issn 2217–5954 kolonada - sindikat ems x.pdf · kolonada almanah umetni~kog stvarala{tva godina...
TRANSCRIPT
KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva
Godina IX ° Broj 10 ° 2019. ° Beograd
ISSN 2217–5954
KOLONADA
KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva
Izdava~
Sindikat EMS
Resor za kulturu
Za izdava~a
Milovan Andri}
Urednik
Marija [korni~ki
Uredni{tvo
Tihomir Jovanovi}
Janko Levnai}
Aleksandar Opa~i}
Adresa:
Sindikat EMSKneza Milo{a 11, Beograd, 11 000
E–mail: [email protected]:/www.sindikatems.org.rs/stranice/kolonada.html
Uredni{tvo: [email protected]@eipb.rs
Radove slati u elektronskoj formi, sa naznakom – za Almanah
KOLONADA
Sadr‘aj
Marija [korni~ki
Pohvala odva‘nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Marija [korni~ki
PRILOG TEORIJI O MAGNETIZMU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7@EQE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7OTKRIVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Jovana Mijovi}
VRATA BEZ KVAKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10ASOCIJACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10–13
Milan Stefanovi}
PLAVA I ZELENA BOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14OSMI DAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Borjanka Makawi}
IZA BINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17PROSLAVA U NA[OJ MALOJ FIRMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17KAD JE SVET BIO MLAD ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18KAMEN TEMEQAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19DA SAM TO URADILA, DAN BI BIO SUPER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19NA[IM [OROM IDE SE NA PLA@U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20PAD SISTEMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21MAJSTORI, MAJSTORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23PRE EKOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24KA@I MI [TA SAM HTELA DA KA@EM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25RADOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26HAMER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26DEAR SANTA... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27MALI BRA^NI RAZGOVORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28O STEREOTIPIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28ARAN\ELOVDAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Rajica Dragi}evi}
JA DA SVIJETLIM... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
Milan Stevanovi}–Mali{a
IDEJA NA VETRU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34U PRIRODI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35]URAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35KOSA I KOSIDBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Veroslava Male{evi}
RANKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37QUDI SENKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41SUNCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45FATAMORGANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Tihomir Jovanovi}
F–1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56TUNGUSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64BAKA MANDINI KRUGOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Odzivi kritike i SF esej
Zoran Petrovi} – Bife Ventil 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Davor [i{ovi} – [qivovica i medovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Milijan Despotovi} – Zvezdana mapa du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Julia Kaporwai – Oqubqivawe zate~ene stvarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Rajica Dragi}evi} – Svedok lepote postojawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Dalekovod – inspiracija u poeziji... i{~itavawa
Milan Mrdaq – Ko sam u stvari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111
Atif Kujunxi} – O mili ~asi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Bojan Markovi} – Crnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Bojan Todorovi} – Iza dva brega... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
Roberto Vodanovi} – Diverzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Vladana Plav{i} – Manija te{komislenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Pseudonim–M.N – Neko... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Pesme na dar
Robert [karjan
POSLEDWI BAL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120USKORO ODLAZIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120ISPRA]AJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121POSLE SVEGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122SAMO TEBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123OSTAJE NAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Likovni prilozi
Svetozar Toza Trajkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 - 131
Radenko Mamula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 - 135
Milan Mileti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 - 137
Marko Mitri} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 - 139
Neven Nikoli} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 - 141
Vladeta Deleti} – Delta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 - 145
Biografije autora od str. 145 do str. 158
POHVALA ODVA@NOSTI
@ivot se ‘ivi, a ne samo da se pri~a o wemu. Nije ‘ivqeweposmatrawe drugih kroz neku prizmu, ve} je ‘ivot uzimawe u~e-{}a kroz razne aktivnosti. Prvenstveno se misli na qubav,rad, porodicu, putovawa, izlete, pecawe, ~itawe, slu{awe pti-ca... Vremenom, ‘ivot nekome u|e u kolosek i preovladavaju ug-lavnom rad i obaveze a sve mawe u‘ivawe i zadovoqstvo. Poen-ta je o‘iveti ‘ivot razumevawem, stvarawem, bez kritika i osu-|ivawa sveta oko sebe, a to se posti‘e izvla~ewem lepih stvari,talenata i ume{nosti iz samog sebe.
Potrebne su razne stvari da bi se stvorila kvalitetna celi-na, u svakom pogledu. Da li se misli na kolektiv, grupu ili je-dinku svejedno. Svaki, pa i najmawi zavrtaw, zup~anik i oprugapotrebni su da bi se, na primer, napravio sat. Kad svako od nasuvidi sebe kao deo takve celine, ne}e vi{e ‘eleti da zadr‘avaono {to mora da dâ. Mnogi su talente dobili svojim ro|ewem ilepo je kad po~nu da rade na wima. Stvarawe je ~in korak po ko-
rak. Posle prvog, drugi sti‘e u pravom trenutku, prepusti{ sei u‘iva{ u onome {to se ukazuje i {to stvara{.
Autori na po~etku svog stvarala{tva naj~e{}e se sudarajusa strahom od razgoli}enosti ako javno prika‘u i izlo‘e svojeradove koji predstavqaju wihove unutra{we vizije, imagina-cije. Objavqivawe im li~i kao skenirawe ispod ko‘e, kao o~i-tavawe svake pore, svake misli i izlagawe sudu javnosti wihovepodsvesti. Zato i zapo~iwem ovaj tekst sa naslovom „pohvalaodva‘nosti“, jer osim samog ~ina upu{tawa u stvarala{tvojo{ je ve}a pohvala to {to su se odva‘ili da to {to stvaraju ipodele sa nama.
Svaki stvaralac, profesionalac ili amater, treba da o~eku-je i vidi svrhu i plan u svemu {to se ukazuje, u svemu {to po~iweda stvara i da shvati da sve ide ka najboqem. Treba da stvara iostvaruje se tako da i drugi po‘ele da se ostvaruju i saznaju ispoznaju ono {to u sebi ve} poseduju. Pohvalno je, {to u na{emAlmanahu, rame uz rame stoje i amateri i stvaraoci sa bogatombiografijom i svi su ponosni time {to su deo te prezentacije.
5
Po{tuju}i pravilo – kad pridonosi{ celini svojim speci-fi~nim darovima i talentima, deli}i slagalice ‘ivota }e seuklopiti stvaraju}i savr{enu celinu. Tako autori Kolonade
dele sebe sa drugima. Kre}u lagano, misle}i da je to {to posedu-ju premalo, ali nije ta~no. To {to poseduju su jedinstveni daro-vi kojima su ve} sami darovani da bi bili ispuweni i zadovoq-ni.
Neki rezime bi bio: kroz na{ ~asopis je predstavqeno 87autora, od kojih su 33 autora radnici Elektromre‘e Srbije, 11autora su radnici EPS i CGES, a da nismo hermeti~ni i zatvo-reni predstavili smo i 43 autora van elektroprivrede sa pri-lozima osvrta, kritika i kroz rubliku „i{~itavawa“...
Zato im se zahvaqujemo ovako javno, jer zahvaquju}i wihovojsmelosti, odva‘nosti, kreativnosti Kolonada, ~iji je izdava~Sindikat EMS–Resor za kulturu, je stigla do ovog impozant-nog niza, do broja 10, koji blista u svom dostojanstvu!
Marija [korni~ki
6
Marija [korni~ki
PRILOG TEORIJI O MAGNETIZMU
Kad pru‘i{ ruke prema meni
izme|u nas prostruje valovi
kao struja kroz dalekovod,
pa obasjamo svoju svest
i ~itav univerzum,
~ak i po tmurnom danu.
Oblaci se razmaknu
kao loptice neobranog pamuka
i igraju po ivicama
na{eg elektriciteta.
^ak je i Sokrat dao svoj doprinos
defini{u}i nekog poput nas,
a Peregrini uveo pojam polova.
U tom fenomenu
i sam tvoj pogled
ima posebnu ulogu
u Teoriji o kori{}ewu
i vo|ewu signala
za koju bi neki novi Xej Pi Morgan
ulo‘io brdo para.
@EQE
Uspenski bi rekao ne{to kao:
Vibracije u svim stupwevima
slede razne pravce
sudaraju}i se, ja~aju}i,
usporavaju}i...
7
Neprestano {irewe
i skupqawe
do beskona~nosti
~as ja~e, ~as slabije
narastaju}e
udvajawe i delovawe bez
simetrije...
Ja bih pak’ rekla:
Neke kra}e,
neke du‘e,
neke svetle i jasne,
neke op~iwavaju}e,
neke kao magnet
zalepe se za ekstaze,
za poetsko nadahnu}e...
Ra|aju se misli
koje kru‘e,
odlaze u liniju, ta~ku, slovo,
notu, krug.
Ni{ta nije na pravom mestu
a uporno pevam pesmu
ustajem, igram,
da dostignem ciq.
I dok igram gledam
da put i osmeh dr‘e
nekakav kqu~.
8
OTKRIVAWE
Ima jedan san
u kome
izme|u nas igraju zvezde.
U drugom snu
ne‘nost iz tvog pogleda
preliva se, {iri i zapquskuje
sve uglove moje du{e.
Danas sam samo za‘murila
i bilo je dovoqno
da se na|em na pu~ini
i da plivam, plivam...
a onda osetih da nisam sama
i da zajedno plivamo
u svojoj unutra{woj harmoniji,
zaroweni u prijatnost.
Pa se sad pitam
{ta je lekovitije:
lagani pohod u sebe
ili sloboda isijavawa
kojoj se stremi,
ili uspiwawe iz neshvatqivog
ka pesni~koj slutwi.
A mo‘da, pak,
prihvatawem tog talasa
i sami postajemo talas
nebeske struje.
9
Jovana Mijovi}
VRATA BEZ KVAKE
Kome trebaju vrata bez kvake?
Imaju li svrhu ili su beskorisna?
Vrata. Bez kvake.
Zamisli da si ti vrata a tvoja du{a i srce su kvaka.
Zamisli koliko otisaka
... svih tih qudi koji su se uhvatili za kvaku.
Nema veze da li su je samo dotakli,
bez namere da otvore vrata
ili su sa sigurno{}u pravili stisak oko iste
i sigurnim korakom sebi kr~ili put...
kroz tvoja vrata, kroz tebe.
Sapleli su se neki o tvoj prag,
ali dotakli su te prethodno.
Vremenom odlu~i{ da skrati{ muku
jer ti bude dosta pregrubih,
masnih i prqavih ruku.
Ukloni{ kvaku i ubedi{ sebe da si umetni~ko delo.
Gledawe, bez dodira.
Do}i }e ~iste i ne‘ne ruke koje }e hteti da otvore
ta ~udesna vrata, ne}e imati za {ta da se uhvate.
Jer kome trebaju vrata bez kvake?
ASOCIJACIJE>
Asocijacija 1.
Jedna re~, sedam slova
Razmi{qam o woj,
10
Ali ti si prava!
U mislima je stega,
Ali sr‘ je svega!
Mo‘da konfuzno zvu~i,
Sinonim si te re~i.
Na {ta te asocira?
Ti si koren, korena te re~i!
Zna~aj, bit, esencija.
Moja si,
Jedna re~,
Sedam slova.
(odgovor je SU[TINA )
Asocijacija 2.
Ne mo‘e se opisati re~ima,
Kad bi poku{ali ... mo‘da:
mo‘da vaskrsewe,
mo‘da ruka spasa,
mo‘da prapo~etak.
Taj iskon lojalnosti,
u vremenu o{te}ewa.
Ne mo‘e se opisati re~ima.
Ve}a je od re~i.
Ve}a je od svega.
Onaj koji razume i ceni,
Na strmoj bini i ‘ivotnoj sceni
... zna}e uvek da je nacrta.
(odgovor je PRIJATEQ)
11
Asocijacija 3.
Hej ti, ~etiri slova,
Kada boli{, boli{ jako.
@ao mi je,
Pomo}i ti ne mogu,
Dota}i te ne mogu.
Mewa{ boju, u crno neretko
Krije{ lice i oblik preslatko.
Besmrtna si, to me brine.
Nema utehe za na{e gre{ke,
Morali smo sve to pe{ke
Sve te probijene bankine.
Ti i ja smo jedno,
Samo ti vi{e boli{.
Pamti{ lo{e drumove,
pa sad slabije voli{.
Ne mogu ti ni{ta, meni prolazi voz.
Kakve veze imate ti, izlaz i nos?
(odgovor je DU[A)
Asocijacija 4.
Ta ide zaobilaznim putem,
Ide, ide, nikad da stigne.
Ti je ni ne ~eka{.
Ide{, radi{, misli{ tu je.
A onda se ona pojavi.
Pa se ti iznenadi{.
Pita{:
„Za{to ti je trebalo tako puno vremena?“
Ona ti se nasmeje:
„Morao si da zasadi{ mnogo lo{eg semena.“
12
Ti zna{ da pored we ne bi pravio probleme,
Zbog wenog odsustva, nosi{ te{ko breme.
Ali bude ti drago, {to je ipak tu.
Sad je ne bi pustio ni za {ta na svetu.
Samo, prebaciva}e{ joj.
Prebaciva}e{ joj do samog kraja.
Prebaciva}e{ joj svoju mladost
i mawak wenog prisustva.
Uvek }e{ ponavqati:
„Eh, da su mi te godine...“
(odgovor je PAMET)
13
Milan Stefanovi}
PLAVA I ZELENA BOJA
Samo plava i zelena boja
mogu da stoje jedna uz drugu.
Bilo koji drugi raspored boja
stvara u meni bol.
Videli ste nekad kako se zelena brda
sa zadovoqstvom prote‘u
prema plavom nebu.
Znao sam, kad sam te prvi put video izdaleka,
da }u u tvojim o~ima
prona}i onu nijansu
za kojom sam oduvek tragao.
Znao sam da }e to biti
~as plava, ~as zelena nit
u koju }u morati da se uhvatim.
Zbog te boje,
koja je gotovo ta~ka i skoro neprimetna,
bio sam spreman da se potro{im
druga~ije od dotada{wih u~ewa.
Znao sam, kad sklopim o~i,
odsawa}u neuhva}ene predele
ili plavom, ili zelenom bojom.
Ne mora niko da mi ka‘e,
ose}am da je svako od nas ro|en
za plavo ili zeleno oko
neke slu~ajno predivne ‘ene,
jer ceo svet igra
jednu igru zavo|ewa.
14
Kad umiru,
svi qudi se u zadwem ~asu sete
samo one ‘ene
zbog koje su drhtali u dugim no}ima
i du{u zauvek obojili nijansom
koju samo wene o~i imaju.
Ne bi ~ovek nikad ni mogao umreti
Da nema tu vrstu qubavi u sebi.
Ka‘u i veruju
da negde postoji dimenzija
u kojoj }e jedino ‘iveti
samo oni koji se
sli~no ovoj pesmi vole.
OSMI DAN
Bog je za sedam dana stvorio svet.
Osmog dana, u zoru,
sve je po~elo da stari, propada i kru‘i.
Osmog dana Adam je ve} bio zaqubqen,
qudi su po~eli da se se}aju,
moglo je da se ka‘e: ju~e.
Moglo je da se misli na sutra.
Osmog dana ‘ivotiwe su se rastr~ale po predelima,
biqke su po~ele da se prote‘u,
za~u|ene blistavom loptom u dubokom nebu.
Osmog dana jastreb je prvo pile uhvatio,
zmija ‘abu,
riba ribu.
Prvi ratni plan je napravqen.
Po~eli su da la‘u, kradu
i da se bore za istinu.
15
Osmi dan je zora
prvi put do{la sporo i neoprezno.
Neko je zapevao
I zakukao.
Po~eo da broji.
U~inilo mu se od meseca slovo.
Brezov list, po kome je vetar zasvirao,
li~io je na notu.
Osmi dan svi su progovorili,
jedan je zatim za}utao.
Ne zna se ko je vi{e pogre{io.
Osmog dana rodio se prvi prorok,
prvi borac i prva kukavica.
^ovek je osetio glad i ‘e|,
strah i hladno}u.
Prekrstio se.
Koje li je godi{we doba palo Bogu na pamet
kad je stvarao svet?
Osmog dana niko nije bio iskusan,
sve se doga|alo prvi put,
u ~ast iznena|ewa i nezaborava.
Deveti dan se ponavqa vekovima
i jo{ uvek traje.
Desetog dana sve }e se zavr{iti,
kao da nikad nije ni bilo.
16
Borjanka Makawi}
IZA BINE
Za ~ove~uq~icu iz radija:
Qu{tim {argarepu, slu{am radio i setim se...
Radio je stajao u uglu, na dowoj polici, a ja sam volela da se pri-vu~em, da se uvu~em iza i da gledam kroz one rupe na pole|iniaparata. Kroz wih su se, u zelenoj svetlosti lampice videlepra{wave ‘ice, i ne{to malo unutra{wih delova. Bila samfascinirana kad sam to otkrila! Bila sam ube|ena da gledampra{wavu pozadinu, ono {to je iza izvo|a~ke bine. Znala samda ne mogu da vidim te male qude koji pevaju i pri~aju jer oni,kao u pozori{tu, ulaze na scenu sa strane, iz onog dela koji se nevidi kroz rupe. Malo mi je bilo ‘ao {to ne mogu da vidim barone koji rade iza bine, ali, mislila sam, oni ne smeju da se muva-ju i prave buku dok se izvodi program, zato ih ne vidim. Volelasam tu igru, to hrawewe fantazije, smi{qala sam tim qudimaiza bine ‘ivote i poslove, lica i ode}u, ~ekaju}i da se nekoprevari pa iskora~i u tu zelenu svetlost...
I, tako ... qu{tim {argarepu, slu{am radio, se}am se, i odjed-nom, kao kad pucne{ prstima, shvatim da je jedan mali qud izradija iskora~io u zeleno svetlo i zakora~io u moj ‘ivot! Iupravo je onakav kakav sam zami{qala da jeste. Neverovatno,zar ne?
PROSLAVA U NA[OJ MALOJ FIRMI
Moja ‘ivotna fantazija je da umem da pevam. I da pevam...
A sebi jo{ pri~am pri~e kao dete: ... onda ustanem, sko~im ipoletim, ugasim po‘ar, spasim siro~i}e, i napravim tortu zadvesta qudi a ni oznojila se nisam...
17
I tako ovih dana grabim mikrofon od pevaqke, i opevam moje go-dine u firmi: Densing kvin, Maj vej i trijumfalno zavr{avam saAj vil srvajv, gde masa freneti~no pqe{}e, peva sa mnom, tra‘ijo{ i skandira.
Zavr{ava se tako {to u cugu saspem celo pivo u sebe, pogledamokolo, gicnem i ka‘em: volim i ja vas!
KAD JE SVET BIO MLAD ...
Danas smo se se}ali dinara, raznih, pa se ja setih ne~ega {to sedogodilo u vreme tih dinara, kad je svet bio mlad, lep i po{ten:
Posudim bicikl od kom{inice, i baksuznoj mi ga ukradu. No,sre}om, dogodi se da je koleginica iz firme prodavala isti ta-kav bicikl, ~ak mu i boja ista, pa se dogovorimo da ga ona dovezena posao, ja }u ga kupiti za petsto hiqada, to je koliko? Pedesetonih crvenih, je l’?
I tako, gura ona bicikl u dvori{te firme, kad Miki, portir,izle}e iz svoje ku}ice: Gde }e{ ti s tim biciklom, Milena?
Dovezla sam ga da ga prodam Jesewi.
Po{to?
Petsto hiqada.
Miki }uti, gleda u bicikl, pa u nebo, pa u bicikl, pa }e:
Ma, zajebi Jesewu, evo ti sedamsto!
Ono mlad, lep i po{ten se ne odnosi na Mikija koji je bio mali,ru‘an i mator, nego na mene i Milenu koje smo imale po dvadesetjednu, dvadeset dve godine, i na to da je bicikl ipak prodala me-ni za petsto.
18
KAMEN TEMEQAC
Ultrazvuk mesec dana pred poro|aj: Uuuu... ovo je jako velika be-ba, bi}e ovo te‘ak poro|aj, ba{ velika, do|ite za dve nedeqe davidimo...
Za dve nedeqe (zaboravio {ta je rekao pro{li put): Uuuu ... ima-mo problem, placenta vam je ostarila i vi{e ne hrani bebu, ovabeba zaostaje u razvoju, sitna je za svoju dob, moramo ovo re-{avati...
Kod drugog lekara: Mora da je kolegi aparat u kvaru, ovo je sa-svim normalna beba, ~ist prosek, ne sekirajte se.
Rodila se: 50 / 3.650
A ja sam tek posle petnaest godina shvatila da me ~uveni dr,primarijus, upravnik, na~elnik, itd... navla~io na carski rez.
Glupava ja, a mogla sam biti jedan od utemeqiteqa luksuzneprivatne ordinacije pored koje ~esto prolazim, i svaki put po-mislim kako sam imala sre}e {to sam bila stalo‘ena i bez pa-ra. Koliko ‘ena je nepotrebno uspani~io? Koliko wih su opla-kale zabrinute? Koliko wih je platilo sve te skupe aparate?
Koliko wegovih kolega to i daqe veselo radi, bez imalo gri‘esavesti?
DA SAM TO URADILA, DAN BI BIO SUPER
Danas u Fondu za zdravstvo, pred sobom za predaju obra~una bo-lovawa preko trideset dana nas ~etvoro. Procedura je da u|e{,osoba unutra pregleda da li ima{ sve papire, ako ima{ udaripe~at, upi{e broj i vrati ti jedan obrazac. Ako nema{ ka‘e ti{ta treba da donese{, i to je to. Nema zadr‘avawa du‘eg od dvaminuta, bilo koji slu~aj da je u pitawu. Danas ... kako ko u|e, bezdeset minuta ne izlazi. Kona~no ulazim i ja. Ona zavr{ava unosprethodnog predmeta, iako je prethodnik unutra bio petnaestminuta. Zvoni joj telefon, javqa se, i kre}e pri~a... lako kance-larijsko olajavawe. Dok pri~a, prevr}e rukama moje papire,
19
ali vidim da ne zna {ta gleda, da je to lepo uve‘bana uloga. Imeqe. I meqe ... U meni kuva... I kuva...
Pribli‘avam se stolu ma~jim hodom, vrebam ruku koja dr‘i te-lefon i razmi{qam da li }u uspeti da je zgrabim, pritisnem nasto dok ga ne ispusti i tako je nateram da umukne i zavr{i po-sao. U tom trenutku ulazi ... omalena ‘enica, i mahnuv{i rukomprolazi u drugu kancelariju. Telefonistkiwa {apu}e: u{la je...}ka (nisam ~ula ime), prekidam, zva}u te za minut.
Moje papire nakon skoro deset minuta ~ekawa zavr{ava za tri-deset sekundi.
Izlazim i ka‘em ~oveku koji ~eka: Ako dohvati telefon, odmahjoj ga otmite, odmah! Gleda me sa razumevawem, zahvalan.
NA[IM [OROM IDE SE NA PLA@U
Hajde da se trkamo! povikala sam i potr~ala u vodu. Hajde! po-tr~ala je i ona. Prestigla me je posle par zamaha i od tad sam sa-mo mogla da gledam u zamr{eni ‘bun sme|eplave kose kakoodmi~e. Kad je otplivala dovoqno daleko, okrenula se i nasme-jala: Kako misli{ da se u moru trka{ s nekim ko je plivaweu~io na Savi? Dahtala sam i gledala te sive o~i, o~i kakve jeimala moja majka, o~i kakve ima moja }erka... i odjednom vi{enisam bila na ovom jadranskom ostrvu ve} na biciklu koji vese-lo tandr~e kaldrmom pra{wavog sremskog {ora.
Imam... ne vi{e od ~etiri godine, sedim na prtqa‘niku ~vrstose dr‘e}i za tetkina le|a. Noge dr‘im ra{irene da ih to~ak neuhvati, to je naporno ali vredi, obi~no me biciklom voze samopo dvori{tu, pre nego zbri{u negde ostavqaju}i me s bakom idedom da sedim me|u mu{katlama ispred letwe kuhiwice. Sadidemo na Savu, na kupawe! Druga tetka se vozi na nekom drugombiciklu i sigurno ima jo{ mladih s nama, ali se ne se}am, usvom svetu ja sam bila sama.
Ja nisam smela da ulazim u vodu. Nisam smela ni blizu da pri-lazim. Tetke su odnekud izvukle veliku, ~vrstu, zelenu kesu,onakvu kakva se u to doba dobijala samo ako kupi{ ne{to veli-
20
ko i skupo, zagrabile u wu savsku vodu i izlile je u pesak. I takonekoliko puta, da se dobro natopi, da mogu da se igram dok seone kupaju. Povremeno su donosile jo{ vode, a ja sam se igrala,prqava i sre}na kao prase. Na kraju su ne~im izbu{ile kesu isipale iz we vodu na mene, kao tu{, a ja sam skakutala i smejalase.
Jedan od mladi}a je kleknuo i dr‘e}i me za ruku pitao kako sezovem, koliko godina imam, uobi~ajena pitawa za decu, a ja samgledala u wegovu tamnu glavu sa kosom toliko kratko o{i{a-nom, da su mu dlake str{ale kao strwika, i u privesak na zla-tnom lan~i}u, minijaturnu fudbalsku loptu, i }utala. Je l’ tise svi|a? pitao je. Mhm. Ako mi ka‘e{ kako se zove{ i kolikogodina ima{ mo‘e{ da pogleda{. ]utala sam, ali sam pru‘ilaruku i uhvatila privesak. On se smejao.
Posle, dok su sedeli na pesku i pri~ali, ja sam stajala uz togmladi}a i nisam ispu{tala privesak iz ruku. Verovatno sam usebi zami{qala one malecke qude za koje svi ka‘u da ne postoje,kako se loptaju sa ovim malim savr{enstvom. Mislim ... za kogabi se pravile male lopte ako ne za male qude?
Ne se}am se povratka s pla‘e.
@ao mi je {to tad na moru tetku nisam pitala ko je to bio, ondaje sve bilo dovoqno blizu i mo‘da bi se setila. Pitala sam jepremnogo godina kasnije, kad je zaborav izbrisao i qude a ka-moli zlatne priveske u obliku fudbalske lopte.
PAD SISTEMA
Od ju~e za pregled interniste ... zakazuje... se direktno, poziva-ju}i objekat u kom ‘eli{ da bude{ pregledan. Super! Odnosno,bilo bi super da se na dobijene brojeve neko i javqa. Tek drugogdana, u tre}em objektu se neko javio, qubazna sestra mi je reklada sa~ekam jer im je sistem nenormalno spor, a pitawe je da li}u slede}i put dobiti vezu, jer ih stalno zovu. Nakon nekihosam minuta je rekla da joj je ‘ao, ali sistem im je pao, i sad ni-{ta dok ga podr{ka ne sredi...
21
Pre ode{ kod lekara, uzme{ uput za specijalistu, ode{ kod spe-cijaliste, preda{ kwi‘icu, sedne{ u ~ekaonicu, ~eka{ mo‘dai nekoliko sati, i taj dan bude{ pregledan. E, to nam se nijesvi|alo, dugo se ~eka.
Sad preko kol centra zaka‘e{ kod svog lekara, ode{ po uput, paonda preko kol centra zakazuje{ daqe. Super, kad ti je zakaza-no, tad bude{ pregledan, ne sedi{ satima u ~ekaonici, sad se-di{ danima kod ku}e. A mo‘da sedi{ i u ~ekaonici, uvek imaonih koji bi da „samo pitaju ne{to“, ili ih specijalista iz or-dinacije preko puta dovede za ru~icu, i tako...
A ako ti treba specijalista iz Klini~kog centra... E, tu }e{,maj~in sine i da ustane{ u ~etiri ujutru, da do|e{ pred Kli-ni~ki, i to ba{ onog, samo tog jednog jedinog dana u mesecu kadzakazuju, da stoji{ do sedam, kad otvaraju {altere, i da moli{boga da uspe{ tog dana da zaka‘e{, da ne mora{ dolaziti pono-vo, i da ti zaka‘u u roku kra}em od {est meseci. Za ovo ti trebagvozdeno zdravqe.
... Nekad:
Posle ko zna koje po redu gnojne upale krajnika, i posle dvadese-tak injekcija i nekoliko kutija antibiotika, moja doktoricami je napisala uput i rekla da odem u Klini~ki, kod specijalis-te za ORL. To danas ne bi mogla, morala bi da me po{aqe speci-jalisti u Domu zdravqa, pa ako on odlu~i, on me i {aqe u Kli-ni~ki centar. Dakle, uzimam uput, i pravo iz ambulante odla-zim u Klini~ki. Sednem i ~ekam. Posle par sati sam do{la nared, doktor me pregleda, pogleda dokumentaciju, i ka‘e: Sad }e-te odavde oti}i na odeqewe, i sutra }emo Vas operisati, ovikrajnici idu napoqe ... ka‘em da ni{ta nisam ponela, nisam senadala, on veli: Ni{ta, ni{ta, idite ku}i, uzmite stvari, i dopet sati se javite na odeqewe. Uradim tako, javim se pre pet, po-vade mi krv, ono, ruka, prst, uvo... ne dado{e mi ve~eru, vaqdada se sutra ne ispovra}am na lekara, i laku no} deco. Slede}e ju-tro izvadi{e krajnike, a naredno me pusti{e ku}i. Zna~i: u sre-du sam dobila uput za specijalistu, u ~etvrtak operisana, u pe-tak bila kod ku}e.
22
Danas bi to bilo: zakazujem kod moje doktorice, dva, tri dana se~eka. Dobijam uput, pa jedno dve, tri nedeqe ~ekam na specija-listu. Ako on misli da treba daqe (a ne mora da misli), daje miuput, pa ja uranim, ~ekam na zakazivawe onoliko koliko sam pre~ekala na pregled, i zaka‘em, za, na primer, tri meseca. Kad ko-na~no do|em na red, on mi zaka‘e operaciju, za tako|e, na pri-mer, tri meseca, a u me|uvremenu da donesem nalaze iz laborato-rije i interniste. Za internistu je, poga|ate, ista procedura –kol centar, moj lekar, zakazivawe, internista ... Dakle, ono {toje nekad trajalo tri dana, od uputa, do otpusta iz bolnice, danastraje bar {est meseci. @alosno je {to isto, ili du‘e, traje ~e-kawe za ne{to {to qudima ugro‘ava ili jako ote‘ava ‘ivot.
Jeb... vas kol centri, zakazivawa i ostala ... srawa! Sve to uki-nuti i vratiti se na stari dobri, do|i i ~ekaj, na~in. E, tek on-da onaj kome se ne ~eka ni tih par sati mo‘e da ode kod priva-tnika, a ne da ga vi{emese~nim ~ekawem teraju na to.
MAJSTORI, MAJSTORI
... i tako ja krenem u tv servis da pitam ne{to, majstor stoji is-pred, pu{i i telefonira. U|em unutra, pored vrata deponijaraspadnutih televizora, ~uju se i neki glasovi ali nikog ne vi-dim. U|e i onaj za mnom, ali nit’ gasi cigaretu (ok, nisam in-spekcija – mada, otkud on zna da nisam?) nit’ prekida razgovor.Slu{am kako je neko oti{ao u penziono da sre|uje papire jerovaj to ne bi umeo, i kako se nada da }e se ta stvar kona~no zav-r{iti ... i po{to mi je delovalo da }e i razgovor kona~no da sezavr{i, stojim i ~ekam, kad ... zapo~e nova tema, o tome kako je takoja je i{la u penziono operisala zub, zna{ onaj zub {to je swim godinama imala problema, ali je na{la doktora koji je to... ma, da, da, preko veze, ali malo je dala...
Mahnem majstoru i iza|em, i ~ujem ga kako za mnom gun|ara spo-miwu}i nestrpqive qude...
[ta da ti ka‘em, majstore, ipak bih rekla da sam potrebnija jatebi nego ti meni, i da osnovno vaspitawe nala‘e da se razgo-vor, ako se ba{ ne mo‘e odmah prekinuti, prekine {to pre, uz
23
izviwewe i mu{teriji i telefonskom sagovorniku, a da ne go-vorim da je to {to opravqa{ potro{na roba koju, za godinu –dve, kad stigne obe}ani boqitak, niko ne}e ni nositi u servisnego u kontejner.
... Dobro, ovo s boqitkom zanemari.
PRE EKOLOGIJE
Raspust, dosada... Mama se dogovori sa kom{ijom koji je do{aoiz Nema~ke na godi{wi odmor da nas poveze u Sarajevo kad budei{ao, eto, da nam pro|e vreme.
U povratku kom{ija skrenu s puta na neku livadu, pretruckasmose wome pravo do potoka u kom su neki de~ki}i lovili puno-glavce i bacali kamen~i}e. U|e kom{o mercedesom (naravno daje bio mercedes, druga~ije se iz arbajta ne dolazi!) u potok i sta-de. Mi se zgledamo, {ta radi ovaj ludak, kad on otvori prozor,pozva onu decu, odnekud izvu~e plasti~ne kantice, sun|ere i ne-{to sitni{a, dade im to i re~e: Ded’ malo operite auto!
Peru ona deca, mi sedimo unutra, pquska voda... Kad su zavr{i-li, kom{o im se zahvali, dade im jo{ malo sitni{a, i mi seodvezosmo.
Eto vidi{, ka‘e kom{o, auto ~ist, opran u finom planinskompotoku, dje~’ca sretna, imaju za ‘vake, {tat’ vi{e treba?!.
