ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА СРЕМСКИ КАРЛОВЦИСеминарски рад из предмета Основи туризма

Професор: Студент: др Александра Вујко Милош Кривокапић 106/11 ТХ

Нови Сад, 2013.

С а д р ж а ј :

1.Увод 32.Туристичко-географски положај Сремских Карловаца 33. Природно-географске карактеристике Сремских Карловаца 5 3.1. Рељеф 5 3.2. Клима 5 3.3. Хидрографија 5 3.4. Биљни и животињски свет 74. Друштвене карактеристике Сремских Карловаца 7 4.1. Историја града 75. Природне привлачности и ресурси Сремских Карловаца 106. Културне, историјске и етнолошке привлачности и ресурси 127. Материјална база за развој туризма 22 7.2. Смештајни капацитети 22 7.3. Ресторани,барски и кафански капацитети 24 7.4. Манифестације 27

8. Закључак 298. Литература и извори података 32

2

1. Увод

На историјској раскрсници где се одвијају интензивна прилагођавања европским интеграцијама и где се испољава снажан раст конкурентског капацитета институција, предузећа и појединаца, туризам се намеће као систем са неискоришћеним растућим потенцијалом. Многе државе са сличним или чак слабијим потенцијалом су последњих година учиниле напоре који су их довели на мапу значајних светских туристичких земаља док српски туристички потенцијали нису досад довољно валоризовани, јер туризам није никада био озбиљна тема развојне политике Републике Србије. Српски туристички производи нису адекватно развијени, нити комерцијализовани на светском туристичком тржишту, а евидентно је да би Србија имала чиме да се похвали. У мноштву природних и историјских туристичких вредности Србије свакако се издвајају Сремски Карловци, мали градић на левој обали Дунава, 10 km од Новог Сада и 70 km од Београда. Захваљујући вишевековној историји, значају који су имали као црквено и културно седиште у прошлим временима, као и прелепој природи и винородниим обронцима Фрушке Горе, Сремски Карловци су до данас остали интересантна и незаобилазна туристичка дестинација. Књижевник и приповедач Вељко Петровић назива их Сионом српског православља. И данас ово и место, смештено на обронцима Фрушке горе и обали Дунава, има своје синониме, који су углавном настали као последица његове богате и интересантне прошлости. А она је, чини се, овде оставила дубоког трага као мало где. У који год део града да се закорачи наилази се на вековне остатке још довољно неистражене и неиспитане историје.Из било ког правца да се долази прво са чиме се путник суочи је прелепа архитектура. Стара монументална здања красе Карловце још од почетка овог века. Од тада, она су њихов препознатљив имиџ, због којег овамо многи свраћају. Сремски Карловци представљају прави град музеј, у којем су и поред свих бурних догађаја који су се овде одвијали, сачувани културно-историјски споменици веома значајни за историју српског народа. Међутим, Карловци су много више од споменичке културе. Као да су судбински предодређени да постану сведок свих најважнијих дешавања кроз српску историју. Све што се догодило на балканској ветрометини дотакло је, непосредно или посредно, и њих. Стога су они данас чувар не само успомена о којима вреди писати, него и многих тајни, због којих су врата прошлости истраживачима непрестано отворена. Сремски Карловци , типичан град XVIII века са низом културно-историјских споменика, урбанистички и амбијентално је у ширем центру у потпуности сачуван и представља један од малобројних градова у Војводини и Србији који већ на први поглед асоцира на давно прошла времена.

2. Туристичко-географски положај Сремских Карловаца

Сремски Карловци су град и општина која се налази у Панонској низији, у покрајини Војводини у северној Србији. Градић лежи на обали Дунава и од престонице Војводине, Новог Сада и другог највећег места у Србији, удаљен је 11 километара, док га од главног града Србије, Београда, раздваја свега 57 километара. Сремски Карловци су до 1991. године били саставни део града Нови Сад, али су због културног и историјског значаја за целу Србију, 1990. године придобили статус самосталне

3

општине. Тако је на обронцима Фрушке горе настала најмања општина у Србије површине свега 51 km² Општина има само једно насеље у којем живи 8.776 становника (податак из 2006. године). Место географски лежи на североистоку Срема, али административно припада Јужнобачком округу. Налази се између 19° и 20° ИГД и 45° и 46°степена СГШ, на надморској висини од 70m.

