Istorija raunaraPripremila Irena Gonda

Uvod Uticaj revolucije informacija na nae drutvo i industriju je ogroman. U sve veoj elji da kontroliemo sopstvenu sudbinu mi ne elimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju nego i da provirimo u prolost kako bismo prepoznali trendove koji nam mogu omoguiti da predvidimo neke elemente budunosti. Gledanje u nazad da bi se otkrile paralele i analogije sa modernom tehnologijom moe obezbediti osnove za razvoj standarda po kojima moemo proceniti izvodljivost i potencijal tekue ili predloene aktivnosti. Ali mi takoe imamo oseaj odgovornosti za ouvanje dostignua naih prethodnika kroz uspostavljanje arhiva i muzeja uz oekivanje da e zadovoljstvo otkrivanja prevazii profitabilnost puke istorijske apstrakcije. Rane godine U ranim danima kalkulacija je bila potrebna onda kada je trebalo izvestiti o individualnim ili grupnim postupcima, pogotovo u vezi sa odranjem inventara (grupe ovaca) ili usklaivanjem finansija. Ranije su ljudi raunali poreenjem jednog skupa objekata sa drugim (kamenje i ovce). Operacije dodavanja i oduzimanja bile su jednostavno operacije dodavanja ili oduzimanja grupa objekata na gomilu kamenja ili ljunka koja je sluila za raunanje. Prve table za raunanje zvale su se abaci i nisu samo stvorile ovaj metod raunanja nego su i uvele koncept pozicionog oznaavanja, koji i danas koristimo. Sledei logini korak bilo je pravljenje prvog "personalnog kalkulatora" - abakus (engl. abacus) -- koji koristi isti koncept, da jedan skup objekta zamenjuje drugi skup, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata -- poziciono oznaavanje. Ovaj odnos jedan prema jedan nastavio se kroz mnoga stolea, ak i kada su prvi kalkulatori koristili poziciju rupe na krugu da bi oznaili broj -- kao kod telefona koji ima kruni brojanik. Iako su ove maine esto imale simbol broja ugraviran pored rupa za biranje, korisnik nije morao da zna vezu izmeu simbola i njihovih numerikih vrednosti. Proces raunanja postao je proces manipulacije simbolima tek kada je proces raunanja i aritmetike postao apstraktniji, pa su razliitim grupama dodeljeni simboliki prikazi, a rezultati su se mogli zapisati na "medijumu za skladitenje", kao to su bili papirus ili glina. Delovi raunara (ukljuujui i softver) prikupljali su se kroz mnoga stolea, a veliki broj ljudi pridodao je poneto. Jedan od onih koji godinama nisu bili prepoznati jeste Muhammad ibn Musa Al'Khowarizmi, takentski svetenik koji je u dvanaestom veku razvio koncept pisanog procesa koji treba slediti da bi se postigao neki cilj i objavio knjigu koja je tom konceptu dala njegovo moderno ime -algoritam. Abakus je mehaniko pomagalo koje se koristi za raunanje. Na standardnom abakusu moe se sabirati, oduzimati, deliti i mnoiti.

1

Konstrukcija i anatomija

Detalj konstrukcije - Dve drvene kuglice u gornjem delu, tapii i gredica. Abakus je obino sastavljen od razliitih vrsta tvrdog drveta i moe biti razliitih dimenzija. Njegov okvir ima niz vertikalnih tapia po kojima brojne drvene kuglice mogu slobodno da klize. Horizontalna gredica deli okvir na dva dela, gornji i donji. Osnove Raunanje se obavlja postavljanjem abakusa poloeno na sto ili u krilo i premetanjem drvenih kuglica prstima jedne ruke. Svaka drvena kuglica na gornjem delu ima vrednost 5; svaka kuglica u donjem delu ima vrednost 1. Smatra se da su kuglice uraunate kad su pomerene prema gredici koja razdvaja dva dela. Krajnja desna kolona je kolona jedinica; sledea kolona na levo je kolona desetica, pa zatim kolona stotina itd. Nakon to je u donjem delu uraunato 5 kuglica rezultat se "prenosi" na gornji deo; nakon to su obe kuglice u gornjem delu uraunate, rezultat (10) prenosi se na sledeu kolonu sleva. Raunanja sa pokretnim zarezom vre se tako to se obelei mesto izmeu dve kolone kao decimalni zarez, pa svi redovi zdesna predstavljaju decimale, a svi redovi sleva cele brojeve. Evolucija suan-pana Na svakom tapiu klasini kineski abakus (suan-pan) ima dve kuglice u gornjem delu, a pet kuglica u donjem; takav abakus se naziva i abakus 2/5. Stil 2/5 nije se menjao do 1850. g., kada se pojavio abakus 1/5 (jedna kuglica u gornjem, a pet kuglica u donjem delu). Tridesetih se pojavio abakus 1/4 (soroban), stil koji danas ima prvenstvo, a proizvodi se u Japanu. Modeli 1/5 danas su uopte retki, a modeli 2/5 retki su izvan Kine (osim u kineskim zajednicama u severnoj Americi i drugde). Uporedite kineski, japanski i asteki abakus (3 apleta). Tehnika

2

Za postizanju vetine na abakusu vaan je pravilan rad prstiju. Na kineskom abakusu se za manipulisanje kuglicama koriste palac, kaiprst i srednji prst. Kuglice u donjem delu pomeraju se nagore palcem, a nadole kaiprstom. U nekim kalkulacijama koristi se srednji prst za pomeranje kuglica u gornjem delu.

Tehnika prstiju - Japanski prirunik objavljen 1954. g. pokazuje pravilan rad prstiju za pomeranje kuglica. U japanskoj verziji koriste se samo kaiprst i palac. Kuglice se pomeraju nagore palcem, a nadole kaiprstom. Meutim, odreene kompleksne operacije zahtevaju da kaiprst pomera kuglice nagore; primer je dodavanje 3 na 8 (dodavanje broja tri se naziva Jian Chi Jia Shi to doslovno znai oduzimanje 7 dodavanje 10). Ova Java verzija abakusa predstavlja ogranienu simulaciju pravog ureaja, jer je tehnika prstiju potpuno zamenjena miem. Za postizanje efikasnosti i brzine raunanja na pravom abakusu neophodna je stalna praksa. Dananji abakus

Abakus i danas koriste vlasnici radnji u Aziji i "kineskim etvrtima" u severnoj Americi. Njegova upotreba se i dalje ui u azijskim kolama, to na zapadu, na alost, nije sluaj. Jedna od praktinih upotreba abakusa jeste da deca naue jednostavnu matematiku, a posebno mnoenje; abakus je odlina zamena za uenje tablice mnoenja na pamet, to deci predstavlja posebno teak zadatak. Abakus je odlina alatka za uenje drugih osnova numerikih sistema, jer se lako prilagoava bilo kojoj osnovi. Slepa deca ue da koriste abakus tamo gde bi deca sa normalnim vidom koristila papir i olovku za raunanje.

3

Istorija raunara Pripremila Irena Gonda

1612 John Napier je napravio prvu tampanu primenu decimalne take (nakon to je ona izmiljena u Norvekoj) te izumeo logaritme i nekoliko maina za mnoenje. Najpoznatija njegova maina su bile "kosti" (engl. bones) koje su se koristile za mnoenje, iako je kalkulator ahovske table najinventivniji a najmanje poznat! 1622

William Oughtred je napravio iber (prvobitno okrugao) baziran na Napierovim logaritmima i on e biti glavni kalkulator inenjera krajem devetnastog i poetkom dvadesetog veka. Sa uobiajenom tanou od samo tri broja, analogni ureaj iber - obezbeivao je dovoljnu preciznost za veinu poslova, ali nije bio pogodan za situacije gde je neophodna tanost, na primer raunovodstvo. (Ova slika predstavlja cilindrini iber iz 1880, dugaak 200 ina, koji je omoguavao tanost od etiri cifre.) 1623 William Schickard je opisao mainu koja je kombinovala koncept Napierovih kostiju (u cilindrinom obliku) sa jednostavnim dodavaem koji je omoguavao da korisnik lake obavi mnoenje brojeva sa vie cifara. Meutim, nije pronaena originalna kopija Schickardove maine, pa je zato zasluga za prvi dodava sa automatskim prenoenjem pripala Blaisu Pascalu. 1642

Blaise Pacal je napravio mainu za dodavanje sa automatskim prenoenjem sa jedne pozicije na drugu. Pascal, sin poreznika, izumeo je mainu sa nekoliko brojanika koji su se mogli okretati pomou igle. Dodavanje se obavljalo pomou zupanika u osnovi koji su se okretali za svaku cifru, pa bi se konani zbir prikazivao u okviru iznad "tastature". Mada je zavreno nekoliko modela, Pacalova maina (esto zvana "Pascalene") pre se moe nai u dnevnoj nego u radnoj sobi vlasnika, kao povod za konverzaciju.