Eh... ~ari kapitalizma by gastarbeiter...
KA@I MI [TA SAM HTELA DA KA@EM
Kritika umetni~kog dela... [ta je umetnost, a {ta ne? Pa do-bro, da se ne zamaram sad s tim, ima stru~nijih koji }e to da od-rede, nego... uvek mi je bila neobi~na samouverenost tuma~a de-la, ono, {ta je umetnik hteo da ka‘e i te muwe. Kako on zna {taje neko ko je umro pre dvesta godina hteo da ka‘e? Kako, ako ume-tnik nije ostavio zapisano za{to je ne{to nacrtao, naslikaoba{ tako? I nikad ne zapo~iwu sa: verujem da je umetnik hteo da
24
ka‘e..., nego sa: umetnik je hteo da ka‘e to i to. Otkud dolazi tajnedostatak sumwe u svoje uverewe? Od nedostatka inteligenci-je? Mislim, inteligentni qudi uvek sumwaju. Ili ne?
... i tako ja slu{am nekog kriti~ara u radio emisiji kako opisu-je izlo‘bu na kojoj je umetnica izlo‘ila dela na kojima su na-slikani zubi. Samo zubi. Qudski. Pa pri~a: Umetnica je ovimslikama htela da oslika dana{we vreme, da ka‘e kako smo ujeda-ni i ujedamo, jer zubi su oru‘je, ali mogu biti i tvr|ava, nasli-kani kao zidine, odbrana qudskog integriteta, ~uvaju nas odnas – spremni da nas ujedu za jezik ako ne{to ka‘emo, a i od dru-gih, spremni da ujedu, tako|e su raznih oblika, {iqati, kaooru‘je ili zaobqeni kao celovita misao koju neko izla‘e...blablablablablabla... strane re~i, stru~ne re~i, gledajtemeka-kosampametan re~i...
U tom momentu se uspostavqa telefonska veza sa slikarkom, ina pitawe voditeqke {ta je htela da ka‘e ovim slikama zuba,ona odgovara: Ni{ta. Htela sam da poka‘em qudima kako imamnogo nijansi bele boje, a za to su mi najpogodniji bili zubi,svi su beli, ali u raznim nijansama.
Muzika...
Kriti~ar se nije oglasio do kraja emisije. Nadala sam se da gane}u ~uti ni u slede}oj, a on se nadao kratkoj pameti slu{alacapa je i idu}e nedeqe bio tu.
RADOST
Vra}aju}i se s pijace, nai{la sam na baricu s ledenom pokori-com. Prvo sam pro{la, a onda sam se vratila i slatko nogom is-krckala led, ne mare}i {to me qudi za~u|eno gledaju...
... Pre nekoliko stotina godina, jedne zime u La}arku, moja on-da{wa drugarica i ja smo i{le {orovima i krckale led na sva-koj barici. Mislim da smo obi{le pola sela, a La}arak je i on-da bio veliki. Zabava je bila najzabavnija na svetu!, i danas meraduje se}awe na wu, i danas ne mogu da pro|em pored zale|ene
25
barice a da ne krcnem nogom bar jednom. I radi}u to do smrtisvoje, da znate!
Nas dve smo oti{le od ku}e posle doru~ka, a vratile se preru~ka, i iako ni jedna ni druga tada jo{ nismo imale ni sedamgodina, niko nije pravio paniku oko toga gde smo. Gde god dasmo, vrati}emo se. Da li zbog toga {to je to selo pa nas qudiznaju, ili su mislili da smo suvi{e male da odemo jako daleko,ili zato {to nije bilo mnogo vozila, ili onda nije bilo tele-vizije sa strahotnim vestima o ubistvima i otmicama... nemampojma, ali znam da smo bile slobodne da idemo i da se igramokako smo htele.
Ime devoj~ice koja je bila sa mnom sam zaboravila, mislim dasmo je zvali Seka. A mo‘da i \u|a, ko zna? Ali i danas jasno vi-dim nas dve kako idemo od bare do bare, i stopala u ~izmicamakako lupkaju po ledu. I kako sna‘no udaraju petom tamo gde jeled debqi.
I smejemo se, smejemo...
HAMER
Po~etkom devedesetih pri~a nam koleginica, zamolili je klin-ci (5 i 7 godina) da im kupi MC Hamera. Ona, ‘ena sva u gra-fi~kim poslovima, krene u grad, i od kwi‘are do kwi‘are...
Kad se vratila ku}i ka‘e deci: Nema, bre, taj em si hamer, sviimaju ili {eler, ili obi~ni, ja sam obi{la sve kwi‘are iNEMA!!!
Jao, mama, nisi vaqda u kwi‘arama tra‘ila?
Gde da tra‘im?, pita ona sutradan nas, pa kad smo joj rekli {taje, smejala se kao luda, ka‘e: Da je u kwi‘arama bar neko biomlad, rekao bi mi...
26
DEAR SANTA...
... za mene, molim, jednu ~istu de~iju radost, onako kad se radu-je{ i smeje{ bez razloga.
I, naravno, jedan kaleidoskop:
Bila sam ve} velika devojka, kad sam na stepeni{tu koje vodi domoje sobe (podstanarske) videla ne{to, nekakav vaqak, ‘u}kastsa nacrtanim leptirima. Igra~ka koju je ostavilo gazdino dete.Uzela sam ga, zavirila, i odjednom me obasjalo hiqade sunacamog detiwstva! Zavrteli se ringi{pili sremskog va{ara, li-ciderska srca, lutkice, slatki{i... To je to! Igra~ka na kojusam zaboravila, a sa wom i mnoge lepe trenutke.
Kaleidoskop je bio napukao, na strani kroz koju se gleda je ne-dostajao deo poklopca, pa je postojala opasnost da ona {arenastakalca upadnu u oko, ali su ogledala bila ~itava, stakalcadivnih boja (plava su me podsetila na crkvene vitra‘e u kojegledam dosa|uju}i se dok baka prati slu‘bu), divno sam se zaba-vila okre}u}i ga.
Danima sam ga nalazila na stepeni{tu, ili pred vratima sobe,a kad mi je dosadilo da ga sklawam, unela sam ga u sobu. Nikad ganiko nije tra‘io, i kad sam se selila ponela sam ga. Ukrala samga. I nije mi ‘ao. Stoji u jednoj fioci, kad god je otvorim zavi-rim malo u tu ~arobnu igra~ku, mada bi se sad mogla dopuniti,ostalo je samo par {arenih komadi}a.
I daqe ‘elim onu radost. Ne treba povod ili doga|aj, samo daosetim radost.
I smeh sme{ni smehotresni.
Smeh do suza.
Smeh koji se ne}e zavr{iti suzama zato {to je prestao, nego ra-do{}u zato {to }u se ponovo smejati.
27
MALI BRA^NI RAZGOVORI
... ono kad sam ja rekao da ovo uradimo ...
^ek, ~ek, ~ek, ti jo{ uvek tvrdi{ da je to bio TVOJ predlog?!
Naravno da je bio moj.
Pobogu, ~ove~e, ja, JA sam to predlo‘ila, evo ovde smo stajali,i ja sam to rekla onom debelom, kako se zva{e...
Ti? Ne}e biti!
Ja, li~no, ali hajde da se slo‘imo da smo oboje predlo‘ili, uisto vreme, iako sam ja...
Aha, i ja sam ti rekao da ti je ideja ba{ dobra, ba{ si pametna{to si se toga setila!
... E, to je mu‘ sa dugogodi{wim iskustvom. Pre dvadeset godi-na ne bi popustio ni za dlaku.
Za dvadeset godina }e znati da ne treba ni da po~iwe.
O STEREOTIPIMA
Ispri~ala sam kako sam videla ‘enu, tanku kao vilin kowic,kako {amara mu{karca velikog kao kow. Zaprepastilo me je ko-liko je to bilo sirovo, nasilno, stra{no.
Moj stereotip je bio: Neka, sigurno je to i zaslu‘io, a stereo-tip drugih: Verovatno bi Vam bilo mawe stra{no (vi{e pri-hvatqivo) da je on {amarao wu.
Ne bi. Nasiqe je nasiqe. Mada, malkice mi je mawe nasilno daona bije wega.
... Sastali smo se da poku{amo da prevazi|emo stereotipe, a sve{to smo uradili je da u~itamo svoje stereotipe drugima ...
... prate}i svoj stereotip da smo pametniji od wih.
28
ARAN\ELOVDAN
Ne se}am se kuhiwe, ali verovatno su i tu bili name{teni sto-lovi i klupe, kao i u sobi do we.
Ja sam imala praznu kutiju cigareta „Morava“, onu pqosnatu,zelenu, sa nacrtanom devojkom u narodnoj no{wi, i u woj iz-lomqene gran~ice – cigarete. I{la sam od jednog do drugog de-dinog gosta i nudila ih, a oni su ih uzimali i pravili se da pu-{e, sve te belokose, brkate ~i~e... Vukli su dimove iz kobajagicigareta, i ozbiqno klimali glavama: dobar duvan, dooobar!
Niko mi nije rekao da idem drugde da se igram, niko nije odma-hnuo rukom da se maknem.
Imala sam tri–~etiri godine, i da nije toga, verovatno se nebih se}ala nijednog Aran|elovdana u ku}i mog dede.
29
Rajica Dragi}evi}
JA DA SVIJETLIM...
Uvati{e me jedama Dane na{ i Qubinko. Ko no jo{ bija{e{’wima, da l’ Milinko iz Lu~ice i Miloica Petrov?
– ’Ajde, s nama, u ribu, Blagovane. Idemo od Grai}a do na{eLuke. Ima da napqe{temo pun ranac. Vaqa da se okusi{ – vele.
– \e }u ja u ribu? Pa nisam ’vat’o nikad u ‘ivotu. Kad bi pa-sle vo|’ u avliji, mog’o bi i’ po’vatat, al’ da su pripete i pri-pitomqene.
– Jok ti da vata{, samo da svijetli{. Mi smo majstori za uvla-~ewe u ~kaqe, vi|e}e{. A dobi}e{ ise, na ravne ~asti dijelimo.
Brani’ se majno, al’ ne bi vajda. Ima wima ko da svijetli, no’o}e sa mnom da izvode cirkuze, znam ja. Sve }e da me isku{aju daim pripovijedam otkad sam {erpicu po~eo da vla~im oko pro-{}a. Onda to napletu, izvrnu ko ba{uru i tandr~u s tijem dokim i |eca ne poveruju. Onda, ja ne smijem putom da nai|em, nopreko jaruga i strana, da me ko ne bi trevio. A me trevi, po~iweda natapiqa i izvodi {to veze ‘ive nema ni {’~im. Znam una-prijed kako }e da bidne, al’ ’ajd. Ne mogu svakad da se izgovo-rim, |ekad moram da pristanem na wine mangupluke, samo da i’se trsim, taman me to i ko{talo. Al’ ne dam se ni ja, kad bidne spo piva.
– Da sam mlad ko vi, ne bi’ ’vat’o ribe, ove repate, dumam, n’obi zverke, one krupne – zapo|enem, nek’ vide da im se ne}u podat’tako olako. A i kad se u ribu ide, vaqa da se zapo|eva.
Jedva do~eka{e. Kad su razvezli o raznijem zgodama i nezgo-dama, {ta su mi sve tu no} navaaali i natoripali ne bi pre-pri~’o tri qeta, ne bi povukli ~uveni volovi @ivoina An|el-kovi}a iz Lu~ica. Nema |e nisu svratili, nema |e se nisu zate-kli, {to o~ima nisu vi|eli, {ta nisu kusali, nema {ta se prekowini’ le|a ni’e slomilo, k’o da imadu po vijek i po, a svi su
30
mla|i od mene. Samo, pri~a ’e rad pri~e, ’ajd da vidimo kaki suna delu. Niz–vodu se istoraismo, uz–vodu – jezik za zube.
Krenusmo ~ak ispod Grai}a. Uturi{e mi neku karbitnu lam-pu i ranac i po~e{e da zapovijedaju:
– Svini vo|’, svini nojna, svini tamo, svini ovamo, {ta bi stim svijetlom, mora{ da nas prati{.
Ko da meni svijetli i glava i guzica a jok samo lampa.
Oni idu rijekom, voda ne|e do ~ukqeva, ne|e do koqena, a bo-gami ne|e i do pasa, a ja ti samo oblije}em, ~as na jednu, ~as nadrugu obalu, ko jeverica. Preska~em s kamena na kamen i prov-la~im se kroz jovove grane, ne basa mi se po vodi, a samo motrimkad }u da prdeleknem i ukutam se u neki vir. Al’, nema curik.Cupkaj sad, sinane maj~in, kad si se uvatio u to vra‘ije kolo.
Al’ da vidi{, krenu i’ pastrmka. Koju u crpac, koju u ruke,koju na viqu{ku, ote‘a mi ranac na ramenu. Oni pqe{tu lipqe{tu, a ja bogme po~e’ od tereta da stewem. Kad bismo podnoVrta~a, kako no put ide barabar s rijekom, ba{ kod }uprije,udari neka svirka i dreka, putom odonud, k’o svadba. Kaka ’e tosvadba u gluvo doba no}i? Znali bi mi da ima ne|e svadba. Di‘emi se kosa, odle}e mi ranac s ramena uvis, stadosmo svi k’o oma-|ijani, vidim da i ovi mo’i ne{to zvijeraju, zna~i ima ne{to,ni’e da se samo meni u~iwelo. Vidim da }emo da nagrai{emo.Majko bo‘ija, {to mi je ovo trebalo? A ona svirka ide pravo nanas. To ’e ne{tivni, do|e mi u glavu, e, sad }emo i {’wim u kolo,pa da vidimo ko igra a ko nadigrava.
U~iwe mi se u ~asu da se te{ki svijet odonud vaqa k’ nama,vidim i mladu na kowu, vidim barjaktara i starog svata. Kud}emo sad, odsekle se noge, treba da be‘imo, a stali k’o ukopani?
– Jeste l’ to vi Kosovci zabasali po ribi? – prodra se nekoiz one svirke.
– A ti si, @icmane, Livro jedna, al’ nas otkide?! [ta avije-da{ tudije po tmu{i, utvaro? – guknu najposle Dane.
Osvijesti’ se i ja. @icman iz Privoja, sam samcijat, luralone|e po Obodinama, pa od stra’ dili~e i urla, dok se vra}a ku}i.Pri|e k nama, a meni ruka sama pole}e, jedva se uzdr‘a’ da ga ne
31
{lamnem po obrazu. Kud nas ovako presije~e, pro{la mi je ~et-resnica? Da nisam slu{’o Miliju iz Ko{ara, da mi ni’e pripo-vijedao Miodrag Kotur, da ni’e Dobrivoe s Obodina, da ni’eVuka{in ispod Sela... [ta su sve vi|eli ba{ vojna, ne bi biloni po jada. Sve gr|e od gr|eg, sunca mi bo‘jega. Al’ eto, da se neoglasi @icman odonud, ne bi me sveti Petar ubedio da nisamvi|eo cijelu svadbu. A poslije svirke i svadbe, neko otakne, tone mo‘e da ma{i.
[ta bi bi, majno se smirismo i obznanismo, pa oplajvazismodaqe. Udari i @icman s nama rijekom, slobodnije mu n’o pu-tom. A i nama dobro do{’o, sad }emo da smislimo da mu vratimoza ovo {to nas je prestravio. Obradov’o se k’o pa{~e {to ’e nanas natrap’o, pa ne utolijeva: te zaradio pare na svirku, te na-mignuo ovoj, te ona mu ne{to {a’nula, te ona mu se obe}ala...Jes’, mislim se, wemu nakom se obe}ala, boqe nogu da prebi’en’o za wim da korakne.
– Umukni jedama, sve nam ribe razagna, baksuze, k’o da mi neznamo za sva tvoja naklapawa – dreknu mu Milinko iz Lu~ice.Sre}om, kod Straiwske rijeke odvo’i se i odgega uz onu prqu-{u. Dadosmo mu jednu ribu, nek se vali da ’e i on jedama u ‘ivotune{to u’vatio. A ’se odvo’i, zacilika:
Idem ku}i poranio
A i ribu u’vatio...
E, {ta }e{ i ku}i i vo|’ sa nama i tamo |e si bio, kad si taki,naopak, mislim, a i u’vatio bi, da ne reknem {ta, da ti mi ni-smo uklepali u {ake u’va}eno? Al’ torwaj se bestraga i trsata-ma te bilo! Daqe od nas. Tit! Sad si se izvuk’o, drugima }emo tu}ubu da ti majno zamo~imo u rijeku, boqe }e glas da ti odlije‘epreko ovi vrleti, kad za{kripi{ s tom tvojom razvalijom. Qu-di se razvesele samo kad’ te vide tak’og, a kad zijevne{ da san}izapeva{, to ’e prekovi{e.
Produ‘imo be‘ wega, k Sastavcima, idadija lijevom obalom,i ba{ u onom viru ispod mostine, |e se Privojska uliva u na{urijeku spazismo cijelo ribqe jato. Ovi se rastr~a{e, ja zawima, svijetli vo|’, svini onamo, bqesni nani’‘ i umuva{e me.
32
U’vatim se za jednu su{ku da |ipim na drugu stranu, da pres-ko~im Privojsku rijeku. Su{ka se izvali i ja ti kquknem u vir,cip cio sa sve onog ranca i one lampe. U~iwe mi se u ~asu da seprovali korito rijeke, da upado’ kroz rupu doq’ i po~e’ da leb-dim. Nit’ mogu da pa’nem doq’, nit’ da se vratim. Proba’ da di-{em al’ zaglavi mi se ~par u gu{i. [ta ovo bi sa mnom Presve-ta Devo Paraskevo? Ni’e mogu}e, priberem se, probam da se di-gnem na–noge, guwa se napila vode, vu~e matica, dr‘i – pr‘i, je-dva se ispapuqa. E, nisam se ovako okup’o ni uo~i Bo‘i}a. Ionda majno plaknem vrat i prsa, kak’i da kvasim tintaru pa dase razbolim. K’o da mo‘e neko da te lije~i u ovoj zabiti.
Ova tro’ica, kad su vi|eli {ta bi sa mnom, sko~ili i do~e-pali ranac, da ribe ne poizlije}u, mene se i ne setili. Pomi-sli’ u ~asu da treba da se ukutam, kud’ me vrag goni da {iq~am sovom mla|arijom, da {’wima bijes iskaqu’em, pro{lo ’e to vrijeme, nisam ja |ilko{.
– [ta bi s tobom? Ko ti izma~e obalu ispod nogu? – vele kadse majno pribrasmo.
– [ta bi s vama? Pre~i vi ranac s ribom n’o moja glava? – neostanem im du‘an.
– Ti nema{ kud da pobegne{, a ribe svitnu za~as, pa {ta daka‘emo, |e smo bazgali no}as? – jopet }e oni.
– E, ovo mi je za–pamet, s vama odsele ni u svatove! – dodam.
Digosmo se odande uz Kosu, cijedi se s mene i samo gqi~ka u~izmama, da se torwa i riba i sve, ko me podma{i, budalu, me-{to da legnem na vrijeme i kuwam, sutra vaqa za–stoku. Ja i ri-ba, dosta mi je za cio vijek, pa{~ad je iz’ela...
Nadomak mo’e uxere oni ’o}e da dijelimo, da im ja dijelim,po{to sam najstariji.
– Ete vam sve, vla~ite, pr~kajte, muqajte. Ne treba mi ni cikta.I nemo’ vi{e da ste me podra‘ivali da s vama pqe{tem po rijeci.Svedite se i vi majno i urazumite. Nismo vrsnici. Ja da svije-tlim?! Nek’ svijetli sveti Ilija o’zgor, on ima {’~im, jabogme.
33
Milan Stevanovi} – Mali{a
IDEJA NA VETRU
Duvaju vetrovi sa svih strana
Od dalekog Japana do brane Asuana,
Od Atlantika do hladnog Baltika,
Opipavaju se stvarnost i romantika.
Svi qudi na svetu bili su deca
Dizali ruke u pravcu zvezda i meseca.
Htedo{e gore po svaku cenu
Stavqa{e pod noge stenu na stenu.
Bilo im brdo malo, planina ve} ne{to,
Do vrha peli su se uporno i ve{to.
Sunce je jedno, sve nas greje i sija
Horizonti {iroki, ~ist vazduh prija.
Qudi se od davnina me|usobno dru‘e,
Uzimaju vodu, vetar i sunce da im slu‘e.
Sile su velike: plâve, nose, lome, pr‘e.
Savlada}e qude ako se za ruke ne dr‘e.
Od ideja nastaju slike, bajke i pri~e,
Od nekih se i kula ~vrsta pravi.
Pored kule grad veliki ni~e,
Skupqa se narod da svecu Slavu slavi.
Qubavi opstaju na vetru ili vodi
I svuda gde qudsko bi}e hodi ili brodi.
@iveli, ma{tali, decu ra|ali,
Okolinu ~uvali, zajedno opstajali!
34
U PRIRODI
Ugla~an kamen sam je sebi lep
Sigurnog oslonca na wemu nema.
Otvaraj o~i, ne budi slep
I gledaj {ta priroda sprema.
Reka mala, virovi bistre vode,
Ribice u jatima kru‘e,
^ekaju posetu ~apqe ili rode,
Zajedno se u prirodi dru‘e.
@itnice pod snegom, stigla je zima,
Proklijala zrna kquckaju ptice.
U prirodi svakih ~uda ima
Zato ~esto mewa svoje lice.
Povila se na obali vrba
Rasplela je pramenove svoje kose.
Sve je mawe na Kosovu Srba
Najlep{e ‘eqe po{tari im nose.
No}nu ti{inu remeti sova,
Peva li ona ili {aqe vesti?
Prolazi te{ka godina ova
Rado }emo nekog u slede}oj sresti!(Nova 2000. godina)
]URAN
Digao }uran glavu u slojeve vi{e
Na sve strane ra{irio krila.
Kqucnuo glistu posle tople ki{e,
Onako crvena, slatka mu bila.
35
Galami }uran, daleko se ~uje,Ko ga razume, svaka mu ~ast!Mo‘da i neku zaveru kuje,Te{ko nama ako uzme vlast.
]uran je takav, priroda mu dalaRasko{no perje i crveni vrat.Ne juri druge {to je avlija mala,Osvaja~u }urki smeta drugi brat.
Tove ga tako za prazni~ne dane,Vole ga bogati, cenu mu di‘u,^ekaju ga danas kao i lane,Meso i kosti u slast da li‘u.
Prirodo, prirodo, lepa si stvarnoIako te ~uvaju i neguju nemarno,ure|uju po sopstvenom }efulepa si i egzoti~na po svom reqefu!
KOSA I KOSIDBA
Bila je i bi}e livada jednaO~ima lepa, p~elama medna,Milione cvetova kose bri{uOstaje korewe, ‘eqno ~eka ki{u.
Bogu je mila, sunce }e joj datiPoruke zahvalnosti wemu }e slatiZeleno li{}e visoko do nebaP~eli zbog cve}a, ~oveku radi hleba.
Kose seku, qudi ih dr‘eVredno rade, sve br‘e i br‘eSevaju muwe, gromovi pr‘e,Takmi~e se ko }e vi{e, a ko du‘e.
36
Veroslava Male{evi}
RANKO
„Ranko, qubi te nana, ’ajd’ jo{ jednom pogledni je l’ su svekoko{i u ko~ini, |avo da ih nosi!? Taman sam oribala sto iklupe, a i staze su pometene. Sad }e oni, samo {to nisu.“
Ranko, dvanaestogodi{wi plavu{an, lica posutog zlatnimpegicama, jedva do~eka da poslu{a svoju nanu i pobegne od pred-stoje}eg susreta. Pomisao da }e posle ko zna koliko vremena po-novo videti oca zadavala mu je bol u ‘elucu i blagu drhtaviculedenih ruku. ^uo je brujawe automobila i zvuk sirene koja iza-zva dodan nespokoj. Na drugoj strani nana se silno obradova.
„Stigli su, mili. Deder otvori kapiju! Ranko!“ tr~i nanasva usplahirena da do~eka svog sina jedinca i novu snahu.
„Dobro mi do{li. Izvol’te, izvol’te.“
„Kad }e ve} jednom da pro{ire ovaj put pa da u|em kao ~oveksa kolima u avliju, a ne da na sred raskrsnice ostavqam merce-des ko odba~enu ma~ku“.
„Pusti to, sine. Kako si mi samo lep!“ grli uplakana stari-ca krupnog, brkatog ~oveka koji se nekako batrga iz wenog gr~e-vitog zagrqaja.
„[ta }e Ru‘a da ka‘e na ove izlive emocija koje ne prili~ecivilizovanom ~oveku. Dobro, bre, Qubinka, ostavi to cma-kawe, vidi{ da sam se presamitio od tereta.“
„Evo Ranko }e pripomo}i. Otkad te nisam videla sinko.Za‘elela se mati. Aaa, evo i moje snajke. Lepa li je! Vidim iblagoslovena.“
„Ja sam Ru‘a. Milo mi je. Da u|emo, sva sam utrnula“, ‘ali sepuna~ka crnka.
„Bo‘e, gde li se dede to dete. Ranko, do{’o ti otac, do|ibrzo!“, vi~e starica.
37
U|o{e u tro{nu ku}u, blataru. Levo kuhiwica i sobica,pravo hodnik koji je vodio do druge dve sobice. Sve minijatur-no, sirotiwski name{teno, ali ~isto.
Gosti se raskomoti{e, nana se zbrza oko poslu‘ewa. Ne zna{ta }e pre, da l’ slatko, da l’ kafu, da l’ ru~ak, da l’ da sedne igleda u wih. Od uzbu|ewa sve same trice pita i svaki ~as ihgrli. Te kako se tamo u Nema~koj svet greje, te koliko ko{ta ki-lo paradajza, te kakav je gazda kod kog rade i ostalo.
„Pusti te pri~e. Nigde nije voda tako slatka kao voda iz na-{eg bunara. Vidi, bokal se zamaglio. Spremila si, mati, sve{to volim. Jedva ~ekam da se dohvatim tvoje gibanice.“
„Mamo, nije da se hvalim, i moji su se ba{ pokazali. Prase-tina je bila slatka kao {e}er. Prsti ti se lepe. A tek torte!“
„[to niste poveli prijateqe, da se boqe upoznamo! Kao de-te, moji me vodili u tvoje Trnov~e, al’ da me ubije{, ne znam ka-ko je do toga do{lo. Tamo su svi ba{ dobri doma}ini. Jako selo,snajka.“
„Aaa, evo i mog sina! Kako si samo porastao. [to si se brestiso? Pri|i da se zagrlimo k’o mu{karci! Da te upoznam, ovoti je nova majka. Upoznajte se.“
„Milo mi je. Zna~i ti si Ranko. Lepo, lepo. Uskoro }e{ do-biti brata. Koji si ti be{e razred?“ slatkim glasom veze Ru‘a.
„Lepi ste. Zavr{io sam {esti. Tata, samo da vidi{ mojukwi‘icu“, zaigra{e o~i de~aku i ve} bi da je donese.
„Ako, poka‘i, poka‘i, du{o! I mi imamo ~ime da se pohva-limo. Nije {to je moj, ali je mnogo dobro dete.“
Sin i snaja se zna~ajno pogleda{e. Tek {to baba ovo izgovo-ri vrati se mali i pobedonosno stavqa |a~ku kwi‘icu na stoispred oca. Ovaj pali cigaretu, sr~e kafu, pita Ru‘u da li jeponela novine i nehajno prelistava kwi‘icu. Ranku se ~iniloda je bila u o~evim rukama nekoliko sekundi.
„Izvadi bre, Ru‘o, poklone. Zaboravili smo na~isto. Svepetice, vidim. Ne u tu torbu, u onu plavu potra‘i. [ta si sesmela“, govori Blagoje ‘eni i ve} vra}a kwi‘icu sinu.
38
Ranko crveni kao bulka. Vi{e ose}a nego {to vidi xemperkoji mu guraju u ruke. Do wega jedva dopiru re~i.
„De, probaj, di‘i ruke. Da vidim kako ti stoji. Ja sam bira-la. Mo‘e i da se zameni, ako ti je mali. Svi|a ti se?“
Ru‘a oko wega oble}e i tegli sivi xemper, dok mali stojikao automat. Nana }e prekorno:
„Kako se ka‘e, sinko? Mnogo je lep. [to ste se tro{ili namene? Meni staroj ne treba ni{ta.“
Spu{tene glave, jedva ~ujno, Ranko izgovara, hvala. Ose}anana da se sprema suza izdajica da kane sa obraza detiweg pa gagura iz kujne.
„Idi, diko moja, operi neki paradajz iz ba{te za salatu. Tre-ba da se ru~a, samo po‘uri. Pazi na bunar. Nisu sve daske ne{tozdrave“ dovikuje za wim. „Spremila sam skromno, al’ od srca.“
O~as posla, na stolu se pu{ila supa.
„Samo vi po~nite, mili moji. Ne gledajte na nas. Mi smo tove} obavili. Vi dolazite sa puta. Gladni ste, umorni. Ti snajka,ne stidi se, mora{ da jede{ za dvoje. Ajd’, ajd’, lepi moj, probaj iovo par~ence“, nutkala je stara sina.
Ru‘a je lizala prste i opomiwala mu‘a podse}aju}i ga napritisak i vo‘wu:
„Koja ti je to po redu ~a{a, Dobrivoje? Smawi malo! Mislina svoj pritisak i vo‘wu. Ne pla}aju mi se kazne. Nemo’ daprestra{i{ Ranka sa tvoju ludu vo‘wu.“
„Nema nigde da idete. Ne pu{tam vas. Malo i ovde da boravi-te“ – prestra{eno }e Qubinka – „~ek malo, {ta re~e, snajka, kudide Ranko?“
„Dosta je bilo. Vodim ga sa sobom, Qubinka“, kroz zalogaj }esin.
„Za{to, tek tako, odjednom, a ja? [ta }u ja sama?“
„Bi}e mu boqe u Nema~koj. [ta }e u ovoj bedi? Ni kupatila,ni telefona. Ni~ega. Tamo ima da bude gospodin majstor. To tija ka‘em.“
39
„Ako se ja pitam, sinu je mesto uz oca“, ubaci se snaja i nali-va vino u ~a{u.
„Ti se ne pita{!“ – ve} vi~e nana – „slu{aj ti sinko, zna{kad ti je umrla prva ‘ena, samo si do{ao ostavio zamotuqak ioti{ao. Ja sam Ranka odnegovala od kilo mesa. Nisi ni pitao zawega. Da l’ je gladan, ‘edan, zdrav. Tvoj pokojni otac je crn~io,a ja sam dre‘dala kod lekara sa malim. Jedva ga sa~uvasmo.“
„[ta ho}e{, pisao sam, raspitivao se, slao novac, ponekad idolazio. Sama si ga htela“, sko~io je Blagoje i uneo se majci ulice.
Qutiti glasovi dragih, putovali su kroz kro{we jabuka istizali do Ranka. Paradajz se neobi~no crveneo u wegovom kri-lu. Naslowen na stablo, dlanovima je pritistiskao u{i.^vrsto je sklopio o~i da zaustavi vrtoglavicu.
„Misli{ da je to dovoqno? Ti si oti{ao, a on je moja uteha,moje dete. Sirotan moj. Ja sam mu i majka i baba. Malopre ni daga pohvali{, ni da ga poqubi{. Zna{ li da se on trudi da budenajboqi u {koli, da bi tebe zadivio. Sram te bilo. Ode deteuplakano u ba{tu.“
„Da li si ti normalna, ‘eno? ^uje{ li sebe? Ja sam mu rodi-teq, a ne ti. „’O}e{ ti da ga pakuje{ ili ja? ’Ajde, Ru‘o!“
Treskawe, lomqava i dreka su dobile na snazi.
„Smirite se! Po~e}e svet da se skupqa. Vidi kako izgledate.Posle }u ja da budem kriva. Sedite, da se dogovorimo kao qudi.Gde }e{ sad, nano?“ ve} usplahireno smiruje situaciju mlada.
Starica je izbezumqeno istr~ala u drugu prostoriju, ali sebrzo vratila nose}i preko ruke u‘e.
„Slu{aj me, sine jedini. Stara sam, mo‘da i slu|ena. Ne mo-ram ti vaqda pri~ati da te volim. Ranka volim kao o~i moje.Ako mi ga sada oduzme{, ja }u se obesiti i zato...“ glas joj sesti{avao.
„Ne trpim ucenu!“ odreza sin.
„Vi niste normalni. U kakvu sam ja familiju u{la. Dete mise pod srcem uznemirilo. Ostavi taj konop mamo. Vidi kakvo joj
40
je lice. Blagoje, {logira}e se. Pusti sve! Vidi, drhti. Blagoje,Blagoje, pa i ti si pomodreo“, sada ve} pani~no, pla~nim gla-som }e Ru‘a i prska vodom iz bokala mu‘a.
„Neka ti bude, majko. Ne}u nikoga da nosim na du{i...“
„Gde je Ranko?“ – iznenada se trza nana i bri{e suze – „idemda na|em moju du{u. Ranko, Ranko!“
Blagoje je ne{to mrmqao sebi u bradu, a Ru‘a trpala stvariu torbu, kada se ~uo vrisak. Istr~ali su u dvori{te kao na po-zornicu. Nana je le‘ala presami}ena kraj bunara koji je bio po-kriven daskama, sada pomerenim, i dozivala unuka. Jaukawe, ku-kawe i vri{tawe podse}alo je na zavijawe vukova. Prve kom{i-je su punile avliju.
