Општа историја писмаОпшта историја писма

Што гођ људи на овоме свијету Што гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може измислили, ништа се не може

упоредити с писмомупоредити с писмомВук Ст. КараџићВук Ст. Караџић

Статус предмета: ОбавезанСтатус предмета: Обавезан Број ЕСПББрој ЕСПБ: : 44 Предавања: Предавања: 2 часа2 часа Вежбе: Вежбе: 2 часа2 часа

   Методе извођења наставе: Методе извођења наставе: Предавања, дискусије, студије случајаПредавања, дискусије, студије случаја

Оцена знања (максимални број поена 100)Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезеПредиспитне обавезе

- активност у току предавања: - активност у току предавања: 110 0 поенапоена

- практична настава: - практична настава: 330 поена0 поена

Завршни испит Завршни испит

- писмени испит- писмени испит

- усмени испит: 60 поена- усмени испит: 60 поена

Литература за предмет Литература за предмет Историја писма, књиге и Историја писма, књиге и библиотекабиблиотека

Ранко Бугарски: Ранко Бугарски: ПисмоПисмо, , Нови Сад, 1996.Нови Сад, 1996. Драган Бараћ:Драган Бараћ: Општа историја писмаОпшта историја писма,, Београд, 2004. Београд, 2004. Петар ЂорђићПетар Ђорђић: : Историја српске ћирилице,Историја српске ћирилице, Београд, Београд,

1990.1990. Svend DahlSvend Dahl: : Povjest knjige – Od antike do danaPovjest knjige – Od antike do danass, , Zagreb, Zagreb,

19791979.. Јован Деретић:Јован Деретић: Културна историја СрбаКултурна историја Срба, Народна , Народна

књигакњига, , Београд, 2005.Београд, 2005. Звонимир КулунџићЗвонимир Кулунџић:: Како је постала књигаКако је постала књига, , БеоградБеоград,,

1955.1955. Maršal Makluan:Maršal Makluan: Gutenbergova galaksija - nastajanje Gutenbergova galaksija - nastajanje

tipograf skog čovjekatipograf skog čovjeka, , BeogradBeograd, , Nolit, 1973.Nolit, 1973. Пет векова српског штампарстваПет векова српског штампарства, , Београд-Нови Београд-Нови

Сад, 1994.Сад, 1994. Aleksandar StipčevićAleksandar Stipčević: : Povjest knjigePovjest knjige,, Zagreb, 1985. Zagreb, 1985.

ПИТАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ПИТАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ИСТОРИЈА ПИСМА, КЊИГЕ И БИБЛИОТЕКАИСТОРИЈА ПИСМА, КЊИГЕ И БИБЛИОТЕКА

1.1.   Дефиниција писмаДефиниција писма

2.2. Појам, порекло и значењеПојам, порекло и значење

3.3. Граматологија, епиграфика, палеографијаГраматологија, епиграфика, палеографија

4.4. Латинска палеографијаЛатинска палеографија

5.5. Словенска палеографијаСловенска палеографија

6.6. Ћириличка палеографијаЋириличка палеографија

7.7. Хронологија писмаХронологија писма

8.8. Винчанско писмоВинчанско писмо

9.9. Претече писмаПретече писма

10.10. РабошРабош

11.11. Етапе у развоју писмаЕтапе у развоју писма

12.12. Сликовно писмоСликовно писмо

13.13. Појмовно писмоПојмовно писмо

14.14. Слоговно писмоСлоговно писмо

15.15. Прва писмаПрва писма

16.16. Клинасто писмоКлинасто писмо

17.17. Египатско писмоЕгипатско писмо

18.18. Хијератско, демотско, арамејско писмоХијератско, демотско, арамејско писмо

19.19. Грчко писмоГрчко писмо

20.20. Грчки алфабет – порекло, фазе, развојГрчки алфабет – порекло, фазе, развој

21.21. Латиница – фазе – средњи векЛатиница – фазе – средњи век

22.22. Константин (Ћирило) и МетодијеКонстантин (Ћирило) и Методије

23.23. Словенска писма – глагољица – типови - споменициСловенска писма – глагољица – типови - споменици

24.24. Ћирилица – настанак - типови Ћирилица – настанак - типови

25.25. Епиграфски ћирилични споменициЕпиграфски ћирилични споменици

26.26. Рукописни ћирилични споменициРукописни ћирилични споменици

27.27. Реформа српске ћирилице – Вук Стеф. КараџићРеформа српске ћирилице – Вук Стеф. Караџић

28.28. Специјална писма Специјална писма

29.29. Материјали на којима се писалоМатеријали на којима се писало

30.30. Папирус – кожа(пергамент) – папирПапирус – кожа(пергамент) – папир

31.31. Папир – проналазак – врстеПапир – проналазак – врсте

1.1. Оруђе за писањеОруђе за писање

2.2. Средства за писањеСредства за писање

3.3. Књига – дефиниција (Књига – дефиниција (UNESCOUNESCO))

4.4. Настанак првих библиотека – Месопотамија - ЕгипатНастанак првих библиотека – Месопотамија - Египат

5.5. Претходница штампане књиге – рукописна књига Претходница штампане књиге – рукописна књига

6.6. Мирослављево јеванђељеМирослављево јеванђеље

7.7. Власнички печат – Власнички печат – ex librisex libris

8.8. Средњовековна књига – материјал – садржај – илуминацијеСредњовековна књига – материјал – садржај – илуминације

9.9. Умножавање књига – Египћани – Вавилонци - Грци Умножавање књига – Египћани – Вавилонци - Грци

10.10. Српске средњовековне преписивачке школеСрпске средњовековне преписивачке школе

11.11. Претеча европског штампарстваПретеча европског штампарства

12.12. Врсте штампе – дрворез – бакрорез – литографијаВрсте штампе – дрворез – бакрорез – литографија

13.13. Књига 15. векаКњига 15. века

14.14. Проналазак штампе - Јохан ГутенбергПроналазак штампе - Јохан Гутенберг

15.15. Прве књиге из Гутенбергове штампаријеПрве књиге из Гутенбергове штампарије

16.16. Развој штампарства у ЕвропиРазвој штампарства у Европи

17.17. Прва српска штампарија – Цетињски Прва српска штампарија – Цетињски Октоих првогласникОктоих првогласник

18.18. Рујанска штампаријаРујанска штампарија

19.19. Грачаничка штампаријаГрачаничка штампарија

20.20. Милешевска штампаријаМилешевска штампарија

21.21. Београдско Београдско ЧетворојеванђељеЧетворојеванђеље

22.22. Штампарија Божидара Вуковића у Млецима – први буквар (1597)Штампарија Божидара Вуковића у Млецима – први буквар (1597)

23.23. Штампање српских књига у 18. веку – РимникШтампање српских књига у 18. веку – Римник

24.24. Славено-сербски магазин Славено-сербски магазин (1768, Венеција) Захарија Орфелина(1768, Венеција) Захарија Орфелина

25.25. Сербскија новини Сербскија новини (1791, Беч) браће Маркидес Пуљо (1791, Беч) браће Маркидес Пуљо

26.26. Штампарија Стефана Новаковића у Бечу – Штампарија Стефана Новаковића у Бечу – Славено-сербскија ведомости Славено-сербскија ведомости (1792)(1792)

27.27. Новине Сербске Новине Сербске (1813, Беч) Димитрија Давидовића и Димитрија Фрушића(1813, Беч) Димитрија Давидовића и Димитрија Фрушића

28.28. Прве штампарије у ослобођеној Србији – Београд, 1831. - Прве штампарије у ослобођеној Србији – Београд, 1831. - Новине Србске Новине Србске (1834, Крагујевац / 1835, Београд) Димитрија (1834, Крагујевац / 1835, Београд) Димитрија ДавидовићаДавидовића

29.29. Књижарство у Србији у 19. веку – Глигорије ВозаревићКњижарство у Србији у 19. веку – Глигорије Возаревић

30.30. Најпознатије едиције (Глас СКА, Годишњица Николе Чупића..)Најпознатије едиције (Глас СКА, Годишњица Николе Чупића..)

31.31. Народна библиотека СрбијеНародна библиотека Србије

32.32. Библиотека Матице српске Библиотека Матице српске

33.33. Митрополитска библиотека у Сремским Карловцима – Патријаршијска библиотека у БеоградуМитрополитска библиотека у Сремским Карловцима – Патријаршијска библиотека у Београду

34.34. (Један светска библиотека)(Један светска библиотека)

ИСТОРИЈА ПИСМАИСТОРИЈА ПИСМА

Појам – порекло речи -Појам – порекло речи - значење значење

Лат. Лат. scripturascriptura Нем. Нем. SchriftSchrift реч реч писмописмо најчешће се користи у значењу система за међусобно споразумевање најчешће се користи у значењу система за међусобно споразумевање људи људи

помоћу видљивих графичких знаковапомоћу видљивих графичких знакова али и за: посебне системе, облике и технике писања (клинасто, египатско, грчко али и за: посебне системе, облике и технике писања (клинасто, египатско, грчко

писмо); за писану комуникацију између особа, просторно раздвојених (у литератури писмо); за писану комуникацију између особа, просторно раздвојених (у литератури жанр се зовежанр се зове епистоларна епистоларна књижевност); као метафора за калиграфско и лепо књижевност); као метафора за калиграфско и лепо писањеписање

у српском језику глагол у српском језику глагол писатиписати највероватније је настао од старословенске речи највероватније је настао од старословенске речи псати псати ( урезивати знакове у камен или дрво)( урезивати знакове у камен или дрво)

писати=писати= grafeingrafein(грчки),(грчки), scribere scribere(латински), (латински), schreiben schreiben(немачки), (немачки), inscribe inscribe(енглески)(енглески) Реч Реч буква буква (отуда (отуда букварбуквар) упадљиво има слично значење у више европских језика; ) упадљиво има слично значење у више европских језика;

највероватније води порекло из језика индоевропске заједнице, јер су се речи највероватније води порекло из језика индоевропске заједнице, јер су се речи урезивале на буковој кориурезивале на буковој кори

Дефиниције ПИСМА: Дефиниције ПИСМА: - систем комуникације међу људима путем конвенционалних, видљивих знаковасистем комуникације међу људима путем конвенционалних, видљивих знакова- уређен систем знакова за споразумевањеуређен систем знакова за споразумевање- систем конвенционалних знакова којима људи изражавају своје мислисистем конвенционалних знакова којима људи изражавају своје мисли- графички приказ језикаграфички приказ језикаНаука о писмуНаука о писму Општа наука о писму –Општа наука о писму – граматологија граматологија (бави се настанком, врстама, развојем писма, (бави се настанком, врстама, развојем писма,

дешифровањем старих писама)дешифровањем старих писама) историја писма, зависно од материјала на којем се писало, дели се на:историја писма, зависно од материјала на којем се писало, дели се на: епиграфику епиграфику (писмо на тврдим материјалима - камену, металу, керамици) и(писмо на тврдим материјалима - камену, металу, керамици) и палеографију палеографију (писмо на меким материјалима - папирусу, пергаменту, тканини, (писмо на меким материјалима - папирусу, пергаменту, тканини,

папиру)папиру)

Палеографија Палеографија Латинска палеографијаЛатинска палеографија

помоћна историјска наука која се бави проучавањем настанка и развоја помоћна историјска наука која се бави проучавањем настанка и развоја латинског писмалатинског писма

Жан Жак Мобион (Жан Жак Мобион (Jean Jacques Mobillon 1632-1707Jean Jacques Mobillon 1632-1707) ) Шест књига о Шест књига о дипломатици, дипломатици, Париз 1681. Прва класификација типова латинског писма. Париз 1681. Прва класификација типова латинског писма. Проучавао обе врсте лат. писма: књижно - Проучавао обе врсте лат. писма: књижно - scriptura literatoria scriptura literatoria и и дипломатичко -дипломатичко - scriptura diplomatica scriptura diplomatica

Сципионе МафеиСципионе Мафеи ((Scipione Maffei Scipione Maffei 1675-1755) 1675-1755) Историја дипломатике, Историја дипломатике, Мантова 1727. Тврдио да су национална латинска писма примљена од Мантова 1727. Тврдио да су национална латинска писма примљена од Римљана заједно са осталим тековинама римске културе.Римљана заједно са осталим тековинама римске културе.

У Немачкој проучавањем палеографије бавили су се: Јохан БУ Немачкој проучавањем палеографије бавили су се: Јохан Бeeсел (сел (Johan Johan Georg Bessel 1672-1749Georg Bessel 1672-1749) и Кристофор Гатерер () и Кристофор Гатерер (Christofor Gaterer 1727-1799)Christofor Gaterer 1727-1799). . Гатерер је оснивач катедре за палеолографију на Универзитету у Гетингену Гатерер је оснивач катедре за палеолографију на Универзитету у Гетингену и писац уџбеника и писац уџбеника Основи дипломатике Основи дипломатике (студија о палеолографији и (студија о палеолографији и дипломатици).дипломатици).

У Европи се после Француске буржоаске револуције 1789. оснивају У Европи се после Француске буржоаске револуције 1789. оснивају палеографске школе и заводи - прва Школа за палеографију основана је у палеографске школе и заводи - прва Школа за палеографију основана је у Паризу 1821, друга Висока школа за палеографију такође у Паризу 1868.Паризу 1821, друга Висока школа за палеографију такође у Паризу 1868.

У другој половини 19. века примат у латинској палеографији преузима У другој половини 19. века примат у латинској палеографији преузима катедра за палеографију накатедра за палеографију на Универзитету у Минхену, под управом Универзитету у Минхену, под управом професора Лудвига Траубеа (професора Лудвига Траубеа (Ludwig Traube 1861-1907)Ludwig Traube 1861-1907). Он је дефинисао . Он је дефинисао палеографију као дисциплину која учи како се чита старо писмо, како се палеографију као дисциплину која учи како се чита старо писмо, како се транскрибује и разуме прочитани текст, како му се одређује старост и транскрибује и разуме прочитани текст, како му се одређује старост и место настанка, и откривају и отклањају грешке у њему.место настанка, и откривају и отклањају грешке у њему.

Код јужнословенских народа најзначајни латински палеографи били су: Код јужнословенских народа најзначајни латински палеографи били су: Фрањо Рачки, Иван Кукуљевић Сакцински, Ватрослав Јагић, Виктор Новак. Фрањо Рачки, Иван Кукуљевић Сакцински, Ватрослав Јагић, Виктор Новак.

Словенска палеографијаСловенска палеографија

Проучава постанак и развој словенских писама – глагољице и ћирилицеПроучава постанак и развој словенских писама – глагољице и ћирилице Формирала се у Русији у 19. веку - проучавање и описивање средњовековних Формирала се у Русији у 19. веку - проучавање и описивање средњовековних

ћирилских рукописа, као историјских извора, били су основни предмет ћирилских рукописа, као историјских извора, били су основни предмет интересовања словенске филологије.интересовања словенске филологије.

Петар Алексеевич Лавров Петар Алексеевич Лавров Југословенска палеографијаЈугословенска палеографија, Сант Петербург 1904., Сант Петербург 1904.• Енциклопедија словенске филологије (Палеографски преглед ћириличког писма), Енциклопедија словенске филологије (Палеографски преглед ћириличког писма),

Петроград 1915. – била методолошка основа палеографског описа ћириличких Петроград 1915. – била методолошка основа палеографског описа ћириличких рукописарукописа

Први уџбеници словенске палеографијеПрви уџбеници словенске палеографије Евгениј Федорович Карски Евгениј Федорович Карски Словенска ћирилска палеографија, Словенска ћирилска палеографија, Лењинград 1928.Лењинград 1928. Вјачеслав Николаевич Шчепкин Вјачеслав Николаевич Шчепкин Руска палеографија, Руска палеографија, Москва 1967.Москва 1967.

Ћириличка палеографијаЋириличка палеографија

Заједно са руским колегама, српски филолози почињу у 19. а настављају у 20. веку Заједно са руским колегама, српски филолози почињу у 19. а настављају у 20. веку да се баве објављивањем писаних споменика – и њиховим палеографским да се баве објављивањем писаних споменика – и њиховим палеографским описивањемописивањем

Ђура Даничић (1825-1882) Ђура Даничић (1825-1882) Рјечник из књижевних старина српских, Рјечник из књижевних старина српских, 1864.1864. Стојан Новаковић (1860-1915) Стојан Новаковић (1860-1915) Хералдички обичаји у Срба у примени и Хералдички обичаји у Срба у примени и

књижевности, књижевности, 1884.1884. Љубомир Стојановић (1860-1929) Љубомир Стојановић (1860-1929) Стари српски записи и натписи Стари српски записи и натписи и и Граматика Граматика

старога словенскога језикастарога словенскога језика Драгутин Костић Драгутин Костић Тајно писмо у јужнословенским ћириличким споменицима, Тајно писмо у јужнословенским ћириличким споменицима, 1913.1913. Владимир Мошин Владимир Мошин Ћирилички рукописи Југославенске академије, Ћирилички рукописи Југославенске академије, 1952. и 1952. и

Палеографски албум јужнословенског ћириличног писма, Палеографски албум јужнословенског ћириличног писма, 1966.1966.

Хронологија писма Хронологија писма Игнације ГелбИгнације Гелб (Ignatius J. Gelb)(Ignatius J. Gelb), амерички научник, оснивач граматологије, , амерички научник, оснивач граматологије,

установио је 1952. године хронологију настанка писама:установио је 1952. године хронологију настанка писама: Сумерски систем клинастог писмаСумерски систем клинастог писма у Месопотамији који је настао 3100 г. пре н.е. у Месопотамији који је настао 3100 г. пре н.е. Египатски систем писма (хијероглифско, хијератско и демотско писмо)Египатски систем писма (хијероглифско, хијератско и демотско писмо) Протоеламитски систем писма у ЕламуПротоеламитски систем писма у Еламу (доњи ток реке Тигар), настао између 3000 и (доњи ток реке Тигар), настао између 3000 и

2200 г. пре н.е.2200 г. пре н.е. Протоиндијски систем писмаПротоиндијски систем писма, настао у долини Инда око 2000 г. пре н.е., настао у долини Инда око 2000 г. пре н.е. Критски систем писмаКритски систем писма, настао између 2000 и 1200 г. пре н.е., настао између 2000 и 1200 г. пре н.е. Хетитско писмо (хетитски хијероглифи)Хетитско писмо (хетитски хијероглифи), настало 1600 г. пре н.е., настало 1600 г. пре н.е. Кинески систем писмаКинески систем писма, настао 1300 г. пре н.е., настао 1300 г. пре н.е. Гелбова хронологијаГелбова хронологија преовладавала је у науци до краја 20. века. преовладавала је у науци до краја 20. века.

Винчанско писмоВинчанско писмо

Пронађено у Подунављу на Балкану, на 40 локалитета, а названо према Пронађено у Подунављу на Балкану, на 40 локалитета, а названо према најбогатијем локалитету у Винчи крај Београданајбогатијем локалитету у Винчи крај Београда

За проналазак писма најзаслужнији су Милоје М. Васић, оснивач српске археологије За проналазак писма најзаслужнији су Милоје М. Васић, оснивач српске археологије и Драгослав Срејовић.и Драгослав Срејовић.

Аутохтоно балканско писмо, старије за више од два миленијума од сумерског Аутохтоно балканско писмо, старије за више од два миленијума од сумерског клинастог писмаклинастог писма

Потиче из млађег каменог доба, око 6000 година пре н.е. и претежно је сакралног Потиче из млађег каменог доба, око 6000 година пре н.е. и претежно је сакралног карактера у употреби код слојева високог свештенствакарактера у употреби код слојева високог свештенства

На основу налаза керамике винчанске културе, реконструисан је најстарији На основу налаза керамике винчанске културе, реконструисан је најстарији фонетски алфабетфонетски алфабет

Допуна Гелбове хронологије писма:Допуна Гелбове хронологије писма: Прото писмо Лепенског вираПрото писмо Лепенског вира, између 8000 и 6000 г. пре н.е. , између 8000 и 6000 г. пре н.е. Винчанско писмоВинчанско писмо, између 5300 и 3200 г. пре н.е., између 5300 и 3200 г. пре н.е.

Претече писмаПретече писма

Споразумевање пре појаве писма – Споразумевање пре појаве писма – кинетички покрети кинетички покрети - говор помоћу руке, ноге и - говор помоћу руке, ноге и главе – споразумевање наших предака пре 100.000 годинаглаве – споразумевање наших предака пре 100.000 година

мнемотехничка средства мнемотехничка средства - - подсетници у говору, предмети за подсећање уместо подсетници у говору, предмети за подсећање уместо записивања (чворови, нанизане шкољке и рабош)записивања (чворови, нанизане шкољке и рабош)

чворовночворовно писмо писмо – о дрво или једну главну траку, везиване су друге траке разне – о дрво или једну главну траку, везиване су друге траке разне дужине, ширине и боједужине, ширине и боје

усавршили и користили јужноамерички Индијанциусавршили и користили јужноамерички Индијанци Назива се још и Назива се још и капуикапуи (перуанско писмо) – у употреби код племена Инка до 16. века (перуанско писмо) – у употреби код племена Инка до 16. века значење се одређивало према начину везивања чворова (једноструки, двоструки...), значење се одређивало према начину везивања чворова (једноструки, двоструки...),

према бпрема бooји траке, удаљености од траке итд.ји траке, удаљености од траке итд. шкољкешкољке – – нанизане разнобојне, различитих величина, дебљина и боја - служиле су нанизане разнобојне, различитих величина, дебљина и боја - служиле су

само за подсећање у говору, улога им је била тренутна – свака је била носилац само за подсећање у говору, улога им је била тренутна – свака је била носилац одређеног значења – могле су да послуже само једном, када их говорник пребира по одређеног значења – могле су да послуже само једном, када их говорник пребира по рукама присећајући се шта има да каже, после су служиле као украс (појас), амајлију рукама присећајући се шта има да каже, после су служиле као украс (појас), амајлију или као новацили као новац

рабош рабош - - најраширеније мнемотехничко средство, код Германа, Скита, најраширеније мнемотехничко средство, код Германа, Скита, Скандинаваца, Монгола, Словена, Кинеза, ЕгипћанаСкандинаваца, Монгола, Словена, Кинеза, Египћана

рабош рабош – – штап, најчешће сачињен од врбе, тополе или другог мекшег дрвета, дужине штап, најчешће сачињен од врбе, тополе или другог мекшег дрвета, дужине 20-80 см20-80 см

у нашим крајевима користио се на следећи начин: лесков штап одређене дужине у нашим крајевима користио се на следећи начин: лесков штап одређене дужине расцепљен је уздуж, до ¾ дужине – дужи део звао се расцепљен је уздуж, до ¾ дужине – дужи део звао се квочка квочка и остајао је код и остајао је код продавца или онога коме се нешто дугује, а краћи део звао сепродавца или онога коме се нешто дугује, а краћи део звао се пиле пиле и њега је добијао и њега је добијао онај који узима дуг или робу. Када дужник узима поново робу, предаје продавцу онај који узима дуг или робу. Када дужник узима поново робу, предаје продавцу своје своје пилепиле а овај га прислања уз а овај га прислања уз квочку квочку и направи на њима зарез – приликом и направи на њима зарез – приликом обрачуна оба дела се прислањају један уз други и морају да се подударају - обрачуна оба дела се прислањају један уз други и морају да се подударају - приликом исплате дуга, оба дела рабоша се ломе и бацају у ватруприликом исплате дуга, оба дела рабоша се ломе и бацају у ватру

РабошРабош је и данас у употреби код неких народа у Африци, Аустралији и Кини је и данас у употреби код неких народа у Африци, Аустралији и Кини

Етапе у развоју писмаЕтапе у развоју писмасликовно писмо сликовно писмо – – прво писмо у правом значењу те речипрво писмо у правом значењу те речи разликују се две графичке фазе:разликују се две графичке фазе:

- - пиктографскапиктографска

- - идеографскаидеографска пиктографпиктограф је врста записа на камену, односно прича у сликама – цртежи приказују је врста записа на камену, односно прича у сликама – цртежи приказују

предмет или радњу, а више њих заједно приказују одређени догађајпредмет или радњу, а више њих заједно приказују одређени догађај најстарији најстарији пиктографи пиктографи из млађег палеолита откривени су на зидовима пећина у из млађег палеолита откривени су на зидовима пећина у

Алтамири (Шпанија), Јамтланду (Шведска) и Дордоњи (Француска)Алтамири (Шпанија), Јамтланду (Шведска) и Дордоњи (Француска) пронађени су и млађи пронађени су и млађи пиктографи пиктографи на кости, металу (бронзи) и на кожина кости, металу (бронзи) и на кожи пиктографи пиктографи још увек нису писмо, јер не постоје никаква правила за бележење и још увек нису писмо, јер не постоје никаква правила за бележење и

читање слика, али су први наговештаји писмачитање слика, али су први наговештаји писма

појмовно писмопојмовно писмо Идеограм Идеограм је симбол (знак) за одређени појам и основни је елемент писма – то је је симбол (знак) за одређени појам и основни је елемент писма – то је

систем конвенционалних знакова разумљивих свакоме, при чему сваки знак систем конвенционалних знакова разумљивих свакоме, при чему сваки знак означава један појамозначава један појам

пример: уместо читавог човека, нацртана је само људска главапример: уместо читавог човека, нацртана је само људска глава Идеографско писмоИдеографско писмо , измењено и усавршено јесте кинеско писмо (десетине хиљада , измењено и усавршено јесте кинеско писмо (десетине хиљада

знакова-симбола)знакова-симбола) свакодневни примери: у математици (- и +), зодијачки знаци, хемијски, физички, свакодневни примери: у математици (- и +), зодијачки знаци, хемијски, физички,

географски знаци и симболигеографски знаци и симболи Слоговно (силабичко) писмо – писмо речи, прелази у писмо гласоваСлоговно (силабичко) писмо – писмо речи, прелази у писмо гласова Фонетско писмо – знакови се употребљавају само за поједини глас – алфабетски Фонетско писмо – знакови се употребљавају само за поједини глас – алфабетски

фонограмфонограм Једна графема (знак) представља један глас – то је најсавршенији облик писма – Једна графема (знак) представља један глас – то је најсавршенији облик писма –

алфабетско писмоалфабетско писмо

Прва писмаПрва писма Клинасто писмоКлинасто писмо појавило се између 5000 и 3000 г. пре н.е. код Сумераца (народ који је живео на југу појавило се између 5000 и 3000 г. пре н.е. код Сумераца (народ који је живео на југу

плодне долине Месопотамије, између река Еуфрата и Тиграплодне долине Месопотамије, између река Еуфрата и Тигра Сумерска цивилизација је колевка писа (клинасто), књигеСумерска цивилизација је колевка писа (клинасто), књиге (од глинених плочица) и (од глинених плочица) и

библиотеке (збирка глинених плочица)библиотеке (збирка глинених плочица) употребљавали су неку врсту усавршенијег појмовног писма са системом знакова са употребљавали су неку врсту усавршенијег појмовног писма са системом знакова са

већим фонетским карактеристикамавећим фонетским карактеристикама писали су утискивањем троугластог (тространог) клина у глину, комбинујући писали су утискивањем троугластог (тространог) клина у глину, комбинујући

положај клина; клин је био од тврдог материјала: дрвета, метала или кости; у глину положај клина; клин је био од тврдог материјала: дрвета, метала или кости; у глину су се утискивала 4 основна знака: клин, троугао, угао и стрелица; комбинацијом су се утискивала 4 основна знака: клин, троугао, угао и стрелица; комбинацијом ових знакова добијало се више од 500 скупина знакова; смер писања је био одозго ових знакова добијало се више од 500 скупина знакова; смер писања је био одозго на доле до 2700 г. пре н.е, а од тада пише се водоравно на доле до 2700 г. пре н.е, а од тада пише се водоравно

Клинастим писмомКлинастим писмом су прво записивани рачуни у трговини, порези, разна правила – су прво записивани рачуни у трговини, порези, разна правила – касније су њиме написана књижевна, религиозна, филозофска, историјска и правна касније су њиме написана књижевна, религиозна, филозофска, историјска и правна деладела

у књижевности – могућност да се у књижевности – могућност да се клинастим писмомклинастим писмом бележе сложене мисли и бележе сложене мисли и осећањаосећања

најпознатије књижевно дело је најстарији еп у историји светске књижевности -- најпознатије књижевно дело је најстарији еп у историји светске књижевности -- Еп Еп о Гилгамешу о Гилгамешу из 2100 г. пре н.е.из 2100 г. пре н.е. – – сумерско-вавилонски спев о краљу и ратнику којисумерско-вавилонски спев о краљу и ратнику који покушава да освоји време и победи светпокушава да освоји време и победи свет

Хамурабијев законик Хамурабијев законик (Codex Chammurabi)(Codex Chammurabi) из 1760 г. пре н.е. - зборник закона из 1760 г. пре н.е. - зборник закона вавилонског цара Хамурабијававилонског цара Хамурабија

Из сумерског писма развила су се друга писма:Из сумерског писма развила су се друга писма:

- протоеламитско (око 3000 г. пре н.е. у Еламу)- протоеламитско (око 3000 г. пре н.е. у Еламу)

- угаритско клинасто писмо (1400 г. пре н.е. у граду-држави Угрит на северу - угаритско клинасто писмо (1400 г. пре н.е. у граду-држави Угрит на северу Феникије)Феникије)

- старо персијско клинасто писмо (у 6 веку пре н.е.), усавршено клинасто писмо, имало - старо персијско клинасто писмо (у 6 веку пре н.е.), усавршено клинасто писмо, имало само 41 знак само 41 знак

EEгипатско писмогипатско писмо

Најстарији египатски писани споменици потичу из 3000. г. пре н.е.Најстарији египатски писани споменици потичу из 3000. г. пре н.е. Три типа египатског писма:Три типа египатског писма: - - хијероглифи, хијероглифи, свето сликовно, монументално писмо које се уклесујесвето сликовно, монументално писмо које се уклесује - - хијератско хијератско писмо, једноставних облика, користили га свештенициписмо, једноставних облика, користили га свештеници - - демотско демотско писмо, најједноставнији облик египатског писма, пословно писмо за писмо, најједноставнији облик египатског писма, пословно писмо за

свакодневну употребу, развило се од 7 века пре н.е. из хијератског писмасвакодневну употребу, развило се од 7 века пре н.е. из хијератског писма

ХијероглифиХијероглифи Сложено писмо које карактерише истовремено коришћење три врсте знакова Сложено писмо које карактерише истовремено коришћење три врсте знакова

петроглифа, односно пиктографа и идеографа (цртежи људи, животиња и предмета), петроглифа, односно пиктографа и идеографа (цртежи људи, животиња и предмета), фонограма (додаци који уклањају двосмисленост) и детерминатива (семантички фонограма (додаци који уклањају двосмисленост) и детерминатива (семантички класификатори који означавају појаве на које упућује основни знак)класификатори који означавају појаве на које упућује основни знак)

Хијероглифи су временом изгубили карактер сликовног писма, али никада нису Хијероглифи су временом изгубили карактер сликовног писма, али никада нису прерасли у алфабетско писмопрерасли у алфабетско писмо

Писани су здесна налево, и одозго према доле (у колумнама) и писани су само на једном Писани су здесна налево, и одозго према доле (у колумнама) и писани су само на једном језику – египатскомјезику – египатском

Споменици хијероглифског писма откривени су уклесани у камене блокове на зидовима Споменици хијероглифског писма откривени су уклесани у камене блокове на зидовима првих пирамидама из 2600. г. пре н.е.првих пирамидама из 2600. г. пре н.е.

