istorija filozofije 3a - ispit

7/25/2019 Istorija Filozofije 3a - Ispit

1/41

KANTOVA KRITIKA ISTOG UMA

OSNOVNI POJMOVI

ulnost sposobnost sticanja predstave tako da nas predmeti afciraju; pomou

nje su nam dati predmeti; estetika je nauka o ulnosti. Receptivitet ulnosti sposobnost naeg duha da prima predstave ukoliko je na neki nain afciran; dajeopaaje.

Raum sposobnost sananja predmeta koja nije ulna. !pontanitet rauma jesposobnost rauma da proivodi predstave pomou kategorija; daje pojmove."ogika je nauka o pravilima rauma.

#paaj nain kako se naa sponaja odnosi na predmete; odnosi se neposrednona predmete i nastaje samo ako nam je predmet neposredno dat i afcira naduh.

$mpirijski opaaj se odnosi na predmet pomou oseta %kada predmet deluje nanas i afcira nas& ovako dobijamo pojavu. 'ojava ima materiju %osetno( ulno(empirijsko( a posteriori& i )ormu % ono to nam omoguava da ranolikost pojavebude u odre*enom odnosu( a priori&.ist opaaj opaaj be empirije i oseta; dobijamo iste )orme ulnosti; prouavaih transcendentalna estetika.

+etafiko tumaenje dokauje istu apriornost nekog pojma( doktranscendentalno tumaenje dokauje da neki aprioran pojam omoguava nekedruge sintetike apriorne pojmove %dokauje da su prostor i vreme nuni uslovi i

konstituenti a sponaju predmeta&.

TRANSCENDENTALNA ESTETIKA

!vako sananje se sastoji i dve ljudske sanajne moi ulnost i raum.Raumom predmete amiljamo( a preko ulnosti su nam predmeti neposrednodati i afciraju nas. 'ritom( u iskustvu nam je sve dato preko )orme i materije.+aterija je ono osetno i ulno( a )orma je ono to ure*uje oset( te ne moe bitioset niti bilo ta empirijsko. ,akle( )orme sananja su a priori date( atranscendentalna estetika se bavi istim )ormama ulnosti( dok setranscendentalna logika bavi istim )ormama sananja.

-pstrahovanjem svega raumskog i pojave %da je supstancija( da je deljiva itd& iapstrahovanjem svega empirijskog( ono to preostaje je )orma. 'rostor i vremesu iste a priori )orme ulnosti( pri emu je prostor )orma spoljanjeg( a vreme)orma unutranjeg ula. #ni su uslov mogunosti iskustva uopte( odnosno uslovpojava.

'R#!#R

/ant je utvrdio da je geometrija nauka o prostoru koja raspolae sintetikim apriori sudovima. ,a je prostor pojam( geometrija bi bila analitika nauka. 0koliko

bi prostor bio iskustven( geometrija ne bi imala nunost i optost kakvu ima.,akle( prostor nije pojam( ve ist opaaj( jer je pojmovi ne mogu u sebi sadrati


2/41

beskonanu mnoinu predstava( dok se prostor upravo tako amilja( kaobeskonano deljiv( koji u sebi sadri sve delove( ali je jedan i sveobuhvatan.'rostor nije ni svojstvo empirijskih predmeta koje apstrahujemo( jer svakipredmet ve pretpostavlja prostor mi moemo amisliti prostor be predmeta(ali ne moemo amisliti predmet be prostora. 1ato je iskustvo ne mogue be

unapred datog prostora( pa je prostor ato a priori nuna )orma ulnosti kojapotie i subjekta. 'oto je prostor a priori opaaj( on se ne moe odnositi na tokakve stvari jesu po sebi( ve se odnosi na ono to mi unosimo u pojave prostor

je nain na koji mi ure*ujemo pojave. !amim tim( to je konstituent i nuan usloviskustva( pri emu prostor ne avisi od stvari ili pojava( ve stvari avise odprostora( odnosno od nas.

ranscendentalni idealiam u ovom kontekstu podraumeva da prostor nijenikakva stvar po sebi( niti neka odredba stvari po sebi( ve ista )orma ulnosti%nadilae iskustvo( tako da nije nita van sanajnog subjekta&. $mpirijski realitet

prostora podraumeva da potpuno pripada stvarima( odnosno da ima objektivnuvaljanost u iskustvu %dakle( nije da su stvari prostorne samo a nas( ve su stvariprostorne.&.

"ajbnic shvata prostor kao relaciju ime*u supstancija( tako da prostor avisi odentiteta( apstrahovanjem( pa je i pojam. 0jedno je i relativan( ne apsolutan isveobuhvatan. /ant kritikuje ovo stanovite navodei da je prostor a priori )ormaulnosti. 2ije pojam( jer pojmovi ne mogu u sebi sadrati beskonano mnogopredstava( a prostor se upravo amilja kao jedno od beskonano mnogo delova.

ako*e( prostor nije nita iskustveno to se moe apstrahovati( ve mora biti apriori on mora prethoditi naoj predstavi da se neto nalai ispred ili ia

neega; da nije a priori( ne bi bilo mogue predstaviti bilo kakav odnossupstancija. ,akle( prostor ne avisi od stvari( ve je on uslov mogunosti danam se stvari uopte pojave. 0koliko bi prostor bio( kao kod "ajbnica( iskustvenaapstrakcija( svi sudovi koji se bairaju na prostoru ne bi bili nuni( tako da nigeometrija ne bi bila nuna i opta nauka. 'rema tome( prostor( poto je a priori(ne moe biti odnos ili osobina stvari( jer odnos i osobinu ne moemo sanati presamih stvari( a ne moe biti ni stvar po sebi( niti neko svojstvo stvari( jer namonda ne bi mogao biti dat a priori.

3sto se odnosi i na vreme( s tim to je vreme )orma unutranjeg ula. 0nutranjim

ulom svest opaa sebe i svoje unutranje stanje( ali ne kao neki objekat i toopaanje biva ure*eno )ormom vremena te unutranje odredbe supredstavljene u odnosima vremena.

#vim apaanjima se postiu ciljevi transcendentalne estetike doka da suprostor i vreme iste a priori )orme ulnosti i nuni uslovi a mogunost iskustva(i da prostor i vreme nisu svojstva predmeta po sebi niti pojmovi( ve nuni uslovia apriornu sponaju prostora i vremena transcendentalni idealiam.

TRANSCENDENTALNA LOGIKA


3/41

TRANSCENDENTALNA ANALITIKA

-ko nam ula daju predstave( raum nam omoguava da na osnovu predstaveamislimo predmet koji stoji u osnovi te predstave. 4e rauma( ono to namdaje ulnost bilo bi nejasno. ,ok se )ormalna logika( iako apriorna( bavi samo

)ormom naeg sananja( be obira na poreklo( transcendentalna logika uima uobir i poreklo naih apriornih predstava i bavi se poreklom naih apriornihsananja. 'recinije( transcendentalna logika daje odgovor na pitanje kako raummoe misliti neki predmet( odnosno kako uopte nastaje pojam predmetasananja. !ponaja u ovom smislu podraumeva podudarnost pojma sa njegovimpredmetom.

R-2!5$2,$2-"2- ,$,0/536- /-$7#R36-

Raum oblikuje sadraj koji mu daje ulnost i raspore*uje ga pod pojmove. 0 tomsmislu( raum ima specijalnu )unkciju poveivanja.

/ant u svom uenju polai od pretpostavke da je naa sponaja uvek iraena usudovima. !vaki sud je odre*en prema kvalitetu %opti( posebni( pojedinani&(kvalitetu %potvrdni( odrini( beskonani&( relaciji %kategoriki( hipotetiki(disjunktivni& i modalitetu %problematini( asertorini( apodiktiki&.

#ve )orme sudova su apravo )orme odnoenja i poveivanja na osnovu kojihraum poveuje sastavne delove miljenja %miljenje je apravo podvo*enje podpojam&. 0koliko ove )orme sudova upotrebimo u stvaranju pojmova( dobiemotemeljne )orme pojmova kategorije. /ategorije su iste a priori )orme miljenjana osnovu kojih su mogui svi iskustveni pojmovi( ali nisu u samim stvarima( veih mi unosimo u same stvari.

'rostornim i vremenskim opaajima nam je neposredno dat sadraj oseta uobliku opaaja. ,alje( u pomo kategorija( kada raum pojedina opaajnaobeleja podvede pod pojmove( oni bivaju sintetisani u pojmovno jedinstvo( ime

dobijamo empirijski pojam predmeta.

ablica kategorija8 kvantitet %jedinstvo( mnotvo( celokupnost&( kvalitet %realitet(negacija( limitacija&( relacija %supstancija i akcidencija( urok i posledica(uajamno delovanje&( modalitet %mogunost9nemogunost( postojanje nepostojanje( nunost9sluajnost&.

#sim empirijskih pojmova( poveivanjem prostornog i vremenskog opaanja ikategorija( mogu se stvoriti isti pojmovi %predikabilije& isti( neiskustveni( aliivedeni pojmovi( kao to su npr. sila( delovanje( trpljenje. 2pr. pojam siledobijamo poveivanjem prostora( vremena i kaualiteta !ila%supstancija& je sve

to moe biti urok %kaualitet& promene kretanja. %promena kretanja predloiprostora i vremena&.


4/41

5ilj transcendentalne dedukcije( odnosno ustaljivanje kategorija( jeste da sedokae da ne moemo imati nita u iskustvu to se ne moe odrediti krokategorije %one su univeralno valjane&( kao i da ne moemo imati iskustvo besvesti da ga imamo kada imamo svest o predmetima( to ve pretpostavljaprimenu kategorija( mi imamo i oblik samosvesti transcendentalne apercepcije

%svaka svest ukljuuje samosvest&. ,rugim reima( svaka sponaja je sinteaneodre*enih opaajnih sadraja u jedinstvo na osnovu transcendentalneapercepcije %potie od subjekta&( odnosno miljenjem.

R-2!5$2,$2-"2- -'$R5$'536-

,akle( a iskustvo je( pored empirikog opaaja( potreban i pojam da bi sepredmet mogao sanati( tako da iskustvo podraumeva da se ranovrsnostopaaja sistematski pod odgovarajue principe. 0 navedeno( nuna je i

apercepcija da bismo govorili o iskustvu. -percepcija je uopte primanje onogpercipiranog( dovo*enje toga u svest. ranscendentalna apercepcija je a prioriapercepcija( uslov mogunosti sananja drugih a priori sananja i uslov iskustvauopte. ransc. -percepcija se moe iraiti kro ono :ja mislim koje mora moida prati sve moje predstave. ,a bi iskustvo bilo iskustvo( predstave koje imam uiskustvu moraju biti moje( odnosno moramo biti svesni toga da smo mi ti kojipodvodimo predstave pod isti subjekat %ja koje misli& u smisu sintee predstava%sintetiko jedinstvo predstava koje je isto u svim svestima&. ,a nema togidentiteta( ne bi bilo mogue ni iskustvo. #vo sintetino jedinstvo apercepcije je

jedan akt spontaniteta rauma koje se ni i ega ne moe ivesti %praosnovno je&(

a uslov je svega drugog. #vako posmatrano( da bismo mogli da na*emo bilo kojejedinstvo u ranovrsnosti( moramo prvo moi da shvatimo to jedinstvo u svojojsvesti. ako( apercepcija kao uslov mogunosti bilo kakvog jedinstva ujednoomoguava i primenu kategorija( kao jedinstvo sintee koje uobrailja vri naosnovu ranovrsnosti opaaja( odnosno upotrebu rauma u su*enju( i na kraju(samo iskustvo.


5/41

/ada imamo ulne datosti u prostoru ivremenu( potrebna je uobrailja da te ulne datosti povee sa nekim datostimaod ranije ili sa nekim a koje na osnovu kateogorija namo da emo imati kasnije.#na je uslov mogunosti iskustva. 'roduktivna uobrailja stvara samo na osnovurauma %sposobnost da amislimo stvari koje ne vidimo u datom trenutku( aliimamo neke datosti od ranije na osnovu kategorija&( a reproduktivna samo naosnovu empirikih pravila %seanje na neke objekte koje smo ve videli&.

'R3253'3 3!#7 R-10+-

#snovni stavovi istog rauma jesu sintetiki a priori stavovi koji se ivode ikategorija i predstavljaju osnov svih drugih sudova. ,ok eme predstavljajupravilnu primenu kategorija na opaaje( ovi principi su pravila primene kategorijau sudovima pravila objektivne upotrebe kategorija.

#snovni stav svih sintetikih sudova8 !vaki predmet mora stajati pod nunimuslovima sintee ranovrsnog u opaaju( u jednom moguem iskustvu.