QUDI SENKE
Mu{karac i ‘ena stoje zagledani u gustu pra{umu usredsremske ravnice i gledaju u vrh krsta. On se nazire iza svog tograstiwa koje preti da zagu{i hram.
„Perso moja, te{ko je ovo!“ – vrti glavom stariji ~ovek – „dali }emo imati snage za tako ne{to?“
„Da}e Bog, \oko, vide}e{. Veliki je Bog“ – re~e Persa neka-ko uvereno kao da ve} gleda u svr{en posao.
Pogleda{e se sa razumevawem supru‘nika sa dugogodi{wimsta‘om jedewa istog hleba, prekrsti{e se i kreto{e u qutu bit-ku osloba|awa nemani oko sebe i u sebi kroz te‘ak rad koji susebi kao priziv nametnuli. Dobili su blagoslov od vladike i umiru prionuli na posao.
Svaki dan su {esnaest kilometara od ku}e do svetiwe i opet{esnaest kilometara od svetiwe do ku}e, po mrklom mraku, pre-lazili biciklima, da bi {to vi{e radili i uradili. A radilisu neverovatno mnogo sa puno snage i qubavi, sa pesmom nausnama, pesmom koja je slavila Svevi{weg.
Kr~ili su visoko {ibqe, sekli polutrula stabla i sadilinove sadnice vo}aka. ^istili rit od trske i rogoza, kosili vi-
41
soku travu, kopali i sadili vinograd. Svaki novi posao zapo-~iwali su kratkom molitvom. Navikli na te‘ak rad i ‘uqevena rukama, na znoj sa lica koji je curio u potocima, na bol ukrstima, na ‘e| i glad, nailazili su na isku{ewa ali uz ~eli-~nu voqu i qubav nalazili su snagu u veri. Sa svakim novim is-kr~enim par~etom zemqe oni su se radovali kao mala deca. Bi-vali su bli‘e svetiwi. Kada su mislili da isku{ewe prelaziwihove snage i da ih Bog napu{ta, dobili su stari kombi i ne-koliko jagawaca. Pretvorili su vozilo u nu‘ni sme{aj za sebei ‘ivotiwe. Sa velikom qubavqu, Persida je izvodila jagawcena ispa{u, a oni, mili i umiqati, brzo su rasli.
Prelomni momenat je nastao kada je slede}e godine, uo~i\ur|evdana, \or|e po~eo da ~isti zapu{teni, zaboravqeni iz-vor, sa koga se po predawu slepi mladi} Marko umio i progle-dao. I gle ~uda, posle nekoliko silazaka u dubinu od dva–trimetra, potekla je bistra voda. [to je vi{e ~istio, voda je pos-tajala sve ~istija, hladnija i ukusnija, kao gorski izvor. Tidivni qudi shvatili su toga dana da su na pola puta od ciqa.Dobili su potvrdu da su qudi sa zadatkom i zadatom misijom.
Nije uvek bilo tako. \or|e je u mladosti bio bezbo‘nik na-hrawen grehovima. Nisu ga se mnogo ticala Bo‘ja posla, imao jeon dosta svojih briga. Nije bio ~ak ni kr{ten, te mu je kafanabila milija od crkve. Jednoga dana, u vreme velikog praznika –Svetog Ilije, zvone crkvena zvona u selu, narod lepo obu~en seokupqa u porti, tu su i tambura{i, atmosfera sve~ana.
„Hajd’ i ja tamo da se na|em. Mo‘da koji poli} rakije okvasisuvo grlo“ – misli \oka.
Narod ve} u{ao, stoji smerno, slu‘ba po~ela. \or|e stojineodlu~an na vratima crkve i oseti kao da ga neka sila gurnuunutra. Skupio se, naslonio se uz sam crkveni hladan zid, ose}amiris tamwana koji mu {tipa nozdrve, ~uje pojawe hora i sve-{tenika, vidi freske. Odjedanput sve po~e da se vrti oko wegakao na ringi{pilu, a u u{ima nastade takva zuka kao da je nekooslobodio sve p~ele iz wegovih ko{nica. Hladan znoj ga obli,drhtavica protrese telo i nasta posle nekog bqeska muk. Predwegovim o~ima izrasta grandiozna figura ~oveka sa bradom
42
koji ga umilno i blago gleda kako ga niko nikada nije pogledao,pa ni ro|ena mati. Sveti Ilija, jer to be{e on, okupan svetlo-{}u pro{iri svoj svetlosni radijus koji zahvati i \or|a kojioseti neki sladak nebeski mir i bla‘enstvo du{e kao nikadadotle. Gr~ u grudima, suze koje se kotrqaju iz o~nih jabu~icaniz izbrazdano lice {ibano vetrom pustare. Mahinalno ~ovekkle~e i prsti mu se savi{e u tri prsta koji kreto{e ka ~elu, sto-maku, desnoj i levoj strani grudi, po prvi put ~ine}i krst, asvetac se jo{ jednom diskretno nasme{i, klimnu glavom i isto-pi kao grudva snega. Kraj liturgije \or|e je do~ekao kao u buni-lu, ni sam nije znao kako je iza{ao iz crkve, ali mu je jasno bilo{ta daqe vaqa ~initi.
Od tada okre}e drugi list, ispoveda se, posti, krsti i ulaziu svet posve}enih hri{}ana. I wegova ‘ena krete tim putem.Sna‘an poziv i ruku vodiqu oseti{e u svom srcu koja ih pozvana isku{eni~ki duhovni put. Nije im ba{ bio vidqiv kraj togaputa iako su od tada svoj ‘ivot posvetili pomagawu qudi i za-du‘bina. Znali su da imaju milost, znali su da seju dobro, znalisu da im je te{ko i lepo, znali su da su tu po Bo‘joj zamisli, alioni su hteli da pru‘e ve}i dar ~oveku i nebu.
Sada kada se napi{e vode sa Markovog izvora i kada se vestra{~u po kraju, dobi{e odgovor. Ubrzo do|o{e i majstori daobnove i restauriraju crkvu, do koje je sada put bio slobodan.Crkvica je bila u o~ajnom stawu, sazidana daleke 1886. godine iposve}ena apostolu Marku, prepu{tena zubu vremena. Na ra-dost i iznena|ewe, na jednom zidu na|o{e urezano ime Persida,{to Persu posebno uzbudi i jo{ vi{e oja~a u veri.
Majstori su se smewivali, ali bra~ni drugovi se nisu mica-li sa ovoga mesta neumorno ulep{avaju}i krajolik. Majstoriim sagradi{e skromnu ku}icu da se vi{e ne mu~e u kombiju sa‘ivotiwama, iako oni to nisu tra‘ili.
Brzo se ra{~u vest, narod po~e masovnije da dolazi tra‘e}ispasewe i utehu. Svakom su Persa i \oka prizivali Boga, nudi-li re~ utehe ili pru‘ali pomo}. Mesto nazva{e Vodice, mladii vredni qudi poveza{e pesmu i igru, mudru re~ i mladost okoove lekovite vode i svetiwe koja }e po odluci vladike uskoroprerasti u ‘enski manastir.
43
Na ovo mesto dolaze mnoge umne i poznate glave da uveli~ajuMarkov dan. Posle posedaju, razgovaraju, zapevaju, sme{e se.Persida i \or|e bdiju oko crkve kao oko deteta, da neko ne{tone pokvari, da se trava ne ugazi, da se cve}e ne polomi. To~e vo-du me{tanima sa izvora, slu‘e goste sa trpeze. Tiho, nenamet-qivo, blago. Nikada ne izovaraju re~i „ja sam“ ili „mi smo“, se-daju posle svih, ako uop{te sednu na za~eqe trpeze, uzmu kojumrvicu hrane ili koji gutqaj soka. Qudi senke. Tu su, a niko ihne prime}uje. Lica su im nekako bla‘ena, du{e ispuwene ~ove-koqubqem i Bogoqubqem.
Ka‘e Persida, savetuje je vladika, a i wena je ‘eqa da se za-mona{i i ostane ovde gde nepregledna ravnica na more li~i,gde mirisi sa Fru{ke gore blagosiqaju jo{ jedan manastir, gdeBog bogate zemaqske darove daje svojim qubqenim k}erima isinovima koji na bosiqak miri{u. I oni mu uzvra}aju. Mirni,veseli, blagi, pomalo usporeni, ali bogoboja‘qivi. I jo{Persida veli da niko ~oveka ne mo‘e da ute{i i voli kao samBog.
A wen verni \oka vrati}e se ku}i i nastoja}e da iz svetov-nog ugla zaslu‘i mesto u nebeskom carstvu.
Li~i na bajku, a nije bajka. Gledam u bogatu razgranatu kro-{wu topole na ~ijim granama ple{u ne‘nim plesom liske i za-jedno {ume prelepu pesmu o ~vrstoj veri, o posve}ewu, o davawu,‘rtvi, nadawu i skromnosti. Sre}na sam. Postoje oaze sre}e,postoje veliki–mali qudi u telu paora, u telu radnika, u teludeteta, u telu pesnika. Ta sila odole}e crnoj nadolaze}oj olujizla koja guta svako dobro, jer se gr~evito dr‘e jednom rukom zabrata svog, a drugom za Boga koga slave svim srcem. Sve je mogu-}e. I raj i an|eli na zemqi. Qudi senke su tu, tik uz mene.
44
SUNCE
Draga Marija,
Na{i susreti su retki, ali uvek tako obostrano prijatni iplodonosni, kakvi i treba da budu izme|u drugarica koje su de-lile hleb detiwstva.
Znamo gotovo sve jedna o drugoj, no ipak ima skritih mesta,rupa i meandara u na{im ‘ivotima koje bri‘qivo ne pose}uje-mo boje}i se istine. ^esto mi sa trunkom ironije ukazuje{ na toda sam zakop~ana li~nost. Ti si sve ono {to ja nisam. Na{ po-sledwi razgovor me je naveo na neke davno zaboravqene staze,izazvao je navalu potisnutih emocija i vratio me saznajno bre-menitijom u sada{wost. Hvala ti! Prestala sam da se pla{im~upavaca iz kutije.
Obe}ala sam da }u ti odgovoriti na postavqeno pitawe, dane}u po obi~aju izvrdavati. Zauzvrat si mi obe}ala da biramvreme i na~in. Ovo je moj na~in! Samo imaj stpqewa da pro~i-ta{ ovo neobi~no pismo do kraja. Verovatno }e{ se iznenadi-ti. Mo‘da i ne}e{, jer ja sam ipak uboga pesnikiwa, a ti vi|enipsiholog.
Doga|aj o kome }u ti pisati je sme{ten u vreme mog studi-rawa. Mesto je naravno mesto gde se ukr{taju skoro svi putevina{eg visokog obrazovawa. Glavni junak sam ja, Svetlana Nova-kovi}. Ti si u to vreme, moja Marija, ve} uveliko udisala be~ki,a ja beogradski smog.
Moji snovi su se raspr{ili kao mehur od sapunice u sudarusa stvarno{}u, a snaga je kopnela pod vrelinom otu|enosti. Ne-{to nije {timalo u odnosu izme|u mene i voqenog grada. Li~i-li smo na qubavnike koji ne mogu jedno bez drugog, a zajednofunkcioni{u kao par ludaka.
Silno sam ‘elela da uspem u svojoj nakani osvajawa najvi-{ih, ne samo obrazovnih, ve}, neskromno, i nau~nih vrhova. Se-}a{ se kako smo sawale uzvi{ene snove o boqem, daqem i ve}em,kako to samo mladost mo‘e. Naravno ~ista srca, u wima smo
45
uvek mi bile te lu~ono{e. Tako natovarena ambicijama, zabo-ravila sam da zavirim u prtqag predznawa, mo}i i samopou-zdawa, da prebrojim sitni{ u nov~aniku, da izbri{em siro-tiwu sa lica, da ostavim u}ebane xempere i rasewene farmerke,da izle~im preosetqivost i rawivost pome{anu sa uro|enommelanholijom. Te sitnice, nesre}no pome{ane sa porodi~nomnesre}om dale su lo{ rezultat.
Kao osvedo~eni slabi}, be‘ala sam od sve brojnijih proble-ma, kriju}i se ~as u samo}u, ~as u gomilu, gde sam se ose}ala jo{usamqenije. Dosa|ivala sam malobrojnim kolegama sa kojimasam se zbli‘ila svojim jadikovkama. Poku{avali su da mi po-mognu kako su znali i umeli, ali ovo je bila surova trka u kojojsu svi prevashodno vodili ra~una o sopstvenom prolaznomvremenu.
Da ~udo bude ve}e, interesantni momci su se vrzmali oko me-ne privu~eni ne mojom lepotom i {armom, ve} kako su naivnomislili, misterijom osame. Vrlo brzo bi prokquvili da imajuposla sa ispraznom i izgubqenom du{om, nesposobnom da os-tvari ozbiqnu vezu, posle ~ega bi brzo okretali le|a. Ravnodu-{no sam slegala ramenima. Ni zbog jednog mi nije zadrhtalosrce. Otkrila sam da je to jo{ jedno mra~no mesto u kome }u pa-kovati svoje frustracije i jauke. S jedne strane sam ‘arko pri-‘eqkivala i sawala qubav, a sa druge sam se pla{ila i be‘ala.
Poku{avala sam da se borim, nije da nisam! Posle nizaseqakawa, kona~no sam se te{kom mukom dokopala stana kojimi je odgovarao. Gazdarica je bila neobi~no blaga i plemenitaPre~anka. Nije bila kao ostale stanodavke, preka i sitni~ava.Ne! Pod svoj krov primala je samo studentkiwe. Studente, izmeni nepoznatog razloga, nije podnosila. Napamet sam znalawen ‘ivotopis. Umela je da bude zamorna, nekada i dosadna sauvek istim pri~ama, ali ja sam je strpqivo slu{ala, prave}i seda sam zainteresovana. Govorila je da joj nije toliko stalo donovca koliko do dru{tva. U su{tini, pla{ila se da umre samai zaboravqena. ^udno kako sam zavolela tu slatku staricu kojaje li~ila na dobru vilu zalutalu iz bajke. A i ona mene, morampriznati.
46
Pomislila sam da }e mi kona~no krenuti. Kako sam sticajemokolnosti u sobi namewenoj za dve studentkiwe, ostala sama,mogla sam da organizujem vreme i prostor za u~ewe po svom na-ho|ewu. Nije i{lo. Premestila sam se u biblioteku, no{enami{qu da }e mi radna atmosfera pomo}i. Ni tamo me nijedr‘alo mesto. Hvatala sam sebe kako sa zavi{}u zavirujem u po-vijene glave koje predano i zaneseno upijaju znawe, a kasnije napauzi uz cigaretu, veselo }eretaju o ispitima i profesorima.Silila sam sebe da beskorisno buqim u kwige, kupovala neobi-~ne sveske ne bi li sebe osokolila na pregala{tvo. Bilo je danakada sam primewivala drugu taktiku – ka‘wavala se gla|u, na-gra|ivala se pozori{nim predstavama, odlazila kod uspe{nihkolega da skupa u~imo, ali sve je to davalo jalov rezultat.
Sve dubqe sam tonula u neko lepqivo blato u‘asa i tame.Usred ispitnog roka besciqno sam lutala ulicama, apati~nozurila u izloge, a setno u decu koja se igraju u parku. Suzama samsve ~e{}e ispirala o~i. San mi je bio isprekidan ko{marima ipatwama. Umesto da jedem hranu, jela sam sebe. Ode}a je visilana meni.
Ni danas se ne se}am u kom trenutku je misao prerasla u odlu-ku. Mo‘da su to bile no}i kada sam kroz tanke zavese, za{ti}e-na tamom posmatrala siluete iza isto tako tankih zavesa naprozorima okolnih vi{espratnica. Metropola je susedima da-vala ose}aj slobode, a visina i zaptivenost stanova stvarali suprivid nedodirqivosti. Mogla sam nesmetano da se igram wi-hovim sudbinama virtuelno ih preme{taju}i i me{aju}i, kao{to sam nekada preme{tala lutke iz kutije u kutiju. Bilo je da-na kada su mi osvetqeni prozori li~ili na veliku pozori{nuscenu na koju sam i sama stupala, poku{avaju}i da opipam meko-}u tu|e sre}e. U tu|oj ruci jabuka je ve}a kao i sopstveni jad.
Elem, te junske no}i, zidni sat u hodniku je bo‘anstveno ot-kucao jedanaest puta. Se}am se kao danas. Oslu{kujem kada }u~uti prepoznatqive zvuke pera~a ulica. Stari tramvaj je ve}odavno te{ko odgegao svoj posledwi dnevni krug. Be{umno samotvorila orman da pregledam da li je ono malo garderobe ure-dno spakovano. Jedine cipele sam dan ranije izglancala kolikosam mogla i u wih stavila novine, stajale su na svom mestu. Na
47
sto~i}u su bile uredno naslagane kwige od kojih dve nisu bilemoje.
„Vide}e pe~at. Vaqda nisu toliko glupi. Da li da ipak osta-
vim ceduqu? U ovu, moram. Kako }e znati da je vrate Marini?“ –
i na par~etu papira, koji posle stavqam izme|u korica kwige,
mirnim i sigurnim rukopisom zapisujem ime i prezime vlasni-
ka.
Na trenutak sam zastala, razmi{qaju}i da li se ne{to mo‘e
izmeniti, popraviti ili odlo‘iti. Odmahnula sam glavom. U
du{i je vladao mir. Najte‘e je pro{lo.
„Okupala sam se, obukla sam ~isto rubqe i ode}u. Nisam ve-
~erala, {to je dobro“ – a onda sam naglo prekinula nabrajawe –
„kakav sam ja smetewak, pa nisam oprala zube.“
U ~arapama, na vrhovima prstiju, kao lopov, pri{la sam
vratima kupatila i napipala prekida~. Zaslepqeno, ‘mirkaju-
}i vadim pastu i ~etkicu iz ~a{e, kriju}i se od ogledala. Ne us-
pevam. U mene gleda tu|e lice, bledo, gotovo belo, i ispijeno.
Istaknute jagodi~ne kosti, visoko ~elo, slaba sme|a kosa ~e-
{qana pozadi, tanke usne i {iqat nos su sklapale ne tako
privla~nu celinu. Dva proreza iznad modrih podo~waka a is-
pod i{~upanih obrva se zovu moje o~i. Hladan i prazan pogled
je izvirao iz wih.
Na brzinu obavqam prawe, u‘ivaju}i u ukusu paste koju sam
volela. Uredno sve ostavqam i skoro be{umno otvaram i zatva-
ram vrata za sobom. Izvanredan sluh je nikada nije napu{tao:
„Ceco, k}eri, da li si dobro pritegla slavinu da ne kapqe
celu no}?“
„Jesam, bako“ – trzam se od sopstvenog promuklog glasa.
„Nemoj da zaboravi{ da ugasi{ svetlo. Kao sino}!“
„Ne}u bako! Laku no}.“
„Laku no}, dete.“
Nije sve teklo glatko. Vrativ{i se u sobu, za vrat mi je sko-
~ilo potisnuto kolebawe i strah u vidu ‘estokog me|usobnog
48
sukoba svesti i podsvesti. Prvi put sam pomislila kako su
smrt i strah srodne re~i. Sva|a je otprilike ovako tekla:
„A {ta ako gre{im? Imam li pravo da ih o‘alostim? Mo‘-da se ne{to da ispraviti?“
„[ta da se ispravi? Ti si, draga moja, propao slu~aj i pro-pao student. Momka nema{. Nisi ni lepa. Roditeqi ti poginu-li. Totalni si luzer. Ko }e za tobom da pla~e? Stric i strinakoji ne znaju ni kako da se ratosiqaju svojih briga? Nekada sibila glavni pametwakovi} u {koli, a vidi sada. Skoro prazanindeks. Majka i otac ti se u grobu prevr}u. Kako su to bili ~es-titi i vredni qudi! Nisam im ni crno ispod nokta.“
„Da promenim ne{to. Recimo da... Ne! Nemam snage. Da odus-tanem? Ovakav ‘ivot je besmislen.“
Hodala sam sobom gore–dole i gestikulacijom pratila tokneme rasprave.
„Nemam snage da trpim pogrde, uvrede, prebacivawa isa‘aqive poglede svih koje znam i koji me znaju. Jedan propali-tet vi{e – tako }e govoriti u palanci. Jo{ jedan neradnik koga}u ja da hranim – tako }e re}i strina. Jo{ jedna uobra‘ena bu-dala koja se vra}a podvijena repa – podgurkiva}e se iza mojihle|a. Ve} sve vidim unapred. Moj ponos bi pukao na stotinu de-li}a kao kristalna ~a{a. [ta da radim, kad ne podnosim po-raz? Zaglibila sam totalno. A da prona|em neki posao ili dapromenim fakultet? Ili da se bavim sobom? Stra{nog li po-sla?“
„Ludo! Ti da prodaje{ u trafici ili da slu‘i{ u kafi}uili da ~isti{ tu|e ku}e? Koji drugi fakultet kada si izgubilavreme, novac i uplela se u klupko la‘i gore od ma~eta. Ej, bre,ti si Novakovi}! Od plemenita roda!“
„Zar da pose~em plod sa te plemenite loze? Gde se dede moli-tva? Koliko znam, veruju}i to ne rade. Bog? Gde li }u zavr{iti?Definitivno }u sebe izbrisati sa karte Univerzuma. Ka‘u daBog nije batina{. Re}i }u mu da je to moj slobodan izbor. Wego-vo je da me ponovo slo‘i u nekom drugom ‘ivotu. U istom kupeusvi putujemo i ja ho}u ba{ sada da iza|em. Vi{e volim smrt od
49
prezira. Vaqda i ja ne{to znam kao fizi~ar, u poku{aju. Kakvaironija...“
Zujawe u glavi je postajalo nesno{qivo. Oko mene se svevrtelo kao na vrte{ki do trenutka iznenadnog zaustavqawa.Sve se zaledilo.
^ini mi se kao da je tada neko drugi vodio moju ruku do fi-oke iz koje izvla~im kesice i sipam pra{ak za spavawe u ~a{usa pripremqenom vodom. Sporo sam prome{ala prah da se dokraja razmuti, vode}i ra~una da ne pravim buku. Da je neko vi-rio kroz kqu~aonicu, mislio bi da sede}i na krevetu me{am{e}er u mleku i spremam se na spavawe.
„Vaqda je ovo dovoqno. Ne bi vaqalo da se obrukam. Doda-tno bi se rugali da ni to ne znam dobro da uradim. Ko ne zna zavic o be{ewu i davqewu. Volela bih da znam postoji li kurs zapravilno rukovawe ‘ivotom. Zatvori i otvori vrata ‘ivota.Ne zaboravi da iskqu~i{ svetlo, kako re~e gazdarica. Ne}u sevi{e mu~iti, jer u ovom ‘ivotu nema mesta za slabe. Koscu, ko-si. Ovaj ~as mi dozvoqava malo teatralnosti“ – bile su moje po-sledwe misli.
Ali nisu! Na sre}u! Bqe{tavilo sam osetila i pre nego {tosam na tren otvorila o~i i sudarila se sa jarkom sun~evom sve-tlo{}u.
„Svetlana, probudi se. [ta se sa tobom de{ava? Ve} je odav-no pro{lo podne“ – ~ula sam iz daqine gazdari~in zabrinutiglas pre no {to sam povratila.
Eto, drugarice moja, morala sam ti ovo ispovediti da bih tiindirektno odgovorila na pitawe da li je odluka o ‘ivotu ismrti stvar qudskog izbora. Bojim se da nije. Ni ja sama, a nidoktori, nikada nismo otkrili kako to da sam se ipak probudi-la posle velike doze pilula, zdrobqenih u prah. Pilula za spa-vawe! Normalno. Tipi~no ‘enski! I danas je to za mene ostalanepoznanica na kojoj nisam mnogo insistirala. Ni{ta nijeslu~ajno. Sklona sam da svemu dam malo spiritualan ton. Mo‘ebiti da sam se u posledwem trenu predomislila i da mi je ‘eqausli{ena. Jedno je ta~no – posle svega, sopstvena metamorfozaje bila spora, ali o~igledno uspe{na. Upisala sam se na listu
50
onih koji su poku{ali da re{e probleme, poku{avaju}i da sebeli{e ‘ivota. O tome nikada nisam ozbiqno i duboko razmi-{qala. Sve do onog na{eg razgovora, koji je rezultirao ovimpisanijama. @elim ti svako dobro.
Srda~an pozdrav,
tvoja Ceca
* * *
Draga Svetlana,
Zaista si me iznenadila. Dobro je {to si sve zapisala Sve-tlana. Pojma nisam imala. Posle toliko godina, saznajem zatvoj u‘asni suicidni poku{aj! Zamisli da si uspela u svom na-umu ja ne bih imala tako sjajnog prijateqa. Mnogi bi izgubili.Na prvom mestu tvoja porodica, poezija i muzika. Ne mogu daodolim, a da te ne pitam ono klasi~no pitawe. Kako ti se sa ovevremenske distance ~ini takav poku{aj – kao hrabrost ili ku-kavi~luk? U stvari, imam ja jo{ mnogo pitawa za tebe. Recimo,ti ka‘e{ da o tome nisi razmi{qala, a govori{ o transforma-ciji. Jesi du{o, nije da nisi razmi{qala. Bliski susret sa smr-}u mewa ~oveka. Ma koliko za nekog bio bezna~ajan razlog, va-‘an je uzrok i ishod isceqewa. Imala sam u svojoj praksi ova-kve slu~ajeve. Moram ti dati jednu interesantnu kwigu da pro-~ita{, za svaki slu~aj. [alim se! Kod tebe se pokazalo ta~no daono {to te ne ubije, oja~a te.
Ne bih ti ja odgovorila da nisam osetila potrebu da sa to-bom podelim naravou~enije qubavi i bezmernost qudske glupo-sti, u ovom slu~aju – moje. Obale qudskog srca, zapquskuju raz-li~iti talasi. Predla‘em da po|emo u {etwu. Na vazduhu se{ire plu}a i vidici. Usput }emo razgovarati. Suo~eni sa mo-gu}im gubitkom, u~imo da ‘ivot cenimo kao najve}i dar i kaonajve}u kreativnu avanturu. Mogla bih ti pri~ati o tome da ne-ma proma{aja, samo u~ewa, da su va‘ne radost i lepota. U‘ivamu svakom trenu postojawa. Pi{e li ovo u kwigama ili to samiotkrivamo?
51
FATAMORGANA
Ako {etamo livadama i napasamo o~i so~nim travama, do~e-ka}e nas raznoliko cve}e i iznenaditi usamqeno drvo koje xik-qa u punoj snazi ili neko drugo koje jedva odoleva zubu vremena.Livada mewa boje, posetioce i stanare. Leptiri, ptice, krtice,mi{evi i ostala fauna vrdalama kroz visoke trave, a ~arolijatraje sve dok kraqica leda ne zamahne {tapom i sve ih rastera.Tada beli prekriva~ poklopi ne‘ne zelene vlasi i one se preo-braze u druge oblike. Jedino drve}e stoji hrabro, uko~eno, ogo-qeno. Ne ‘ali se, samo ponekad bolno za{kripi granama kadavetar pretera sa obesnim pona{awem.
Sedim za kafanskim stolom u ba{ti i ispijam drugi dupliviwak. Od wega mi vaqda i nadolaze takve filozofeme. Nahere-na lipa, ispod koje je sto, toliko se razgranala da mi weno li-{}e dodiruje {e{ir, a miris budi se}awe.
^udan soj be{e taj Arsa, kao ovo drvo. Nikao je nepozvan ineo~ekivan, odlu~an da ba{ tu pusti koren. Izgledom i poja-vom, ostavqao je qude da u nedoumici vrte glavom i u ~udu sekrste, posle susreta sa wim. Da li to pajac iska~e iz kutije da sepodsmeva wima, uglednoj i otmenoj gospodi ili je u pitawu,{arlatan, secikesa i prostodu{an prevarant? Mo‘da pomeren~ovek bezopasan za okolinu, pobegao iz zatvora ili kakve du-{evne bolnice?
Plodno tlo za opstanak i razvoj, Arsa na|e u maloj trgovini.Prora~unat vlasnik, wuhom iskusnog trgovca, osetio je damo‘e izvu}i }ar iz ~udnog sveta, pogotovu kada vide kako ovajve{to „‘onglira“ sa mu{terijama.
Arsa je i leti i zimi nosio sivi ka~ket, krimke, filcanepantalone i plavu radni~ku bluzu ispod koje se nazirao ko‘uhi ko{uqa sumwive ~isto}e. Taman ten, sitne sme|e lisi~ijeo~i, crna o{tra kosa i brkovi koje je izgleda farbao, a ispodkojih su virile tanke usne vazda iskrivqene u neprepoznatqivugrimasu, krasili su to izborano lice i davali mu meki, zagone-tan oblik. Istina se te{ko nazirala u gomili la‘i koje je sla-gao u razgovoru. Pri~e mu ~esto bejahu konfuzne. Trebao je ~o-
52
vek dobro da se potrudi da bi napipao po~etak, sredinu i krajfabule. Vremenom sam nau~io da de{ifrujem {ta je „pisac hteoda ka‘e“. Sluga slugu na|e. Kao trgova~ki pomo}nik, do~ekah ito da me sna|e. Samo nisam znao da li da se radujem ili da pla-~em. Arsa ste~e status potr~ka bez koje nije mogla da postoji ni-jedna ozbiqna prodavnica u na{em gradu.
Upu}eni jedan na drugog, Arsa i ja se neminovno zbli‘ismo.Ujutru me je ~ekala zalo‘ena furuna, skuvana kafa i pometentrotoar ispred trgovine. Zauzvrat smo delili doru~ak, davaosam mu kri{om po neki komad rasparenog odela i kri{ku po-{tovawa. Poverewe i srce je sam osvajao, i to na juri{.
Broj mu{terija se naglo pove}ao. Arsa kao da je dovukao nale|ima naramak sre}e i zbacio ga sa sebe. Gledao sam kako semajstorski prilago|ava qudima i prodaje im i ono {to nisuplanirali da kupe. Ako je na primer osetio ju‘wa~ki naglasaku govoru mu{terije, neizostavno je istim tim nare~jem pitaodoti~nog odakle je, iz koga je sela, poznaje li tamo „tog i tog“Arsinog poznanika, jede li se jo{ vru}a banica i pije dobro vi-no i sve vi{e vrteo u ~udu nesre}nika. Zavr{avalo se tako {tobi se ~ovek prizivom nostalgije se}ao i onog koga ili ~ega ne-ma, kupovao ne pitaju}i za cenu i rukovao se sa sada ve} „prove-renim“ zemqakom.
Tako se pokazalo da Arsa poznaje skoro svaki buxak mile namotaxbine i da su mu svi qudi neka svojta. Slatko sam se smejaobrojnim dogodov{tinama i kalamburima kojih je svakim danombivalo sve vi{e.
Po zavr{etku radnog vremena odlazio je u svoju sirotiwskugarsoweru gde ga niko nije ~ekao. Kad god sam imao prilikustrpqivo sam skupqao par~i}e Arsinog ‘ivota i posle gauklapao u mozaik. Bejah me|u retkima koji dr‘a{e potpunu sli-ku ove vrdalame, koja mi se uvu~e pod ko‘u. I to ne samo meninego i po{taru, gazdi i ostalima koji su svra}ali radi posla,~a{ice razgovora ili pi}a. Imao je, kao i svi qudi neprija-teqe, one koji ga nisu podnosili.
Dakle, ta Arsina ‘ivotna pri~a li~ila je na kuglice u fli-per aparatu. Od vrha, do dna, levo, desno, sudarao se sa sre}om i
53
nesre}om, ustajao i padao sa zadivquju}om lako}om. Sva{tarkoji je radio {ta mu dopadne. Putevi su ga vodili od naju-daqenijih pustara, do velikih gradova. Sa jednakom lako}om jebio prodavac kowa, gra|evinski preduzima~, menaxer, ot-kupqiva~ ili ugovara~. Po svetu je revnosno kao ratar wivu,sejao decu, ne prave}i razliku izme|u bra~ne i vanbra~ne, nemare}i mnogo za potomstvo.
Kako je u du{i bio nomad, kako nije imao sre}e prilikomizbora ‘ena i kako i sam nije ~eznuo za toplinom doma, iza zna-ka jednako stojao je usamqenik. Kako on nije mario za ro|ene, nioni nisu marili za wega.
Na kraju je sve karte bacio na jedno dete koje se igrom sudbi-ne vinu put uspeha. Naslutio je Arsa da }e se taj lepi cvetak po-kazati kao uteha i sigurnost u starosti koja se svakom ‘ivomstvoru prikrada. Prika~io se na wenu kompoziciju i postaodeo posla. Nije mi bilo jasno da li je to bilo zrnce neoduvaneroditeqske qubavi ili karta za sigurnu starost. Zlo se pamti,dobro zaboravqa. Suvi{e sli~ni da bi opstali kao porodica iposlovni partneri, brzo oduva{e pomirewe, a dozva{e ne-trpeqivost. Ko }e koga, ako ne}e svoj svoga, re~e narod, a Arsapotvrdi. Tako ti se on na|e natovaren godinam, bez stalnihprihoda. Brzo se po malom mestu pro~u za wihovu sva|u. On tonije ni skrivao nego je dolivao uqe na vatru zlim jezicima.