Дешифровао их је француски египтолог Жан Франсоа Шамполион 1822. годинеДешифровао их је француски египтолог Жан Франсоа Шамполион 1822. године

Хијератско писмоХијератско писмо Свештеничко писмо које се употребљавало за писање текстова на папирусуСвештеничко писмо које се употребљавало за писање текстова на папирусу Књига мртвихКњига мртвих – најзначајнији споменик – садржи молитве посвећене вечном животу – најзначајнији споменик – садржи молитве посвећене вечном животу Познате су две верзије ове књиге: Познате су две верзије ове књиге: Хелиопољска књига мртвих Хелиопољска књига мртвих (посвећена богу сунца (посвећена богу сунца

Ра), и Ра), и Тебанска књига мртвих Тебанска књига мртвих (посвећена богу Амону)(посвећена богу Амону) Papirus PrisPapirus Pris – најстарији споменик писан хијератским писмом и најстарији папирус – – најстарији споменик писан хијератским писмом и најстарији папирус –

чува се у Лувру (Националном музеју у Паризу)чува се у Лувру (Националном музеју у Паризу)

Демотско писмоДемотско писмо Користило се до 5 века пре н.е. Користило се до 5 века пре н.е. Пословно писмо које није оставило велике писане споменикеПословно писмо које није оставило велике писане споменике Касније коришћено за преписивање старих књига и значајнијих књиж. делаКасније коришћено за преписивање старих књига и значајнијих књиж. дела Из египатског писма развиле су се две групе писама:Из египатског писма развиле су се две групе писама:Прва мања групаПрва мања група Критско Критско (око 1600. г. пре н.е.)(око 1600. г. пре н.е.) Хетитско Хетитско (око 1500. г. пре н.е.)(око 1500. г. пре н.е.)ДругаДруга из које су се развила сва светска писма из које су се развила сва светска писма (осим кинеског)(осим кинеског)

Из северносемитског писма насталоИз северносемитског писма настало:: Ханаанско писмоХанаанско писмо (између 1400. и 1300. г. пре н.е.), а из њега(између 1400. и 1300. г. пре н.е.), а из њега Старо Старо хебрејскохебрејско писмо (око 100. г. пре н.е.) и писмо (око 100. г. пре н.е.) и Феничанско Феничанско писмо (из истог периода), даље из њега писмо (из истог периода), даље из њега европска писма: европска писма: грчко грчко (око 800 г. пре н.е.), из њега(око 800 г. пре н.е.), из њега Етрурско Етрурско (700 г. пре н.е.), (700 г. пре н.е.), латиница латиница (600 г. пре н.е.) и(600 г. пре н.е.) и Коптско писмо Коптско писмо (200. година наше ере), (200. година наше ере), јерменско јерменско и и грузијско грузијско (400-600. година наше (400-600. година наше

ере), и на крају ере), и на крају глагољица и ћирилицаглагољица и ћирилица, око 800. година наше ере., око 800. година наше ере.

Арамејско писмоАрамејско писмо, настало око 1000 г. пре н.е. из кога су настала:, настало око 1000 г. пре н.е. из кога су настала: - - хебрејскохебрејско - пахлави - пахлави - индијска писма, - индијска писма, и на размеђи нове ереи на размеђи нове ере - набатејско - набатејско ии - сиријско- сиријско писмописмо Око 500 године нове ере настала су писма:Око 500 године нове ере настала су писма: - - арапско, синајско арапско, синајско и и авестијскоавестијско

Грчко писмо Грчко писмо Настало је од феничанског писма Настало је од феничанског писма Феничани – трговци и морепловци, трговали са Грцима и пренели им свој алфабет, Феничани – трговци и морепловци, трговали са Грцима и пренели им свој алфабет,

почетком 9. века пре н.е. (највероватније прво прихватили становници Крита)почетком 9. века пре н.е. (највероватније прво прихватили становници Крита) Алфабет је у 7. веку пре н.е. био у употреби на целом грчком просторуАлфабет је у 7. веку пре н.е. био у употреби на целом грчком простору Феничани су писали здесна налево, па су и Грци у почетку писали у оба правца, Феничани су писали здесна налево, па су и Грци у почетку писали у оба правца,

непрекидно до 6. века пре н.е, када прелазе на писање слева надеснонепрекидно до 6. века пре н.е, када прелазе на писање слева надесноФазе грчког алфабетаФазе грчког алфабета

ЛапидарноЛапидарно писмо – монументално писмо у којем су слова уклесана у камену, сва писмо – монументално писмо у којем су слова уклесана у камену, сва исте величине, усправна и међусобно неповезана (повеље и религиозни записи) – исте величине, усправна и међусобно неповезана (повеље и религиозни записи) – касније названо касније названо унцијално унцијално (уставно) писмо-најважније грчко писмо(уставно) писмо-најважније грчко писмо

унцијално унцијално (уставно) писмо прерасло је у брзописну варијанту (уставно) писмо прерасло је у брзописну варијанту курзивно курзивно писмо писмо (искошен тип слова), употребљавало се од 3. века нове ере у два облика: (искошен тип слова), употребљавало се од 3. века нове ере у два облика: мајускула мајускула и и минускуламинускула

МајускулаМајускула (лат. (лат. maiusmaius=већи) – сва слова су обликована између две замишљене =већи) – сва слова су обликована између две замишљене линије – најстарији тип грчког алфабета у којем су сва слова исте висинелиније – најстарији тип грчког алфабета у којем су сва слова исте висине

Минускула Минускула (лат. (лат. minusminus=мањи) – писање слова између четири линије, а пише се =мањи) – писање слова између четири линије, а пише се изнад и испод ових линијаизнад и испод ових линија

Потомци грчког алфабетаПотомци грчког алфабета Малоазијски народи Лакије, Лидије, Фригије, Карије прихватили су грчко писмо, уз Малоазијски народи Лакије, Лидије, Фригије, Карије прихватили су грчко писмо, уз

одговарајуће прилагођавање локалном говоруодговарајуће прилагођавање локалном говору Коптско писмо у Египту (преузето 25 графема од грчког алфабета)Коптско писмо у Египту (преузето 25 графема од грчког алфабета) Византијско писмо (од 4. века наше ере)Византијско писмо (од 4. века наше ере) Словенска писма (глагољица и ћирилица), настала из грчког унцијалног писма, Словенска писма (глагољица и ћирилица), настала из грчког унцијалног писма,

крајем 9. и почетком 10. века нове ерекрајем 9. и почетком 10. века нове ере

ЛатиницаЛатиница Римљани преузели слова од Грка (или од Етрураца?) после 7. века пре н.е.Римљани преузели слова од Грка (или од Етрураца?) после 7. века пре н.е. Најстарији и најпознатији латински натпис је Црни камен са Форума (Најстарији и најпознатији латински натпис је Црни камен са Форума (Lapis niger)Lapis niger) из 6. века пре н.е. из 6. века пре н.е. У почетку имало 21 слово, од 1. века н.е. додају се слова У почетку имало 21 слово, од 1. века н.е. додају се слова Y Y ии Z Z, а од 11. века слово, а од 11. века слово W W, и у 17. веку се , и у 17. веку се

разликују разликују I I одод J J ии U U одод V V Латиница данас има 26 слова Латиница данас има 26 слова

КапиталаКапитала Настала у време Римског царства као монументално епиграфско писмо. Епиграфска капитала се Настала у време Римског царства као монументално епиграфско писмо. Епиграфска капитала се

дели на:дели на:

- Квадратну капиталу (- Квадратну капиталу (Lapis nigerLapis niger))

- Рустичну капиталу- Рустичну капиталу

- Курзивну капиталу- Курзивну капиталу Књижна капитала (Књижна капитала (capitalis libraria)capitalis libraria) – јавља се у 4. веку – јавља се у 4. веку Курзивна мајускула (писмо мањих димензија, брже писмо и више одговарало свакодневим Курзивна мајускула (писмо мањих димензија, брже писмо и више одговарало свакодневим

потребама; у употреби од 1. до 4. века)потребама; у употреби од 1. до 4. века) Унцијала (унцијално писмо), јавља се у књижевним споменицима од 5. века; њиме се пишу кодекси Унцијала (унцијално писмо), јавља се у књижевним споменицима од 5. века; њиме се пишу кодекси

све до 9. века; по неким ауторима настало са преводима Библије са грчког на латинскисве до 9. века; по неким ауторима настало са преводима Библије са грчког на латински Полуунцијала (полуунцијално писмо), настало у 5. веку; познати споменик Полуунцијала (полуунцијално писмо), настало у 5. веку; познати споменик Сплитски еванђелистар Сплитски еванђелистар

(између 7. и 9. века)(између 7. и 9. века) Курзивна минускула - основа свих каснијих европских писама; појавило се после 4. века; писано Курзивна минускула - основа свих каснијих европских писама; појавило се после 4. века; писано

зарезаним птичјим пером;као књижно писмо заступљено у кодексима од 7. до 10. века зарезаним птичјим пером;као књижно писмо заступљено у кодексима од 7. до 10. века

Латиница у средњем векуЛатиница у средњем веку Распадом Римског царства слаби културни утицај Рима, па латиница од 7. до 12. века добија Распадом Римског царства слаби културни утицај Рима, па латиница од 7. до 12. века добија

локално обележјелокално обележје Јављају се народна (национална) писма: беневентана и прекаролиншка минускула у Италији у 7. Јављају се народна (национална) писма: беневентана и прекаролиншка минускула у Италији у 7.

веку; меровиншко писмо у Галији у 7. и 8. веку; визиготско писмо у Шпанији у 8. веку; прекаролина веку; меровиншко писмо у Галији у 7. и 8. веку; визиготско писмо у Шпанији у 8. веку; прекаролина у делу Француске и Немачке у 7. и 8. веку; и англосаксонско или инзуларно писмо у Енглеској и у делу Француске и Немачке у 7. и 8. веку; и англосаксонско или инзуларно писмо у Енглеској и Ирској у 7. векуИрској у 7. веку

Словенска писмаСловенска писма Настанак Настанак глагољице глагољице ии ћирилице ћирилице везан је за браћу Константина (Ћирила) и Методија из везан је за браћу Константина (Ћирила) и Методија из

СолунаСолуна У расправи У расправи Сказаније о словјанских писменех Сказаније о словјанских писменех Црнорисца Храбра, писца с краја 9. и Црнорисца Храбра, писца с краја 9. и

почетка 10. века, тврди се да Словени пре појаве учене браће нису имали своје почетка 10. века, тврди се да Словени пре појаве учене браће нису имали своје фонетско писмо. Били су пагани, читали су и писали цртама и резама, неком врстом фонетско писмо. Били су пагани, читали су и писали цртама и резама, неком врстом сликовног или појмовног писма (отуда стрословенска реч сликовног или појмовног писма (отуда стрословенска реч псатипсати, која је значила , која је значила урезивање, уцртавање знакова у камен или дрво)урезивање, уцртавање знакова у камен или дрво)

На позив великоморавског кнеза Растислава (842-871), браћа Ћирило и Методије са На позив великоморавског кнеза Растислава (842-871), браћа Ћирило и Методије са групом својих ученика, у пролеће 863. године крећу из Цариграда у Великоморавску групом својих ученика, у пролеће 863. године крећу из Цариграда у Великоморавску

Константин је, пре одласка, превео са грчког на словенски језик најпотребније Константин је, пре одласка, превео са грчког на словенски језик најпотребније литургијске књиге (јеванђеље, псалтир и молитвеник) – створивши тако посебно литургијске књиге (јеванђеље, псалтир и молитвеник) – створивши тако посебно словенско писмо -словенско писмо - глагољицу глагољицу

Покрштавају Словене, браћа служе у цркви на словенском језику, стварајући тако прву Покрштавају Словене, браћа служе у цркви на словенском језику, стварајући тако прву књижевност на том језикукњижевност на том језику

Тако језик македонских Словена око града Солуна постаје од 9. до 12. века први Тако језик македонских Словена око града Солуна постаје од 9. до 12. века први књижевни језик свих Словенакњижевни језик свих Словена

Касније, путем тзв. рецензија, створени су посебни књижевни језици источних и језици Касније, путем тзв. рецензија, створени су посебни књижевни језици источних и језици јужнословенских народајужнословенских народа

ГлагољицаГлагољица Појавила се у другој половини 9. векаПојавила се у другој половини 9. века Добила је име највероватније од словенске речи Добила је име највероватније од словенске речи глагољати=говоритиглагољати=говорити Научници сматрају да је саставио Константин, око 863. годинеНаучници сматрају да је саставио Константин, око 863. године Он је уз помоћ брата Методија и новог писма превео Нови завет (Он је уз помоћ брата Методија и новог писма превео Нови завет (ЈеванђељеЈеванђеље) на ) на

словенски језиксловенски језик У почетку глагољица имала 40, а касније 38 слова; свако слово је имало гласовну и У почетку глагољица имала 40, а касније 38 слова; свако слово је имало гласовну и

бројну вредностбројну вредност Од 9. до краја 12. века глагољица се ширила од Велике Моравске, преко Чешке и Од 9. до краја 12. века глагољица се ширила од Велике Моравске, преко Чешке и

Паноније, до Молдавије и Русије, на југ до Бугарске и Мекедоније, Рашке, Зете, и даље Паноније, до Молдавије и Русије, на југ до Бугарске и Мекедоније, Рашке, Зете, и даље на запад до Босне, Хума, Далмације и Истре на запад до Босне, Хума, Далмације и Истре

У Македонији се задржала све до краја 12. века, на подручју Охридске школеУ Македонији се задржала све до краја 12. века, на подручју Охридске школе Касније глагољица је опстала у западним јужнословенским крајевимаКасније глагољица је опстала у западним јужнословенским крајевима

Најпознатији споменици писани глагољицом су:Најпознатији споменици писани глагољицом су: Зоргафско јеванђеље Зоргафско јеванђеље (четворојеванђеље настало у Македонији крајем 10. или (четворојеванђеље настало у Македонији крајем 10. или

почетком 11. века)почетком 11. века) Маријино јеванђеље Маријино јеванђеље (четворојеванђеље од 174 листа, названо по манастиру у (четворојеванђеље од 174 листа, названо по манастиру у

Светој Гори, налази се у Москви)Светој Гори, налази се у Москви) Асеманијево јеванђеље Асеманијево јеванђеље (изборно или недељно јеванђеље, писано у Македонији у (изборно или недељно јеванђеље, писано у Македонији у

11. веку, име по Јосифу Асеманију, службенику папске столице који га је пронашао, 11. веку, име по Јосифу Асеманију, службенику папске столице који га је пронашао, налази се у Ватиканској библиотеци у Риму, најлепша и најбоље очувана старослов. налази се у Ватиканској библиотеци у Риму, најлепша и најбоље очувана старослов. рукоп. књига)рукоп. књига)

Охридско јеванђеље Охридско јеванђеље ((писано у Македонији у 11. веку, сачувана два листа, чува се писано у Македонији у 11. веку, сачувана два листа, чува се у библиотеци у Одеси)у библиотеци у Одеси)

Синајски псалтир, Синајски молитвеник Синајски псалтир, Синајски молитвеник (требник), (требник), Клоцов глагољаш, Рилски Клоцов глагољаш, Рилски одломци и Кијевски мисал одломци и Кијевски мисал

Типови глагољицеТипови глагољице Обла глагољицаОбла глагољица – њоме су писане књиге које су донели ученици солунске браће из – њоме су писане књиге које су донели ученици солунске браће из

МоравскеМоравске Угласта глагољица – Угласта глагољица – у употреби у цркви у Босни, Далмацији и Истриу употреби у цркви у Босни, Далмацији и Истри Глагољицу Глагољицу су неговали и чували народни свештеници – су неговали и чували народни свештеници – глагољаши, глагољаши, из отпора из отпора

према туђинском утицају преко латинског писма у цркви – службу вршили на према туђинском утицају преко латинског писма у цркви – службу вршили на народном језику, писали глагољицомнародном језику, писали глагољицом

Најпознатији и најстарији јужнословенски глагољски споменик је Најпознатији и најстарији јужнословенски глагољски споменик је Башчанска плоча Башчанска плоча из 1102. године, писана обло-угластом глагољицом на каменој плочи. Пронађена у из 1102. године, писана обло-угластом глагољицом на каменој плочи. Пронађена у месту Башка на острву Крку.месту Башка на острву Крку.

Хрвојев мисалХрвојев мисал – глагољски кодекс на пергаменту, са илуминацијама, писао га је – глагољски кодекс на пергаменту, са илуминацијама, писао га је глагољаш Бутко око 1405. године, за кнеза Хрвоја Вукчића Хрватинићаглагољаш Бутко око 1405. године, за кнеза Хрвоја Вукчића Хрватинића

ЋирилицаЋирилица

Друго словенско писмо, настало после глагољицеДруго словенско писмо, настало после глагољице Најстарији ћирилични споменици потичу из 10. векаНајстарији ћирилични споменици потичу из 10. века Појавило се после Методијеве смрти (885. године); на позив бугарског цара Симеона Појавило се после Методијеве смрти (885. године); на позив бугарског цара Симеона

(893-925) долазе ученици Ћирила и Методија у Бугарску и преносе византијску (893-925) долазе ученици Ћирила и Методија у Бугарску и преносе византијску културу – стварају ново писмо – културу – стварају ново писмо – ћирилицућирилицу

И сам образобан књижевник, цар Симеон подстиче ширење просвете, те у време И сам образобан књижевник, цар Симеон подстиче ширење просвете, те у време његове владавине долази до процвата бугарске културе – златно доба књижевности. његове владавине долази до процвата бугарске културе – златно доба књижевности. Иако на словенском језику, у основи је та књижевност византијска Иако на словенском језику, у основи је та књижевност византијска

За ново писмо – За ново писмо – ћирилицућирилицу – ученици Ћирила и Методија су прилагодили грчко – ученици Ћирила и Методија су прилагодили грчко унцијално писмо. Притом су као полазиште имали глагољицу, јер је на њој већ унцијално писмо. Притом су као полазиште имали глагољицу, јер је на њој већ формиран књижевни језик код Словенаформиран књижевни језик код Словена

Велики слависта Павле Јосиф Шафарик (1795-1861) сматрао је за редактора ћирилице Велики слависта Павле Јосиф Шафарик (1795-1861) сматрао је за редактора ћирилице Св.Климента Охридског (?-916), али руски слависта Григорије Иљински сматра да је Св.Климента Охридског (?-916), али руски слависта Григорије Иљински сматра да је творац ћирилице неки од млађих ученика Ћирила и Методија и да је настала у творац ћирилице неки од млађих ученика Ћирила и Методија и да је настала у Преславу престоници Симеоновој – што подржавају бугарски научнициПреславу престоници Симеоновој – што подржавају бугарски научници

Петар Ђорђић, писац Петар Ђорђић, писац Историје српске ћирилицеИсторије српске ћирилице, подржава мишљење да је њен творац , подржава мишљење да је њен творац један од најбољих ученика Ћирила и Методија, и да је настала смишљеном, један од најбољих ученика Ћирила и Методија, и да је настала смишљеном, типолошки уједначеном допуном грчког унцијалног писма типолошки уједначеном допуном грчког унцијалног писма

Ћирилица је као и грчко писмо, задржала обележавање бројева словима, бројна Ћирилица је као и грчко писмо, задржала обележавање бројева словима, бројна вредност слова зависила је од његовог места у азбучном реду (прво слово – 1, друго – вредност слова зависила је од његовог места у азбучном реду (прво слово – 1, друго – 2, и тако редом до 9 за јединице, у другом реду за десетице и у трећем за стотине)2, и тако редом до 9 за јединице, у другом реду за десетице и у трећем за стотине)

Ћирилична азбукаЋирилична азбука састојала се од 24 слова, преузета из грчког уставног писма, и од састојала се од 24 слова, преузета из грчког уставног писма, и од 12 слова прилагођених гласовним потребама словенских језика12 слова прилагођених гласовним потребама словенских језика

Типови ћирилицеТипови ћирилице Устав Устав - геометријски правилно, калиграфско писмо, са доследно спроведеним - геометријски правилно, калиграфско писмо, са доследно спроведеним

обликом за свако слово, у употреби од 12. до краја 14. века (од средине 14. века обликом за свако слово, у употреби од 12. до краја 14. века (од средине 14. века потискује га полуустав) – рашка писменостпотискује га полуустав) – рашка писменост

Канцеларијско писмо Канцеларијско писмо – пословна варијанта уставног писма , карактерише га брзина, – пословна варијанта уставног писма , карактерише га брзина, писмо повеља и уговора дубровачких писараписмо повеља и уговора дубровачких писара, у употреби у 13. веку и у првој , у употреби у 13. веку и у првој четвртини 14. веке, када га замењује калиграфска канцеларијска минускулачетвртини 14. веке, када га замењује калиграфска канцеларијска минускула

Калиграфска канцеларијска минускула Калиграфска канцеларијска минускула – први тип канцеларијског устава, јавља се око – први тип канцеларијског устава, јавља се око 1330. године и користи се у току целог 14. века1330. године и користи се у току целог 14. века

Полуустав - Полуустав - карактеристична је разноликост варијанти за једно слово и више карактеристична је разноликост варијанти за једно слово и више позајмица из грчког писма, јавља се од половине 14. до 15. века – ресавска писменостпозајмица из грчког писма, јавља се од половине 14. до 15. века – ресавска писменост

Брзопис – Брзопис – популарно писмо са упрошћеним облицима полуустава, слова нису популарно писмо са упрошћеним облицима полуустава, слова нису повезана, наставља традиције канцеларијске минускуле, формиран у 13. веку и у повезана, наставља традиције канцеларијске минускуле, формиран у 13. веку и у употреби до све до 18. века. Писари цара Душана користили брзопис за црквене употреби до све до 18. века. Писари цара Душана користили брзопис за црквене повеље, убрзо потом се јавља и у црквеним књигамаповеље, убрзо потом се јавља и у црквеним књигама

Курзив – Курзив – одликује се везаним писањем (повезана слова) и јавља се тек у 18. веку са одликује се везаним писањем (повезана слова) и јавља се тек у 18. веку са појавом грађанске ћирилице (под руским утицајем)појавом грађанске ћирилице (под руским утицајем)

Калиграфски полуустав – Калиграфски полуустав – писмо литургијских књига, настало под утицајем руске писмо литургијских књига, настало под утицајем руске калиграфије, у употреби између 15. и 17. векакалиграфије, у употреби између 15. и 17. века

Босанска ћирилица (босанчица) - Босанска ћирилица (босанчица) - тип ћирилице који се употребљавао у писаним тип ћирилице који се употребљавао у писаним споменицима Босне и Далмације, од 13. до 15. века, уставна ћирилица коришћена у споменицима Босне и Далмације, од 13. до 15. века, уставна ћирилица коришћена у књигама и дипломатичким списимакњигама и дипломатичким списима

Ћирилични споменициЋирилични споменици (рукописни)(рукописни) Савина књига Савина књига (непотпун јевађелистар) (непотпун јевађелистар) - - настало у североисточној Бугарској у 11. настало у североисточној Бугарској у 11.

веку, име добила по попу Сави чије се име помиње у једном запису на маргини, чува веку, име добила по попу Сави чије се име помиње у једном запису на маргини, чува се у Државној библиотеци у Москвисе у Државној библиотеци у Москви

Супрасаљски зборник Супрасаљски зборник (зборник житија и црквених беседа за месец март) – писан у (зборник житија и црквених беседа за месец март) – писан у источној Бугарској у другој половини 11.века, пронађен у манастиру Супрасљу у источној Бугарској у другој половини 11.века, пронађен у манастиру Супрасљу у Пољској и по њему добио имеПољској и по њему добио име

Поред набројаних, постоје: Поред набројаних, постоје: Хиландарски листићи, Листићи Ундољског Хиландарски листићи, Листићи Ундољског итд.итд.

Целокупна српска књижевност од 12. до 18. века писана је на српскословенском језику, а књиге писане Целокупна српска књижевност од 12. до 18. века писана је на српскословенском језику, а књиге писане

овим језиком зову се овим језиком зову се србуље.србуље. Најстарији сачувани српски рукопис је Најстарији сачувани српски рукопис је Мирослављево јеванђељеМирослављево јеванђеље из 12. века, најлепши и најбоље очувани из 12. века, најлепши и најбоље очувани

споменик српске редакције, чува се у Народном музеју у Београдуспоменик српске редакције, чува се у Народном музеју у Београду Вуканово јеванђеље Вуканово јеванђеље – око 1200. године, има 189 листова и налази се у Руској националној библиотеци у – око 1200. године, има 189 листова и налази се у Руској националној библиотеци у

Санкт ПетербургСанкт Петербургyy Сачуване су још литургијске и историјске књиге: Сачуване су још литургијске и историјске књиге: Летопис попа Дукљанина, Призренски препис Душанова Летопис попа Дукљанина, Призренски препис Душанова

законика законика из 14. века, из 14. века, Минхенски псалтир Минхенски псалтир с краја 14. века, с краја 14. века, Српске средњовековне биографије Српске средњовековне биографије итд.итд.

