Београд, мај 2016.

Република Србија

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА

Носилац: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (уз подршку Института за психологију Филозофског факултета у Београду)

Узорак: случајан, стратификован према региону и величини места

56 основних школа из Србије

1014 ученика и ученица 8. разреда основне школе

Реализовано: 5. маја 2016. у 12 часова

Начин испитивања: електронски

2

Коришћење ИКТ-а (рачунара, мобилних телефона, интернета) у школи и ван школе

Примена информатичких знања у реалним проблемским ситуацијама

Тематске области: хардвер, оперативни систем, ТИО програми, графика, текст процесор, програм за презентације, интернет, безбедност, етика и насиље на интернету, програмирање, мобилни телефони, програм за табеларна прорачунавања

3

• социодемографске карактеристике ученика

• коришћење ИКТ-а (у школском и ваншколском контексту)

• активности ученика на часовима Техничког и информатичког образовања (ТИО)

• ставови ученика према коришћењу рачунара и интернета

• задаци затвореног типа са једним тачним одговором

• укупно 30 задатака

4

Истраживање спроведено у свим основним школама из узорка истог дана, у исто време

У свим школама прво одељење 8. разреда

Испитивачи: наставници информатике у средњим школама

Сваки ученик је добио своју шифру са којом је приступио тесту (са истом шифром ученик је могао само једном да се улогује)

Време за рад на тесту: један школски час (45 минута)

5

6

Регион Број школа Број ученика

N % N %

Источна Србија 11 19,6 199 19,6

Београд 11 19,6 204 20,1

Западна Србија 12 21,4 225 22,2

Војводина 13 23,2 250 24,7

Јужна Србија 9 16 136 13,4

укупно 56 100% 1014 100%

7

Величина места Број школа Број ученика

N % N %

> 100 000 12 21,4 215 21,2

50 000 – 100 000 10 17,8 224 22,1

20 000 – 50 000 6 10,7 118 11,6

< 20 000 28 50 457 45,1

укупно 56 100% 1014 100%

48% 52%

девојчице дечаци

општи успех

8

38 40

15

1

6

47

40

10

1 3

29

40

20

2

10

одличан врло добар добар довољан недовољан

сви (%) девојчице (%) дечаци (%)

9

Образовање родитеља/старатеља

основна школа

средња школа

виша школа

факултет и више не знам

Мајка/старатељка 7% 52% 6% 30% 5%

Отац/старатељ 8% 55% 5% 27% 5%

Коришћење рачунара и интернета

никада барем једном месечно

барем једном недељно

свакога дана

Мајка/старатељка 11% 12% 26% 51%

Отац/старатељ 11% 11% 23% 55%

Браћа и сестре 10% 2% 9% 79%

Ниједан родитељ не користи

Само један родитељ користи

Оба родитеља користе

4% 14% 82%

10

Највећи број деце из узорка поседује „паметни“ мобилни телефон (93%) и десктоп рачунар (87%)

o 87% деце има СВОЈ „паметни“ мобилни телефон, 6% нема свој, већ користи заједнички

o 30% деце има СВОЈ десктоп рачунар, 57% има заједнички

Мањи број деце има лаптоп (62%) таблет (49%)

11

57%

34%

22%

6%

30% 28% 27%

87%

13%

38%

51%

7%

десктоп рачунар лаптоп или нетбук таблет "паметни" мобилни телефон

имам заједнички имам свој немам

12

1% (9 ученика) не поседује ниједан од уређаја (десктоп рачунар, лаптоп, таблет, “паметни” мобилни телефон)