„Sam je kriv za svoje nevoqe! Prgavi starkeqa! Umi{qenabudala“ – {aputala je ~ar{ija.
„Ma neradnik i pri{ipetqa“ – ‘amorili su zlobnici.
Ve{to je Arsa krio ~emer i bedu iza veselosti, kao {to jekrio pocepan grudwak ispod radni~ke bluze ili da u wemu te~ene{to od krvi bogate i ugledne ~e{ke porodice. Lak{e je bilowemu, a i ~ar{iji, da ga pamte kao skitnicu i Ciganina.
Se}am se prvog radnog dana posle Nove godine. Eufori~nosmo se me|usobno qubili, dele}i ‘eqe i nade u boqe sutra, ra-zmetqivo smo pri~ali o prepunim trpezama i komentarisaliTV program. Ina~e pri~qivi Arsa je iz prikrajka }utao. Kadase mete‘ razi{ao kao magla iz kotline, i kada smo ostali sami,isprovocirao sam ga i protresao za revere srca. Davio sam se
54
knedlama kajawa kada mi je onako u stilu „nije to ni{ta“ is-pri~ao da je te Nove godine umakao bajat hleb u uqe iz kandila izalivao ga suzama.
Wegovu sirotiwu sam neve{to nastojao da zakrpim sa malonovca i ne{to hrane i ponekom potrep{tinom. Sve to, Arsa jeprimao kao pozajmicu. Govorio je da }e na}i na~ina da mi vratidobro, da je to trenutno stawe i da me voli kao sina. Poturao sekada me je gazda krivio za kakvu {tetu ili gre{ku i hitao dauradi moj deo posla.
Kako se pojavio tako je i nestao. Kao pustiwska fatamorga-na. Nikako mi nije bilo jasno, za{to. Slutio sam da je prvi putpogledao istini u o~i i da je poku{ao da na|e trajno re{ewe zasvoje probleme. Od sebe nije mogao pobe}i. Sa novcem nikadanije umeo da raspola‘e. Tonuo je sve dubqe i dubqe.^uo sam da jeprodao garsoweru u kojoj je stanovao i maj~ino grobno mesto ida se potuca od nemila do nedraga. Posle nekoliko godina vi-deh iznurenog i propalog Arsu. ^ekao me je ispred trgovine, os-lowen o stablo lipe. Do{ao je da mi ka‘e da }e mu ovoga putaneki va‘ni qudi sigurno pomo}i da se izvu~e. Pona{ao se kaokockar koji vadi zadwi nov~i}, spremaju}i se za odlu~uju}i re-van{. Pripreti mi prstom:
„U stara~ki dom ne}u.“
„^uvaj se“ – jo{ re~e – „o‘eni se da ti decu {etam.“
Ne zadugo potom, videh wegovu umrlicu na banderi. Ka‘u miqudi da su ga mrtvog na{li u nekom podrumu. Lipu ispred trgo-vine jo{ posekli nisu.
55
Tihomir Jovanovi}
F–1
Senke su se izdu‘ile i postajale sve nejasnije dok se kona~none sjedini{e u tamu. Sa brda se spustio hladan vazduh i udahnuhga duboko ispuniv{i nozdrve mirisom trulog li{}a i vla‘nezemqe. Wihao sam se u sedlu dok je kow podamnom i{ao lagano,umorno... Ako sam ja u sedlu bio na izmaku snage kako li je tekwemu? Moram da potra‘im neko preno}i{te pre nego {to tamapostane potpuna i kada krenu no}na stvorewa. Nisam ih se pla-{io jer sam bio obu~en za sukobe sa wima, ali ve~eras sam samo‘eleo meku postequ i san kao okrepu posle dugog jahawa.
U dolini na kraju svog puta, pokraj druma, ne{to daqe od re-ke video sam slaba svetla, nalik svicima u letwem ‘itu. Mamu-znuo sam kowa i poterao ga.
„Jo{ malo Doro“, {apnuo sam mom jedinom prijatequ i sapu-tniku posledwih dana, „uskoro }emo se odmoriti...“
Svetla male varo{i u{u{kane u doli. Kroz prozore tek po-neke ku}e jedva razabriva svetlost petrolejki i lojanica. Putdonde makadamski, pust... odjekuju potkovice o kamen. Spustiose suton i qudi ne izlaze kasno iz ku}a jer su upla{eni. A ja do-lazim ovde da ih oslobodim tog straha... straha od no}nih bi}ajer sam imenovani dvorski ubica vampira. U torbi mi je depe{apotpisana li~no od strane Wegovog veli~anstva Kraqa Mila-na Obrenovi}a i wegove svetosti Mitropolita Inokentija.Dobro sam znao svaku zapisanu re~:
„Voqom kraqa srpskog Milana Obrenovi}a i uz blagoslov we-
gove svetosti mitropolita Inokentija ima se Joakim Ugqe{e
Krsti} imenovati za zvani~nog lovca i uni{titeqa vampira i
drugog sli~nog nakota. U tom smislu potrebno mu je pru‘iti
svu potrebnu pomo} kako fizi~ku tako i bilo koju drugu saradwu
od ‘andarmerije i ostalog qudstva. Oni mu se moraju staviti
na raspolagawe i pot~initi wegovoj zapovesti.“
56
Ispod tog kratkog pisma potpisi kraqa Milana i mitropo-lita, svojeru~no. Uz kraqev pe~at.
Moje kodno ime F1, kraqev lovac. Sam sa nekoliko pijunaprotiv crne vojske. Moja poqa su bela i kada neka od crnih fi-gura dospe na wega, moj zadatak je da je uni{tim.
A ovo pismo ~emu? Za nekoliko pismenih }ata u srezovima.Jer obi~an puk u srpskim vukojebinama jedva da zna i ko mu jekraq a kamoli da ume ~itati...
Prihvatio sam se ovog posla i prihvatio ponudu wegovog ve-li~anstva uz zahvalnost i iz svojih li~nih razloga. Osvete!
Tokom {kolovawa u Tekelijanumu u Pe{ti ~esto sam puto-vao i do Be~a i tu se upoznah sa lepom }erkom Qubomira Bogoje-vi}a, koji je tu dade na poduku. Milena i ja zavetovasmo se na ve-~nu qubav i da na{u vezu okrunimo brakom kada se vratimo uSrbiju. Ali kako to ~esto biva sudbina se ne povinova na{im‘eqama.
Jednog vikenda, kobnog, Milena je sa porodicom i{la u Me-dling u posetu prijateqima. Po povratku, u predve~erje, dok suprolazili kroz {umu napade ih stvorewe koje tamo nazivaju Na-chzeurer, {to u grubom prevodu zna~i no}no bi}e. A nije potre-bno re}i da je to ne{to isto ili sli~no na{em vampiru.
I uvek kada bih ~uo taktove valcera Johana [trausa Pri~e
iz be~ke {ume setio bih se i video sliku umorstva, video stvo-rewe koje istr~ava iz tame, kowe koji se propiwu, ko~ija{a ka-ko pada na zemqu a gnusno bi}e otvara vrata ko~ije i zarivasvoje o{tre zube u vrat koji sam toliko puta celivao. I pro-kliwem sebe {to nisam po{ao sa wima mada bih pozvan. Uverensam da bih je spasio, samo da sam po{ao...
Posle toga zakleh se na wenom grobu da }u se do kraja ‘ivotaboriti protiv tih nemani i da uni{tim taj odvratni soj, dasvet oslobodim te po{asti koliko je u mojoj mo}i.
Nekako u to vreme i po Srbiji se ra{iri ta po{ast pa su ta-ko austrougarski islednici zabele‘ili slu~ajeve vampirizmau Kiseqevu pokraj Po‘arevca i u Medve|i. U prvom slu~aju ra-dilo se o Petru Blagojevi}u a u drugom o Arnautu Pavlu ili ka-ko ga u carskim kwigama nazva{e Arnold Paole.
57
O Petru Blagojevi}u je izve{taj podneo austrijski slu‘be-nik Frombald u ~asopisu Wienerisches Diarium (Be~ki Dnevnik),dok je o Arnautu Pavlu izvestio komesar Johanes Flikinger.
Tako|e u selu Radojevo nadomak Rumunije je 1732–ge godinezabele‘ena neobja{wiva smrt 11 me{tana pa je tamo poslat ma-jor saniteta Jo‘ef Faredi Tamarski da ispita te slu~ajeve. Ta-mo je petnaest meseci pre ovih doga|aja sahrawen izvesni Mi-lo{. Kada je Tamarski podigao poklopac sa sanduka na{ao jeMilo{a sa otvorenim o~ima i mlazom krvi koji mu se slivaoniz usnu. Pre nego {to je ponovo zatrpan grob le{ su proboliglogovim kolcem i prelili uga{enim kre~om.
A ja sad evo do|oh u Topli~ki okrug u poteru za jednim od tihstvorova – Strahiwom Karavlahom. Kraq Milan je posle mno-gih slu~ajeva odlu~io da osnuje svoj tim za istra‘ivawe i is-trebqewe nemrtvih, ne veruju}i previ{e zvani~nicima iz Be~ai ne ‘ele}i da se austrougarski dvor previ{e upli}e u srpskifolklor i mitove.
Stigao sam pred mehanu kada su se zabledele prve zvezde. Ubo-go zdawe od nepe~ene cigle i drvenih greda sa natpisom Dert1.^udno ime mi be{e jer unutra sede{e sve starije osobe. Oh, da, ioni su verovatno bili mladi a dert ostao, ili je to sada ono{to se zove sevdah. Kasnije saznadoh da je sve i po~elo zbog der-ta.
„Pobrini se za mog kowa“, rekoh mehanxiji a on to prepustijednom plavokosom de~aku, po svemu sude}i wegovom sinu i na-sledniku posla.
De~ak prihvati kowa za uzde i povede ga ka {tali, sve vremeokre}u}i se ka meni. Mora da sam mu delovao ~udno, visok, za-rastao u bradu od nekoliko dana, sa {e{irom i dubokim ~izma-ma od crne ko‘e. Osim toga za pojasom pripasan revolver. U ru-ci samostrel sa strelama od glogovog drveta u tobolcu na le|i-ma. Zgodna stvar za sukob sa nemrtvima, da se ne upu{tam u bor-bu prsa u prsa. U bubwu revolvera srebrni meci.
58
1Dert – osim {to zna~i jad i muku i sentimentalno raspolo‘ewe pod dej-stvom pi}a obi~no se pripisuje mla|im osobama kao strah od toga da }eim mladost brzo pro}i i nestati.
I odraslima sam delovao ~udno, bar za wihova shvatawa ina~in odevawa. Ali znali su odmah ko sam ja i razgovor u meha-ni namah utihnu. U ti{ini sam mogao ~uti kako ‘udno uvla~edim cigareta duboko u plu}a.
„@elite li ne{to da popijete?“ upita me mehanxija nagnuv-{i se ka meni.
„Da, duplu qutu... i preno}i{te!“
„Naravno... o~ekivali smo Vas. Krevet je spreman. Pe} je po-dlo‘ena, no}i su ovde sve‘e...“
Klimnuh glavom i on od{eta do {anka a to kao da je bio znakda mehana ponovo o‘ivi, prvo {apatom a zatim glasnije, ipaknedovoqno glasno i previ{e upletenih razgovora i pri~a dabih bilo {ta shvatio. Pretpostavih da pri~aju o meni i o tomslu~aju vampirizma u wihovoj varo{i.
Popio sam rakiju i osetih kako mi krv br‘e kola venama,udovi o‘ivqavaju, vra}a se elasti~nost u prste. Quti kafanskidim {tipao mi je o~i i one zasuzi{e. Ili je to bilo zbog izne-nadnog se}awa na Milenu.
Umela su ta se}awa da nai|u zaista neo~ekivano ali ne i ovosada, jer bio sam na tragu jedne be{tije koja je morila me{tane aposebno jednu ‘enu. @enu koju je nekada voleo, onda dok je bio‘iv. Potra‘i}u je sutra i videti {ta mogu od we da saznam.Ipak re{ih da prvo pitam mehanxiju {ta on zna o tom slu~aju.
„Pa ne ba{ puno, uglavnom ono {to i svi ostali i {ta sepri~a. Jedno je sigurno a to je da niko ne zna gde mu je grob, pa niJelisaveta...“
Jelisaveta je bila devojka koju je voleo, zbog koje se ubio i sa-hrawen na nepoznatom mestu, van grobqa i bez opela.
Uprkos wegovim re~ima imao sam utisak da zna ne{to vi{e,jer se po mehanama uvek puno pri~a i tu se razmewuju razgovori,istine i glasine. Verovatno se pla{i iz nekog razloga, ako jepotreban poseban razlog kada su u pitawu vampiri, qudi verujuda oni poseduju veliku mo} i znawe, i ako ih na neki na~in uvre-dite do|u da vas more no}u, kada ste najslabiji i najnesposobni-ji u tami.
59
Nisam insistirao na odgovoru. Iza{ao sam napoqe da jo{jednom udahnem sve‘ no}ni vazduh pre nego {to odem na po~i-nak. Sada je mesec ve} zaseo iznad vrha brda, crven, zloslutan. Awegovu puno}u kvarila je samo tanka traka oblaka koji se pre-vukao preko wegove dowe polovine.
Sve drugo je mirno i ~uje se samo ‘ubor vode preko kamena,kojeg uporno i vekovima obra|uje, zaobquje i gla~a dok te~e kau{}u dok se ne pretvori u pesak. Kao {to vreme nas brusi i bri-{e se}awa, radosti i tuge ostavqaju}i u nama samo ono najskri-venije dok se ne pretvorimo u prah. I huk sove koja kre}e u lov.A uskoro mo‘da jo{ neka no}na grabqivica krene u lov. Ali otome }u misliti sutra. Ja sam beli lovac i lovim dawu...
* * *
Jutro je bilo maglovito. Stajao sam ispred mehane i poku{a-vao da doku~im {ta se krije iza magle. Nigde senki prolaznika,put je prazan bar donde dokle mi se pogled probija... Rano je dapo|em kod Jelisavete i da mi ona ispri~a {ta zna o StrahiwiKaravlahu i kako je sve to po~elo... Zato krenuh ka reci, vi{e vo-|en wenim {umom nego vidom. Bilo je ne~eg omamquju}eg u po-smatrawu vode, koja je tekla neprestano pre na{eg nastanka i te-}i }e i kada mi nestanemo. Pretvara}e se u maglu, u oblake, ki{ui ponovo u reke i potoke, na kratko nekome podariv{i ‘ivot.
Neko je sedeo kraj obale i bacao kamen~i}e u reku. Naka{qahse da najavim svoj dolazak. On se okrete ka meni i re~e:
„Sedite. Moram ne{to da vam ka‘em...“
„Otkuda ste znali da }u do}i? Ovde sam sasvim slu~ajno...“
„Ni{ta nije slu~ajno, pa ni Va{ dolazak. Znam za{to ste ov-de. I znam gde je sahrawen Strahiwa Starovlah.“
„Zaista? Jeste li prisustvovali wegovom pokopu? Vi ste muro|ak?“
]utao je nekoliko trenutaka a onda re~e.
„Moglo bi se re}i da...“, glas mu je bio tih i hrapav, stara-~ki.
60
„A gde je pokopan?“ upitah.
Pru‘io je ruku u maglu, niz reku.
„Stotinak metara daqe, gde se odvaja staza od glavnog putaka reci, pored ra~vaste vrbe.“
„Ra~vaste vrbe?“
„Da, iz korena rastu dva stabla“, re~e i ustade i tek sada vi-deh wegovo lice. Bledo, iznad usana tanki br~i}i, lice mlado,bez bora. Iznenadih se jer glas mu je zvu~ao kao da je u pitawudosta starija osoba.
„Hvala Vam“, rekoh i pru‘ih mu ruku.
On samo klimnu glavom i zabi ruke u xepove. Dok je nestajao umagli imao sam utisak kao da mu stopala ne dodiruju tlo, da sunekoliko santimetara iznad druma...
Odmahnuh glavom, kakav ~udak, ali svakako }u proveritiono {to mi je rekao. Prvo }u posetiti Jelisavetu ali pre togada se vratim do mehane i upitam vlasnika gde je wena ku}a.
„Gospodine, to vam je ku}a od crvene cigle, sa doksatom i dvaoraha ispred, lako }ete je poznati“, re~e mi mehanxijin sin ipreda mi uzde mog dorata.
Pomilovah ga po glavi i pojahah. Mo‘da bi na{ sin bio ve}ovoliki pomislih. Moj i Milenin, da se ono nije desilo...
Ku}u sam zaista lako na{ao. Prvo sam ~uo udarce sekire odrvo a zatim video ~oveka koji je pripremao ogrev za nadolaze-}u zimu. Kada se zaustavih kod kapije i kow zarza primeti me izastade u zamahu sekire. Spustio ju je i zagleda se u mene.
„Dobar dan“, rekoh i sjahah. „@ivi li ovde Jelisaveta?“
„A, ko ste vi?“ upita me umesto da ponudi odgovor.
Ni ja ne odgovorih ve} izvadih depe{u kraqa Milana i po-kazah mu. Gledao je u slova na papiru nekoliko sekundi a ondadi‘e pogled. Znam da mu i daqe nije bilo jasno pa rekoh:
„Ja sam Joakim Krsti}, kraqev lovac na vampire. Ovde samzbog Jelisavete i Strahiwe Karavlaha...“
61
Na pomen ovog drugog imena se namr{ti, i primetih neketragove qubomore.
„U|ite“, re~e kona~no i odlo‘i sekiru.
Privezah kowa za stablo oraha i po|oh u ku}u a mu{karackrete zamnom.
„Moram nasamo da razgovaram sa Jelisavetom“, rekoh.
„Ja sam joj mu‘“, qutnu se on, „imam pravo....“
„Slu{aj ~ove~e“, prekidoh ga, „ako ‘eli{ da vam pomognemne pravi neprilike!“
„Za{to?“ upita on. Od}utao sam i pogledah ga u o~i, skrenuoje pogled i vrati se cepawu drva.
Mo‘da Jelisavetu i spasim vampira ali te{ko }u uspeti odovog mu‘a.
„Vi ste.?..“, po~e Jelisaveta kada u|oh, ali zastade ne znaju}ikako da me oslovi pa ja rekoh:
„Joakim Krsti}, ubica vampira po ovla{}ewu kraqa Mila-na i blagoslovu mitropolita Inokentija.“
„Pa izvolite, sedite...“
„Recite mi sve, kako je bilo. Od po~etka, mislim dok je Stra-hiwa jo{ bio ‘iv. U kakvoj ste vezi bili.“
Pogledala je ka vratima proveravaju}i gde joj je mu‘ a kada~u udarce sekire uzdahnu i ispri~a mi pri~u, za po~etak sasvimobi~nu.
Ona i Strahiwa su se voleli i ‘eleli da se uzmu. Ali kako uSrbiji ne odlu~uju mladi, ni qubav, ve} roditeqi i interes, tose ne ostvari. Weni roditeqi bili su protiv te qubavi jerStrahiwa be{e iz siroma{ne porodice i najamnik a ona lepa izapela za oko sinu bogatog posednika. Roditeqi su u braku sawim videli spas od siroma{tva i mislili su da }e i woj bitidobro, da }e jednog dana zavoleti tog ~oveka. Udali su je za Mi-ladina, sina tog bogata{a. Razo~aran Strahiwa izvr{i samo-ubistvo hicem iz revolvera ispaqenog u grudi, u srce koje je dotada kucalo samo za wu. Pri~a se da su ga na{li mrtvog u staji a
62
da je na wegove grudi zaseo crni leptir koji odlete kada suu{li. Pokopali su ga ro|aci na tajnom mestu a nedugo potomumre{e od nepoznate bolesti. Po kazivawu qudi oni su biliprve ‘rtve Strahiwe, da ne bi odali gde je sahrawen i da mo‘enesmetano da vampiri{e. A zatim je po~eo da pose}uje Jelisave-tu.
„U po~etku je dolazio da mi govori kako me i daqe voli i po-zivao me da mu se pridru‘im, jer i mrtvi umeju voleti“, pri~alaje Jelisaveta, „a onda je postao grubqi, po~eo me pla{iti i uz-nemiravati a ipak... na kraju je odlazio kao da mu je ‘ao, tu-‘an...“
„Zna{ li gde je sahrawen?“ upitah je.
„Ne, niko to ne zna, znali su samo ti ro|aci ali i oni sumrtvi.“
„Ali jedan ~ovek, jutros me srete i re~e da zna.“
Jelisaveta se tr‘e i kaza: „Mo‘da je neko od ro|aka nekomepreneo tu tajnu?..“
„Mo‘da“, rekoh i ustadoh sa {amlice. „Vreme je da po|em ipotra‘im to mesto.“
„Gde je to?“ upita Jelisaveta.
Odmahnuh rukom i iza|oh. Mo‘da }u joj re}i kasnije, kadaobavim posao, video sam ~udan sjaj u wenim o~ima, kao onda ka-da ‘elite da znate gde je sahrawen neko vama drag, da odete nagrob i upalite sve}u za pokoj wegove du{e.
Kada pro|oh kraj Miladina on pogleda u mene a zatim u svoju‘enu, koja je stajala na pragu ku}e. Zahvalih mu se i rekoh dovi-|ewa, mada iskreno nisam imao ‘equ da ga ponovo vidim. Uzja-hah dorata i kretoh putem ka reci. Magla se sada savim razi{lai videla se makadamska staza i vrbe pokraj reke. A {ta ako me je
onaj ~ovek slagao, izmislio. Kako je mogao da zna...? – pomislih.
Skrenuo sam sa glavnog puta na stazu koja vodi ka reci iugledah ra~vastu vrbu. Ogolele grane, li{}e opalo i potamnelood ki{a i vetrova prostrlo se po tlu. A pokraj vrbe jedva vidnouzdignu}e nalik humci. Uzeh a{ov iz bisaga i po~eh da kopam.
63
Odbacivao sam zemqu sa strane i kopao sve dubqe dok mi a{ovne udari u ne{to tvrdo i odjeknu tupo i {upqe. Drvo, kov~eg?Nastavio sam ‘urno da otkopavam dok ne otkrih celu povr{i-nu kov~ega. Zaista je tu neko sahrawen, ali otkuda je onaj ~udakto znao?
@urno sam razgrtao zemqu sa sanduka i otkrio polunatrulipoklopac. Nisam imao snage ili mo‘da nisam verovao da je tozaista ono za ~ime sam tragao pa zastadoh nekoliko sekundi aonda uzdahnuh i podigoh poklopac i videh telo i lice podnadu-to od krvi. Ali ga i pored te iskrivqenosti prepoznah. Bio jeto onaj ~udak kojeg sretoh pokraj reke. Ta glava, br~i}i, o~i irana na grudima! Strahiwa Karavlah. Kapci na o~ima se podi-go{e i pogleda me a onda se i usne otvori{e i jedva razabrivimglasom pro{apta{e.
„Hajde, {ta ~eka{...“
Za{to, za{to je tako ‘udno ~ekao svoju smrt? A onda shvatihono {to mi je rekla Jelisaveta: I mrtvi umeju voleti. Kao {toi mi volimo wih. Isuvi{e ju je voleo da bi je i daqe morio. @e-leo je da je prepusti ‘ivotu. Uzeo sam samostrel i uperio ga uwegove grudi. Tamo gde je ve} bila rana od metka kojim je pros-trelio srce. Oklevao sam nekoliko sekundi dok sam posmatraowegov mole}ivi pogled a onda otpustih strunu tetive.
Strela je proletela kroz wegovo telo i zabila se u dowi deokov~ega zadrhtav{i, kao da ose}a bol a onda se sve smiri. AStrahiwino lice poprimi mir, spokoj i na moje o~i po~e se te-lo raspadati i pretvarati u prah, u ono {to je davno trebalopostati. Spustio sam poklopac na kov~eg i po~eo da zatrpavamgrob. Kad zavr{ih prekrstih se nad humkom i o~itah molitvu aonda pojahah dorata ka mehani...
TUNGUSKA
Sedeo je za stolom proveravaju}i prora~une o kretawu rake-ta u skladu sa gorivom koje bi bilo potrebno da se dosegne poti-sna sila za postizawe prve i druge kosmi~ke brzine. Kao mla-
64
di} ~itao je kwige @ila Verna o putovawu na Mesec uz pomo}|uleta ispaqenog iz ogromnog topa. Delovalo je lepo kao fik-cija ali daleko od ostvarivog. Storija je bila potpomognutanekim prora~unima o promeru topa, |uleta i potrebnoj koli~i-ni baruta da se dosegne Mesec. Ne, to nikako ne bi bilo mogu}ena taj na~in!
No}i su u Moskvi rano padale i bile duge. Restrikcije stru-je bile su ~este pa je ukraj stola stajala petrolejka lampa koja jebacala lelujavu svetlost. Konstantin Ciolkovski skide nao~a-re i protrqa o~i ne bi li time uklonio koprenu umora koja senavukla na wih. Nije bio siguran da li je to zaista ~uo kucawena vratima, po{to je sluh izgubio jo{ kao desetogodi{wak ka-da je prele‘ao {arlah, sve dok se to kucawe ne ponovi znatnoglasnije. Ustao je od stola i do|e do vrata. Kada neko kuca u ovajpozni sat u ovoj zemqi to ne sluti ni na {ta dobro.
A posebno ako je na vratima pripadnik NKVD–a.
„Drug Konstantin Eduardovi~ Ciolkovski?“
Ovo je istovremeno bilo i pitawe i konstatacija od strane~oveka na vratima. Visok, spojenih obrva i brkova nalik onimakoje je imao vrhovni vo|a, drug Staqin.
„Da... ja sam“, {apnu Ciolkovski.
„Morate po}i sa mnom“, re~e NKVD–ovac.
„Za{to? Nisam ni{ta u~inio...?“ u glasu Ciolkovskog biloje malo straha i sumwe. Istina, bio je ~lan Akademije nauka alito ne mora da zna~i ni{ta...
„Niste“, uzvrati ~ovek u ko‘nom mantilu, „tek trebate dau~inite. Uzmite najpotrebnije stvari i po|ite sa mnom“.
Ciolkovski zausti da pita jo{ ne{to, ali ga ledeni pogledposetioca natera da odustane. I dok je prikupqao stvari shva-tio je da nije u~inio ni{ta lo{e, ali mo‘da }e tek morati.Mo‘da da ka‘e ne{to nepodobno o nekom ~lanu akademije?
„Hajdemo!“ re~e on po{to nagura stvari u kofer.
Napoqu ih je ~ekao neki predrevolucionarni automobilizgra|en dok je jo{ radio Russko Baltiskago Vagonnago Zavod.
65
Gotovo pustim ulicama stigli su do Kremqa. Pokazivawe spe-cijalnih propusnica i kratak razgovor {apatom u~ini daqeputovawe mogu}im. Sve do velikih vrata od punog drveta. Is-pred wih jo{ jedna provera od strane stra‘ara ~ije lice nijeizra‘avalo nikakve emocije. Osim tikova levog oka ni{ta se nepomeri na tom licu dok je proveravao papire.
„U|ite, drug Staqin vas ~eka“, re~e kona~no.
Ciolkovski je bio nemalo iznena|en videv{i osmeh na licuvo|e i zbog re~i dobrodo{lice.
„Pa zdravo Dru‘e Eduardovi~u, sedite“, re~e Josif Visari-onovi~ i pokaza ka stolici sa naslonom presvu~enom crnomko‘om. „Sigurno Vas zanima za{to ste ovde?“
„Da, naravno...“, {apnu Ciolkovski ne usu|uju}i se da glasnopri~a pred drugom Staqinom.
„Vidite“, Staqin usta od stola i po~e se {etati po kancela-riji, „sigurno znate o slu~aju koji se desio u Sibiru 1908–megodine... tamo je ne{to eksplodiralo...“
„Da, verovatno je pao meteorit“, primeti Ciolkovski.
„Mo‘da, ali imamo pri~e qudi...“, tu malo zastade u pri~i i{etwi po prostoriji kao da poku{ava da na|e prave re~i, „danije ba{ tako, mo‘da je ne{to drugo u pitawu.“
„[ta?“ zainteresova se Ciolkovski.
„To je ono {to vi treba da utvrdite. Sutra ujutru }ete po}isa jo{ nekoliko qudi, kao pratwom i za{titom i proveriti{ta se to tamo ta~no desilo.“
„Da!“ Ciolkovski je znao da mo‘e dati samo potvrdan odgo-vor na ovu ponudu. Osim toga i wega li~no je zanimalo {ta je totamo zaista eksplodiralo.
* * *
Proveo je skoro besanu no} u hotelskoj sobi, i{~ekuju}i ju-tro i pozak na put. Pred hotelom opet onaj isti automobil ionaj isti NKVD–ovac, koji se kona~no predstavi i re~e da se zo-ve Aqo{a. I jo{ dvojica koji reko{e da se zovu Pjotr i Kostja.
66
Automobilom su do{li do Kazawske ‘elezni~ke stanice,polazno mesto za Transibirsku ‘eleznicu. Putovawe vozom bardokle je to mogu}e }e u{tedeti dosta vremena. Jedan odeqak uvozu je bio rezervisan za wih trojicu.
Na vagonima su jo{ bile vidqive oznake iz carskog perioda,unutra jo{ sve o~uvano, sa ponekim tragom nemara. Lokomotivaogromna, crna, nalik nekoj nemani od ~elika, para je kuqala izkotla i povremeno bi iz dimwaka suknuo gusti crni dim sa miri-som spaqenog ugqa. Ciolkovski i trojica pripadnika NKVD–au|o{e u vagon i zavali{e se u meka sedi{ta. ]utke su posmatra-li jedni druge, ne nalaze}i za sada neku temu zajedni~kog razgo-vora.
^uo se zvi‘duk pi{taqke otpravnika vozova i vagoni se tr-go{e, to~kovi za{kripa{e po tra~nicama...
Tokom dugog puta po~eli su da razmewuju po neku re~, ve{toizbegavaju}i politi~ke teme i stawe u novoj dr‘avi, tek ponekare~ o krajoliku koji je promicao kraj prozora i o tome {ta iho~ekuje na kraju puta, kako daqe kada napuste voz. Aqo{a bi po-nekad od{etao do prozora, otvorio ga napola i stajao kraj wegasa cigaretom u usnama. Dim cigarete se izvijao i odlazio navi-{e spajaju}i se sa dimom lokomotive...
Promicali su gradovi, sela, pa{waci, tuneli i mostovi.Ciolkovski je ve}inu vremena provodio ~itaju}e neke od kwigaili hvataju}i bele{ke u polupohabanu sve{~icu. Kada bi ga uh-vatio dreme‘, kroz polusklopqene o~i video je kako bi neko odNKVD–ovaca uzeo wegovu bele‘nicu i proverio {ta on to pi-{e. Te{ko da su mogli doku~iti ne{to o principu sagorevawai potisnim silama vi{estepenih raketa.
Omsk. To je bila posledwa stanica Transibirske ‘elezniceza wih. Odatle su daqe opet nastavili automobilom dokle su todopu{tali putevi. Isprva poplo~ani kockom, zatim makadam,dok se sve ne pretvori u samo utabanu zemqu, pra{wavu iliblatwavu, zavisno od terena ili vremenskih uslova. Prvu no}su proveli u jednoj da~i, gde im se pridru‘io jo{ jedan ~ovek saopremom potrebnom za logorovawe i toplom ode}om. Kada bizano}ili u ku}i nekog nepoznatog hazjajina uvek bi neko od
67
NKVD–ovaca ostao na stra‘i jer seqaci su ne{to drugo u odno-su na proleterijat, wima se nije moglo verovati previ{e, jer suu mislima jo{ uvek bili vi{e privr‘eni svrgnutom caru negonovoj, narodnoj vlasti.
Kod jednog od wih rekvirirali su kowe kojima su nastaviliput, jer automobil nije mogao daqe. Najve}e probleme na putupravile su reke, sa mostovima koji su bili predaleko, ponegdeskela a u najvi{e slu~ajeva morao se pretra‘iti pli}ak da sepregazi reka.
I kona~no sibirska tajga. Daqe nije moglo druga~ije negope{ice. Drug iz Omska je ostao sa kowima da sa~eka wihov pov-ratak. Vlaga i hladno}a uprkos letwim mesecima. Ciolkovskije ~esto zastajao da se nadi{e, hvataju}i hladan vazduh punimplu}ima, bio je prestar za ovako naporan put ali ga je gonilanau~ni~ka radoznalost.
„Blizu smo“, re~e Aqo{a jedne ve~eri, „ovde }emo zano}itii postaviti logor. Sutra ujutru nas ~eka samo jo{ nekoliko ki-lometara do ciqa.“
Podigli su {atore i zapalili vatru, plamen prvo zahvatisuvo li{}e i sitne grane a zatim i komade suvih debala. Aqo{arazvi kartu sa ucrtanim mestom eksplozije i proveri kompas,klimnu glavom, sklopi kartu i vrati kompas u torbu a onda sepreda duvanskom dimu.
Dok su sedeli i ispijali ~aj nebo se osvetli ne~im nalik zve-zdi padalici, samo znatno krupnijom i postojanije svetlostikoja pade nekoliko kilometara daqe.
„Rekao bih da je to pribli‘no mesto na kojem je 1908–me pao ionaj predmet“, primeti Kostja, „ne bih rekao da je to sasvim slu-~ajno.“
„Nikako“, potvrdi Aqo{a, ispu{taju}i dim cigarete dok jedrugom opipavao dr{ku revolvera. „Sutra }emo saznati o ~emuse radi...“
68
* * *
Nailazili su na stabla nalik poko{enoj travi, polegla iusmerena vrhovima daqe od centra eksplozije, kora~ali su iz-me|u ili preko wih, provla~ili se kroz {ibqe u potrazi zakraterom koji je morao nastati usled pada meteorita ili {tagod da je to bilo.