Епиграфски ћирилични споменициЕпиграфски ћирилични споменици За разлику од рукописа, бројнији су и тачније датираниЗа разлику од рукописа, бројнији су и тачније датирани Самуилов натпис Самуилов натпис из 993. године, назван по цару Македонских Словена – Самуилу, пронађен крај из 993. године, назван по цару Македонских Словена – Самуилу, пронађен крај

Преспанског језера на територији Грчке, чува се у народном музеју у СофијиПреспанског језера на територији Грчке, чува се у народном музеју у Софији Темнићки натпис, Темнићки натпис, почетак 11. века, нађен у селу Доњи Катун код Варварина у Србији, чува се у почетак 11. века, нађен у селу Доњи Катун код Варварина у Србији, чува се у

Народном музеју у БеоградуНародном музеју у Београду Из друге половине 12. века су:Из друге половине 12. века су: Надгробни натпис жупана ГрдаНадгробни натпис жупана Грда из 1173-1189. пронађен код Требиња, из 1173-1189. пронађен код Требиња, Ктиторски натпис Кулина БанаКтиторски натпис Кулина Бана из из

1185, пронађен код Високог (Федерација БиХ), 1185, пронађен код Високог (Федерација БиХ), Ктиторски натпис хумског кнеза Мирослава Ктиторски натпис хумског кнеза Мирослава из 1170, на из 1170, на његовој задужбини у цркви св. Петра у Бијелом Пољу (Србија)његовој задужбини у цркви св. Петра у Бијелом Пољу (Србија)

Ћирилица у штампаним књигамаЋирилица у штампаним књигама Словени започињу са штампањем књига крајем 15. века.Словени започињу са штампањем књига крајем 15. века. ЧаславацЧаславац, појавила се 1491. у Кракову, прва штампана књига, појавила се 1491. у Кракову, прва штампана књига Српско штампарство започето на Цетињу 1493 (Српско штампарство започето на Цетињу 1493 (Октоих Октоих првогласник)првогласник),,јеромонах Макаријејеромонах Макарије први штампао први штампао

цетињске инкунабулецетињске инкунабуле од 1493. до 1496. године; штампање настављено у Венецији комерцијалним од 1493. до 1496. године; штампање настављено у Венецији комерцијалним штампарствомштампарством

Најпознатији штампари су војвода Божидар Вуковић Подгоричанин и браћа ЉубовићиНајпознатији штампари су војвода Божидар Вуковић Подгоричанин и браћа Љубовићи Штампарија у Горажду, 1519. године, оснивач Божидар Горажданин (пренета у Трговиште, у Румунију, Штампарија у Горажду, 1519. године, оснивач Божидар Горажданин (пренета у Трговиште, у Румунију,

1544) 1544) Комерцијална штампарија радила је и у Београду – 1552. годинеКомерцијална штампарија радила је и у Београду – 1552. године После цетињске и горажданске штампарије, књиге су штампане и у манастирима: Рујну 1537, Грачаници После цетињске и горажданске штампарије, књиге су штампане и у манастирима: Рујну 1537, Грачаници

1539, Милешеви 1544-6, и Мркшиној Цркви 1661-6-1539, Милешеви 1544-6, и Мркшиној Цркви 1661-6- Код Словена се од почетка 16. века штампају ћириличке књиге и за припаднике западне цркве: Код Словена се од почетка 16. века штампају ћириличке књиге и за припаднике западне цркве: Дубровчани 1512. и 1521. године у Млецима штампају Дубровчани 1512. и 1521. године у Млецима штампају МолитвеникМолитвеник на народном језику ћирилицом; на народном језику ћирилицом; у Млецима је 1583. штампан у Млецима је 1583. штампан Наук кристијанскиНаук кристијански познатог калиграфа Камила Занетија; познатог калиграфа Камила Занетија; 1611. године штампа се 1611. године штампа се Наук кристијанскиНаук кристијански Матије Дивковића са оригиналним калупом за ћирилична Матије Дивковића са оригиналним калупом за ћирилична

слова (нека слова имају облик брзописне ћирилице и задржао се и у другим Дивковићевим књигама, али слова (нека слова имају облик брзописне ћирилице и задржао се и у другим Дивковићевим књигама, али и других босанских фрањеваца)и других босанских фрањеваца)

У штампарији Приможа Трубара у Урху у Немачкој, штампано је 9 књига (за пет година) ћирилицом на У штампарији Приможа Трубара у Урху у Немачкој, штампано је 9 књига (за пет година) ћирилицом на народном језикународном језику

Реформе ћирилицеРеформе ћирилице

Реформу руске ћирилице извршио је Петар Велики – верзија тзв. гражданице била је Реформу руске ћирилице извршио је Петар Велики – верзија тзв. гражданице била је прихваћена и у нашој славеносерпској културиприхваћена и у нашој славеносерпској култури

Руско писмо у данашњем облику формирано је тек почетком 20. века, када су 1918. Руско писмо у данашњем облику формирано је тек почетком 20. века, када су 1918. године законом поједноставили ћириличко писмо, сводећи га на 32 словагодине законом поједноставили ћириличко писмо, сводећи га на 32 слова

Наша првобитна ћирилица имала је и 39 слова (не рачунајући она за писање гласова Наша првобитна ћирилица имала је и 39 слова (не рачунајући она за писање гласова преузетих из грчког језика) преузетих из грчког језика)

Упрошћавањем гласовног система старословенског језика – српске редакције, од 13. Упрошћавањем гласовног система старословенског језика – српске редакције, од 13. века користила су се 33 слова, до Вукове реформе у 19. веку – када се азбука своди века користила су се 33 слова, до Вукове реформе у 19. веку – када се азбука своди на 30 слова, како је и данасна 30 слова, како је и данас

све словенске ћирилице (руска, украјинска и бугарска развијале су се према све словенске ћирилице (руска, украјинска и бугарска развијале су се према њиховим редакцијама старословенског језикањиховим редакцијама старословенског језика

Реформа српске ћирилице Вука Стефановића Караџића темељила се начелу Реформа српске ћирилице Вука Стефановића Караџића темељила се начелу ЈЕДАН ЈЕДАН ГЛАС – ЈЕДНО СЛОВОГЛАС – ЈЕДНО СЛОВО

Поред 24 слова ’’опште ћирилице’’ коришћене у свим раздобљима, додато је 6 слова Поред 24 слова ’’опште ћирилице’’ коришћене у свим раздобљима, додато је 6 слова карактеристичних за српску ћирилицу: карактеристичних за српску ћирилицу: ћ ђ љ њ џ јћ ђ љ њ џ ј

Реформисана српска ћирилица, штампани тип азбуке, појавио се први пут у издању Реформисана српска ћирилица, штампани тип азбуке, појавио се први пут у издању Вуковог Вуковог Српског рјечника Српског рјечника 1818. године, али званично је дозвољена у Књажевини 1818. године, али званично је дозвољена у Књажевини Србији 1868. године Србији 1868. године

Према овој години 1868. одређује се и ранг културних добара, па се старом (и ретком) Према овој години 1868. одређује се и ранг културних добара, па се старом (и ретком) српском књигом сматра све што је писано и штампано до 1868. године српском књигом сматра све што је писано и штампано до 1868. године

Специјална писмаСпецијална писма То су писма прилагођена за одређене, нарочите потребеТо су писма прилагођена за одређене, нарочите потребе Таква су: Таква су: стенографија, писмо за слепе, Морзеова азбука, пасиграфија и кодирано писмостенографија, писмо за слепе, Морзеова азбука, пасиграфија и кодирано писмо СтенографијаСтенографија – писмо са кратким знаковима слова, чешће за речи и реченице - – писмо са кратким знаковима слова, чешће за речи и реченице -

исписују само њихови делови – вештина брзог записивања говора. Била је позната и исписују само њихови делови – вештина брзог записивања говора. Била је позната и старим Грцима и Римљанимастарим Грцима и Римљанима

Писмо за слепе Писмо за слепе Брајево писмоБрајево писмо – слова се састоје од испупчених тачкица, писмо се – слова се састоје од испупчених тачкица, писмо се састоји од 6 тачака, вертикално поређаних у 2 реда по 3 тачке чијом се комбинацијом састоји од 6 тачака, вертикално поређаних у 2 реда по 3 тачке чијом се комбинацијом добијају поједина слова – писмо се пише здесна налево - чита се у обрнутом смеру, добијају поједина слова – писмо се пише здесна налево - чита се у обрнутом смеру, слева надесно, помоћу чула додира, пипањем рељефних знакова јагодицама прстију – слева надесно, помоћу чула додира, пипањем рељефних знакова јагодицама прстију – творац је учитељ за слепе Луј Брај (творац је учитељ за слепе Луј Брај (Louis Braille 1809-1852)Louis Braille 1809-1852)

Морзеова азбука Морзеова азбука – Самјуел Морзе (– Самјуел Морзе (Morse Samuel Finley Breese 1791-1872)Morse Samuel Finley Breese 1791-1872) амерички амерички физичар и сликар, изумео је 1837. године електрични телеграфски апарат за опрему физичар и сликар, изумео је 1837. године електрични телеграфски апарат за опрему знакова састављених од тачака и повлака – Морзеова азбука се користила за знакова састављених од тачака и повлака – Морзеова азбука се користила за преношење порука његовим телеграфским апаратом у поштама широм светапреношење порука његовим телеграфским апаратом у поштама широм света

Пасиграфија Пасиграфија – интернационално, универзално појмовно писмо, писмо које би разумели – интернационално, универзално појмовно писмо, писмо које би разумели сви народи – идеју заступао немачки хуманиста Јохан Тритхајм крајем 15. века – сви народи – идеју заступао немачки хуманиста Јохан Тритхајм крајем 15. века – подухват подржао филозоф и песник Готфрид Лајбниц и други – утопијски подухватподухват подржао филозоф и песник Готфрид Лајбниц и други – утопијски подухват

Кодирано писмоКодирано писмо - писмо електронске технологије, настало развојем - писмо електронске технологије, настало развојем телекомуникација и рачунара крајем 20. века – велику количину информација памти телекомуникација и рачунара крајем 20. века – велику количину информација памти машина, а не човек – традиционално штампани текст замењује се новим начином машина, а не човек – традиционално штампани текст замењује се новим начином организовања визуелних информација, са хипербрзим преношењем на екране високих организовања визуелних информација, са хипербрзим преношењем на екране високих резолуцијарезолуција

Писмо у штампаним књигамаПисмо у штампаним књигама Типографско писмо се развило у Европи као резултат усавршених варијанти латинице Типографско писмо се развило у Европи као резултат усавршених варијанти латинице

из доба хуманизма и ренесансеиз доба хуманизма и ренесансе Нова типографска писма стварана су за сва три европска алфабета: грчки, латиницу и Нова типографска писма стварана су за сва три европска алфабета: грчки, латиницу и

ћирилицућирилицу У почетку – ливена слова личила на рукописна – кроз пет векова штампари развијају и У почетку – ливена слова личила на рукописна – кроз пет векова штампари развијају и

усавршавају слова, крајњи циљ је што боља читљивост штампаног текста усавршавају слова, крајњи циљ је што боља читљивост штампаног текста

Материјали за писање и оруђе којим се Материјали за писање и оруђе којим се писалописало

Жан-Жак Мобион, оснивач палеографије и дипломатике, истиче као материјале за Жан-Жак Мобион, оснивач палеографије и дипломатике, истиче као материјале за записивање: камен, кости, глину, папирус, кожу и папирзаписивање: камен, кости, глину, папирус, кожу и папир

Камен Камен – користи се од палеолита до данас – најстарији петроглифи уклесани у стене на – користи се од палеолита до данас – најстарији петроглифи уклесани у стене на зидовима пећина у Северној Европи, Африци и Аустралијизидовима пећина у Северној Европи, Африци и Аустралији

Записи су се урезивали на стубовима и зидовима храмова (појавом хијероглифа); много је Записи су се урезивали на стубовима и зидовима храмова (појавом хијероглифа); много је уклесивано на покретним каменим плочама, надгробним споменицима, саркофазима, уклесивано на покретним каменим плочама, надгробним споменицима, саркофазима, стећцима и сл.стећцима и сл.

На камене плоче се писало (цртало) и сликањем бојом (графити) – први графити у палеолиту На камене плоче се писало (цртало) и сликањем бојом (графити) – први графити у палеолиту на каменим зидовима, светлим површинама – откривени у рушевинама Помпеје и римским на каменим зидовима, светлим површинама – откривени у рушевинама Помпеје и римским катакомбамакатакомбама

Споменици на камену: Споменици на камену: Хамурабијев законик, Темнићки натпис, Самуилова плоча; Хамурабијев законик, Темнићки натпис, Самуилова плоча; у камену, у камену, односно у малтеру на црквеном зиду: односно у малтеру на црквеном зиду: Хиландарски типик, Грачаничка повељаХиландарски типик, Грачаничка повеља

Кости Кости животиња спадају у врло старе материјале животиња спадају у врло старе материјале на којима се писалона којима се писало – коришћене веће – коришћене веће кости: оклопи корњача, шкољке, лобање, па и зуби већих животињакости: оклопи корњача, шкољке, лобање, па и зуби већих животиња

Међу најстарије цртеже на кости спада део рога ирваса, чува се у Британском музеју у Међу најстарије цртеже на кости спада део рога ирваса, чува се у Британском музеју у ЛондонуЛондону

Кости за писање користили Кинези, сачувани примерци из 16. в. пре. н.е. – почетком нове ере Кости за писање користили Кинези, сачувани примерци из 16. в. пре. н.е. – почетком нове ере популаран и веома луксузан материјал је слонова кост – богати Римљани (4. век) имали књиге популаран и веома луксузан материјал је слонова кост – богати Римљани (4. век) имали књиге направљене од танких плоча слонове кости исписане црним тушемнаправљене од танких плоча слонове кости исписане црним тушем

Глина Глина (плочице, ваљци од глине, посуде и сл.) – главни писаћи материјал у Месопотамији; (плочице, ваљци од глине, посуде и сл.) – главни писаћи материјал у Месопотамији; захваљујући плодној и плавној речној долини, глину су за писање први користили Сумерци и захваљујући плодној и плавној речној долини, глину су за писање први користили Сумерци и Вавилонци; по угледу на њих: Хетити и ПерсијанциВавилонци; по угледу на њих: Хетити и Персијанци

За писање су коришћене глинене таблице око 2 цм дебљине, формата 8За писање су коришћене глинене таблице око 2 цм дебљине, формата 8°° (16-25 цм висине), (16-25 цм висине), које су након уписивања знакова сушене на сунцу или печене у пећикоје су након уписивања знакова сушене на сунцу или печене у пећи

Дело писано на глиненим плочицама садржало је десетине плочица које су обележаване Дело писано на глиненим плочицама садржало је десетине плочица које су обележаване кустодама (ради редоследа)кустодама (ради редоследа)

Месопотамски цар Асурбанипал (669-626) у Месопотамски цар Асурбанипал (669-626) у Дому поуке и савета –Дому поуке и савета – библиотеци -имао је библиотеци -имао је десетине хиљада глинених плочица, на некима пронађеним у рушевинама престонице десетине хиљада глинених плочица, на некима пронађеним у рушевинама престонице Ниниве, налазио се Асурбанипалов царски печатНиниве, налазио се Асурбанипалов царски печат

ДрвоДрво - коришћено је у више облика: као - коришћено је у више облика: као лишће, кора-лика, лишће, кора-лика, и и y y виду виду плоче од дрветаплоче од дрвета Прво Прво лишћелишће за писање употребљавали стари Римљани и Грци; користило се и у азијским за писање употребљавали стари Римљани и Грци; користило се и у азијским

земљама као јефтин једноставан и веома доступан материјал; на лишћу се писало тушем, земљама као јефтин једноставан и веома доступан материјал; на лишћу се писало тушем, четкицом; у Кини нађене књиге сложених листова прошивених преко средине, тако да четкицом; у Кини нађене књиге сложених листова прошивених преко средине, тако да подсећају на данашњу књигу, свеску или албумподсећају на данашњу књигу, свеску или албум

Кора-ликаКора-лика (унутрашњи део коре дрвета, нарочито липе, брезе, букве и бамбуса) – (унутрашњи део коре дрвета, нарочито липе, брезе, букве и бамбуса) – користили су је многи европски народи; књига од липове коре личила је на свитак користили су је многи европски народи; књига од липове коре личила је на свитак папирусапапируса

Плоче од дрветаПлоче од дрвета у античко доба служиле за писање наредби и огласа; прављене су као у античко доба служиле за писање наредби и огласа; прављене су као школске табле и дрвене плоче за писањешколске табле и дрвене плоче за писање

Воштане таблице Воштане таблице - то су мање правоугаоне плоче од дрвета, незнатно издубљене и - то су мање правоугаоне плоче од дрвета, незнатно издубљене и испуњене воском; употребљавале су се у античкој Грчкој и касније у средњем веку – оне су испуњене воском; употребљавале су се у античкој Грчкој и касније у средњем веку – оне су прелаз од тврдих материјала за писање ка мекимпрелаз од тврдих материјала за писање ка меким

Више воштаних таблица спојених заједно тако да се могу отварати –наВише воштаних таблица спојених заједно тако да се могу отварати –наzzивале су се ивале су се КОДЕКСКОДЕКС

Кодекс од воштаних таблица је праузор данашње књигеКодекс од воштаних таблица је праузор данашње књиге Кодекс састављен од две таблице зове се – ДИПТИХ; од три – ТРИПТИХ, а од више таблица Кодекс састављен од две таблице зове се – ДИПТИХ; од три – ТРИПТИХ, а од више таблица

- ПОЛИПТИХ- ПОЛИПТИХ Једине сачуване воштане таблице нађене су у рушевинама Помпеје у једној приватној Једине сачуване воштане таблице нађене су у рушевинама Помпеје у једној приватној

библиотецибиблиотеци Метал – Метал – од метала су се користили као материјал за писање: од метала су се користили као материјал за писање: олово, гвожђе, злато и олово, гвожђе, злато и

сребросребро На металним плочама писани су закони, натписи, војничке дипломе, разни записи, па и На металним плочама писани су закони, натписи, војничке дипломе, разни записи, па и

читава књижевна делачитава књижевна дела Од метала су ливени египатски споменици и обележјаОд метала су ливени египатски споменици и обележја На металу се писало урезивањем (гравира) или постојаним бојама; исписивани су На металу се писало урезивањем (гравира) или постојаним бојама; исписивани су

епиграфски записи и друга обележја епиграфски записи и друга обележја Тканине – Тканине – свила и ланено платно коришћени као материјал на којем се писало; ланено свила и ланено платно коришћени као материјал на којем се писало; ланено

платно користили Персијанци, Египћани и Етрурциплатно користили Персијанци, Египћани и Етрурци Најдужи етрурски запис откривен је на платну (ланеним тракама) којим је била обавијена Најдужи етрурски запис откривен је на платну (ланеним тракама) којим је била обавијена

мумија једне женемумија једне жене Књиге од платна су биле у форми свитка - у старом Риму звале су се Књиге од платна су биле у форми свитка - у старом Риму звале су се liber lintealiber lintea Свила се као луксузан материјал за писање користила највише у њеној постојбини - КиниСвила се као луксузан материјал за писање користила највише у њеној постојбини - Кини

Папирус Папирус Направљен од јефтиног и приступачног материјала, од врсте трске раширене у Направљен од јефтиног и приступачног материјала, од врсте трске раширене у

мочварама делте Нила у Египту, којој су Грци дали име (лат. мочварама делте Нила у Египту, којој су Грци дали име (лат. Cyperus papyrus)Cyperus papyrus); ; Египћани су још пре 5000 година користили папирус као материјал за сликање и Египћани су још пре 5000 година користили папирус као материјал за сликање и писањеписање

Срчика биљке је резана на танке траке, после сушења траке су слагане једна поред Срчика биљке је резана на танке траке, после сушења траке су слагане једна поред друге, влажене водом, а потом глачане да би се слепиле – сличан процес прављења друге, влажене водом, а потом глачане да би се слепиле – сличан процес прављења папируса описао је римски писац Гај Плиније Старији у делу папируса описао је римски писац Гај Плиније Старији у делу Природна историјаПриродна историја

Папирус је био веома тражен материјал за писање и значајан извозни артикал старог Папирус је био веома тражен материјал за писање и значајан извозни артикал старог Египта – извожен је у Феникију и Сирију (поч. 11. века пре н.е.), а касније и у Грчку и Египта – извожен је у Феникију и Сирију (поч. 11. века пре н.е.), а касније и у Грчку и РимРим

На папирусу се писало зашиљеном трском – На папирусу се писало зашиљеном трском – каламусом; каламусом; на крају каламуса је била на крају каламуса је била четкица од влакана трскечеткица од влакана трске

Као средство за писање коришћен је туш, који се добијао од чађи растопљене у води, Као средство за писање коришћен је туш, који се добијао од чађи растопљене у води, уз додатак лепкауз додатак лепка

Писало се усправно, одозго надоле у хоризонталним редовима, здесна налевоПисало се усправно, одозго надоле у хоризонталним редовима, здесна налево Папирусне траке су се чувале, због своје дужине, омотане око дрвеног штапића и Папирусне траке су се чувале, због своје дужине, омотане око дрвеног штапића и

тако се формирао свитак – свици су чувани у дрвеним или глиненим судовима, или у тако се формирао свитак – свици су чувани у дрвеним или глиненим судовима, или у посебним кожним врећицамапосебним кожним врећицама

Због свог биљног порекла папирус није био дугог века, страдао је од инсеката и Због свог биљног порекла папирус није био дугог века, страдао је од инсеката и влаге – од инсеката су га штитили употребом кедровог уља, али од влаге није било влаге – од инсеката су га штитили употребом кедровог уља, али од влаге није било поуздане заштитепоуздане заштите

Најстарији папирусни свици пронађени су у 20. веку у глиненим ћуповима у Кумрану Најстарији папирусни свици пронађени су у 20. веку у глиненим ћуповима у Кумрану крај Мртвог мора – названи су крај Мртвог мора – названи су Кумрански рукописиКумрански рукописи

Најдужи папирус јесте Најдужи папирус јесте Папирус Хариса Папирус Хариса из 1200. године пре н.е. (Библиотека из 1200. године пре н.е. (Библиотека Британског музеја у Лондону), Тукидидова Британског музеја у Лондону), Тукидидова Историја Пелопонеског рата Историја Пелопонеског рата у 8 књига, у 8 књига, имао је дужину 81 метар, Хомерова имао је дужину 81 метар, Хомерова Илијада и Одисеја Илијада и Одисеја чак 150 метарачак 150 метара

Папирологија – наука која се бави проучавањем споменика писаних на папирусу – Папирологија – наука која се бави проучавањем споменика писаних на папирусу – групише папирусе у 3 групе: папируси нађени у Египту, у Херкулануму и Помпеји, и групише папирусе у 3 групе: папируси нађени у Египту, у Херкулануму и Помпеји, и средњовековни папирусисредњовековни папируси

Кожа (пергамент)Кожа (пергамент) Као материјал за писање у употреби од најстаријих времена – од 2. века пре н.е на кожи су Као материјал за писање у употреби од најстаријих времена – од 2. века пре н.е на кожи су

писали Египћани, Асирци и Јевреји (помиње се као материјал на коме се писало и у Библији)писали Египћани, Асирци и Јевреји (помиње се као материјал на коме се писало и у Библији) У 4. веку пре н.е. кожа се користи за рукописне књиге, а од 8. века за састављање исправа; У 4. веку пре н.е. кожа се користи за рукописне књиге, а од 8. века за састављање исправа;

до средине 14. века скоро једини материјал за писање, када кожу постепено замењује до средине 14. века скоро једини материјал за писање, када кожу постепено замењује папирпапир

Пергамент се правио од Пергамент се правио од коже коза, оваца, јагањаца, телади или од срна, антилопакоже коза, оваца, јагањаца, телади или од срна, антилопа и сл. и сл. Штављење коже: одрана кожа се умакала у растопину креча и воде да би се одстраниле Штављење коже: одрана кожа се умакала у растопину креча и воде да би се одстраниле

длаке и масноћа, потом се разапињала на оквир ради сушења, после сушења, кожа се длаке и масноћа, потом се разапињала на оквир ради сушења, после сушења, кожа се глачала и тањила до провидности; понекад је бојена – тонирана, обично црвеном бојом, глачала и тањила до провидности; понекад је бојена – тонирана, обично црвеном бојом, ређе црном и шафрановом бојом – овако припремљена кожа за писање назива се пергаментређе црном и шафрановом бојом – овако припремљена кожа за писање назива се пергамент

Име је добила по малоазијском граду Пергаму у којем су је производили – историја њеног Име је добила по малоазијском граду Пергаму у којем су је производили – историја њеног настанка везана је за оснивање познате библиотеке у Пергаму у 2. веку пре н.е.настанка везана је за оснивање познате библиотеке у Пергаму у 2. веку пре н.е.

Легенда каже да је до проналаска пергамента дошло тако што је египатски цар Птоломеј Легенда каже да је до проналаска пергамента дошло тако што је египатски цар Птоломеј II Сотер спречио пергамског цара Еумена Сотер спречио пергамског цара Еумена IIII (197-159 г. пре н.е.) да направи библиотеку по (197-159 г. пре н.е.) да направи библиотеку по узору на велику Александријску – забранивши продају папируса изван Египта. Тада је узору на велику Александријску – забранивши продају папируса изван Египта. Тада је пергамски цар Еумен пергамски цар Еумен IIII наредио поданицима да пронађу материјал за писање као замену за наредио поданицима да пронађу материјал за писање као замену за папирус – будући да се народ бавио сточарством, није дуго требало да се досети да папирус – будући да се народ бавио сточарством, није дуго требало да се досети да животињску кожу користи као писаћи материјал – легенду бележи и Плиније Млађиживотињску кожу користи као писаћи материјал – легенду бележи и Плиније Млађи

Пергамент је био скупоценији материјал од папируса, квалитетнији, трајнији, није се ломио, Пергамент је био скупоценији материјал од папируса, квалитетнији, трајнији, није се ломио, и најважније – могло се писати на обе странеи најважније – могло се писати на обе стране

Палимпсест Палимпсест - писани споменик, рукопис на пергаменту са кога је стругањем избрисан - писани споменик, рукопис на пергаменту са кога је стругањем избрисан првобитни текст, па написан нови – читају се помоћу лампе са ултраљубичастим зрацима – првобитни текст, па написан нови – читају се помоћу лампе са ултраљубичастим зрацима – неки палимпсести су веома значајни за науку јер су на њима нађени непознати стари неки палимпсести су веома значајни за науку јер су на њима нађени непознати стари текстовитекстови

Најпознатији словенски палимпсест је Најпознатији словенски палимпсест је Бојанско јеванђеље Бојанско јеванђеље с краја 12. и почетка 13. векас краја 12. и почетка 13. века Појава пергамента условљава настанак Појава пергамента условљава настанак кодексакодекса Кодекс Кодекс је настао када се више свешчица од пергамента увезивало у корице између две је настао када се више свешчица од пергамента увезивало у корице између две

дрвене плоче које су пресвучене кожомдрвене плоче које су пресвучене кожом Поступак формирања свешчица за писање: један лист пергамента – фолио савија се по Поступак формирања свешчица за писање: један лист пергамента – фолио савија се по

средини и настаје средини и настаје аркус (ааркус (аrrссuuѕ), ѕ), када се аркус поново пресавије добија се четвртина, а када када се аркус поново пресавије добија се четвртина, а када се повеже више свешчица настеје кодекссе повеже више свешчица настеје кодекс

Листови кодекса нису пагинарани, већ су обележене само свешчице од којих се кодекс Листови кодекса нису пагинарани, већ су обележене само свешчице од којих се кодекс састоји; да би се равно писало, писар је повлачио по пергаменту танке линије оштрим састоји; да би се равно писало, писар је повлачио по пергаменту танке линије оштрим предметом или тушем; писало се тушем или другим мастиломпредметом или тушем; писало се тушем или другим мастилом

Папир Папир

Пронађен је у Кини почетком другог век наше ере – изумео га је Монг Тијан око 200 Пронађен је у Кини почетком другог век наше ере – изумео га је Монг Тијан око 200 године пре н.е. који је израђивао материјал за писање од коре дрвета и млевене године пре н.е. који је израђивао материјал за писање од коре дрвета и млевене ланене тканинеланене тканине

Папир сличан данашњем откривен је тек 300 касније – око 105. године - мандарин Папир сличан данашњем откривен је тек 300 касније – око 105. године - мандарин Чаи Луну је правио папир од дудове коре, млевене конопље, лана и старих рибарских Чаи Луну је правио папир од дудове коре, млевене конопље, лана и старих рибарских мрежа – оригиналност његовог изума више се огледала у начину намакања и избору мрежа – оригиналност његовог изума више се огледала у начину намакања и избору лепилалепила

Кинески папир Кинески папир – израђиван је по древног рецептури – збирка старог кинеског папира – израђиван је по древног рецептури – збирка старог кинеског папира чува се у Британском музеју (неки примерци из другог века)чува се у Британском музеју (неки примерци из другог века)

Кинези вековима чувају рецептуру израде папира - почетком 7. века тајну су сазнали Кинези вековима чувају рецептуру израде папира - почетком 7. века тајну су сазнали Кореанци - почетком 9. века Јапанци, који су усавршили технологију и средином 9. Кореанци - почетком 9. века Јапанци, који су усавршили технологију и средином 9. века имају раширену производњу квалитетног папиравека имају раширену производњу квалитетног папира

У Европу је папир вероватно дошао са Медитерана, тек пошто су Арапи овладали У Европу је папир вероватно дошао са Медитерана, тек пошто су Арапи овладали производњом папирапроизводњом папира

Арапски папир – Арапски папир – средином 8. века када су Арапи заузели Туркестан, од кинеских средином 8. века када су Арапи заузели Туркестан, од кинеских војника сазнају вештину прављења папиравојника сазнају вештину прављења папира

Почињу производњу папира у Самарканду, убрзо се шири на арапске центре Дамаск и Почињу производњу папира у Самарканду, убрзо се шири на арапске центре Дамаск и Каиро, а век касније оснивају се радионице за производњу папира у северноафричким Каиро, а век касније оснивају се радионице за производњу папира у северноафричким градовима Фесу и Марокуградовима Фесу и Мароку

Арапи преносе израду почетком 11. века у Шпанију и Ксативи (код Валенсије), потом Арапи преносе израду почетком 11. века у Шпанију и Ксативи (код Валенсије), потом ничу радионице у Толеду и Валенсији – традиција израде арапског папира одржала се ничу радионице у Толеду и Валенсији – традиција израде арапског папира одржала се и после повлачења Арапаи после повлачења Арапа

Арапи су усавршили производњу папира у погледу сировина (конопља, ланене Арапи су усавршили производњу папира у погледу сировина (конопља, ланене тканине, памук) и алата и ливења папирне масе (метално сито, механички млинови)тканине, памук) и алата и ливења папирне масе (метално сито, механички млинови)

У средњем веку арапски папир се користио у Европи у папској канцеларији, и у У средњем веку арапски папир се користио у Европи у папској канцеларији, и у дворским канцеларијама у Визнтијидворским канцеларијама у Визнтији

Оруђе за писањеОруђе за писање Оруђе (прибор) за писање зависило је од материјала на којем се писалоОруђе (прибор) за писање зависило је од материјала на којем се писало Две основне технике писања: знакови урезивани у површину материјала по коме се Две основне технике писања: знакови урезивани у површину материјала по коме се

пише, и знакови наношени на површину материјалапише, и знакови наношени на површину материјала За утискивање знакова у меке материјале (на пр. глинене или воштане плочице) За утискивање знакова у меке материјале (на пр. глинене или воштане плочице)

употребљавали су се дугуљасти штапићи (употребљавали су се дугуљасти штапићи (stilusistilusi)) од метала, дрвета или кости од метала, дрвета или кости Египћани су сликали своје хијероглифе по стубовима, храмовима и гробницама Египћани су сликали своје хијероглифе по стубовима, храмовима и гробницама

писаљком од трске, зашиљеном на врху и зацепљеном – писаљком од трске, зашиљеном на врху и зацепљеном – каламусомкаламусом Каламус Каламус је, поред Египћана, био у употреби и код Грка и Римљана све до средњег је, поред Египћана, био у употреби и код Грка и Римљана све до средњег

векавека У Европи, од почетка средњег до 19. века, штапиће од трске заменили су штапићи У Европи, од почетка средњег до 19. века, штапиће од трске заменили су штапићи

од метала, а затим птичија пера (од гуске, лабуда, гаврана) – пера су чувана у од метала, а затим птичија пера (од гуске, лабуда, гаврана) – пера су чувана у посебној кутијици – перници (посебној кутијици – перници (calamariu)calamariu), а зарезивана су нарочитим ножићем, а зарезивана су нарочитим ножићем ((scalpellum librariumscalpellum librarium))

Прво модерно челично перо начинио је Немац А. Зенефелдер, 1790. године, Прво модерно челично перо начинио је Немац А. Зенефелдер, 1790. године, проналазач литографије – прва фабрика металних пера подигнута је у Енглескојпроналазач литографије – прва фабрика металних пера подигнута је у Енглеској

Наливперо је конструисано у Америци 1884, а у Европи се проширило после 1900. Наливперо је конструисано у Америци 1884, а у Европи се проширило после 1900. годинегодине

Оловка је касно уведена у употребу, тек 1790. године – француски сликар Никол Оловка је касно уведена у употребу, тек 1790. године – француски сликар Никол Жак Конт (Жак Конт (NicholasNicholas Jacques Conte)Jacques Conte) први је сачинио оловку, употребивши за њено први је сачинио оловку, употребивши за њено језгро смесу графитног праха и глинејезгро смесу графитног праха и глине

Писаћа машина појавила се у 19. веку – прву су сачинили Американци 1867. године у Писаћа машина појавила се у 19. веку – прву су сачинили Американци 1867. године у Милвокију, а прва фабрика којапочела израду писаћих машина, била је фирме Милвокију, а прва фабрика којапочела израду писаћих машина, била је фирме ‘’Ремингтон’’, 1876. године‘’Ремингтон’’, 1876. године

У двадесетом веку су усавршени рачунари за графичко штампање, и У двадесетом веку су усавршени рачунари за графичко штампање, и дигитализовани ласерски штампачидигитализовани ласерски штампачи

Средства за писањеСредства за писање Туш и мастилоТуш и мастило – позната су кинеска и индијска мастила (тушеви), направљена – позната су кинеска и индијска мастила (тушеви), направљена

од чађи и желатина или неке биљне гуме као везива – од њих је прављена густа од чађи и желатина или неке биљне гуме као везива – од њих је прављена густа паста, обликована у ваљке или колачиће, па сушена на сунцу, затим је писар паста, обликована у ваљке или колачиће, па сушена на сунцу, затим је писар осушене колачиће настругао, помешао са водом и потом користио као боју за осушене колачиће настругао, помешао са водом и потом користио као боју за писањеписање

Најстарији сачувани текст написан тушем потиче из 2500. године пре н.е. Најстарији сачувани текст написан тушем потиче из 2500. године пре н.е. Туш је имао недостатке: густоћа раствора, брзо се таложе честице чађи и Туш је имао недостатке: густоћа раствора, брзо се таложе честице чађи и

образују талог који смета при писању – па се прелази на употребу органских образују талог који смета при писању – па се прелази на употребу органских боја уместо чађибоја уместо чађи

Танинско мастило гвожђа ушло је у употребу у Европи у 12. веку и данас се Танинско мастило гвожђа ушло је у употребу у Европи у 12. веку и данас се употребљава – израђивало се тако што се екстракту од шишки (мале квргаве употребљава – израђивало се тако што се екстракту од шишки (мале квргаве израслине на кори храста), додавала извесна количина феросулфата и израслине на кори храста), додавала извесна количина феросулфата и гумиарабике (гуме из вишње, трешње или ког другог дрвета) – поред шишки, гумиарабике (гуме из вишње, трешње или ког другог дрвета) – поред шишки, као извор танина коришћене су и коре јове, јасена, нара или боровнице, као извор танина коришћене су и коре јове, јасена, нара или боровнице, рујевине и др.рујевине и др.