5% (46 ученика) поседује само један уређај

27% (260 ученика) поседује два уређаја

39% (382 ученика) поседује три уређаја

29% (285 ученика) поседује четири уређаја

13

Деца више времена проводе на интернету викендом него радним данима

Током једног дана викенда проведу на интернету: o 7 и више сати – четвртина ученика

o 5 и више сати – скоро половина ученика

Током једног радног дана проведу на интернету: o мање од 1 сат –10% ученика

o 1-2 сата – једна трећина

o 3-4 сата – једна трећина

o више од 5 сати – једна четвртина

14

10

5

10

6

10

5

35

17

33

15

36

19

31 31 30

33 32

29

16

22

19

22

13

22

9

24

8

24

10

25

радни дан дан викенда радни дан дан викенда радни дан дан викенда

сви девојчице дечаци

мање од сат (%) 1-2 сата (%) 3-4 сата (%) 5-6 сати (%) 7 и више (%)

15

Најучесталије активности деце на интернету су коришћење социјалних мрежа и четовање

Свакодневно или скоро свакодневно: o 82% деце користи социјалне мреже

o 79% деце четује

o 42% деце игра игрице

o 35% деце претражује занимљиве теме

Скоро половина ученика никада код куће није користила ниједан програм за учење, више од трећине не користи имејл

16

17

20

6

36

20

30

14

5

31

39 33

24

10

21

33

25

42

79

12 8

12

игрице четовање имејл енциклопедије практичне инфо

никада бар једном месечно бар једном недељно сваки или скоро сваки дан

18

7

44

6 8

24 20

28

4

18

33 38

19

8

34 28

35

9

82

40

15

занимљиве теме програми за учење

социјалне мреже преузимање музике,

филмова...

постављање садржаја на

интернет

никада бар једном месечно бар једном недељно сваки или скоро сваки дан

78%

10%

2%

3%

10%

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

никада

само у једном разреду

у два разреда

у три разреда

у сва четири разреда

Питање: Да ли си у школи похађао/ла изборни предмет Од играчке до рачунара?

1. разред: 13% 2. разред: 13% 3. разред: 14% 4. разред: 15%

19

16%

16%

11%

10%

48%

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

никада

само у једном разреду

у два разреда

у три разреда

у сва четири разреда

5. разред: 66% 6. разред: 64% 7. разред: 65% 8. разред: 64%

Питање: Да ли си у школи похађао/ла изборни предмет Информатика и рачунарство? 20

21

27% 26%

35%

12%

36%

30% 29%

5%

ниједном бар једном месечно

бар једном недељно

сваки или скоро сваки дан

рачунар, таблет, мобилни интернет

Током овог полугодишта

22

31%

47%

14%

7%

1%

школа нема платформу за

учење

ниједном бар једном месечно

бар једном недељно

сваки или скоро сваки дан

Школа има платформу, али је

никада нису користили!

Током овог полугодишта

23

Током овог полугодишта: никада на неким часовима

на већини часова

скоро на сваком часу

Креирање презентација 34% 44% 18% 4%

Писање и обрада текста 37% 39% 20% 4%

Израда и обрада слика 55% 33% 10% 2%

Израда 3D модела 72% 23% 4% 1%

Слање или читање мејлова 64% 26% 8% 2%

Претраживање интернета за решавање задатака

52% 30% 13% 5%

Постављање информација на платформу за учење

81% 14% 4% 1%

Проверавање инфо на вебсајту школе

71% 23% 5% 2%

Активности током групног рада 44% 32% 17% 7%

Дечаци процењују своје информатичке компетенције бољим него девојчице

Ученици се осећају најсупериорније у односу на своје родитеље/старатеље (поредили су се и са наставницима и вршњацима): o око 90% испитаних ученика, по сопственој процени, зна више о рачунарима и интернету од својих родитеља/старатеља

o две трећине ученика зна више од већине наставника

o три четвртине ученика зна више од већине вршњака

24

25

87%

92%

60%

73%

64%

84%

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

девојчице

дечаци

девојчице

дечаци

девојчице

дечаци

виш

е о

д

ро

ди

тељ

а

виш

е о

д

већ

ин

е

нас

тавн

ика

виш

е о

д

већ

ин

е

врш

њак

а

26

Уопште се не слажем

Не слажем се

Слажем се Потпуно се

слажем

Рачунар ми доста помаже у учењу 7% 17% 58% 14%

Учење уз помоћ рачунара за мене

је веома забавно 10% 25% 48% 16%

Ја користим рачунар за учење зато

што ме веома занимају рачунари 19% 42% 29% 10%

Интернет је поуздан извор инфор.