„Do|avola, zar nije ~udno to {to jo{ uvek nema nikave jame“,gun|ao je Aqo{a zagledan u daqinu.
„Ne mora biti nikakvog kratera,“ mirno uzvrati Ciolkov-ski.
„Kako?“
„Ako je to eksplodiralo u vazduhu, na nekoliko kilometara,onda nema kratera...“, re~e Ciolkovski.
„Ahaaa...“, shvati Aqo{a, posle nekoliko sekundi razmi-{qawa i prise}aju}i se obuke o eksplozivnim napravama. A on-da se naglo trgnu, o‘ive i ruka mu krenu ka revolveru.
„[ta se de{ava?“ Pjotr i Kosta ga pogleda{e a onda napredka mestu koje je on posmatrao.
„Tamo napred, ne{to je bqesnulo, odsjaj sunca od ne~ega. Ne-{to metalno ili stakleno.“
Retko {ibqe i rastiwe skrivalo je pogled sve dok se ne pro-bi{e malo daqe.
„^ove~e, {ta li je ovo?“ {apnu Kostja, „qudi ili ne{to...“
Na stotinu metara ispred wih kretala se grupa humanoidnihstvorewa. Visoki, vitki, glave nesrazmerno velike u odnosu natelo, prema qudskim merilima, u odelu od ne~eg nalik ko‘i isa kacigama na glavi. U rukama ne{to nalik revolverima. Zrakkoji je izlazio iz wih rastvarao je metalne delove rasute po tlu.Ne{to su pak unosili u neku vrstu letelice, sasvim druga~ijuod onih iz nacrta Ciolkovskog. Najvi{e je li~ilo na dva diskaspojena {irim obodom.
„Stvorewa sa druge planete...“, {apnu on.
„Sigurni ste u to dru‘e Eduardovi~u?“ upita Kostja.
69
„Sasvim, pogledajte konstrukciju wihovih tela, ode}u, ~ud-ne revolvere... A ono tamo“, pokaza ka metalnoj spravi, „to je ve-rovatno letelica kojom su do{li...“
„I {ta sada?“
„Poku{a}u da stupim u kontakt sa wima...“
I rekav{i to Ciolkovski se di‘e iz zaklona i na zaprepa-{}ewe NKVD–ovaca krete ka vanzemaqcima. Kostja po|e rukomka revolveru, ali ga Aqo{a dohvati za {aku i spre~i da u~inine{to {to bi dovelo do neo~ekivanih de{avawa.
„Pusti Kostja!“ re~e Aqo{a tiho.
Videli su kako Ciolkovski prilazi neobi~nim stvorewima,kako oni usmeravaju ka wemu svoje oru‘je, a onda ga spu{taju.Gestakuliraju rukama i osvr}u se, dok kona~no nau~nik ne po-kaza rukom ka mestu gde se ostali nalaze.
Oni se zgleda{e, Aqo{a klimnu glavom i ustado{e i nesi-gurnim korakom kreto{e ka Ciolkovskom i neobi~noj skupini,ne znaju}i {ta mogu da o~ekuju tamo...
Vanzemaqci su stajali, prekinuv{i konverzaciju sa Ciol-kovskim.
„[ta se to de{ava?“ upita Aqo{a.
„Do{li smo u miru, da uklonimo ostatke na{eg broda koji seovde sru{io pre nekoliko va{ih godina...“
Tri NKVD–ovca su zurili zapaweno. Ova stvorewa su te~nogovorila ruski jezik a glas nije dopirao iz usta ve} iz nekesprave na grudima. Ciolkovski shvati zbuwene poglede pa imobjasni.
„Ova stvorewa poseduju neku vrstu prevodioca, pretvarajuwihov jezik u na{ i obrnuto... zato ih razumemo i oni nas“.
„Ahaa...“, Pjotr klimnu glavom, „i kakve su im namere?“
„Kao {to re~e wihov zapovednik, uni{tavaju ostatke brodakoji je ovde eksplodirao 1908–me godine.“
„Ne shvatam za{to?“ za~udi se Aqo{a.
70
„Ta wihova tehnologija je isuvi{e napredna u pore|ewu sana{om. Osim toga, ako bi neko doku~io tajne mogao bi to dazloupotrebi u ne‘eqene svrhe, kao {to je stvarawe razornogoru‘ja, {to bi...“, obja{wavao je Ciolkovski a Aqo{a po|e ru-kom ka revolveru.
„To ne}e mo}i tako, te stvari su na na{oj teritoriji i pri-padaju otaxbini. Imamo puno pravo da to ispitamo...“
Ciolkovski primeti pokret i wegova stara~ka, slaba rukazaustavi mladu i jaku.
„Stanite Aqo{a, urazumite se... Pogledajte koliko ih ima awihovo oru‘je je puno delotvornije...“
Aqo{a obori glavu. Znao je da je nau~nik u pravu. Ali kako isa kojom pri~om da iza|e pred druga Staqina? Ovo mu se sigur-no ne bi dopalo. Postojala je mogu}nost da SSSR do|e do mo-}nog oru‘ja u ciqu odbrane mlade dr‘ave i mo}nih ma{ina zapogon letelica.
„Re}i }emo...“, po~e Ciolkovski, „ono {to }e biti istina,ono {to }e na}i i ekspedicije koje do|u posle nas, da nismo na-{li ni{ta. Da je sve uni{teno u eksploziji.“
Aqo{a pogleda ka Pjotru i Kostji. Bili su mladi i jo{ ne-iskusni. Klimnuli su glavom. Postignuta je pre}utna sagla-snost, zavera }utawa i samo delimi~no la‘i, koja }e postatiistina.
„Onda idemo nazad“, kona~no re~e Aqo{a.
Konstantin Eduardovi~ Ciolkovski se uputi ka vanzemaq-cima i sa wima razmeni jo{ nekoliko re~enica a onda krete na-zad sa svojim saputnicima.
Kada su slede}e ve~eri podigli bivak jedna zvezda je polete-la od zemqe ka nebu i stopila se sa wima. Lice starog nau~nikase razvu~e u osmeh a onda di‘e ruku i mahnu ka nestaju}oj svet-losti...
71
BAKA MANDINI KRUGOVI
/nastavak iz pro{log broja.../.
* * *
U osmanlijskom logoru vladalo je ne{to nalik vanrednomstawu. To je bilo povrh onog redovnog ratnog stawa. Razlogovome je bio taj {to je prona|eno mrtvo telo selxuka koji je po-{ao da sredi babu. Umesto toga sam je bio sre|en. To je bilo o~i-gledno, iako na wegovom telu nije bilo nikakve ozlede. Sigur-no da nije umro naprasno, u laganoj {etwi po ~istom {umskomvazduhu, to nikako ne {kodi zdravqu, naprotiv.
Niti je umro od straha, jer mu je na licu bio osmeh, kao da jevideo ili do‘iveo ne{to lepo. Uprkos verovawu da ih poslesmrti ~eka xenet, gde ga ~ekaju sve radosti, po~ev{i od bezbrojlepotica, ni jedan poginuli Osmanlija nije sa osmehom odlaziotamo. Uvek je tome prethodio jedan bolan i mu~an trenutak u ko-me se ne{to shvati. I ovozemaqski ‘ivot mo‘e biti dovoqnolep i u‘ivati se u wemu, bez neke potrebe da se ‘uri da se stignetamo, odakle se niko nije vratio i ka‘e kako je tamo zaista svelepo i prijatno.
A ovaj se radovao posledwem trenutku svog ‘ivota.
„I {ta misli{“, veliki aga se pridi‘e sa le‘aja i upitaIbricu, „{ta mo‘e biti razlog wegovoj smrti i tom osmehu?“
„Eh, presvetli. To znaju samo on i svevi{wi a ja, mogu samoslutiti. Kako sam ~uo, stra‘ar ka‘e, da je on video neku lepotudevojku sa naxak babom. Mo‘da je ona uzrok tome?“
„Misli{ li na babu ili devojku?“
„Na devojku naravno. Stra‘ar ka‘e da je neobi~ne lepote.Svetle puti i kose, onakve kakvih nema u nas.“
„Pa, dovedi mi tog stra‘ara da ga {togod priupitam“, zapo-vedi aga. „Ajd, pohiti!“
Ibrica pqesnu dlanom o dlan i dok dlanom o dlan taj stra-‘ar je ve} bio u aginom ~adoru. Nakloni se do poda zastrtog ru-kom tkanim tepisima i re~e:
72
„Efendum, presvetli ago.“
„Deder, reci ti meni {ta si ta~no video, al’ polako i sve poredu, nemoj mi kazivati nekakve sokaki lafe ve} istinu“, kazaaga, zabi se u duwe i prihvati ~ibuka. Dim u~ini atmosferu ma-glovito tajanstvenom i opojnom.
Stra‘ar sve potanko ispri~a. Kako je video da baba odlazi u{umu, da je selxuk po{ao za wom da kona~no re{i pitawe babe.I zatim kako su se baba i neka devojka vratile u srpsko selo.Potom je prona|eno telo nesu|enog asasina i to je sve...
„I ka‘e{ lepa je ba{?“, upita aga.
„Lep{a od ijedne druge u tom selu, presvetli. Budi gre{nemisli u insana...“
„Eh, kada je ‘enska lepota u pitawu i sam sultan nije ni{tavi{e do obi~an insan, a kamoli obi~an ~oek“, nasmeja se aga.„No pazite, da ako se ponovo pojavi ne prilazite blizu, nego na-ko poizdaqa ako je mo‘ete oteti. Mo‘da je neka ~arobnica, jersigurno ima ne~ega u tome {to je bila sa tom naxak babom.“
„Razumem presvetli“, re~e Ibrica a za wim to ponovi istra‘ar.
„A ti Ibrahime2“, doda aga, „pobrini se da smisli{ ne{topametno, ne{to delotvorno, da ako ve} ne mo‘emo pobediti dabar ne izgubimo.“3
Ibrica klimnu glavom i povu~e se iz agina ~adora. „E, dostami je ovog age“, pomisli Ibrica. Stalno mu je ne{to uga|ao a idosadilo mu je ono ponizno i snishodqivo „Presvetli“, „Zve-zdo istoka“ i sli~no ulizivawe. Puno lep{e bi bilo da je on ve-liki aga i da te iste re~i ne govori nego slu{a. A da i ne spo-miwe rahatluke, nargile, hajkune devojke...
73
2 U aginom oslovqavawu ka Ibrici postojala su tri stepena: 1. Ibrice –onda kada je dobre voqe, 2. Ibro – kada mu nije ba{ sve potaman ali po-dno{qivog raspolo‘ewa, 3. Ibrahime – Oslovqavawe punim imenomzna~ilo je da je veliki aga mnogo qut.
3 Starorimski filozof Magnus davno je rekao mudrost: Ne perdas te vincat –Ako kani{ pobediti ne sme{ izgubiti.
Aga u samo}i svog bivaka povu~e opojni dim i pro{apta samza sebe:
„Eh, kakve ja te{ke odluke moram da donosim, sve moram sam~initi.“
* * *
Interesantno, prvi put niko od seqana nije bio protiv togada baba Radunka uzme nekog u postupak. Ako iko uspe da iz ovedevojke izvu~e neku re~ vi{e onda je to Radunka. Izvu}i }e jojsve {to ‘ele da znaju a mo‘da i vi{e od toga.
Atanasije da rukom znak i svi se povuko{e ka svojim ku}amaa Radunka i Morana ostado{e same na deblu ispod duda. BabaRadunka udahnu i spremi se za isle|ivawe...
Morana se osmehnu. Onako kako se trgovac osmehuje kada vi-di dobru mu{teriju. U izgledu joj je bio skori posao sa wom, noprvo da vidi {ta ho}e.
„I ka‘e{, ti si bogiwa?“, upita je Radunka.
„Bogiwa smrti ta~nije. I mada sam po pravilu zadu‘ena za
Slovene morala sam da se pozabavim i nekim drugim qudima. Na-
i|e tako ne{to ~emu ne mo‘e{ da odoli{. A jo{ ako ti se pet-
qa u posao...“
„Neki Osmanlija? E, vala, neka si“, nasmeja se baba Radunka.„Nego, otkuda ti ovde, mislim, ako si ve} bogiwa, onda..?“
„To bih i ja volela da znam. Neka vi{a sila, neki ritual, neko
me je ovde prizvao a da ne znam ni ko, ni kako, ni za{to, samo...“,
zastade bogiwa.
„Samo, {ta?“, zainteresova se Radunka.
„Pa ovako, bila je neka bitka. Sloveni i Avari. Posla na pre-
tek. Jedva da sam postizala da sve obavim kako vaqa, mada u toj
gunguli neki uspeju i da se izvuku. U{la sam u krug koji su ~inile
logorske vatre... A onda pufff...Zamaglilo se, u glavi mi se zavr-
telo i na{la sam se ovde, unutar nekih belih krugova.“
„Beli krugovi?“, za~udi se baba Radunka.
74
„Da, tri kruga iscrtana kre~om, koji se seku i u wima is-
crtan neki magi~ni simbol. Neko me je prizvao sa meni nepozna-
tom namerom.“
„Eh, draga moja“, pomisli baba Radunka. „Nije bilo tu nika-kve namere. Kome jo{ treba bogiwa smrti. Ne{to drugo je u pi-tawu. Baba Manda! Ko zna {ta je htela a uspela je da uradi ovo.Da, jedino to mo‘e biti u pitawu.“
„I eto me u sasvim nepoznatom svetu!“
„I onda, {ta? Ugleda{ baba Mandu?“, upita kona~no Mora-nu.
„Pa da, babu i tog ~oveka koji ‘eli da je ubije.“ Morana za‘-muri i priseti se doga|aja.
Baba Manda je bezbri‘no brala cve}e i travke ne prime}uju-}i da je neko posmatra, na desetak metara od we i da nate‘e stre-lu u luku, dok mu se licem {iri zluradi osmeh. Morana, tekprispela u ovaj qudski svet, u stawu u kojem se bogovi retko na-laze, u materijalnom. Ali ne ba{ onako kao {to su i qudi.
Stvorila se izme|u bake i asasina. Iznena|en naglom poja-vom lepe devojke on se osmehnu i spusti strelu. ^uo je da u Srbaima lepih devojaka, ali ovako po‘eqnih. ^uo je da postoje i ne-ke vile.4 Mo‘da je i vila, ne mari {ta je, lepa je... Morana jestajala, posmatrala ga i sme{ila se. Wemu!
A zatim je pru‘ila ruku ka wemu. A ruka se i daqe pru‘alasama, istezala...5 [~epala je asasina za vrat pre nego {to mu jenestao osmeh sa lica. Nije umro od gu{ewa, ve} od hladnog do-dira smrti.
„Eto, tako je to bilo. A kako }u nazad ne znam...“ zavr{i Mo-rana.
75
4 Vile su predstavnice onostranog sveta koji je zabrawen obi~nim qudima.Ulazak u taj svet mo‘e biti smrtonosan a posebno za one koji lepo pevaju.Radanov dolazak u ovaj svet, bila bi samo prijatna {etwa.
5 Najboqe se to mo‘e uporediti sa istezawem Pinokijevog nosa kada ka‘eneku la‘.
„Ne beri brige, sve }e biti u redu“, {apnu Radunka, mada nijebila ba{ uverena da ne treba brinuti, znala je da }e ih se nabra-ti, onda doda: „A da mi ne{to popijemo, ha?“
I ne ~ekaju}i odgovor iz xepa sukwe izvu~e bo~icu rakije ipotegnu, pa i ‘enama ponekad treba hrabrosti, mada wihovebitke su nekako druga~ije. Nadlanicom obrisa usta i preda bo-~icu Morani. Wen gutqaj bio je znatno du‘i. O~ito da je i wojtrebalo hrabrosti, i to vi{e nego baba Radunki. Ma koliko bi-lo ~udno i bogovi mogu da se upla{e. ^ak i bogiwa smrti. Ba~e-na u ovaj qudski svet mo‘da i sama do‘ivi sudbinu svojih kli-jenata.
Ponovo je potegla i baba Radunka i dovr{ila bo~icu. Za-grlila je Moranu, {to iz neke naklonosti, {to iz potrebe da sepridr‘i za nekoga dok hoda. Morana wu ne zagrli. Eh, da je tou~inila bio bi to posledwi zagrqaj, bar za baba Radunku.
„Ima vremena“, pomisli Morana, „nekako mi je simpati~na, a
i ona druga baba, zabavna je...“
Kada seqani primeti{e da su Morana i Radunka ustale kre-to{e ka wima da saznaju novosti. Ali baba Radunka u~ini ne-{to {to je sve iznenadilo. Nije odmah ra{irila vest ve} samopozva baka Mandu u stranu. Izdvojiv{i je iz grupe re~e joj:
„Devojka spomiwe neke krugove od kre~a i neke magijske sim-bole. Ka‘e da je prizvana pomo}u wih.... {ta ti zna{ o tome?“
„Krugovi, kakvi krugovi?“, mumlala je baka Manda, ne shva-taju}i odmah o ~emu se radi a onda se udari {akom o ~elo, {toina~e ~esto radi kada samu sebe iznenadi nekom pomisli.6“ Pada... ali, to ne bi trebalo...“
I prekinuv{i re~enicu, ostaviv{i sve zapawene izjuri krozseosku kapiju ka poqanama, ne mare}i ni za kakvu opasnost. Akone stigne na vreme mo‘e se desiti ne{to puno gore od pojave sa-mo Morane.
76
6 Ovakvi udarci su se koristili kod starih ure|aja da bi proradili poslezastoja, da se ostvari kontakt. U ovom slu~aju je obrnut postupak. Prvo se-}awe pa onda udarac.
@urila je ka krugovima, brzinom za koju bi korwa~e rekle daje nadzvu~na. Dobro, nije to ono kada se probije zvu~ni zid i ~u-je prasak, ali... Zadihala se i oznojila od ‘urbe i stigla na po-qanu, na uzvi{eni deo gde su bila iscrtana tri kruga.
To je bilo weno tajno mesto, posebno. Davno je iscrtala tekrugove, povremeno ih obnavqala, jer ovo mesto je bilo ~udesno,neka energija je tu strujala a krugovi su je samo zarobqavali iusmeravali. Dolazila je tu jednom mese~no, ranom zorom za mla-da meseca, da stoje}i u preseku tri kruga prikupi energiju kojaje doticala iz vaseqene. I ta energija je ono {to ju je dr‘alo ta-ko krepkom i zdravom uprkos godinama. Eh, da je ranije to ura-dila mo‘da sada ne bi bila tako stara. Ne po godinama, one te-ku i tako i tako. Mo‘da bi se za wom neko i okrenuo. Istina, isada se okrene neko za wom i pogleda je, ali ne iz razloga {to‘ele da jo{ neki trenutak zadr‘e pogled na ne~em lepom....
„Oh, sraweeee“, ote se baka Mandi kada ugleda krugove. „Ne-ko je ne{to pr~kao...“
U preseku sva tri kruga neko je na{krabao ne{to nalik nastaro slovo i‘e, mo}ni znak koji ukazuje na ne{to vi{e, na vi{ebi}e, samog stvoriteqa. I to je prizvalo nekog. Moranu. Ali kozna, mo‘da nije samo ona pro{la kroz ovaj portal. [ta }e bitiako jo{ neki od tih drevnih bogova prispe na zemqu, ho}e li tobiti dobro ili lo{e? Da li }e qude nau~iti mudrosti ili }esvoje nebeske ratove nastaviti me|u smrtnicima?
„Deca“, {apnu baka Manda. Sigurno deca. Slu~ajno su nacr-tala {to ne znaju {ta je i {ta iz toga mo‘e nastati. Neka nam jeBog u pomo}i...“
E, to, kada se baba Manda priseti Boga i uz to jo{ prizivaWegovu pomo}, zna~i da se situacija sasvim otrgla kontroli ida ne zna {ta da radi. Nikada jo{ nije bila u ovako nezgodnompolo‘aju. „Mo‘da ipak ima spasa“, pomisli ona, „ali propastimo‘emo, vrlo verovatno.“
Nogom je obrisala iscrtani znak u krugovima i po{la nazadka selu. Nestalo je one ‘urbe i hitrosti. Bezvoqna i utu~ena vu-kla je noge po travi i pra{ini, ostavqaju}i posle svakog kora-ka dovoqno vremena da mala stvorewa poput bubica i mrava
77
uteknu pred wenim stopalima u pukotine i rupice na tlu. Nijese obazirala na sunce, ni na miris cve}a i igru leptira, koji sukru‘ili oko we u plesu zavo|ewa, onako bezbri‘no kako to ve}~ine nerazumna stvorewa, iza{la iz ~aure da provedu samo je-dno leto ‘ivota. A i ono mo‘e biti prekinuto naglo ako nekamama–ptica krene u potragu za hranom za ‘utokqunce koji gla-dno zevaju u gnezdu... Ptice vole leptiri}e u stomaku, ne samokada su zaqubqene.
Do sela je stigla bez problema, mada su je pratili pogledi
osmatra~a iz osmanlijskog logora. Nije bilo vreme, nije bila
prilika da je sada zasko~e, bar dok ne skontaju ko je tajanstvena
devojka u wihovom selu. I {ta tra‘i tu. Ako ona iza|e sama, e,
onda je to ne{to drugo...
Baka u{eta u selo namr{tena, }utqiva i uz to besna. Niko se
nije osetio rad da zapo~ne razgovor sa wom, kada je tako mra~na
kao gradonosni oblak, kao {to se ponekad namr~i nebo nad Ze-
munom...7
Samo su se deca igrala jure}i po dvori{tu, ne obaziru}i se
na baba Mandin dolazak i ne prime}uju}i weno ozbiqno lice.
Jurili su po dvori{tu, igraju}i [uge, kiko}u}i se sve dok ba-
ka ne usta sa debla i krete ka wima. Pre bake, do wih dopre ta-
las hladno}e koji je izbijao iz we. I namah presta smeh i graja.
Baka podi‘e glavu i pogleda ih, i kona~no upita.
„Ko je dirao moje krugove?“
]utawe.
„Ko je ‘vrqao po krugovima na livadi?“, baka ponovi pi-
tawe malo jasnije definisano.
I daqe su }utali, ali se pogledi de~aka usmeri{e ka Mirku.
On jedini nije imao koga da pogleda, pa mu se pogled zaustavi na
vrhovima sopstvenih stopala, pra{wavim i izgrebanim. Dugo
je buqio u wih a onda podi‘e glavu i prizna.
„Ja sam, ali samo sam se igrao...“
78
7 Detaqniji prikaz ovog opisa videti u predstavi Radovan III.
O~ekivao je grdwu, batine ili da ga mo‘da baba Manda pre-tvori u ‘abu, glistu, slepog mi{a, sva{ta se pri~alo o woj.Pri~e koje su o woj ~uli od odraslih u wihovoj de~ijoj ma{tipostajale su jo{ ~udesnije a baka je postajala puno mo}nija.
„Nisi trebao to da radi{“, prekide ga baka u razmi{qawu.„Ne treba se me{ati u ne{to {to ne razume{.“, rekla je na kraju.
Samo je to rekla, okrenula se i oti{la. Ni{ta od grdwe, ba-tina ili pretvarawa u glistu. Mirko se isprva za~udi i obra-dova a onda u trenu kao da ostari nekoliko godina. Shvatio jeda je ovo upozorewe puno te‘e od bilo kakve kazne, da donosi od-govornost. Posmatrao ju je kako odlazi do seqana, pri~a ne{tosa onom ~udnom devojkom, a zatim wih dve odlaze do bakineku}e.
Trenutak kasnije zatvori{e se vrata za wima.
Baba Mandina ku}a–soba, moglo bi se re}i }iler, bila je sa-svim druga~ija od Ni}iforove. Ako je Morana mislila da }e ov-de zate}i tipi~an ‘enski red, sigurno se prevarila. I mada bo-giwa, nije se uplitala u podelu mu{ko ‘enskih poslova. Kod weuvek postoji ravnopravnost polova. Nema ja~eg i slabijeg pola,to je ona tvrdila jo{ davno pre osmog marta 1857. godine...
Ipak u svom poslu navikla je na neke stvari. Istina, dostatoga je obavqala na bojnom poqu, gde su joj klijenti uglavnombili mu{karci, sve jedno, stariji ili mla|i. Ali kada je dola-zila u ku}ne vizite tu su polovi ve} bili ravnomernije zas-tupqeni. I ako je u ku}i klijenta bilo neke ‘enske ruke video sered. Slo‘ene stvari, po~i{}eno, ure|eno, sve spremno za wendolazak. Kao da dolazi neko najro|eniji ili pak kada neko prviput dolazi u ku}u i treba ostaviti dobar utisak. Kod mu{kara-ca je ve} bilo druga~ije. Ponekad joj je bio problem da u|e u ku}uu kojoj vladaju kr{ i lom, ode}a razbacana na sve strane, neo-prani sudovi a o pra{ini i pau~ini ni da ne govorimo...
E, ovo ovde je li~ilo na tipi~nu mu{ku ku}u. Ku}u u kojoj ge-neracijama ‘ive samo mu{karci. Osim ve} gore pomenutog, ko-lorit sobe ~inili su i razni predmeti koji se nikako ne bi tre-bali nalaziti u ku}i. Po krovnim i zidnim gredama bilo jeoka~eno razno sasu{eno biqe. Na policama raznoliko kamewe
79
i komadi ne~eg nedefinisanog po obliku, a u ~inijama i poagregatnom stawu. Vazduh je bio ustajao, pome{ani mirisi su-vih trava, qudskog znoja i zapr{ke...
„Eto, to je moj skromni dom...“, re~e Baka Manda.
„Lepo...“, uzdahnu Morana.
I bogovi ponekad moraju da sla‘u.
„A sada da vidimo {ta }emo“, re~e baka i sede na slamaricu,koja za{u{ka pod wom. Morana sede tik do we i baka zapo~epri~u, o sebi, o selu, krugovima...
U pri~i do|e i no}. Baka upali uqanu lampu i osvetli izbu.Senke zaleluja{e po sobi, nalik stvorewima od tame, koja izla-ze iz skrovi{ta tek kada sunce zapadne.
A baka produ‘i pri~e koje je odavno ~ekala da nekome ka‘e,nekome ko nije iz Sela, o svim borbama i nadmudrivawima kojesu vodili sa Osmanlijama, o svojim ~arolijama. Sve osim onogaza{ta su i bile tu, da vide kako da Moranu vrati u wen svet...
„Dugo se bavi{ tim poslom?“, upita baka Manda po{to ispu-ca sve pri~e a jo{ joj se nije spavalo. I Morana je bila budna, tojoj je ionako u opisu posla, dvadeset~etvorno radno vreme, bezpauze za topli obrok, bez pla}enog prekovremenog rada, bez re-gresa.... 365 dana godi{we, bez odmora, bez praznika. Ustvari,onda ga je nekako najvi{e i imala...
„Od kada znam za sebe, a verovatno i pre toga...“
„A izvini, koji ti je slu~aj najinteresantniji?“, upita jebaka.
„Eh“, zamisli se Morana. „Bilo ih je dosta i te{ko je izdvo-
jiti neki poseban, znate ima qudi koji jednostavno ne umeju da se
opuste i dopuste da ih povedem... Bilo je i lapota..“
„Laptop?“, upita baka, „[ta ti je to...?“
„Ma ne laptop, nego lapot...“, re~e Morana. „To je ono kad ne-
ko postane suvi{e star da bi bio koristan, odvedu ga u planinu,
stave mu poga~u na glavu i cap sekiricom...“
„Uh, breeee...!“, baka se po~e{a po temenu. „Pa to ba{ i ni-je...“
80
Naravno, nije nimalo prijatno dobiti sekirom po glavi, ma-
kar i preko poga~e. Morana nastavi pri~u:
„Da, bio je jedan, mislim da se zvao Radosav iz Krivog Dola. Ma-
da nije sve do wega i ja sam bila malo nemarna i brzopleta. On je vo-
leo puno da ‘dere, pojeo je toliko prasi}a i jagawaca pa sam htela
da mu smrt bude simboli~na, da ga udavim komadom mesa. I sve je
bilo u redu dok nisu po~eli da nose sanduk. Negde su zaka~ili o ka-
men, komad mesa mu je ispao iz grla i on podi‘e poklopac i iza|e.“
„Mo‘ete misliti koliko su se qudi oko nega upla{ili. ^ak
i oni najbli‘i vi{e su voleli da je mrtav nego da se povampirio.
Razbe‘ali su se kao strine. Kasnije sam poku{ala da ga udavim u
reci, dok je pecao iz ~amca a nije umeo da pliva. Prevrnula sam we-
gov ~amac u dubini i on se lepo nagutao vode, kad reka nanese neko
deblo i on se uhvati za wega i nekako se do~epa obale. I samo je
rekao: Nikada vi{e ne}u piti vodu. I nije. ^ak je izbegavao i u
koritu da se kupa... Na kraju sam morala za wega da se pobrinem
sr~anim napadom...“
„Sr~ani napad, {ta je to, neko mu je zabio ~akiju u srce
ili..?“, zainteresova se baka.
„Ah, ne, to je ono {to vi ka‘ete umro naprasno“, odgovori
Morana. „Cap i gotovo...“
„Da, to je zna~i to“, mumlala je baka pomalo ve} zevaju}i. Kona-
~no ju je sustigao umor i san pa doda: „Ja bih malo da dremnem, a ti?“
„Ma ne, ja ne spavam, pro{eta}u malo naokolo.“
„No}u? Sama?“, za~udi se baka. „A ne pla{i{ se da ti se ne-
{to desi?“
„Eh, jedino Ja mogu nekom da se desim“, nasmeja se Morana.
„Ipak... ne poznaje{ ovaj svet.“
„Nema veze, prilika je da ga upoznam“, re~e Morana i i{eta iz
sobe po‘elev{i baki laku no}. Znala je da }e lepo spavati po-
{to je odlu~ila da je ne mori nekim ko{marima.
81
Baka Manda utrnu lampu i zavu~e se pod prwe. Uprkos briga-ma brzo je zaspala. Jednostavno je presko~ila DREM8 fazu sna.Uskoro su zidovi wene ku}e vibrirali u skladu sa zvucima kojeje proizvodila spavaju}i na le|ima.
Morana po|e pustim dvori{tem. Pun mesec je osvetqavao se-lo. Kakvo prijatno ve~e. Seoski ku~i}i su spavali ukraj koko-{iwca i kada Morana pro|e kraj wih samo trznu{e zadwim no-gama, kao da ih mori neki ru‘an, ku~e}i san.
Stigla je i do kapije. Zatvorena. A stra‘ar sa kule je pogledai re~e da niko no}u ne sme napoqe, pa ni ona.
„Ali ni{ta mi se ne mo‘e desiti“, re~e ona i pomisli „osim
da zalutam u neki drugi svet u drugo vreme. A {to re~e onaj pop,
mo‘da vi{e i ne postojim, bar ne kao bogiwa, jer ako niko u mene
ne veruje, mo‘da vremenom i postanem obi~an smrtnik, ~ovek...“
I onda pokaza prve znake qudskosti. Lice joj se orosi ledenohladnim suzama...
* * *
Me|utim, dok su baka Manda i Morana razgovarale, desilose jo{ ne{to, nije postojao samo problem kako bogiwu vratititamo gde pripada. Problem je bio i u tome {to je portal prebrisawa znaka ostao otvoren za jo{ neke prolaske izme|u vre-mena i svetova.
Dvojica pripadnika starih Slovena lutala su Balkanskimpoluostrvom. U~estvovali su u mnogo bitaka protiv Avara, Hu-na, Rimqana, Germana, Ilira i jo{ kojekakvih pripadnika ra-znih plemena i naroda, koji su imali nameru da se nastane naovom podru~ju, bogatim svime, a ponajvi{e sukobima. Wih dvo-jica, kao {to rekosmo bili su stari Sloveni, od kojih je jedanbio malo stariji. Ime mu je bilo Vukoje. Oni‘i, stariji ~ovek,brkat, i bio je u srodstvu sa visokim plavokosim ratnikom poimenu Dikan. Naime bio mu je stric.
82
8DREM faza — to je onaj deo sna kada se na poslu uporno trudimo da nas nesavlada san ili onaj uve~e, kada ‘elimo da zaspimo {to pre a san nikakone dolazi na o~i.
Stari Sloveni bili su mudar i hrabar narod, bar tada dok sene razdeli{e na plemena i dok su imali iste stare bogove. Odnomada postali su sto~ari, ratari, ribari a i poneki u~en ~o-vek... Naseqavali su se pored reka, u brdima i dolinama. Samosu jo{ ova dva hrabra ratnika zadr‘ala taj nomadski duh, neka-da{weg doba i lutali tamo amo, ‘eqni avantura i novih po-znanstava.
