikuodvešalaengleskogtipa,kojasupravljenauoblikućiriličnogslovaG,sapro-padajućimpodom,vešalaaustrijskogtipasusesastojalaodobičnogstubazakojijemetalnimklinombiopričvršćenkratakkanapsaomčom.Osuđenikbibiopostavljennasto-licu,kojubimudželatizmakaoispodnogu.

Akoseizuzmeperiododmahnakonzavršetkaratakadsusmrtnekazne izvršavalipripadnici tajnepolicijebezutvr-đene procedure, u posleratnom periodu postupak izvr-šenjasmrtnekazne jebiodetaljnoregulisan.Uputstvomo postupku izvršenja smrtne kazne („Sl. glasnik SRS”, br.30/78) izmeđuostalog,propisuje seda se sa izvršenjemkazne zastaje dok traju razlozi zbog kojih se po zakonusmrtnakaznanemožeizvršiti-doktrajepostupakpomilo-vanjailipostupakpovodomvanrednogpravnogleka.Kadpredsednik suda utvrdi da ne postoje zakonske smetnjeza izvršenje smrtne kazne, donosi rešenje o obrazova-nju komisije za izvršenje smrtne kazne, koju čine: sudijaokružnogsuda-predsednikkomisije,okružnijavnitužilac,upravnikzatvoraukomesenalaziosuđeni.Predsedniksu-dapredajepredsednikukomisijespisepotrebnezaizvrše-njesmrtnekazneiobaveštavagadanepostojesmetnjezaizvršenjekazne.Kaznuizvršavajumilicioneri,apredsednikblagovremenoobaveštavakomandutogorgana.Dvanaestčasovaprevremenaodređenogzaizvršenjesmrtnekazne,predsednik suda osuđenom saopštava da pravnosnažnapresudakojomje izrečenasmrtnakaznanijeukinuta,danijezamenjenaaktomamnestijeiliaktompomilovanjaidajeodbijenzahtevzavanrednoublaženjekazne,apotomgaupoznajesamogućnošćudatražiodlaganjeizvršenjaza24 časa. Po saopštenju vremena određenog za izvršenjesmrtnekazne,predsedniksudaodobravaosuđenomdasesastanesačlanovimaporodiceisabraniocem.Komisijasesastajeuzatvoruukomesenalaziosuđenolice,najkasni-jedva časapre vremenaodređenog za izvršenje smrtnekazne.Smrtnakaznaizvršavasestreljanjembezprisustvajavnosti,ranoujutro,popravilu,vannaselja.Akojeistompresudomvišelicaosuđenonasmrtnukaznu,kaznaseiz-vršavapojedinačno,poredukojimsuosuđeninavedeniupresudi,bezprisustvaostalihosuđenih.Predsedniksuda

možedozvolitida izvršenjusmrtnekazne izuzetnoprisu-stvuju naučni radnici. Predsednik komisije izdaje nalogstarešinimilicioneradasekazna izvrši,aonnaređujedaseosuđenolicevežezaodređenipredmetidamusepre-koočijuvežemarama.Kaznuizvršavagrupaodnajmanjeosammilicionerapuškamaodkojihjejednapolovinana-punjenabojevomadrugamanevarskommunicijom,stimšto sene zna ko jedobiopušku sabojevommunicijom.Starešina postavlja milicionere na određeno odstojanjeod osuđenog i izdaje komandu za pucanje, istovremenoizsvihpušaka.Oizvršenjusmrtnekaznesastavljasezapi-snik.Posmrtniostaciosuđenogsahranjujusenagrobljuumestuizvršenjakazne.5)Uputstvonepropisuještačinitiusituacijikadosuđenikpreživiplotun,ateksukasnijirepu-bličkiipokrajinskipropisipredvidelidaseutvrđenaproce-duraponavljadoosuđenikovesmrti.6)

Dakle,zarazlikuodpredratnogperioda,ukomesusmrt-nukaznu izvršavali profesionalci, nakonDrugog svetskograta javljasekolektivni ineprofesionalni izvršiteljsmrtnekazne.Naravno,prilikomodabiramilicionerakojiizvršava-jukaznu,prednostsuuvekimalidobrovoljci,atekukolikonebi bilo dobrovoljaca,milicioneri su birani nasumično.Međutim,onačinunakojisubilibiraninemapodataka,jerjetopredstavljaloslužbenutajnu.

Praksaizvršenjasmrtnekaznebeležiislučajevedajetokizvršenjasmrtnekaznedobijaonepredvidivtok,kakozbogponašanja osuđenika, tako i zbog ponašanja službenihaktera.