Од друге половине 18. века употребљавана су мастила од оксида метала – Од друге половине 18. века употребљавана су мастила од оксида метала – касније су напуштена јер су уништавала хартијукасније су напуштена јер су уништавала хартију

Половином 19. века промењена је технологија мастила: смеша феросулфата и Половином 19. века промењена је технологија мастила: смеша феросулфата и екстракта од шишки чувала се од оксидације, па је мастило дуже остало екстракта од шишки чувала се од оксидације, па је мастило дуже остало бистро, продирало у влакна хартије где се оксидисало и постало бистро, продирало у влакна хартије где се оксидисало и постало нерастворљивонерастворљиво

У средњем веку је био обичај писања мастилима у боји, најчешће црвеном, а У средњем веку је био обичај писања мастилима у боји, најчешће црвеном, а затим плавом, зеленом и златном бојом – за боју су коришћени природни и затим плавом, зеленом и златном бојом – за боју су коришћени природни и вештачки пигменти неорганског и органског пореклавештачки пигменти неорганског и органског порекла

Мастила израђена од угљена, односно чађи су најпостојанија – трајност мастила Мастила израђена од угљена, односно чађи су најпостојанија – трајност мастила зависи и од тога у којој ће га количини хартија апсорбовати, од пера којим се зависи и од тога у којој ће га количини хартија апсорбовати, од пера којим се пишед и притиска приликом писања и, наравно, од количине мастила која пишед и притиска приликом писања и, наравно, од количине мастила која остаје на хартијиостаје на хартији

ИСТОРИЈА КЊИГЕИСТОРИЈА КЊИГЕ

КњигаКњига КњигаКњига јеје премапрема дефиницијидефиницији УНЕСЦОУНЕСЦО--аа » »духовнодуховно--стварнастварна творевинатворевина којакоја настајенастаје каокао

заједничкизаједнички резултатрезултат делатностиделатности ауторааутора, , издавачаиздавача ии графичкеграфичке индустријеиндустрије. . УУ техничкомтехничком смислусмислу књигакњига сесе састојисастоји изиз савијенихсавијених ии сашивенихсашивених илиили лепљенихлепљених деловаделова ‚ ‚ штампанихштампаних аракаарака ии повезаповеза. . ОдштампаниОдштампани деловиделови књигекњиге сусу насловненасловне страницестранице ((прелиминарнипрелиминарни - - нултинулти отисакотисак) ) ии текстуалнитекстуални деодео сс деобомдеобом нана поглављапоглавља.« .«

КњигамаКњигама сесе уу смислусмислу овеове тачкетачке сматрајусматрају непериодичнанепериодична издањаиздања којакоја имајуимају истовременоистовремено свасва тритри следећаследећа обележјаобележја: :

1. 1. имајуимају стручнистручни, , научнинаучни, , уметничкиуметнички, , културникултурни ии образовниобразовни садржајсадржај аа нене смејусмеју иматиимати рекламнирекламни садржајсадржај. (. (РекламнимРекламним садржајемсадржајем сматрасматра сесе онајонај садржајсадржај уу којемкојем сесе каокао претежнипретежни деодео ( (вишевише одод 50%) 50%) појављујупојављују рекламнерекламне порукепоруке); );

2. 2. израђенеизрађене сусу уу техничкомтехничком смислусмислу уу обликуоблику књигекњиге, , одштампанеодштампане нана арцимаарцима папирапапира илиили већвећ споменутимспоменутим носиоциманосиоцима текстатекста илиили уу обликуоблику слободнихслободних листовалистова; ;

3. 3. имајуимају најмањенајмање 49 49 страницастраница ( (дефиницијадефиниција УНЕСЦОУНЕСЦО--аа) ) нене рачунајућирачунајући корицекорице ии насловнунасловну страницустраницу, , осимосим дечјихдечјих књигакњига - - бојанкибојанки, , сликовницасликовница безбез текстатекста, , ии штампанихштампаних нотанота ии уметакауметака заза књигекњиге уу обликуоблику слободнихслободних листовалистова којикоји могумогу иматиимати ии мањемање одод 49 49 страницастраница. . ДечјимДечјим књигамакњигама сматрајусматрају сесе ии бојанкебојанке каокао ии сликовницесликовнице безбез текстатекста..

Књига је скуп или колекција писаних, штампаних, илустрованих или празних Књига је скуп или колекција писаних, штампаних, илустрованих или празних листова, начињених од папира, пергамента или неког другог материјала, које су листова, начињених од папира, пергамента или неког другог материјала, које су обично спојене са једне стране. Стране листова књиге зову се странице. У новије обично спојене са једне стране. Стране листова књиге зову се странице. У новије време постале су познате и електронске књиге.време постале су познате и електронске књиге.

Према УНЕСЦО-вој дефиницији књига мора имати минимално 49 страница. Према УНЕСЦО-вој дефиницији књига мора имати минимално 49 страница. Публикација са мање од 49 страница назива се брошура.Публикација са мање од 49 страница назива се брошура.

Књига се користи за читање очима или врховима прстију, и у случају аудиокњига - Књига се користи за читање очима или врховима прстију, и у случају аудиокњига - слухом. На тај начин се прикупљају информације које су одштампане или снимљене.слухом. На тај начин се прикупљају информације које су одштампане или снимљене.

Под називом књига се такође подразумевају литерарни радови који се састоје од Под називом књига се такође подразумевају литерарни радови који се састоје од одређеног броја томова, те се тиме разликују од часописа и магазина, који излазе одређеног броја томова, те се тиме разликују од часописа и магазина, који излазе периодично и на неодређенопериодично и на неодређено

време.време.

Рукописна књига Рукописна књига Претходница штампане књиге – писана и преписивана месецима, некад и годинамаПретходница штампане књиге – писана и преписивана месецима, некад и годинама Украшавана је Украшавана је минијатурамаминијатурама (мале слике, руком рађене у тексту, заглављу, на крају (мале слике, руком рађене у тексту, заглављу, на крају

текста или на маргинама)текста или на маргинама) У почетку су рађене само црвеном бојом – У почетку су рађене само црвеном бојом – minium minium (црвен, боја оксида олова), отуд и име(црвен, боја оксида олова), отуд и име Код словенских народа, и код нас, употребљавала се реч Код словенских народа, и код нас, употребљавала се реч заставица заставица (руски: (руски: заставказаставка) у ) у

значењу украсне шаре у тексту – минијатурезначењу украсне шаре у тексту – минијатуре На пергаменту, папирусу или хартији, минијатуре су рађене и растопљеним златомНа пергаменту, папирусу или хартији, минијатуре су рађене и растопљеним златом Минијатура је најчешће фигурална представа на целој страници рукописне књиге – Минијатура је најчешће фигурална представа на целој страници рукописне књиге –

негована у средњем веку (јавља се још код Египћана и старих Индијанаца)негована у средњем веку (јавља се још код Египћана и старих Индијанаца) У минијатурном сликарству разликују се стил, мотив и боје – зависно од националног У минијатурном сликарству разликују се стил, мотив и боје – зависно од националног

обележја – у античко доба: мотиви су птице, биљни мотиви, лозице и палме – у обележја – у античко доба: мотиви су птице, биљни мотиви, лозице и палме – у византијско доба: хришћански мориви рибе, стилизоване птице и људске фигуревизантијско доба: хришћански мориви рибе, стилизоване птице и људске фигуре

Код Словена је присутан изразито геометријски орнамент (двочлани тракасти преплет – Код Словена је присутан изразито геометријски орнамент (двочлани тракасти преплет – две испреплетане траке) – код Јужних Словена трочлани преплет или плетеницадве испреплетане траке) – код Јужних Словена трочлани преплет или плетеница

У византијским минијатурама употребљавају се следеће боје: љубичаста, ружичаста, боја У византијским минијатурама употребљавају се следеће боје: љубичаста, ружичаста, боја злата, пурпура, људски ликови су издужени, интелектуални са израженим осећањимазлата, пурпура, људски ликови су издужени, интелектуални са израженим осећањима

До 12. века минијатура је искључиво манастирска уметност и карактерише је До 12. века минијатура је искључиво манастирска уметност и карактерише је савршенство у изради орнамената и колорисањесавршенство у изради орнамената и колорисање

Крајем 12. века минијатура постаје илустративана – убрзо је то прихваћено – најбољи Крајем 12. века минијатура постаје илустративана – убрзо је то прихваћено – најбољи пример за то су минијатуре у пример за то су минијатуре у Мирослављевом јевађељуМирослављевом јевађељу

Од 13. до 14. века минијатура поприма карактер световне уметности, а кулминацију Од 13. до 14. века минијатура поприма карактер световне уметности, а кулминацију доживљава крајем 15. и првим деценијама 16. векадоживљава крајем 15. и првим деценијама 16. века

Илуминације Илуминације - украси, заставе и оквири састављени од минијатура и украсних шара – на - украси, заставе и оквири састављени од минијатура и украсних шара – на маргинама страница рукописне књиге – радио руком уметник –маргинама страница рукописне књиге – радио руком уметник –илуминаторилуминатор

Ова вештина нарочито негована у 14. и 15. веку, тада је раскош рукописне књиге Ова вештина нарочито негована у 14. и 15. веку, тада је раскош рукописне књиге досегао свој врхунацдосегао свој врхунац

’’’’илуминирати књигу’’ – значило је илуминирати књигу’’ – значило је ’’ ’’осветлити ’’ је орнаментима и минијатурама (лат. осветлити ’’ је орнаментима и минијатурама (лат. illuminatioilluminatio расвета) – уметност расвета) – уметност

илуминирања књига трајала је током целог средњег века, све до појаве штампеилуминирања књига трајала је током целог средњег века, све до појаве штампе

Код Срба се илуминирање књига појавило крајем 12. века – поред иницијала, Код Срба се илуминирање књига појавило крајем 12. века – поред иницијала, заставица или заглавља на почетку рукописа или испред поглавља, ситнијих заставица или заглавља на почетку рукописа или испред поглавља, ситнијих винјета на крају текста или ма маргини – код Срба се среће и фигурални украс – винјета на крају текста или ма маргини – код Срба се среће и фигурални украс –

Илуминације се изводе пером и мастилом, па се накнадно боје – у луксузним Илуминације се изводе пером и мастилом, па се накнадно боје – у луксузним примерцима књига употребљавало се злато (у лисићима или топљено)примерцима књига употребљавало се злато (у лисићима или топљено)

Писањем и илуминацијом код Срба махом су се бавили калуђери или Писањем и илуминацијом код Срба махом су се бавили калуђери или професионални преписивачи рукописа и илуминатори – дијаци и граматиципрофесионални преписивачи рукописа и илуминатори – дијаци и граматици

Најлепши сачувани илуминисани српски рукопис је Најлепши сачувани илуминисани српски рукопис је Мирослављево јеванђељеМирослављево јеванђеље с с краја 12. века – иницијали у њему припадају романичкој уметности, а заставице на краја 12. века – иницијали у њему припадају романичкој уметности, а заставице на почетку текста везују се за оријенталне узорепочетку текста везују се за оријенталне узоре

У Хрватској је најлепши сачувани примерак У Хрватској је најлепши сачувани примерак Сплитски еванђелистар Сплитски еванђелистар из 8. века; у из 8. века; у БиХ је БиХ је Хагада Хагада и и Кур’ан; Кур’ан; уу Словенији Словенији рукописи из самостана у Стични; у Македонији рукописи из самостана у Стични; у Македонији Асеманово јеванђеље, Супрасаљски зборник, Зографско јеванђељеАсеманово јеванђеље, Супрасаљски зборник, Зографско јеванђеље

Ex librisEx libris – власнички печат – власнички печат Првобитно је то био знак или име које су уписивали власници или преписивачи Првобитно је то био знак или име које су уписивали власници или преписивачи

својом руком, а доцније – печат или репродукована налепница која је израђивана у својом руком, а доцније – печат или репродукована налепница која је израђивана у скупим графичким техникама – бакрорезу, бакропису, дрворезускупим графичким техникама – бакрорезу, бакропису, дрворезу

Развитку гравираних еРазвитку гравираних еx librisx librisа у Европи највише доприносе познати уметници : а у Европи највише доприносе познати уметници : Албрехт Дирер (1471-1528), Лука Кранах (1472-1553) Ханс Холбајн Млађи (1497-Албрехт Дирер (1471-1528), Лука Кранах (1472-1553) Ханс Холбајн Млађи (1497-1543) и дуги.1543) и дуги.

У 19. веку еУ 19. веку еx librisx libris-и су отискивани на маргинама књига – данас се утискују на папир -и су отискивани на маргинама књига – данас се утискују на папир или се лепе на књигеили се лепе на књиге

Super ex libris Super ex libris – појавио се са штампом (– појавио се са штампом (SuperSuper -на врх), печат отиснут на повезу или -на врх), печат отиснут на повезу или полеђини књигеполеђини књиге

У нашим крајевима се први У нашим крајевима се први ex librisex libris-и јављају у Далмацији, најпознатији је припадао -и јављају у Далмацији, најпознатији је припадао Ђури Ђурковићу у 15. векуЂури Ђурковићу у 15. веку

Код Срба се јављају тек у 19. веку и једини до данас сачувани Код Срба се јављају тек у 19. веку и једини до данас сачувани ex librisex libris штампала је штампала је Његошева штампарија на Цетињу, за самог владику, са натписомЊегошева штампарија на Цетињу, за самог владику, са натписом

Најпознатија збирка Најпознатија збирка ex librisex librisа у свету налази се у Нирнбергу и садржи 38.000 а у свету налази се у Нирнбергу и садржи 38.000 примерака примерака

Књига средњега векаКњига средњега века Разноврсна по материјалу и облику: израђивана на пергаменту, хартији, папирусу, воштаним Разноврсна по материјалу и облику: израђивана на пергаменту, хартији, папирусу, воштаним

таблицама – имала је облик кодекса, ротулуса, таблицатаблицама – имала је облик кодекса, ротулуса, таблица Писана је за потребе цркве, владара и богатих феудалаца и била је религиозне и филозофско-Писана је за потребе цркве, владара и богатих феудалаца и била је религиозне и филозофско-

религиозне садржинерелигиозне садржине Карактеришу је:Карактеришу је: иницијали иницијали – – почетна слова појединих делова рукописа, два до три пута почетна слова појединих делова рукописа, два до три пута

увећана слова, стилски цртана,увек обојена црвено и стоје изван текста – уметник се звао увећана слова, стилски цртана,увек обојена црвено и стоје изван текста – уметник се звао рубрикаторрубрикатор

Како средњовековна књига није имала насловне странице, ни друге наслове, свако ново Како средњовековна књига није имала насловне странице, ни друге наслове, свако ново поглавље одвајано је већим словима црвеном бојом и ти редови су називани поглавље одвајано је већим словима црвеном бојом и ти редови су називани рубрике, рубрике, а свако а свако ново поглавље у књизи почињало је богато украшеним словом –ново поглавље у књизи почињало је богато украшеним словом – иницијалом иницијалом

Ако је почетно слово било увећано 8-10 пута и више, богато украшено мотивима и сликама и Ако је почетно слово било увећано 8-10 пута и више, богато украшено мотивима и сликама и налазило се у самом тексту – онда су то били налазило се у самом тексту – онда су то били верзаливерзали

Средњовековну књигу карактерише употреба Средњовековну књигу карактерише употреба кустодакустода (лат. цустос: (лат. цустос: чувар) чувар) То је понављање почетне речи следеће странице, односно листа, својеврсно повезивање двеју То је понављање почетне речи следеће странице, односно листа, својеврсно повезивање двеју

узастопних страница – има већу употребу у штампаној књизи због лакшег и исправнијег узастопних страница – има већу употребу у штампаној књизи због лакшег и исправнијег спајања свежњева у књижни блокспајања свежњева у књижни блок

У књизи средњега века- кодексу, таква ознака називала се У књизи средњега века- кодексу, таква ознака називала се рекламантарекламанта Кодекс Кодекс је увезиван у дрвене корице, пресвучене кожом, а на угловима окован металомје увезиван у дрвене корице, пресвучене кожом, а на угловима окован металом Скупоцене књиге рађене по поруџбини, имале су инкрустације у повезу (корице: позлаћени Скупоцене књиге рађене по поруџбини, имале су инкрустације у повезу (корице: позлаћени

утиснути орнаменти, злато, сребро, драго камење, седеф, емајл, слонова кост) утиснути орнаменти, злато, сребро, драго камење, седеф, емајл, слонова кост) Књига средњега века није подавана, најчешће је рађена на поклон цркви, владару или Књига средњега века није подавана, најчешће је рађена на поклон цркви, владару или

феудалцу, или по приватној поруџбинифеудалцу, или по приватној поруџбини Књига је резултат тимског рада, умножаване су колективним радом на преписивању и Књига је резултат тимског рада, умножаване су колективним радом на преписивању и

украшавању у манастирској писарници – украшавању у манастирској писарници – скрипторију - скрипторију - посебним одајама у великим посебним одајама у великим манастирима где је по диктату одједном писало неколико десетина писараманастирима где је по диктату одједном писало неколико десетина писара

Примерци исток дела, ипак су се међусобно разликовали јер су преписивачи уносили у језик Примерци исток дела, ипак су се међусобно разликовали јер су преписивачи уносили у језик књиге локалитете свога краја, језик свог завичајакњиге локалитете свога краја, језик свог завичаја

У скрипторијима су се школовали преписивачи - школе су се међусобно такмичиле у погледу У скрипторијима су се школовали преписивачи - школе су се међусобно такмичиле у погледу лепоте слова, калиграфског писања и уметнички израђених минијатура и иницијалалепоте слова, калиграфског писања и уметнички израђених минијатура и иницијала

Чувене су преписивачке школе у најпознатијим манастирима средњега века: посебно у ИрскојЧувене су преписивачке школе у најпознатијим манастирима средњега века: посебно у Ирској Код нас су биле светски познате писарнице у манастирима: Хиландар, Студеница, Жича, Код нас су биле светски познате писарнице у манастирима: Хиландар, Студеница, Жича,

Манасија, Милешева и Дечани – најпознатија је ресавска школа у манастиру Манасија,где су у Манасија, Милешева и Дечани – најпознатија је ресавска школа у манастиру Манасија,где су у 14. и почетком 15. века били окупљени најчувенији калуђери онога доба да преписују и 14. и почетком 15. века били окупљени најчувенији калуђери онога доба да преписују и поправљају старе рукописепоправљају старе рукописе

Умножавање књигаУмножавање књига Вршено је преписивањем још од старога века – у Египту, Вавилону, Асирији поштовали и Вршено је преписивањем још од старога века – у Египту, Вавилону, Асирији поштовали и

ценили писаре, занимљивост: овај посао обављале су и женеценили писаре, занимљивост: овај посао обављале су и жене У Атини су већ у 3. веку пре н.е. преписивали и умножавали оригиналне рукописе – У Атини су већ у 3. веку пре н.е. преписивали и умножавали оригиналне рукописе –

преписивачи су се звали преписивачи су се звали библиополибиблиополи – бавили су се и продајом преписаних рукописа (они – бавили су се и продајом преписаних рукописа (они су претеча данашњих књижара-издавача)су претеча данашњих књижара-издавача)

Богати Римљани су држали робове (махом Грке) – Богати Римљани су држали робове (махом Грке) – либрариусе – либрариусе – који су се бавили који су се бавили преписивањем и писањем разних дела – преписи су вршени на тракама од папируса 15 преписивањем и писањем разних дела – преписи су вршени на тракама од папируса 15 XX 25 цм, касније на пергаменту25 цм, касније на пергаменту

На свицима су биле позоришне драме, стихови, литерарни састави и текстови, а чувани На свицима су биле позоришне драме, стихови, литерарни састави и текстови, а чувани су у тзв. су у тзв. БиблиотекамаБиблиотекама

Вавилонци су усавршили умножавање механичким путем – употребом посебних калупа Вавилонци су усавршили умножавање механичким путем – употребом посебних калупа за умножавање у негативу који су притиском глинене плоче на другу плочу остављали за умножавање у негативу који су притиском глинене плоче на другу плочу остављали отисак текстаотисак текста

Египћани и Грци су за умножавање користили посебне ‘’шаблоне’’ који су премазивани Египћани и Грци су за умножавање користили посебне ‘’шаблоне’’ који су премазивани бојом и притискањем су остављали отисак текста на слику изрескабојом и притискањем су остављали отисак текста на слику изреска

У средњем веку умножавање се углавном вршило калигравским путем и било је У средњем веку умножавање се углавном вршило калигравским путем и било је ограничено на преписивање црквених и богослужбених књигаограничено на преписивање црквених и богослужбених књига

Умножавање књига у манастирским скриторијама развило се од 12. века (многе овако Умножавање књига у манастирским скриторијама развило се од 12. века (многе овако преписане и украшене књиге права су уметничка ремек-дела) преписане и украшене књиге права су уметничка ремек-дела)

Претеча европског штампарства покретним словима (Гутенберг), је штампање са Претеча европског штампарства покретним словима (Гутенберг), је штампање са дрвених плоча у 14. векудрвених плоча у 14. веку

Реч је о механичком умножавању текста и слика на хартију помоћу пресе и ваљка – Реч је о механичком умножавању текста и слика на хартију помоћу пресе и ваљка – отискивање се вршило са клишеа, тј. са дрвене или металне плочеу коју је цртеж/текст отискивање се вршило са клишеа, тј. са дрвене или металне плочеу коју је цртеж/текст угравиран у негативуугравиран у негативу

Клише се израђивао од дрвета, метала, а данас и од линолеума и друге пластикеКлише се израђивао од дрвета, метала, а данас и од линолеума и друге пластике Зависно од материјала од којег је клише израђен – отисци су добили име: Зависно од материјала од којег је клише израђен – отисци су добили име: дрворез, дрворез,

бакропис, литографија бакропис, литографија (отисак са литографског камена)(отисак са литографског камена)

Дрворез Дрворез или ксилографија је најстарија штампарска техника, употребљавана у 15. и 16. или ксилографија је најстарија штампарска техника, употребљавана у 15. и 16. векувеку

Бакрорез Бакрорез (бакропис, бакротисак), у употреби од средине 16. века(бакропис, бакротисак), у употреби од средине 16. века Цинкорез Цинкорез (користи се цинкана плоча)(користи се цинкана плоча) Литографија Литографија - појавила се посебна врста камена, кречњака, фине зрнасте структуре, која - појавила се посебна врста камена, кречњака, фине зрнасте структуре, која

упија масноће, смоле и сапун, а одбија их премазана отопином гумиарабике (проналазач упија масноће, смоле и сапун, а одбија их премазана отопином гумиарабике (проналазач Зенефелдер, Минхен 1796. године) – ово је новија техника штампања, користи се и данас, и Зенефелдер, Минхен 1796. године) – ово је новија техника штампања, користи се и данас, и без обзира на штампарски поступак сви отисци се називају без обзира на штампарски поступак сви отисци се називају графикаграфика

Према начину отискивања са клишеа, настала је: Према начину отискивања са клишеа, настала је:

- висока (Гутенбергова) штампа- висока (Гутенбергова) штампа

- дубока (отискивање удубљеног реза) и- дубока (отискивање удубљеног реза) и

- равна штампа (литографија, офсет...) - равна штампа (литографија, офсет...)

Књига 15. векаКњига 15. века Штампање са клишеа кинески изум – кинески ковач Пи Сенг у 11. веку правио је покретана Штампање са клишеа кинески изум – кинески ковач Пи Сенг у 11. веку правио је покретана

слова од печене глине (верује се и од метала), то су биле читаве речи, а не слова –слова од печене глине (верује се и од метала), то су биле читаве речи, а не слова – Штампање помичним словима на далеком истоку давно постоји – доказ странице исклесане у Штампање помичним словима на далеком истоку давно постоји – доказ странице исклесане у

камену – касније уместо камена употребљавају се дрвене плочекамену – касније уместо камена употребљавају се дрвене плоче Најстарији сачувани кинески отисак са дрвене плоче потиче из 932. годинеНајстарији сачувани кинески отисак са дрвене плоче потиче из 932. године Средином 14. века у Италији започиње ера просветитељства – шири се Европом, цветају Средином 14. века у Италији започиње ера просветитељства – шири се Европом, цветају

центри индустрије, занатства, трговине и културе – оквири феудалног дрштва пуцају – рађа центри индустрије, занатства, трговине и културе – оквири феудалног дрштва пуцају – рађа се нова класа – буржоаска (грађанска класа) – ствара нову световну културу која одговара се нова класа – буржоаска (грађанска класа) – ствара нову световну културу која одговара новом времену, изума, открића, просвете, науке и књижевности - насупрот црквених канона, новом времену, изума, открића, просвете, науке и књижевности - насупрот црквених канона, средњовековног сујеверја и предрасудасредњовековног сујеверја и предрасуда

Ксилографија (блок књига)Ксилографија (блок књига) – развија се крајем 14. и у 15. веку као нова штампарска – развија се крајем 14. и у 15. веку као нова штампарска техникатехника

Главну улогу има слика, а не текст – то је црквена књига са иконама, молитвама, Главну улогу има слика, а не текст – то је црквена књига са иконама, молитвама, молитвеницима, календарима, а штампају се и играће картемолитвеницима, календарима, а штампају се и играће карте

Свака страница је посебно резана и отискивана, па су лепљењем суседних страница Свака страница је посебно резана и отискивана, па су лепљењем суседних страница добијени листови – тако да је сваки лист књиге представљао физичку целинудобијени листови – тако да је сваки лист књиге представљао физичку целину

Блоковне књиге су најстарије европске штампане књиге из прве половине 15. века - Блоковне књиге су најстарије европске штампане књиге из прве половине 15. века - сачувано је само око 100 издања блоковних књигасачувано је само око 100 издања блоковних књига

Вечином су биле побожног садржаја, намење су школској употреби (на пр. латинска Вечином су биле побожног садржаја, намење су школској употреби (на пр. латинска граматика)граматика)

Изум штампе покретним словимаИзум штампе покретним словимаЈохан Гутенберг (око 1397-1468)Јохан Гутенберг (око 1397-1468)

Библија од 42 ретка Библија од 42 ретка – прва књига израђена у Гутенберговој штампарији у Мајнцу – – прва књига израђена у Гутенберговој штампарији у Мајнцу – штампање започело 1452, а завршено 1455. године – издата је у две књиге: Латинска штампање започело 1452, а завршено 1455. године – издата је у две књиге: Латинска Библија у два фолио формата свеска, укупно је отиснуо 1280 страница - први има 324 Библија у два фолио формата свеска, укупно је отиснуо 1280 страница - први има 324 листа или 648 страна, а други 317 листова или 634 стране – свака страница има два листа или 648 страна, а други 317 листова или 634 стране – свака страница има два ступца са по ступца са по 42 ретка 42 ретка

Библија Библија је рађена готицом на пергаменту у свега 150-200 примерака - украшена је рађена готицом на пергаменту у свега 150-200 примерака - украшена иницијалима, орнаментима у боји, цртежима рађеним руком посебних иницијалима, орнаментима у боји, цртежима рађеним руком посебних рубикатора рубикатора

До данас је пронађено око 44 примерка, 12 на пергаменту, а 32 на папиру; 18 је До данас је пронађено око 44 примерка, 12 на пергаменту, а 32 на папиру; 18 је комплетно, остали примерци су у фрагментима сачувани комплетно, остали примерци су у фрагментима сачувани

Библија у 36 редака – Библија у 36 редака – 1457-1460. године штампа у Бамбергу (дело Гутенберга или 1457-1460. године штампа у Бамбергу (дело Гутенберга или штампара Албрехта Фистер или Хајнриха Кефера)штампара Албрехта Фистер или Хајнриха Кефера)

Гутенбергов проналазак штампања помоћу покретних слова – најзначајнији је Гутенбергов проналазак штампања помоћу покретних слова – најзначајнији је проналазак од појаве писмапроналазак од појаве писма

Прве штампане књиге налик су рукописној – блоковне књиге, само је техника израде Прве штампане књиге налик су рукописној – блоковне књиге, само је техника израде другачија - изашле су из штампарске пресе, коју је изумео Гутенбергдругачија - изашле су из штампарске пресе, коју је изумео Гутенберг