U trenutku, koji je bio jedan od onih kqu~nih, kada se nala-zimo na raskrsnici svetova, stajali su na vrhu jednog {umadij-skog brega. Pred wima se pru‘ala plodna udolina obrasla ‘i-tom, koje je navilo klasje, zrelim i spremnim za ‘etvu. Ono {toje bilo ~udno u tom ‘itu, gledano sa brda, je to {to se ~inilo daga je neko pogazio. Ali ne onako bez veze, kao {to to ~ini stoka.Ovo je li~ilo na smi{qeni rad nekog umetnika. Ipak ne ba{toliko smisleno da bi prikazivalo ne{to koherentno i ra-zumqivo, ali vetar i ki{e sigurno ne bi mogle stvoriti takvusliku. Ne{to nalik kubizmu i dadaizmu, ono kada uho i nos za-mene mesta, glava ispod pazuha i tome sli~no. Ne ba{ tolikoapstraktno, li~ilo je na ne{to... Imalo je neki besmislenismisao!
„Vidi{ li isto {to i ja Dikane?“, upita Vukoje i protrqao~i da se uveri u istinitost prikaza.
„Ako misli{ na ono poga‘eno ‘ito, onda da!“, uzvrati Di-kan. „Ali kako je ~udno poga‘eno...“
„Da pogledamo {ta je to?“ upita ga stric.
„Mo‘e!“, uzvrati Dikan i zabaci buzdovan na le|a, za svakislu~aj. Malo opreza nije na odmet.
Krenuli su nizbrdo do klasja koje se povijalo pod wihovimstopalima. A cvr~ci su dole pod zemqom na tren prekidali poj,osetiv{i wihove korake nad glavama. I kona~no stigo{e u po-legli deo ‘ita.
„Hmmm, kao da je povaqano“, {apnu Vukoje.
„Nije uga‘eno“, primeti Dikan. „Ne{to drugo je u pitawu.“
I obojica kreto{e tragom, stazom koju je ~inilo poleglo‘ito. Najednom zujawe, kao da su svi cvr~ci istovremeno zape-
83
vali. Vazduh zavibrira od zuja a sunce kao da se raspade u bez-broj zvezda...
Da je neko stajao na brdu, na kojem su wih dvojica boravilido pre neki ~as video bi samo kako jednostavno i{~ezavaju. Nes-taju br‘e od magle snova. Desilo se u trenu, kao kada dunete usve}u. Samo {to ovog puta nije ostalo traga dima...
Kada su ponovo postali vidqivi bili su na drugom mestu i udrugom vremenu. Ovo prvo su odmah primetili. Nisu vi{e biliu poqu zrelog ‘ita. Umesto toga bili su u nekim belim krugo-vima, na uzvi{ewu sa kojeg se nije puno videlo, jer je pogled za-klawao {umarak.
„[ta ovo bi, stri~e?“, upita Dikan osvr}u}i se oko sebe, neveruju}i svojim o~ima.
„Ne{to nas je katapultiralo. Mislim da su oni crte‘i u‘itu bili neka vrsta ~arolije.“
Spomiwawe ~arolije i magije u starih Slovena nije biloba{ lako za prihvatiti. Sve ono {to se ne mo‘e poraziti ma-~em, buzdovanom ili pesnicama na neki na~in bilo je stra{noi uglavnom se koristilo kao pri~e deci pre spavawa. Ali ovo sedesilo krajem dana, jo{ uvek je sunce bilo tu, vire}i iznad brdasvojom crvenom loptom. Delovalo je nemogu}e i nestvarno. Aipak desilo se...
„Uop{te nismo na istom mestu, ni blizu. I gde sada da po|e-mo, bli‘i se no}?“, upita Dikan.
„Kada ne zna{ gde si, onda je najboqe po}i bilo gde“, mudroodgovori stric Vukoje, nekako Magnusovski raspolo‘en.
I kreto{e...
* * *
Baka Manda se probudila. Otrla je krmeq iz ugla o~iju i po-gledala po sobi. Morane nije bilo tu a ni{ta nije ukazivalo nato da je spavala. Pa dobro, pomisli baka Manda, to je wena voqai navika, bar }e mo}i da na miru sebi pripremi okrepquju}inapitak.
84
Kao i za ve}inu napitaka i ovde je osnova bila rakija a ono{to ga je ~inilo posebnim su odabrane biqke, koje su davale po-trebno svojstvo. Sve se to sme{a u ~a{u, promuti, izvade setravke i ostatak popije na eks.
„Taaako“, re~e sama sebi po{to stavi posledwi cvet i pro-muti sadr‘aj.
I tako sve‘e pripremqen napitak baka iskapi u jednom gut-qaju. O~ekivala je da uskoro oseti ono poznato strujawe energi-je, snage, nalik trncima. Ali ni{ta, ustvari ne{to, mala vrto-glavica. Pogledala je ostatke biqaka izva|enih iz ~a{e. @uticvet. Da, ali ne onaj koji se tu trebao nalaziti.
„Neven umesto masla~ka“, mumlala je baka. „Vaqda ne}e bitineke {tete?“
Ne bi sada nikako bilo dobro da spravi novi, ispravan na-pitak. Ako se pome{a dejstvo sa ovim nepoznatim, mogla bi sedesiti katastrofa sa neo~ekivanim i nepredvidivim posledi-cama. Nije ni slutila da }e ve} i ovo biti dovoqno nepredvidi-vo. I neo~ekivano.
Navukla je opanke i provirila kroz vrata. Prazno dvori-{te, samo Morana sedi negde blizu kapije i ~eka da se otvore iiza|e iz utvrde.
„Ej, pazite, ide ona visibaba,“9 ~ula je od nekuda nepoznati,malo kre{tav glas.
Okrenula se i pogledala po dvori{tu. Prazno. A ipak je po-novo ~ula glas.
„Vidi kako se samo quqa, ve} je dala po napitku!“
„Ko je to?“, viknu baka i ponovo pogleda levo i desno, misle-}i da se neko krije iza drve}a.
Nikog, samo koke koje su poranile, uostalom rano su i legle,kao {to to ve} ~ini ve}ina ptica, posebno one koje nikad ne po-lete,10 one kojima krila slu‘e samo da uspore pad sa pre~ke ko-
85
9 U ovom slu~aju ne misli se na cvet koji najavquje prole}e, ve} na baku kojaje i{la pognuta i delovala kao da visi...
10 I neki qudi nikada ne polete. Uvek stoje sa obe noge na zemqi. Qudi kojinikada ne polete ne mogu ni pasti. Wihov strah nije od leta, ve} od pada.
ko{iwca. ^eprkale su po dvori{tu i podigle glave posmatra-ju}i baka Mandin prolazak.
„I{, bre!“, lupi ona nogom da ih rastera sa puta.
„De, {ta se odmah quti{“, ~uo se glas. Ali baka sada shvatida on nije dopirao spoqa. Do wenog mozga nije dopirao krozu{nu {koqku i daqe predvi|enim kanalima. Kao da joj je nasta-jao u samoj glavi, kao misao, ali ne wena...
Wena misao bila je druga~ija. „Nemogu}e“. Bilo je nemogu}eda ona shvati da su to koke mislile i da je ona na neki na~in toosetila.
Ako je to ta~no, verovatno }e mo}i da sazna i {ta qudi mi-sle. Mo}i }e svakom da zaviri u glavu i vidi {ta se tamo de{a-va. He, he, bi}e to vrlo zabavno. Samo ne sme da se oda. Prvo }eprobati sa Moranom, mo‘da je to najboqi na~in da sazna da lije ona zaista bogiwa.11
Pri{la joj je i sela kraj we. Nije osetila nikakvu misao. Ni{apat. Mo‘da devojka nije ni{ta mislila? A mo‘da se bakinamo} ipak odnosi samo na koke, to bi bilo pora‘avaju}e, jer odkoka se ne mo‘e nau~iti puno. Kako se ~upa glista iz zemqe a dase ne prekine, kako sneti jaje na zemqu a da se ne razbije, ne pre-vi{e obe}avaju}e... „A taman sam se ponadala“, pomisli baka.
„Kako ste?“, upita je Morana. „Dobro ste spavali?“
„Odli~no, a ti?“
„Ja... sedela sam, gledala mesec i zvezde, kako je lepo... nisamto ranije prime}ivala. Puno sam radila...“
„Ah, da“, priseti se baka Manda. „[ta }e{, takav ti je posao.Ali odmori malo, ne}e ti nigde pobe}i... A {ta se de{ava sada,kad nisi tamo, mislim u tvom vremenu..?“
I sve to vreme ni{ta od misli, baka je ~ula samo ono izre~e-no. Do svesti joj nije dopiralo ni{ta od onoga {to Morana mi-sli ili ose}a. A mo‘da je ona ipak to {to ka‘e da jeste, bogiwa.
86
11 Danas su klinike pune du{evnih slu~ajeva, koji u svojim mislima zaistapothrawuju ideju da su bo‘anstva, vojskovo|e i sli~no, tako da bi ova me-toda istrage ostala bez validnih rezultata....
Mo‘da ta vi{a bi}a imaju na~ina da sakriju svoje misli odqudi, pa makar bili posebni kao {to je baka Manda?
„Mislim da je u‘asno. Mada nije ba{ svima, neko se i ovaj-
dio. Ali sigurno ima onih koji me prizivaju da im prekratim
muke. Ah, eno, otvori se kapija, odoh ja malo u {etwu.“, zavr{i
Morana.
Istr~ala je kroz kapiju na poqanu a baka po|e ka seoskom
trgu. Tu su ve} bili Arsenije i Obrenije, ispod duda, sedeli na
deblu i pili jutarwu porciju napitka.
„Ode devojka a nama evo babe. Vaqda ne}e da nas davi pri~a-
ma...“, ~u baba Manda Obrenijev glas.
„[ta si to rekao?“, upita ga baba Manda.
„Ni{ta!“, za~udi se Obrenije. „]utao sam sve vreme.“
„Ah, hmmm...“, po~e baka, „ne{to mi se pri~inilo...“
Bilo joj je jasno da je to ipak samo Obrenijeva misao. Osetila
ju je a i sada wegove misli lutaju i poku{avaju da shvate {ta se
to de{ava.
„Baba je jutros ne{to nadrndana“, sada se ~uo Arsenijev glas.
„Boqe da se ja ne zameram, i da dr‘im jezik za zubima.“
„Ma ne, reci slobodno“, oma~e se baki.
Arsenije je pogleda. Otkuda ona zna da je on hteo ne{to da
ka‘e a da je od}utao?
Bilo je krajwe vreme da poku{a da se izvu~e iz nevoqe. Ako se
ovako produ‘i ne}e joj biti lako da sakrije svoju novoste~enu
mo}.
„Izvinite, ‘urim, idem da sredim neke trave, da pripre-
mim...“, re~e kona~no i po‘uri ku}i.
„Baba je danas ba{ ~udna. Mislim vi{e nego obi~no. Ne{to
se de{ava u wenoj glavi.“ Ovo je izrekao Arsenije, ne shvataju}i
da je pogodio su{tinu stvari, jer sve se de{avalo u bakinoj gla-
vi. Obrenije potvrdno klimnu glavom na Arsenijeve re~i i nas-
tavi sa jutarwova~om.
87
„Ovo nije ni malo zabavno, ba{ nimalo“, mumlala je baka sa-ma za sebe. Mislila je da je u qudskim glavama ne{to interesan-tnije. A ono ni{ta vi{e nego u koko{ijim mozgovima. Tolikovijuga a u wima ni{ta. Kao da je to lavirint u kome nestajuumesto da nastaju korisne misli.
„Evo, one dobre bake“, ~ula je neki glas.
Zaprepastila ju je takva misao i pogleda da vidi ko je to.Mirko, de~ak kojeg ju~e nije izgrdila i kaznila za ‘vrqawe pokrugovima. Pomilovala ga je po glavi i produ‘ila daqe misle-}i da ipak ima neke nade. A onda opet unutra{wi glas:
„He, he, evo babe, ‘ivahna je ne{to jutros.“
„Ne brinem ja za wu, meni je do nas, ehhh da li }e neko od nasda do~eka duboku starost12... Uvek kada do|e neko od gostiju, ne-ko od nas ode...“
Prasi}i su se kaqugali u blatu i groktali, komentarisalina svoj na~in. Poneko bi zaskvi~alo, {to je baki zvu~alo kaosmeh... Nema razlike, sviwe, mu{karci, koko{ke. Baka Manda jebila vidno utu~ena. Samo je ono dete bilo druga~ije. Ali i ono}e porasti, a onda ko zna? A {ta tek mo‘e saznati iz ‘enskihglava? Hmmm, mora}e i to da proba, malo kasnije ali ne previ-{e, jer dejstvo ovog napitka sigurno je prolazno, kao i kod svihostalih a pitawe je i da li bi uspela da ga ponovo sa~ini, ko znamo‘da je jo{ neku travku pobrkala. A nije bila sigurna i u toda ‘eli da ga ponovo napravi.
Ose}ala je da poseduje neku neverovatnu mo}. I istovremenovrlo nekorisnu i napornu.
Do{la je do svoje ku}e–sobe, ose}aju}i usput razne misli, ne-ke o woj, neke o drugim seqanima. Uglavnom malo toga lepog.Do{lo joj je da zapla~e. Kakvi nezahvalnici, toliko toga je u~i-nila za wih. Dobro, priznala je samoj sebi, nekada sam i pogre-{ila, ali sve iz dobre namere. A onda je malo te‘e priznala, ito samo sebi da ni ona nije uvek imala najlep{e mi{qewe osvim qudima, posebno o seoskom sve{teniku Ni}iforu. Ali
88
12 Sviwski rod obi~no sa~eka starost u vidu kakvih {unki, kulena i slani-ne. Ono kad odstoji malo na dimu a zatim oka~eno na tavanu.
uglavnom mu je uvek i rekla ono {to misli o wemu, mada u po-prili~no ubla‘enoj varijanti, prihvatqivoj za slu{awe.
Izduvala se, odmorila a onda se vrati u selo da po|e do Ra-dunke. U wenoj glavi se sigurno kriju raznorazne misli. Da biiz we izvukla sve {to se krije trebalo bi joj znatno dugotrajnijedejstvo napitka. Mo‘da ~ak trajno.
I{av{i ka Radunkinoj ku}i pro|e kraj seoskih xukaca, kojina wen prolazak podigo{e glave da vide ko to prolazi.
„Nekako uvek do|em u isku{ewe da je gricnem za nogu“, oseti-la je baka misli jednog od pasa.
„Eh, ne bih se ja to usudio, zna{, sva{ta se pri~a o woj, mo‘eda te pretvori u ma~ku, koko{, i ko zna {ta...“
Spustili su glave i misli posvetili dosadnim buvama kojesu kroz krzno tra‘ile put do ko‘e, da zabiju rilicu u meso.
„Kako je Radunka?“, upita je baka Manda.
„Eto, ide nekako.“ Uzvrati ona. „A kod tebe?“
Ni{ta skriveno. Nemogu}e! Ili je upravo prestalo dejstvonapitka, pomisli baka, tako naglo. Gde ba{ sad..?
„Ma ni{ta bitno, brinu me samo oni krugovi. Moram daodem tamo, da vidim {ta se de{ava.“
Jo{ uvek nikakvih misli iz Radunkine glave. Nemogu}e daneko ni{ta ne misli, pogotovo Radunka koja u svojoj glavi ob-ra|uje sve prispele informacije i pravi od wih senzacionalnenovosti. U dana{we vreme bila bi dobar urednik ili voditeqnekog tabloida ili TV emisije nedeqom popodne...
Po{la je ka kapiji, pome{anih ose}awa, utu~ena a ipak sre-}na {to se re{ila tog balasta, neprestane buke glasova mislikoji su joj dopirali. Da li zaista?
Na stazi ka krugovima primetila je Moranu kako hoda pola-ko. Pustila je korak ne bi li je sustigla. Uprkos tom ubrzawu nebi uspela u nameri da Morana nije zastala ~uv{i strugawe ko-raka za sobom. Stala je i okrenula se.
„O, bako, dobro jutro?“, re~e Morana. „Po{li malo u {et-
wu?“
89
„Pa, eto... hajdemo zajedno do krugova.“
Morana klimnu glavom. Mo‘da se desi da tamo na|u neko re-{ewe koje bi joj pomoglo da se vrati u svoj svet i vreme. Mada niovde nije lo{e, zabavno je, mada ponekad dosadno. U‘elela seposla.
„Vi Srbi me prili~no obo‘avate, posve}ujete mi puno svojih
misli.“, re~e Morana.
„Izvini, ali ne shvatam“, re~e baka Manda. „To je normalno,pa svi qudi se vaqda boje smrti...“
„Ma neee to, nego imate ~udne izreke na primer: spava kao za-
klan, mrtva usta da ga jedu, mrtva usta ne govore, ne{to sam
mrtvosan...“13
„Ah! To, da.“, slo‘i se baka Manda.
Stigle su do krugova. Bili su tu, neobrisani ali ne i neta-knuti. Na wima su se videli tragovi ne~ijih stopa po ivicama.A tragovi su dolazili iz krugova. Tu su nastajali a zatim je tajneko iza{ao i oti{ao daqe ka {umarku.
„Oh, sr...“, po~e baka a onda se ujede za jezik (koliko se to mo-‘e sa dva zuba) i onda nastavi puno pristojnije, „Jo{ neko jeiza{ao iz krugova.“
„Stari Sloveni!“, re~e Morana.
„Otkuda zna{“, upita baka.
„Ose}am wihovo prisustvo. Qudi iz mog vremena, oni koji ve-
ruju u mene. Tamo su!“ Pokazala je rukom ka {umarku. „Idemo po
wih.“
Zastale su u {umarku, pred ne~im {to je li~ilo na kolibicu,na brzinu na~iwenu od grawa i gran~ica, tek da bude kakav ta-kav krov nad glavom, da se ne spava pod vedrim nebom. Neko je tuno}io, neko ko nije odavde, a baka Manda se pla{ila i da nije izovog vremena.
[um wihovih koraka isterao je napoqe stanare te improvi-zovane ku}ice. Jedan od wih bio je mladi visoki mu{karac, duge
90
13 U potowe vreme nastala je i izreka Boqe grob nego rob...
91
plave kose, naoru‘an buzdovanom. Drugi je bio stariji i znatnoni‘i a za pojasom mu je bio zadenut ma~. Baka Manda i Moranazurile su u wih kao da su prikaze. A wih dvojica posmatrali suwih dve nimalo druga~ije.
„Vidi ovu babu, idealna je prilika za strica Vukoja, da se sk-rasi“, pomisli Dikan. „Istina, malo je starija od wega ali utim godinama... ali ako ume dobro da kuva i radi po ku}i.“
Baka Mandu iznenadi priliv misli mladog mu{karca i shva-ti da wena mo} nije sasvim nestala, samo se gubila povremeno. Toje otprilike ono {to se zove „hladan lem“ kod elektri~nih ure-|aja, mesto slabog kontakta, gde opadne napon... Naravno, bakanije tako razmi{qala. Uostalom takve mogu}nosti se de{avajukod onih ve{ta~kih mozgova. Kod bake se radilo za sada samo otome da je zbog previ{e „buke“ izazvane mislima u selu do{lo dosamo blokade, neka vrsta odbrambenog mehanizma, da se za{titimozak, kao {to bela krvna zrnca blokiraju viruse...
„Ko ste vi?“, upita baka. „I kako ste to ~udno odeveni?“
Da, bili su odeveni u krznene guweve, mada je bilo toplo i uneku vrstu tunike. Za bakino vreme ipak malo staromodno.
„Tako se odevalo u wihovo vreme“, re~e Morana. „To su stari
Sloveni...“
„Ako sam ja star“, pomisli Vukoje, „{ta je tek onda ova ba-ba...“
Baka od}uta na ove wegove misli. Nau~ila je ve} da se kon-troli{e u izjavama. Nije bilo onih burnih reakcija na koje ninajboqi politi~ari ne bi mogli da se uzdr‘e.
A onda Vukoje upita Moranu.
„A ko si ti devojko? Kao da te videh negde...“
„Ah, da... naravno“, nasmeja se Morana. „U toliko bitaka gle-
dali smo se o~i u o~i...“
„Nikada protiv ‘ena nisam ratovao. U boju sam samo smrtigledao u o~i!“
„Upravo to sam i ja rekla“. Morana prsnu u glasan smeh.
Vukoje se naje‘i. Da, ta~no je, wen lik je video u bitkama a ijo{ negde. Mada je tada bila nekako prozirna i nematerijalna.A sada je to stvorewe od krvi i mesa.
„Pa, jesi li me ti ovde dovela. Zar ovde da se sastanemo a nena bojnom poqu, kako junaku dolikuje...“
„Ma neee“, ume{a se baka. „Sve je to velika zbrka, krugovi,deca... bi}e vam sve jasnije kada do|ete u na{e selo, sigurno vamtreba okrepa u hranu i pi}u.“
„Dobro bi nam do{lo“, uzvrati Vukoje.
„A ima li ovde nekih Avara, Huna, Ilira, nekog neprija-teqa... deluje mi sve tako mirno?“, upita Dikan preme{taju}ibuzdovan iz ruke u ruku.
„Eh, sinko, ne znam ja koji su ti ti, {to ih nabroja, ali ima-mo Osmanlija, silne zulume po~ini{e, mnogo belaja...“, uzvratibaka Manda.
„Osmanlije?“, za~udi se Vukoje. „Nikad ~uo, ko su oni?“
„Eh, starino, ne brini, sazna}e{ uskoro.“, re~e baka Manda.
„Starina!“, pomisli Vukoje. „Ako sam ja starina, {ta si on-da tek ti?“
Ali na kraju, obuzda misao i samo re~e.
„Jedva ~ekam da se pobli‘e upoznam sa wima.
„Eh, i ja!“ oglasi se Morana, videv{i mogu}nost da se poza-bavi poslom.
Osmanlije su poizdaqa, sa osmatra~kih kula videli da se Se-lu pribli‘ava ~etvoro qudi. Neki od wih su se vra}ali, alibilo je i nekih koji su dolazili. Prvo je oti{la ona devojka a zawom naxak baka. A sada se vra}aju sa jo{ dva mu{karca, odevenamalo starinski ali naoru‘ani. Ne{to Srbi smeraju, ali {ta?Da im mo‘da ne dolazi pomo} iz bratske Rusije? Onaj visokiplavokosi je tipi~an Sloven, a onaj mawi, hmmm, verovatno jeneki strateg ili mo‘da vra~. Mada, oru‘je im nekako starin-sko, kao i ode}a. Buzdovan i ma~. Obi~no oru‘je, bar tako izgle-da, osim ako ne poseduju neku ~arobnu mo}...
92
93
I srpski stra‘ari vide{e da sa bakom i Moranom dolazejo{ dva nepoznata mu{karca. I s obzirom da su idu}i putem}askali prijateqski nije bilo potrebe da se di‘e uzbuna me|useqanima. Ako i bude uzbune ona }e se desiti me|u prasi}ima,kada shvate da su stigli gosti koje treba dostojanstveno do~eka-ti. A prasi}i su ti koji }e na sebi svojstven na~in u tome u~est-vovati.
„Selo vam je ogra|eno palisadama, ima li nekog razloga zato?“, primeti Vukoje.
Pro{li su kroz kapiju i u{li u selo a radoznali seqani seodmah okupi{e oko neznanaca.
„Da, tako se {titimo od Osmanlija“, re~e baka Manda. Pri-metila je da joj je sposobnost (ili prokletstvo) ~itawa misliopet i{~ezlo.
„Eh, da mi je da se upoznam sa wima i oni sa mojim buzdova-nom...“, doda Dikan.
„A moj ma~ je malo otupeo“, primeti Vukoje, „Imate li kova-~a u selu?“
„Naravno!“, odgovori baka.
Pro{li su kroz kapiju i u{li u selo. Radoznali seqani seodmah okupi{e oko neznanaca i po~e{e da zapitkuju.14
„Ko li su ovi?“, upita Obrenije Arsenija.
„Nije mi jasno“, uzvrati Arsenije. „Onaj mali brkati mi li-~i na Marka Kraqevi}a. Ali je ne{to sitan. Po stasu bi to mo-gao biti onaj visoki, samo {to ne li~i...“
„^udno su odeveni“, re~e Radunka probijaju}i se kroz masu uprvi red. „Kao da nisu odavde..:“
14 Dolazak nepoznate osobe u neko selo i dan danas izaziva interesovawe ipobu|uje radoznalost. Pred kapijama seoskih dvori{ta obi~no se nalaziklupa, kao informacioni pult. Tu obi~no sedi neka baka koja pa‘qivoposmatra prido{licu, skenira i upore|uje podatke o sli~nosti sa nekimod me{tana. U slu~aju da u bazi podataka ne na|e adekvatni zapis koristiposledwe mogu}e sredstvo identifikacije, postavqaju}i direktno pita-we:“ A koji be{e ti sinko?“
„Putnici namernici“, mumlao je Atanasije, „ni prvi ni po-sledwi, verovatno zalutali...“
„Neznani junaci“, oglasi se i Radan. „Mo‘da dolaze iz nekogboja koji treba opevati...“
Na Moranu niko vi{e nije obra}ao pa‘wu. Interesovawe zawu naglo je opalo pojavom novih osoba. Dok su se seqani tiska-li oko Dikana i Vukoja iskoristila je priliku da se i{uwa izsela i zaputi ka {umarku. Bio je to koban potez. Naravno, ne zawu...
„Pa, kojim dobrom, junaci?“ Atanasije istupi pred prido-{lice. „Koji putevi vas ovamo naneso{e?“
„Pa... hmmmm...“, po~e Vukoje. „Ni sami ne znamo. Ali ~ininam se da smo zalutali u neko drugo vreme, koje nije ono na kojesmo navikli, moj sinovac Dikan i ja.“
„Dikan!“, povika{e u glas Arsenije i Obrenije. „Onaj Di-kan?“
„Koji onaj?“, za~udi se Vukoje. „Ja znam samo ovog mog...“
„A ti starino, ti si Vukoje?“, upita ga Obrenije.
„Jeste, moj stric Vukoje.“, re~e Dikan i razmeni zbuweni po-gled sa stricem. Nije im bilo jasno od kuda ovi qudi znaju zawih. Istina, dobar glas daleko se ~uje a zao jo{ daqe.... Ali ka-ko su ih ovde do~ekali reklo bi se da je ipak u pitawu dobarglas. Vrlo su sre}ni {to ih vide, ali za{to?
„Vi ste stari Sloveni“, re~e Arsenije. „O va{im podvizimatoliko smo slu{ali od predaka, prenosilo se sa kolena na kole-no... i o medovini, koju nadam se znate da spravite.“
„Ih, ni{ta lak{e, treba samo malo meda“, nasmeja se Vukoje.„Sigurno ga imate.“
„Eh, da, na{ pop Ni}ifor ima ko{nice, gaji p~ele“, ume{ase baka Manda.
„Pop?“, za~udi se Vukoje. „[ta je to ili ko je to?“
„To sam ja!“, iskora~i Ni}ifor pred gomilu. „Sve{tenikovda{wi.“
94
95
^udno odeveni starac, sav u crnom, sa bradom do pola prsa.Ni{ta tako ne vide{e a proputovali su pola Balkana. Usput,na tom crnom odelu lako se vidi svaka trun pra{ine...
„A vi ste {ta? Neki mag ili ‘rec?“, upita ga Vukoje.
„Pa, hmmm...“, po~e Ni}ifor. I odmah mu je bilo jasno da }e iovoj dvojici te{ko objasniti da postoji samo jedan Bog, da nemadrugih bogova, da je on samo rab Bo‘iji, pastir ~ije stado je te-{ko sa~uvati. Stado kojem bi pre trebali psi ov~ari i koji bistado lak{e uterali u red i vodili ra~una da jagwe koje ne zalu-ta. Mada, u ovom stadu kao da nema jagawaca, ve} samo ovnova,koje je i na livadi te{ko sa~uvati a kamoli preko brvna prote-rati.
„Eh, da, malo je te‘e to da se objasni vama...“, ume{a se bakaManda da spasi Ni}ifora. Nekom drugom prilikom rado bi gapustila da se znoji, ali ovo su va‘ni qudi. Gosti koji se ne do-~ekuju svakog dana. I to gosti koje je na neki na~in ona dozvala.„Vidite u va{e vreme bilo je puno bogova. Bog ovoga, bog onoga,{ta ti ja znam, vatre, vode, drveta... A sada imamo samo jednogBoga...“
„[ta? Samo jedan sve posti‘e?15 Bogovi zaratili me|u so-bom?“, zgranu se Vukoje. „Moralo je to jednom da se desi... Da lisu zaratili sa drugim bogovima ili sami na{i me|u sobom i koje pobedio?“
„Hmmm“, zamisli se baka, „pa ne postoje podaci ali ko god daje u pitawu ostao je samo jedan. Sada ga zovemo samo Bog, nemadrugog imena, {ta }e mu kad je jedan!“
„Meni je tu ne{to nejasno i sumwivo. A ona devojka, re~e dase zove Morana, bogiwa smrti, kako to obja{wavate?“, upitaVukoje.
„Do{la je ovde isto kao i vi. Iz vremena kada je bilo punobogova.“
15 Vukoje je bio iznena|en, ali bio bi u jo{ ve}em ~udu kada bi znao da se ovajstaroslovenski panteon preslikao i na obi~ne smrtnike. U firmi posto-ji generalni direktor. Ispod wega su finansijski direktor, direktorsektora za razvoj, direktor prodaje itd.
96
„Da nisu svi ti bogovi pro{li kroz neke krugove i razi{lise ko zna gde?“, zami{qeno konstatova Vukoje. „A preostao samotaj jedan...“
„Verovatno“, uzdahnu baka Manda sre}na da se ovo obja{wa-vawe nekako privelo kraju. Ali ju je ujedno po~ela mu~iti mi-sao, {ta ako je ona, uz malu pomo} dece nekako otvorila dverika nebesima i vremenu i ako su se ti bogovi zaista rasejali kozna gde ili svi ovde nagrnu. I sa qudima je jedva izlazila nakraj. Jo{ joj fale samo bogovi.
„E, pa da proslavimo dolazak Dikana i Vukoja, da malo zagu-dimo“, predlo‘i Atanasije po zavr{etku razgovora.
„Nekom prigodnom pesmom!“, javi se Radan, i ve} se dohvatigusala, smi{qaju}i prigodne stihove kojima }e ovaj dolazak os-tati zauvek u se}awu.
„Ne, nego prasetinom“, uzvrati Atanasije.
Prasi}e, kao {to znamo iz milo{te zovemo gude, iz toga sle-di glagol guditi, odnosno jesti prasetinu. Pevawe uz guslemo‘e se tako|e nazvati gu|ewe, ali Radanovo gu|ewe nije biloba{ to ~ega bi neko ‘eleo da se seti, naprotiv, to je jednostavnotako, ono {to ‘elite da zaboravite duboko se utisne i ako ga natren istisnete ono se uvek uporno vra}a na ono mesto koje je re-zervisalo u se}awu, ne ustupaju}i ga ni~em drugom.
* * *
(...ko je nestrpqiv da pro~ita nastavak – na}i }e ga u kwizi „Baba Mandini
krugovi“ )
Zoran Petrovi}
Prikaz iz bifea Ventil br. 2
REGIA FANTASTIKA 4 – PROMOCIJA
Iz slu‘benih memo–zapisa agenta Me|ugalakti~kog Sindi-kata sa~iwenih oko pono}i, posle promocije antologije RegiaFantastica 4 u bifeu Ventil.
Godinama sam vam na tragu...
No}as, posle skoro pola veka otkako ste izbegli sa kolonijeZol–17, prvi put napravili ste gre{ku. Bilo ih je, dodu{e, i ra-nije, ali su se uklapale u qudske obrasce pona{awa, te ih algo-ritmi nisu izdvojili kao zna~ajna odstupawa od Zol–matrice.
Tek sada, me|utim, sve po~iwe da dobija smisao.
Prisutni ste na mnogim promocijama kolega pisaca, a nasvakoj svojoj dobri ste doma}ini. Pristojni, porodi~ni qudi,voqeni i po{tovani. Kako i sami za svoje nastupe ka‘ete – onisu umerenog odnosa duhovitosti, informativnosti i elokvent-nosti. Taman toliko da ni po jednom osnovu ne privu~ete pa‘-wu Me|ugalakti~kog Sindikata. Ipak, ovoga puta, gospodo, kal-kulacije su vam prezup~ile.
Ali pre nego {to vam ka‘em {ta vas je odalo, ne smem zabo-raviti na ~lan 7, ta~ku A, zvezdanog Bon–Ton–A Sindikata:
„Pre svakog hap{ewa serijskih po~inilaca krivi~nog dela kri-jum~arewa i sprovo|ewa u nadle‘nu Palatu Pravdoqubqa, ag-ent Sindikata du‘an je da se uvek i u potpunosti predstavi.“
Moje je ime David G. Tre}i Svoga Imena i Ko Zna Koji Svo-jega Prezimena i 68–a sam generacija Zvezdo~atnika i Mas-ter–navigator vremenskih zakrivqewa. Bili ste moj prvi slu-~aj i jedina nesvetla ta~ka moje karijere. S obzirom na to da stenestali u nebuli Bestragije, kwi‘evni Esnaf kolonije zakqu-
97
Odzivi kritike i SF esej
~io je da ste raz–atomqeni, te je ubrzo povukao optu‘be protivvas. Meni su s vremenom dodeqivani mnogi drugi zadaci, kojesam, naravno, zavr{io besprekorno i u roku, ali nijedan nijepredstavqao toliki izazov kao va{. Favez i Tiz, kreatori kri-jum~arskih servitora, sposobni da dizajnirate biohemijski si-mulakrum bilo kog organskog entiteta u znanom univerzumu...vas dvojicu nikada nisam zaboravio. Znam da je nivo panike uva{im Fight–Flight sistemima sada na visokom nivou, ali uza-lud je da bilo {ta poku{avate. Za transformaciju i alfamor-fozu nemate vremena. Dok ~itate ove redove, specikrulne trupeSindikata zatvaraju sve kontrolne punktove Zemqine atmosfe-re, a terenske slu‘be za urgetilna dejstva postavqaju sistemepra}ewa po posledwoj tehnologiji Zolûmisli.