U predratnom periodu valja izdvojiti primer razbojnikaJovanaStanisavljevićaČaruge,kojijeosuđennasmrt.Preizvršenjakazne,tražiojedaobučefrakistavicilindar,tedaodvezanihrukuodedovešala,čemujeudovoljeno,čakjesnimljenafotografijanakojojpoziraporedvešala.Održaojegovorpredokupljenimnarodom,žandarmima idžela-tom, rekavši da ne treba da tuguju jer „Čaruga putuje”.Kadajedželatprišaodamustaviomču,izgubiojerazumipočeodaseotima,pasužandarmismukomizvršilikaznu.Sdrugestrane,jedanodosuđenihistomprilikomjedže-latu,videćidamudrhteruke,ušalipredložiodazamenemesta.7)

Praksa izvršenja smrtne kazneumeđuratnomperioduuJugoslavijibeležiislučajdasulokalnevlasti,nasvojuruku,odlučiledasekaznaizvršijavno,nagradskomtrgu,štojebilosuprotnotadašnjojpraksi.Takavčingovoriuprilogto-medasuupojedinimslučajevimavlastidavalesebizapra-vodaodstupanjemodproceduredodatnokazneosuđe-nika,premakomeosećajuprezirzbogučinjenogzločina.8)

5Uputstvoopostupkuizvršenjasmrtnekazne("SlužbeniglasnikSRS",broj30/78)6VidojeMiladinović:Smrtnakaznaunašemzakonodavstvuisudskojpraksitokomproteklih30godina,PravnifakultetUniverzitetauNišu7www.smrtnakazna.rs8Marinović,str.477



Ujednomgraduuunutrašnjosti,uposleratnomperiodu,izvršenjekaznejemoralodaseodloži,jersučaktrijavnatužioca,kojasuodređenadakaočlanovikomisijezaizvr-šenjekazneprisustvujustreljanju,toodbili,zbogčegasususpendovani.Tekječetvrtijavnitužilacpristao.

Sudskapraksauposleratnomperiodubeležislučajosuđe-nog zaubistvo jednogpolicajca i ranjavanjedrugog, pri-likom intervencijepolicije,koja jepokušaladaosuđenogvratinaizdržavanjekaznezatvora,odaklejepobegao.Pr-vostepenisudjeupresudinaveoda„intervencijaslužbe-nihlica-članovapatrolenijepredstavljalasamointerven-cijuorganajavnebezbednosti,većaktdruštva,kojejena-stojalodaoptuženogvratiukazneno-popravnuustanovukakobi seomogućionastavaknjegovogprevaspitavanja.Zatojeizvršenjeovogdelaataknasamodruštvo,kojejeiscrpelosvemogućnostiupogleduprevaspitavanjaoptu-ženog.”Osuđenijesahranjennanepoznatojlokaciji,ana-konizvesnogvremena,majciosuđenogjepokazangrob,očemujesastavljenzapisnik,tejojjeodobrenodaposećujeiodržavagrob,uzzabranuprenosaposmrtnihostataka.9)

Izvršenje smrtne kazne, koje podrazumeva ograničenu ikontrolisanuprimenusile,bilojepredmetinteresovanjaisastanovištaefektakaznenanjeneizvršioceideformacijunjihovih ličnosti.Poznato jeda jedželatZajfridbiotežakalkoholičar,adajeHartimaokošmarnesnove,čestosanja-jućisvogkoleguMauznera,sacilindromiubelimrukavica-ma,kakogaveša.Hart jesujevernimaprodavaokomadekonopcazavešanje,jerseverovalodadonosesreću.Ma-uznerjeuveksasobomnosiofotografijeosuđenihkojejepogubio.PosebnojezanimljivslučajMiloradaGolubovića,kojijeučestvovaouizvršenju500-1000smrtnihpresuda.Uhapšenjekadajeusmrtioženukojajeodbiladaseudazanjega.Upritvorujenapisaopismoukomejenaveodamunijejasnozbogčegajetu,jer„voliJugoslaviju”zakojuje„rekvidirao”velikibrojnarodnihneprijatelja.10)Očigledno

jeovajbivšidželatusvojojsvestistvoriopredstavudajeongospodarživota,dajenormalnodausmrtiženukojagajepovredila,jerjesvojimradomzadužiodržavu.Osuđenjenasmrt,teovajprimerpotvrđujezaključakdasmrtnakaznanijepreventivnouticalačakninalicekojejujeizvr-šavalokaosvojudužnostikojeje,najedanogoljeniinepo-sredannačin,biloupotpunostiupoznatosanjom.