које могу да користим у школ. раду 7% 17% 55% 21%

Користим рачунар за учење јер ће

ми то требати у даљем школовању 8% 21% 50% 21%

Користим рачунар за учење јер ће

ми то помоћи да нађем посао 11% 34% 42% 13%

24%

35%

61%

24%

29%

45%

Око 90% ученика мисле да су о рачунарима и интернету највише научили САМИ

Око две трећине ученика о рачунарима и интернету научили су: на часовима ТИО и од браће, сестара, другова и другарица, а једна четвртина на часовима других предмета

Скоро две трећине ученика готово ништа није научило од својих родитеља

27

28

15

40

27

15

2

24

38 35

26

11

34

14

21 25

23 26

8

17

34

64

на часовима ТИО на часовима др. предмета

од родитеља/старатеља

браће, сестара, другара

сами

нимало мало прилично веома много

29

Унутрашња сагласност (тј. степен сродности задатака унутар теста):

30

Укупан скор (N=949)

Минималан – поена

Максималан – поена (од могућих поена)

Просек – поена

Стандардна девијација –

31

Четвртина ученика из узорка: укупан скор на тесту је између 2 и 9 поена – мање од 30% тачних одговора

Половина ученика: укупан скор на тесту је између 2 и 13 поена – мање од 40% тачних одговора

Три четвртине ученика: 16 и мање поена – тачно одговорили на мање од 50% задатака из теста

32

33

,1 ,2

1,7

2,8

3,5

4,6

5,3

6,7

8,6

7,9 7,9 8,1

6,7 6,8

7,6

5,6

4,2

3,3 2,8

2,1

1,5

,5 ,7

,1 ,3

,1

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27

Распон укупног скора на тесту

% ученика 1/4 ученика 3/4 ученика

34

,19

,58

,74

,53 ,56 ,56

,66

,56

,61

,21

,29

,46

,54

,31 ,28

,37

,14

,35

,23

,28

,34 ,30

,65

,47

,66

,11

,61

,39 ,35

,49

1 2 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26

редни бројеви задатака

Најтежи задатак тачно урадило 11% ученика, најлакши 74% ученика!

индекс тежине

На неким сајтовима не функционише десни клик, тј. десним кликом миша не отвара се мени са стандардном понудом функција: Cut, Copy, Paste.... Овакву ситуацију могуће је превазићи коришћењем комбинације тастера на тастатури. Повежи комбинације тастера са одговарајућим командама:

3.1. Ctrl+C Print

3.2. Ctrl+P Find

3.3. Ctrl+X Copy

3.4. Ctrl+V Paste

3.5. Ctrl+F Cut

35

74%

Откуцао/ла си текстуални документ и послао другу. Иако друг има исту верзију програма за обраду текста као и ти, на његовом рачунару текст изгледа другачије, тј. нека слова се не приказују. Могући узрок је:

• та два рачунара имају различите мониторе

• та два рачунара имају различите графичке картице

• на првом рачунару коришћен је фонт који није инсталиран на другом

• нa другом рaчунaру постоји фонт који не постоји на првом рачунару.

36

54%

Твоја другарица слави рођендан у клубу у коме си први пут. Желиш да се повежеш на WiFi (бежични интернет). На располагању су ти: јавни незаштићени WiFi (за који није потребна лозинка) и више заштићених WiFi веза, међу њима и једна која је у власништву клуба. Веома ти је важно да будеш безбедно повезан/а на WiFi. Који начин повезивања ћеш изабрати?