Слика 1. Удаљеност Сремских Карловаца од већих градова у средњој и источној Европи (http://www.tt-group.net/forum/viewtopic.php?f=8&t=2014)

На простору општине Сремски Карловци присутна су три вида саобраћаја (друмски, железнички и водни саобраћај). У постојећем стању, ова три вида саобраћаја својим капацитетима углавном задовољавају све захтеве за превозом, али су на ниском нивоу саобраћајне и превозне услуге. Овакав административно–територијални положај пружа могућности за учествовање и комплементарно повезивање општине Сремски Карловци са суседним општинама и окрузима у циљу побољшања и ефикаснијег развоја различитих врста привредних

4

делатности, у оквиру којих се наравно издваја област туризма. Посебан значај има непосредна близина и добра саобраћајна повезаност са Новим Садом и Београдом.

3. Природно-географске карактеристике Сремских Карловаца

3.1. Рељеф

Сремски Карловци се простиру на нижим равничарским теренима уз Дунав чије коте су од 75 до 78m надморске висине и на брежуљкастим теренима обронака Фрушке горе са висинама до 170 m надморске висине . Конфигурацију терена града карактеришу блаже и стрмије падине које су нарочито изражене у појасу потока Доке, Селишта и Магарчевог брега. Нагиби терена се крећу од 1% у источном до 12% у западном и у делу насеља, односно до 30% на подручју уз потоке и уз Магарчев брег. Просечан нагиб терена је 8%, а укупна нагнутост терена је према источном делу града, односно према обали Дунава. Заталасаност терена, долине потока и ободне падине обронака Фрушке горе утицале су на развој и формирање Сремских Карловаца, на обликовање, сликовитост и препознатљивост града.

3.2. Клима

Клима у Војводини, а самим тим и у Сремским Карловцима, условљена је географским положајем јужног дела Панонске низије. Одликује се континенталном климом коју карактеришу топла лета и хладне зиме због утицаја струјања ваздушних маса из Руске низије и централне Европе.Такође, постоји и утицај ваздушних маса са запада и северозапада, односно Атлантског океана који доноси влажно време. Ваздушне масе са југа, тј. средоземља су ређе појаве. Услед овакве ситуације, крајем пролећа и почетком лета доста је влажно са обилнијим падавинама, док је у јулу и августу време доста стабилно и суво. Током зиме има доста облачности и кише, а краткотрајно топло време са хладним и снежним временом смењује се веома брзо.На климу у Сремским Карловцима такође утичу и микроклиматски елементи који долазе од Дунава и Фрушке Горе. Температура ваздуха, на основу средњих вредности, показује да је јули најтоплији месец са просечном температуром од 21,4°C месец јануар најхладнији са просечном температуром од -1,5°Ц. Пролеће и јесен у просеку имају сличну температуру која износи 11,7°Ц (Томић, Војводина, 2002.).Средња годишња релативна влажност износи 70%. Зимски месеци су богатији, а летњи сиромашнији релативном влагом. При ниским температурама, степен влажности се брже повећава. Лети, при високим температурама, ваздух може да прими више влаге, пошто је кондензовање спорије. Релативна влажност ваздуха углавном је у обрнутом односу са температуром ваздуха.Облачност опада од зимских према летњим месецима. Највећа облачност је у децембру, а најмања у августу. Средња годишња облачност износи 5,3 десетина неба.Годишњи просек падавина износи 676,2 mm. Годишња сума падавина је од године до године различита. Наjвиша месечна количина падавина излучи се у летњим месецима, док су

5

пролећни и јесењи месеци са најмањом количином падавина. Највећа просечна месечна количина падавина је у јуну (91,1 mm), док је фебруар са најмањом количином падавина од 35,6 mm. У вегетационом периоду (април – септембар) просечна количина падавина износи 63,8 mm. Ове количине падавина у вегетационом периоду имају велики значај за живи свет овог природног добра У зимским месецима атмосферски талози се излуче у виду снега.