Zbog traumatizacije,mnogi bivši egzekutori su se za po-moćobratilipsihijatru.Takojejedanpatioodnesanice,jerjemogaodaspavasamodoponoći,poštosenekadautovreme pripremao da zauzme svojemesto u streljačkomstroju.Jedandrugipenzionisanimilicionerseužasavaopo-mislidabinekoumalojsrediniukojojživimogaodasaznadajeučestvovaouizvršenjusmrtnekazne,pajepažljivopratiokoježivodkolegakojisusatimbiliupoznati.Mnogisupostalialkoholičariiliusamljenici,anijemalibrojonihkojisuseodlučilinasamoubistvo.11)

Jedaneminentniadvokat,kojijekaobranilacprisustvovaoizvršenjusmrtnekaznenadsvojimbranjenikom,izjaviojedajetobiloizuzetnotraumatičnoiskustvo,kojeninakontolikogodinanemožedapotisne.Sećasedasumilicio-nerimapuškevidnodrhtale,bilo jeočiglednodanikoodslužbenihlicazapravonijebiodorastaotomzadatku.12)

Smrtnakazna,kaosankcijazanajtežezločine,starajeko-likoiljudskirod.Posvojojdrastičnosti,zapravojevišeodkrivične sankcije, ona odražava stav da učinioci najtežihkrivičnih dela, u interesu zaštite društva,mogu imorajubiti lišenipravanaživot.Stoga jepredmet interesovanjastručnjakaraznihoblastikoji,svakosasvogstanovišta,da-juargumentepro et contra.Smrtnakaznajejedinasank-cijakojanemamogućnostispravkepogreške.Stogasečinida jenajpravednijedase,prezauzimanja stavaonjenojopravdanosti, svako upozna sa sistemom propisivanja,izricanjaiizvršenjasmrtnekazneubliskojprošlosti,jersetakomoguizbećipaušalniineodmerenistavovi. •

9KDrIvanJanković:Streljanjabeztragova,članakudnevnomlistu"Večernjenovosti"od30.10.2012.godine,www.novosti.rs10www.smrtnakazna.rs11Marinović,str.46012Marinović,str.11-12

SPISAKKORIŠĆENELITERATURE

•DrSvetislavMarinović,Državniritualsmrti(smrtnakazna),Maticasrpska-NoviSad,„Pokret”Podgorica,1996.godina•VidojeMiladinović:Smrtnakaznaunašemzakonodavstvuisudskojpraksitokomproteklih30godina,PravnifakultetUniverzitetauNišu

INTERNETIZVORI• www.smrtnakazna.rs•DrIvanJanković:Streljanjabeztragova,članakudnevnomlistu„Večernjenovosti”od30.10.2012.godine,www.novosti.rs

PRAVNIIZVORI•UstavSocijalističkeFederativneRepublikeJugoslavije,1974•Uputstvoopostupkuizvršenjasmrtnekazne(„SlužbeniglasnikSRS”,broj30/78)•KrivičnizakonikRepublikeSrbije(„SlužbeniglasnikRS”,br.13/51)

PORUČITE NAŠA IZDANJA

PRIRUČNICI • KOMENTARI • ZBIRKE NA AKTUELNE TEME

DETALJNIJE INFORMACIJE I PORUČIVANJE NA

WWW.PARAGRAF.RS

ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI BUDŽETSKOG SISTEMA

I ZAPOŠLJAVANJA U JAVNOM SEKTORU

KOMPLET KRIVIČNOPRAVNE LITERATURE

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

KOMPLET OD 3 KNJIGE

KOMPLET LITERATURE ZA JAVNE NABAVKE

VODIČ ZAPRIMENU ZAKONA

O RADU

LAW ON ENFORCEMENT AND SECURITY INTERESTPrevod Zakona o izvršenju

i obezbeđenju na engleski jezik

KOMPLET LITERATURE ZA BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO

900 din 3500 din 3500 din 3500 din

1980 din1500 din3500 din

KONTAKT: 011/2750-024 • 011/2750-025 • 021/457-421

DETALJNIJE NA:www.paragraf.rs

ŠTAMPANA IZDANJAB U D I T E N A P R A V N O J S T R A N I

www.paragraf.rs | www.paragraf.ba | www.paragraf.me

iustitia - naslovna · 2018. 1. 26. · 67 zavrŠna reČ na glavnom pretresu 76 psihosocijalni...

Documents