#snovni stavovi se dele na ? grupe8 aksiome datosti u opaaju( anticipacijeopaaja( analogije iskustva i postulati empirikog miljenja.

'rimena kategorija na iskustvo moe biti matematika %aksiome i anticipacije uslovi iskustva( uslov da se neto uopte opai; konstitutivni i nuni uslovi& idinamika %analogije i postulati; uslov da se ono to je predmet iskustva sana;regulativni( ali nuni&. #vi osnovni stavovi iraavaju da gotovo sve u iskustvustoji pod kategorijama kao pravilima( ime sainjavaju uslov mogunostiiskustva.

-ksiom datosti njihov princip je da svi ulno dati opaaji jesu ekstenivneveliine( odnosno da veliine postoje u prostoru. #vo nam omoguava da

moemo primeniti kategoriju kvantiteta( jer ekstenivna veliina podraumevaneki kvantitet. ,akle( onda moemo primeniti emu kvantiteta broj. #vo namomoguavaju aksiome( jer mi objekat moemo odvojiti od okoline na osnovunjegove )orme( odnosno ekstenivne veliine.

-nticipacije opaaja osnovni stav koji odgovara kategoriji kvaliteta %realitet(negacija( limitacija&( odnose se na materiju( odnosno sadrinu( ono to je realno upojavi. 'rincip anticipacije opaaja glasi da u svim pojavama( ono to je realnoima intenivnu veliinu( odnosno neki stepen. /ant defnie anticipaciju kao svosananje koje se moe sanati a priori i odrediti ono to pripada empirikomsananju. /od aksioma nije teko pogoditi kako a priori da namo da e neto

imati ekstenivnu veliinu u prostoru i vremenu( ali kako kod opaaja moemo apriori nati kakvo e biti neto to treba da do*e i samog iskustva. -prehenija


6/41

je uimanje pojave u empiriku svest koja je ivedena posredstvom oseaja kojiispunjava samo jedan trenutak %subjektivni nain na koji mi doivljavamoranovrsnosti oko nas( nije isto to i opaaj odre*ivanje neega to objektivnopostoji u objektu; aprehenija je samo sukcesivno re*anje ranovrsnosti& 9 npr.umemo knjigu i elimo da vidimo njenu veliinu merimo centimetar po

centimetar( ali to da je ona bele boje( deluje na nas samo jedan trenutak i to jeona intenivna veliina( ono to aprehendiramo i uimamo u empiriku svest kao

jedinstvo. #vako( mi smo afcirani neim to dolai i iskustva i tako dobijamooseaj. ! obirom na to da svaki na oseaj ima intenivnu veliinu( onda imaterija mora imati intenivnu veliinu( odnosno neki stepen u avisnosti odtog stepena imamo realitet( negaciju i limitaciju.

-nalogije i postulati su osnovni stavovi istog rauma( sintetiki a priori stavovi(koje raum ivodi i kategorija relacija i modaliteta. 3ma ih po tri( u skladu sakategorijama koje potpadaju pod grupe kategorija.

'rva analogija je ivedena i kategorije supstancija9akcidencija i glasi da kodsvake promene u pojavama( kvantum supstancije ostaje nepromenjen. 2aime(sve pojave se predstavljaju u vremenu. 2aa aprehenija ranovrsnosti je samasukcesivna( pa se na osnovu nje ne moe odrediti da li je objektivni odnossukcesivan ili jednovremen. 2i vreme samo po sebi ne moemo opaiti( jer ononije stvar( ve )orma( tako da osnov opaanja vremena ne moe biti vreme samo(ve neto u vremenu( to se samo ne menja. !upstrat promene je supstancija(iji kvantum( budui da se ona ne menja( jeste uvek isti. 'rema tome( supstancija

je ono to traje( to je postojano i u odnosu na ta moemo odrediti sve promeneu vremenu. -kcidencije su( pak( realni naini na koji supstancija postoji u datom

vremenu( realan nain postojanja supstancije. 2a osnovu odnosa ime*uakcidencija( mi moemo odrediti mesto u vremenu( te u apreheniji moemoimati onaj sled ranovrsnosti( da se uvek javlja neto pre drugog.

,ruga analogija glasi da se sve promene u pojavama deavaju prema akonimauroka i posledice. #dnosno( kad god opaamo bivanja u vremenu( opaamostanja stvari koja idu jedno a drugim kao sintea. 2ijedna sintea ne pripadasamom ulu( jer je ulo prost receptivitet. a sintea pripada moi uobrailje.'rimer sa ladjom moramo je najpre opaiti na gornjem( pa na donjem toku( dabismo sanali kako plovi. 9 !ukcesija je u ovom smislu odredba stvari u vremenu(

a ne vremenska odredba( jer nam samo vreme ne govori ta je prvo( a ta sledi.2unost ovakve sukcesije ne moe poticati od samog vremena( a ni od sameuobrailje %jer je njena sintea proivoljna&( dakle ona mora dolaiti odobjektivnog sleda samih pojava. ,a nije nuno i objektivno( mi bismo onda imalisamo subjektivni sled aprehenije i ne bismo mogli odrediti pojave povremenskom odnosu( a samim tim ne bismo mogli ni imati iskustvo. +e*utim( mine moemo samim objektima pridavati nikakvu nunost be pravila kategorijeurok9posledica na osnovu kog su bivanja a priori odre*ena u pogledu vremena.

rea analogija navodi da sve supstancije( ukoliko se mogu opaiti kaojednovremene %postoje u istom vremenu&( stoje u odnosu uajamnog dejstva.#vo nai da je sintea opaaja jedne i druge proivoljnog sleda. #vo ne moemo


7/41

nai u uobrailji( jer ona moe samo pokaati jedan objekat i drugi objekat( ali nei njihovu jednovremenost( a pogotovo ne nunu jednovremenost. #vo nam nedaje ni samo vreme( jer tek na osnovu jednovremenosti imamo svest o vremenu(pa ne moemo na osnovu samog vremena odrediti jednovremenost.

6ednovremenost je( dakle( u kategorijama( a priori( a da bi bila objektivna( to nam

omoguuje kategorija ajednice. ,a nje nema( nai opaaji bi bili odvojeni( ne bimoglo nikako da do*e do sintee( pa ni do iskustva.

!ve analogije se bairaju na stavu da je iskustvo mogue samo na osnovupredstave o nunoj vei ime*u opaaja. #paaj je sintea ulne ranovrsnostikoja ne pripada ni samim ulima( niti toj samoj ranovrsnosti koju vri uobrailja%jer je njena sintea sama po sebi proivoljna i tu se ne moe primetiti nunostvee&. ! obirom da iskustvo taj odnos mora predstavljati onako kako aista jesteu vremenu( objektivno( to ne moemo primetiti ni i samog vremena( jer vremena osnovu njih i odre*ujemo mora postojati neki pojam( a priori kategorije.

'ostulati istog rauma su osnovni sintetiki stavovi a priori koje raum ivodi ikategorija modaliteta8

@. +ogue je ono to se slae sa )ormalnim uslovima iskustva.A. !tvarno je ono to je u vei sa materijalnim uslovima iskustva.B. 2uno je ono ija je vea sa materijalnim uslovima iskustva odre*ena

samim )ormalnim uslovima iskustva.

+odalitet predmetu ne pripisuje nikakvu novu odredbu( ve samo predstavljanain na koji nae miljenje postupa sa datim predmetom. !toga ih /ant nedokauje( ve samo obralae( postulira.

'rvi postulat glasi da je mogue sve to nije protivreno minimum koji se moraispuniti( negativan uslov. #no to je protivreno jeste nemogue( ali to ne naida je sve ostalo mogue. 2eke stvari prema ovome mogu biti mogue( ali se neslau sa uslovima iskustva( sa )ormama opaanja i miljenja( pa su nemogue.#no emu pojam duguje mogunost jeste sintea kojom takav predmet( odnosnopojam( postaje ahvaljujui kategoriji mogunosti u odnosu na mogueiskustvo. 'oto je neki opaaj ipak potreban( tu su prostor i vreme kao istiopaaji.

+odalitet stvarnosti je jo tee ivesti i samog pojma( jer je potrebno onomaterijalno u opaaju( oseaj. o ne mora biti direktan opaaj( jer mi moemo(ako nam je dat urok( akljuiti posledicu( to opet stoji u vei s nekim opaajem.,akle( mi egistenciju ne moemo nati a priori( ve samo relativno a priori.

3sto tako i nunost( koja se ne odnosi na nunost samog pojma( ve namaterijalnu nunost( na nunost egistencije( jedino to moemo sanati kaonuno jeste posledica i nekog datog uroka.

'#436-26$ 3,$-"31+-


8/41

/ant navodi da mi imamo svest o sebi kao o neemu to je postojano u vremenu(dakle odre*eni smo tek na osnovu odre*enosti vremena. =reme onda ne moebiti odre*eno na osnovu nae postojanosti u njemu( ve mora biti odre*eno naosnovu neeg drugog to je postojano u vremenu. 'oto mi vreme ne opaamokao takvo( ve samo promene u vremenu( mi vreme opaamo posredno.

'romene u vremenu tako*e bivaju odre*ene tek na osnovu odre*enja neegapostojanog u vremenu( to ne moe biti vreme samo( dakle to neto morapripadati spoljanjem svetu. ,rugim reima( da nema neeg postojanog uvremenu( mi ne bismo mogli da opaamo vremenske promene( pa ne bismo imalini svest o bilo kakvom vremenskom protoku( a samim tim ni unutranje iskustvo(

jer smo mi svesni sebe samo na osnovu vremena.

!ponaja o sopstvenom individualnom postojanju nije mogua be postojanjastvari ivan individua to :ja mislim prati sve predstave i ako smo svesni toga(te predstave moraju postojati kako je unutranje iskustvo preduslov

spoljanjeg( tako je i spoljanje iskustvo preduslov unutranjeg iskustva.'rema ovome( ni li demon( ni iluije( ni dekartovska alegorija sna nisu mogui(

jer svaka reprodukcija podraumeva prvobitnu produkciju( tako da ukoliko ne bibilo verodostojnog iskustva( bilo bi besmisleno priati o delirijumskimpredstavama.

/-2#=# '#436-26$ 3,$-"31+-

'od pojmom CidealiamC( /ant podraumeva teoriju8 :koja smatra da egistencijastvari u prostoru ivan nas jeste ili samo sumnjiva i da se ne moe dokaati( ili jelana i nemogua.

'od 4arklijevim :dogmatikim idealimom( /ant podraumeva onu teoriju pokojoj je( CprostorC i sve to ga sainjava( :nemogu kao neto po sebi. C!tvariC po4arkliju( kae /ant( koje se nalae u prostoru predstavljaju obina CuobraenjaC.+e*utim( on se ovde ne bavi toliko 4arklijevim idealimom( jer kako i sam kae(osnov ovog idealima je uniten u transcendentalnoj estetici.

#no ime se on ovde vie bavi( jeste ,ekartov problematini idealiam( koji

ukauje na to kako se ne moe dokaati egistencija stvari ivan nas( na osnovuneposrednog iskustva. 3 uopte( ovaj problem nemarnosti koji je vladao me*ufloofma do /anta( da se dokae postojanje spoljanjeg sveta naterala ga je dau )usnoti predgovora drugom idanju /ritike istog uma kae kako e zauvekostat !e"a# $%av ska#"a& za '&ozo'!u za &!u"sk u( uo$)te to )to se$osto!a#!e stva% zva# #as (o%a zas#vat sa(o #a ve%ova#!u*+#no to /ant ovim dokaom eli da pokae je to da mi pored Cfktivnih predstavaCposedujemo i CiskustvaC. 2jegova amisao bila je da se to uini tako to emodokaati da je postojanje naeg Cunutranjeg iskustvaC jedino mogue ako postojinae Cspoljanje iskustvoC. eorema koju je ineo /ant pre inoenja samogdokaa( a od koje doka polai( glasi8


9/41

:'rosta( ali empiriki odre*ena svest o mojoj sopstvenoj egistenciji dokaujeegistenciju predmeta u prostoru ivan mene.

