ISTORIJSKI/POVIJESNI/HISTORISKI RAZVOJ RAČUNARA

Potreba za sredstvima koja će omogućiti čuvanje, prijenos i obradu informacija postoji od prvih dana ljudske civilizacije.

Posljednjih sto godina dolazi do naglog razvoja tehnologija koje znatno unapređuju čuvanje i prenos informacija (fotografija, kinematografija, telefon, radio, radari i televizija).

Tokom razvoja ljudskog društva problem obrade podataka je stalno prisutan.

U početku je ljudski mozak jedino sredstvo koje može da primi i koristi podatke. Porastom broja podataka čovjek traži pomoćno sredstvo za lakšu obradu.

Prve table za računanje zvale su se abaci i nisu samo omogućile računanja nego su i uvele koncept pozicionog označavanja, koji i danas koristimo.

ABAKUSABAKUS

Prvo sredstvo koje je pomoglo prilikom obrade podataka zvalo se abakusabakus (engl. abacus) – (500 g.p.n.e.) .

Abakus je mehaničko pomagalo koje se koristi za računanje.

Na standardnom abakusu može se sabirati, oduzimati, dijeliti i množiti.

Abacus je pravougli okvir s nekoliko paralelnih žica. Svaka žica ima sedam kuglica, dvije iznad i pet ispod horizontale.

Brojevi se predstavljaju pomicanjem kuglica. Gornje dvije kuglice imaju vrijednost 5 a donje 1. Pomoću ove sprave se mogu vršiti sve aritmetičke operacije.

Odlučujući korak u razvoju računara napravila je tehnika proizvodnje satova.

Prvi mehanički kalkulator konstruisao je Wilhelm Schickard (Vilhem Šikard) 1623. godine.

Blaise Pascal (Blez Paskal)

Veliki doprinos automatizaciji procesa računanja dao je francuski matematičar, fizičar i filozof Blaise Pascal (Blez Paskal) (1623-1662).

On je bio "čudo od detete" čijim se obrazovanjem bavio njegov otac. Dao je veliki doprinos matematici i fizici. Zbog svega toga jedan programski jezik koji je nastao 70-tih godina XX vijeka nazvan je paskalpaskal.

Paskal je 1642. godine, kada je imao samo 19 godina, otpočeo rad na mehaničkom kalkulatoru koji se naziva PascalinePascaline.

Prvi model je izrađen 1645. godine, a 1652. godine izrađeno je već 50 prototipova.

Cijena i složenost mašine onemogućili su dalju proizvodnju, kao i činjenica da je samo Paskal lično mogao da je popravi. U to vrijeme, on je već imao druga naučna interesovanja.

Rad kalkulatora se zasnivao na zupčanicima. Kasnije verzije su imale 8 zupčanika, što znači da je kalkulator mogao da računa sa vrednostima do 9,999.999. Zupčanici su se okretali samo u jednom smeru pa direktan rad sa negativnim brojevima nije bio moguć, već se za negativne brojeve koristio takozvani "komplement (do 9) broja".

Njemački matematičar i filozof Gottfried Wilhelm Leibniz (Gotfrid Vilfelm Lajbnic) je 1671. godine izumio spravu - računaljka s računaljka s bubnjembubnjem (Stepped Reckoner) - koja je mogla da obavlja sve četiri osnovne aritmetičke operacije, kao i da izračunava kvadratni koren.

Prvi zaista uspiješni kalkulator je kreirao Šarl Savijer Tomas de Kolamr (Charles Xavier Thomas de Colmar) (1785-1870) 1820. godine koji je nazvan aritmometararitmometar. On je mogao da sabira, oduzima i množi, a i dijelio je uz intervenciju korisnika. Ove velike sprave (zauzimale su cio sto) ušle su u široku upotrebu i prodavale su se još 90 godina.

1833 Charles BabbageCharles Babbage: Mašina sa Ulazom, Spremištem, & Izlazom.

1941 Konrad Zuse je razvio prvi digitalni kompjuter namijenjen za opšte potrebe koji je bilo moguće programirati sa svim aritmetičkim operacijama, nazvan Z3Z3.

1944 Howard Aiken i Grace Hopper razvili MARK IMARK I, elektro-mehanički kompjuter, korišten u US mornarici za ozbiljnije proračune.

    

Mašinu Z3 koju mnogi smatraju da predstavlja prvi elektromehanički digitalniračunar koji je potpuno pod kontrolom programa. Ovaj računar je uništen 1944. godine u toku rata.Računar je izgrađen od 2000 releja, za računanje je koristio binarnu aritmetiku.

1945

Grace Murray Hopper je radila u privremenoj zgradi iz Prvog svjetskog rata na Univerzitetu Harvard.

Na računaru Mark II ona je pronašla prvu računarsku bubu koja je nastradala od struje. Prilijepila ju je na dnevnik računara i kad bi kasnije mašina stala (što se često dešavalo) rekli bi Howardu Aikenu da "uklanjaju bube" (engl. debugging) iz računara.

Prva buba i dalje postoji u National Museum of American History of the Smithsonian Institutions.

Riječ buba i koncept uklanjanja ranije je vjerovatno koristio Edison, ali se pretpostavlja kako je ovo prva potvrda da se taj pojam primjenjuje na računare.

30. jun 1945: John Von Neumannov (Fon Nojman) je napisao naučni rad u kojem je opisao princip rada računara u kojem su pohranjeni programi. On je omogućavao pohranjivanje programa i podataka u memoriju računara.

1946-1948

1951

1954 IBM

Od sredine 70-tih godina počeo je razvoj mikroračunaramikroračunara na bazi mikroprocesora.

Prvi takav računar je Altair 8800 iz 1975. godine zasnovan na Intel procesoru 8080A. Imao je 256 bajtova memorije, nije imao nikakav softver, a programirao se na mašinskom jeziku.

Zanimljivo je da su programski jezik Basic za Altair razvili Bil Gejts i Pol Alen koji su kasnije osnovali firmu Microsoft.

U našoj zemlji je posebno bio popularan računar Sinclair Spectrum Sinclair Spectrum koji je za to vrijeme podržavao jako dobru grafiku i omogućavao razvoj jako dobrih igara.

Kao izlazni uređaj koristio je standardni televizor, a za ulaz i skladištenje korišćen je standardni kasetofon.

Početkom 80-tih godina (1981) i prestižna firma IBM je pustila svoj prvi personalni računar, takozvani IBM Personal Computer (IBM-PCIBM-PC) koji je bio zasnovan na procesoru Intel 8086.

Prvi IBM-PC su imali brzinu procesora od 4.7MHz, unutrašnju memoriju od 128KB, disketnu jedinicu od 5.25", a disk (koji nije bio obavezan) je imao kapacitet od 10MB.

1976  Apple IApple I je u svojoj garaži sastavio Steve Jobs.

1981  Microsoft DOSMicrosoft DOS, operativni sistem programiran u IBM PC.

1985  Microsoft WindowsMicrosoft Windows, Microsoft je razvio OS sličan kao Apple-ov.

1990  pojavljuje se Geoworks, konkurencija Microsoft Windows-a, ali nije dobro prošao.