Штампарство се великом брзином шири, најпре у Немачкој, а потом по другим земљама Штампарство се великом брзином шири, најпре у Немачкој, а потом по другим земљама Европе – решен је проблемЕвропе – решен је проблем брже и јефтиније производње књига, а тиме је створено брже и јефтиније производње књига, а тиме је створено најефикасније средство за ширење научних и других информацијанајефикасније средство за ширење научних и других информација

Штампарство се најпре проширило у Италији, прва штампарска преса прорадила је 1465. Штампарство се најпре проширило у Италији, прва штампарска преса прорадила је 1465. године у бенедиктинском самостану у близини Рима, заслугом двојице Немаца, који су године у бенедиктинском самостану у близини Рима, заслугом двојице Немаца, који су занат изучили у Гутенберговој штампаријизанат изучили у Гутенберговој штампарији

Од свих италијанских градова, највећу славу као произвођач штампаних књига стекла је Од свих италијанских градова, највећу славу као произвођач штампаних књига стекла је Венеција – град моћних трговаца и мецена - од 1469. године, када је прорадила прва Венеција – град моћних трговаца и мецена - од 1469. године, када је прорадила прва штампарија, па до краја 15. века, у Венецији је радило 150 штампарских радионица у штампарија, па до краја 15. века, у Венецији је радило 150 штампарских радионица у којима је отиснуто око 4000 књига – више него и било ком другом европском граду (у којима је отиснуто око 4000 књига – више него и било ком другом европском граду (у Паризу ради 56, у Лиону око 50)Паризу ради 56, у Лиону око 50)

До краја 15. века штампарске радионице су никле у свим значајним центрима Европе – у До краја 15. века штампарске радионице су никле у свим значајним центрима Европе – у непуних 50 година основане су у 200 градова, у којима је радило око 1 100 радниканепуних 50 година основане су у 200 градова, у којима је радило око 1 100 радника

Јеромонах Макарије, који је изучио штампарски занат у Венецији и тамо излио ћирилична Јеромонах Макарије, који је изучио штампарски занат у Венецији и тамо излио ћирилична слова, штампао је слова, штампао је ОктоихОктоих 1493. године у Ободу на Цетињу, у штампарији коју је основао 1493. године у Ободу на Цетињу, у штампарији коју је основао Ђурађ Црнојевић набавивши пресе у Венецији – то је прва српска инкунабулаЂурађ Црнојевић набавивши пресе у Венецији – то је прва српска инкунабула

У погледу опреме књига, ни једна се не може мерити са првим штампаним делом на У погледу опреме књига, ни једна се не може мерити са првим штампаним делом на свету – свету – Библијом у 42 ретка, Библијом у 42 ретка, која је на аукцији достигла вртоглаву цену која је на аукцији достигла вртоглаву цену

По вредности може да јој конкурише само По вредности може да јој конкурише само Кор’ан Кор’ан израђенизрађен за иранског шаха. Ова за иранског шаха. Ова муслиманска света књига укоричена је у златне корице дебљине 6 мм и украшена са 800 муслиманска света књига укоричена је у златне корице дебљине 6 мм и украшена са 800 скупоцених дијаманата и бисераскупоцених дијаманата и бисера

У књижне куриозитете убраја се и балада У књижне куриозитете убраја се и балада Blody LittleBlody Little написана 1483. године на свега написана 1483. године на свега осам страница – људском крвљу осам страница – људском крвљу

Занимљивост је ни богати и слободни Дубровник, у време свог највећег економског и Занимљивост је ни богати и слободни Дубровник, у време свог највећег економског и културног процвата, није имао штампарију – тек 1783. године млетачки штампар и културног процвата, није имао штампарију – тек 1783. године млетачки штампар и трговац Карло Антонио Оки (трговац Карло Антонио Оки (Carlo Antonio Occhi) Carlo Antonio Occhi) оснива штампарију из које је изашло 50 оснива штампарију из које је изашло 50 књигакњига

У Црнојевићевој штампарији на Цетињу радило је 7-8 људи – сва издања су штампана на У Црнојевићевој штампарији на Цетињу радило је 7-8 људи – сва издања су штампана на хартији – штампано је шест књига у духу венецијанских ренесансних издања – нису хартији – штампано је шест књига у духу венецијанских ренесансних издања – нису сачувана, осим најстаријег сачувана, осим најстаријег Октоиха Октоиха (Осмогласник првогласник) из 1493(Осмогласник првогласник) из 1493

Реч је о богослужбеним књигама: Реч је о богослужбеним књигама: Октоих Октоих 1-4 гласа (1493/4), 1-4 гласа (1493/4), Октоих Октоих 5-8 гласа (почетком 5-8 гласа (почетком 1494), 1494), Псалтир с последовањем Псалтир с последовањем (1495), (1495), Требник Требник молитвеник (1495) и молитвеник (1495) и Триод цветни Триод цветни (највероватније доштампаван 1496) (највероватније доштампаван 1496)

Године 1496. штампарија на Цетињу престаје са радом – Ђурађ Бранковић напушта Црну Године 1496. штампарија на Цетињу престаје са радом – Ђурађ Бранковић напушта Црну Гору, а Макарије одлази у Влашку, у Трговиште и постаје први румунски штампар (после Гору, а Макарије одлази у Влашку, у Трговиште и постаје први румунски штампар (после дугогодишњег рада у Влашкој, одлази за игумана у Хиландар)дугогодишњег рада у Влашкој, одлази за игумана у Хиландар)

Падом српске деспотовине 1459. године, Србија потпада под турску власт, и до појаве Падом српске деспотовине 1459. године, Србија потпада под турску власт, и до појаве прве штампарије протекло је 77 година, до 1536. годинепрве штампарије протекло је 77 година, до 1536. године

Турци настоје и добрим делом уништавају тековине средњовековне српске Турци настоје и добрим делом уништавају тековине средњовековне српске књижевности, економија стагнира, а са њом и културни развитак у духу ренесансних и књижевности, економија стагнира, а са њом и културни развитак у духу ренесансних и хуманистичких идејахуманистичких идеја

Било је покушаја од средине до краја 16. века да српски калуђери оснују штампарске Било је покушаја од средине до краја 16. века да српски калуђери оснују штампарске радионице – но економска и политичка ситуација, и недостатак стручног знања, искуства радионице – но економска и политичка ситуација, и недостатак стручног знања, искуства и вештине у новој занатској грани – онемогућавале су да се то остварии вештине у новој занатској грани – онемогућавале су да се то оствари

Рујанска штампаријаРујанска штампарија У штампарији Рујанског манастира 1537. године печатано је У штампарији Рујанског манастира 1537. године печатано је ЧетворојеванђељеЧетворојеванђеље Коришћена су дрвена слова, изрезане целе старанице на дрвеним плочама – књига има Коришћена су дрвена слова, изрезане целе старанице на дрвеним плочама – књига има

близо 300 страна, а на свакој око 500 слова – богата је украсима и иницијалима, близо 300 страна, а на свакој око 500 слова – богата је украсима и иницијалима, знацима на маргинама и црвеним редовима који су посебно резани знацима на маргинама и црвеним редовима који су посебно резани

Штампањем је руководио монах Теодосије, а књигу су радила два штампара, јер се Штампањем је руководио монах Теодосије, а књигу су радила два штампара, јер се разликују две врсте словаразликују две врсте слова

Рујанско четворојеванђеље Рујанско четворојеванђеље је отиснуто на формату хартије 21 је отиснуто на формату хартије 21 X X 29 цм – набављена 29 цм – набављена највероватније у Млецима – свака страна има по 20 редова ширине 24 цицера – између највероватније у Млецима – свака страна има по 20 редова ширине 24 цицера – између реченица употребљавају се тачке, запете и мали крстићи – са стране су словне реченица употребљавају се тачке, запете и мали крстићи – са стране су словне маргине, штампане црвеном бојом – иницијали су једноставни величине 2 цицера (има маргине, штампане црвеном бојом – иницијали су једноставни величине 2 цицера (има и од 6-7 цицера) и од 6-7 цицера)

Штампа је двобојна црно-црвена, табаци су обележавани словним ознакама (као код Штампа је двобојна црно-црвена, табаци су обележавани словним ознакама (као код рукописне књиге) - јер се арапске и римске цифре у то време код нас уопште нису рукописне књиге) - јер се арапске и римске цифре у то време код нас уопште нису употребљавалеупотребљавале

Примерак се чува у архиву САНУПримерак се чува у архиву САНУ

Грачаничка штампаријаГрачаничка штампарија У штампарији манастира Грачаница штампана је 1539. године једна једина књига –У штампарији манастира Грачаница штампана је 1539. године једна једина књига –

Октоих Октоих од 5 до 8 гласова од 5 до 8 гласова По налогу Никанора, митрополита Новобрдског, штампао је Димитрије – по узору на По налогу Никанора, митрополита Новобрдског, штампао је Димитрије – по узору на

издање октоихиздање октоихââ Божидара Вуковића из 1537. године и оног из Цетињске штампарије Божидара Вуковића из 1537. године и оног из Цетињске штампарије Формат грачаничког Формат грачаничког Октоиха Октоиха је 21,5 је 21,5 XX 31 цм, висина слога је 45, а ширина реда 30 31 цм, висина слога је 45, а ширина реда 30

цицера – на пуним странама је по 27 редова, а слова су ливена у величини данашњег цицера – на пуним странама је по 27 редова, а слова су ливена у величини данашњег текстатекста

Особеност ове књиге је у слагању редова – сваки ред прних страна не почиње у истом Особеност ове књиге је у слагању редова – сваки ред прних страна не почиње у истом низу, али се у истом низу не завршава, док је у непарним странама случај обрнут – низу, али се у истом низу не завршава, док је у непарним странама случај обрнут – редови почињу у истом низу, али се неједнако завршавају – на ова начин је избегнуто редови почињу у истом низу, али се неједнако завршавају – на ова начин је избегнуто искључивање редакаискључивање редака

На полеђини књиге је слика манастира Грачанице, рађена у дуборезуНа полеђини књиге је слика манастира Грачанице, рађена у дуборезу

Милешевска штампаријаМилешевска штампарија У манастиру су у периоду између 1544. и 1557. године радиле две штампарије – прва је У манастиру су у периоду између 1544. и 1557. године радиле две штампарије – прва је

штампала две књиге (између 1544. и 1545): штампала две књиге (између 1544. и 1545): ПсалтирПсалтир, који су радили јеромонаси Мардарије и , који су радили јеромонаси Мардарије и Теодор и Теодор и Требник, Требник, којег су отиснули ђакони Дамјан и Миланкојег су отиснули ђакони Дамјан и Милан

Штампарију су калуђери набавили у Венецији, где су дали да се излију ћирилична слова – Штампарију су калуђери набавили у Венецији, где су дали да се излију ћирилична слова – слова нису личила ни по облику ни на једна дотадашњих штампарија – у Млецима су слова нису личила ни по облику ни на једна дотадашњих штампарија – у Млецима су изгравиране нове матрице по укусу и потребама милешевских калуђера изгравиране нове матрице по укусу и потребама милешевских калуђера

Дванаест година после првих штампаних књига, 1557. године печатано је у новој милешевској Дванаест година после првих штампаних књига, 1557. године печатано је у новој милешевској штампарији, новоизливеним словима, допуњено издање штампарији, новоизливеним словима, допуњено издање Псалтира – Псалтира – на формату 14 на формату 14 XX 20,5 цм, 20,5 цм, величина слога је 36, а ширина 22 цицера, са по 25 редова на страни – нема знакова величина слога је 36, а ширина 22 цицера, са по 25 редова на страни – нема знакова интерпункције, а пагиниран је ћириличним словима – иницијали су са испреплетеним шарама интерпункције, а пагиниран је ћириличним словима – иницијали су са испреплетеним шарама у оквиру – штампа је веома лоша, неуједначена , боје бледе, водњикаве и црне и црвенеу оквиру – штампа је веома лоша, неуједначена , боје бледе, водњикаве и црне и црвене

Ипак је ова књига реткост јер има две коректуре – превучена је танка линија преко погрешно Ипак је ова књига реткост јер има две коректуре – превучена је танка линија преко погрешно сложеног или оштећеног слова, па се слово добро не види, али са стране, на празном сложеног или оштећеног слова, па се слово добро не види, али са стране, на празном простору, знак није поновљен, нити је означено слово – као се данас врши коректурапростору, знак није поновљен, нити је означено слово – као се данас врши коректура

Београдско Београдско ЧетворојеванђељеЧетворојеванђеље Слова београдске штампарије немају никакве сродности са словима употребљаваним у Слова београдске штампарије немају никакве сродности са словима употребљаваним у

дотадашњим нашим штампаријама – нису ливена у Млецима, а ни у Београду, већ су можда дотадашњим нашим штампаријама – нису ливена у Млецима, а ни у Београду, већ су можда донета из Трговишта у Влашкој – отуда претпоставка да је цела штампарија пренета из донета из Трговишта у Влашкој – отуда претпоставка да је цела штампарија пренета из ВлашкеВлашке

Београдско Београдско Четворојеванђеље, Четворојеванђеље, претпоставка је, представља посрбљено прештампано издање претпоставка је, представља посрбљено прештампано издање влашког Четворојеванђеља из 1512. године, који је печатао инок Макарије у Трговиштувлашког Четворојеванђеља из 1512. године, који је печатао инок Макарије у Трговишту

Штампање је започео кнез Радиша Дмитровић, а после њега рад на књизи наставио Тројан Штампање је започео кнез Радиша Дмитровић, а после њега рад на књизи наставио Тројан Гундулић – штампањем руководи јеромонах Мардарије из Мркшине цркве Гундулић – штампањем руководи јеромонах Мардарије из Мркшине цркве

Штампање Београдског Штампање Београдског Четворојеванђеља Четворојеванђеља је, према записима Мардарија, завршено 4. августа је, према записима Мардарија, завршено 4. августа 1552. године у Београду1552. године у Београду

Четворојеванђеље Четворојеванђеље је израђено у формату 19,5 је израђено у формату 19,5 XX 26,5 цм – хартија је набављена у Млецима – 26,5 цм – хартија је набављена у Млецима – слова су ливена од два цицера, висина странице је 48, ширина реда 30 цицера, са по 24 реда слова су ливена од два цицера, висина странице је 48, ширина реда 30 цицера, са по 24 реда на страници на страници

Иницијала има двојаких, од већих слова (3-4 цицера) или испреплетених шара – штампаних Иницијала има двојаких, од већих слова (3-4 цицера) или испреплетених шара – штампаних црном и врвеном бојом – приликом слагања почетни редови нису абзерцовани (увучени), него црном и врвеном бојом – приликом слагања почетни редови нису абзерцовани (увучени), него почињу паралелно са осталимпочињу паралелно са осталим

Не зна се када је штампарија престала са радом Не зна се када је штампарија престала са радом

Штампарија манастира Мркшина цркваШтампарија манастира Мркшина црква Последња стара српска штампарија која је радила за време ТуракаПоследња стара српска штампарија која је радила за време Турака Штампаријом је руководио јеромонах Мардарије, пошто је напустио Београд, па слова Штампаријом је руководио јеромонах Мардарије, пошто је напустио Београд, па слова

која је излио веома личе на она из Београдске штампаријекоја је излио веома личе на она из Београдске штампарије На маргинама На маргинама Јеванђеља Јеванђеља које отепечатао 1562. године, Мардарије је оставио запис: које отепечатао 1562. године, Мардарије је оставио запис:

’’Ја, Христу раб јеромонах Мардарије рукоделисах сија слова од железа и меди и с ’’Ја, Христу раб јеромонах Мардарије рукоделисах сија слова од железа и меди и с великим трудом и напором сврших ову свету душеопасну књигу’’.великим трудом и напором сврших ову свету душеопасну књигу’’.

Друга књига у изашла из штампарије Мркшине цркве, Друга књига у изашла из штампарије Мркшине цркве, Цветни триод,Цветни триод, завршена је завршена је 1566. године – штампао је Мардарије уз помоћ попа Живка и ђакона Радулена1566. године – штампао је Мардарије уз помоћ попа Живка и ђакона Радулена

Триод Триод је формата 18,5 је формата 18,5 XX 28 цм, висина стране је 50, а ширина редова 30 цицера, са 26 28 цм, висина стране је 50, а ширина редова 30 цицера, са 26 редова на страни – на наким маргинама стављен су кажипрсти (величине 4 цицера, редова на страни – на наким маргинама стављен су кажипрсти (величине 4 цицера, резани у дрвету),као упозорење на одељке који следе – књига има иницијале, а резани у дрвету),као упозорење на одељке који следе – књига има иницијале, а штампа је двобојна: црно-црвена, са добро нанесеном бојомштампа је двобојна: црно-црвена, са добро нанесеном бојом

Од нестанка ове штампарије 1566, до Књажевскосрпске књигопечатње у Београду Од нестанка ове штампарије 1566, до Књажевскосрпске књигопечатње у Београду 1813. године проћи ће пуних 265 година! 1813. године проћи ће пуних 265 година!

Књажевскосрпска књигопечатња у Београду је касније добила име Државна Књажевскосрпска књигопечатња у Београду је касније добила име Државна штампаријаштампарија

Штампарија Божидара Вуковића у МлецимаШтампарија Божидара Вуковића у Млецима По изгону Ђурђа Црнојевића из Црне Горе по доласку Турака, са њим у Млетке По изгону Ђурђа Црнојевића из Црне Горе по доласку Турака, са њим у Млетке

прелази и Божидар Вуковићпрелази и Божидар Вуковић Вуковић 1520. године оснива сопствену штампарију за штампање српских књига – Вуковић 1520. године оснива сопствену штампарију за штампање српских књига –

штампарија располаже са више врста слова, ливених из матрица које су гравиране штампарија располаже са више врста слова, ливених из матрица које су гравиране искључиво за потребе Вуковићеве штампаријеискључиво за потребе Вуковићеве штампарије

Техничка опремљеност штампарије је била одлична: располагала је са две пресе – на Техничка опремљеност штампарије је била одлична: располагала је са две пресе – на изради књига радио је јеромонах Пахомије и још десетак радника, вероватно наших изради књига радио је јеромонах Пахомије и још десетак радника, вероватно наших људи – они су одштампали око 130 табака, што је за оно доба и ону технику био људи – они су одштампали око 130 табака, што је за оно доба и ону технику био велики успехвелики успех

Књиге штампане од 1520. до 1521. годинеКњиге штампане од 1520. до 1521. године: : - - Псалтир Псалтир у 20 табакау 20 табака - - Литургија Литургија у 30 табака и у 30 табака и - Молитвеник - Молитвеник или или ЗборникЗборник – садржала је и азбуку и часловац – по томе је била прва књига – садржала је и азбуку и часловац – по томе је била прва књига намењена и намењена и

световној употреби – штампана је у два издања (једно скраћено)световној употреби – штампана је у два издања (једно скраћено) Књиге штампане од 1530. до 1540. године:Књиге штампане од 1530. до 1540. године: - - Молитвеник Молитвеник или или ЗборникЗборник – 1530. друго издање – у 38 табака – на књизи радио ’’најмлађи међу иноцима – 1530. друго издање – у 38 табака – на књизи радио ’’најмлађи међу иноцима

јерођакон Мојсије’’ из Будимље јерођакон Мојсије’’ из Будимље - - Октоих Октоих петогласник – 1537. - представља велико штампарско занатско достигнуће, рађен на пергаменту и петогласник – 1537. - представља велико штампарско занатско достигнуће, рађен на пергаменту и

руком накнадно колорисан – основна штампа црно/црвена, двостубачна, са две врсте слова, наслови руком накнадно колорисан – основна штампа црно/црвена, двостубачна, са две врсте слова, наслови писани руком: уским издуженим, декоративним словима; минијатуре рађене под утицајем млетачког писани руком: уским издуженим, декоративним словима; минијатуре рађене под утицајем млетачког сликарства у складу са духом хуманизма и ренесансе – књигу радили свештеници Теодосије и Генадије сликарства у складу са духом хуманизма и ренесансе – књигу радили свештеници Теодосије и Генадије из Пријепољаиз Пријепоља

- - Празнични минеј Празнични минеј или или Саборник Саборник – једна од главних Вуковићевих књига, рад започет 1536. а завршен 1538. – једна од главних Вуковићевих књига, рад започет 1536. а завршен 1538. – има 54 табака двостубачног слога, са две врсте слова и 54 лика светитеља – радио је јеромонах Мојсије – има 54 табака двостубачног слога, са две врсте слова и 54 лика светитеља – радио је јеромонах Мојсије из манастира Дечанииз манастира Дечани

- Молитвеник - Молитвеник или или Требник Требник - последња књига штампана за Вуковићева живота – рађена пре 1540.године - - последња књига штампана за Вуковићева живота – рађена пре 1540.године - има 35 табака – уметничка опрема под јаким утицајем српске рукописне традицијеима 35 табака – уметничка опрема под јаким утицајем српске рукописне традиције

Штампарија Вићенца ВуковићаШтампарија Вићенца Вуковића Божидарову штампарију, после његове смрти, наслеђује син ВићенцоБожидарову штампарију, после његове смрти, наслеђује син Вићенцо Вићенцове књиге су прештампавања ранијих очевих издања – нема очев таленат, ни приљежност у Вићенцове књиге су прештампавања ранијих очевих издања – нема очев таленат, ни приљежност у

штампарском радуштампарском раду Од 1546. до 1561. године прештампавао је три књиге: Од 1546. до 1561. године прештампавао је три књиге: Псалтир, Зборник и СлужабникПсалтир, Зборник и Служабник Књиге су технички слабије опремљенеКњиге су технички слабије опремљене и под западним утицајем (последица странаца који су били и под западним утицајем (последица странаца који су били

запослени код Вићенца)запослени код Вићенца) Нови власник Вуковићеве штампарије, после прекида рада, био је Антонио РампацетоНови власник Вуковићеве штампарије, после прекида рада, био је Антонио Рампацето Књиге из његове штампарије значајне су за нашу културну историјуКњиге из његове штампарије значајне су за нашу културну историју Све три књиге печатане су у току једне године – 1597 - сва три ћирилична издања: Све три књиге печатане су у току једне године – 1597 - сва три ћирилична издања: - - Зборник Зборник - радио га јеромонах Сава из манастира Дечани - радио га јеромонах Сава из манастира Дечани - - БукварБуквар прво и друго издање – прво и друго издање – први буквари у нашој књижевности први буквари у нашој књижевности Занимљиво је да се поново (после три деценије) појављују као штампари наши људиЗанимљиво је да се поново (после три деценије) појављују као штампари наши људи После власништва породице Вуковић над штампаријом, овим се завршава, после 77 година, рад После власништва породице Вуковић над штампаријом, овим се завршава, после 77 година, рад

штампарије чији је први власник био Божидар Вуковић (од 1520. до 1597)штампарије чији је први власник био Божидар Вуковић (од 1520. до 1597)

Српско штампарство у 18. векуСрпско штампарство у 18. веку Према Јовану Скерлићу, 18. век је веома значајан за културну истојију Срба јер значи Према Јовану Скерлићу, 18. век је веома значајан за културну истојију Срба јер значи

прелаз из средњег века у ново доба и улажење у западну европску културу, почетак прелаз из средњег века у ново доба и улажење у западну европску културу, почетак живота у модерној цивилизацијиживота у модерној цивилизацији

Просвећени Срби у аустријским земљама захтевају сопствене школе, књиге на српском Просвећени Срби у аустријским земљама захтевају сопствене школе, књиге на српском језику, штампане ћирилицом – све молбе патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића језику, штампане ћирилицом – све молбе патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића негативно решененегативно решене

Срби се служе руским књигама, црквеним и световним, богослужбеним и букварима – Срби се служе руским књигама, црквеним и световним, богослужбеним и букварима – али упорно раде на оснивању сопствене штампарије – Павле Ненадовић 1751. године али упорно раде на оснивању сопствене штампарије – Павле Ненадовић 1751. године добио дозволу да оснује штампарију у Карловцима, под условом да књиге буду добио дозволу да оснује штампарију у Карловцима, под условом да књиге буду цензурисане у Бечу и да се штампају и унијатске књиге – одбио захтеве и штампарија цензурисане у Бечу и да се штампају и унијатске књиге – одбио захтеве и штампарија није прорадиланије прорадила

Срби, иако без штампарије, издају књиге – од 1726. године у Епископској штампарији у Срби, иако без штампарије, издају књиге – од 1726. године у Епископској штампарији у Римнику у Румунији, основаној 1705. године за потребе румунске цркве – била је Римнику у Румунији, основаној 1705. године за потребе румунске цркве – била је словенска ћирилична штампаријасловенска ћирилична штампарија

Када је 1718. године Мала Влашка припала Аустрији, римничка епархија је припала под Када је 1718. године Мала Влашка припала Аустрији, римничка епархија је припала под управу Карловачкој митрополији управу Карловачкој митрополији

У римничкој штампарији штампане су књиге за православне Србе: У римничкој штампарији штампане су књиге за православне Србе: Первоје ученије Первоје ученије отроком отроком (1726), (1726), Граматика Граматика (1727) и (1727) и ПравилаПравила молебнаја молебнаја (1734); у Ердељу, штампарији (1734); у Ердељу, штампарији Семинара Семинара Регуламент Регуламент и у Јашију и у Јашију Исправленије грешника духом кротости...Исправленије грешника духом кротости...

ДругиДруги излазизлаз, , такођетакође заобилазанзаобилазан ии сасвимсасвим недовољаннедовољан, , нађеннађен јеје уу бакрорезнимбакрорезним издањимаиздањима, , којакоја сусу узуз материјалнуматеријалну потпорупотпору црквецркве, , издавалииздавали самисами уметнициуметници бакроресцибакроресци ((ХристифорХристифор ЖефаровићЖефаровић уу петојпетој деценијидеценији 18. 18. вв., ., ЗахаријеЗахарије ОрфелинОрфелин уу каснијемкаснијем периодупериоду). ). ПубликовањеПубликовање српскихсрпских књигакњига добилодобило јеје јачијачи замахзамах одод 1761, 1761, кадакада јеје венецијанскивенецијански штампарштампар ДимитријеДимитрије ТеодосијеТеодосије, , ГркГрк , , отвориоотворио ии ћирилскићирилски одсекодсек својесвоје штампаријештампарије. . ШтампајућиШтампајући православнеправославне црквенецрквене књигекњиге, , онон јеје, , дада биби отклониоотклонио неповерењенеповерење српскогсрпског свештенствасвештенства премапрема књигамакњигама којекоје долазедолазе изиз католичкекатоличке срединесредине, , нана насловнунасловну странустрану стављаостављао податакподатак дада јеје књигакњига штампанаштампана уу МосквиМоскви, , КијевуКијеву илиили СанктСанкт ПетербургуПетербургу. . УпркосУпркос својојсвојој материјалнојматеријалној нетачностинетачности, , тете сусу тврдњетврдње билебиле близублизу истинеистине. . НаимеНаиме, , ТеодосијеТеодосије јеје заза потребепотребе српскесрпске црквецркве прештампаваопрештампавао рускеруске црквенецрквене књигекњиге. . ЗаЗа десетакдесетак годинагодина изиз његовогњеговог предузећапредузећа изашлоизашло јеје прекопреко четрдесетчетрдесет књигакњига намењенихнамењених СрбимаСрбима. . АустријскеАустријске властивласти најзаднајзад сусу схватилесхватиле дада јеје забраназабрана оснивањаоснивања српскесрпске штампаријештампарије контрапродуктивнаконтрапродуктивна јерјер отвараотвара вратаврата неконтролисаномнеконтролисаном рускомруском утицајуутицају, , аа такођетакође ии пословнојпословној добитидобити иностранеиностране ( (венецијанскевенецијанске) ) фирмефирме, , уместоуместо дада тете приходеприходе убереубере неканека аустријскааустријска. .

ГодинеГодине 1770. 1770. бечкомбечком штампаруштампару ЈозефуЈозефу КурцбекуКурцбеку одобреноодобрено јеје монополскомонополско правоправо нана штампањештампање српскихсрпских књигакњига. . ДајућиДајући таквутакву привилегијупривилегију бечкомбечком предузетникупредузетнику, , којикоји узуз тото нијеније биобио СрбинСрбин, , аустријскааустријска властвласт јеје осигуралаосигурала чврстучврсту контролуконтролу наднад српскомсрпском књижевномкњижевном продукцијомпродукцијом

ИпакИпак успеоуспео дада објавиобјави неколиконеколико књигакњига намењенихнамењених СрбимаСрбима, , ии узуз тото монументалномонументално делодело СрбинаСрбина ЗахаријаЗахарија ОрфелинаОрфелина ИсторијаИсторија ПетраПетра ПервагоПерваго, , намењенонамењено рускимруским читаоцимачитаоцима ии писанописано рускимруским језикомјезиком. . ПослеПосле смртисмрти ДимитријаДимитрија ТеодосијаТеодосија његовњегов наследникнаследник ПанеПане ТеодосијеТеодосије наставионаставио јеје дада издајеиздаје поредпоред осталихосталих ии српскесрпске књигекњиге

ГодинеГодине 1790. 1790. ЕмануелЕмануел ЈанковићЈанковић ии ДамјанДамјан КаулициКаулици поднелиподнели сусу, , независнонезависно једанједан одод другадруга, , молбемолбе дада имим сесе дозволидозволи оснивањеоснивање српскесрпске штампаријештампарије уу НовомНовом СадуСаду, , алиали сусу наишлинаишли нана одбијањеодбијање бечкихбечких властивласти. . МеђутимМеђутим, 1792. , 1792. годинегодине, , послепосле смртисмрти КурцбековеКурцбекове, , његовуњегову ћирилскућирилску штампаријуштампарију, , заједнозаједно сс њенимњеним монополоммонополом, , откупиооткупио јеје српскисрпски ентузијастаентузијаста ии новинарновинар СтефанСтефан НоваковићНоваковић. . ОнОн јеје, , послепосле финансијскогфинансијског неуспеханеуспеха, 1796. , 1796. продаопродао тото предузећепредузеће будимскојбудимској штампаријиштампарији ПештанскогПештанског универзитетауниверзитета, , веомавеома развијенојразвијеној фирмифирми којакоја јеје објављивалаобјављивала књигекњиге нана многиммногим језицимајезицима ии којакоја јеје затимзатим деценијамадеценијама држаладржала монополмонопол нана штампањештампање српскихсрпских публикацијапубликација уу хабсбуршкимхабсбуршким земљамаземљама. . СамоСамо уу реткимретким случајевимаслучајевима понекипонеки аутораутор успеваоуспевао јеје дада штампаштампа својесвоје делодело другдедругде, , уу АустријиАустрији илиили ванван њење..