1

1673 Koristei korani cilindrini zupanik Gottfried Leibniz je napravio kalkulator za mnoenje u kojem se broj vie puta automatski dodavao u akumulator. 1801

U Francuskoj je Joseph-Marie Jacquard izumeo automatski razboj koji je koristio buene kartice za kontrolu ablona u tkaninama. Uvoenje ovih razboja je prouzrokovalo nemire protiv zamene ljudi mainama. 1822

2

Charles Babbage je uvideo da je u najuobiajenijim ureajima za raunanje matematikim, astronomskim, kao i u tablama za navigaciju - postoji mnogo greaka i da to vodi gubitku brodova. Dok je studirao na univerzitetu Kembrid predloio je mogunost raunanja stavki tabela pomou parnih maina. Ova elja je postala tema njegovog ivota i on je poeo da pravi Difference Engine s ciljem da se izraunavaju stavke navigacije i druge tabele. Kasnije je traio pomo britanske vlade i dobio prvu vladinu dozvolu za kompjutersko istraivanje - dogaaj koji se ponovio sto godina kasnije u Americi da bi se pomoglo pravljenje ENIAC-a na univerzitetu u Pennsylvaniji. 1833 Deset godina kasnije Charles Babbage opet je pomislio na Difference Engine uvidevi da je to maina posebne namene, sposobna samo za jednu operaciju. Privremeno naputajui taj rad on je napravio analitiku mainu koja je imala osnovne komponente modernog raunara i koja je doprinela tome da se Babbage opisuje kao "otac raunara". Poput mnogih dananjih programera, Babbage nije ostavio dobru dokumentaciju, pa njegove ideje nisu bile ire prihvaene, jednostavno zbog nedostatka komunikacije. 1842

Ada Augusta King, kontesa Lovelace, prevela je pamflet Menabrea na analitikoj maini dodajui sopstvene beleke i tako postala prvi programer na svetu. 1847 - 1849

3

Charles Babbage se vratio svojim planovima za Difference Engine i zavrio 21 crte za konstrukciju druge verzije, ali i dalje nije sam dovrio izradu. Godine 1991, na dvestotu godinjicu njegovog roenja, nauni muzej u Kensingtonu, u Engleskoj, napravio je kopiju ovih crtea i pronaao samo mali broj oiglednih greaka. Da bi izbegao tvrdnje da Babbage nije uspeo da zavri svoju mainu zbog toga to tehnologija u to vreme nije bila dovoljna, muzej je paljivo koristio samo tehnologiju koja je postojala sredinom devetnaestog veka i napravio kopiju koja je ispavno radila. Nakon Babbageove smrti njegov sin, Henry Prevost, napravio je nekoliko primeraka jednostavnog aritmetikog dela Difference Engine i poslao ih na razna mesta po svetu, ukljuujui i na univerzitet Harvard, da bi se oni sauvali. Oktobra 1995. jedan primerak je prodat na aukciji u Londonu muzeju Powerhouse u Sidneju, Australija, za oko 200 000 USD, u ime naslednika Charlesa Babbagea sa Novog Zelanda.

4

Istorija raunara Pripremila Irena Gonda

1854 George Boole opisuje svoj sistem za simboliko i logiko rasuivanje koji kasnije postaje osnova za kompjuterski dizajn. 1884 Osnovan je Ameriki Institut za elektrotehniku (AIEE); prva od organizacija koje e se vremenom objediniti u IEEE 1963. godine. 1890

Rastua populacija u Americi i zahtevi kongresa da se u svakom popisu postavlja vie pitanja doveli su do toga da obrada podataka postaje sve dui proces. Procenjeno je da se podaci popisa 1890 nee obraditi pre popisa 1900 ukoliko se neto ne uini na poboljanju metodologije obrade. Herman Hollerith je pobedio na takmienju za isporuku opreme za obradu podataka koja bi pomogla u obradi podataka amerikog popisa 1890 i dalje je asisistirao u obradi popisa u mnogim zemljama irom sveta. Kompanija koju je osnovao, Hollerith Tabulating Company, je vremenom postala jedna od tri kompanije koje su inile kompaniju CalculatingTabulating-Recording (C-T-R) 1914, preimenovana u IBM 1924. Hollerith maine su se prve pojavile na naslovnoj strani magazina. 1912 Osnovan je Institut radio inenjera - druga od organizacija koje su se vremenom spojile u IEEE 1963. godine. 1925

1

Babbage i Hollerith metodi digitalnog raunarstva su se retko koristili u naunim proraunima iako su analogni ureaji kao to je logaritmar bili u irokoj upotrebi naroito u tehnikim proraunima. Vannevar Bush, MIT, je napravio veliki diferencijalni analizator sa dodatnim sposobnostima integracije i diferencijacije. Diferencijalni analizator kojeg je utemeljila Rockfeller fondacija je verovatno bio najvei ureaj za raunanje na svetu 1930. godine. Digitalno raunanje je ponovo dolo do izraaja 1930. godine kad su brojni naunici uvideli da je tehnologija dola do stadijuma da su dostupne sve neophodne komponente raunara. Svaki je u svom domenu trebalo da izumi (ili moda "ponovo izumi" nesvestan prethodnog rada Babbage-a) strukturu raunara. Mada sada moemo da odredimo precizne datume kada je barem etiri ponira prepoznalo kapacitete tehnologije, kad proe jo sto godina naim potomcima e ovo izgledati kao jedan trenutak u vremenu kada su istovremeno nezavisni istraivai napravili raunar. 1935 - 1938

Konrad Zuso u Berlinu, u Nemakoj razvio je svoj raunar Z-1 u dnevnoj sobi svojih roditelja, relejni raunar koji je koristio binarnu aritmetiku. 1938 je nastavio sa Z-2 uz pomo Helmuta Schreyer-a. Tokom drugog svetskog rata se obratio nemakoj vladi za pomo u graenju maina ali je odbijen jer bi due trajalo da se njegov rad zavri no to je vlada oekivala da e rat trajati. Pri kraju rata je pobegao u Hinterstein pa potom u vajcarsku gde je rekonstruisao mainu Z-4 na univerzitetu u Cirihu i osnovao raunarsku kompaniju koja se vremenom pripojila koorporaciji Siemens.

Nedavno je nemaki muzej u Minhenu rekonstruisao mainu Z-1 kao centralni deo raunarske izlobe. Zuse-ova maina je sve do posle rata bila nepoznata izvan Nemake i mada imaju hronoloki prioritet ipak imaju mali uticaj na sveukupni

2

razvoj industrije. 1936 - 1939

John Vincent Atanasoff je sa John Berry-em razvio mainu koju sada nazivamo ABC -- Atanasoff-Berry Computer -- na univerzitetu u Iowi, Amerika kao mainu posebne namene za reavanje skupova linearnih jednaina u fizici. Verovatno najraniji primer elektronskog kalkulatora, ABC je razvio osnovne koncepte koji e se pojaviti kasnije u "modernim raunarima" -- elektronsku aritmetiku jedinicu i regenerativnu, ciklinu memoriju.

1937

Mada nije koristio praktinu tehnologiju epohe, Alan Turing je razvio ideju "univerzalne maine" koja moe da izvri svaki algoritam koji se moe opisati i koja predstavlja osnovu za koncept "raunarstva". Verovatno je vanije to to su se njegove ideje razlikovale od ideja ljudi koji su reavali aritmetike probleme i to je uveo koncept "simbolike obrade".

3

Stibitz U Americi je jo dvoje drugih ljudi razmatralo problem raunanja: Howard Aiken na univerzitetu Harvard iji je rad urodio plodom 1944. godine i George Stibitz u Bell Telephone Laboratories koji je prouavao korienje telefonskih releja u aritmetici. On je prvi konstruisao aritmetiku jedinicu na relejni pogon 1937. godine (koju je kasnije nazvao Model-K poto je napravljena na Kitchen stolu) i nakon tako skromnog poetka napravio brojne relejne maine koje su se koristile tokom drugog svetskog rata. 1939 Jedan od glavnih problema u raunarstvu u Bell Telephone Laboratories je bio domen kompleksnih brojeva. Stibitz-ov prvi potpun elektromagnetski relejni kalkulator reio je problem i dato mu je ime Complex Number Calculator (kasnije Bell Labs Model 1). Godinu dana kasnije ova maina je prva bila upotrebljena daljinski preko telefonskih linija pripremajui teren za povezivanje raunara i sisteme komunikacije, deljenje vremena, i kasnije umreavanje. U hodniku ispred sala za konferencije na godinjoj konferenciji amerikog matematikog drutva na koledu Dartmouth instaliran je teleprinter i povezan sa Complex Number Calculator-om u New York-u. Meu ljudima koji su iskoristili mogunost i probali sistem bili su Norbert Wiener i John Mauchly.

4

Istorija raunara Pripremila Irena Gonda

1940-1944 S one strane Atlantika glavna potreba za podrku ratnim naporima bilo je deifrovanje uhvaenih poruka nemakih snaga. Za ifrovanje se u prvim godinama rata koristila ENIGMA, dizajnirana u SAD. Tim iz Bletchey Parka, koji se nalazi na pola puta izmeu univerziteta Oxford i Cambridge, u kojem je bio i Alan Turing, izgradio je seriju maina koje su dostigle vrhunac 1943. godine sa Colossusom.

Telephone Research Establisment pod komandom Tommy Flowersa (na slici sa desne strane, zajedno sa Sir Harry Hinsleyem, takoe rukovodiocem u Bletchey Parku, koji je nedavno objavio memoare) isporuio je decembra 1943. Colossus Mark I, a on je postao operativan 1944. Deifrovanje poruka je pomoglo planiranje za dan D, kasnije te godine. Sledee maine isporuene su na vreme za iskrcavanje u Normandiji i igrale su znaajnu ulogu u pobedi nad nacistikom Nemakom. Postojanje Colossusa krilo se do 1970. godine, a algoritmi deifrovanja su i dalje tajna. Turing i ostali su imali samo mali uticaj na razvoj britanskog raunarstva nakon rata.