#braloenje dokaa

@. :6a sam svestan svoje egistencije kao odre*ene u vremenu. %premisa&A. !vaka vremenska odredba predpostavlja neto postojano u opaanju.%premisa&B. -li ovo postojano ne moe biti neki opaaj u meni. 6er sve odredbe mogapostojanja koje se mogu nai u meni jesu predstave i njima kao takvimapotrebno je neto postojano( raliito od njih samih( u odnosu prema emu semoe odrediti njihov tok( te( dakle( i moje postojanje u vremenu u kome oneteku. %premisa&?. ,akle( opaanje ovoga to je postojano mogue je samo na osnovu neke stvariivan mene( a ne na osnovu proste predstave u nekoj stvari ivan mene. 'rematome( odredba moje egistencije mogua je u vremenu samo na osnovuegistencije realnih stvari koje ja opaam ivan mene. %i @( A i B&D. -li svest %o mojoj egistenciji& u vremenu nuno je veana a svest o uslovumogunosti ove vremenske odredbe8 dakle( ona je nuno veana i sa sveu oegistenciji stvari ivan mene kao uslovu vremesnke odredbe; to jest svest omojoj sopstvenoj egistenciji jeste u isto vreme neposredna svest o egistencijidrugih stvari ivan mene. %i @9D&

1a prvu premisu moemo postaviti dva pitanja na nain na koji to radi $lison%-llison& i koja su po njemu kljuna. 'rvo pitanje je epistemoloke prirode i bavise ramatranjem toga da li svest koju /ant pominje u prvoj premisi treba

poistovetiti sa pukom sveu ili sa stvarnim empirijskim nanjem o sebi. ,rugo seodnosi na stvarni sadraj prve premise i pita se Cega bi ja to stvarno trebalo dabudem svestan kad kaem da sam svestan svoje egistencije odre*ene uvremenuC. #n tvrdi da /ant ovde misli na samosponaju( a ne na samosvest( a topotkrepljuje time to navodi da i sam /ant poistoveuje ovu svest sa unutranjimiskustvom. - kao to se da videti i samog argumenta( ovo treba ueti tako da jemogua empirijska samosvest. -ko se svest o sopstvenoj egistenciji u vremenuijednai sa unutranjim iskustvom( onda se( s obirom na prethodno objanjenjeunutranjeg ula( ona mora sastojati u sananju duha o njegovim sopstvenimpredstavama uetim kao da su :subjektivni objekti. #vi subjektivni objekti( u

stvari predstavljaju mentalne pojave koje se ipak nalae u nekom objektivnomvremenu. #ne se odigravaju u duhu( kao unutranje predstave koje se odigravajuu nekom odre*enom vremenskom toku. 'redmet sopstvenog identiteta nam seprua kao empirijski predmet. 0 meri u kojoj je svesno odre*en redosledsopstvenih predstava u vremenu( tako je isto odre*ena svest o sopstvenojegistenciji na nain utvr*en u vremenu.0 drugoj premisi nam se javlja postojanost koja je osnov vremenskog toka. ,abismo mogli opaiti postojanje sukcesije( odnosno vremenskog toka( potrebno jeda postoji neto u odnosu na ta emo vreme posmatrati. -li a ovu premisu/ant nam ne daje neko dodatno objanjenje.

# treoj premisi se dosta spekulisalo o raloima bog kojih je /ant na krajuodluio da imeni treu premisu u )usnoti predgovora drugom idanju.


10/41

Eormulacija koja stoji u dokau glasi ovako8 :-li to to je postojano ne moe dabude neto u meni( jer upravo moja egistencija u vremenu moe da se odreditek na osnovu toga to je postojano. 'rema $lisonovom miljenju ralog anaknadno ubacivanje ove imenjene verije je bog toga to je /ant smatrao dae verija koja stoji u dokau biti nedovoljno jasna. #vo emo prihvatiti kao dobar

ralog( jer se imenjena verija stvarno ne ralikuje ni u emu od one koja stoji usamom dokau( osim po jasnijem nainu na koji je inesena.


11/41

tako da /ant objanjava kako 6a opaam i stiem iskustvo( a ne uobraavam i nepolaem svoja verovanja u navodne produkte uobrailje. #n ovo objanjenje( saodre*enom doom podorivosti( daje u svojoj treoj :primedbi( a pored ovoganapominje i to da ova tvrdnja ne ahteva da sva moja opaanja spoljnjih objekatabudu istinita. #vde se javljaju problemi oko toga da li nam je on uopte dokaao

to da mi stvarno stiemo predstave u empirijskom smislu( a ne samo dauobraavamo( ali ovoga je i sam /ant bio svestan( te nam( u )usnoti predgovora(kae sledee8'rotiv ovoga dokaa verovatno e se rei8 ipak sam ja neposredno svestan samoonoga to je u meni( tj. moje predstave o spoljanjim stvarima; prema tome(ostae auvek nereeno da li ivan mene postoji neto to njoj odgovara ili ne.'eti i akljuni korak /antovog argumenta nam donosi neto malo drugaije.#vde se javljaju nove tvrdnje. 'rva se odnosi na nunu veu ime*u svesti omojoj egistenciji sa sveu o egistenciji stvari ivan mene; dok se druga novastvar odnosi na to da je svest o sopstvenoj egistenciji istovremeno neposredna

svest o egistenciji stvari ivan mene. !linu tvrdnju( /ant nam daje i u )usnotipredgovora( gde kae sledee8 :'rema tome( ova svest o mome postojanju uvremenu jeste identino spojena sa sveu o odnosu prema neemu ivanmene. #va napomena ukauje na to da su ova dva reima svesti( u stvari dvaaspekta jedne svesti. #dnosno( igleda da /ant sada tvrdi da ovde ne postojiisto unutranje iskustvo( koje je sigurno raliito od tvrdnje da je spoljanjeiskustvo nuan uslov mogunosti unutranjeg iskustva. 3ako je istina da su ovetvrdnje raliite( tako*e je sluaj da ono to igleda kao novi ahtev( ve je biloprisutno i ranije. #vde je sad kljuna stvar koja se da uvideti to da unutranjeiskustvo ukljuuje ne samo ogoljenu svest o predstavama( ve tako*e i svest o

postojanju odre*enom u vremenu. -rgument je pokaao i da svest ahtevaukaivanje na neto postojano( ali i da to postojano mora da se nalai u prostoru.#vde se moe uoiti ne samo da je untranje iskustvo uslovljeno postojanjemspoljanjeg iskustva( ve i da je unutranje iskustvo uvek( na neki nain(poveano sa spoljanjim iskustvom. -li( isto tako je spoljanje iskustvo prema/antu( na slian nain uslovljeno unutranjim iskustvom. #bjekti oba ovaiskustva se uvek nalae u jednom univeralnom vremenu. 2a osnovu svegaovoga se da primetiti da /ant( a raliku od ,ekarta( prednost daje spoljanjemiskustvu. #dnosno( kako to $lison voli da kae( spoljanje iskustvo( u ovomsluaju :nosi pantalone. -( kao potvrdu a ovo nalaimo i kod /anta u primedbi

B.8 :#vde je samo bilo potrebno da se dokae da je uopte unutranje iskustvomogue samo na osnovu spoljanjeg iskustva.

TRANSCENDENTALNA DIJALEKTIKA

Raum vri svoju )unkciju u sananju u pomo ulnosti( jer ulnost daje sadrajpojmovima. 0 ljudima( pak( postoji nesavladiva potreba da se udignemo ivanprostorno9vremenskih granica ovaj koren metafikog nagona je u umu( to/ant obralae u transc. dijalektici.


12/41

Raum u uem smislu uspostavlja kategorije i u pomo ema podvodi ulnedatosti pod pojmove( ime dobijamo iskustvo. +o su*enja je sanajna mo kojadatosti svodi na pravila koja je uspostavio raum( govori nam koje kategorijetreba primeniti ili na koja naela treba svesti date pojave.

0m se u logikom smislu moe defnisati kao mo akljuivanja( koja je slinalogikoj upotrebi uma %poveivanje pojmova u skladu sa principomneprotivrenosti subjekat i predikat ne smeju biti protivreni( kao npr :/ugla jetrostrana.&( tako da akljuiti nai ivesti sud i nekog drugog suda ili vie njih(tako da se dobije neprotivrean akljuak. #vako( raum spaja pojmove usudove( a um spaja sudove u akljuke. 3sto kao to i kod logike upotreberauma nema vee da li sudovi imaju objektivnu valjanost u stvarnosti( tako i kodlogike upotrebe uma jeste jedino vano adovoljenje )ormalnih uslova.

0 empirijskoj upotrebi uma( ono to se odnosi na iskustvo( ne oslanjamo se naprincip neprotivrenosti( ve na princip kaualnosti. Raum otkriva uronu veuime*u pojava i uspostavlja je( dok um( po svojoj prirodi( traga a onimbeuslovnim koje e dati jedinstvo svemu onome to je uslovljeno dajesintetino jedinstvo ranovrsnosti raumskih pojmova( totalitet uslova a svedatosti. #vaj umski pojam beuslovnog jeste ideja( koja potie od iste apriornedelatnosti uma.

/ako je raum svoje kategorije dobio na osnovu logikih sudova( tako i na osnovutri raliite )orme akljuivanja nastaju tri ideje8

9 0 pomo kategorikog suda( stie se raumski pojam( odnosno kategorija

supstancije; analogno tome( um u pomo kategorikog akljuka dolaido onog to je u osnovi svih naih iskaa( odnosno do ideje beuslovnogjedinstva misleeg subjekta( iliti ideje due

9 3 hipotetinog suda dobijamo kategoriju kaualiteta( a pomouhipotetinog akljuka beuslovno jedinstvo svih pojava( odnosno idejusveta

9 ,isjunktivan sud nam daje kategoriju uajamnog delovanja( dok namdisjunktivno akljuivanje daje beuslovno jedinstvo svih predmetamiljenja uopte( odnosno ideju 4oga

#ve ideje potiu i samog uma( njegovom apriornom upotrebom( neavisno od

iskustva; um te ideje posreduje raumu ne bi li raum u pomo tih ideja mogaomnogolije svojih pojmova poveati u najvie jedinstvo

/R33/- '!3H#"#736$

0m odre*uje iste umske pojmove due na osnovu ? grupe kategorija( te takonastaju ? psiholoka naela paralogimi( koja ine sadraj racionalnepsihologije ili metafikog uenja o dui8

@. !vesni smo da smo u raliitim delovima vremena jednog istog identitetanaeg misleeg subjekta( pa akljuujemo da je dua jedinstvo na osnovu

kvantiteta dua nije mnotvo( nego jedinstvo( individua.


13/41

A. ,elovanje due nije sudelovanje vie delatnih delova u oveku( tako danije sastavljena( nego je po kvalitetu jednostavna( ne moe se rastaviti(ralaniti( pa ni raoriti( jer se raaranje odnosi samo na stvari i delova.

B. 3ako se predstave menjaju( njih uvek prati jedno :mislim( pa je duaprema relaciji supstancija( i to mislea supstancija poto supstancija ne

nastaje i ne nestaje( ona je vena.?. 'rema modalitetu( dua je nematerijalna( jer se sve nae predstave

odnose na stvari ivan nas( dok se dua uvek odnosi na odre*enojedinstvo u prostoru( koje obuhvata sve ostale predstave.

+etafika dolai do ovih naela u pomo navedenih umskih akljuaka( ali /antnavodi da su ovo pogreni paralogimi. /ada bismo na ideju due mogliprimeniti kategorije rauma( ovi umski akljuci bi bili ispravni( ali kategorije semogu primeniti samo na domen mogueg iskustva( to ukljuuje opaaj( s tim dadua nije predmet( ve umski pojam. -ko kategorije rauma primenimo na idejudue( pobrkaemo isto misaonu stvar i opaaj. 'oto je ideja misaona stvar kojustvara sam um( raum o njoj ne moe nita sanati( tako da su ovi paralogimipogreni. 3pak( ovi akljuci su u umu duboko ukorenjeni. Reultat ove kritike jeda racionalna psihologija kao nauka nije mogua( ali isto tako( iako ne moemodokaati tvrdnje o dui( ne moemo ih ni pobiti( jer o pukim misaonim stvarimane moemo nati nita( jer na njih ne moemo primeniti raum. 0 tom smislu(odgovor na pitanje kakva je dua jeste stvar verovanja.

/#!+#"#


14/41

-ntitea8 !vet nema poetak s obirom na prostor i vreme( ve je beskonaan.,oka8 /ada bi svet imao poetak( moralo bi mu prethoditi vreme be sveta(odnosno prano vreme( a u pranom vremenu ne moe doi do nastanka biloega( tako da on mora biti beskonaan. /ada bi svet bio prostorno ogranien(morao bi ivan njega postojati praan prostor( a svet bi tada bio u odnosu ni

prema emu( bio bi ome*en niim takav odnos nije nita. !vet mora bitibeskonaan.

A./valitet

ea8 !vaka sastavljena stvar u svetu se sastoji od jednostavnih delova.,oka8 /ada bi se stvari sastojale od sastavljenih delova( u mislima bi se ukinulasvaka sastavljenost( pa ne bi bilo ni supstancije %jer se porie da nema prostihdelova&( ni svesti.

-ntitea8 2ijedna sastavljena stvar u svetu se ne sastoji od jednostavnih delova.