ПреокретПреокрет јеје настаонастао тектек 1832. 1832. годинегодине, , кадакада јеје уу БеоградуБеограду, , подпод владомвладом кнезакнеза МилошаМилоша ОбреновићаОбреновића, , прорадилапрорадила КњажевскаКњажевска српскасрпска печатњапечатња ( (каснијекасније ДржавнаДржавна штампаријаштампарија, , данасданас БеоградскиБеоградски издавачкоиздавачко--графичкиграфички заводзавод) ) ДоброДобро опремљенаопремљена ии агилнаагилна, , тата нованова установаустанова одмаходмах јеје преузелапреузела нана себесебе знатанзнатан деодео књижевнекњижевне продукцијепродукције међумеђу СрбимаСрбима. . УскороУскоро затимзатим, , ии црногорскицрногорски владарвладар, , владикавладика ии песникпесник ПетарПетар ИИИИ ПетровићПетровић ЊегошЊегош постараопостарао сесе дада његовањегова маламала ии сиромашнасиромашна земљаземља стекнестекне својусвоју штампаријуштампарију. . МонополМонопол штампаријештампарије ПештанскогПештанског универзитетауниверзитета такотако јеје изгубиоизгубио смисаосмисао. . ВећВећ 1836. 1836. ПавлеПавле ЈанковићЈанковић добијадобија привилегијупривилегију заза отварањеотварање српскесрпске штампаријештампарије уу НовомНовом садусаду, , аа 1841. 1841. сличнослично одобрењеодобрење издатоиздато јеје ЈовануЈовану КаулицијуКаулицију. . занимљивозанимљиво јеје дада јеје првипрви биобио синовацсиновац ЕмануелаЕмануела ЈанковићаЈанковића, , којемкојем јеје 1790. 1790. билабила ускраћенаускраћена такватаква дозволадозвола, , аа другидруги синсин ДамјанаДамјана КаулицијаКаулиција, , којикоји јеје тадатада доживеодоживео истуисту судбинусудбину..

СвеСве додо 1786. 1786. годинегодине КурцбековаКурцбекова штампаријаштампарија јеје српскесрпске књигекњиге штампалаштампала искључивоискључиво црквеномцрквеном ћирилицомћирилицом тјтј. . старимстарим, , изиз средњегсредњег векавека наслеђенимнаслеђеним типомтипом ћирилскихћирилских словаслова. . ТекТек тадатада изашлоизашло јеје изиз тете штампаријештампарије првопрво издањеиздање штампаноштампано модерноммодерном ћирилицомћирилицом тзвтзв. . грађанскомграђанском азбукомазбуком, , обликованомобликованом премапрема стилустилу латиничкихлатиничких штампанихштампаних словаслова ии уведеномуведеном уу РусијиРусији почеткомпочетком 18. 18. векавека попо наређењунаређењу ПетраПетра ВеликогВеликог. . СамиСами српскисрпски писциписци, , аа ии штампаријештампарије ванван аустријскеаустријске територијетериторије, , показалипоказали сусу сесе многомного мањемање конзервативнимконзервативним. . ТакоТако јеје јошјош 1754. 1754. изашлаизашла уу СанктСанкт ПетербургуПетербургу ИсторијаИсторија оо ЧернојЧерној ГориГори црногорскогцрногорског митрополитамитрополита ВасилијаВасилија ПетровићаПетровића, , 1768. 1768. уу ВенецијиВенецији СлавеноСлавено--сербскисербски магазинмагазин ЗахаријаЗахарија ОрфелинаОрфелина,, 1772. 1772. уу истомистом градуграду његовањегова већвећ поменутапоменута биографијабиографија ПетраПетра ВеликогВеликог, , аа 1783. 1783. уу ЛајпцигуЛајпцигу ЖивотЖивот ии прикљученијаприкљученија ДоситејаДоситеја ОбрадовићаОбрадовића - - дада поменемопоменемо самосамо најзначајнијанајзначајнија деладела. .

УУ периодупериоду којикоји јеје следиоследио највећинајвећи деодео српскихсрпских публикацијапубликација штампаоштампао сесе уу тритри градаграда: : БудимуБудиму ии НовомНовом СадуСаду нана територијитериторији ХабсбуршкеХабсбуршке монархијемонархије ии БеоградуБеограду уу СрбијиСрбији. . ГашењемГашењем активностиактивности будимскебудимске штампаријештампарије уу МађарскојМађарској бунибуни 1848. 1848. годинегодине тежиштетежиште издавачкоиздавачко--штампарскештампарске активностиактивности дефинитивнодефинитивно сесе устаљујеустаљује нана српскомсрпском етничкометничком земљиштуземљишту. . ОслобођенаОслобођена бирократскебирократске стегестеге СрбимаСрбима углавномуглавном ненаклоњенененаклоњене АустријеАустрије, , српскасрпска књигакњига наглонагло напредујенапредује. . ДокДок сусу уу првојпрвој деценијидеценији 19. 19. векавека, , попо СрпскојСрпској библијографијибиблијографији СтојанаСтојана НоваковићаНоваковића, , изашлеизашле самосамо 194 194 српскесрпске књигекњиге, , аа уу четвртојчетвртој деценијидеценији 386, 386, уу шестојшестој деценијидеценији тајтај бројброј јеје биобио 670. 670. УдеоУдео књигакњига штампанихштампаних уу СрбијиСрбији брзобрзо сесе повећаваповећава, , дада биби уу другојдругој половиниполовини седмеседме децениједеценије премашиопремашио половинуполовину. .

ИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКАИСТОРИЈА БИБЛИОТЕКА

БИБЛИОТЕКЕ СТАРОГ ВЕКАБИБЛИОТЕКЕ СТАРОГ ВЕКАПрве библиотекеПрве библиотеке

Прве библиотеке се појављују у развијеним културама старог века које су настале у Прве библиотеке се појављују у развијеним културама старог века које су настале у плодним долинама река Тигрисплодним долинама река Тигрисaa,, Еуфрат Еуфратaa и Нила. и Нила.

О томе сведоче натписи и остаци самих библиотека. О томе сведоче натписи и остаци самих библиотека. ННа египатским храмовима и надгробним споменицима од пре готово 5000 година налазили а египатским храмовима и надгробним споменицима од пре готово 5000 година налазили

су се записи да је умрли био „Управитељ куће списа» или „управитељ куће књига»су се записи да је умрли био „Управитељ куће списа» или „управитељ куће књига» Библиотека у храму бога Рамзеса II (1292-1225.г. пре н.е.) у Теби у тзв. Рамзесуму. Библиотека у храму бога Рамзеса II (1292-1225.г. пре н.е.) у Теби у тзв. Рамзесуму. Библиотека је основана 1300 г. пре н.е. Над улазом имала Библиотека је основана 1300 г. пре н.е. Над улазом имала je je натпис „апотека за душунатпис „апотека за душу»» Над раскошним вратима која су водила у здање, били је насликана богиња Сешат Над раскошним вратима која су водила у здање, били је насликана богиња Сешат

покровитељица библиотека, називана „великом владарицом књигапокровитељица библиотека, називана „великом владарицом књига””.. Пронаћен је њен каталог на самом зиду библиотеке а садржавао је попис 37 књига. Пронаћен је њен каталог на самом зиду библиотеке а садржавао је попис 37 књига.

Вавилонске библиотекеВавилонске библиотеке Библиотеке се појављују при храмовима са књигама у облику глинених плочица. Библиотеке се појављују при храмовима са књигама у облику глинених плочица. Најпознатија је библиотека асирског краља Асурбанипала (669-626. пре н.е.) која је Најпознатија је библиотека асирског краља Асурбанипала (669-626. пре н.е.) која је

пронађена у рушевинама Ниниве. Откривено је 2000 плочица најразличитије садржине.пронађена у рушевинама Ниниве. Откривено је 2000 плочица најразличитије садржине. Библиотека се звала „Дом поуке и савета». У њој су радили најпознатији асирски Библиотека се звала „Дом поуке и савета». У њој су радили најпознатији асирски

научници: граматици, астрономи, астролози и математичари. научници: граматици, астрономи, астролози и математичари.

Угарит Угарит У Угариту је У Угариту је још у 14. веку пре н.е. постојала краљевска библиотека у којој су нађени још у 14. веку пре н.е. постојала краљевска библиотека у којој су нађени

документи писани угаритским клинастим писмом. документи писани угаритским клинастим писмом. Заједничка особина старих библиотека је што су се налазиле уз светилишта или Заједничка особина старих библиотека је што су се налазиле уз светилишта или

краљевске палате.краљевске палате. На челу библиотека при храмовима, били су свештенициНа челу библиотека при храмовима, били су свештеници

БИБЛИОТЕКЕ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ И РИМАБИБЛИОТЕКЕ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ И РИМА Прве збирке књига код Грка помињу се у 6. веку пре н.е. у поседу владара, Прве збирке књига код Грка помињу се у 6. веку пре н.е. у поседу владара, Већ у 5. веку пре н.е. помињу се у Грчкој приватне библиотеке.Већ у 5. веку пре н.е. помињу се у Грчкој приватне библиотеке. Еурипид је имао личну библиотеку,Еурипид је имао личну библиотеку, затим грчки говорник Демостен. затим грчки говорник Демостен. Аристотелова библиотека је била најпознатија (384-322. године пре н.е.). Аристотелова библиотека је била најпознатија (384-322. године пре н.е.). После освајања Александра Македонског (356-323. г. пре н.е.) дошло је до стапања После освајања Александра Македонског (356-323. г. пре н.е.) дошло је до стапања

грчко-хеленске културе са оријенталним културама- хеленизам. грчко-хеленске културе са оријенталним културама- хеленизам. Најзначајније библиотеке суНајзначајније библиотеке су Александријска и Пергамска библиотека.Александријска и Пергамска библиотека.

ХЕЛЕНИСТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕХЕЛЕНИСТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ

АЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИОТЕКААЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИОТЕКА Александар Македонски Александар Македонски највенајвећћи војсковои војсковођђа Старог светаа Старог света је био Аристотелов је био Аристотелов

уучченик, обдарен војном и политиеник, обдарен војном и политиччком генијалноком генијалношћшћуу, , а у исто време запама у исто време запамћћен каоен као ччовековек ш широке културе и образовања.ироке културе и образовања.

Александар Велики је оснивао колоније које су проносиле хеленску мисао и Александар Велики је оснивао колоније које су проносиле хеленску мисао и културу, а 332. године пре н.е. у Египту, западно од делте Нила, на обали културу, а 332. године пре н.е. у Египту, западно од делте Нила, на обали Средоземног мора оснива град који ће убрзо постати нова метропола света. Средоземног мора оснива град који ће убрзо постати нова метропола света.

Највећа Највећа библиотекабиблиотека античког света античког света о основана је почетком снована је почетком IIIIII века п века прере.н.е..н.е. Александров наследник, Птоломеј Александров наследник, Птоломеј IIII Сотер одлучује да од Александрије направи Сотер одлучује да од Александрије направи

нову Атинунову Атину.. По пројекту овог образованог египатског владара "роПо пројекту овог образованог египатског владара "рођђена" је надалеко чувена ена" је надалеко чувена

Александријска библиотека у коме је сигурно место нашло све до тада сакупљено Александријска библиотека у коме је сигурно место нашло све до тада сакупљено људско знање, целокупно научно и литерарно благо Грка и источних народа.људско знање, целокупно научно и литерарно благо Грка и источних народа.

УУправници библиотеке били су веома учени људи и књижевници, као приређивач правници библиотеке били су веома учени људи и књижевници, као приређивач класичних еповакласичних епова Зенодот из Ефеса, песник и граматЗенодот из Ефеса, песник и граматикик Ликофрон из Халкиса и Ликофрон из Халкиса и критичар и филолог Аристарх из Самотраке. критичар и филолог Аристарх из Самотраке.

Песник Калимах из Кирене начинио је каталог библиотеке у 120 књига. Песник Калимах из Кирене начинио је каталог библиотеке у 120 књига. Процене броја књига у Александријској библиотеци се доста разликују и крећу до Процене броја књига у Александријској библиотеци се доста разликују и крећу до

700 хиљада.700 хиљада. Учени људи су по позиву Птоломеја Учени људи су по позиву Птоломеја II и Деметрија долазили са свих страна света да и Деметрија долазили са свих страна света да

изводе дедуктичке опсервације на пољу астрономије, медицине, геометрије и изводе дедуктичке опсервације на пољу астрономије, медицине, геометрије и математике. Наредних пола века већина открића западног света су била математике. Наредних пола века већина открића западног света су била забележена и проучавана у Александрији.забележена и проучавана у Александрији.

Археолози нису открили локацију темеља Музеја, иако су ископали делове «ћерке Археолози нису открили локацију темеља Музеја, иако су ископали делове «ћерке библиотеке», у оближњем храму Серапис. По неким изворима био је смештен у библиотеке», у оближњем храму Серапис. По неким изворима био је смештен у Брукијуму – североисточном делу града, вероватно у близини палате. Брукијуму – североисточном делу града, вероватно у близини палате.

Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда, укључујући две главне: Књиге су се налазиле у импозантном комплексу зграда, укључујући две главне: Музеј Музеј (Museion) (Museion)и Сераписи Серапис (Serapion) (Serapion). .

Саме полице Библиотеке су можда биле смештене у једном од амфитеатара, у Саме полице Библиотеке су можда биле смештене у једном од амфитеатара, у башти, или можда чак и у главној сали. башти, или можда чак и у главној сали.

По Аристеју, Птоломеј По Аристеју, Птоломеј II је задужио Деметрија да сакупља књиге и свитке је задужио Деметрија да сакупља књиге и свитке и да и да надгледа огроман пројекат превођења дела других култура на грчки језик. надгледа огроман пројекат превођења дела других култура на грчки језик.

ПројекатПројекат је започет преводом Септуагинта, Старог Завета, на грчки. За овај је започет преводом Септуагинта, Старог Завета, на грчки. За овај подухват је по Деметријевом предлогу Птоломеј подухват је по Деметријевом предлогу Птоломеј II ангажовао 72 рабина. ангажовао 72 рабина.

Методе којима су Птоломејеви наследници прибављаМетоде којима су Птоломејеви наследници прибављалили књигкњигee су су оригиналнеоригиналне.. Птоломеј Птоломеј IIIIII је написао писма светским владарима у којима је тражио да позајме је написао писма светским владарима у којима је тражио да позајме

књиге како би направио копије.књиге како би направио копије. Када је из Атине добио дела Еурипида, Есхила и СофоклаКада је из Атине добио дела Еурипида, Есхила и Софокла дао дао је да се израде је да се израде

копије, вратио копије у Атину и задржао оригинале.копије, вратио копије у Атину и задржао оригинале. ССви бродови који би пристви бродови који би пристаали у александријску луку су били претресани у потрази ли у александријску луку су били претресани у потрази

за књигама и те књиге би биле копиране (власници би добили копије)за књигама и те књиге би биле копиране (власници би добили копије).. Отуд израз ’бродска библиотека’ за колекцију која је чувана у Музеју. Отуд израз ’бродска библиотека’ за колекцију која је чувана у Музеју.

Судбина библиотекеСудбина библиотеке Уништење највеће библиотеке старога светаУништење највеће библиотеке старога света.. ННи данаси данас није није сигурн сигурноо ко је одговоран за уништење највеће збирке књига, рукописа ко је одговоран за уништење највеће збирке књига, рукописа

и пергамената старога света. и пергамената старога света. По једној преПо једној преттпоставци, Јулије Цезар се 48. године п.н.е. обрео у Александрији, где поставци, Јулије Цезар се 48. године п.н.е. обрео у Александрији, где

се нашао у вихору грађанског рата Клеопатре и Птоломеја Дисе нашао у вихору грађанског рата Клеопатре и Птоломеја Диоониса.ниса. У општем метежу Цезар је запалио бродове, бојећи се да флота не падне у руке У општем метежу Цезар је запалио бродове, бојећи се да флота не падне у руке

побуњеницима. У пожару који се хаотично ширио изгорео је и један део побуњеницима. У пожару који се хаотично ширио изгорео је и један део Александријске библиотеке. Александријске библиотеке.

Преко 40.000 томова је било похрањено у силосима близу луке коју су наводно Преко 40.000 томова је било похрањено у силосима близу луке коју су наводно изгорели када је Јулије Цезар запалио флоту свог највећег ривала - Клеопатриног изгорели када је Јулије Цезар запалио флоту свог највећег ривала - Клеопатриног брата. брата.

Поред ове, постоји и теорија по којој је Цезарова војска 47. године пре нове ере Поред ове, постоји и теорија по којој је Цезарова војска 47. године пре нове ере уништила главни део, онај у Музејууништила главни део, онај у Музеју..

ДДруга два потенцијална кривца која се помињу током многих векова - хришћански руга два потенцијална кривца која се помињу током многих векова - хришћански патријарх Теофил с краја четвртог века и муслимански калиф Оман из седмог века – патријарх Теофил с краја четвртог века и муслимански калиф Оман из седмог века – уништилиуништили су су остатак у Серапису. остатак у Серапису.

Клеопатрина библиотекаКлеопатрина библиотека

Свесна непроцењивог губитка након пожара Клеопатра на другом крају града, Свесна непроцењивог губитка након пожара Клеопатра на другом крају града, подиже нову Александријску библиотеку, која ће у наредних подиже нову Александријску библиотеку, која ће у наредних 400 400 година бити центар година бити центар писане речи, културе и науке све до 391. године и едикта императора Теодосија, писане речи, културе и науке све до 391. године и едикта императора Теодосија, великог поборника хришћанства који је забрањивао друге религије.великог поборника хришћанства који је забрањивао друге религије.

Те године, предвоТе године, предвођђена Теофилом, александријским патријархом, разјарена маса ена Теофилом, александријским патријархом, разјарена маса

хришћана је улицама Александрије уништхришћана је улицама Александрије уништавалаавала све што је представљало везу са све што је представљало везу са паганством.паганством.

На мети су се нашли храмови и уметничка дела везана за античке богове, али и На мети су се нашли храмови и уметничка дела везана за античке богове, али и

инситуције, а међу њима и Александријска библиотека.инситуције, а међу њима и Александријска библиотека.

ТТо је био дефинитиван крај античког света и највећег храма знања и културе.о је био дефинитиван крај античког света и највећег храма знања и културе.

Пергамска библиотекаПергамска библиотека Основана је као супарница Александријској библиотеци.Основана је као супарница Александријској библиотеци. Пергамско царство је као хеленистичка државна формација постојало 150 година Пергамско царство је као хеленистичка државна формација постојало 150 година

као самостална држава (284-133. г. пре н.е.). Библиотека је основана у граду као самостална држава (284-133. г. пре н.е.). Библиотека је основана у граду Пергаму и била друга по величини библиотека античког доба.Пергаму и била друга по величини библиотека античког доба.

Имала је око 200.000 свитака. Оснивање библиотеке је у вези употребе коже Имала је око 200.000 свитака. Оснивање библиотеке је у вези употребе коже (пергамента) као писаћег материјала.(пергамента) као писаћег материјала.

Према предању, египатски владар је забранио извоз папируса ван Египта, па је Према предању, египатски владар је забранио извоз папируса ван Египта, па је пергамски владар Еумен пергамски владар Еумен IIII наредио својим научницима да пронађу неки други наредио својим научницима да пронађу неки други материјал за писање, тако долази до проналаска и употребе коже - пергамента, материјал за писање, тако долази до проналаска и употребе коже - пергамента, као скупљег али трајнијег и бољег материјала за писање и преписивање књига.као скупљег али трајнијег и бољег материјала за писање и преписивање књига.

Судбина библиотекеСудбина библиотеке Велики њен део поклонио је Марко Антоније египатској царици Клеопатри, 31. г. Велики њен део поклонио је Марко Антоније египатској царици Клеопатри, 31. г.

пре н.е.пре н.е. Осим ових двеју библиотека, у хеленско доба биле су на гласу и библиотеке у Осим ових двеју библиотека, у хеленско доба биле су на гласу и библиотеке у

Сирији, затим на острву Родосу и другде. Постојао је читав низ мањих приватних Сирији, затим на острву Родосу и другде. Постојао је читав низ мањих приватних библиотека. библиотека.

Римско царствоРимско царство

● Римско царство, типично за робовласнички период, било је на врхунцу у Римско царство, типично за робовласнички период, било је на врхунцу у II и II веку. У и II веку. У првом веку овде је јак утицај грчке културе. првом веку овде је јак утицај грчке културе. ● Прве римске библиотеке имале су књижне фондове састављене од чисто грчких Прве римске библиотеке имале су књижне фондове састављене од чисто грчких класикакласика● Цезар је имао намеру да оснује јавну библиотеку, али га је смрт претекла, па ту идеју остварује 39. године пре н.е., Азиније Полион Гај, римски политичар и писац.●Најважнију библиотеку у царско доба оснива цар Трајан 98-117. г. пре н.е., познату под именом Улпија. ●Библиотека Улпија је имала два одељења: грчко и римско и служила је истовремено и као архив за државне документе. ●Октавијан оснива 33. г. пре н.е. библиотеку под називом Октавијана и пет година касније Палатину (на брежуљку Палатину уз Аполонов храм, 28. г. пре н.е.). ●Обе библиотеке су имале грчко и римско одељење књига. Пред крај римске државе, било је у граду Риму, колико се зна, 28 јавних библиотека.

ХРИШЋАНСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

•Појавом хришћанских писаца формиралe су се и прве хришћанске библиотеке. Најзнаменитија хришћанска библиотека била је у Цезареји Палестинској центру хришћанства, коју је основао Ориген после 231. године. •Хришћанске библиотеке су мале по броју књига и једноличне по садржају фондова. •У 4. веку се оснивају и две важне хришћанске библиотеке : Царска библиотека у Цариграду (основао је Константин Велики (владао од 306-337.Г.) Папска библиотека и архив у Риму (основана око З50.г.) а уништена за време граћанских немира у 13. веку.

МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕМАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ Почеци монаштва, Египат, 4. векПочеци монаштва, Египат, 4. век Од 6. века почиње развој монашких заједницаОд 6. века почиње развој монашких заједница Манастир Виваријум - почетком 6. века Касиодор Манастир Виваријум - почетком 6. века Касиодор (Kasiodor Magnus Aurelius)(Kasiodor Magnus Aurelius) увео је обавезу увео је обавезу

монасима да преписују књигемонасима да преписују књиге Манастир МОНТЕ КАСИНО оснива 529. Св. Бенедикт из НурсијеМанастир МОНТЕ КАСИНО оснива 529. Св. Бенедикт из Нурсије Манастир Бобио и Монте Касино у ИталијиМанастир Бобио и Монте Касино у Италији Остали манастири: Турс, Корбе, Клини, Св. Виктор у Француској, Сен Гален, Фулда, Лорш у Остали манастири: Турс, Корбе, Клини, Св. Виктор у Француској, Сен Гален, Фулда, Лорш у

НемачкојНемачкој Манастирске библиотеке у Ирској и њихови скрипторијумиМанастирске библиотеке у Ирској и њихови скрипторијуми У Француској се манастирске библиотеке развијају у време Карла Великог (768-814)У Француској се манастирске библиотеке развијају у време Карла Великог (768-814) Алкуин из Јорка творац каролиншке ренесансеАлкуин из Јорка творац каролиншке ренесансе Дворска библиотека Карла ВеликогДворска библиотека Карла Великог У 14. и 15. веку слаби манастирски живот и улога манастирских билиотекаУ 14. и 15. веку слаби манастирски живот и улога манастирских билиотека

ВИЗАНТИЈСКЕ БИБЛИОТЕКЕВИЗАНТИЈСКЕ БИБЛИОТЕКЕВИЗАНТИЈСКА КУЛТУРА ОД 395-1453ВИЗАНТИЈСКА КУЛТУРА ОД 395-1453

● КОНСТАНТИНОПОЉ - ЦАРСКА БИБЛИОТЕКАКОНСТАНТИНОПОЉ - ЦАРСКА БИБЛИОТЕКАпочетак 5. века 120.000 књига. Страдала у пожару 456. године.почетак 5. века 120.000 књига. Страдала у пожару 456. године.

Манастирске библиотекеМанастирске библиотеке::Манастира св. Катарине на СинајуМанастира св. Катарине на СинајуМанастира Студион у ЦариградуМанастира Студион у ЦариградуПатријарсијска библиотека у ЈерусалимуПатријарсијска библиотека у Јерусалиму

Светогорски манастириСветогорски манастириБилиотека манастира ХиландараБилиотека манастира Хиландара

У манастиру Хиландару у Cв. Гори постоји најстарија српска средњовековна библиотека, основана крајем 12 в., када и сам Манастир. У њој се данас налази највећи број српских рукописа (700, као и 100 грчких рукописа). Око 200 рукописа имају минијатуре, па је то најбогатија збирка српског минијатурног сликарства.

СРПСКЕ МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ• Библиотека манастира Студенице чувала је прва оригинална дела српске феудалне књижевности.• Године 1813. један студенички калуђер спалио је рукописе, да не би пали Турцима у руке.•Библиотеку је имао и манастир Жича, а када је архиепископија крајем 12 в. пренесена у Пећки манастир, један део те библиотеке тамо је пресељен. У Пећком манастиру се данас налази 112 рукописа. •Манастир Крушедол у Фрушкој Гори имао је такође рукописну библиотеку (88 рукописа) која се данас налази у Патријаршијској библиотеци у Београду. •Од осталих манастирских библиотека била је позната библиотека манастира Манасије у Ресави, у којој је деловала позната Ресавска преписивачка школа, организована од стране познатог биографа Константина Филозофа. •Током 18. в. истицале су се поред Крушедолске и друге манастирске библиотеке у Срему, којих је било колико и манастира -16.

Дворске библиотекеДворске библиотеке

На развалинама манастирских библиотека, уништених религиозним ратовима На развалинама манастирских библиотека, уништених религиозним ратовима раћају се нове краљевске и кнежевске библиотеке.раћају се нове краљевске и кнежевске библиотеке.

Штампана књига временом пуни полице нових библиотека литературом из Штампана књига временом пуни полице нових библиотека литературом из различитих области знања на националним језицима и која све више потискује различитих области знања на националним језицима и која све више потискује средњовековну латинску књигу.средњовековну латинску књигу.

Проповедник - реформатор Мартин Лутер 1524. г. у својој посланициПроповедник - реформатор Мартин Лутер 1524. г. у својој посланици

старешинама немачких градова пише: „ Залога најбољег развоја, благо и снага старешинама немачких градова пише: „ Залога најбољег развоја, благо и снага градова, састоји се у њиховим образованим, разумним и часним граћанима...градова, састоји се у њиховим образованим, разумним и часним граћанима... Отуда градови, нарочито већи, који поседују средства, не треба да их жале за Отуда градови, нарочито већи, који поседују средства, не треба да их жале за употпуњавање својих библиотека добрим књигама. употпуњавање својих библиотека добрим књигама.

Нови читалац - поставља пред библиотеке нове захтеве. Још у 14. веку отварају Нови читалац - поставља пред библиотеке нове захтеве. Још у 14. веку отварају се прве велике јавне библиотеке у Италији и Француској, а нешто касније и у се прве велике јавне библиотеке у Италији и Француској, а нешто касније и у Енглеској. Енглеској.

Крајем 17. века није било ниједног већег европског града који није имао своју Крајем 17. века није било ниједног већег европског града који није имао своју јавну библиотеку.јавну библиотеку.

У српској средњовековној држави су постојале библиотеке на двору Стефана У српској средњовековној држави су постојале библиотеке на двору Стефана Немање (1114-1200), док су његови синови Стефан (1196-1227.г.) и Сава (1174-Немање (1114-1200), док су његови синови Стефан (1196-1227.г.) и Сава (1174-1235.г.) нарочиту пажњу посвећивали књигама. 1235.г.) нарочиту пажњу посвећивали књигама.

Извесне покушаје за оснивање библиотеке чинио је и цар Душан (1308-1355.г.), Извесне покушаје за оснивање библиотеке чинио је и цар Душан (1308-1355.г.), после своје посете Дубровнику. после своје посете Дубровнику.

• Такође се зна за деспота ЂТакође се зна за деспота Ђypypђђa a Бранковића (1375-1456.г.) да је имао библиотеку Бранковића (1375-1456.г.) да је имао библиотеку коју су наследили његови синови и други чланови породице Бранковића. коју су наследили његови синови и други чланови породице Бранковића.

• Чувени Чувени Минхенски псалтирМинхенски псалтир припадао је Ђурђу Бранковићу. Вероватно су и други припадао је Ђурђу Бранковићу. Вероватно су и други српски феудалци имали своје библиотеке.српски феудалци имали своје библиотеке.

● Сем владарских библиотека и српска црква је имала своје библиотеке. Сем владарских библиотека и српска црква је имала своје библиотеке. ● Манастири су били центри културе код јужних Словена, као и у Византији и у Манастири су били центри културе код јужних Словена, као и у Византији и у

њима су књиге преписиване, писане и брижљиво чуване. њима су књиге преписиване, писане и брижљиво чуване. ● Најстарији јужнословенски скрипторијуми су били у манастиру Св. Пантелејмона у Најстарији јужнословенски скрипторијуми су били у манастиру Св. Пантелејмона у

селу Нерези, који је основао Св. Климент Охридски и манастирима Слепчи, Хуму и селу Нерези, који је основао Св. Климент Охридски и манастирима Слепчи, Хуму и Дукљи.Дукљи.

Приватне библиотеке су имале свештена лица и грађани. Приватне библиотеке су имале свештена лица и грађани. ТемишварскиТемишварски епископ Петар Петровић имао је личну библиотеку световног епископ Петар Петровић имао је личну библиотеку световног

карактера. У 18.в. карловачки митрополит Стефан Стратимировић (1757-1836.г.) карактера. У 18.в. карловачки митрополит Стефан Стратимировић (1757-1836.г.) имао је највећу приватну библиотеку (2480 књига).имао је највећу приватну библиотеку (2480 књига).