Flowers (sa desne strane) Kopija Colossusa stoji sada u muzeju u Bletchey Parku u Engleskoj. U Americi je pokrenut slian program u United States Naval Computing Machine Laboratory (USNCML) u Daytonu u dravi Ohio, koji je koristio tehnologiju prenetu iz Bletchey Parka preuzet, a kasnije je nastavljeno u Wisconsin Avenue tabu National Security Agency (NSA). Pored pomoi u razbijanju nemakih ifri, USNCML je radila i na japanskim iframa. Nakon rata lanovi ove grupe inenjera osnovali su drutvo Electronic Research Associates (ERA) u Minneapolisu.

1

1943 Rad na ENIAC-u, zapoet 1943, vodio je John Brainer, dekan Moore School of Electronical Engineering na Univerzitetu Pennsylvania, zajedno sa Johnom Mauchlyjem i J. Presperom Eckertom, koji su bili zadueni za implementaciju. Veza amerike armije, u ime laboratorije Aberdeen Proving Ground (Ballistic Research Laboratory), bio je Herman Goldstine. Slike prikazuju Eckerta (levo) i Goldstinea (desno) kako dre aritmetiki deo iz ENIAC-a.

Mauchly & Eckert Drugi svetski rat

Eckert & Goldstine

Potreba za raunarstvom tokom Drugog svetskog rata postala je intenzivnija zbog iznenadnog naprednog razvoja brojnih artiljerijskih sredstava koja su trebala da se suprotstave sve boljim borbenim sredstvima kakav je avion. Stibitz je proirio svoje prenosive maine ureajima za praenje i za navoenje koji bi se prikljuili na protivavionske topove, ali je glavni nedostatak bio dostupnost "tabela za gaanje" za poljsku i mornariku artiljeriju. Stoga su rani ameriki ureaji za raunanje, kao to je Babbageova diferencijalna maina, napravljeni da prave tabele, a ne da u realnom vremenu obavljaju raunanje za reavanje naunih (ili vojnih) problema. 1944 Prvi veliki automatski elektromehaniki kalkulator opte namene je bio Harvard Mark I (tj. IBM Automatic Sequence Control Calculator [ASCC]). Njega je izumeo Howard Aiken krajem tridesetih godina, a implementirali su ga Hamilton, Lake i Durfee iz IBM-a. Maina koju je sponzorisala amerika mornarica trebalo je da izraunava elemente matematikih tabela i tabela za navigaciju; istu svrhu je imala Babbageova diferencijalna maina. Aiken je posvetio svoje rane izvetaje Babbageu kada je saznao za deo diferencijalne maine na Harvardu 1937. ASCC nije maina sa skladitenim programom, nego ju je pokretala papirna traka sa instrukcijama.

2

Grace Murray Hopper je radila za Aikena na Harvardu juna 1944. i postala je trei programer na raunaru Mark I. Njena dva prethodnika, koje su tada nazivali "koderima", bili su zastavnici Robert Campbell i Richard Bloch.

1945 Grace Murray Hopper je radila u privremenoj zgradi iz Prvog svetskog rata na Univerzitetu Harvard. Na raunaru Mark II ona je pronala prvu raunarsku bubu koja je nastradala od struje. Prilepila ju je na dnevnik raunara i kad bi kasnije maina stala (to se esto deavalo) rekli bi Howardu Aikenu da "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz raunara. Prva buba i dalje postoji u National Museum of American History of the Smithsonian Institutions. Re buba i koncept uklanjanja ranije je verovatno koristio Edison, ali se pretpostavlja kako je ovo prva potvrda da se taj pojam primenjuje na raunare.

30. jun 1945: John von Neumann je napisao "Prvu skicu izvetaja o EDVAC-u" koja je utrla put za arhitektonski dizajn nekoliko generacija raunara; izvetaj nikad nije prevaziao stadijum skice, ali njegovi koautori (oigledno ne i saradnici u pisanju) nisu nikad zvanino imenovani. Arhitektonski stil je postao poznat kao "von Neumannova arhitektura", a ovaj izvor za pojam "uskladitenog programa" postao je diskutabilan. Eckert i Mauchly su tvrdili da su oni razmiljali o tome pre no to se Neumann pridruio ve zapoetom radu na univerzitetu Pennsylvania. Konrad Zuse je tvrdio kasnije da je i on razmiljao o tome jo tridesetih godina.

3

Istorija raunara Pripremila Irena Gonda

1946 ENIAC je otkriven u Filadelfiji. ENIAC je predstavljao tek korak prema pravim raunarima, za razliku od Babbagea, Eckert i Mauchly su zavrili konstrukciju, iako su znali da maina nije ba reprezentativna tehnologija. ENIAC je programiran kroz ponovo povezivanje meusobnih veza meu razliitim komponentama i imao je sposobnost paralelnog raunanja. ENIAC je kasnije modifikovan u programsku mainu za skladitenje, ali ne pre no to se tvrdilo da su druge maine bile prvi raunar.

1946 je bila godina u kojoj se desio prvi raunarski sastanak, Univerzitet Pensilvanije je organizovao prvu seriju "letnjih sastanaka" gde su svetski naunici saznali poneto o ENIAC-u i planovima za EDVAC. Meu uesnicima je bio Maurice Wilkes sa univerziteta u Kembridu koji se vratio u Englesku da bi napravio EDSAC.

Kasnije te godine, Eckert i Mauchly zbog spora sa Univerzitetom u Pensilvaniji u vezi patenta napustili su univerzitet da bi uspostavili prvu raunarsku kompaniju -Electronic Control Corp. sa planom da izgrade Universal Automatic Computer (UNIVAC). Nakon mnogo kriza oni su izgradili BINAC za Northrup Aviation i preuzeti su od kompanije Remington-Rand pre no to je UNIVAC zavren. U isto vreme je Electronic Research Associates (ERA) ujedinjen u Minneapolisu i preuzeo njihovo znanje o raunarskim ureajima da bi napravili liniju raunara; kasnije je ERA takoe spojena sa Remington-Rand. Te iste godine je formairan AIEE komitet o raunarskim ureajima velike skale iji je predsedavajui bio Charles Concordia (maj/jun 1946-49); ovaj komitet je bio pretea IEEE Computer Society iz 1963 godine. 1947 William Shockley, John Bardeen i Walter Brattain su izumeli ureaj " prenosni otpornik ", kasnije poznat kao tranzistor koji e preinaiti raunar i dati mu

1

pouzdanost koja se nije mogla postii vakumskim cevima.

1948 Rad na programskom raunaru za skladitenje se zbivao bar na etiri lokacije -- na Univerzitetu u Pensilvaniji na konstrukciji EDSAC-a, na Princeton University na Institute for Advanced Study Machine (IAS) pod rukovodstvom John von Neumanna, na Cambridge University pod rukovodstvom Maurice Wilkesa i Univerzitetu u Manchesteru. Douglas Hartree je posetio razne lokacije u Americi i vratio se u Englesku da bi ubedio svoje kolege, Freddy Williamsa i Tom Kilburna da naprave raunar. Max Newman, jedan od rukovodilaca istraivanja u Bletchey Parku je napravio Royal Society Computing Laboratory u Manchesteru i traio je sredstva da bi napravio raunar. 21. juna 1948 godine njihova prototip maina "Baby" je radila po prvi put; svet se zaista pomakao iz domena kalkulatora u domen raunara. Williams, Kilburn i Newman su nastavili da grade mainu pune skale koju su nazvali Manchester Mark I. Ferranti Corporation je preuzeo dizajn i zapoeo liniju raunara koji su bili jedna od glavnih komponenti britanske raunarske industrije.

T.J. Watson Sr. se naljutio na Howard Aikena zbog nedostatka posveenosti Atomatic Sequence Control Calculatoru [ASCC] (Harvard Mark I) i iznerviran uspehom ENIAC-a naruio izgradnju Selective Sequence Control Computer-a (SSEC) za IBM. Iako to nije bio programerski raunar za skladitenje, SSEC je bio prvi korak IBM-a od potpune posveenosti tabulatorima sa buenim karticama do sveta raunara. Javne slike SSEC-a su modifikovane da ne bi sadrale kolone u mainskoj sobi u IBM kancelarijama na Madison Avenue nakon to je Watson izrazio aljenje to uopte postoje!

2

1949 Samo godinu dana nakon to je Manchester Baby postala prva operativna programska maina za skladitenje na svetu, prvi elektronski digitalni programski raunar velike skale za skladitenje, kompletno funkcionalan, razvio je Maurice Wilkes sa osobljem matematike laboratorije na Cambridge univerzitetu. Nazvan je EDSAC (Electronic Delay Storage Automatic Computer); primarni sistem za skladitenje je bio skup ivinih korita (cevi ispunjene ivom) kroz koje je generisano i regenerisano akustino pulsiranje predstavljalo bitove podataka. Wilkes je 1946 pohaao letnju kolu na Univerzitetu u Pensilvanija i vratio se kui sa osnovnim planovima za mainu u mislima.

U Americi je NAtional Bureau of Standards poeo rad na dve maine. Bureau je bio odgovoran za realizovnje ugovora o isporuci UNIVAC-a Census Bureau ali je spoznao da nema dovoljne resurse za njegov rad. Poto nisu imali veliki budet Bureau je odluio da se takmii sa National Physical Laboratory (ekvivalent u Engleskoj) pa je stvorio sopstvene maine. One su postavljene u istonim i zapadnim centrima. Sam Alexander je preuzeo kontrolu razvoja SEAC-a (Standards Eastern Automatic Computer) dok je Harry Huskey (koji je napravio Pilot ACE u National Physical Laboratory [NPL], britanski ekvivalent NBS-a) vodio razvoj SWAC-a (Standards Western Automatic Computer).