,oka8 /ada bi se sloene stvari sastojale od jednostavnih( onda bi i jednostavnestvari morale auimati prostor( jer i sastavljeno uima prostor. 'oto je sveprostorno sastavljeno( moralo bi i jednostavno biti sastavljeno( to je protivreno.

#ve antinomije su matematike( u njima se /ant slui metodom reductio adabsurdum.

B.Relacija8

ea8 #sim doga*aja koji su nuni na osnovu prirodnog kaualiteta( u svetu ima islobodnog delovanja.

,oka8 /ada bi postojala samo prirodna kaualnost( red doga*aja ne bi nikadimao kraj( odnosno poetak( to je pobijeno prvom teom.

-ntitea8 2ema slobode u svetu( ve se sve deava iskljuivo prema prirodnomkaualitetu.,oka8 /ada bi u svetu postojalo neto slobodno( be uroka i nedeterminisano( unaem umu bi bila raskinuta urona vea svih doga*aja ovo je u sukobu saiskustvom( koje je jedinstvo pojava u skladu sa akonom kaualnosti.

?.+odalitet

ea8 0 svetu postoji( kao njegov deo ili urok( neko nuno bie.,oka8 'oto je u svetu sve uslovljeno( to pretpostavlja i potpun ni uslova( svedo onoga to je neuslovljeno moralo bi u svetu postojati neko jednostavno(beuslovno( odnosno apsolutno nuno bie.

-ntitea8 0 svetu nikako nema apsolutno nunog bia.,oka8 'oto je u svetu sve to moe biti predmet naeg iskustva uslovljeno( anas ne moe postojati nikakvo nuno bie( a ono ne moe postojati ni ivan svetakao njegov urok( jer svaki urok mora pripadati svetu.

#vo su dinamike antinomije.


15/41

3deja sveta je tenja uma da objedini beskonaan ni urokovanih pojava ubeuslovno jedinstvo( ali sam svet a nas nije predmet sponaje( jer nije dat uopaaju. ako*e( nijedan ovek ne moe obuhvatiti itav totalitet pojava( tako dasvet ne moemo sanati( jer nam nije dat u iskustvu.

!vet( kao i duu( um nastoji da posmatra kao stvar po sebi( sa tendencijom da naovim idejama primeni raumske pojmove( to je nemogue. ,a ne bi dolo domatematikih antinomija( jer su i tea i antitea pogrene %ato to svet nijesanajni predmet&( ideju sveta bi trebalo posmatrati samo kao pravilo koje umdaje raumu da se ni uroka shvati ujedno sa totalitetom uslova kao netobeuslovno( emu uvek teimo. /od dinamikih antinomija i tea i antitea mogubiti tane( ali i pogrene( jer se ovde ne posmatra svet kao predmet( ve jepredmet me*usobni odnos pojava koje smo sponali( odnosno pojava. -ko svetposmatramo( pak( kao pojavu( moramo poricati bilo kakvu slobodu i nuno bie(prema raumskim naelima -ko svet posmatramo kao stvar po sebi( moemo

prihvatiti i slobodu i neko nuno bie( ali ovde je to svakako predmet verovanja./antov akljuak je da metafiki stavovi o svetu uopte ne proiruju naenanje( jer sponaja ivan fikog nije mogua.

3,$6- $#"#736$8

2a temelju disjunktivnog umskog akljuka nastaje ideja 4oga kao najstvarnijegbia. 3deja najrealnijeg bia je vrhunac koji naa mo predstavljanja moeinedriti( jer obuhvata sve to postoji( tako da je /ant naiva idealom istog uma.7lavni problem je dokaati ovu ideju. /ant navodi tri dokaa koji pokauju ivorne

pokuaje spekulativnog uma da se dokae boje postojanje8@.#ntoloki doka8 2a um namee ideju 4oga kao najsavrenijeg bia. 3 sameove ideje bi trebalo da proiilai i egistencija( jer da ne postoji( ne bi mogao bitisavreno bie. #nda bi se moglo amisliti savrenije bie koje postoji( pa 4og nebi bio najsavrenije bie.

A./osmoloki doka8 'olai se od sveta pojava i principa kaualiteta po kom jesve uslovljeno. 2a osnovu nemogunosti beskonanog regresa( mora postojatibeuslovan urok od koga potie svako postojanje. 'oto taj urok u sebi morasadrati sve postojee( i on sam mora postojati.

B.eoloki doka8 'retpostavlja se svrhovitost u poretku prirode( i odre*enaure*enost( tako da mora postojati vrhovni um koji ure*uje svrhe i svet. +e*utim(iako je svet ure*en svrhovito( sama svrhovitost nije svojstvena stvarima( tako damora postojati neka vrhovna inteligencija kao urok sveta.

!va tri dokaa ivode pojam egistencije na osnovu ideje najsavrenijeg bia ontoloki i pojma uma( kosmoloki na osnovu kaualiteta( a teoloki na osnovusvrhovitosti pojava( ali /ant navodi da se ne moe akljuiti i pojma savrenogbia i njegova egistencija( jer egistencija nije obeleje pojma. !to stvarnihsrebrnjaka je isto to i sto moguih srebrnjaka u smislu pojma u naem miljenju.

$gistencija nije neto svojstveno samim stvarima i proiruje njihov pojam( vesamo predstavlja odnos modaliteta prema prostorno9vremenskom. ! obirom da


16/41

mi moemo imati iskustvo samo o prostorno vremenskom i na osnovu togaprimeniti kategorije( a ideja boga je ista umska ideja( u 4oga moemo samoverovati( ali o njemu ne moemo nita nati.

3 svega navedenog( vidi se da ideje nemaju konstitutivnu ulogu u pogledu

sananja( ali /ant navodi da imaju regulativnu upotrebu u smislu usmeravanjarauma( dajui mu potrebno najvee mogue jedinstvo( jer tek na osnovu togaraumski pojmovi postiu vie jedinstvo. 3deje treba posmatrati kao naela kojaum daje raumu tera ga da istrauje dalje.

KANTOVO RA,LIKOVANJE -ENOMENA I NOUMENA

/od /anta( svi stavovi rauma( bilo da su matematiki( priori( ili regulativni( pa isame kategorije( jesu anticipacija )orme nekog mogueg iskustva. !vi raumski

pojmovi su prani ukoliko se ne primene na iskustvo. ak i ist opaaj moedobiti svoju objektivnu vrednost tek na osnovu empirikog opaaja iji je on)orma. 'rema ovome( raum( pa i samo sananje( mogui su samo u domenumogueg iskustva. #vako posmatrano( sama transcendentalna upotreba po sebi

je nemogua.

/ant pravi distinkciju ime*u ulne i intelektualne aktivnosti( s tim tointelektualna aktivnost podraumeva raum i um. Raum ima svoju )unkciju usananju( ali um nema. 4ia iskustva su )enomeni( bia rauma su principi(naela i pojmovi( dok su bia uma noumeni.

0 negativnom smislu( noumeni su :stvar koja nije objekat naeg ulnogopaanja %ne opaamo ga aktualno( ali ramiljamo o njemu&( dok su upoitivnom smislu predmeti intelektualnog opaanja koje mi apravo ne moemoni uvideti. 2oumeni su u ovom( negativno odre*enom smislu( stvari po sebi( tena njih ne moemo primeniti kategorije jer ih nemamo u prostorno9vremenskom

jedinstvu. 2oumen se moe defnisati samo negativno( jer mi nemamo tumogunost da ga sanamo( pa ga ne moemo ni potvrditi ni porei. #n nijelogiki nemogu( samo je nesanatljiv. 2pr( o dui i slobodi govorimonelegitimno( kao da namo ta su( a apravo smo ogranieni u pogledu njihovogsanavanja. #no to nas ograniava nije sam raum( ve ula. ,a imamo bilo koji

opaaj( mi bismo mogli primeniti raum( tako da noumene ula ograniavaju.

KANTOVO S.VATANJE SVR.OVITOSTI

eorijska floofja je stigla do akljuka da u svetu pojava mora vladati strogdeterminiam; praktina floofja polai od pretpostavke da je ljudska slobodamogua( samo kada slobodno ispunjavamo nae dunosti( nai postupci imajumoralnu vrednost. /ako te dve stvari imiriti> o imirenje obeava trea kritika.'riroda je svrhovito ustrojena i da a cilj ima stvaranje uslova a ispoljavanjeracionalne ljudske slobode. 'riroda se menja u biolokom smsilu. +enjaju se sviorganimi jer pokuavaju da se prilagode klimatskim uslovima. 'onajvie se

menja organimi koji imaju sposobnost racionalnog ramiljanja. a evolucija nijebioloka promena( to je jedna kulturna evolucija u kojima se menjaju ustanove


17/41

koje organiuju na ivot. /ant taj ravojni put naiva civiliovanje. /ant kadagovori o istoriji oveanstva govori o civiliovanju.

5entralna tema je su*enje o svrhovitosti u prirodi i u umetnikim delima koja sushvaena kao odrai prirodne lepote. #snovni akljuci jesu da se utisak

svrhovitosti koji imamo kada posmatramo prirodne pojave i umetnika dela javljau transcedentalnoj igri duevnih moi gde je ovek sam pripisuje prirodi a iumetnikim delima neku svrhovitost. 2jegov stav nije vie realistiki negotranscedentalno idealistiki( hoe da pokae da je svrhovitost u prirodi plodnaeg duha( ono to mi stvaramo i onda pripisujemo prirodi.

/njiga ima dva osnovna dela. 0 prvom delu re je o subjektivnoj svrhovitosti( a udrugom o objektivnoj svrhovitosti. !ubjektivna svrhovitost se javlja u odnosuime*u objekta i subjekta koji ga posmatra. 0 vei je sa estetskim teleolokimsudovima. #bjektivna svrhovitost se tie samih objekata i njihovih me*usobnihodnosa. =i govorite o objektivnoj svrhovitosti( inosite objektivni teleoloki sudkada pretpostavljate da su pojedinani organimi svrhovito ustrojeni. /ada pakramiljate o svrhovitom odnosu ime*u dva raliita organima( vi govorite oodnosu ime*u raliitih objekata ali i dalje govorite o odnosu ime*u objekata./ada inosite estetske teleoloke sudove vi govorite o tome kako objekti delujuna vas. #bjektivni sudovi bi bili nauni sudovi ili spekulativni. ime to /ant dajetipologiju sudova( to pokauje da on naputa realistiku perspektivu.

0 ovom prvom delu govori se o %a& isto estetskoj svrhovitosti( to su sudovi outisku svrhovitosti koji u vama bude lepi predmeti; %b& moralnoj svrhovitosti( onase ra*a u susretu sa predmetima koji u vama bude oseanje uvienosti. "epo je

a /anta ono to je pravilno( ure*eno( to deluje skladno. #seanja uvienostibude velika ispoljavanja prirodnih sila( emljotresi( vrhovi Himalaja( oluja naotvorenom moru( itd.

0 drugom( objektivnom delu( /ant raspravlja o %a& unutranjoj ili apsolutnojsvrhovitosti( to je svrhovitost koju pripisujemo organimima( pretpostavljamo dau sebi nose svoj organiacioni princip. +i iriemo te sudove o unutranjojsvhrovitosti organiama( ne ato to moemo da vidimo u organimu tuorganiacionu )ormu( ona je me*utim naajna i heuristikih raloga( mi nikadaneemo u potpunosti shvatiti ta je srce ako ne obratite panju na bubrege( ili

ako ne uporedite podatke o srcu i o pritisku( itd. ova hipotea da organimi imajuunutranju )ormu jeste osnovna pretpostavka a bavljenje biologijom. a hipoteaima konstitutivnu ulogu u istraivanju( ne moe biti empirijski potvr*ena( a njenavrednost je heuristika jer se ispoljava kro brojna otkria kaualnih relacija uorganimu. %b& !poljanja ili relativna svrhovitost. 'retpostavke o spoljanjojsvrhovitosti nastaju kao proirenje vaenja %a& pretpostavke.


18/41

pretpostavimo da je priroda organiam to nai da je to jedinstvena celina gdeje ideja ili plan ajednikog rada daje jedinstvo a delovi )unkcioniu prema tomplanu. #na nas navodi na ideju da je priroda delo inteligentnog subjekta koji jetaj plan smislio( on je racionalan i potuje neke opte standardne racionalnosti.