Библиотеку јеБиблиотеку је имао и Захарије Стефанович Орфелин (202 књиге) чији се списак имао и Захарије Стефанович Орфелин (202 књиге) чији се списак сачувао до данас, а већи њен део налази се у Патријаршијској библиотеци. сачувао до данас, а већи њен део налази се у Патријаршијској библиотеци.

Највећа српска приватна библиотека 18. в. припадала је Сави Текелији, великом Највећа српска приватна библиотека 18. в. припадала је Сави Текелији, великом српском добротвору, оснивачу завода за српску омладину у Пешти Текелијанум српском добротвору, оснивачу завода за српску омладину у Пешти Текелијанум (1761-1842.г.) и имала је (1761-1842.г.) и имала је 4000 4000 дела са 9000 свезака из разних струка. Данас се дела са 9000 свезака из разних струка. Данас се чува у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.чува у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.

Почетком 19. вПочетком 19. вeeккaa, започело је оснивање јавних библиотека у Србији. Још је , започело је оснивање јавних библиотека у Србији. Још је Доситеј Обрадовић (1742-1811.г.) желео да његова приватна библиотека буде Доситеј Обрадовић (1742-1811.г.) желео да његова приватна библиотека буде основ за стварање народне јавне библиотеке. основ за стварање народне јавне библиотеке.

После Другог српског устанка број библиотека у Србији расте. То су махом После Другог српског устанка број библиотека у Србији расте. То су махом приватне библиотеке.приватне библиотеке.

Библиотеке у новом векуБиблиотеке у новом веку

БИБЛИОТЕКЕ У ФРАНЦУСКОЈ

Декретом од 2. новембра 1789. г. француска револуција је национализовала црквене и манастирске библиотеке, а касније библиотеке племића-емиграната. Тако се у поседу државе нашло око 12 милиона књига, а од национализованих библиотека створени су тзв. књижни депои који су доживели различите судбине. Један део је доспео у градске и школске библиотеке, а највећи део у Краљевску библиотеку у Паризу, која је 1792. г. проглашена Националном библиотеком Француске • Порасту фондова ове Библиотеке знатно је допринело и увођење обавезног достављања Библиотеци једног примерка сваке штампане књиге у земљи. • Овде је, а касније и у другим земљама, обавезни примерак имао двоструку функцију:служио је за потребе цензуре и за повећање библиотечког фонда „у библиотеци земаљског господара који је дао за то дозволу издавачу.• Од 1821. године у њој се издаје француска библиографија и годишњи попис француских докторских дисертација. • Од 1882. године је уведена размена докторских дисертација са осталим европским библиотекама, што је први случај на европском континенту • Благодарећи револуцији и остале научне париске библиотеке знатно обогаћују своје фондове: библиотека Арсенала, св. Женевјеве, Мазарина и друге. • Библиотека Мазарина, прва јавна библиотека Француске, радила је свакодневно са публиком од 1643. г., а у читаоници Библиотеке посетиоци су имали на располагању - столове, столице, мастило, папир и пера.

И даље су веома значајне манастирске библиотеке са вредним колекцијама књига. И даље су веома значајне манастирске библиотеке са вредним колекцијама књига. Библиотека опатије св. Женевјеве сматрана је у 18. веку једном од најлепших Библиотека опатије св. Женевјеве сматрана је у 18. веку једном од најлепших библиотека у Паризу, а библиотека манастира св. Жермен де Пре у 18. веку, била је библиотека у Паризу, а библиотека манастира св. Жермен де Пре у 18. веку, била је отворена за публику сваки дан четири сата, иако није постала јавна библиотека.отворена за публику сваки дан четири сата, иако није постала јавна библиотека.

Библиотека манастира св. Виктора представљала је у 18. веку значајну јавну Библиотека манастира св. Виктора представљала је у 18. веку значајну јавну библиотеку у којој је читаоница зими загрејавана, што је била ретка пракса у библиотеку у којој је читаоница зими загрејавана, што је била ретка пракса у библиотекама тог добабиблиотекама тог доба

Библиотека колеџа Сорбоне, као и библиотека Париског универзитета, основана Библиотека колеџа Сорбоне, као и библиотека Париског универзитета, основана 1770. године била је три пута недељно отворена за јавност и из које су се развиле 1770. године била је три пута недељно отворена за јавност и из које су се развиле данашње факултетске библиотеке у Паризуданашње факултетске библиотеке у Паризу

БИБЛИОТЕКЕ У НЕМАЧКОЈБИБЛИОТЕКЕ У НЕМАЧКОЈ

И у немачком библиотекарству Француска револуција је изазвала значајне промене.И у немачком библиотекарству Француска револуција је изазвала значајне промене. Немачка јеНемачка је била састављена од низа држава и државица и није било могуће била састављена од низа држава и државица и није било могуће

стварати једну централну државну библиотеку, као што је то био случај устварати једну централну државну библиотеку, као што је то био случај у другим другим земљама. Од постојећих великих библиотека највише се развија дворска библиотека земљама. Од постојећих великих библиотека највише се развија дворска библиотека у Минхену која постаје највећа научна библиотека у Немачкоју Минхену која постаје највећа научна библиотека у Немачкој

Јохан Шмелер и Мартин Шретингер, нарочито овај други, заслужан је по томе што је Јохан Шмелер и Мартин Шретингер, нарочито овај други, заслужан је по томе што је 1819. г. израдио, поред ауторско-именског каталога и предметни каталог целокупног 1819. г. израдио, поред ауторско-именског каталога и предметни каталог целокупног фонда Библиотеке, која је у његово доба имала светски ранг.фонда Библиотеке, која је у његово доба имала светски ранг.

Његов предметни каталог је после предметног каталога Француза Бајеа, најстарији Његов предметни каталог је после предметног каталога Француза Бајеа, најстарији европски предметни каталог. европски предметни каталог.

УУ време када је води Уго Блотије, правник, крајем 16 века, саставио је ауторско- време када је води Уго Блотије, правник, крајем 16 века, саставио је ауторско-именски каталог у две свеске. Блотије је захтевао од библиотекара да имају именски каталог у две свеске. Блотије је захтевао од библиотекара да имају високошколско образовање, знање више језика, општу научну спрему и приврженост високошколско образовање, знање више језика, општу научну спрему и приврженост послу. Још средином 17. века у библиотеци започиње рад на штампаном каталогу послу. Још средином 17. века у библиотеци започиње рад на штампаном каталогу књига, који је касније изашао у 10 свезака.књига, који је касније изашао у 10 свезака.

Године 1825. Библиотека добија назив Дворске библиотеке, а након 50-их година Године 1825. Библиотека добија назив Дворске библиотеке, а након 50-их година објављен је штампани каталог рукописних књига у 15 свезака.објављен је штампани каталог рукописних књига у 15 свезака.

Библиотека је значајна по томе што има вредне рукописе и књиге а међу њима и Библиотека је значајна по томе што има вредне рукописе и књиге а међу њима и неколико наших издања (Брижински споменици из 10. века у рукопису, донесени неколико наших издања (Брижински споменици из 10. века у рукопису, донесени овамо из манастира Фрајзинг у горњој Баварској - најстарији текст писан латиницом – овамо из манастира Фрајзинг у горњој Баварској - најстарији текст писан латиницом – каролиншком минускулом, затим чувени српски псалтир из 14. века, један примерак каролиншком минускулом, затим чувени српски псалтир из 14. века, један примерак трећег издања „Јудите Марка Марулића из 1522. г., као и велики број издања трећег издања „Јудите Марка Марулића из 1522. г., као и велики број издања хрватских и словеначких протестантских дела из 16. века).хрватских и словеначких протестантских дела из 16. века).

Дворска библиотека у БерлинуДворска библиотека у Берлину, настала је још око 1526. године, а нагло се развија , настала је још око 1526. године, а нагло се развија почетком 18. века. Тада добија касно барокну дворану а право обавезног примерка почетком 18. века. Тада добија касно барокну дворану а право обавезног примерка стиче 1808. године. стиче 1808. године.

Ова библиотека је језгро данашње Немачке државне библиотеке у Берлину, која је Ова библиотека је језгро данашње Немачке државне библиотеке у Берлину, која је настала од дворске библиотеке Фридриха Вилхелманастала од дворске библиотеке Фридриха Вилхелма

Отварањем универзитета у Берлину, Краљевска библиотека постаје универзитетска, Отварањем универзитета у Берлину, Краљевска библиотека постаје универзитетска, знатно увећава свој књижни фонд и ускоро као државна библиотека има задатак да знатно увећава свој књижни фонд и ускоро као државна библиотека има задатак да сакупља сву немачку књижну продукцију. сакупља сву немачку књижну продукцију.

Као централна библиотека Немачке израћује централне каталоге инкунабула и Као централна библиотека Немачке израћује централне каталоге инкунабула и централни пруски каталогцентрални пруски каталог

У Пруској је обавезни примерак уведен 1699. г., што је такоће помогло да се увећа њен У Пруској је обавезни примерак уведен 1699. г., што је такоће помогло да се увећа њен књижни фонд и временом постане једна од највећих библиотека у западној Европи.књижни фонд и временом постане једна од највећих библиотека у западној Европи.

Потреба за јединственим правилима за каталогизацију условила је доношење Потреба за јединственим правилима за каталогизацију условила је доношење инструкција за ауторски-именски каталог 1892. г., а инструкција за ауторско-именске инструкција за ауторски-именски каталог 1892. г., а инструкција за ауторско-именске каталоге свих пруских библиотека 1899. године. Ова јединствена правила за каталоге свих пруских библиотека 1899. године. Ова јединствена правила за каталогизацију позната су под називом „Пруске инструкције”каталогизацију позната су под називом „Пруске инструкције”

За нас је значајна јер поседује неколико јужнословенских старих рукописа (Задарски За нас је значајна јер поседује неколико јужнословенских старих рукописа (Задарски еванћелистар - рукопис из 11. века, старе српске рукописе и књиге које је у своје еванћелистар - рукопис из 11. века, старе српске рукописе и књиге које је у своје време продао библиотеци Вук Караџић).време продао библиотеци Вук Караџић).

У 18. веку је значајна научна библиотека у Дрездену, у којој ради познати библиотечки У 18. веку је значајна научна библиотека у Дрездену, у којој ради познати библиотечки стручњак Фридрих Еберт, 1791-1834, који је објавио радове: стручњак Фридрих Еберт, 1791-1834, који је објавио радове:

„„О јавним библиотекама» из 1811. године и О јавним библиотекама» из 1811. године и „„Образовање библиотекара" из 1820. године.Образовање библиотекара" из 1820. године.

У периоду револуције из 1848. године јавља се идеја оснивања националне У периоду револуције из 1848. године јавља се идеја оснивања националне библиотеке, а 1912. г. се оснива библиотеке, а 1912. г. се оснива Немачка национална библиотека Немачка национална библиотека у Лајпцигу.у Лајпцигу.

После пада фашизма развој библиотекарства је у складу са поделом Немачке на два После пада фашизма развој библиотекарства је у складу са поделом Немачке на два дела - у Савезној републици Немачкој према западној пракси организације и дела - у Савезној републици Немачкој према западној пракси организације и делатности библиотечке струке, а у тадашњој Демократској републици Немачкој у делатности библиотечке струке, а у тадашњој Демократској републици Немачкој у складу са социјалистичким принципима. складу са социјалистичким принципима.

Данас после пада Берлинског зида у Немачкој имамо две највеће библиотеке - Данас после пада Берлинског зида у Немачкој имамо две највеће библиотеке - Државну библиотеку у Берлину и Немачку универзитетску библиотеку у Лајпцигу. Ова Државну библиотеку у Берлину и Немачку универзитетску библиотеку у Лајпцигу. Ова друга је основана 1913. г., иницијативом удружења немачких књижара (ово друга је основана 1913. г., иницијативом удружења немачких књижара (ово проверити).проверити).

БИБЛИОТЕКЕ У ИТАЛИЈИБИБЛИОТЕКЕ У ИТАЛИЈИ Централна национална библиотека у Риму, основана је после уједињења 1873. год. на Централна национална библиотека у Риму, основана је после уједињења 1873. год. на

бази фондова 69 римских манастира. Националне библиотеке, којих у Италији има бази фондова 69 римских манастира. Националне библиотеке, којих у Италији има тридесетак, развијале су се у градовима - Напуљу, Торину, Риму и другим центрима тридесетак, развијале су се у градовима - Напуљу, Торину, Риму и другим центрима појединих провинција. појединих провинција.

Од црквених библиотека и даље је била водећа Ватикана, која је 1888. године Од црквених библиотека и даље је била водећа Ватикана, која је 1888. године отворена јавности. отворена јавности.

У 20. веку на челу јој стоји кардинал коме помажу два стручњака библиотекара. У 20. веку на челу јој стоји кардинал коме помажу два стручњака библиотекара. Данас у Италији делује неколико типова библиотека -државне, масовне, градске, Данас у Италији делује неколико типова библиотека -државне, масовне, градске,

библиотеке предузећа и школа и друге. У земљи не постоји јединствена библиотеке предузећа и школа и друге. У земљи не постоји јединствена централизовано руковођење мрежом библиотека. Иначе, градске-муниципалне централизовано руковођење мрежом библиотека. Иначе, градске-муниципалне библиотеке и народне библиотеке - комуна, још увек немају оно место које би требало библиотеке и народне библиотеке - комуна, још увек немају оно место које би требало да имају у развоју библиотекарства данас. да имају у развоју библиотекарства данас.

Карактеристика библиотечког система у Италији јесте постојање мреже националних Карактеристика библиотечког система у Италији јесте постојање мреже националних библиотека које се налазе у разним деловима земље. (Национална библиотека у библиотека које се налазе у разним деловима земље. (Национална библиотека у Фиренци са 3.700.000 свезака, Национална библиотека у Милану са 780.000 свезака, Фиренци са 3.700.000 свезака, Национална библиотека у Милану са 780.000 свезака, Национална библиотека у Напуљу са 1.500.000 свезака, Национална библиотека у Национална библиотека у Напуљу са 1.500.000 свезака, Национална библиотека у Риму са 2.500.000 свезака и Национална библиотека у Венецији са 620.000 свезака).Риму са 2.500.000 свезака и Национална библиотека у Венецији са 620.000 свезака).

3а разлику од западноевропских земаља, ниједна од њих није државни центар за сву 3а разлику од западноевропских земаља, ниједна од њих није државни центар за сву штампану продукцију у земљи. Међутим, две од њих имају водеће место – Национална штампану продукцију у земљи. Међутим, две од њих имају водеће место – Национална библиотека у Фиренци и Национална библиотека у Римубиблиотека у Фиренци и Национална библиотека у Риму

БИБЛИОТЕКЕ У ЕНГЛЕСКОЈБИБЛИОТЕКЕ У ЕНГЛЕСКОЈ Оснивањем Британског музеја у Лондону у новом веку Енглеска добија своју праву Оснивањем Британског музеја у Лондону у новом веку Енглеска добија своју праву

националну библиотеку. С историјом ове библиотеке уско је везано име лекара и националну библиотеку. С историјом ове библиотеке уско је везано име лекара и ботаничара Слоуна (Сир Ханс Слоане, 1660-1741) који својим завештањем оставља ботаничара Слоуна (Сир Ханс Слоане, 1660-1741) који својим завештањем оставља енглеској нацији уникатну збирку из ботанике, зоологије и минералогије (3.516 рукописа и енглеској нацији уникатну збирку из ботанике, зоологије и минералогије (3.516 рукописа и више од 40.000 књига). више од 40.000 књига).

Парламент издаје 1753. године закон о оснивању Британског музеја у чији састав улази Парламент издаје 1753. године закон о оснивању Британског музеја у чији састав улази Слоунова збирка. Данас се у центру здања налази читаоница која је 1857. саграђена према Слоунова збирка. Данас се у центру здања налази читаоница која је 1857. саграђена према пројекту А. Паницијапројекту А. Паниција

Библиотека Британског музеја има данас 12 одељења.Библиотека Британског музеја има данас 12 одељења. Прво издање каталога штампано је 1888-1905. у 393 свеске (95 томова). Велика Прво издање каталога штампано је 1888-1905. у 393 свеске (95 томова). Велика

драгоценост Библиотеке је богата колекција инкунабула и ретких књига (око 10.000 драгоценост Библиотеке је богата колекција инкунабула и ретких књига (око 10.000 наслова). Величина књижног фонда Библиотеке износи 6.000.000 свезака.наслова). Величина књижног фонда Библиотеке износи 6.000.000 свезака.

Друга важна библиотека која је у 19. веку знатно проширена куповином читавих колекција Друга важна библиотека која је у 19. веку знатно проширена куповином читавих колекција књига, јесте Библиотека Бодлеана у Оксфордукњига, јесте Библиотека Бодлеана у Оксфорду

Основну групу научних библиотека у Енглеској данас представљају библиотеке Основну групу научних библиотека у Енглеској данас представљају библиотеке универзитета, којих има око 20. Сваки универзитет има централну библиотеку и универзитета, којих има око 20. Сваки универзитет има централну библиотеку и библиотеку појединих факултета, катедри и колеџа.библиотеку појединих факултета, катедри и колеџа.

Уз Оксфордску, међу највеће универзитетске библиотеке долази и Кембриџска библиотека.Уз Оксфордску, међу највеће универзитетске библиотеке долази и Кембриџска библиотека. У развоју библиотечке струке значајно је име Џемса Брауна који 1906. године ствара У развоју библиотечке струке значајно је име Џемса Брауна који 1906. године ствара

систем Предметне класификације и Хенрија Евелина Блиса, аутора Библиографске систем Предметне класификације и Хенрија Евелина Блиса, аутора Библиографске класификације из 1910. г. класификације из 1910. г.

У јавним библиотекама се данас широко примењује систем децималне класификације који У јавним библиотекама се данас широко примењује систем децималне класификације који је утемељио Мелвил Дјуи, затим УДК, а научне библиотеке примењују систем је утемељио Мелвил Дјуи, затим УДК, а научне библиотеке примењују систем класификације Конгресне библиотеке у Вашингтону, или УДК систем. Енглеска је прва класификације Конгресне библиотеке у Вашингтону, или УДК систем. Енглеска је прва земља која је увела систем слободног приступа књижним фондовима, сређеним земља која је увела систем слободног приступа књижним фондовима, сређеним систематски по гранама знања.систематски по гранама знања.

БИБЛИОТЕКЕ У С А Д-уБИБЛИОТЕКЕ У С А Д-у Крајем 18. века јавља се нови тип библиотека, тзв. јавне библиотеке (Крајем 18. века јавља се нови тип библиотека, тзв. јавне библиотеке (Public Libraries Public Libraries ). ). Прве јавне библиотеке основане су у Питерсброу у Њу ХемпшируПрве јавне библиотеке основане су у Питерсброу у Њу Хемпширу 1833. г. на основу 1833. г. на основу

закона из 1821. г. који је допуштао да се један део пореза можезакона из 1821. г. који је допуштао да се један део пореза може употребити за те употребити за те сврхе. сврхе.

Тридесетих година 20. века нагло су се развиле јавне библиотекеТридесетих година 20. века нагло су се развиле јавне библиотеке које су средишта које су средишта библиотечког услуживања у земљи. библиотечког услуживања у земљи.

Ове библиотеке много суОве библиотеке много су унапредиле и дотације разних корпорација, на пример унапредиле и дотације разних корпорација, на пример Карнеџијева корпорацијаКарнеџијева корпорација која је на развој ових библиотека утрошила више од 65 која је на развој ових библиотека утрошила више од 65 милиона долара. милиона долара.

У 20. веку посебно су се развиле универзитетске библиотеке као последица великог У 20. веку посебно су се развиле универзитетске библиотеке као последица великог броја уписаних студената. броја уписаних студената.

Данас више од 20 америчких универзитетских библиотека имају велике колекције Данас више од 20 америчких универзитетских библиотека имају велике колекције књига, а највећа је библиотека универзитета у Харварду која има преко 6 милиона књига, а највећа је библиотека универзитета у Харварду која има преко 6 милиона књига и у њој ради 170 службеника. књига и у њој ради 170 службеника.

Типична америчка универзитетска библиотека има ова обележја: магацин са Типична америчка универзитетска библиотека има ова обележја: магацин са compactuscompactus полицама, општу читаоницу, просторије за уџбенике и приручнике са полицама, општу читаоницу, просторије за уџбенике и приручнике са слободним приступом полицама, читаоницу за ретке књиге и читаоницу за забавну и слободним приступом полицама, читаоницу за ретке књиге и читаоницу за забавну и сличну литературу.сличну литературу.

У одвојеним библиотекама, филијалама, књиге су сређене по научним дисциплинама. У одвојеним библиотекама, филијалама, књиге су сређене по научним дисциплинама. Веома су развијене и специјалне библиотеке, често велике као универзитетске и Веома су развијене и специјалне библиотеке, често велике као универзитетске и служе за специјална изучавања и потребе егзактних и хуманитарних наукаслуже за специјална изучавања и потребе егзактних и хуманитарних наука

У 19. веку започела је рад највећа библиотека у САД, У 19. веку започела је рад највећа библиотека у САД, Конгресна библиотека Конгресна библиотека у у Вашингтону. Основана је 1800. године, на предлог председника Џеферсона. Конгрес Вашингтону. Основана је 1800. године, на предлог председника Џеферсона. Конгрес даје 5000 долара за куповину књига и организовање Библиотеке. Средином нашег даје 5000 долара за куповину књига и организовање Библиотеке. Средином нашег века имала је око 1500 службеника и годишњи буџет од 10 милиона долара.века имала је око 1500 службеника и годишњи буџет од 10 милиона долара.

САД немају уведен систем обавезног примерка већ Конгресна библиотека добија два САД немају уведен систем обавезног примерка већ Конгресна библиотека добија два издања америчких издања које аутори по закону о ауторском праву морају доставити издања америчких издања које аутори по закону о ауторском праву морају доставити Библиотеци.Библиотеци.

Прва правила за каталогизацију изашла су 1890., аПрва правила за каталогизацију изашла су 1890., а 1908. године излази 1908. године излази Англоамерички правилник за каталогизацијуАнглоамерички правилник за каталогизацију

У области класификације највише је у примени децимална класификација У области класификације највише је у примени децимална класификација Мелвила Дјуија која се примењује у 80% америчких библиотека. Други познати Мелвила Дјуија која се примењује у 80% америчких библиотека. Други познати систем библиотечке класификације је класификација Конгресне библиотеке од систем библиотечке класификације је класификација Конгресне библиотеке од 1879. г., који се употребљава у око 13% америчких, најчешће великих научних 1879. г., који се употребљава у око 13% америчких, најчешће великих научних библиотека.библиотека.

БИБЛИОТЕКЕ У СССР-у, РУСИЈИБИБЛИОТЕКЕ У СССР-у, РУСИЈИ Руске библиотеке имају традицију још од 10. в. које се налазе у неким Руске библиотеке имају традицију још од 10. в. које се налазе у неким

манастирима, тада главним расадницима књигаманастирима, тада главним расадницима књига Прву манастирску библиотеку основао је кијевски кнез Јарослав Мудри (1037.) при Прву манастирску библиотеку основао је кијевски кнез Јарослав Мудри (1037.) при

катедрали у Кијеву.катедрали у Кијеву. Штампање књига почело је у Русији средином 16. векаШтампање књига почело је у Русији средином 16. века Реформе Петра Реформе Петра IIII из области културе значајне су и за развој библиотека тог из области културе значајне су и за развој библиотека тог

времена времена Век просвећености имао је у Русији снажан одјек, па је то време оснивања руских Век просвећености имао је у Русији снажан одјек, па је то време оснивања руских

универзитета и академија наука са библиотекама у свом саставу. Царска јавна универзитета и академија наука са библиотекама у свом саставу. Царска јавна библиотека основана је 1828. у Петрограду (данас Санкт-Петербург), а 1861. г. библиотека основана је 1828. у Петрограду (данас Санкт-Петербург), а 1861. г. пренесена је у Москву. пренесена је у Москву.

Московски универзитет основан је 1755. године, а годину дана касније Московски универзитет основан је 1755. године, а годину дана касније Универзитетска библиотека.Универзитетска библиотека.

После победе Октобарске револуције 1917., библиотекарство се развијало у После победе Октобарске револуције 1917., библиотекарство се развијало у складу саскладу саорганизацијом народног просвећивања. У овом захтевном послу велики значај је организацијом народног просвећивања. У овом захтевном послу велики значај је имао В.И. Лењин, који је одиграо пресудну улогу у развоју совјетског имао В.И. Лењин, који је одиграо пресудну улогу у развоју совјетског библиотекарства у годинама иза револуције.библиотекарства у годинама иза револуције.

БИБЛИОТЕКЕ У СРБИЈИБИБЛИОТЕКЕ У СРБИЈИ

У српској средњовековној држави су постојале библиотеке на двору Стефана Немање У српској средњовековној држави су постојале библиотеке на двору Стефана Немање (1114-1200), док су његови синови Стефан (1196-1227.г.) и Сава (1174-1235.г.) (1114-1200), док су његови синови Стефан (1196-1227.г.) и Сава (1174-1235.г.) нарочиту пажњу посвећивали књигама.нарочиту пажњу посвећивали књигама.

Српско средњовековно рукописно наслеђе (бројни сачувани рукописи, преписи и Српско средњовековно рукописно наслеђе (бројни сачувани рукописи, преписи и верзије старих текстова) потврђује претпоставку да су манастирске библиотеке, верзије старих текстова) потврђује претпоставку да су манастирске библиотеке, почев од 12. века, биле значајна средишта културног живота.почев од 12. века, биле значајна средишта културног живота.

Формирање библиотеке било је могуће већ приликом оснивања манастира. Формирање библиотеке било је могуће већ приликом оснивања манастира. О томе сведоче записани подаци у типицима св. Саве. У О томе сведоче записани подаци у типицима св. Саве. У Карејском типику Карејском типику (1199) (1199)

прописан је посебан режим за књиге у манастиру и проглашено начело неотуђивости прописан је посебан режим за књиге у манастиру и проглашено начело неотуђивости манастирских књига. манастирских књига.

И у И у Хиландарском типику Хиландарском типику Св. Саве, упоредо са другим литургијским предметима, Св. Саве, упоредо са другим литургијским предметима, помиње се прилагање књига приликом оснивања манастира.помиње се прилагање књига приликом оснивања манастира.

Манастирска библиотека је својим садржајем морала задовољити најнужније Манастирска библиотека је својим садржајем морала задовољити најнужније литургијске потребе, па је збирка обухватала најмање дванаест књига. литургијске потребе, па је збирка обухватала најмање дванаест књига.

Било је и богатијих библиотека, од којих су неке делимично сачуване до данас: у Било је и богатијих библиотека, од којих су неке делимично сачуване до данас: у манастирима Хиландар, Дечани, Жича, Пећка патријаршија и другим. манастирима Хиландар, Дечани, Жича, Пећка патријаршија и другим.

Сачувани извори сведоче да је у Расу, на двору Стефана Немање (12. век), постојала Сачувани извори сведоче да је у Расу, на двору Стефана Немање (12. век), постојала библиотека. Биографи св. Саве (1175-1235), Доментијан и Теодосије забележили су да библиотека. Биографи св. Саве (1175-1235), Доментијан и Теодосије забележили су да су се на том двору рано почели бавити књигама.су се на том двору рано почели бавити књигама.

После оснивања Хиландара и његове библиотеке, од 13. века надаље, осниване су После оснивања Хиландара и његове библиотеке, од 13. века надаље, осниване су библиотеке у манастирима Студеница,Жича, Сопоћани, Милешева, Дечани, Пећ, библиотеке у манастирима Студеница,Жича, Сопоћани, Милешева, Дечани, Пећ, Грачаница, Манасија, Морача, Пива, Св. Тројица крај Пљеваља, те Ковин, Крушедол, Грачаница, Манасија, Морача, Пива, Св. Тројица крај Пљеваља, те Ковин, Крушедол, Хопово и др.Хопово и др.

Познато је да су поједини српски владари имали своје библиотеке. Познато је да су поједини српски владари имали своје библиотеке. Сачувани су примерци књига из библиотека краљева Владислава, Уроша и Милутина Сачувани су примерци књига из библиотека краљева Владислава, Уроша и Милутина

(добијали су књиге из Хиландара, наручивали преписе, даривали књигама цркве и (добијали су књиге из Хиландара, наручивали преписе, даривали књигама цркве и манастире и неговали преписивачку делатност на својим дворовима).манастире и неговали преписивачку делатност на својим дворовима).

Почетком 15. века у Београду је, на двору Стефана Лазаревића, постојала велика Почетком 15. века у Београду је, на двору Стефана Лазаревића, постојала велика дворска библиотека. дворска библиотека.

Доказа за то има у летописима и другим изворима, а сачуване су и две књиге са Доказа за то има у летописима и другим изворима, а сачуване су и две књиге са записом да су припадале деспоту Стефану. записом да су припадале деспоту Стефану.

У манастиру Ресави (Манасија), његовој задужбини, радила је у то време велика У манастиру Ресави (Манасија), његовој задужбини, радила је у то време велика скрипторија. скрипторија.