3

Istorija raunara Pripremila Irena Gonda

1950'te Pedesetih godina prolog veka Professional Group on Electronic Computers of the Institute of Radio Engineers (Profesionalna grupa za elektronske raunare Instituta radio inenjera) je postala organizacija sa mnogim elementima dananje organizacije Computer Society, znaajno prihvatajui tehnike i obrazovne komitete. Konferencije su bile najznaajnije rane aktivnosti ove grupacije, ali su publikacije rapidno rasle sa nekih 1 800 uvodnih stranica tokom dekade. Pri kraju pedesetih PGEC je bila najvea profesionalna grupa u IRE. Imala je 19 podrunica po Americi i 8 874 lanova, ukljuujui 8 179 stalnih lanova, 679 studenata i 66 pridruenih lanova. 1950 Nakon drugog svetskog rata i svog rada u Betchley Parku, Alan Turing se pridruio upravi National Physical Laboratory u Teddingtonu, u Engleskoj, sa svojim planovima za pravljenje raunara. Njegov projekat za Automatic Computing Engine (ACE) je zavren 1947. godine, ali je direktor laboratorije dao zadatak konstrukcije fizikom (Physics), a ne matematikom (Mathematics) odeljenju gde se Turing nalazio. Usled toga je Turing napustio NPL da bi preuzeo mesto svog efa u toku rata, Maxa Newmana na University of Manchester. Rad na prototipu maine bazirane na Turingovim planovima je nazvan Pilot Ace, projekat je poeo Harry Huskey 1948. godine i zavrio ga 1951. godine. Potpuna verzija je zavrena nekoliko godina kasnije u Department of Scentific and Industrial Research.

1951

Jay Forrester, Bob Everett i drugi u MIT su zapoeli rad na simulatoru za Air Force

1

kasne 1946. godine, ali su se predomislili o upotrebi analognih tehnika i odluili da koriste digitalnu obradu za prvi raunar sa obradom u realnom vremenu Whirlwind. Ovaj rad je takoe dobro poznat za razvoju operativne (engl. core) magnetne memorije. Osnovni koncept za operativnu memoriju je patentirao An Wang sa Harvard University 1949. godine, ali je njegova tehnika ukljuivala korienje jezgra na jednoj ici za formiranje linija kanjenja. Projektom Whirlwind poelo je korienje tehnike feritnih jezgara povezanih u matricu i tako je stvorena memorija sa direktnim pristupom.

Nakon pet godina rada i nekoliko verzija prve raunarske kompanije koju su ustanovili Eckert i Mauchly, UNIVAC je isporuen Census Bureau ba na vreme da bi se zapoeo rad na desetogodinjem popisu. Budet je premaen, ali RemingtonRand Corporation se nadala da e moi da proizvede dovoljan broj kopija da bi nadokadnila svoje gubitke na fiksiranom ugovoru sa Vladom 1946. godine. Proizvedeno je 46 kopija.

Maurice Wilkes je ubrzo nakon zavretka posla na EDSAC-u na Cambridge University uvideo da e "dobar deo ostatka (svog) ivota provesti u pronalaenju greaka u...programima". Zajedno sa Stanley Gillom i David Wheelerom razvio je koncept podprograma u programima za pravljenje ponovo upotrebljivih modula; zajedno su napisali prvi udbenik o "Pripremi programa za elektronski digitalni raunar", ("The Preparation of Programs for an Electronic Digital Computer", Addison-Wesley Publ. Co., New York, 1951). Formalizovani koncept razvoja softvera (koji nije dobio ime celu deceniju) je zapoeo.

Trea maina Howard Aikena, Mark III je predata Naval Surface Weapons Center, Dahlgren, Virginia marta 1951. Mark III je bio znaajan jer je bio prva maina pune skale koja je ukljuivala dobo (engl. drum) memoriju iako je Aiken insistirao da se podaci i instrukcije uvaju na posebnim (i dimenziono razliitim) doboima. Na

2

naslovnoj strani magazina Time je bila slika Mark III koju je naslikao Artzybasheff; to je prvo pojavljivanje raunara. Slika se sada nalazi na univerzitetu Harvard. 1952 Grace Hopper, tada zaposlena u Remington-Rand i koja je radila na UNIVAC-u, uzela je koncept softvera koji se moe ponovo koristiti u lanku iz 1952 nazvanom "Education of a Computer" (Proc. ACM Conference, ponovo tampan u Annals of the History of Computing Vol. 9, No.3-4, pp. 271-281) u kojem je opisala tehnike kojima se koristi raunar za biranje (ili prevoenje) prethodno napisanih segmenta kodova koji se objedinjuju u programe u skladu sa kodovima napisanim na jeziku visokog nivoa - opisujui tako koncept prevoenja i koncept opteg prevoenja jezika. Sledeih etrdeset godina Hopper je bio predvodnik u razvoju lakih naina reavanja problema i nije se obazirao na sumnjivce koji su rekli da to "ne moe da se uradi". Roena je ideja "automatskog programiranja". Krajem 1952. godine, UNIVAC je postao uobiajeno ime za raunar, kao to su Hoover i Xerox postali sinonimi za usisivae i fotokopir maine, emu je delimino doprinelo korienje UNIVAC-a u televizijskom programu u noi predsednikih izbora. Korienjem obine tastature (konzole) u studiju, unoeni su rezultati glasanja koji su obraivani na maini u Remington-Rand fabrici u Filadelfiji. Sa samo 5% izbrojanih glasova UNIVAC je predvideo pobedu Eisenhowera, a iako je Charles Colinwood stalno traio da "UNIVAC kae ta misli", CBS je tek posle ponoi na istonoj obali Amerike priznao da nije verovao predvianjima i povukao rezultate programa koji su radili na UNIVAC-u. Izborne noi na televiziji vie nikad nee biti iste, a UNIVAC je ustolien kao glavni raunar.

1952. godine John von Neumann je takoe zavrio svoju verziju naslednika ENIAC-a na Insitute for Advanced Study na Princeton University.

3

Istorija raunara Pripremila Irena Gonda

1953

Sredinom prve "policijske akcije" Ujedinjenih Nacija u Koreji, IBM je iskoristio priliku da doprinese ratnom naporu tako to je proizveo "Odbrambeni Kalkulator" koji je zapravo bio njihov prvi ulazak u raunarski biznis. IBM "Type 701 EDPM" je bio rezultat ubeenja T.J. Watsona Jr. da IBM treba da zakorai u ovo polje i njegovog ubeivanja svog oca da raunari nee odmah unititi biznis obrade kartica. Serija maina 700, ukljuujui 704, 709 i kasnije 7090 i 7094, dominirala je tritem velikih raunara tokom sledee decenije i doprinela da IBM tada iz pozadine doe na prvo mesto. Dok su mnogi univerziteti u Americi i ostalim zemljama proizvodili sopstvene raunare, Cambridge University EDSAC se prvi komercijalizovao. Dalekovidom odlukom, kompanija od koje se ponajmanje oekivalo da ima snaan interes za raunare, J. Lyons & Company Ltd, inae snabdevaa poslastiarnica i operatora "ajdinica" po Britaniji, uzela je EDSAC dizajn i konvertovala ga za sopstvene biznis aplikacije. Pod nazivom LEO (Lyons Electronic Office), zaokupio je panju kompanija sa slinim potrebama poslovne obrade. Uspenom realizacijom razvoja projekta za sopstvene potrebe, kompanija prerasta u novu raunarsku kompaniju. LEO Computers Ltd je otkupila English Electric Company i zajedno su postali deo International Computers Ltd (ICL), glavnog proizvoaa britanskih raunara 70'tih. 1954

Otkako je 30'tih IBM proizveo seriju kalkulatora serije 600, koja je doprinela raznovrsnosti opreme za obradu kartica, bila je njegov glavni proizvod. Rani IBM raunari (701 i 702) nisu bili kompatibilni sa opremom za buene kartice ali je IBM Type 650 EDPM, prirodan produetak serije 600, koristio iste periferijske ureaje za obradu kartica pa je on bio kompatibilan za mnoge postojee IBM kupce. Decimalna maina dobo memorije, 650-ca je prva koja je masovno proizvoena iako IBM nije oekivao da pusti seriju 1000 odmah nakon objavljivanja. Za mnoge

1

univerzitete je to bio prvi raunar, njegova atraktivnost je znatno poboljana nuenjem institucijama popusta od 60% za obrazovne raunarske kurseve..

Sledei primer koji je postavio Grace Hopper i uspenu implementaciju interpretatora digitalnog koda za IBM 701 nazvanog Speedcoding, John Backus je predloio razvoj programskog jezika koji e omoguiti korisnicima da izraze probleme pomou uobiajenih matematikih formula -- koji je kasnije nazvan FORTRAN. Sastavljajui tim od istraivaa iz IBM-a i korisnika, Backus je stalno verovao da e im trebati 6 meseci da zavre posao; kadgod ga je neko pitao kad e sistem biti spreman on bi odgovarao "za est meseci"!

