Razvoj računara:od kalkulatora do superračunara

17.04.23 1

Pomagala u računanju

• Računanje je za čoveka postalo važno kada su počeli razmena dobara i trgovina. Najranije su se razvila pomagala za pamćenje brojeva (memorija). Primitivni narodi su se prilikom računanja služili delovima tela (posebno prstima) ili predmetima iz svoje okoline. Međutim prsti nisu bili dovoljni za veće brojeve.

• Neka od pomagala koja su se koristila su: kipu (quipu) i abakus.

17.04.23 2

Pomagala u računanjuKipu (quipu)

• Koristili su ga drevni narodi za pamćenje brojeva

• Koristili su ga Jevreji, rimski sakupljači poreza u Palestini, narod Inka (koristili kipu za čuvanje podataka o različitim porezima, broju stanovništva,...), u Indiji, Kini, ....

17.04.23 3

Pomagala u računanjuKipu (quipu)

• Kipu se sastojao od glavnog užeta koje je stajalo horizontalno.• Na njega su se vešala dodatna užad tako da vise.• Na visećim užadima pravili su se čvorovi na jednakim rastojanjima. • Oblik čvora je predstavljao cifru (1, 2, 3, ...), a rastojanje od glavnog užeta je

predstavljalo vrednost cifre (jedinice, desetice, stotine, ...)• Boja užeta je prestavljala osobu ili objekat na koji se podaci odnose.

17.04.23 4

Pomagala u računanjuAbakus

• Abakus je naziv za grupu sličnih pomagala u računanju, nalik današnjoj računaljki.

• Vreme i mesto nastanka: 4000 godina pre nove ere u Kini, drugi izvori smatraju da je nastao 3000 godina pre nove ere u Vavilonu

• Koristili su ga stari Grci, Egipćani, ...

17.04.23 Glava 1 5

Kalkulatori• Francuski matematičar, fizičar i filozof Blaise Pascal (Blez Paskal)

(1623-1662), smatra se tvorcem prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima brojeve

• od 1642-1645 razvio Pascalin – mehanički kalkulkulator sa 8-cifrenim brojevima

• samo je Paskal lično mogao da je popravi• jedan programski jezik koji je nastao 70-tih godina XX veka nazvan je

Paskal

17.04.23 6

Automatske mašine• Joseph-Marie Jacquard (Žozef-Mari Žakar) (1752-1834), tkač

• 1801. godine predstavio svoj automatizovani razboj za tkanje• Razboj je imao program koji se sastojao od niza bušenih metalnih kartica

kojim se upravljalo razbojem• Ovo se smatra prvom mašinom sa programiranim automatskim radom

17.04.23 7

Automatske mašine• Čarls Bejbidž (Charles Babbage 1791-1871)• Profesor matematike sa Kembridža • Počeo da razvija uređaj koji je nazvao Diferencna mašina (nije završio

rad na njoj jer je dobio bolju ideju za sledeći uređaj)• Analitička mašina – ovo je tebalo da bude automatski mehanički

digitalni računar opšte namene

17.04.23 8Analitička mašina

Automatske mašine

• Analitička mašina:• Imala je skladište za numeričke podatke koje je

moglo da primi 1000 promenljivih, a svaka od njih da bude zapisana sa 50 cifara.

• Aritmetičke operacije su se obavljale u "vodenici“.• Programi, koji su upravljali radom vodenice, bili su

ispisani na bušenim karticama.• Bilo je predviđeno da se rezultati izračunavanja

izdaju na mašini za slaganje. • Sve operacije su se izvršavale isključivo mehanički

17.04.23 9

Automatske mašine• Grofica Ada Bajron (Augusta Ada King, Countess of Lovelace 1815-1852),

kći engleskog pesnika lorda Bajrona, pomagala je Č.Bejbidžu u radu na Analitičkoj mašini i finansijski i svojim predlozima

• Predložila je plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva pomoću ove mašine

• Ovaj plan se smatra prvim programom za računar, a Ada prvim programerom

• 1977. godine - jedan programski jezik nazvan je njenim imenom – Ada

17.04.23 10

Elektromehanički računari• Računar Harvard Mark I- završen 1944. godine• Bio je velikih dimenzija• Računar je zasnovan na elektromagnetnim relejima• Prilikom jedne demonstracije računar je prestao da radi. Razlog je bio

noćni leptir koji je u šao u relej. Odatle potiče termin za greške u programima – bag (bug)

17.04.23 11

Elektronski digitalni računari

• ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer) – prvi uspešni elektronski računar opšte namene

17.04.23 12

Elektronski digitalni računari ENIAC

• Zauzimao je prostor 10 x 20m2

• Težio je 30 tona• Dobio nadimak hardver (hardware – gvožđurija)• Prosečno vreme između dva kvara bilo je 7 minuta• Na njemu je stalno radilo 6 tehničara• Kompletiran je 1945. godine• Koristio se za projektovanje atomskog i balističkog

oružja• Posle 2. svetskog rata se, između ostalog, koristio za

prognozu vremena• Bio je upotrebi do 1955. god.

17.04.23 13