Рукописи настали у њој вековима познати су по добром квалитету преписа. Рукописи настали у њој вековима познати су по добром квалитету преписа. С падом Смедерева и пропашћу деспотовине (1459) прекинут је плодан период у С падом Смедерева и пропашћу деспотовине (1459) прекинут је плодан период у

развоју српског народа. развоју српског народа. Османлије уништавају све световне институције, па и библиотеке. Османлије уништавају све световне институције, па и библиотеке. Само су Црква и манастири наставили у скромним оквирима да чувају традицију Само су Црква и манастири наставили у скромним оквирима да чувају традицију

писмености и негују преписивачку делатност.писмености и негују преписивачку делатност. Извесне покушаје за оснивање библиотеке чинио је и цар Душан (1308-1355.г.), после Извесне покушаје за оснивање библиотеке чинио је и цар Душан (1308-1355.г.), после

своје посете Дубровнику. своје посете Дубровнику. Има извесних доказа да је Стефан Лазаревић 1389-1427.г. који се и сам бринуо за Има извесних доказа да је Стефан Лазаревић 1389-1427.г. који се и сам бринуо за

преписивање књига, имао своју библиотеку.преписивање књига, имао своју библиотеку. Такође се зна за деспота ЂТакође се зна за деспота Ђypypђђa a Бранковића (око 1375-1456.г.) да је имао библиотеку Бранковића (око 1375-1456.г.) да је имао библиотеку

коју су наследили његови синови и други чланови породице Бранковића. коју су наследили његови синови и други чланови породице Бранковића. Чувени Чувени Минхенски псалтирМинхенски псалтир припадао је Ђурђу Бранковићу. Вероватно су и други припадао је Ђурђу Бранковићу. Вероватно су и други

српски феудалци имали своје библиотеке. српски феудалци имали своје библиотеке. Најстарија црквена библиотека јесте она у манастиру Хиландар, у којој се осам векова јесте она у манастиру Хиландар, у којој се осам векова

без прекида сакупља непроцењиво културно благо. без прекида сакупља непроцењиво културно благо. Књиге и друге публикације стизале су као поклони, али је фонд увећаван и Књиге и друге публикације стизале су као поклони, али је фонд увећаван и

преписивањем у самом манастиру.преписивањем у самом манастиру. Данас фонд чине рукописи и штампане књиге, разврстани у неколико колекција. Данас фонд чине рукописи и штампане књиге, разврстани у неколико колекција.

Најпознатији део фонда су збирке ћирилских рукописа од 12. до 19. века са око 1000 Најпознатији део фонда су збирке ћирилских рукописа од 12. до 19. века са око 1000 јединица, као и збирке грчких рукописа са око 10 кодекса и "филада" од 11. до 19. јединица, као и збирке грчких рукописа са око 10 кодекса и "филада" од 11. до 19. века. Ту је збирка старе српске штампане књиге од 15. до 17. века. века. Ту је збирка старе српске штампане књиге од 15. до 17. века.

Поред библиотеке у Хиландару и библиотеке Српске црквене православне општине у Поред библиотеке у Хиландару и библиотеке Српске црквене православне општине у Трсту, Библиотека Српске православне епархије будимске у Сентандреји спада у ред Трсту, Библиотека Српске православне епархије будимске у Сентандреји спада у ред најзначајнијих српских културних институција изван граница наше земље.најзначајнијих српских културних институција изван граница наше земље.

Фонд Фонд сентандрејске библиотекесентандрејске библиотеке обухвата књиге настале у раздобљу од 15. до 20. века обухвата књиге настале у раздобљу од 15. до 20. века писане у многим скрипторијама у Србији и Угарској и штампане у познатим старим писане у многим скрипторијама у Србији и Угарској и штампане у познатим старим штампаријама у Венецији, Бечу, Кракову, Лајпцигу, Халеу, Паризу, Трсту, Москви, штампаријама у Венецији, Бечу, Кракову, Лајпцигу, Халеу, Паризу, Трсту, Москви, Будиму, Београду, Солуну, као и ретка издања грађанске штампе 18. и 19. века, као и Будиму, Београду, Солуну, као и ретка издања грађанске штампе 18. и 19. века, као и књиге из свих области науке на страним језицима и лепе књижевности.књиге из свих области науке на страним језицима и лепе књижевности.

На самом почетку 18. века постављени су темељи На самом почетку 18. века постављени су темељи Патријаршијској библиотециПатријаршијској библиотеци . . Две збирке књига, једна српске митрополије у Сремским Карловцима, друга Две збирке књига, једна српске митрополије у Сремским Карловцима, друга

митрополија у Београду, спојене су у једну библиотеку уједињењем двеју митрополија митрополија у Београду, спојене су у једну библиотеку уједињењем двеју митрополија 1726. године. 1726. године.

О тој библиотеци сведоче потписи из 1726. године. Због аустроугарског рата О тој библиотеци сведоче потписи из 1726. године. Због аустроугарског рата Патријаршијска библиотека је почетком 1737. године пренета из Београда у Сремске Патријаршијска библиотека је почетком 1737. године пренета из Београда у Сремске Карловце. Карловце.

Ратови су изазвали често сељење Патријаршијске библиотеке: 1790. у Сентандреју, Ратови су изазвали често сељење Патријаршијске библиотеке: 1790. у Сентандреју, 1848-1849. (за време мајске револуције) у Београд, а 1941. године у Загреб (усташе су 1848-1849. (за време мајске револуције) у Београд, а 1941. године у Загреб (усташе су је заплениле). је заплениле).

После 1946. године сачуване књиге враћене су у Београд. После 1946. године сачуване књиге враћене су у Београд. Фондови Фондови Патријаршијске библиотеке данас обухватају преко 120.000 књига и око данас обухватају преко 120.000 књига и око

400.000 бројева часописа, велики број рукописних књига из раздобља 14-18. века, 400.000 бројева часописа, велики број рукописних књига из раздобља 14-18. века, рукописе Јована Рајића, инкунабуле, старе карте и библиотеке Захарија Орфелина, рукописе Јована Рајића, инкунабуле, старе карте и библиотеке Захарија Орфелина, Стефана Стратимировића, Илариона Руварца, Богословског училишта, Стефана Илкића Стефана Стратимировића, Илариона Руварца, Богословског училишта, Стефана Илкића и Стефана Ђурђевића.и Стефана Ђурђевића.

Иако у доба Првог српског устанка није било услова за подизање просветних установа, Иако у доба Првог српског устанка није било услова за подизање просветних установа, ипак су тада учињени почетни кораци. ипак су тада учињени почетни кораци.

Осим основних школа, формирана је Осим основних школа, формирана је Велика школа којој је Доситеј 1808. године Велика школа којој је Доситеј 1808. године поклонио своју библиотеку. То јепоклонио своју библиотеку. То је прва школска библиотека у Србији.прва школска библиотека у Србији.

Међутим, прекретница у културном и просветном животу Србије настала је тридесетих Међутим, прекретница у културном и просветном животу Србије настала је тридесетих година 19. века, када је, по добијању хатишерифа, створена могућност да се оснивају година 19. века, када је, по добијању хатишерифа, створена могућност да се оснивају установе за образовање и културу. установе за образовање и културу.

Поред отварања школа покрећу се прве новине, оснивају се Лицеј, Музеј, Друштво Поред отварања школа покрећу се прве новине, оснивају се Лицеј, Музеј, Друштво српске словесности и неколико библиотека.српске словесности и неколико библиотека.

После прве државне библиотеке, основане 1815. године при Књажевској канцеларији, После прве државне библиотеке, основане 1815. године при Књажевској канцеларији, библиотека у канцеларијама нахијских старешина (1826. и 1829. г.) и скромних библиотека у канцеларијама нахијских старешина (1826. и 1829. г.) и скромних школских библиотека, школских библиотека, оснива се библиотека у Београду 1832. године зачетак будуће оснива се библиотека у Београду 1832. године зачетак будуће Народне библиотеке.Народне библиотеке.

У раздобљу снажнијег културног успона, од 1832. до 1845. године, поред У раздобљу снажнијег културног успона, од 1832. до 1845. године, поред Народне библиотеке, настају сви типови библиотека школске, специјалне, научне и читалишта, као претече јавних , настају сви типови библиотека школске, специјалне, научне и читалишта, као претече јавних народних библиотека.народних библиотека.

Основни фонд новоосноване Народне библиотеке чинили су поклони. Библиотека је у години Основни фонд новоосноване Народне библиотеке чинили су поклони. Библиотека је у години оснивања одлуком кнеза Милоша добила и обавезни примерак, чиме су јој одређени статус и оснивања одлуком кнеза Милоша добила и обавезни примерак, чиме су јој одређени статус и функција државне националне библиотеке. функција државне националне библиотеке.

Нарастала је постепено - у сталној борби за минималне радне услове и одговарајући смештај. Нарастала је постепено - у сталној борби за минималне радне услове и одговарајући смештај. Пресељена је у Крагујевац (1833), затим враћена у Београд (1835), а онда по Београду сељена Пресељена је у Крагујевац (1833), затим враћена у Београд (1835), а онда по Београду сељена

до 1853. године, када добија првог "правителственог" библиотекара до 1853. године, када добија првог "правителственог" библиотекара Филипа Николића. Филипа Николића. Тада почиње стручно уређивање Библиотеке и развој српског библиотекарства. Тада почиње стручно уређивање Библиотеке и развој српског библиотекарства. Николић је издвојио основне и посебне фондове, израдио инвентаре, ауторски и предметни Николић је издвојио основне и посебне фондове, израдио инвентаре, ауторски и предметни

каталог и прва Правила за Библиотеку. каталог и прва Правила за Библиотеку. Њега наслеђује Њега наслеђује Ђура ДаничићЂура Даничић, који је од 1853. до 1859. године обавио низ значајних послова, , који је од 1853. до 1859. године обавио низ значајних послова,

утврдио концепцију набавне политике, започео израду текуће националне библиографије, утврдио концепцију набавне политике, започео израду текуће националне библиографије, проширио обавезни примерак на периодику, утврдио карактер и име Библиотеке, увео проширио обавезни примерак на периодику, утврдио карактер и име Библиотеке, увео заштиту књижног фонда и редовно обавештавање јавности публиковањем годишњег заштиту књижног фонда и редовно обавештавање јавности публиковањем годишњег извештаја о раду Библиотеке.извештаја о раду Библиотеке.

У периоду од 1870. до 1900. године Народна библиотека се развија у повољнијим друштвеним У периоду од 1870. до 1900. године Народна библиотека се развија у повољнијим друштвеним и културним приликама и постаје једна од најзначајнијих културних институција у Србији.и културним приликама и постаје једна од најзначајнијих културних институција у Србији.

Њоме руководе и развијају је истакнути јавни и научни радници, од којих је Њоме руководе и развијају је истакнути јавни и научни радници, од којих је Стојан НоваковићСтојан Новаковић (1869-1874) учинио највише. (1869-1874) учинио највише.

Поред унутрашњег уређења Библиотеке и унапређења стручних послова, Новаковић је успео Поред унутрашњег уређења Библиотеке и унапређења стручних послова, Новаковић је успео да се законом 1870. године обезбеде за Библиотеку три обавезна примерка и да се помогне да се законом 1870. године обезбеде за Библиотеку три обавезна примерка и да се помогне развој школских и народних библиотека у унутрашњости. развој школских и народних библиотека у унутрашњости.

Започео је издавачку делатност објављивањем серије штампаних каталога Народне Започео је издавачку делатност објављивањем серије штампаних каталога Народне библиотеке и наставио рад на текућој библиографији. библиотеке и наставио рад на текућој библиографији.

Његовом заслугом донет је 1881. године Закон о Народној библиотеци и Музеју.Његовом заслугом донет је 1881. године Закон о Народној библиотеци и Музеју. После Новаковића на После Новаковића на ччелу Народне библиотеке били су Јован Бошковић, Нићифор Дучић, елу Народне библиотеке били су Јован Бошковић, Нићифор Дучић,

Милан Ђ. Милићевић, Драгиша Станојевић, Стојан Протић и Љубомир Јовановић, који су Милан Ђ. Милићевић, Драгиша Станојевић, Стојан Протић и Љубомир Јовановић, који су обезбедили даљи развој Библиотеке. обезбедили даљи развој Библиотеке.

Почетком 1901. године Библиотеком руководи Почетком 1901. године Библиотеком руководи Јован ТомићЈован Томић. Осим заслуга за унапређење рада . Осим заслуга за унапређење рада и за развој других библиотека, њему је припала дужност да обнови Библиотеку, која је тешко и за развој других библиотека, њему је припала дужност да обнови Библиотеку, која је тешко страдала у току Првог светског рата(1914 - 1918) страдала у току Првог светског рата(1914 - 1918)

Уништен је већи део рукописа, књига, часописа, новина и архивске грађе; инвентарске књиге Уништен је већи део рукописа, књига, часописа, новина и архивске грађе; инвентарске књиге и каталози заувек су изгубљени, а зграда је делом разорена.и каталози заувек су изгубљени, а зграда је делом разорена.

У немачком бомбардовању Београда, 6. априла 1941. године, Народна библиотека је изгорела У немачком бомбардовању Београда, 6. априла 1941. године, Народна библиотека је изгорела до темеља. до темеља.

Уништени су књижни фонд од око 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и Уништени су књижни фонд од око 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 18. века, картографска и графичка збирка са 1.500 јединица, збирке од повеља од 12. до 18. века, картографска и графичка збирка са 1.500 јединица, збирке од 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, богати архив турских докумената о Србији и 4.000 наслова часописа и 1.800 наслова новина, богати архив турских докумената о Србији и српско-турска преписка. српско-турска преписка.

У пламену су нестали и сви инвентари и каталози Библиотеке.У пламену су нестали и сви инвентари и каталози Библиотеке. Народна библиотекаНародна библиотека је дочекала ослобођење (1944) са око 5000 књига и других публикација. је дочекала ослобођење (1944) са око 5000 књига и других публикација. Од маја 1945. године почиње интензивно обнављање и попуњавање фондова. Од маја 1945. године почиње интензивно обнављање и попуњавање фондова. Библиотеци су додељене Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне Библиотеци су додељене Дворска библиотека, Библиотека Сената, део Библиотеке Народне

скупштине и Библиотека Друштва Св. Сава. скупштине и Библиотека Друштва Св. Сава. Откупљене су многе приватне библиотеке, а стижу и поклони из земље и иностранства. Откупљене су многе приватне библиотеке, а стижу и поклони из земље и иностранства. Након стручног сређивања и отварања за јавност (1947. године), Народна библиотека Након стручног сређивања и отварања за јавност (1947. године), Народна библиотека

усмерава своју делатност и на формирање и развој мреже библиотека у Србији, преузимајући усмерава своју делатност и на формирање и развој мреже библиотека у Србији, преузимајући и старање о усавршавању библиотечких стручњака.и старање о усавршавању библиотечких стручњака.

У нову, модерну, зграду Народна библиотека се уселила 6. априла 1973. године. У нову, модерну, зграду Народна библиотека се уселила 6. априла 1973. године. Унапређује се библиотечка делатност, обнавља се издаваштво објављивањем штампаних Унапређује се библиотечка делатност, обнавља се издаваштво објављивањем штампаних

каталога, српске ретроспективне библиографије, описа ћирилских рукописа, фототипских каталога, српске ретроспективне библиографије, описа ћирилских рукописа, фототипских издања; уводе се нове технологије и стандарди и ствара јединствени библиотечко-издања; уводе се нове технологије и стандарди и ствара јединствени библиотечко-информациони систем. информациони систем.

Народна библиотека данас поседује око пет милиона библиотечких јединица. Народна библиотека данас поседује око пет милиона библиотечких јединица. Посебну вредност представљају рукописне књиге од 13. до 18. века, инкунабуле и старе Посебну вредност представљају рукописне књиге од 13. до 18. века, инкунабуле и старе

српске штампане књиге од 1494. до 1638. године, збирка отисака са старих српских српске штампане књиге од 1494. до 1638. године, збирка отисака са старих српских дрворезних плоча од 16. до 18. века, као и микрофилмови јужнословенских ћирилских дрворезних плоча од 16. до 18. века, као и микрофилмови јужнословенских ћирилских рукописа из земље и иностранства. рукописа из земље и иностранства.

Аутоматизовани каталог и базе података омогућавају брзо информисање корисника.Аутоматизовани каталог и базе података омогућавају брзо информисање корисника.

Библиотека Матице српскеБиблиотека Матице српске

Срби у Угарској основали су 1826. године у Пешти Матицу српску, чији је основни Срби у Угарској основали су 1826. године у Пешти Матицу српску, чији је основни циљ био "распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да циљ био "распрострањеније књижества и просвештенија народа србског, то јест да се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањивају". се књиге србске рукописне на свет издају и распрострањивају".

Ради остваривања овог циља, 1838. године отворена је за јавност Ради остваривања овог циља, 1838. године отворена је за јавност Библиотека Матице српске.

Библиотека је свој фонд стварала поклонима (најзначајнији су поклони личне Библиотека је свој фонд стварала поклонима (најзначајнији су поклони личне библиотеке Платона Атанацковића и Саве Текелије) и, посебно, разменом Летописа библиотеке Платона Атанацковића и Саве Текелије) и, посебно, разменом Летописа Матице српске, покренутог 1825. године. Матице српске, покренутог 1825. године.

Библиотека се, заједно са Матицом српском, пресељава у Нови Сад 1864. године и Библиотека се, заједно са Матицом српском, пресељава у Нови Сад 1864. године и нараста захваљујући широко развијеној размени, куповини, откупу и завештањем нараста захваљујући широко развијеној размени, куповини, откупу и завештањем приватних библиотека. приватних библиотека.

Обавезни примерак прима од 1948. године, а 1976. године проглашена је за Обавезни примерак прима од 1948. године, а 1976. године проглашена је за централну библиотеку Војводине.централну библиотеку Војводине.

Носилац је библиотечко-информационог система. Носилац је библиотечко-информационог система. Библиотека Матице српске поседује највећу збирку ћирилских рукописних књига, Библиотека Матице српске поседује највећу збирку ћирилских рукописних књига,

почев од 13. века, као и значајне рукописне и старе штампане руске, украјинске, почев од 13. века, као и значајне рукописне и старе штампане руске, украјинске, грчке, француске, мађарске и румунске књиге. грчке, француске, мађарске и румунске књиге.

Фондови обухватају око 200.000 књига, 220.000 годишта новина и часописа (25.000 Фондови обухватају око 200.000 књига, 220.000 годишта новина и часописа (25.000 наслова) и преко 400.000 јединица другог библиотечког материјала. наслова) и преко 400.000 јединица другог библиотечког материјала.

Опремљена рачунарском техником, Библиотека преко свог Рефералног центра Опремљена рачунарском техником, Библиотека преко свог Рефералног центра обезбеђује све потребне информације за културно-историјска истраживања.обезбеђује све потребне информације за културно-историјска истраживања.

Библиотека Српске академије наука и уметности настала је из Библиотеке Друштва српске словесности 1842. године, као прва настала је из Библиотеке Друштва српске словесности 1842. године, као прва

научна библиотека. научна библиотека. Брзи раст фондова Библиотека бележи од 1846. године, с публиковањем Гласника Брзи раст фондова Библиотека бележи од 1846. године, с публиковањем Гласника

Друштва српске словесности, који размењује за издања страних научних друштава и Друштва српске словесности, који размењује за издања страних научних друштава и академија. академија.

Библиотека је настојала да прикупи и сачува старе српске књиге и историјску грађу, Библиотека је настојала да прикупи и сачува старе српске књиге и историјску грађу, као и савремене публикације из земље и иностранства. као и савремене публикације из земље и иностранства.

После Другог светског рата Библиотеци Српске академије наука и уметности После Другог светског рата Библиотеци Српске академије наука и уметности обезбеђени су услови за систематски раст фондова. обезбеђени су услови за систематски раст фондова.

Рад с корисницима почео је 1952. године. Библиотека располаже фондом од преко Рад с корисницима почео је 1952. године. Библиотека располаже фондом од преко милион књига, око 10.000 хиљада наслова периодике и друге грађе. милион књига, око 10.000 хиљада наслова периодике и друге грађе.

Главни део фонда чине издања домаћих и страних академија наука, научних Главни део фонда чине издања домаћих и страних академија наука, научних друштава и универзитета. друштава и универзитета.

Део фонда обухвата књиге о српском народу, а југославика је заступљена Део фонда обухвата књиге о српском народу, а југославика је заступљена најважнијим издањима. најважнијим издањима.

Фонд старе и ретке књиге садржи око 7.000 свезака, као и мноштво старих и ретких Фонд старе и ретке књиге садржи око 7.000 свезака, као и мноштво старих и ретких часописа и новина. часописа и новина.

Значајне су и посебне библиотеке, легати истакнутих научника и јавних радника и Значајне су и посебне библиотеке, легати истакнутих научника и јавних радника и богат фонд приручне литературе.богат фонд приручне литературе.

Из првих школских библиотека, које се оснивају по варошима и селима, формирају Из првих школских библиотека, које се оснивају по варошима и селима, формирају се и Библиотека Богословије (1836.г.), Библиотека Лицеја (1838. односно 1844.г.), се и Библиотека Богословије (1836.г.), Библиотека Лицеја (1838. односно 1844.г.), Библиотека Војне школе (1837.г.) и Библиотека Артиљеријске школе (1850.г.). Библиотека Војне школе (1837.г.) и Библиотека Артиљеријске школе (1850.г.).

До средине века јављају се и стручне, специјалне, библиотеке: Музичка (1835.г.), До средине века јављају се и стручне, специјалне, библиотеке: Музичка (1835.г.), Позоришна (1841.г.) и библиотеке при министарствима (1842, 1847. и 1850. године).Позоришна (1841.г.) и библиотеке при министарствима (1842, 1847. и 1850. године).

Лицејска библиотекаЛицејска библиотека, "општа за све науке, за цео Лицеј", основана је 1844. , "општа за све науке, за цео Лицеј", основана је 1844. године. године.

Основ библиотечких фондова чинили су поклони , иако је Библиотека одмах по Основ библиотечких фондова чинили су поклони , иако је Библиотека одмах по оснивању добила право на обавезни примерак. оснивању добила право на обавезни примерак.

Приликом прерастања Лицеја у Велику школу, 1863. године, библиотека је предата Приликом прерастања Лицеја у Велику школу, 1863. године, библиотека је предата Народној библиотеци на чување. Народној библиотеци на чување.

Задржана је само стручна литература, која је касније чинила основ Опште Задржана је само стручна литература, која је касније чинила основ Опште библиотеке Велике школе. библиотеке Велике школе.

У међувремену, семинарске и кабинетске библиотеке шириле су се и развијале брже У међувремену, семинарске и кабинетске библиотеке шириле су се и развијале брже од Опште библиотеке.од Опште библиотеке.

Велика школа је прерасла у Универзитет 1905. али је одлука о оснивању Велика школа је прерасла у Универзитет 1905. али је одлука о оснивању Универзитетске библиотеке донета тек 1921. године на предлог професора Павла донета тек 1921. године на предлог професора Павла Поповића. Поповића.

Почела је с радом 1926. године у првој наменски изграђеној згради, у којој је и Почела је с радом 1926. године у првој наменски изграђеној згради, у којој је и данас. данас.

За време Другог светског рата Библиотека је била затворена, сама зграда тешко За време Другог светског рата Библиотека је била затворена, сама зграда тешко оштећена, а из фондова су немачки окупатори однели преко 2.000 ретких књига.оштећена, а из фондова су немачки окупатори однели преко 2.000 ретких књига.

У послератним годинама Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" обновила У послератним годинама Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" обновила је рад, попунила своје фондове и постепено израстала у једну од највећих је рад, попунила своје фондове и постепено израстала у једну од највећих библиотека и информационо-реферални центар Универзитета у Београду.библиотека и информационо-реферални центар Универзитета у Београду.

Поседује фонд од око 1,500.000 библиотечких јединица, са аутоматизованим Поседује фонд од око 1,500.000 библиотечких јединица, са аутоматизованим каталогом и другом савременом опремом и могућностима за on-line i off-line каталогом и другом савременом опремом и могућностима за on-line i off-line претраживања. претраживања.

Библиотека располаже и вредним фондом старе и ретке рукописне и штампане Библиотека располаже и вредним фондом старе и ретке рукописне и штампане књиге и архивском грађом.књиге и архивском грађом.

ЧИТАЛИШТАЧИТАЛИШТА Почев од четрдесетих година 19. века иницијативом грађана оснивају се Почев од четрдесетих година 19. века иницијативом грађана оснивају се

читалишта, чији су циљ били заједничка набавка новина и књига, читање и читалишта, чији су циљ били заједничка набавка новина и књига, читање и састајање. састајање.

Убрзо су читалишта постала културни центри за образовање и просвећивање Убрзо су читалишта постала културни центри за образовање и просвећивање народа и неговање националне свести.народа и неговање националне свести.

Читалишта се ангажују у оснивању позоришта, покретању новина и сакупљању Читалишта се ангажују у оснивању позоришта, покретању новина и сакупљању народног и музејског блага.народног и музејског блага.

Прво читалиште, Прво читалиште, Србско читалиштеСрбско читалиште, основано је у Београду 1846. године, а затим , основано је у Београду 1846. године, а затим се читалиста оснивају у се читалиста оснивају у Смедереву, Крагујевцу, Пожаревцу, Ужицу и , Крагујевцу, Пожаревцу, Ужицу и Неготину. .

До краја осамдесетих година основано је 79 читалишта, која су допринела До краја осамдесетих година основано је 79 читалишта, која су допринела просветном и културном напретку народа. просветном и културном напретку народа.

Крајем 19. века оснивање читалишта стагнира, те долази до њиховог постепеног Крајем 19. века оснивање читалишта стагнира, те долази до њиховог постепеног гашења. гашења.

Оснивање већег броја школских и специјалних библиотека, те већа доступност Оснивање већег броја школских и специјалних библиотека, те већа доступност књиге и штампе, учинили су да читалишта изгубе основни смисао. књиге и штампе, учинили су да читалишта изгубе основни смисао.

Иницијативу грађана замењује држава отварањем јавних, народних, библиотека. Иницијативу грађана замењује држава отварањем јавних, народних, библиотека. Поред народних библиотека, осниваних уз сарадњу с гимназијама у Крагујевцу Поред народних библиотека, осниваних уз сарадњу с гимназијама у Крагујевцу

(1866) и Крушевцу (1868), држава и Народна библиотека у Београду настоје да се (1866) и Крушевцу (1868), држава и Народна библиотека у Београду настоје да се библиотеке оснују и у другим местима. библиотеке оснују и у другим местима.

Почетком 20. века отворено је више библиотека у градовима и варошима у којима Почетком 20. века отворено је више библиотека у градовима и варошима у којима су читалишта раније развила свест о значају књиге и читања - у су читалишта раније развила свест о значају књиге и читања - у Нишу (1903), (1903), Свилајнцу (1905) и још 74 библиотеке до 1912. године.Свилајнцу (1905) и још 74 библиотеке до 1912. године.

У Балканским ратовима и Првом светском рату уништен је велики број У Балканским ратовима и Првом светском рату уништен је велики број библиотека, које се обнављају после 1918. године. библиотека, које се обнављају после 1918. године.

Уз помоћ Министарства просвете и општинских власти до 1928. године основано Уз помоћ Министарства просвете и општинских власти до 1928. године основано је више од хиљаду библиотека свих типова, укључујући и библиотеке удружења, је више од хиљаду библиотека свих типова, укључујући и библиотеке удружења, радничких друштава, као и певачких и других дружина.радничких друштава, као и певачких и других дружина.

У току Другог светског рата уништено је или опљачкано 177 библиотека. У току Другог светског рата уништено је или опљачкано 177 библиотека. Окупатор и усташе уништавали су српску ћирилску књигу, црквене библиотеке, а Окупатор и усташе уништавали су српску ћирилску књигу, црквене библиотеке, а

добар део факултетских библиотека нестао је у пожарима.добар део факултетских библиотека нестао је у пожарима. После рата библиотеке се обнављају и оснивају се нове свих типова, а највише је После рата библиотеке се обнављају и оснивају се нове свих типова, а највише је

народних библиотека. народних библиотека. Повољне услове за оснивање и рад обезбеђује Закон о библиотекама (1960. и Повољне услове за оснивање и рад обезбеђује Закон о библиотекама (1960. и

1965), односно Закон о библиотечкој делатности (1994). 1965), односно Закон о библиотечкој делатности (1994). Међу многим новооснованим библиотекама при министарствима, установама, Међу многим новооснованим библиотекама при министарствима, установама,

институтима, музејима, архивима, као и у свим градовима и општинама Републике институтима, музејима, архивима, као и у свим градовима и општинама Републике Србије, издваја се Србије, издваја се Народна и универзитетска библиотека у Приштини Народна и универзитетска библиотека у Приштини (1962)(1962)..

Њен књижни фонд, од око милион наслова, чине превасходно књиге на српском Њен књижни фонд, од око милион наслова, чине превасходно књиге на српском језику, уз велики број књига на албанском и турском језику. језику, уз велики број књига на албанском и турском језику.

Од краја деведесетих година прошлог века, њен фонд је измештен из Приштине.Од краја деведесетих година прошлог века, њен фонд је измештен из Приштине.

Данас у Србији Данас у Србији постоји око четири постоји око четири хиљаде библиотека хиљаде библиотека повезаних у повезаних у јединствен јединствен библиотечко-библиотечко-информациони информациони систем Републике. систем Републике.

http://http://www.biblioteke.org.yuwww.biblioteke.org.yu/istorija/index.html/istorija/index.html

ТЕМЕ ЗА СЕМИНАРСКИ РАД 2010.ТЕМЕ ЗА СЕМИНАРСКИ РАД 2010.

ИСТОРИЈА ПИСМА, КЊИГЕ И БИБЛИОТЕКА –ИСТОРИЈА ПИСМА, КЊИГЕ И БИБЛИОТЕКА –   Градска библиотека „Карло Бијелицки“ у СомборуГрадска библиотека „Карло Бијелицки“ у Сомбору Патријаршијска библиотека у БеоградуПатријаршијска библиотека у Београду Митрополијска библиотека у Сремским Карловцима (оснивање и развој до Митрополијска библиотека у Сремским Карловцима (оснивање и развој до

преласка у Београд)преласка у Београд) Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у БеоградуУниверзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду Конгресна библиотека у ВашингтонуКонгресна библиотека у Вашингтону The British Library UKThe British Library UK Александријска библиотекаАлександријска библиотека Библиотеке старог светаБиблиотеке старог света Српске средњовековне библиотекеСрпске средњовековне библиотеке Читалишта у СрбијиЧиталишта у Србији Хиландарска библиотека Хиландарска библиотека Градска библиотека у Новом СадуГрадска библиотека у Новом Саду

Концепција рада:Концепција рада: УводУвод Историјат (оснивање, развој)Историјат (оснивање, развој) Савремено доба (рад библиотеке, фондови, кадрови, набавка)Савремено доба (рад библиотеке, фондови, кадрови, набавка) Закључак - перспектива развоја Закључак - перспектива развоја ЛитератураЛитература