Dok je John von Neumann radio na IAS maini, paralelno su tekli projekti pravljenja kopija u drugim institucijama. Da bi osigurala konformnost, Princeton grupa je uzela fotografije detalja konstrukcije IAS maine i poslala ih sa belekama drugim proizvoaima. U Los Alamos National Laboratory je Nick Metroplois pravio MANIAC, University of Illinois je pravio ILLIAC, a u Rand Corporationu Willis Ware je pravio JOHNNIAC. U martu 1954 JOHNNIAC je puten i njime je rukovodio Keith Uncapher kasnije prvi ovek novo formirane asocijacije IEEE Computer Group, kasnije nazvanom Computer Society. 1994 Willis Wareu je uruena povelja IEEE Computer Society Pioneer Award za njegov rad na JOHNNIAC-u. Novoformirana National Science Foundation (NSF) je dozvolila da John van Neumann nastavi da radi na raunarstvu, i to je bila Fondacijina prva podrka iz niza univerzitetske podrke razvoju raunarstva. 1955

Manje od deset godina nakon otkrivanja ENIAC-a, ideja o raunarstvu velike skale koju je sadrao ENIAC promenila se u koncept "superraunarstva". IBM je poeo

2

rad na doprinosu nacionalnom naporu proizvoenjem maine koja je obeavala 100 puta bri rad od najbre maine na svetu. Ova maina je trebala da proiri trenutni nivo sofisticiranosti razvojne tehnologije pa je nazvana STRETCH. Kad je STRETCH napokon isporuen 1960 naznaena cena je morala da bude sniena jer nije dostignuta ciljna brzina. Iste godine IBM je predstavio raunar 704 iji je principijelni arhitekt bio Gene Amdahl koji je 90'tih osnovao sopstvenu kompaniju za proizvodnju superraunara. 704 se odlikovala time da je bila prva komercijalna maina sa hardverom za rad u tzv. pokretnom zarezu i mogla je da radi priblinom brzinom od 5 kFLOPS-a. Brojni kupci su se udruili i oformili prve grupe korisnika da bi razmenjivali iskustva i programe i u isto vreme se predstavili kao jedinstveni naspram proizvoaa. Korisnici (velikih) IBM maina oformili su grupu SHARE (nije skraenica ali je esto naznaena kao "Society to Help Allieve Redundant Effort") a korisnici UNIVAC-a grupu USE. Raunarstvo nisu vie oblikovale samo raunarske kompanije. 1956 Sperry-Rand, naslednik Remington-Randa, koji je i dalje odravao UNIVAC Division, napravio je superraunar za potrebe Lawrence Livermore National Laboratory (LLNL), koji je nazvan LARC (Livermore Automatic Research Computer). U Engleskoj je takoe zapoet rad na projektu superraunara. Projekat Atlas su zajedniki zapoeli University of Manchestera i Ferranti Ltd-a, sa Tom Kilburnom na elu.

Ne zaboravljajui da je svrha raunara da ree problem, John McCarthy i Marvin Minsky su organizovali konferenciju na Dartmouth College-u, uz pomo Rockefeller Foundation, o konceptu vetake inteligencije. Zakljuak ove konferencije je bio da e doi do razvoja vetake inteligencije, to se nije ostvarilo u nekoliko narednih godina.

3

1957 Rani raunari su imali malu unutranju i sporu spoljanju memoriju jer su se oslanjali na magnetnu traku. Vremenom je unutranja memorija poboljana na magnetnu dobo pa na memoriju sa magnetnim jezgrima. Sledei logian korak bila je disk memorija sa pokretnim glavama za itanje/pisanje da bi obezbedila sposobnost poludirektnog pristupa i kapacitet skladitenja koji odgovara magnetnoj traci. IBM 305 RAMAC je bio prvi sistem sa memorijskim diskom.

Nakon tri godine rada Backus i njegove kolege su isporuili FORTRAN programski prevodilac za IBM 704, a odmah zatim su naili na prvu poruku o greki nedostaje zarez u izraunatoj GO TO naredbi. Herbert Bright iz Westinghouse u Pittsburghu primio je neoznaen paket od 2000 kartica i utvrdio da je to dugo oekivani prevodilac, a zatim napravio prvi korisniki program zajedno sa grekom. Svet programskih jezika je napredovao od oblasti u kojoj su samo obueni programeri mogli da zavre projekat, do oblasti u kojoj su oni koji imaju probleme mogli sami da izraze svoja reenja. 1958 Pronalazak tranzistora u drugoj polovini 40-tih otvorio je eru moderne elektronike korienja elektrona u vrstim telima i naputanje, mada na vrhuncu moi, staromodne elektronske vakuumske cevi koja koristi "elektrone u vakumu". 1958, Jack St. Clair Kilby je zaeo i dokazao svoju ideju integrisanja tranzistora sa otpornicima i kondenzatorima na jednom poluprovodnikom ipu, koji je monolitsko integrisano kolo (IC). Njegova ideja monolitskog IC, zajedno sa planarnom tehnologijom Dr. Jean Hoernija i Robert Noyceovom idejom "o izolaciji spoja" za planarna vezivanja, uvruje veliki progres dananjeg poluprovodnikog IC i mikroelektronike koja je bazirana na njemu. Tehnologija je omoguila inovacije mnogobrojnih aplikacija u raunarima i komunikacijama, koje su dramatino promenile na stil ivota.

Originalni razvoj koji je poeo sa projektom Whirlwind postao je realnost 1958. godine sa instalacijom sistema SAGE za vazdunu odbranu na McGuire AFB u NJ. Prvi efikasni sistem kontrole vazdunog saobraaja postao je operativan za severno istonu Ameriku.

Tada tek osnovana korporacija Control Data Corporation pod vostvom William Norrisa je dala doprinos tritu superraunara sa potpuno tranzistorizovanim raunarom --CDC 1604 -Seymour Cray je bio glavni arhitekt. U meuvremenu, nastavljajui svoj rad u razvoju vetake inteligencije, John McCarthy je razvio koncepte programskog jezika LISP za obradu nizova simbola, tj. nenumeriki procesni jezik. Naredne generacije studenata su promenile znaenje jezika LISP, to je skraenica za LISt Processing, u "Lots of Idiotic, Silly Parentheses". 1959 Dok je u mnogim kompanijama postojao pomak ka superraunarima, IBM je objavio mogunost maina veliine dva stola za male korisnike -- IBM 1401 za poslovne korisnike i IBM 1620 za naunike. Maina 1401 je postala najpopularnija maina za obradu poslovnih podataka, a maina 1620 je za mnoge studente bila prvo raunarsko iskustvo na malim univerzitetima i srednjim kolama. Obe maine su uvele znakovno orijentisanu glavnu memoriju od 20-40k bajta u kojoj granice "rei" moe programer da definie da bi obezbedio "neogranienu preciznost". Obe maine su imale aritmetiku jedinicu koja je koristila tabelu pretraivanja umesto binarnih sabiraa. Prvobitno je IBM nameravao da mainu 1620 nazove kao CADET, ali kad je ovo prevedeno u "Can't Add, Doesn't Even Try" (Ne moe da sabere, ak ni ne pokuava) odustali su od tog imena.

Nakon nekoliko godina rada General Electric Corporation je isporuila 32 ERMA (Electronic Recording Machine --Accounting), raunarski sistem za Bank of America u Kaliforniji da bi spasila bankarsku industriju od poplave rastueg broja ekova koje je koristila rastua klijentela. Zasnovan na SRI dizajnu, ERMA sistem je koristio Magnetic Ink Character Recognition (MICR) kao sredsvo za dobijanje podataka sa ekova i uveo sistem za obradu ekova kojeg nisu plaila dokumenta koja nisu bila primitivna. Bankarska industrija je automatizovana i otvarala je puteve za nove naine poslovanja ukljuujui ATM (bankomati) i elektronsko personalno bankarstvo. Sa druge strane, to je bio bitan dogaaj u istoriji proizvodnje raunara u GE koji, izuzev razvijanja profitabilne linije maina za NCR (NCR 304), nikada nije dostigao status koji se mogao oekivati od takvog finansijskog dina.

1960-te PGEC servisi u ranim esdesetim su bili skoro isti kao u kasnim pedesetim iako se poveavao broj konferencija i stranica u strunim asopisima. Meutim, 1961. godine, vostvo PGEC je poelo da razmatra stvaranje tehnikih komiteta. Ovi komiteti su trebali da obezbede vie foruma za posebna interesovanja i u isto vreme da smanje da zainteresovani formiraju odvojene IRE grupe i da razdvoje oblast. U maju 1962. godine, prvi od ovih komiteta, komitet za logiku i teoriju prekidaa, odobrio je zajedniki rad sa komitetom AIEE koji je ve funkcionisao.

Istovremeno, nastavljeni su planovi na udruivanju IRE i AIEE. IRE-AIEE su se udruili u Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE) na nivou rukovodstva 1963. godine. PGEC je tada postao Professional Technical Group on Electronic Computers, a odmah potom Computer Group. Poetkom 1963. godine, grupa je zapoela rad sa Administrative Committee koji je ukljuivao ljude iz PGEC i AIEE CDC. Konano udruivanje je zavreno u aprilu 1964. godine. Jula 1966. godine preduzet je vaan korak sa prvim dvomesenim izdanjem Computer Group News, koji je sadrao vesti o grupi i industriji, primenjene lanke i uputstva za rad, vodi za raunarsku literaturu, i mnogo raunarskih lanaka. Arhivski materijali su bili dostupni za profesionalce iz struke po nominalnoj ceni. Computer Group News je otvorio vrata za mnoge magazine u udruenju, kao i u IEEE. Takoe, bio je vaan i na drugi nain. Sa izdanjem prvog magazina, Computer Group je zaposlila i rukovodila radnicima koji su bili zaposleni puno radno vreme u podruju Los Angelesa za podrku izdavatvu i druge administrativne aktivnosti. Computer Group je bila prva IEEE grupa koja je zaposlila svoje ljude, i to je bio glavni faktor razvoja drutva. 1968. godine, IEEE Transactions on Computers je postao meseno izdanje. Broj periodino objavljenih stranica je narastao na skoro 9,700 u strunim publikacijama i oko 640 u Computer Group News. Broj lanova je narastao na 16 862, ukljuujui 4 200 studenata i 158 pridruenih lanova. Dekada je zavrena sa 41 sekcijom. Pripremila Irena Gonda