Hipotea o postojanju svrhovitog odnosa me*u raliitim stvarima ima svojmoralni naaj( praktini naaj. 3ma ga jer kae /ant da bismo ako hoemo daravijemo ideju da je priroda jedan organiam koji je jedinstven i individualan( tapriroda mora biti organiovana prema nekom( mora imati neki akcenat( postojineki jedinstveni cilj kojima sva bivanja tee( to je pojava racionalnog ivota.0koliko pretpostavljamo da su svi organimi na neki nain svrhoviti( moramo)ormulisati neki princip koji e biti hijerarhijski( potrebno je nai organiam koji ebiti svrha nad svrhama. 'retpostavka je da je ravoj ljudske vrste ono emu sveostalo tei. a pretpostavka vam omoguava da verujete da se u ivotu trebarukovoditi pravilima ponaanja koja propisuje um( ona je korisna jer uvrujui

ljude u tom uverenju podstie ljude da se alau a moralan i politiki pravilanoblik ivota a to je republikanski oblik. 'red sam kraj knjige( kro )antastinuistoriju prirode koja ima svoj telos( a to je stvaranje republikanske ivotne )orme.

#ve etiri teme( lepota( uvienost( svrhovitost pojedinanih organiama isvrhovitost celokupne prirode su poveane na nekoliko naina. :#setljivost alepotu u prirodu istovremeno pogoduje ravoju moralnosti... osetljivost a lepoturavija osetljivost a uvienost tako to nas podstie da ispoljavanje sile uprirodi ne shvatamo kao ispoljavanje brutalne sile ve inteligentne. #setljivost alepotu s druge strane podstie osetljivost a bavljenje prirodom. 0vi*anje reda ilepota u kosmikom redu vas navodi na pomisao da to ispoljavanje beskonane

stvaralake moi ima neki svoj smisao koji se moe raumeti( postoji red i akonikoji su doveli do prostornog reda( ako postoje akoni( postoji ideja celine( voljakoja to sprovodi u delo( i vi to hoete da raumete. 0 tom smislu oseanje alepotu podstie na bavljenje prirodi i podstie nae divljenje moi.

rea /antova kritika pripoveda o tome kako ovekov duh otkriva svoju sloboduod prirode od tradicije( postojeih pravila i obiaja( organiacije privrede( itd. i daotkriva svoje racionalno( pravno politiko povanje( lepoti prirode njenojuvienosti i dok ramilja o njenom ustrojstvu.

o je sposobnost poveivanja optih pojmova i idejasa pojedinanim predmetima iskustva. !u*enje treba da vam kae koja odpojedinanih stvari ima koja opta svojstva. /ant ralikuje dve vrste moi su*enja odredbenu i reIeksivnu.

KANTOVA KRITIKA PRAKTINOG UMA / ETIKA

# republikanskom poretku8

/ant svoju ideju drutvenog ugovora predstavlja u J+etafici moralaJ na osnovu

svedoenja Erancuskoj revoluciji koja je a njega predstavljala moralni napredakoveanstva ka ostvarenju Jumne slobodeJ. 0mna sloboda predstavlja sutinsko


19/41

obeleje stanja gde je sloboda svakoga mogua ajedno sa slobodom svih; to jegra*ansko stanje( koje nastaje ukidanjem prirodnom stanja i divlje slobode(stvaranjem akonite slobode koja je samoograniena( odnosno a priori se ravnaprema akonima praktinog uma.

,rutveni ugovor treba shvatiti u hipotetikom smislu( a ne empirijski ili kaoistorijsko objanjenje. 0 J3deji opte istorije usmerene ka ostvarenju svetskoggra*anskog poretkaJ /ant navodi Jtajni plan prirodeJ koji vodi oveanstvo ineprosveenog u stanje gra*anskog drutva gde su Jnedrutvene osobineJpodvrgnute kontroli( da bi na kraju nastala svetstka )ederacija ustavnih republika%kretanje istorije ima svoj cilj 9 moralno savrenstvo oveka kao autonomnog biaslobode i na individualnom i na kolektivnom planu&. 0 istom lanku /ant navodiglavnu osobinu ljudi 9 nedrutvena drutvenost( odnosno kompletni antagoniamime*u potrebe da ovek bude u u drutvenim odnosima sa drugima i egoistinepotrebe da se osami. #vaj konIikt ime*u socijalnog i antisocijalnog je glavni

ivor konIikata( ali i tog konIikta se oblikuje i kultura( pa i moral( postepeno seravijaju talenti i igra*uje ukus. ,akle( tek stupanjem u drutvo( ovek jesposoban da dalje ravija svoje prirodne talente i ostvari svoj moralni progres(to je mogue tek ako bude prosveen %samostalno upotrebljavanje rauma dabismo kontrolisali svoju sudbinu&. Raloi nastanka drutvenog ugovora suupravo u tome da se treba prevladati tenija u situaciji nedrutvene drutvenostiu prirodnom stanju( atim da bi se ravili talenti i postigla prosveenost kadaoveanstvo u javnoj upotrebi uma %preko akona i javnog mnjenja& upravljasopstvenom sudbinom %Kustavna republika&.

#pravdanje drave /ant poveuje sa opravdanjem atite ljudskih osnovnih

prava koja su uro*ena 9 sloboda i jednakost. 'o ovome( svaki ovek je na osnovuovetva slobodan i jednak i vlastiti gospodar. 3 slobode kao vrhovnog akona/ant ivodi naelo pravde po kojoj je pravedno ono delo koje kao produktsamovolje moe stajati ajedno sa slobodom svakoga po optem akonu. 2aeloopteg akona je onda8 J,elaj spolja tako da slobodna upotreba tvoje samovoljemoe da postoji ajedno sa slobodom svakoga po nekom optem akonu( s timda takav akon ne treba predstaviti kao pobudu radnje.J. 0 ovom smislu( prinuda

je i opravdana( jer spreava mogue prepreke slobodi( odnosno preprekusprovo*enju privatnog prava. ,rava je stoga Jsjedinjavanje mnotva ljudi podpravnim akonimaJ( gde je pravno stanje regulisano akonima koji moraju a priori

biti naela praktinog uma.

J,elaj spolja...J 9 ljudi su u me*usobnom odnosu spolja( tako da to pravo reguliesamo te odnose i posledice te spoljanje delatnosti. J0nutranjeJ potpada podregulaciju kategorikog imperativa %maksime ili pobude&. 0 tom smislu( akon jeaprioran i univeralan( jer ne avisi od empirijskih okolnosti( i mora obebediti)ormalnu uskla*enost spoljanje slobode neke osobe sa istom takvom slobodomdrugih ljudi 9 preciiranje uslova me*usobnog postupanja ime*u individua.

+e*usobna saglasnost na prinudu koja je u skladu sa slobodom svih kaoracionalnih linosti ivor je legitimiteta dravne prinude( pa je prinuda ondakonstitutivni deo pojma prava. +e*utim( drava nema pravo da primeni prinudu


20/41

kod nametanja etikih( religionih vrednosti ili slobodnog iraavanja stavova beobira ako nisu po ukusu suverene vlasti( jer je to s)era individue i spada podkategoriki imperativ. +aksime delanja su ivan domena drave i prava sve doksu spoljanje posledice u skladu sa optim akonom prava.

#pravdanje drave ne moe biti onda veano ni a blagostanje ili sreu( jer je bidrava onda bila paternalistika i meala bi se u s)eru privatne slobode( te binaruila autonomiju gra*ana( to je po /antu nedopustivo. !vrha drave je dakleatita sloboda individua kao autonomnih i neavisnih ljudi koji postiu svojeciljeve do mere koja je kompatibilna sa slinom slobodom drugih 9 ovo jeopravdanje drave( ali i njeno ogranienje delovanja.

-utonomna osoba je po /antu ona koja je slobodna( neavisna( sopstvenigospodar i mora imati neko vlasnitvo koje donosi prihode %ene i deca ne&.'ravo na svojinu nije deo prirodnog prava( jer je to socijalna kategorija 9polaganje prava na posedovanje neke stvari ograniava druge u pogledukorienja te stvari.

'oto se legitimitet drave temelji na principu prava kao principu a priori( ondastupanje u gra*ansko drutvo nije opcija( ve nunost koju nalae praktini um(pa je i saglasnost oko toga samo hipotetika( ali ima svoj praktiki realitet 9 daobavee svakog akonodavca da daje akone koji proiilae i ujedinjene voljeitavog naroda i da od svakog ko eli da bude gra*anin ahteva da se usaglasi satakvom voljom. 4iti moralan je i nemogue van politikog poretka( pa je dunostpotovanja drave i konstitutivni deo moraliteta osoba koje sebe vide slobodnimai jednakima u drutvu( odnosno( ova dunost je a priori.

/ada vladar nije u stanju da obebedi atitu spoljanje slobode u poretku( onnema pravo na vlast( ali ni narod nema pravo na pobunu 9 promenu moe ivriti

jedino suveren putem re)orme( a ne narod pomou revolucije. /ant prua ?argumenta protiv revolucije8@. %ne&srea ne moe biti povod a pobunu( jer je to kontigentna i promenljivakategorija i ne moe predstavljati osnov opteg i univeralnog akonaA. niko ne moe biti sudija u sopstvenoj stvari % a to bi bio narod u revoluciji&B. ustav koji bi garantovao pravo na legalnu pobunu protiv najvieg autoritetaiju suverenost i konstituie bi bio u paradoksu sa samim sobom

?. pravo na pobunu ne moe da se opravda ni poivanjem na sadrinu ivornogdrutvenog ugovora( jer se u tom ugovoru ljudi ne bi saglasili sa pravom napobunu( jer bi to bilo nemogue sprovesti u praksi

2aposletku( revolucionarni akti uvek podraumevaju odre*ene maksime( toopet nije s)era opteg akona( ve kategorikog imperativa. +ada( /ant na parmesta sebi i protivrei navodei da ljudi ne treba da ustupaju pred lom( ve damu se odvano suprotstave.

$3/-8


21/41

0 okviru /antovog stanovita imati volju nai imati mo da se postupa u skladus principima. !amo umna bia imaju volju. +e*utim( /ant govori o dobrojvolji./ada je re o dobroj volji( /ant navodi nekoliko sledeih stavova8

6edina stvar koja je dobra be ogranienja je dobra volja.

!ve ostale stvari su dobre u odre*enom smislu( ali nisu dobre beogranienja( tj. nisu dobre beuslovno. !ve te stvari pretpostavljaju dobruvolju kako bi mogle biti dobre.

0 tom smislu( dobra volja poseduje beuslovnu unutranju vrednost.

3sto tako( dobra volja nije dobra po onome to proivodi %tj. po svojimreultatima&( ve po htenju. ,rugim reima( ona je dobra po sebi.

/orisnost ili neplodnost dobre volje ne moe njenoj vrednosti nita ni da

doda ni da odume.

'omou svih ovih stavova( /ant astupa teu o apsolutnoj vrednosti dobre volje.#n je( me*utim( svestan da mnogima takva tea moe delovati neuverljivo. 1atonudi sledei argument na osnovu kojeg pokuava da pokae da je upravo dobravolja prava svrha nae prirode.

/od svih bia koja su podeena a ivot na svrhovit nain %tj. u svimorganimima& svaki organ obavlja samo onu svrhu a koju je najprikladniji. /ant

primeuje da nam je priroda dodelila um kamo mo koja treba da utie na nauvolju. 0m proivodi volju koja je dobra po sebi. 3sto tako( um nije pogodan dapostigne takvu svrhu kao to je srea %tu svrhu bi mnogo bolje postigao nekiprirodni instinkt&. 'rema tome( prava svrha nae prirode je postianje volje koja

je dobra po sebi( a ne postianje sree.

+e*utim( kakva je to konkretno dobra volja> /ant precino kae da je re o voljikoja je determinirana %tj. odre*ena& na osnovu predstave akona samog po sebi tj. akona i kojeg je iskljuen svaki sadrinski element %ili svaka osobinapredmeta volje&. #vo je u bliskoj vei sa autonomijom volje. -utonomija volje je

ona osobina volje na osnovu koje volja samoj sebi postavlja akon neavisno odsvke osobine predmeta htenja. +e*utim( ona volja koja je determinirana %tj.odre*ena& na osnovu predstave akona i kojeg su iskljueni svi empirijskielementi jeste dobra volja. ,rugim reima( autonomija volje je ona osobina voljena osnovu koje volja moe da bude dobra.@

ako*e( pojam dunosti sadri u sebi pojam dobre volje. 1bog toga /ant analiirapojam dunosti kako bi postalo jasnije ta je to dobra volja.A

@ +oe se dopuniti na osnovu pitanja o autonomiji i heteronomiji volje.


22/41

,unost8

/ant dunost odre*uje kao nunost jedne radnje i potovanja prema akonu. oje vanina defnicija i kljuni pojam u ovoj defniciji je :potovanje. o je ujednopojam koji nije lako defnisati. 1a /anta samo ist akon moe biti predmetpotovanja. aj ist akon je akon i kojeg je iskljuen svaki predmet volje.,akle( akon u okviru kojeg nema nikakvog sadraja. 3sto tako( to je akon kojipropisujemo sami sebi. !a druge strane( budui da smo nesavrena umna bia(nas taj akon ipak prinu*uje na poslunost i tako nosi ivestan element straha.+e*utim( budui da sami sebi propisujemo ovaj akon( ona nosi i ivesnu douprivlanosti. a kompleksna kombinacija straha i privlanosti %naklonosti& kojuoseamo prema akonu jeste potovanje.