• Уопште се нећу повезивати, јер су, са тачке сигурности података, све те WiFi мреже „туђе“ и подједнако несигурне за кориснике

• Користићу незаштићени WiFi, јер не верујем да ћу поново доћи у тај клуб.

• Потражићу од особља клуба лозинку како бих се повезао/ла на њихов WiFi, јер сам тада потпуно безбедан/а.

• Повезаћу се на било који заштићени WiFi.

37

11%

Теорија ставског одговора (енг. Item Response Theory – IRT): на истој скали постигнућа ученика и тежина задатака

Три нивоа – три групе задатака (с обзиром на њихову тежину): на првом нивоу 6 задатака, на другом 10, на трећем 14 задатака

38

39

ниво % ученика редни бројеви задатака

3. ниво (тешки)

286 ucenika (29%)

Зад1 + Зад6 + Зад7 + Зад10 + Зад11 + Зад12+ Зад13 + Зад14+ Зад15 + Зад16 + Зад17 + Зад18 + Зад22 + Зад25 14 задатака

2. ниво (средње тежине)

449 ucenika (46%) Зад2 + Зад3.2 + Зад3.3 + Зад3.4 + Зад4 + Зад8 + Зад9 + Зад20 + Зад24+ Зад26 10 задатака

1. ниво (лаки)

119 ucenika (12%) Зад3.1 + Зад3.5 + Зад5 + Зад19 + Зад21 + Зад23 6 задатака

испод 1. нивоа

127 ucenika (13%)

40

ниво карактеристике захтева

3. ниво Ученици решавају практичне проблеме у ширем распону ситуација, примењујући знање стечено у школи. Пореде и вреднују различите стратегије решавања проблема.

2. ниво Ученици решавају практичне проблеме који су смештени у реалан, познат контекст. Постављају хипотезе на основу специфичних знања и врше једноставне процене.

1. ниво Пред ученике се постављају једноставни захтеви, блиски њиховом свакодневном искуству. Изводе директне закључке на основу експлицитно датих информација.

41

38

20

65

40

75

44 39

34

23

33

13

31

18

32

10

19

9

16

5

15

2 8

3 9

на часовима ТИО

на часовима ИР

на часовима др. предмета

код куће, вежбајући

на курсевима сам/а

нетачно делимично тачно прилично тачно потпуно тачно

69% ученика из узорка сложило се са тврдњом да им је градиво на које се односе нека питања из теста потпуно непознато

18% ученика није имало довољно времена за рад на тесту

26% ученика је насумично одговорало на питања из теста

42

Постигнуће на тесту позитивно корелира са:

o општим успехом ученика на крају првог полугодишта 8. разреда

o бројем година похађања Информатике и рачунарства као изборног предмета

o оценом из предмета: ТИО, математика, српски и енглески

o ученичком самопроценом вештина коришћења рачунара и интернета

o самосталним (ваншколским) учењем о рачунарима и интернету

o временом проведеним на интернету током једног дана викенда

o бројем уређаја које ученик поседује

43

Постигнуће на тесту негативно корелира са:

o учесталошћу коришћења рачунара, таблета или мобилног телефона у школи

o учесталошћу коришћења интернета за учење у школи

o проценом количине наученог о рачунарима и интернету на часовима ТИО

o субјективном проценом тежине задатака из теста (ученици са вишим укупним скором процењују задатке као лакше)

44

Ученици који имају позитивији став према коришћењу рачунара и интернета успешнији су на тесту

Ученици чији су родитељи образованији успешнији су на тесту

Родне разлике: статистички значајне разлике у укупном постигнућу на тесту у прилог дечака

Постигнуће на тесту није у вези са учесталошћу коришћења рачунара за различите активности на часовима ТИО

45

Уколико имате питања, пишите нам:

Добринка Кузмановић – dkuzmano@f.bg.ac.rs

проф. др Александар Бауцал – abaucal@f.bg.ac.rs Институт за психологију, Филозофски факултет, Београд

46