1960

Wegstein Do 1952 Grace Murray Hopper je razvijao seriju programskih jezika koji su sve vie koristili prirodne jezike fraze za izraavanje operacija obrada poslovnih podataka. FLOWMATIC je bio poslednji. Ostali su takoe preuzeli izazov ukljuujui IBM koji je napravio jezik nazvan COMMERCIAL TRANSLATOR. Na tim osnovama jedan veliki tim -- Conference on Data System Languaged (CODASYL) -- koji je vodio Joe Wegstein iz NBS (sada NIST) je razvio novi jezik za veoma kratko vreme i napravio prvi standardizovani poslovni raunarski programski jezik, COBOL (Common Business Oriented Language). U sledeih 20 godina je napisano vie programa u COBOL-u nego u bilo kom drugom jeziku. Te iste godine je komitet razvio drugi matematiki jezik ALGOL 60. Iako nije iroko implementiran ALGOL je postao konceptualna osnova kasnijih programskih jezika. John McCarthy, Fritz Bauer, Joe Wegstein

John Backus, Peter Naur, Alan Perlis 1960 je oznaila kraj prve generacije raunara (sa vakumskim cevima) i dala prostora za drugu generaciju koja je koristila tranzistore 1961 Rad na integrisanim kolima Jack Kilbya i Robert Noycea urodio je plodom 1961 kada su se pojavila prva komercijalna integrisana kola koja je proizvela Fairchild Corporation. Robert Noyce je odobrio patent za IC (integrisano kolo) bazirano na silikonu poevi dugu raspravu o pravu na patent za IC izmeu verzije sa germanijumom Kilbyja i Noycea. Od ovog datuma pa na dalje raunari e imati ugraena IC umesto individualnih tranzistora ili drugih komponenata. Dok su se operativni sistemi (prvo nazvani monitori ili nadzornici) razvijali kao sredstvo za poboljanje povezanosti raunara u kasnim 1950-tim, korisnici su bili frustrirani nedostatkom intimnosti sa raunarom. Da bi reio ovaj problem i vratio korisniku kontrolu nad raunarom Fernando Corbato, MIT, je napravio CTSS (Compatible Time Sharing Sysem) za IBM

7090/94, prvi efikasni tajm ering sistem i u isto vreme prvo sredstvo daljinskog pristupa raunaru od Stibitzove demonstracije 1940. 1962 U Velikoj Britaniji je postao operativan Atlas raunar na University of Manchester; to je prva maina koja je koristila virtualnu memoriju i stranienje; njene instrukcije su se izvravale na protonoj arhitekturi koja se sastojala od odvojenih aritmetikih jedinica za fiksnu i aritmetiku pokretnog zareza sposobne za oko 200 kFLOPS. 1963 Do 1963 proces standardizacije elemenata industrije je postao raspostranjen i meu prvim bio standard za kd za razmenu informacija (ASCII). Prvi pu je postojao nain da raunari razmenjuju informacije ali e biti potrebno 15 godina da to postane uobiajeno. 1963 je bila godina u kojoj su se IRE i AIEE spojile u IEEE, poeo proces ispitivanja razliitih komponenti za uvravanje aktivnosti i razmatrane prilike za nove projekte. Iz AIEEE Large Scale Computing Committee i IRE Professional Group on Electronic Computers e nastati nova grupa. Pripremila Irena Gonda

1964. Jo 1959. godine, Douglas Engelbart je pokrenuo SRI Augmentation Research Center i uinio prve korake u uspostavljanju savremenog interaktivnog radnog okruenja. NLS (On Line System) je izgraen sredinom 60-tih godina prolog veka kako bi se razvili i isprobali softverski i hardverski alati koji su trebali da omogue produktivnije korienje raunara. NLS je bio istraivaki toak za ispitivanje u "radnom/organizacijskom znanju." Meu originalnim idejama koje su razvijene i implementirane u NLS su prvi hipertekst sistem, prototip procesora i video konferisanje. 1964. godine je razvio mia kome je sledio razvoj dvodimenzionalnog ureivanja, koncept prozora, unakrsno ureivanje datoteka, jedinstvena sintaksa komandi, daljinska procedura protokola poziva, datoteke sa tekstom i slikama, strukturisani dokumenti datoteka, obraivanje ideja i jo mnogo toga. Kao i rad svakog pionira i rad Engelbarta nije odmah prepoznat, mi je ekao petnaest godina da se pojave personalni raunari da bi pronaao svoju niu. IEEE Computer Society je Engelbartu dodelio zvanje Pioneer Award 1992. godine. Sredinom 60-tih prolog veka avion na mlazni pogon (i Boeing) je revolucionisao avionski putniki posao, ali proces rezervacije karata nije bio odgovarajui iako su postojali osnovni sistemi rezervacije. U periodu kada je CTSS sistem proveren, IBM je proizveo za American Airlines prvi sistem za praenje rezervacija velike skale u realnom vremenu nazvan SABRE, a uskoro su ga mnogi kopirali.

Za mnoge se svet raunara radikalno promenio 7 aprila, 1964. godine kad je IBM objavio System/360, prvu IBM familiju kompatibilnih maina. IBM-ov princip kompatibilnosti novih familija raunara sa prethodnim, kao i spajanje poslovnih i naunih obrada imao je znaajan efekat na nain na koji su mnogi poslodavci poeli da razmiljaju o raunarima.

U jesen 1964, Dartmouth Time Sharing System je postao operativan sa BASIC-om kao glavnim jezikom za studentski programski razvoj. Razvili su ga John Kemeny (kasnije predsednik Dartmoutha i predsednik komisije koja je istraivala Three Mile Island nesreu) i Tom Kurtz, zajedno sa mnogim postdiplomcima. BASIC je postao jezik izraavanja mlade raunarske zajednice. IEEE Computer Society je obojici dodelio zvanje Pioneers. U 1964. godini su se IRE Professional Group on Electronic Computers i AIEE Committee on Large-Scale Computing Devices spojili da bi formirali Computer Group, kasnije nazvanu Computer Society, a Keith Uncapher je bio prvi predsednik (1964-65). 1965. Dok su mnoge kompanije razvijale vee i bre maine, Digital Equipment Corporation je 1965. godine uvela PDP8, prvi pravi miniraunar. PDP-8 je imao mali skup instrukcija i jednostavan mikro-jezik, kao i izvanredan interfejs. Stoga je PDP-8 postao iroko korien kao procesni kontrolni sistem ukljuujui interfejs sa telefonskim linijama za tzv. tajm-ering (raspodela vremena) sisteme..

Uspeh CTSS u MIT je primetio J.C.R. Licklider, direktor istraivanja obrade informacija u ARPA, koji je verovao da tehnologija ima korisne aplikacije u agenciji. On je sponzorisao Project MAC (esto nazvan "Machine Aided Cognition", "Minsky Against Corbat" i druge) koji e biti sledei logini stepen razvoja tajm eringa za proizvodnju sistema poznatog kao "Multics". Biranjem GE 600 serije maina kao osnove za razvoj, MIT-u su se pridruili GE i AT&T Bell Laboratories da bi proizveli opte-namenski vieprocesni tajm ering sistem sa deljenjem memorije. 1966. Zajedniki projekat IBM i SHARE korisnike grupe je razvio novi programski jezik sa namerom kombinovanja naune i poslovne obrade podataka na mainama kao to su System/360 maine. Jezik je imao namenu da bude sistemski razvojni jezik na visokom nivou. Potreba za raunarima u koledima i na univerzitetima kao podrka za nauna istraivanja i inenjering je navedena u "Rosser report" kojeg je sponzorisao NSF. Ovaj izvetaj je doprineo obustavljanju dodeljivanja podrke univerzitetima da naprave sopstvene maine i podrao univerzitete da zakupe komercijalne maine. Do decembra 1996. godine, Computer Group lanstvo je dostiglo 11.000 i rast od 10% tokom godine . Prevela Irena Gonda

1967 Sedam godina nakon to je Fairchild Corp. iznela na trite prvo komercijalno integrisano kolo, tokom 1967. godine pojavila se trea generacija raunara koja je koristila tu tehnologiju. John Hamblen, sa fakulteta na University of Missouri, Rolla, sproveo je prvu godinju anketu o korienju raunara u viem obrazovanju, koja je postavila smernice administraciji univerziteta koje raunarske resurse i aktivnosti da prati. NSF "Pierce report", koji je sledio Rosserov izvetaj, detaljnije je preispitao nastavni program predmeta raunarskih nauka po Americi i obezbedio podsticaj razvoja nastavnog programa za tu oblast. 1968 Harlan Herrick je 1955. godine, tokom razvoja programskog jezika FORTRAN, uveo ekvivalent instrukciji skoka u obliku GO TO naredbe. Edsger Dijkstra je 1968. godine postavio kamen temeljac strukturiranog programiranja, ne pisanjem rada na zadatu temu, ve upuivanjem pisma uredniku pod nazivom GO TO Statement Considered Harmfull! (Comm. ACM, Avgust 1968.). Pokret za razvoj pouzdanog softvera je napredovao. Vizionarski, Arthur C. Clark je uveo HAL, raunar budunosti u filmu 2001: A Space Odyssey, zasnovan na principima vetake inteligencije koje su predloili J. Good (lana Bletchley Parka) i Marvin Minsky. Navodno je HAL bio monosilabika ifra IBM-a. 1969