Za qubiteqe fantasti~ne pisane re~i koji nisu mogli daprisustvuju, evo sa‘etka ve~eri, a zatim i moje dedukcije u slu-‘bi Me|ugalakti~kog Sindikata. Kao i uvek, Favez i Tiz bilisu u elementu i promociju izveli maestralno, podariv{i svimposetiocima bifea Ventil ugodno predve~erje. Predstavili susvoje fantasti~no udru‘ewe SCI&FI, koje su osnovali na ovojplaneti. Pored drugih mnogobrojnih izdawa, samostalno su ob-javili jo{ jednu reprezentativnu antologiju pod nazivom RegiaFantastica 4 i doveli fenomenalne goste (jedan od wih bio jeizuzetno simpati~ni gospodin iz Makedonije, Mile Kostov,koji je, mo‘da }e vam biti zanimqivo da znate, trenutno na sa-slu{awu kod sindikalne In–Kvizicije, zbog sumwe da je, zaje-dno sa jo{ jednim svojim kolegom, pre trideset godina Favezu iTizu pru‘io prvo uto~i{te na Zemqi koriste}i kao paravantada{wi Institut za nau~nu fantastiku u Makedoniji). Doma-}ini, Favez i Tiz, koje }emo radi lak{eg pra}ewa teksta u nas-tavku zvati wihovim ovoplanetarnim nadimcima, Filip i Ti-ka, nabrojali su po~asne ~lanove i primili nove, potpisane supristupnice, pri~alo se o mnogo ~emu zanimqivom i pametnom,i naravno pila se rakija.
E, gospodo draga, upravo smo do{li do jedne od dve bitne sta-
vke koje su vas odale. Naime, prvi put otkad dolazim na okup-
qawa koja organizujete, probao sam va{u famoznu rakiju... Ne-
poznavaoci i casual–korisnici vo}no–povr}nih derivata tj.
98
Alk–Ohola rekli bi za wu da je to jedna klasi~na srpska rakija,
dok sam ja, Zvezdo~atnik Sindikata, odmah posumwao u {irom
kosmosa poznatu Krijum~arku visokog kvaliteta, i to od zabra-
wenog kesten–zrna. I ranije ste me na raznim skupovima vi|ali
sa elektronskim modovima koji isporu~uju nikotin, ali je va-
{oj pa‘wi ovoga puta promakao novi, sofisticirani model
Zol–Nic, koji u sebi ima instaliran najmoderniji softver za
analizu zabrawenih materija. Kako prilo‘ena fotografija (do-
kaz broj 1) pokazuje, sastav pi}a koje ste mi ponudili samo je
1,26% srpska {qiva, 3,97% srpska jabuka i ~ak 12,5% zabrawe-
no kesten–zrno koje se mo‘e na}i samo iza nebule Bestragija, na
koloniji Zol–17, a koje pomo}u va{ih servitora modela „Ka-
lif“ ve} decenijama krijum~arite na Zemqu!
U slu~aju da nemate poverewa u najnovija tehnolo{ka dostig-
nu}a Zol–misli i prilo‘enu fotografiju nazovete name{taq-
kom, postoji i dokaz broj 2 – javno priznawe gospodina Filipa!
U jednom trenutku tokom promocije, Favez odnosno Svetislav
Filipovi} – Filip izjavquje da nosi ~etiri para nao~ara, a ka-
ko je stariji vidi SVE BOQE! Po jednom od najstarijih me-
mo–zapisa anatomije stanovnika kolonije Zol–17, samo i is-
kqu~ivo kod kreatora servitora ({to su po zanimawu Filip i
Tika) u 99,3% slu~ajeva zabele‘eno je poboq{awe vida sa sta-
rewem jedinke, te mi je nakon ove izjave sve bilo apsolutno jasno.
Dragi qubiteqi fantastike, bife Ventil od sino} je pod ka-
rantinom, zalihe Krijum~arke od kesten–zrna su zaplewene, a
Filip i Tika su tokom no}i sprovedeni u intergalakti~ki
konzulat kolonije Zol–17 na Zvezdari. Nezvani~na informaci-
ja iz sedi{ta Sindikata jeste da }e, bez obzira na intergalak-
ti~ke kriminalne aktivnosti, obojici biti omogu}eno neogra-
ni~eno bavqewe pisawem i izdavawem fantasti~ne kwi‘ev-
nosti, a eventualna kazna biti preina~ena u dru{tveno koris-
tan kwi‘evni rad, kojim su se ova dva velika imena fantasti-
~ne kwi‘evne scene planete Zemqe ionako do sada bavila. Do
slede}ih izdawa Udru‘ewa SCI&FI, u‘ivajte u najnovijoj anto-
logiji REGIA FANTASTIKA 4!
99
Davor [i{ovi}
[QIVOVICA I MEDOVINA
Tihomir Jovanovi}: „Baka Mandini krugovi“, roman,Everest media, Beograd, 2018.
Dvije godine nakon {to je u zbirci pri~a „Palisade i ~ado-ri“ do~arao maleno srpsko selo koje jedino Osmanlije nisu jo{osvojile u svom pohodu na Balkan jer su wegovi mje{tani nepo-bjedivi zahvaquju}i tajanstvenom napitku od destiliranih tru-lih {qiva, Tihomir Jovanovi} u romanu „Baka Mandini kru-govi“ donosi nove avanture svojih junaka, wihovih qutih pro-tivnika i nekolicine slu~ajnih namjernika u tom vremenu iprostoru.
Srbi i Osmanlije
Neosvojivo srpsko selo i nasuprot wemu odmah preko rijeke
vojni logor Osmanlija naravno da su vrlo uspjela i duhovita
parodija ~uvenog stripa o Asteriksu, s ne{to druk~ijim raspo-
redom i zna~ajem likova, s bitnim uplivom magijskih i nadna-
ravnih elemenata (kojih u Asteriksu, izuzmemo li legendarni
~arobni napitak, ipak nema), i s jo{ nekoliko simpati~nih po-
sveta nasqe|u stripovske, kwi‘evne filmske popularne kultu-
re, poglavito u fantasti~nim ‘anrovima. Tako, primjerice, u
turskome logoru glavni lik biva lijeni, hedonizmu nakloweni
i pomalo bezli~ni aga, ali dinami~niji od wega je lik wegova
pobo~nika Ibrice, kojemu je najve}a ‘eqa zauzeti agino mjesto,
kao {to wegov uzor, veliki vezir Iznogud (koji potkraj romana
i sam navra}a u fabulu) ‘eli biti „kalif umjesto kalifa“.
Izme|u srpskoga sela i turskoga logora vlada permanentnoratno stawe, ali bez ozbiqnih ratnih zbivawa. Seqacima je do-voqno {to ih Turci ne diraju, a Osmanlije se moraju zadovoqi-ti time {to ovaj rat „ne}e izgubiti kada ve} u wemu ne mogu po-bijediti“. Letargiju blago zatalasanu tek povremenim ~arkamaja~e }e uzburkati dolazak uqeza: najprije }e se na popri{tu po-
100
javiti staroslavenska bo‘ica smrti Morana, za wom „stariSlaveni“ Dikan i Vukoje (tako|er junaci jednog tre}eg stripa),za wima pak trgova~ki putnik Veselin iz 21. stoqe}a, i tko znatko bi jo{ do{ao kroz otvoreni prostorno vremenski procjepda baka Manda, kao najmudrija u selu, nije odlu~ila ne{to po-duzeti da sve vrati na staro. Me|utim, stvari }e se jo{ vi{e za-komplicirati. Vremenski skokovi izazvani {to magijom, a{to jednim pravim vremenskim strojem vodit }e Mandu i drugelikove unatrag sve do doba dinosaura ali i unaprijed sve do do-ba Morloka i Eloija, u radwu }e usko~iti i ostatak starosla-venskog panteona, a na}i }e Manda u paleolitskim {piqama isvoje neposredne pretke. Totalni rusvaj doga|a se na stranica-ma ovoga romana i kako se kraj bli‘i, rusvaj sve vi{e raste,smije{ne stvari postaju jo{ smje{nije, i zapo~eti zapleti mo-raju se rasplesti samo zato da pripreme teren za neke nove avan-ture na koje ne bismo trebali dugo ~ekati. S dvije kwige o bakiMandi i wenim kompawonima Jovanovi} je vrlo efektno popu-nio prazninu u regionalnoj produkciji humoristi~nih fantas-ti~nih kwi‘evnih djela. Iako na prvi pogled zvu~i kao jednos-tavan i lapidaran tekst, slo‘ena je to kompozicija, vrlo za-htjevno jezi~no osmi{qena, s korelacijama spram sada{wostiuspostavqenima kroz duhovite fusnote ili opaske u samometekstu, i s dinami~nim kombinirawem pravocrtne i mozai~nefabularne strukture.
Mudra baka Manda
Od po~etka do kraja romana te~e jedinstvena pri~a, koliko-god nevjerojatni se doimali weni preokreti, ali poneke su epi-zode preduhovita pri~a za sebe, poput primjerice „Buzdovan-skih igara“, poku{aja da se neprijateqstva uti{aju ratni~ko-sportskim natjecawima; ili pak poku{aja Dikana i Vukoja dasvoje tisu}iwak godina mlade potomke ogrezle u {qivovicinau~e kako se radi medovina.
Pojave likova iz raznih vremenskih razdobqa rezultirajuduhovitim kulturolo{kim srazovima, bo‘ica Morana uspije-va ~ak postati nositeqicom i nekih feministi~kih ideja, ‘i-votiwski glasovi postaju komentatori mentaliteta svojih qud-
101
skih gospodara, a provla~e se kroz roman i satiri~ko–kriti-~ka promi{qawa o ekologiji, obrazovawu, religiji, klasnimdru{tvenim sustavima, apsolutizmu i demokraciji, ~ak i o po-lo‘aju umjetnika u dru{tvu. Mnogi }e nam detaqi biti pozna-ti iz ve} spomenutih klasika popularne kulture, a da nam nepromaknu autor }e nas i sam na wih upozoriti, potpuno svjes-tan da se svjetonazor gradi od mno{tva sitnica koje smo potpu-no slobodni usustaviti i poslagati u funkcionalnu cjelinuonako kako mi to ho}emo, a ne onako kako proizlazi iz uvri-je‘enih kanona.
(Objavqeno u Glasu Istre – 22. april 2018. god.)
102
Milijan Despotovi}
ZVEZDANA MAPA DU[E
Marija [korni~ki, U jednoj ruci fewer u drugoj poezija, poezijaMati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}“, Vaqevo, 2019.
Posebnost poezije le‘i u wenoj misiji duhovne svetlosti.
Blagoslovena je ruka koja poeziju pi{e i ruka koja svetlost pro-
nosi. Ova druga, za pesnikiwu Mariju [korni~ki je ruka koja
dr‘i fewer, svetlilo koje energiju dobija iz izvora zvanog po-
ezija. Tako je wena nova kwiga poezije dobila ime: „U jednoj ruci
fewer u drugoj poezija.“
^ovek je kao ‘iteq prirode wome uslovqen. Priroda je u ne-
ku ruku stvoriteq svega poetskog i mi kao qudi znamo samo za
wene produ‘etke, tako je svetlost u ~oveku prirodna pojava, kao
i poezija. Neprirodno je qudsko mra~ilo u qudima, takve bi
trebalo „poslati“ na doradu kod prirode. Kako? Pa, poeti~ki
ih vra}ati praizvoru postawa. To ~ini i pesnikiwa Marija
[korni~ki ~ija poezija slavi re~i „i{~ezle“, vra}a veru u ko-
smos i ima misiju da „priziva/ beskona~nost/ nebeskog zraka“.
Filozofija wene poezije je u prepoznavawu sebe iznutra da
bi eti~ki stajali, i trajali, istinom. A istina le‘i u ~iweni-
ci da svi qudi imaju pravo na „gutqaj zraka“, te poruka da je po-
etski glas, „glas koji isku{ava“. Svetlost je za [korni~ku bla-
gost koja „vra}a mudrost“ {to zna~i da mudrost negde postoji,
ona uvek postoji treba je prizivati, ona je tamo gde „svetlost
kli‘e“, ka‘e pesnikiwa. Po nepisanom zakonu zvuka, muzika se
preliva kroz bqesak svetlosti pa ova poezija ima ritam tog
preliva muzike, wena ravnote‘a je u „sve‘oj strasti i zreloj
svesti“ kojom treba pozitivno upravqati kroz saznawe. Sa-
znawe treba da je ravno mudrosti:
Zategni luk spoznaje / i ugledaj nevidqivo./ Iz vetra istresi pu-
tokaz pa / iska‘i istinu / o sebi... / Lekovitu.
103
Ova poezija je „~ista qubav“ koja ide od sebe da bi do{la usebe, u nas. Pesnikiwa ka‘e: „Otvorite srce svima.“ Ona ne mi-sli samo na sopstveno srce ve} na otvorena srca „svima“. To jeza pesnikiwu Mariju [korni~ki „radost davawa“ i ona ‘elida svog ~itaoca uvede, da ga prepozna u tom „krugu zadovoq-stva“. Dileme oko planete koju je ~ovek povredio nemarom, a na-{a planeta je deo kosmosa, na svoj na~in razre{ila je i [kor-ni~ka. Ona „poru~uje da je kosmos dobro mesto ~iji je centarqudsko srce, dok je pravi jezik kojim stvoreno komunicira iz-me|u sebe – intuicija. Da bi ovo razumeli i da bi se dogodiloprepoznavawe svih malih stvari koje su za sve nas najva‘nije,potrebno je pogledati u sebe.“
Dakle, pravi kosmos je u nama samima, i samo kroz takvo„obra}awe pa‘we“ mi }emo otkriti ono {to sobom uobli~imokao radost ‘ivota i pozdrav pesni~koj slici koja govori da„nebom ide svetlost/ razvedrewa“. Za pesnikiwu i ‘ivot je kaokopriva, treba ih oboje upoznati.
Spoznaja tra‘i uskla|enost sebe sa ‘ivotom („Nesklad“),iskqu~iti iz uma sve ono {to ne dolazi iz srca jer, ~ovek se mo-ra osloboditi osobina „svadqivih vrana“ u sebi i po{tovatiprincipe prirode da u svemu postoji red. Prosto wega se trebadr‘ati jer, ~ovek ne mo‘e popravqati prirodu. Na to je [kor-ni~ka ukazala stihovima koji su, kada se, sada izdvoje, sjajan ha-iku obris:
Svadqive vrane (...)/ ~eprkaju po semewu / posejanog biqa./
U ovim stihovima naznake, kroz ono {to je namerno pre}uta-no, ili uspavano, upu}en je prekor ~oveku za wegov ~esti razlazsa onim {to ga ~ini sobom, a to je emotivnost, duhovnost i in-telektualnost. Bez uskla|enosti ovih elementa nije mogu}e pos-ti}i „kosmi~ku ravnote‘u“. ^ovek u svakodnevnom ‘ivotu,stvarnom, ali i onom u prilazu Logosu, treba da ‘ivi „u slavusunca“, slavu prirodne energije, i da mu i osmeh Sunca i wegov„zalazak na usnama stoji“. A sunce se javqa i me|u qudima, wi-hovim bli‘wima: roditeqima, bra}i i sestrama, ‘ivotnim iza-branicima, deci... Ako nas to Sunce ne oblije mi smo onda pro-ma{ili planetu i na{ otisak je samo neko „tu|e ime“.
104
Eto razloga na koji [korni~ka podse}a da je potrebno stal-no tragati za Suncem i u sebi. „Tragawe“ je i naziv pesme ~ijimje uvodnim stihovima imenovana ova kwiga. Pesnikiwa svetlistihovima poput anti~kog filozofa Diogena koji je u po beladana sa upaqenim fewerom i{ao ulicama drevne Atine i „tra-‘io ~oveka“. Tra‘io ga je u bi}u, u re~ima i delu, kako to ~inina{a pesnikiwa koja ukazuje da re~i „mewaju na~in smeha“. Pes-nici u svom pevawu jednim delom dodiruju stvarnost, jednim ma-{tu („ponekad provetri sve, pa ~ak i ma{tu“), ali wihova kraj-wa stopqenost mora biti istina koja se ~uje unutra u pesniku, u~itaocu, potom:
Napu{tam izma{tane pri~e / i oslu{kujem samu sebe / kao kucawe
sata./
Dakle, isti~e vreme igre stvarawa „bez napora“. Ako je poe-zija osobit trud da se otkrije zave{tawe pesniku da peva, ondato mora u~initi i ~italac poezije, a ne~italac treba da zna gdeda tra‘i sebe kao ~oveka. U porocima sigurno ne! Shvati}e daje samo „beskrajna qubav“ stvorila svet i ona ga jedino i mo‘esa~uvati i odbraniti, pre svega od nas, za rad nas, a mi smo ipreci, i mi, i potomci. To je poezija, kako ka‘e Marija [kor-ni~ki: „Puna {aka poezije/ i svetlosti.“ Tada mo‘emo kazatida se nalazimo na zvezdanoj mapi du{e, („Puna {aka poezije“).I gde je ovde taj duhovni fewer? U srcu! U dijalogu sa Du{komTrifunovi}em kome pesnikiwa posve}uje pesmu „Kwiga“ ona to ipotvr|uje: „slu{am/ {ta pi{e du{a/ (...) samo da svetli.“
Blagodarno svetli poezija Marije [korni~ki. Ako je kwigadom, a jeste, ja sam u wemu ~itala~ki bio ugo{}en poput mnogihsavremenika ali i onih ~iji }emo gosti biti u budu}nosti(„Osmeh me doziva“ / i posmatra/ vreme“ ) svestan da je ovo poe-zija koja je blagoslovena „odozgo prema unutra“.
105
Julia Kaporwai
OQUBQIVAWE ZATE^ENE STVARNOSTI
Marija [korni~ki, U jednoj ruci fewer u drugoj poezija, poezijaMati~na biblioteka „Qubomir Nenadovi}“, Vaqevo, 2019.
Marija [korni~ki, pesnikiwa iz Vaqeva, od 2006–e godineobjavila je sedam kwiga pesama, od kojih je jedna dopuwenoizdawe wene prve zbirke. Ova posledwa se kao i prethodne bavipesnikiwinim omiqenim temama stvarawa kroz koegzistenci-ju prijateqa, kao i umetno{}u, sa jasnom ukoreweno{}u, uvekotvorenog uma za istra‘ivawe i osvetqavawe novih mogu}ihputeva, kojima je svima ciq oqubqivawe zate~ene stvarnostire~ju. A to je, po pesnikiwi mogu}e ako je u jednoj ruci fewer, udrugoj poezija. Kwiga je podeqena na tri dela, od kojih je isto-imeni centralni.
U prvom ciklusu kwige, u Svetu beskraja ulazimo u pesni-kiwin svet u jezi~kom nastajawu iz ni~ega, koji je u svakodnev-nom stvarawu. Blaga je reminiscencija na starozavetnu Kwigupostawa, i shvatamo je kao pesnikiwin izbor s takvom name-rom. Poetska kosmogonija u koju smo uvu~eni da u woj u~estvuje-mo ra{~itavawem niti neizrecivog, prepletenih s malim po-znatim stvarima, ne tra‘i shvatawe hermeti~ki te{ko doku~i-vog, ve} sau~estvovawe u radosti stvarawa, koja se uvek obnavqakroz „~itawe tajne ne~itqivog traga“.
Sve je u stalnom pro‘imawu i mi smo pozvani da znati‘eq-no krenemo „drugim svetovima/ putem voqe i smirewa / kroz venu
i krv“, istovremeno ‘ivotvorno i lekovito.
U drugom ciklusu, U jednoj ruci fewer u drugoj poezija, sve-tlost i poezija skupqaju pesnikiwinu li~nost razlivenu oko-linom. Ovaj deo je izrazitije komunikativnosti, po~ev{i odrazgovora s malom Marijom i povremenih ejdetskih slika de-tiwstva miri{qavih na sneg i duwe, zatim i sa bliskim osoba-ma koje su uticale na wu, bilo da je u pitawu brat, ili druga pe-snikiwa na koju se poziva citatom (Eva Lipska). Re~ koja se ~es-
106
to pomiwe je qubav, i wena oniri~nost nije nedohvatna a nijeni prakti~na u meri koja bi joj ugrozila projavqivawe kroz po-etski sagledan ‘ivot, ona je pojednostavqeno – mogu}a i pri-zvana. Pesnikiwin misaoni tok je jasan, tragala~ki i svetao ipoziva nas da iz logi~kog stupimo u intuitivno, a emocija kojuizaziva je radost.
„Taj ose}aj, utisak, tok misli / prevazilaze i ma{tu / i spontanu
stvarnost. / Gugutawe gugutki hrani preobra‘aj deteta / {to
skupqa {i{arke / i zapletene slogove.“ (Putawa)
Svemu, ipak prethodi ti{ina, jer „dok se gledamo/ u o~i, / zvu-
~i najlep{e.“
Znalci bi rekli da pesnikiwa rado pribegava sinesteziji usvom gra|ewu pesni~kih slika.
Tre}i ciklus je Kosmi~ki vrt, u kome se Marija sre}e s pri-jateqima, a sve pesme mahom su posve}ene osobama iz sveta ume-tnosti, koje su na woj ostavile traga. Ovo je vrsta pesni~kogpodse}awa ~itaoca na wihov zna~aj u kulturi XX–og veka. Nekaod tih imena u posveti su Branko Miqkovi}, Du{an Mati}, Zo-ran Radmilovi} (tri pesme), Sowa Savi}, a posebno po~asnomesto pripada Qubi Popovi}u u epilo{koj, mini esejisti~kojpesmi zanimqive strukturalne kompozicije.
„ 2. // Svaka nit je va‘na / u toj celini / i ona:transformi{e,
parali{e, uvla~i, utiskuje, prenosi, poklawa, plete zamku i nema
kraj.“
Kwiga je vrhunski opremqena, ose}aj lepote po~iwe u tre-nutku kad je uzmemo u ruke, i nastavqa se ~itawem.
107
Rajica Dragi}evi}
SVEDOK LEPOTE POSTOJAWA
Vesna Egeri}: Pesme o Zelenoj zemqi; „Sfairos“ Beograd 2013.
Svoj kwi‘evni let Vesna Egeri} zapo~ela je remboovski, umladim godinama, pre punoletstva, kwigom pripovedaka „Osvemu {to te ~eka“, koju je potpisnik ovih redova propratiotekstovima u „Borbi“ i „Dnevniku“. Ti weni prvi koraci nisubili nesigurni. Naprotiv, najavqivali su seriozan ulazak usvet kwi‘evnosti. Sa ove stajne ta~ke, posle nekoliko objavqe-nih proznih i pesni~kih kwiga, ili mnogo godina kasnije, kakobi to u velikom stilu saop{tio Markes, vidi se da je ona ovomeposlu pri{la s krajwom ozbiqno{}u, i to je dalo rezultate.
Okameweni simboli srpskog istorijskog, graditeqskog iduhovnog postojawa, u vidu manastira @i~e, Mile{eve, Qu-bostiwe, zauzeli su visoko mesto u pevawu i mi{qewu, u posve-}eni~kom i molitvenom istrajavawu Vesne Egeri}. Za razlikuod ve}ine na{ih pisaca, ona je imala sre}u da raste okru‘enakwigama, u porodici gde se kwi‘evno slovo uzdizalo do najvi-{ih nacionalnih dometa i vrednosti. To joj je, razume se, sa je-dne strane, otvorilo puteve da stekne veoma {iroko obrazo-vawe i uvid u literaturu na svetskoj pozornici, a sa duge straneobavezalo na visoke kriterijume. Ali, to je tek prvi uslov da sekrene na „te‘ak put“. Drugi uslov za uspeh na putu kojim je po-{la je da se rodi „s perom u ruci“.
Proslavqena poqska pesnikiwa Vislava [imborska, kojaje 1996 godine, za kwi‘evo delo oven~ana Nobelovom nagradom,ima pesmu „Razgovor s kamenom“.
„Kucam na vrata kamena / To sam ja pusti me / Ho}u da u|em u
tvoju unutra{wost / Da pogledam uokolo / Da te upijem kao
dah...“
Pesnik ima potrebe da otkrije su{tinu, da na sva vrata zaku-ca, da sva pitawa otvori, da bi kao odgovor izgradio svoj svet
108
kristalne strukture. Pesniku je kao i monahu potrebno samo-vawe, tihovawe i razgovor s kamenom.
No da se vratimo naslovu izabranih i novih pesama VesneEgeri} i ponudimo odgovor na osnovno pitawe: [ta je Zelenazemqa? Zelena zemqa je pesni~ka uobraziqa, ideal. Svet nijeonakav kakav je ve} kakvim ga vidimo, rekao bi filozof. Piscisu skloni toj vrsti idealizacije. Dobrica ]osi} je u romanu„Bajka“ tako|e stvorio ideal: Zemqu savr{ene sre}e i slobode.Samo wegova „Zemqa“ je „zaquqana“ sna‘nim ironijskim odra-zom.
Pesma „Na kraju svega“ otkriva nam iskrenu nameru, beztrunke ironije, da svet oplemeni, unapredi, uzdigne:
„A ti se od ki{ne vetrometine, / Sklawa{ u toplinu moga
kutka /
Od zlobnih jezika od svetine / U svetlost blistavog trenutka. /
Svojim pesni~kim metrom Vesna Egeri} premerava poqe koje
su osvojila na{a proverena pera: Wego{, Crwanski, Desanka
Maksimovi}, Branko Miqkovi}. Tu dolazimo do kqu~ne odre-
dnice koja u~vr{}uje weno mesto u savremenom srpskom pesni-
{tvu. Dakle, na temequ velikih nacionalnih uzora, uz mnogo
{ire uvide izvan granica na{e zemqe i na{e literature, bez
posezawa za eksperimentom na poqu forme i zna~ewa, ona gradi
kristalnu pesni~ku strukturu u koju ugra|uje samo proverene
vrednosti, slikaju}i svoju zemqu, koju voli i kojoj je odana.
Pri tom ne napu{ta lirsko i misaono poqe, udubquje se u dale-
ke doga|aje i pojave, prilazi im sa krajwom obazrivo{}u, pro-
mi{qa i objavquje da na neki na~in pripada i tom, davno pro-
{lom vremenu, jer je u svemu otkrila lepotu, kavu je otkrila u je-
dnoj od najostvarenijih pesama: VIZANTIJA
U Vizantiju ode mi misao pri lutawu, / Majstori, ikone ste
slikali u }utawu / Tamni likovi devica va{ih / Na tamnom pla-
tnu / Od zlatnih listi}a tkali ste svoju / Podlogu zlatnu // I
~ini mi se ko da sam tamo ‘ivela i ja /
U srcu mome sad sija svetlo – Vizantija. /
109
U znak podr{ke pesnikiwi Vesni Egeri} wenom usrdnom iiskrenom naporu da svet popravi i preuredi da zavr{imo sli-kom pesnika nadnesenog nad beli papir na kojem nastaju i upi-suju se u qudsko i istorijsko pam}ewe velika dela:
„Nad belinom kao nad beskrajem / Tra‘im se kao u ptici let /
Nad belinom zanesen opijen / Dr‘i se u meni svet“.
110
Milan Mrdaq
KO SAM U STVARI
Pred mene istr~ale o~i i ma{u mi da stanem.
Otkazuje mi srce u trenutku dok se slutim.
Gde }u o svemogu}i jadu, gde da granem,
kad zalazim za ono {to ne smem da pre}utim.
Kome da se poverim u ovo vreme nepodesno?
Zar ptici koja ne zna kad peva kad pla~e?
Meni je u ovom prostoru odavno tesno,
svaki mi prolaznik li~i na opasnost koja ska~e.
Umre}u kao {to sam se rodio, u znaku pitawa.
Spomenik svome umu gradim od nesanice,
ako ho}ete, u pono}, u va{oj sobi zapali}u svitawa,
jer ja sam dalekovod koji vam misli {aqe bez ‘ice.
Idem u sutra glasno, vazduh prepun leta~a.
Umesto sa ‘enama spavam sa pesmama u krevetu.
Svakog se jutra budim ispod zvezdanog upija~a,
a sebe nikako da ugledam u vazduhu, u letu.
Ko sam ustvari, {ta sam u ovom ~asu,
kad mi se trag kojeg slutim u vidiku vrti?
Mo‘da kri{ka sveta jo{ nepoznata kompasu,
mina koja }e eksplodirati, tek posle moje smrti.
https://www.knjizara.com/pdf/133187.pdf
111
Dalekovod – inspiracija u poeziji
... I[^ITAVAWA
Atif Kujunxi}O MILI ^ASI
Obra}awe Pjesniku Aleksi [anti}u
* * *
Mili su ~asi pjesni~e Aleksa
U dalekovodu izme|u nas
Kada se Alma u ‘urbi javi
U rije~i Mostar bqesne joj glas
I tvoja qubav – kako da ne
Evo i sada – ovoga trena
Rije~ i poezija spajaju nas
U mili ~as
Teglim ‘ivi stroj kao Ivan moj
Bijelu vranu s kwige Mileta Stoji}a
Dana nema dobri pjesni~e
Da ne Motrim Miru Trpimira
Dok spajam nas u mili ~as
Moja naivnost samoga me dira
Jer,
Mili se ~asi osjete u masi
[ire se mr‘wom i prezirom
Jedni se od drugih odvikavamo
Svijet privikavamo na sebe modre
Isti svijet sobom jo{ i ~inimo
Dok nas sa scene zluradi bodre
O, mili ~asi!
Du{a nam gori. Ni traga zori.
36. [ANTI]EVE VE^ERI POEZIJE / MOSTAR, 06. – 08. 2009.
http://www.orbus.be/poezija/atif_kujundzic_18.htm
112
Bojan Markovi}
CRNOM
ostrugano maj~ino mleko {to kapa po tartarskom mermeru
to je crno
ptica–‘ar ibis ba~ena u nepose}enu visinu vratila se kao vrana
to je crno
mrtva sme‘urava i debela balerina u roze trikou u pesnici dr‘ala
to je crno
zatvoreno stawe u poroznosti dubine
kao netaknuta mrakopletna pau~ina prevazilazi se
to je crno
otvorena kontura tela osen~ene nejasnosti pastelno tamnim
razvu~ena oblina u prosekturi zeva
anatom i mrtvozornik bi razumeli bolesti nutrine
to je crno
obrisi povodac zlu i pla~ crnomu‘a na kamenoj sferi mefista
simetrija ordewa preobu~ena u nacionalnu labudovu harmoideu
to je crno
vedrine pregr{t u nevinost detiwe {page uvijene
i koluti stawa napred i nazad
to je crno
{ta nije povre|eno pu{ta niz vodene tokove opere ruke ode nave{awe
napi{e sonet oka~i vilicu na semafor udove ga‘ewe postroji na{ine
na{minka usne obraze atilinim bi~em na hladnom ogledalu li‘etoksi~ni
cuker plastelin telom napravi most u butinu zarije no‘
posadi u{i na mesto dalekovoda i neumitno proti~e
bezbrojne sne‘ne smrti povrh sova i paprati samo
crnilo–remetila~ko iznena|ewe.
http://afirmator.org/crnom–bojana–markovica/
113
Bojan Todorovi}
/iza dva brega.../
iza dva brega tr~i pet divqih kowa
tri bela i dva crna
prepli}u se u nedogled ispod suncem obasjanog mixora
visoku osu{enu travu nosim u rukama
peskovito klasje re‘em noktima
pi{em te kao mangu
pogre{no referenciram objekte
‘i~are i dalekovodi imaju boje pastelne
na trenutak su mi blizu svetlosne godine
zeleni ‘bunovi razbacani su po
nepravilno nacrtanoj planini
ose}am opor ukus u ustima
popio mnogo lekova
ju~e sam prvi put spavao u jakni
i mislio o mogu}nosti da me neko drugi ugreje
REZ, Broj 8, 2019. /
http://casopisrez.blogspot.com/2019/01/blog–post_39.html
114
Roberto Vodanovi}
DIVERZIJA
Jednoli~ni ritam koraka odzvawa plo~nikom.
Zvuk se {iri i tupo odbija od zidova
stvaraju}i cjevastu jeku.
Uli~na svjetiqka svojim mutnim snenim
‘utim sjajem baca duge sjene.
Pro{la je pono} ili mo‘da cijelo stoqe}e.
Mu{karac i pas u no}noj {etwi.
On doziva psa imenom.
Pas dotr~i ma{u}i veselo repom,
digne se na zadwe noge a predwim
dosegne mu{kar~ev trbuh.
Ovaj ga pogladi po glavi.
Pas veselo zalaje i ponovo otr~i.
Iskupqewe.