!ve dunosti se dele na osnovu dva principa podele8 na dunosti prema sebi iprema drugima i na savrene i nesavrene dunosti. 2a taj nain dobijamosledee dunosti8 savrene dunosti prema sebi %npr. dunost koja abranjujesamoubistvo&( savrene dunosti prema drugima %npr. dunosti koja abranjujelaganje&. 2esavrene dunosti prema sebi %npr. dunosti koja mi nalae ravijanjevlastitih talenata i sposobnosti& i nesavrene dunosti prema drugima %npr.dunost koja mi nalae da pomognem drugima u neprilici&.

#igledna ralika me*u ovim dunostima je da savrene abranjuju( doknesavrene nalau postupanje.

Ralika ime*u savrenih i nesavrenih dunosti se ivodi na osnovu logike ipraktine univeraliacije. 0koliko moemo da amislimo da maksima budeuniveraliovana %tj. da bude univeralni akon&( onda to nai da prolai testlogike univeraliacije. 0niveraliacija te maksime ne sadri nikakvuprotivrenost. 0koliko je maksima prola test logike univeraliacije( mogue jeapitati se da li moemo hteti da ova maksima bude univeralni akon. 0kolikomoemo hteti( onda ove maksime prolae i test praktine univeraliacije.

+aksime postupaka koji su suprotni naim savrenim dunostima ne prolae akni test logike univeraliacije %ak se ni ne mogu amisliti kao univeralniakoni&. !a druge strane( maksime postupaka koji su suprotni naim nesavrenimdunostima prolae test logike univeraliacije %mogu se amisliti kaouniveralni akoni&( ali su takve da niko ne bi mogao hteti da ove maksimepostanu univeralni moralni akon.

A ,opuniti na osnovu pitanja o dunostima.


23/41

+aksime i moralni akon8

/ada je re o moralnom akonu kod /anta( to je kategoriki imperativ( koji glasi8:'ostupaj samo prema onoj maksimi( a koju istovremeno moe hteti dapostane sveopti akon. /ako bi se bolje objasnila ralika ime*u maksima i

moralnog akona( treba navesti nekoliko seledeih objanjenja. 're svega( uokviru /antovog stanovita imati volju nai imati mo da se postupa u skladu sprincipima. !amo umna bia imaju volju. 'rema tome( volja je mo da se naosnovu principa odluimo na postupak. 2a osnovu toga( svaki postupak umnogbia mora imati princip. 'rincipi mogu biti subjektivni %to su maksime& iliobjektivni. +aksima je subjektivni princip htenja8 slobodno reeno( to je principna osnovu kojeg se odre*ena individua odre*uje na radnju. #bjektivni princip jeonaj princip prema kojem bi svaki racionalni delatnik nuno postupao ako bi umimao punu kontrolu nad njegovim strastima.

/od bia koje bi se sastojalo samo i umne prirode( objektivni princip bi bionuan8 takvo bie ne bi bilo prinu*eno moralnim akonom i a takvo bie ne bipostojali imperativi.

1a nesavrena umna bia %koja pored umne prirode imaju i odre*ene strasti&objektivni princip prinu*uje volju i predstavlja apovest. Eormula te apovesti jeimperativ. 3mperativi se iraavaju reima :6a treba.

0 tom smislu( imperativi su objektivni principi posmatrani kao prinu*ujui.

'ostoje dve vrste imperativa8 hipotetiki i kategoriki. Hipotetiki imperativnalae radnju koja je dobra kao sredstvo a neki cilj; on glasi8 :reba da uradimto9i9to( ako hou da postignem ovo9i9ovo /ategoriki imperativ nalae radnjubeuslovno %tj. kategoriki&( on nalae radnju koja je dobra po sebi.

/ategoriki imperativ iskljuuje uticaj svakog interesa. /ategoriki imperativglasi8 :reba da uradim to9i9to %nema nikakvog daljeg specifkovanja nekog cilja&.0 tom smislu je kategoriki imperativ beuslovan8 nema cilja koji bi uslovoljavaovolju i predstavljao joj uslov na osnovu kojeg bi se ona odre*ivala.

2ajvii moralni akon8

/ada je re o najviem moralnom akonu kod /anta( to je kategoriki imperativ(koji glasi8 :'ostupaj samo prema onoj maksimi( a koju istovremeno moe htetida postane sveopti akon. /ako bi se bolje objasnila priroda ovog moralnogakona( treba navesti nekoliko sledeih objanjenja8 /oja je ralika ime*u kategorikih i hipotetikih imperativa> 0emu se sastoji priroda /antovog najvieg moralnog akona>


24/41

're svega( u okviru /antovog stanovita imati volju nai imati mo da sepostupa u skladu s principima. !amo umna bia imaju volju. 'rema tome( volja jemo da se na osnovu principa odluimo na postupak. 2a osnovu toga( svakipostupak umnog bia mora imati princip. 'rincipi mogu biti subjektivni %to sumaksime& ili objektivni. +aksima je subjektivni princip htenja8 slobodno reeno(

to je princip na osnovu kojeg se odre*ena individua odre*uje na radnju.#bjektivni princip je onaj princip prema kojem bi svaki racionalni delatnik nunopostupao ako bi um imao punu kontrolu nad njegovim strastima.

/od bia koje bi se sastojalo samo i umne prirode( objektivni princip bi bionuan8 takvo bie ne bi bilo prinu*eno moralnim akonom i a takvo bie ne bipostojali imperativi.

1a nesavrena umna bia %koja pored umne prirode imaju i odre*ene strasti&objektivni princip prinu*uje volju i predstavlja apovest. Eormula te apovesti jeimperativ. 3mperativi se iraavaju reima :6a treba.

0 tom smislu( imperativi su objektivni principi posmatrani kao prinu*ujui.

'ostoje dve vrste imperativa8 hipotetiki i kategoriki. Hipotetiki imperativnalae radnju koja je dobra kao sredstvo a neki cilj; on glasi8 :reba da uradimto9i9to( ako hou da postignem ovo9i9ovo /ategoriki imperativ nalae radnjubeuslovno %tj. kategoriki&( on nalae radnju koja je dobra po sebi.

/ategoriki imperativ iskljuuje uticaj svakog interesa. /ategoriki imperativglasi8 :reba da uradim to9i9to %nema nikakvog daljeg specifkovanja nekog cilja&.0 tom smislu je kategoriki imperativ beuslovan8 nema cilja koji bi uslovoljavaovolju i predstavljao joj uslov na osnovu kojeg bi se ona odre*ivala.

1a /anta kategoriki imperativ predstavlja )undamentalni moralni kriterijum.+oralni kriterijum je standard na osnovu kojeg se procenjuje moralna ispravnostnaih postupaka. /ant eli da )ormulie moralni akon %tj. kriterijum moralneprocene& koji bi bio univeralan; tj. koji bi vaio ne samo a sva ljudska bia( ve ia sva bia koja poseduju um. 0pravo ato se moralni akon ne moe ivesti iiskustva8 moralni akon koji bi bio iveden i iskustva bi mogao da ima samogeneralno ali ne i nuno vaenje. 3 tog raloga( kod /anta su svi empirijskielementi iskljueni i ovog moralnog kriterijuma. 1a /anta samo )orma akona

kao takvog %tj. akonitost kao takva i koje su svi sadrinski elementi iskljueni&moe da predstavlja osnovu a opredeljenje volje. 0pravo tako odre*en%)ormalni& moralni princip moe da bude univeralan. #va odlika /antovogmoralnog akona se ove )ormaliam.

/ategoriki imperativ je samo jedan i moe da postoji samo jedan kategorikiimperativ8 to je jedan jedini moralni akon( iako postoji nekoliko raliitih)ormulacija %postoje raliite podele( ali se standardno smatra da postoji pet)ormulacija&.

Eormula opteg akona %)ormula @&8 'ostupaj samo prema onoj maksimi a koju

istovremeno moe hteti da postane opti akon.


25/41

#vo je glavna )ormula. 'ostoji samo jedan kategoriki imperativ i ova)ormula ga na najjasniji nain iraava. #va )ormula mora da se na vrloprecino. 6edna od kljunih rei je re :hteti( a ne :eleti. Lelje bi uvele

jedan sadrinski element koji bi bio potpuno stran /antovom shvatanjumoralnog akona.

Eormula prirodnog akona %)ormula @a&8 'ostupaj tako da maksima tvogdelovanja tvojom voljom treba da postane opti prirodni akon.

-ko hoemo da testiramo maksimu neke radnje( onda moramo da vidimoda li ona moe da postane univeralni prirodni akon; a taj akon je akonuroka i posledice. ako se dolai do ove )ormulacije kategorikogimperativa.

Eormula svrhe po sebi %)ormula A&8 'ostupaj tako da ovetvo kako u tvojojlinosti tako i u linosti svakog drugog uima uvek i kao cilj a nikada samo kaosredstvo.

ovetvo o kojem /ant govori u ovoj )ormuli je apravo umna priroda. 0me*uljudskim odnosima mi koristimo ljude kao neku vrstu sredstva %npr.koristim prodavca kao sredstvo da bih dobio neto to mi je potrebno itd.&.'oenta je me*utim( da umna bia predstavljaju i tv. svrhe po sebi kojenikada ne smemo da tretiramo kaopukasredstva %tj. da prenebregavamoinjenicu da umna bia imaju vrednost po sebi&.

Eormula autonomije %)ormula B&8 'ostupaj tako da tvoja volja na osnovu svojemaksime istovremeno samu sebe posmatra kao opteakonodavnu.

'oenta ove )ormule je u tome da ne samo to treba da sledimo univeralniakon %to se tvrdi u prvoj )ormuli&( ve treba da sledimo univeralni akonkoji sami sebi donosimo kao umna bia. 2a taj nain( ova )ormula naeksplicitan nain iraava da princip moralnosti mora da bude kategorikiimperativ i da kategoriki imperativ nalae upravo autonomiju volje.

Eormula carstva svrha %)ormula Ba&8 'ostupaj tako kao da e pomou tvojih

maksima uvek biti akonodavni lan opteg carstva svrha.#va )ormula proilai direktno i )ormule autonomije8 umna bia koja sama sebipropisuju univeralni akon jesu tv. svrhe po sebi. a bia ine jedno carstvosvrha. !vako umno bie pripada carstvu svrha kao njegov lan.

1latno pravilo8

're nego to se pokae ralika ime*u kategorikog imperativa i latnog pravila(pogledajmo kako glase njihove defnicije. /ategoriki imperativ glasi8 :'ostupaj


26/41

samo prema onoj maksimi( a koju istovremeno moe hteti da postane sveoptiakon. 1latno pravilo ima dve varijante8 poitivnu i negativnu. 'oitivna glasi8:ini drugima ono to eli da oni tebi ine. 2egativna glasi8 :2e ini drugimaono to ne eli da oni tebi ine. 'oitivna varijanta je problematinija jer( araliku od negativne( nalae postupanje. 2egativna varijanta abranjuje. 3ako

deluje da ova ralika nema neki naaj( ta ralika je od velike moralnerelevancije. 'oitivna varijanta latnog pravila bi nalagala maohisti %oveku kojieli da mu neko nanosi bol& da postane sadista. 2egativna varijanta latnogpravila nema ovakve posledice.

0koliko se dobro shvati priroda /antovog kategorikog imperativa( onda postajesasvim jasno da kategoriki imperativ ne moe da bude isto to i latno pravilo.$vo u emu je sutinska ralika8

0 okviru kategorikog imperativa se ahteva da volja apstrahuje od svihosobina predmeta htenja. #no to ostaje je pogodnost maksima a jednoopte akonodavstvo. 2a osnovu toga volja samoj sebi propisuje akon. o

je autonomija volje.

1a raliku od toga( latno pravilo je jedan heteronomni princip8 tu se voljaodre*uje na osnovu onoga to delatnik eli da rade njemu.

0 okviru kategorikog imperativa su svi empirijski elementi iskljueni8

samo )orma akona kao takvog %tj. akonitost kao takva i koje su svisadrinski elementi iskljueni& moe da predstavlja osnovu a opredeljenjevolje. 0pravo tako odre*en %)ormalni& moralni princip moe da budeuniveralan. #va odlika /antovog moralnog akona se ove )ormaliam.

1a raliku od toga( nijedna )ormulacija latnog pravila nije )ormalna.2aprotiv( latno pravilo podraumeva specifkaciju sadraja htenja8 to jeono to bi delatnik hteo da njemu urade.