Poinje rad na ARPAnetu. Koncept umreavanja je 1969; mada su jo Rimljani imali mree puteva koje su olakavale ne samo rapidno kretanje trupa ve rapidnu meusobnu razmenu informacija glasnika. Tokom Napoleonovih i graanskih ratova postojale su razliite eme koje su razvijene za distribuciju poruka preko mree komunacionih linija primarno po vizuelnim linijama izmeu znaajnih lokacija. Razoaran radom na Multicsu i stalnim problemima sa GE 600 serijama maina, Bell Telephone Laboratories se povukao iz Project MAC. Messrs. Ritchie i Thompson su zapoeli rad na sopstvenom operativnom sistemimu koji su umesto da bude namenjen veem broju korisnika, koncentrisali na jednog korisnika i stoga mu promenili ime iz Multics u UNIX. Ritchie i Thompson su 1994. godine dobili IEEE Computer Pioneer Award. 1971 Svet personalnog raunarstva vue korene iz 1971. godine preko dva vana proizvoda - prvi komercijalno dostupni mikroproceksor i prvi flopi disk. tek osnovana firma, Intel Corporation, proizvela je mikroprocesor Intel 4004 za kompaniju Busicom, to je bio zaetak familije procesora na ipu. Ted Hoff je proizveo mikroprocesor Inte14004 na zahtev japanske kompanije (Busicom) kojoj je trebao ip za kalkulator. Hoff je odluio da bi bilo lake koristiti raunar na ipu za ovu svrhu nego prilagoditi razvoj ipa kalkulatora. Marcian E. (Ted) Hoff je 1988. godine dobio IEEE Computer Society Pioneer Award. Alan Shugart iz IBM-a je napravio prvu 8-innu flopi disketu (sa magnetinim skladitenjem) za regularnu upotrebu, primarno za DISPLAYWRITER.

Ken Simon iz Litton Industries je predao dizajnerski rad na konkursu za Computer Society logo, koji je Board of Governors na polugodinjem letnjem sastanku proglasio za najbolji. Pobedniki dizajn je bio veta adapcija IEEE loga, zamenjujui dva dizajnerska elementa strujnog i magnetnog simbola sa isprepletanim parom binarnih brojeva. Pripremila Irena Gonda

1972Prvi digitalni mikroraunar koji je bio dostupan za personalnu upotrebu bio je MITS (Micro Instrumentation and Telemetry Systems) 816. Iako nije bio bio opremljen ekranom ili tastaturom, 816 je bio od znaajnog interesa za ametere entuzijaste koji su traili personalni raunar. ARPAnet ga je prikazao na CS-ACM ICC u Vaingtonu. Digitalni raunar je kontrolisao let NASA F-8.

1973Don Knuth je obeao da e predati tom od dvanaest knjiga "Art of Programming" (Umetnost programiranja); prve tri knjige su postale "biblije" softverskog razvoja i sadrale su mnoge osnovne algoritme oblasti koja je postala poznata kao "struktura podataka" i mnoge tehnike programiranja koje e postati osnove "softverskog inenjeringa". Knuth je 1982. godine dobio nagradu Computer Society Pioneer. Iako je koncept iroko rasprostranjene mree bio efektivno razvijen kao deo ARPAnet projekta, osnova za "mreu lokalnog podruja" je bio Ethernet, kojeg je Robert Metcalfe napravio u Xerox PARC-u. Na neki nain, Metcalfe je izumeo Ethernet tri puta, prvi put kao deo svoje disertacije na MIT-u (kao deo projekta MAC), zatim u Xerox PARC-u, i na kraju ponovo u 3COM-u, kompaniji koju je osnovao da bi eksploatisao svoj izum. Dvadeset sedam godina nakon izuma ENIAC-a i mnogo godina nakon to je Ameriki institut za patente publikovao patent Eckerta i Mauchlyja, sudija Earl Larson iz amerike drave Minneapolis ga je ponitio. U parnici izmeu Honeywell Information Systems i Sperry-Rand Corp. koja se tie isplate povlastica radi korienja koncepta raunara, Larson je rekao da je Mauchly izveo ideju raunara od Johna Vincenta Atanasoffa. Ni Eckert ni Mauchly nisu odustali od protivljenja ovoj odluci verujui da je njihov izum istinit. Za mnoge je ovo prvi put da su uli za rad Atanasoffa ili za ABC.

1974Marta 1974. godine, magazin "QST" je objavio prvu formalnu reklamu za personalni raunar - Scelbi ("SCientific, ELectronic and BIological") razvijen od strane kompanije Scelbi Computer Consulting, Milford, Connecticut. Skoro u isto vreme, Jonathan Titus je proizveo iroko reklamirani personalni raunar koji se zvao Mark-8. Svet personalnih raunara je rastao. Intel je objavio 8080 za svrhe kontrolisanja semafora ali je taj model kasnije stekao slavu kao procesor za Altair. Gary Kildall je objavio CP/M kao prvi operativni sistem koji radi (skoro) nezavisno od platforme. John Cocke je dizajnirao prvu RISC mainu za IBM Research. Pojavila se prva ATM maina.

Zilog Inc. je osnovan da bi se takmiio sa Intelom u proizvodnji mikro procesora na ipu. (Z80) Pripremila Irena Gonda

1975

Altair 8800 U to vreme (1975.) trite personalnih raunara je zahtevalo proizvod koji ne zahteva poznavanje elektronike pa je prvi personalni raunar koji je masovno proizveden i reklamiran (dostupan i kao komplet za samogradnju i kao gotov proizvod) rado doekan. Konstruktori Edward Roberts, William Yates i Jim Bybee su proveli 1973-1974 u razvijanju MITS Altair 8800. Kotao je 375 dolara, sadrao je 256 bajtova memorije (ne 256k), nije imao tastaturu, ekran, ni pomoni ureaj za skladitenje. Kasnije su Bill Gates i Paul Allen napisali svoj prvi proizvod za Altair -- BASIC prevodilac (nazvan po planeti u epizodi serije "Zvezdane staze").

Bill Gates 1975 je takoe bila godina u kojoj je IBM proizveo svoj prvi "personalni raunar", 5100. Mada je usavravan tokom dve godine, cena 5100 i softver za podrku nisu se svideli onoj istoj zajednici koja je doekala Altair. Iako su se neke jedinice koristile kao podrka obrazovanju on nikad nije uspeo kao odgovor za CAI, "Computer Aided Instruction". Cray I je zapoeo moderni trend superraunara: Seymour Cray, glavni arhitekta za CDC, je zapoeo trend ka modernim superraunarima i raunarskoj arhitekturi. Cray maina je bila i jo uvek je standard po kojem se ocenjuju super performanse. Postoji javna verzija operativnog sistema Cray. 1976

Jobs i Wozniak

Godinu dana nakon to je proizveden Altair, Steve Jobs i Steve Wozniak su proizveli Apple II koji je sastavljen i zavren sa sopstvenom tastaturom i monitorom. Odmah je postigao uspeh, cena je bila dostupna entuzijastima i podravao je osnovne softverske aplikacije koje su se pokazale kao veoma korisne. Apple II je brzo uveden u kole i kolede i postao je osnova mnogih kurseva o "mikroprocesoru". Iste godine su osnovane korporacije Microsoft i Apple. 1977 1977 je otvoren prvi raunarski sajam na zapadnoj obali u San Francisku gde su mnogi posetioci prvi put videli Apple II (koji je kotao 1298 dolara) i Commodore Pet (795 dolara). Iste godine Radio Shack je predstavio TRS-80 mikroraunar kojem je dat uvredljiv naziv "Trash-80". Otvorena je prva Computerland prodavnica u Morristownu, NJ pod imenom Computershack. 1978 Mada su veina mikroprocesora ubrzo bili podrani od strane BASIC prevodioca i nekih primitivnih igrica, Visacalc kojeg su predstavili Daniel Bricklin i Bob Frankston je bio glavni pomak u aplikacijskom softveru za ovaj nivo mainerije. Prvi program za radne tabele postavio je standarde za "izgled i oseaj" kasnijih sistema radnih tabela i izuzetnu lakou korienja. Za mnoge korisnike je ovo bilo poetno doba etvrte generacije softverske podrke. Pripremila Irena Gonda