* * *
penetrirali smo
u spalionice qubavi
i u pepelu
ostavili otisak usana
no}ne slutwe
dnevne istine
rasko{ne tetova‘e
kraqevskih kobri
115
na bedrama kurtizana
u snenim zgradama kolodvora
otimaju siluete putnika
i nude ih pjesnicima
za inspiraciju
Satijevi ki{obrani
vise
sa ‘ica
dalekovoda
https://www.kriticnamasa.com/item.php?id=879
116
Vladana Plav{i}
MANIJA TE[KOMISLENOSTI
Bu|ewa bez petlova
Kockawe kockicama bez strana
Dalekovodi koji vode u beskraj
Ptico
Kapqico
Da mi je da znam
Koliko puta se saplete{
Kad misli{
Kako je to da me zagrli{
Svojim velikim rukama
Stvorenim za grqewe
Ptico
Kapqico
Koliko su te{ke te sekunde
U kojima me ne pu{ta{
Da postanem slu~ajni prolaznik
Ptico
Kapqico
Entropijske o~i
Koje ‘va}u stvarnost
Ptico
Kapqico
Gde ‘ive tvoji osmesi
Ja sam zaboravila kako to izgleda
Je li bi}e?
Je li stvar?
Je li efemerno ili potpuno ve~no?
Ptico
Kapqico
117
No}ni let bez krila ostavqa trag
Pesak curi u {oqe za ~okoladno mleko
Ptico
Kapqico
Sve kutije eurokrema ne}e pomo}i
Sati gledawa u bezdan
Samo bi popunili rupe
Ptico
Kapqico
U|i u ram slike u mojoj sobi
Sleti na malu kazaqku gore
Pusti je da se besna vrti u nedogled
Ptico
Kapqico
Pokqucaj sve poqupce
Prosute na vetru
Koji ple{e zvezdama
Ptico
Kapqico
Zaleti se u svemir
Na|i mir
Obleti me zaboravom
Tanu{na grla dudovih gran~ica
Lepeze kukuruzovih cvetova
Rubovi zastora otkrivaju pravu istinu
http://outloud.rs/manija–teskomislenosti/
118
Anonimni M. N.sebe zove „Sawar sa meseca“
NEKO...
Neko }e prvo da vidi grupu qudi koji svojim ‘ivotima prolazei odlaze.
Neko }e da vidi da je asfalt vla‘an i da razmi{qa da li jeki{a padala ili je komunalno pro{lo ~iste}i Beograd.
Neko }e da vidi uli~na svetla i na~in na koji imaju odsjaj irazmi{qa}e da li mi je kamera umazana ili je do prozora.
Neko }e da vidi crveno svetlo za pe{ake na semaforu.
Neko }e da vidi lampe u kafi}u i misli}e:“ Kako lepe boje!“,ali ne}e znati da na svakih pet sekundi one mewaju boju.
Neko }e da vidi moju ~a{u i pomisli}e da nisam bio previ{e‘edan.
Neko }e da vidi wenu ~a{u i pomisli}e kako ona jeste bila‘edna.
Neko }e da vidi wenu {oqu i ne}e znati da li je to doma}a kafaili du‘i espreso sa mlekom?
Neko }e da vidi da moje {oqe nema u kadru jer je to suvi{no izna}e da sam ja naru~io doma}u kafu jer ako nema doma}e“ ja nezasjedam“.
Neko }e da vidi dalekovode u pozadini i da pomisli:“ ma gde suovo oni oti{li na kafu?!“.
Neko }e daqe da se izgubi u razmi{qawima kako dalekovodimnogo zra~e i bi}e mu drago {to ne ‘ivi ispod dalekovoda.
Neko }e da vidi odsjaj plafona kafi}a na prozorima ipomisli}e kako je lepo jer ispada kao da je napoqu vedro nebosa belim oblacima koji izgledaju kao talasi.
Neko }e da vidi da ona gleda napoqe.
Neko }e da vidi da ja ne gledam napoqe.
Neko }e da se pita {ta ja vidim.
Neko }e da zna.
http://aska.rs/anonimni–m–n–deli–emocije–sa–nasim–citateqkama–sawar–sa–me-seca–ce–vas–ganuti–ovim–recima/
119
Robert [karjan
POSLEDWI BAL
Park je pust, o~i se lepe za sawivu tamu,
{apu}e prezrelo li{}e, zove nas na pono}ni bal.
Ne mogu te ostaviti, pod zvezdama samu,
dok ti se u oku otima plavetnog bola val.
Stoji{ kraj klupe, kraj na{e prve tajne,
na tvojim usnama ti{ina, nepoznati mûk.
Ti zna{ da ne postoje qubavi trajne
i da je to sve samo, zaborava huk.
Ta rasko{na haqina balska
i boja vi{we na usnama tvojim,
ve~eras je to, samo obi~na maska,
iza koje se krije{ pred pogledom mojim.
Misli{ da te volim?! Ne! To je samo podsmeh,
Davno su na{a srca prestala da di{u.
Ne mo‘e{ na licu zime, nacrtati prole}ni osmeh,
ni pose~enom stablu, grane kako se wi{u.
Odlazi sada! Stazom znanom, ne skre}i korak.
U tamu greha, pokori sene.
Prati}e te samo, mese~ev pogled gorak,
dok }e duhovi pro{losti na{e, te}i kroz moje vene.
USKORO ODLAZIM
Uskoro odlazim! Ne boj se, mila moja,
ni{ta ne boli, ni{ta ne ose}am.
Uvek }u biti, negde, tu,
sa tobom, tvojim osmehom.
Prati}u te svuda,
120
PESME na dar
gde god da si,
s kim god da si.
^uva}u te ...
I prhnu}e belog goluba krilo,
u ve~ito plavo. Tako visoko.
Glas mi ka‘e, da dosta je bilo
i da je vreme za hladno, duboko.
Na vratu ve} danima ose}am pogled
i no}i su te{ke, sve u nizu.
Mo‘da je to samo Bo‘iji ogled,
ali, ne verujem, dah mu je blizu.
Ne pla~i! Moja draga!
Pogubqeni oblaci to rade mesto tebe.
Brzo }e pro}i ...
... nesta}e iz oka svi na{i umilni pogledi,
nesta}e sa usana sve na{e pre}utane tajne.
Nesta}e Nas...
I kad plavi leptir sleti u tvoju ba{tu
i svilenom maramom razma‘e ti obraz,
neka ~udna toplina, vodi te u ma{tu...
... u ogledalu }e{ videti moga lika odraz.
I tada ...
Oslika}u vitra‘ u zenici oka tvog,
oseti}e{ boje kako teku venama.
Polo‘i}e{ ru‘e na justuk groba mog
i pustiti moju du{u, da igra se sa senama.
ISPRA]AJ
Probudio sam se rano.
Neispavane snove ostavio sam pod jastukom.
@urno, hladnom vodom, spiram se}awa.
Navla~im na sebe oro{eno jutro i odlazim...
... odlazim, da je ispratim...
121
... Ona je sre}om jo{ uvek tu,
u vla‘nim joj o~ima i tuga i nada,
osmeh svoj krije na kamenom dnu,
vaqa se tiho u krilu usnulog grada.
Uska joj „ple}a“ oduzimaju dah,
zemqani dlanovi prite‘u joj struk,
poneka se vrba nakloni na mah,
o~ekuju}i, posle kaskade, zastra{uju}i huk.
Ne! Ona je mirna, ukro}ena kap,
pod betonskim kipom ra{~e{qava kosu,
kada je gledam, u srcu mome, otkucava slap,
katkad je „osetim“, razlivenu, bosu...
... Ali ... Ona odlazi ...
... Na posteqi wenoj moj pogled se gubi,
na krivini zadwoj miluje je trava,
ve}e carstvo vodeno, usne wene qubi,
qubav prva, neprolazna, moja reka Mlava.
POSLE SVEGA
Sada, posle svega, kada hladno je u du{i,
kada vetar, {arlatan, razbacuje osmeh,
ste‘e me ne{to, kao da me gu{i,
od qubavi osta, samo blagi podsmeh.
Prolazim kroz talas, o{tar je i se~e,
pod wime se gnezdi moje ~ulo nemira,
ostaje mi rana, da me quto pe~e
i da nekako te na|em na ivici svemira.
Da sija{ mi u tami, u neumitnom ~asu,
da mese~ev san, pretvori{ u svoj
kad milion bakqi nebo na nas sasu
da posledwi uzdah, na tvom vratu, bude moj.
Ne daj ovim satima da stanu zbog nas,
jednom }e i ovo biti pri~a stara,
122
neka potonu u bezdan, da prona|u spas,
il’ nek le‘e kao patina sa starih ormara.
Odlazim, jer, posle svega, srce je ~aura prazna,
tankim se nitima dr‘i za vrat napuklog bora,
sa~ekaj zoru da bukne, da stigne me stra{na kazna
i da moji stihovi, sa mnom, zavr{e na dnu mora.
SAMO TEBI
Tako daleka, nedoku~iva, „sama“,
sino} si me na „poznati ose}aj“ potakla,
iz tvoja dva badema izbija savr{ena tama,
kao da si me sedefnim prstima po licu dotakla.
Svi tvoji strahovi i skrivena bol,
peku me jako i na grudi stavqaju ruku,
privezala si svoju barku za poru{en mol,
dok se „tvoj mir“ utapa u „nepodno{qivu buku“.
I kada izgubi{ nekoga, Voqenog. Pla~i!
Suze }e sprati bar deo pra{ine sive.
Iz svakog gubitka, poraza, ~ovek izlazi ja~i
i zlokobni na kraju po~iwu da ti se dive.
Drago mi je da takvih jo{ ima,
ba{ takvih, kao Ti. Inspiracija.
Na zvezdanom nebu nedostaje{ im,
Da bi bila zavr{ena Bo‘ija dekoracija.
OSTAJE NAM
Ostaju nam koraci istro{eni u pro{losti
i sve one staze poplo~ane wima,
ostaju za nama poru{eni mostovi
i spaqena qubav u oblaku dima.
Ostaju nam pisma, sada ve} u dubokoj tmini,
123
ali, jo{ uvek ~uvaju miris orhideja,
ostaje u nama neprolazna mladost,
kao slika Dorijana Greja.
Ostaje nam radost {to pokriva nas nebo
i wegova dubina {to krije nam suze,
ostaje nam duga da boji nam snove
i vje~ito pitawe: „Ko nas od Nas uze?“
Ostaje nam nemir u svemiru sapet
i zvezdana pra{ina {to Bogu krije korak,
ostaju za nama moje tu‘ne rime
i na dlanu iscrtan osmeh tvoj gorak.
Sa~ekajmo dan, da proguta no},
da purpurna ki{a u zori na|e spas,
da se no}nom leptiru razliju sve boje
i da razapet u grawu sa~eka na nas.
124
Biografije
Marija [korni~ki
Ro|ena je u Vaqevu, 22. februara 1959. godine.
Od 1982. god radi u Elektroistoku tj. Elektrom-
re‘i Srbije, pogon Vaqevo, kao blagajnik, sada
SUT / Sektor za upravqawe trezorom pri RCO Be-
ograd – PPS Vaqevo
Objavqene kwige pesama:
° Drobwa~ki zapisi (Bistrica, Novi Sad, 2006),
° Miris ko‘e (Brankovo kolo, Sr. Karlovci, 2007)
° Kroz Jelisej (Orpheus, Novi Sad, 2008)
° Hotel Adams (Apostrof, Beograd, 2011)
° U ku}i bluza (Adresa, Novi Sad, 2012)
° Drobwa~ki zapisi, dopuweno izdawe (Intelekta,
Vaqevo, 2015)
° U jednoj ruci fewer, u drugoj poezija (Mat. biblioteka „Qubomir Nena-
dovi}“, Vaqevo, 2019)
Literatura o Marijinoj poeziji:
° Janko M. Levnai} – „Ime igre KATRAN I SKORUP – ogled o poeziji Ma-
rije [korni~ke“ – (Mat. biblioteka Qubomir Nenadovi}, Vaqevo, 2011).
° Milijan Despotovi} – „Prozor na ko‘i“, beseda, prikazi; (UKS, Svi-
tak, Nar. bibl. Po‘ega, 2013).
° Milijan Despotovi} – „Poetika utiska“, beseda, prikazi; (UKS, Svitak,
Nar. bibl. Po‘ega, 2017).
Poeziju objavquje u teku}oj kwi‘evnoj periodici. Zastupqena je u vi{e
antologija.
Nekoliko pesama prevedeno na makedonski i poqski.
^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.
Urednik je Almanaha umetni~kog stvarala{tva Kolonada, izdava~ SEMS
(Sindikat Elektromre‘e Srbije), od 2011. godine.
147
Jovana Mijovi}
Ro|ena 7. jula 1989. godine. Diplomirana je novinarka iz Beograda i sti-
pendista Radio televizije Srbije. Jo{ za vreme
studija, svoje prve korake u novinarstvu, na~ini-
la je u novinskoj agenciji TANJUG.
Kasnije, svoja iskustva sti~e u produkcijskim
ali i renomiranim medijskim ku}ama kao {to su
RTV Studio B, KCN, Centar radio, RTV Pink.
Tokom rada u Tanjugu, ostvarila se u vi{e redak-
cija, dok je pratila oblasti iz kulture, politike
i privrede. Najboqa iskustva u pisanom novinar-
stvu stekla je tokom svog anga‘ovawa u agenciji
kao saradnik u Unutra{wo-politi~koj redakciji.
Ubrzo upisuje E-learning {kolu demokratije i qudskih prava kroz koju se
ostvaruje u daqem radu kao timski igra~ ali i vo|a tima... Zvawe novi-
nar-reporter sti~e na RTV Studio B u informativnom programu, kao i u ju-
tarwem programu RTV Pink.
U slobodno vreme, sa svojim voditeqskim parom Mihajlom Pavi}em, modera-
tor je mnogih gradskih i humanitarnih programa.
Trenutno radi u DOO Elekrtoistok – Projektni biro kao tehni~ki sekre-
tar i PR.
Milan Stefanovi}
Ro|en 23. oktobra 1962. godine na desnoj obali Drine, u selu Crvici, ne-
daleko od Bajine Ba{te.
Pi{e poeziju i objavio je slede}e kwige:
° Harmonija oblika, 1994;
° Pesmom kroz kamen, 2001;
° Sitne pojedinosti, 2002;
° Razmetawe, 2006.
Radi u JP EPS, HE Bajina Ba{ta. Trenutno obavqa
funkciju predsednika sindikata Drinsko-limskih
hidroelektrana ...
148
Borjanka Makawi}
Ro|ena u Zenici 1963. godine, gde je i zavr{ila osnovnu {kolu. U Novom
Sadu je od 1978. godine i tu zavr{ava sredwu {kolu
–ObrazovnicentarzadizajnBogdan[uput, 1982. godine.
U Elektroistoku je po~ela sa radom 1994. kao sp-
rema~ica na TS NS3, a kasnije kao kafe kuvarica.
U finansijama je od 2005. na poslovima obra~una
plate i blagajne.
Vodi blog https://jesenja.wordpress.com, koji pi{e
ve} nekoliko godina. Po wenom kazivawu: uglav-
nom kad je ne{to naquti ili probudi se}awe na de-
tiwstvo i pra{wavi sremski {or.
Trenutno je Poverenik za SEMS Pogon Novi Sad,
a radi u Sektoru upravqawa trezorom na poslovi-
ma referenta za trezorske poslove RCO Novi Sad.
Rajica Dragi}evi}
Ro|en je 5. maja 1956. godine u Mlan~i kod Studenice.
Diplomirao je na Fakultetu tehni~kih nauka (Elek-
trotehni~ki odsek), u Novom Sadu.
Objavio je kwige pesama:
° Evo moje glave, Stra‘ilovo, 1984. god.
° U nesvesti, Krovovi, 1992. god.
° Istrajavam, Nau~na kwiga, 1996. god.
° A zavodi me beskraj, Kairos, 2007. god.
Poeziju, prozu i kritiku objavquje u mnogim lis-
tovima i ~asopisima.
Dobitnik je nagrade „Pe~at varo{i sremskokarlo-
va~ke“ za 1985. godinu i Me|unarodne nagrade za kreativ-
nost u materwoj melodiji, 2008. godine.
Bio je urednik za poeziju u „Stra‘ilovu“ od 1986–1990. godine. Pesme su
mu zastupqene u antologijama.
Od 1988. godine, neprekidno radi u Elektromre‘i Srbije na poslovima
upravqawa elektroenergetskim sistemom / RDC Novi Sad.
^lan je Dru{tva kwi‘evnika Vojvodine i Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije.
149
Milan Stevanovi} – Mali{a(1940 – 2014)
Ro|en 23. maja 1940. godine u staroj seoskoj ku}i ~atmari, na isto~noj st-
rani klizavog brda, izme|u re~ice Rajevice i @iv-
kova~ke reke. Otac je umro pre ro|ewa sina.
Osnovnu {kolu u~i u @ivkovcima, zatim u Bela-
novici, op{tina Qig. Elektrotehni~ku {kolu „Ni-
kola Tesla“ zavr{ava u Beogradu.
Imao tri indeksa: Prirodno–matemati~kog fakul-
teta, Elektrotehni~kog i Vi{e turisti~ke {kole ali
nije imao vremena da ih popuwava do kraja.
U mladosti se bavio ko{arkom, voleo putovawa i
prirodu, pisao poeziju. Zaqubqenik u Nikolu Tes-
lu i wegov rad. Poku{avao da primeni snagu vetra i
morskih talasa za dobijawe elektri~ne energije.
U Elektroistoku, u TS Aran|elovac, pogon Vaqevo, radio od 1981. godine
kao stariji rukovaoc. U penziju oti{ao 2003. godine.
Objavili smo ve}inu wegovih radova u Kolonadi br. 4. ° 8/9.
Veroslava Male{evi}
Ro|ena je 1960. godine u Beogradu. @ivi, radi i stvara sa porodicom u
Kostolcu.
Zavr{ila je Ma{inski fakultet, i radi u Termoel-
ektrani „Kostolac B“ kao in‘ewer za infrastruktu-
ru.
Pi{e i objavquje poeziju, pri~e i aforizme u mno-
gim ~asopisima. Objavquje romane, a bavi se i dru-
gim formama umetnosti (gluma, dramaturgija...). U svo-
joj sredini uzima aktivno u~e{}e u mnogim kultur-
nim de{avawima.
Objavila je romane:
° Traga~i, Kostolac, Klub qubiteqa kwige „Majdan“,
2009. godine, (Beograd: DTA)
° Opet u tegli, Beograd, ^igoja {tampa, 2011. god. (Beograd: ^igoja {tampa)
° Anni, Kostolac, V. Male{evi}, 2013. godine (Petrovac na Mlavi: Stojadinovi});
150
zbirku pripovetki:
° Klikeri i druge pri~e, Beograd, UKS i Brani~evsko sti{ka kwi‘evna zajed-
nica, 2016. godine;
kao i zbirke poezije:
° Potraga za kona~i{tem, Beograd, Udru‘ewe kwi‘evnika Srbije, 2015 (Beo-
grad: Neven);
° Ime ti ostavqam, Po‘ega, Svitak, 2017. godine.
^lan je Udru‘ewa kwi‘evnika Srbije i KQK „Majdan“, i SKOR.
Tihomir Jovanovi}
Ro|en 11. septembra 1955. godine.
SF je zavoleo uz Politikin Zabavnik i Fla{a Gor-
dona – Dena Berija.
Kasnije se i sam po~iwe baviti pisawem i prevo|e-
wem dela iz oblasti SF–a.
U mladosti se bavio glumom i odigrao jednu SF, pos-
tapokalipti~nu dramu – „Staklo“, u ulozi Viktora.
Kao ~lan Dru{tva qubiteqa fantastike „Lazar
Komar~i}“ uredio je dosta brojeva fanzina Emitor,
koji je na festivalu Eurokon u Plovdivu 2004. godine
dobio nagradu za najboqi fanzin Evropskog dru{tva
za nau~nu fantastiku.
U~estvuje na mnogim regionalnim konkursima i do
sada su mu pri~e objavqene u zbirkama slede}ih manifestacija: Zekon (BiH),
Refestikon (Crna Gora), Festival fantasti~ne kwi‘evnosti / Pazin
(Hrvatska)... Nekoliko pri~a mu je prevedeno na slovena~ki jezik, za wihov
fanzin Ja{ubeg En Jered.
Pre ovoga pri~e su mu objavqivane u ~asopisima Sirijus, Galaksija, Or-
bis, Signali, Kikindske novine, Na{ trag, Omaja...
Sara|uje sa strip–crta~ima i pi{e scenario za stripove Du{ana Bo‘i}a.
Bavi se i prevo|ewem: Zbirka pri~a Reanimator – H. F. Lavkraft (Izda-
va~ Tabernakl).
Objavio je zbirku pri~a „PALISADE I ^ADORI“, (Everest Media, Beo-
grad, 2016) za koju je predgovor napisao Ilija Baki}.
151
Zatim, drugu kwigu pod nazivom „BAKA MANDINI KRUGOVI“, kod is-
tog izdava~a (Everest Media, Beograd, 2018) recenzija Ilija Baki}, a ilus-
tracije Lazo Sredanovi}... objavqeni su tako|e „LUN I KRAQEVI PO-
NO]I“, kao i „AGENCIJA 51“, obe kod izdava~a Everest Media, Beograd,
2019...
Zavr{io je ET[ „Nikola Tesla“ i radi kao projektant na projektovawu
trafostanica u DOO Elektroistok – Projektni biro. Jedan je od urednika
almanaha Kolonada.
Svetozar Trajkovi} – Toza
Ro|en je 27. maja 1948. godine u D. Kormiwanu kod Gwilana, na Kosovu i
Metohiji u „Staroj Srbiji“.
Zavr{io je gra|evinsku tehni~ku {kolu u Jago-
dini i zapo~eo studije na gra|evinskom fakultetu
u Beogradu. Prekida studije i zapo{qava se u GP
RAD u Beogradu i poja~ava svoje sklonosti prema
slikarstvu i poeziji. Likovno obrazovawe sti~e u
likovnom ateqeu Univerziteta „Svetozar Marko-
vi}“, koji mu kao najboqem, organizuje prvu samos-
talnu izlo‘bu 1975. godine, kada biva pohvaqen i
nagra|en. Po preporuci \or|a Kadijevi}a u~ewe
nastavqa kod profesora Sergeja Jovanovi}a, aka-
demskog slikara i pedagoga, kroz ~iju radionicu je pro{lo 18.000 u~enika, a
Toza Trajkovi} mu je najdra‘i. On je dobro razumeo zanat svog u~iteqa i iz
„majstorske radionice iza{ao kao jo{ jedan vanistitucionalno obrazovan
profesionalac.“
Izla‘e i samostalno i grupno na velikom broju izlo‘bi, vi{e od tride-
set, u zemqi i inostranstvu. Vi{e puta je nagra|ivan i pohvaqen, a naj-
dra‘a mu je Prva nagrada ‘irija za najboqu sliku 1978. godine o Danu oslo-
bo|ewa Beograda. Slika uglavnom tehnikama uqe na platnu, zatim akvarele,
kojima nas uvodi u duhovno–poetski svet...
Od 1988. do 2006. godine je radio u Elektroistoku, u Investicijama, na ra-
dnom mestu Nadzorni organ za gra|evinske radove.
@ivi u Ru{wu, sa svojom porodicom, gde mu je i ateqe.
152
Radenko Mamula
Ro|en 1949. godine u Zagrebu.
Od 1949. ‘ivi u Vaqevu, gde je zavr{io osnovnu i
sredwu {kolu.
U Beogradu je studirao elektrotehniku i diplomi-
rao 1974. godine.
Od 1974. do 2014. radio je u Elektroistok – EMS
Beograd u Vaqevu.
Uporedo sa studijama elektrotehnike bavio se i
prou~avao slikarstvo.
Imao je vi{e samostalnih i grupnih izlo‘bi. Od
va‘nijih izdvaja:
– Beograd / Galerija umetni~kih dela – Andri}ev
Venac – 1998. / U ~ast ~etrdesetogodi{wice osniva-
wa Elektroistoka.
– Vaqevo /,,Poetika grada“ – Te{war – 2000. godine.
– Beograd / Galerija umetni~kih dela – Andri}ev Venac – 2003. godine.
– Moderna galerija – G. Milanovac – 2003, 2005, 2008, 2010. god. / Me|una-
rodni bijenale umetnosti minijature...
– Kulturni Centar Smederevo / IV bijenale likovnih i primewenih umet-
nosti – 2004.
– Majdanpek / Me|unarodna izlo‘ba „Umetnost u minijaturi“, 2010, 2011,
2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2018. godine.
– Majdanpek / Jubilarna me|unarodna izlo‘ba ,,Umetnost u minijaturi“,
2019. godine.
Marko Mitri}
Ro|en je 22. marta 1976. godine u Lazarevcu, ali se ubrzo preseqavaju u Va-
qevo gde je zavr{io sredwu ekonomsku {kolu a
potom i Vi{u ekonomsku „Prota Mateja Nena-
dovi}“, smer Finansije, ra~unovodstvo i ban-
karstvo.
Od osme godine se bavi folklorom i upisao
se u KUD Abra{evi} i bio aktivan igra~ pre-
ko 20 godina. I sada, kada mu porodi~ne obave-
153
ze dozvole (otac je dve }erke), zaigra u ansamblu sa veteranima.
U retkim trenucima slobodnog vremena bavi se dizajnom, ure|ewem pros-
tora kao i slikawem tehnikom – uqe na platnu. Objavquje u Kolonadi.
Od 2000. godine je u stalnom radnom odnosu u pogonu Vaqevo, sada pripa-
da slu‘bi za ra~unovodstvo.
Milan Mileti}(1924–1978)
Ro|en je 31. marta 1924. godine u mestu Vla{ki Do kod Po‘arevca. Od 1. av-
gusta 1958. godine po~iwe da radi u Elektroistoku
Pogon Kru{evac, da bi od aprila 1967. godine pos-
tao VK elektri~ar i pre{ao u Elektroistok Pogon
Beograd.
Radio je kao poslovo|a DV ekipe u Petrovcu na
Mlavi. U invalidsku penziju je oti{ao 1. jula 1977.
godine, ali je ubrzo, po odlasku u penziju, preminuo.
Od Kolonade br. 7, po~eli smo predstavqati we-
gove likovne radove.
Neven Nikoli}
Ro|en je 1. januara 1964. godine u Kninu.
Zaposlen u AD Elektromre‘a Srbije od 1.
februara 1996. godine. Trenutno radi na ra-
dnom mestu Supervizor voznog parka u Podru-
~ju prenosnog sistema Beograd, u Roviwskoj.
Zavr{io ASC Zemun za autolimara.
@ivi u Bor~i i otac je troje dece, dva sina i
}erka.
Radi ikone i krstove u drvetu, tehnikom iz-
dignutog bareqefa.
154
Vladeta Deleti} – Delta
Samouki slikar, ro|en 3. januara 1958. godine u Po‘arevcu.
Zavr{io je ma{inski smer u T[C „Nikola Te-
sla“ u Kostolcu 1976. godine. Zaposlio se 1978. go-
dine u IEK Kostolac. Radio je po smenama na termo-
komandi kotlovskog postrojewa, a zatim od 1984. godi-
ne u nadzoru na izgradwi kotlovskih postrojewa
termoelektrane Kostolac B. Nakon sinhronizaci-
je blokova TE radi na poslovima pripreme odr‘a-
vawa pomo}nih objekata...
@ivi i stvara u Kostolcu. Crtawem i slikawem
se bavi od ranog detiwstva a tehnikom slikawa
uqe na platnu od svoje 17–te godine.
^lan je Udru‘ewa ULIS „Milena Pavlovi} – Ba-
rili“ iz Po‘arevca, i „\ura Jak{i}“ iz Beograda.
Imao je 4 samostalne i preko 300 kolektivnih izlo‘bi u biv{oj Jugosla-
viji, Srbiji i inostranstvu. U~esnik je likovnih kolonija, humanitarnih
akcija i dobitnik brojnih priznawa. U broju 5 Kolonade, predstavili smo i
wegove pisane radove.
Milovan Andri}
Ro|en je 2. decembra 1956. godine u Vaqevu. Od 1987. godine radi u EMS
AD Beograd. Jedan je od osniva~a i dugogodi{wi
predsednik Sindikata EMS i Fonda solidarnos-
ti EMS. Tokom obavqawa visokih sindikalnih
funkcija, na koje je biran u vi{e uzastopnih man-
data, on je inicirao, organizovao i podr‘ao mnoge
humanitarne akcije i manifestacije radni~kog st-
varala{tva iz raznih oblasti, posebno kulture i
sporta.
Jedan od hobija mu je i crtawe. Crta apstraktne
kompozicije i portrete na hamer papiru tu{em, ug-
qenom, krejonom, raznim olovkama i vodenim rast-
vorima boja.
155
Digitalizuje svoje crte‘e i eksperimenti{e koriste}i vektorski i ras-
terski grafi~ki softver, pri ~emu uvek akcentuje duhovno, a ne tehnolo-
{ko.
Kao autor grafi~ki je oblikovao i vizuelno prilagodio korice Kolonade
za ovaj broj...
156
Biografije – rublika i{~itavawa>
Zoran Petrovi}, diplomirani master psiholog, muzi~ar i pisac, ro|en je
1968. godine u Beogradu. Na kwi‘evnoj sceni pojavquje se 2009. godine sa
svojom prvom zbirkom qubavne poezije „@eni koju volim“, zatim sledi „Hva-
la {to postoji{“, pa romani „Bulevar greha“, „Praznik Zveri – @eteoci“,
„Praznik zveri – Grehovi alijanse“...
Davor [i{ovi} – novinar, publicist, urednik, kwi‘evni promoter, ro-
|en 1965. godine, ‘ivi i radi u Pazinu kao novinar Glasa Istre. Posebno
su upe~atqivi wegovi novinski ~lanci na temu kwi‘evnosti tj. kwi‘evnih
djela.
Milijan Despotovi} – Ro|en u Subjelu kod Kosjeri}a, 1952. godine, ‘ivi u
Po‘egi. Urednik je Kwi‘evnih novina „Svitak“ i prvog ~asopisa za haiku
poeziju na srpskom jeziku „Paun“. Pi{e poeziju za decu i odrasle, prozu,
aforizme, kwi‘evnu i likovnu kritiku. Dosta je prevo|en i zastupqen u vi-
{e antologija savremene i haiku poezije, kod nas i u svetu. Nagra|ivan za
poeziju i delatnost u kulturi. Redovan je saradnik Kolonade.
Julia Kaporwai @ivi} – ro|ena u Vrbasu, a ‘ivi u Novom Sadu. Objavi-
la je tri kwige poezije, objavquje u kwi‘evnim ~asopisima. ^lan je DKV...
Milan Mrdaq Mr|a – (1946. Crvenka) slavi pola veka kwi‘evnog stva-
rawa i objavqivawe 25–te po redu kwige „Oblutak radosti“. Jedna od nagra-
da je „Danica za mlade“ edicija koju objavquje „Vukova zadu‘bina“ gde je
izabran za „Li~nost godine“.
Atif Kujunxi}, kwi‘evnik, ro|en u Gra~anici, 1947. godine, ‘ivi u Lu-
kavcu / BOSNA I HERCEGOVINA – E–mail: [email protected] ...
Bojan Markovi} (U‘ice, 1985) apsolvent na katedri za Ju‘noslovensku
kwi‘evnost i jezik Filolo{kog fakulteta. Objavqivao u kwi‘evnoj perio-
dici poeziju. Prisutan na javnim ~itawima poezije. Interesuje ga film,
muzika, drama. Deo je grupe Prosuti iznutra.
Bojan Todorovi} ([abac, 1992) Objavio je kwigu pesama „^arli (ili do-
bri de~aci lo{ih dr‘ava)“. @ivi u Novom Sadu. https://casopisrez.blog-
spot.com/2019/01/8–2019.html .
Roberto Vodanovi} ^opor – ro|en je 1970. godine u Splitu, objavqivao je
poeziju u ~asopisima Tema, Zadarska Smotra, te nezavisnim fanzinima u
Hrvatskoj i Engleskoj. Na glazbenoj sceni zastupqen je kroz kantautorski
eksperimentalni projekt ^opor. / https://www.kriticnamasa. com/ item.php?id =879 .
157
Vladana Plav{i}, ro|ena je 2000. godine. Zavr{ila gimnaziju u Pan~evu.
Pi{e pesme i pri~e. U~esnik je Poetskog konkursa „Desanka Maksimovi}“
i u{la je u naju‘i krug 2017. godine.
Robert [karjan, pesnik koji nam je poslao pesme na dar, unuk je na{eg ko-
lege Milana Mileti}a, slikara iz Petrovca na Mlavi... Prosledio nam je
slike svog dede i za ovaj broj. Za uzvrat objavqujemo nekoliko wegovih pesa-
ma.
158
Izvr{ni izdava~
Operativni urednik
Ilustracije
na koricama
Kompjuterska priprema
[tampa
Tira‘
Kwi‘evna omladina Vaqeva
Aca Vidi}
Milovan Andri}:
„Potop“, 2019. (naslovna korica)
„DV kolonada“, 2019. (zadwa korica)
„Intelekta“, Vaqevo
„Vidia {tampa“, Vaqevo
500 primeraka
KOLONADAAlmanah umetni~kog stvarala{tva
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
7
KOLONADA : almanah umetni~kog stvarala{tva / urednik Marija
[korni~ki. – God. 9, br. 10 (2019)– . – Beograd (Kneza Milo{a 11) :
Sindikat EMS, 2019– (Vaqevo : Intelekta – Vidia {tampa). – 21 cm
Godi{we
ISSN 2217–5954 = Kolonada
COBISS.SR–ID 184326156
[tampawe zavr{eno decembra 2019. godine
ISSN 2217–5954