/ao direktna posledica svega to je navedeno proilai da je /antovkategoriki imperativ je univeralan( dok nijedna )ormulacija latnogpravila ne moe da pretenduje na univeralnost.

"egalitetMmoralitet i autonomijaMheteronomija8

/ada je re o ralici ime*u legaliteta i moraliteta( ona se sastoji u sledeem.!laganje jedne radnje sa akonom dunosti je legalitet; slaganje maksime teradnje sa akonom je moralitet. 'recinije reeno( princip legaliteta samo


27/41

ahteva da se postupa shodnodunosti %tj. u skladu s njom&. 'rincip moralitetaahteva da se postupa izdunosti.B

,akle( ukoliko delatnik postupa onako kako trai moralni akon( tada je njegovaradnja u skladu sa principom legaliteta. 0koliko se maksimanjegovog postupanja

slae sa moralnim akonom( onda on postupa moralno %tj. tada njegov postupakima moralnu vrednost&. 'rema tome( ono to je u skladu s principom legaliteta(ne mora biti u skladu s principom moraliteta8 princip moraliteta je stroiji.

#va ralika ime*u legaliteta i moraliteta je naroito vana u pogledu naina nakoji procenjujemo vlastite i tu*e postupke. 2aime( kad su drugi u pitanju(dovoljno je da njihovi postupci adovoljavaju princip legaliteta. o nai da mi nesmemo ulaiti u sumnjiavo ispitivanje njegovih motiva( nego se moramoadovoljiti time da on adovoljava slovo akona. 'rincip moraliteta moguprimeniti samo na sebe.

-utonomija volje je ona osobina volje na osnovu koje volja predstavlja akonsamoj sebi neavisno od svake osobine predmeta volje. ,rugim reima( voljapostavlja akon samoj sebi apstrahujui od svake osobine predmeta htenja; tj.donosi taj akon neavisno od tih osobina. /ant je vrlo jasan da principautonomije prema kojem volja treba da postavlja akon samoj sebi predstavljaprincip morala. anije( princip moralnosti je kategoriki imperativ( a kategorikiimperativ ne nalae nita drugo do upravo autonomiju volje. 2a taj nain(autonomija volje lei u osnovi moralnosti.?

0koliko volja trai akon svog opredeljenja u bilo emu drugom( a ne u samojsebi( onda i toga proilai heteronomija. Heteronomija nai da akon voljeproilai i neeg drugog %to je bukvalan prevod rei :heteronomija drugivlada ili postavlja akon&.

!loboda8

/ant objanjava volju kao jednu vrstu kaualiteta umnih bia( a slobodapredstavlja onu osobinu tog kaualiteta po kojoj on moe da )unkcionie

neavisno od stranih uroka koji ga determiniraju. !a druge strane( prirodnanunost je osobina kaualiteta svih beumnih bia po kojoj njihovo postupanje upotpunosti odre*uje uticaj stranih uroka. 2avedeno objanjenje slobode jenegativno.

'oitivan pojam slobode je vean a pojam akona. !loboda je odre*ena kaoosobina kaualiteta umnih bia. 'rema /antu je svaki kaualitet povean sapojmom akona %misli se na akon uroka i posledice&. !loboda volje je isto to i

B dopuniti na osnovu pitanja o dunostima.

? ,opuniti na osnovu pitanja o kategorikom imperativu.


28/41

autonomija; tj. osobina volje na osnovu koje je ona akon samoj sebi. -utonomijavolje je ona osobina volje na osnovu koje volja predstavlja akon samoj sebineavisno od svake osobine predmeta volje. ,rugim reima( volja postavljaakon samoj sebi apstrahujui od svake osobine predmeta htenja; tj. donosi tajakon neavisno od tih osobina. /ant je vrlo jasan da princip autonomije prema

kojem volja treba da postavlja akon samoj sebi predstavlja princip morala.anije( princip moralnosti je kategoriki imperativ( a kategoriki imperativ nenalae nita drugo do upravo autonomiju volje. 2a taj nain( autonomija volje leiu osnovi moralnosti.D

/ada je re o odnosu praktine i transcendetalne slobode /ant smatra da su ljudiumna bia i da imaju mo da donose odluke( a a svaku odluku postoji ralog. o

je praktina sloboda. /ant defnie transcendetalnu slobodu kao apsolutnispontanitet uroka koji sam sobom apoinje jedan ni pojava koji tee prirodnimakonima. /ada tvrdi da su ljudi transcendentalno slobodni( /ant pod time

podraumeva da oni ne podleu iskljuivo fikim akonima( ve i kaualitetu naosnovu slobode.

ranscendetalna sloboda je uslov mogunosti praktine slobode. +e*utim( kakobi uspeo da pokae na koji nain transcendentalna sloboda uslov mogunostipraktine( /ant mora da pokae da je transcendetalna sloboda koegistentna sadeterminimom fikih akona. #vo /ant radi u kritikom rareenju treeantinomije.

'rimat praktinog uma8'raktina mo rasu*ivanja ima ivesnu prednost u odnosu na teorijsku morasu*ivanja. Re je o tome da ako se u teorijskoj moi rasu*ivanja um usudi daapstrahuje od iskustvenih akona i ulnog opaaja( ona apada u protivrenostisa samim sobom. 1apravo( apstrahovanje od ulnog opaaja dovodi do glavnogproblema sa kojim se suoava /antova teorijska floofja. +e*utim( u sluajupraktine moi rasu*ivanja stvari stoje sasvim suprotno. 'raktina morasu*ivanja poinje da se pokauje potpuno korisnom upravo kada obini raumiskljui i praktinih akona sve ulne pobude.

-ko pogledamo objanjenje autonomije volje( videemo da iskljuenje svih ulnihpobuda auima kljuno mesto. -utonomija volje je ona osobina volje na osnovukoje volja predstavlja akon samoj sebi neavisno od svake osobine predmetavolje. ,rugim reima( volja postavlja akon samoj sebi apstrahujui od svakeosobine predmeta htenja; tj. donosi taj akon neavisno od tih osobina. 3sto tako(objanjenje dobre volje podraumeva iskljuenje svih ulnih pobuda. /antprecino kae da je re o volji koja je determinirana %tj. odre*ena& na osnovupredstave akona samog po sebi tj. akona i kojeg je iskljuen svaki sadrinskielement %ili svaka osobina predmeta volje&. 6ednom reju( u okviru /antove etikeiskljuenje svih empirijskih elemenata ima iuetan naaj.

D dopunitiu na osnovu pitanja o kategorikom imperativu.


29/41

+e*utim( ovo iskljuenje ujedno nai da um neopoivo nalae moralne propise ida pri tome potpuno eliminie sklonosti. 0pravo se i tog raloga u ljudimaravija tenja da nekako usklade moralni akon sa svojim eljama i sklonostima.#va tenja se ravija u dijalektiku koja se uspeno rareava samo pomoukritike praktinog uma. 'rema tome( praktini um aista ima ivestan primat u

odnosu na teorijski( ali se sa svoje strane suoava sa problemom koji treba darei kritika praktinog uma.

PROSVE0ENOST

/ant navodi da je prosveenost ilaak oveka i samoiskrivljene nerelosti( priemu je nerelost nesposobnost oveka da se samostalno slui vlastitimraumom( a samoiskrivljenje ne nai :iostanak rauma( ve ovekova lenjost istrah da ga upotrebljava. 2aime( ljudi su uljuljkani u sopstvenu nesamostalnost(

jer je tako bebednije. !toga( /ant navodi da rane )orme i pravila koja supropisana jesu pre loupotreba( nego upotreba rauma okovi nerelosti. 2aeloprosveenosti bi onda glasilo8 budi hrabar da se slui sopstvenim raumom.!ituacije koje nisu pogodne po oveka su one u kojima on ne misli( ve delaprema onome to mu se kae. 2ajeksplicitniji poiv na sopstveno miljenje seprimeuje u religiji( gde ljudima treba dati slobodu da sami ina*u odgovore(sluei se raumom. # svom vremenu( /ant kae da nije prosveeno vreme( ali jevreme prosveenosti( jer postoje nanake i mogunosti ljudskog osamostaljenja(s tim da konani cilj tek treba postii.

KANTOVA IDEJA ISTORIJE

0 svojim :2aga*anjima o poetku istorije /ant navodi ? kljuna momenta kojionaavaju ovekovo odmetanje od prirode i poetak upotrebe rauma.

'rvi momenat je upotreba uma u ishrani( upore*ujui hranu ulima( vodei seanalogijom da bi i neto drugo moglo biti jestivo. #vde ovek shvata da moe dabira( a raliku od ivotinja.

,rugi momenat je upotreba uma u polnosti( tako to ovek shvata da svoj polni

nagon moe da jaa u odsustvu predmeta svog nagona. #vo dokauje danagonima u krajnjoj instanci upravlja um( jer je predmet nagona u odsustvu.#vde je ovek shvatio da moe da upravlja svojom ulnou.

0 treoj )ai je ovek ve sposoban a predvi*a budue doga*aje i otkriva svojusmrtnost( dok u etvrtoj )ai shvata da je on sam svrha prirode( dok sva drugabia predstavljaju samo sredstva.

!a ova ? koraka( ovek istupa na tlo slobode.

!am tok istorije /ant ilae u spisu :3deja opte istorije( u N tea8

@. !ve prirodne obdarenosti su predodre*ene da se raviju vremenom i topotpuno svrsishodno; u suprotnom( priroda ne bi bila akonito ure*en sistem.


30/41

'oto je ravoj mogu tek na nivou vrste( potrebno je vreme.A. ovek je jedino bie obdareno umom( ime je priroda htela da se on sampostara a svoje blagodeti svojim umom i ostalim snagama.B. !redstvo kojim se priroda koristi u ravijanju ovekovih obdarenosti jeantagoniam nedrutvena drutvenost.

'rirodna dispoicija dostie svoje ostvarenje u osnivanju )ederacije drava.

VENI MIR

/antova koncepcija venog mira se sastoji od O preliminarnih i B defnitivnalana( tako da preliminarni treba da uklone uroke potencijalnih ratova i pripremeteren a mir( dok defnitivni uspostavljaju i odravaju mir. #vde se ne radi o

primirju ili trenutnom miru( ve venom.

'reliminarni [email protected] ugovor ne treba smatrati mirovnim ukoliko on sadri klicupotencijalnog budueg rata.A.2ijedna drava ne moe stei ni na koji nain %ni kupovinom( nasledstvom nitidarivanjem&( jer se drava ne moe posedovati( niti se njome moe raspolagatipo volji ona je moralna linost.B.!tajae vojske vremenom moraju nestati( jer samo njihovo postojanje u stanjupripravnosti stvara oseaj pretnje i nelagode. ako*e( takve vojske ine da sedrave me*usobno takmie. 'ritom( plaanje vojske a ubijanje nai tretiratiljude kao sredstvo( to je u neskladu da ljude trebati kao svrhu( a ne kao pukosredstvo.?.,rava ne sme da se aduuje u sluaju borbe protiv tree drave. ,rave sesmeju pomagati u privrednom smislu( ali ne na utrb tree drave u borbi( takoda se ni vojska ne sme udruivati niti :poajmljivatiD.,rava ne sme da se uplie u ustav i vladavinu druge drave.O.0 sluaju rata( nisu dovoljena ona verstva koja bi po sklapanju mira mogla dapoljuljaju poverenje( jer bi u suprotnom ilo od rata do rata( a do mira se ne bimoglo doi.

lanovi @( D i O ahtevaju hitno i momentalno ivrenje( dok ostali mogupostepeno.

,efnitivni [email protected] svih drava moraju biti republikanski %u smislu ure*enja&( sa odvojenomakonodavnom i ivrnom vlasti %a raliku od despotske ure*ene vladavine gdeivrilac donosi akone i sprovodi ih&.A.+e*unarodno pravo treba da se asniva na )ederalimu slobodnih drava.B.!vetsko gra*ansko pravo treba biti ogranieno na uslove opteg hospitaliteta%gostoprimljivosti&.

0 odeljku :7arancija venog mira( /ant navodi kako se priroda pobrinula daveni mir bude postignut( jer je najpre omoguila ljudima da mogu iveti na svim


31/41

delovima emlje( atim ih je stalnim pretnjama i neprijateljstvom rasterala uabaenije delove sveta( da bi ih na kraju primorala preko pretnje rata da stupe uakonske odnose.