1979 Nakon izlaska Visicalca i njegovog izvanrednog uspeha 1978. godine, Micropro International je izdao Wordstar 1979. godine, koji je kao i Visicalc postavio standarde za sisteme obrade teksta. Mikroprocesori su poeli da bivaju sposobni za obavljanje korisnog rada mimo tenji obinog hobiste. 1980 Alan Shugart je napustio IBM i osnovao sopstvenu kompaniju Shugart Associates gde je nastavio voenje razvoja ureaja zaskladitenje uvoenjem hard diska Winchester koji je doveo do revolucije u sposobnosti skladitenja podataka kod personalnih raunara. Personalni raunari vie nisu bili ogranieni na male interne memorije i spore eksterne kasete ili diskete za skladitenje. Personalni raunar je od mikroraunara ogranienih sposobnosti skladitenja podataka prerastao u efikasno konkurentan sistem po snazi sa mnogim velikim sistemima, kao i sa veinom mikroraunara. 1980'te Unutar Computer Society se nastavljao rast u svakoj funkciji ali sa novim dimenzijama i naglaenim promenama. Ovo je bila decenija novih magazina, glavnih standardnih aktivnosti, novih inicijativa edukacije, internacionalnih servisa i znaajnog rasta i usavravanja servisa uprave i opreme. irina interesa profesije i lanova unutar drutva u strunim materijalima objavljenim u Computeru dovela je do pravljenje slinih magazina u oblastima specijalnosti. Drutvo je objavilo IEEE Computer Graphics & Applications januara 1981. godine, IEEE Micro februara 1981. godine, IEEE Design & Test i IEEE Software februara 1984. godine i IEEE Expert u prolee 1986. godine. IEEE Transactions on Knowledge & Database Engineering je uveden septembra 1989. godine. IEEE Transactions on Software Engineering i IEEE Transactions on Pattern Analysis & Machine Intelligence je od polumesenog izdanja postao mesena publikacija 1985. godine kao i 1989. Drutvo je objavilo vie od 65 200 periodinih uvodnih lanaka tokom decenije, sa preko 33400 stranica u Transactions publikacijama i 31800 stranica u magazinima ukljuujui 12700 u Computeru. Broj tehnikih komiteta je nastavio da raste oslikavajui raznolikost u raunarskoj industriji. Od 15 na poetku, dolo se do 33 komiteta na kraju decenije. Ovi komiteti su bili primarni izvor konferencija i sastanaka. Drutvo je sponzorisalo i konspozorisalo vie od 50 konferencija godinje i saraivalo bez finansijskog uestvovanja sa drugim organizacijama u jo puno konferencija. Interes u specijalizovanim konferencijama je rastao slino optim konferencijama, kao to je Compcon and Compcon. Nekoliko specijalistikih konferencija privuklo je vie uesnika od optih konferencija. Broj sastanaka izvan Amerike je znaajno rastao a mnoge su sponzorisali tehniki komiteti. Osamdesetih je drutvo sponzorisalo i kosponzorisalo vie od 90 konferencija izvan Amerike. ComEuro je pokrenut 1987. Njega je kosponzorisao IEEE Region 8. Tehniki komiteti su poeli da podravaju rad na standardizaciji kao glavnu aktivnost. Rezultati su bili izuzetni. Na kraju decenije odobreno je 56 standarda a 125 je bilo na putu da se usvoji. Ovi projekti su ukljuivali vie od 5 000 ljudi. Rast drutvenih servisa je jasno bio pokrenut rastom industrije i mnogi profesionalci kao volonteri su bili motivisani da obezbede tehniku osnovu za ove servise. Ali ovaj rast ne bi bio mogu bez podrke ureda koji se razvio tokom ovog perioda. Drutvo je dovelo prvog izvrnog direktora 1982. godine, a ured se razvio od 16 ljudi na poetku osamdesetih u veoma profesionalnu operativu sa 94 oveka na kraju decenije. Operativa Computer Group ureda poela je svoj rad u garaama i podrumima svog prvog izdavaa i izvrnog sekretara. Ranih osamdesetih operativa West Coast i izdavatvo su preli u novu zgradu, a

1985. godine je prostor udvostruen kupovinom susedne zgrade. Takoe 1985. godine je drutvo kupilo sadanju zgradu predstavnitva u Washingtonu a proireni ured je otvoren u Brusselsu. Ured u Brusselsu je proiren 1987. Otvoren je 1988. godine ured u Tokyo. Ovi uredi su predstavljali glavni korak u internacionalnoj slubi drutvu. 1981 Nakon ekanja da protivnici umekaju trite IBM se pojavio 1981. godine sa IBM PC-jem i podrao operativni sistem DOS razvijen unutar dogovora kojim je Microsoft uzeo sav profit u zamenu za trokove razvoja koje je snosio Microsoft. Ne obazirui se na CP/M koji je bio korien u ranijim mainama, IBM je izabrao da ide u radikalno drugom smeru pod trinom pretpostavkom (koja se ispostavila tanom) da su kupci PC-ja drugaiji od onih koji su spremni da naprave sopstveni sistem od komponenti. Korienjem karikature Charlie Chaplina kao korisnika koji moe da izvadi PC iz kutije i odmah pone da ga koristi, IBM je privukao zajednicu korisnika koji su hteli mainu radi njenog korienja a ne izazovne inenjerske privlanosti. Planirajui da ide dalje od konkurenata Osborne Computer Corporation je zapoeo reklamiranje prvog samostalnog prenosivog mikroraunara 1981. godine, zajedno sa monitorom, disk ureajima i torbom - Osborne 1. Iako je isprva bio uspean, Osborne je objavio bankrot dve godine kasnije. Iste godine Commodore je uveo VIC - 20 i ubrzo prodao milion komada! 1982 Manje od 4 meseca nakon to je IBM uveo PC, Time Magazine je proglasio raunar ovekom godine! Nikad do tada (a i nakon toga) nije neiv objekat proglaen ovekom godine. Alan Turing bi bio ponosan na objekat svog istraivanja!

Krajem 1982. godine raunar je postao osnovna alatka u filmskoj industriji i Disney Studios je zavrio film gde su likovi postojali unutar raunara -- Tron -- i u kom su generisani specijalni kompjuterski efekti. Pripremila Irena Gonda

1983 Razvoj softvera je eksplodirao uvoenjem PC-ja, standardne aplikacije ukljuujui ne samo tabele za unakrsna izraunavanja i tekst procesore ve i grafike pakete i sisteme komunikacija. Igrice su takoe bile produktivne. Mitch Kapor je 1983. godine uveo Lotus 1-2-3 i preuzeo nadmo od Visicalca. Kasnije e Kapor osnovati Electronic Freedom Foundation koja je prvobitno bila namenjena davanju legalne podrke nekim hakerima koji su provalili u neke raunarske sisteme. EFF je ACLU raunarske indusrije.

Kapor Poevi od 1978. godine, US Department of Defense je zapoelo razvoj "modernog" programskog jezika visokog nivoa; regrutovalo je eksperte volontere u HOLWG ("holwig", High Order Language Working Group) kroz serije dokumenata o rastuim detaljima i preciznosti koje su slate zajednici programera da bi dala kritiku. Proces razvoja je takoe ukljuivao konstantno rastui broj predloga od kojih je svaki koristio najbolja svojstva prethodnih predloga dok najzad nije izabran jezik "Green" (nazvan po boji naslovne strane izvetaja tako da je ime onog koji ga je predloio ostalo nepoznato onima koji treba da ga procene) i preimenovan u "Ada" u ast Ada Augusta King, Lady Lovelace, matematike saradnice Charles Babbagea. Meu ostalim inovacijama jezik je uveo mehanizam spajanja za unutranji proces komunikacije i sinhronizacije ali je esto kritikovan zbog kompleksnosti. 1984

Alto Ta godina, kao to je strepeo George Orwell u svojoj noveli, otvorena je emitovanjem reklame firme Apple Computer parodirajui na mase podreene IBM PC najavljujui Macintosh. Po Jobsu Macintosh je bio rezultat njegovog "prosvetljenja" u Xerox PARC-u u razvoju Alto sistema. Mi i ikone su postale glavne alatke raunarske interakcije. 1985 Raunare na raznim lokacijama su napadali "hakeri" (kako su ih novinari nazvali), to je mnogo zastrailo zvanine hakere u institucijama visokog obrazovanja. Koristei personalni raunar mladi ljudi, iji su roditelji mislili da su bezbedno smeteni u svojim spavaim sobama, putovali su sajber prostorom i naalost upadali u resurse korporacijskih sistema. Upad u raunar u National Laboratory u

Los Angelesu je ubrzo razotkriven i uputio je na grupu tinejdera u Milwaukee, Wisconsin, koji su postali poznati kao "414" hakeri po oznaci njihovog telefonskog podruja. Computer Society Headquarters je u Massachusetts Aveny u Washingtonu. Nakon mnogo godina boravka ureda u podrumu Harry Haymana i na drugim mestima, drutvo je kupilo sopstvenu zgradu u Washingtonu. Takoe postoje prostorije i u West Coast, Los Alamitos, California. Pripremila Irena Gonda

1986 Poevi od ipa 8086 koji se koristio u IBM PC-ju, korporacija Intel je u kontinuitetu razvijala nove ipove da zadovolji zahteve za sve veom procesorskom snagom; Intel je 1986. godine promovisao ip 386 koji je bio sredina, u strunom smislu, izmeu ipa 8086 (1980. godina) i Pentiuma (1994. godina). Na drugom kraju skale raunarske familije, raunar CRAY X-MP sa 4 procesora postigao je brzinu obrade od 713 MFLOPS-a (prema maksimalnih 840) pri reavanju sistema jednaina reda 1000x1000 paketom LINPACK. U rasponu od tridesetak godina superraunar je postigao poboljanje od pet redova veliine (od 5 KFLOPS-a koje je 1955. godine imao IBM STRETCH). Da je automobil imao isti stepen poboljanja za proteklih 100 godina trebalo bi da ima potronju goriva reda naprstka na 1000 milja, vozi brzinom od 3 000 000 milja na sat i kota manje od dananje cene parkiranja u centru grada! Promena u razmeri je mnogo oiglednija ako nie prikazanu sliku krunog brojaa ili pomerakog registra raunara ENIAC u mislima uporedimo sa sa registrom u dananjim mainama.

Raunar Cray X-MP (4 procesora) CM-1 Connection (65536 jedno-bitnih procesora) koji je u svojoj doktorskoj tezi osmislio Danny Hillis je vievorni raunar koji ima paralelni niz od 65536 1-bitnih procesora, od kojih svaki ima svoju ALU (aritmetiko-logiku jedinicu) i spoljnu memoriju kapaciteta 4 kb. To je jedan od najveih tzv. paralelnih raunara. 1987 Computer Society otvorio evropsku kancelariju u Briselu, Belgija. Kancelarija je otvorena da bi se to lake opsluivalo narastajue lanstvo u Evropi. 1988 Computer Society otvorio kancelariju u Tokiju, Japan. Pripremila Irena Gonda