1OPEN.AUER2 VOLJA

/od


32/41

objekta. 1akoni koji vae a druge objekte( vae i a nae tijelo. +e*utim(oigledno je da nam radnje i pokreti naeg tijela nisu neraumljive i strane kaopromjene svih drugih objekata. 1ato> 'a( upravo ato to u pomo volje imamodalji uvid u sutinu pojave i radnji neeg tijela. /ako igleda ta objektivacija kronae tijelo> 'a( svaki pokret naeg tijela je neiostavno i voljni in. aj voljni in i

pokret naeg tijela nisu dva raliita objektivno sanata stanja koja poveujekaualitet( ve su jedno te isto( samo to su nam dati na dva raliita naina8neposredno i u opaanju. 'okreti naeg tijela su u opaanje prenesen voljni in.+e*utim( postoji mjesto i gdje se ralikuju( a to je jedino u reIeksiji.=oljnaodluka se od voljnog akta ralikuje ato to se voljne odluke odnose nabudunost i predstavljaju puka naga*anja uma( dok se samo ivo*enje( tj.voljnim aktom dokauje to to u umu apstraktno postoji. /ada se ispolje ustvarnosti( htjenje i voljni in( onda su oni jedno. 1nai( prema ovome vo&!a !ea$%o%#o saz#a#!e t!e&a6 a t!e&o !e a$oste%o% saz#a#!e vo&!e*!vakineposreni i pravi akt volje je odmah i neposredno tjelesni akt( kao to je i svaki

uticaj na tijelo odmah i neposredni uticaj na volju % misli se na adovoljstvo i bol(npr. #dre*eni uticaj e nam iavati bol ukoliko protivrei volji( ali ako je u skladusa njom onda emo osjetiti adovoljstvo. !P tim to treba napomenuti da bol iadovoljstvo nisu predstave( ve samo podraaji&. 6asno je( dakle( kakosanajemo volju. 2ae tijelo je ulov sananja volje( samo to volju naravno nesanajemo u njenoj sutini( ve samo u pojedinanim aktima( tj. volju sanajemou vremenu koje je )orma pojavljivanja naeg tijela i svih drugih objekata. 14#7=#"6$ +3 !-12-6$+# 2-


33/41

Unutranja sutina volje ( koju ne moemo potpuno saznati, ali emopredstaviti neke karakteristike):

reba dalje ralikovati ono to pripada volji samoj i ono to pripada njenojmnogolikoj pojavi. =idjeli smo da se sutina po sebi naeg sopstvenog tijela kao

onoga to on jeste( volja( objelodanjuje u proivoljnim pokretima naeg tijela( tj.u voljnim inovima. #dre*uju ihmotivi u nama( koji nam naravno ne daju nikakvo sananje( ve samo odre*ujunae htjenje u odre*enom trenutku( predstavljaju povod da se irai volja. 3ovoga akljuujemo da je volja % ona sama po sebi& va# zako#a (otva;!e(samo je njena pojava u svakom trenutku odre*ena njime. Vo&!a !e va# #a5e&a%az&o8a( beralona( ali njena pojava nije. =olja je ono u pojavi to nijeuslovljeno vremenom( prostorom ni kaualitetom( niti se na njih svodi( niti njimaobjanjavaQ 'rostor( vrijeme i kaualitet joj pripadaju tek kada postane predstava.Vo&!a#e(a #kakvo8 os#ova( samo naa djelatnost predstavlja pojavu volje(

na karakter je tako*e pojava volje. 2ae tijelo je jednostavno pojava volje usvakom smislu( te je ato i u savrenoj saglasnosti sa njom % ovo vidimo naosnovu toga to dijelovi naeg tijela potpuno odgovaraju eljama volje8 ubi(drelo i crijevni sistem su objektivacija gladi( genitalije objektiovani polni nagonitd( itd.&. Vo&!a #!e o3!ekt( ato to je svaki objekt ve njena puka pojava. #nasamo poajmljuje ime od nekog objekta( ukoliko elimo da o njoj mislimoobjektivno. =olja je sasvim slobodna od svoje pojave i svih pojavnih )ormi( koje setiu samo njenog objektiviteta( ali su volji samoj strane. S&o3o"#a !e o"svakoo8 (#o)tva( samo se ranoliko pojavljuje. #na ne postoji samo uovjeku( to smo vidjeli ve. #no to je ralika jeste to to je u ovjeku odre*ena

motivima( tj. sananjem( ali vo&!a (o4e "!e&ovat 3ez saz#a#!a. =idimo to poinstinktu ivotinja8 mladi pauk nema predstavu o plenu a kojeg plete mreu. 0ivotinjskom svijetu vidimo da je volja prisutna po ponaanju jedinki( ali je upitanju njena slijepa djelatnost koju iako prati sananje nije njime vo*ena. #vdjevidimo da predstava kao motiv nije nuni uslov djelatnosti volje. ak i u namasamima volja ponegdje djeluje slijepo % neke odre*ene )unkcije u krvotoku kojihnismo svjesni itd&. #va volja koja nije vo*ena motivima( vo*ena je urocima koje


34/41

B& 4iljke

?& 'rirodne sile % neorganska priroda&

Raliiti stupnjevi objektivacije( kae


35/41

smatra


36/41

oblikuju organiam kao sluajni proivod prirode lien bilo kakve sutine. ovjekbi onda proisticao i sluajnog susreta sila. $vo bog ega fika grijei kadapokuava da sve svede i objasni silama koje vladaju u neorganskom svijetu% namo da je 2jutn smtrao gravitaciju univeralnim akonom( 3me*u pojava volje % sP obirom da su onbe posvojoj sutini sve iste& mora postojati nepredvidiva analogija i da se u svemu to

je manje savreno ve naire aetak onoga to je savrenije. /ako> +i moemopretpostaviti u najoptijim )ormama predstave osnovi tip i aetak onoga toispunjava )ormu.

/ako volja oblikuje prirodu>

!ile % u neorganskoj prirodi& se nalae u sukobu i shodno naelu kaualitetasvaka od njih eli da ovlada odre*enim dijelom materije i onda i tog sukobaproistie pojava viih ideja koja sve one prethodne pojave nadvladava( ali takopoto prisvaja analogon tih pojava doputa da njihova sutina postoji na odre*ennain. 1nai( kada jedna sila predvlada nad drugom ona adrava pravo na tumateriju.


37/41

vidu 'latonovske ideje u ljudskom biu( ta ideja ne bi mogla iraiti sutinu voljesame po sebi. Radi se o tome da mi ne moemo shvatiti sutinu ovjeka kaoneke vrste slobodnog iraa volje ukoliko imamo samo u vidu njegovu prirodu(ve treba imati u vidu i itave niove koji se nalae u toj hijerarhiji stupnjeva. ektime se stie prava slika o tome na koji nain je ovjek najravijenija

mani)estacija volje.


38/41

peini i ilaak i prividnog( sumornog sveta. 'o jednom vi*enju( vidljivi svet jeastor realnog. 0 budimu nalai artikulaciju svog verovanja da je svetnepopravljivo lo tako*e je u njemu naao reenje askeu. !voju floofjupredstavlja kao ravoj /antove. +reo je Hegela i bio veoma kompetitivan akaivao je predavanja u vreme Hegelovih( ali mu je dolailo vrlo malo ljudi.

/antova najvea asluga je po njemu ralikovanje pojava od stvari po sebi. 1asvet privida je jednako istinito i lano rei da jeste kao i da nije. /raj i poetaksvet ne treba traiti van nas( ve u nama.,ruga /antova asluga je bila idvajanje ljudske volje od sveta )enomena.3skustvo je glavni ivor svog sananja. 'oveivanje spoljanjeg i unutranjegiskustva je klju a sanavanje sveta.&. %po


39/41

da analiira( a ne propisuje. ,rugo problem je u irau :akon to je prirodni ipravnopolitiki pojam 9 osobina akona je nunost( a moralni akoni koje /antpropisuje se stalno kre i pravni i moralni akon su samo norme i nisu nuni.,alje( pojam dunosti je preuet i teologije :treba moe biti samo hipotetino(nikako kategorino dunost moe biti samo odnos sluge prema gospodaru.

-ko je dunost kljuni pojam etike naa volja je podre*ena nekom viemautoritetu koji e nas nagraditi ili kaniti %sve se svodi na staru dobro ponatuhriansku etiku&.,unost prema sebi je tako*e diskutabilna %u dunosti prema sebi bi spadaledijeta i udravanje od poude&Radvajanje a priori a posteriori je /antovo veliko dostignue ako moral)ormiramo a posteriori on ne moe biti injenica svesti %/ant o njima govori u1++ injeniceK dogmatiam nasuprot kritici&.'rema /antu su moralne dunosti injenice koje nalaimo u svojoj svesti./ant je govorio o moralnoj ajednici svih racionalnih bia. %smatrao je da sva

racionalna bia imaju isti kategoriki apart&'o


40/41

prostor i vreme nae )orme opaanja. =olja je noumenalno jedna( tj. jedna uvanprostornom i vanvremenskom smislu.Raliiti stupnjevi objektivacije volje su u svim jedinkama. 'ojedinane stvarisvagda postoje i nikad ne bivstvuju. !tupnjevi objektivacije volje su nalik'latonovim 3dejama. 2eorganska materija je najnii oblik objektivacije volje. 3

sukoba takvih najviih stvari nastaju vie stvari( u ovom sluaju organskamaterija.

6edinstvo se cepa na dve sile ijim sukobom nastaje jedna via %sila&. =olja senajvie objektiviuje u neorganskoj materiji ijim sukobom nastaje organska.#vim sukobom na viim i niim stupnjevima objektivacije( volja se sve vie bliinivou 'latonovih 3deja.0imajui u obir !loboda onaava odsustvo svega to spreava ili ometa; fika( intelektualna(moralna. /ant8 fiki( intelektualni( matematiki i moralni determiniam.Eiika8 slobodno nebo( pokret( vaduh. ivotinje i ljudi su fiki slobodni kada im

pokrete ne ometaju ni okovi ni tamnice ve se kreu sami od sebe %najprepolitika sloboda& . 3ntelektualna sloboda se ne moe ograniavati. +oralnasloboda je sloboda odluivanja u skladu sa linim naelima.+oralna sloboda ne moe biti potpuna jer na nae postupke jako utiu motivi.2a karakter je naa lina individualna platonovska )orma( nain na koji se kronas ispoljava volja.ovek u ivotu sledi jedno pravilo koje nije sam stvorio i koje ne moe dapromeni pa ato nije potpuno moralno slobodan. !loboda da pratimo svoje linoadovoljstvo nam ne donosi sreu donosi nam vie patnje nego adovoljstva(po /antu su adovoljstvo i bol osnovni ivori motivacije a postupke&. -li /ant

nema pesimistiki ton cilj je moralno savrenstvo i treba da postupamo uskladu sa moralnom dunou. /od


41/41

0metnost prua privremeni oduak privremeno osloba*anje od volje. /adaprestanemo da posmatramo delo vraamo se u svet u kome smo sluga svojoj ioptoj volji. !amoubistvo nije trajno osloba*anje od volje( ve askea8 ovekmora da prestane da eli ono to ne moe da postigne time se osloba*a gneva ipostie se sloboda. 2ijedan etiki sistem nije naveo pravi ralog a udravanje

od samoubistva stoiki mudrac je drveni lutak. in samoubistva ne predstavljaosloba*anje od volje( ve najveu afrmaciju volje jer u skladu sa njompokuavamo od nje da pobegnemo ostajui u njenoj vlasti.=rlina i genijalnost se ne ue. $stetska teorija ne moe da stvori umetnikoggenija( pa ni etika vrlog oveka. 'rimeri vrlih su indijske askete i 3sus oni kojisu se u ivotu odricali ispunjenja elja.2e prosveen ovek vidi kako ao uiva u raskoi( ali osvetnik lom dolai glave.0 svetu postoji pravda muitelj misli da nema udeo u patnji( muenik da nemaudeo u krivici( ali imaju.#blik deontolokog utilitarima %Rols& kanene ustanove su deontoloki

ure*ene( ali utilitaristiki )unkcioniu.-psolutno dobor je protivreno. 'ravedan ovek bi dobro svih predpostavio svom on bi dobrovoljno teio siromatvu. 3stinaska ljubav je milosr*e sebinost jeeros( a saaljenje agate.!amilost je u ublaavanju patnje drugih. 5ilj otklanjanje bola %'oper ovo ovenegativni utilitariam ljudi e se teko sloiti oko toga ta je dobro( ali lako okotoga ta je loe a njih&.,oivljavajui tu*u patnju mi doivljavamo sutinu volje uopte ne teimopomoi drugih ve askei 9 onaj ko spona volju gnua je se i ato ne tei nipomaganju drugima ve askei.

ovek koji pobedi volju je isto ogledalo sveta on ilai i ciklusa patnje alistvarno mora da se bori askeom protiv volje i tela koje je ira volje da bi ostaovan

istorija filozofije 3a - ispit

Documents