3.3. Хидрографија

Сремски Карловци у већем делу леже на десној обали Дунава. Данас је обала невалоризована и неискориштена. Потенцијали, које Дунав нуди су практично неограничени; постоје бројне могућности за развој обалног подручја, које у будућности мора постати важна зона за подстицање развоја туризма.Први кораци ка развоју и витализацији подручја већ су учињени тиме што су планови развоја приобалног подручја интегрисани у општински план просторног уређења.

Слика 2. Обала Дунава (http://www.visitnovisad.rs/sremski_karlovci.html)

Специјални резерват природе, Ковиљско-петроварадински рит, има атрактивне пејзажне карактеристике, као и значајан биодиверзитет.Од центра града удаљен је 1 km.Налази се у југоисточном делу Бачке. Пружа се левом и десном обалом алувијалне равни средњег тока Дунава кроз Србију, дужине 20 км, низводно од Новог Сада, а поред Ковиља и Петроварадина по којима је добио име.Ковиљско-петроварадински рит, поред Апатинског, представља једини ритски комплекс, остатак некадашњих великих, густих, бујних и скоро непроходних ритова.

Слика 3. Ковиљско-петроварадински рит (http://www.visitnovisad.rs/sremski_karlovci.html)

6

3.4. Биљни и животињски свет

У Сремским Карловцима се налази велики број врста дендрофлоре и то аутохтоних, алохтоних врста и егзота. Претежно су заступљени лишћари. Забележено је 115 врста и нижих таксонских јединица дрвенастог биља, од тога 21 четинар и 94 лишћара. Најзаступљеније врсте су: софора, дудовац, сребрна липа, трновац, кисело дрво, клен и црни јасен.Великом старошћу и лепотом крошњи истичу се солитерна стабла мечије леске и сребрне липе, а посебно интересантна, због своје ретке заступљености у нашој земљи, су стабла птерокарије. У парковима се срећу питоми кестен, брекиња, граб, грабић и буква. Од четинара највише има црног бора.

4. Друштвене карактеристике Сремских Карловаца

4.1. Историја града

Још у време старих Римљана Сремски Карловци били су препознати као изузетна стратешка локација која се налази на раскрсници путева и обали Дунава, али такође и као плодно подручје за гајење винове лозе. Тако је већ у трећем веку на подручју Карловаца стигла винова лоза, која је омогућила развој виноградарства, као једне важне пољопривредне делатности на подручју Срема и Војводине.

Слика 4. Сремски Карловци некада (http://www.sremski-karlovci.com/slike / proslost )

За време велике Сеобе народа, на подручју Карловаца задржавали су се многи народи, али највећи траг оставили су Гепиди, иза којих је, као доказ њиховог обитавања на овом подручју, остало гробље у карловачком пољу Ровинама. Након пропасти Гепида, наредних седам и по векова, се губи траг о насељима на овом простору.Прошлост Сремских Карловаца, живописног града на обронцима Фрушке горе и обали Дунава, може се у континуитету пратити од XIV века. Први пут се у писаним документима помињу 1308. године као град, односно тврђава,Karom. Кроз историју су увек били на путањи којом су се различити народи селили и заустављали на дуже или краће време.Карловци су током перманентног насељавања Срема српским становништвом и за време турске владавине постали једно од највећих и најзначајнијих градских насеља у Србији.

7

Слика 5. Сремски Карловци некада (http://www.sremski-karlovci.com/slike / proslost )

Приликом доласка Турака на подручје Карловаца, срушена је првобитна тврђава Karom, која након тога више није била обнављана. Карловци су наредних 170 година били под турском влашћу. Из тог периода датирају многобројни записи и подаци, који су забележени у путописима аустријских посланика – у рукописном ,,Oтачнику" манастира Крушедола из 1533. године, први пут се помиње словенско име Карловци.Карловци су под турском влашћу постојали до 1688. године , када су Турци приликом повлачења према Београду спалили и уништили место. Велики шеснаестогодишњи рат је окончан у Карловцима 1699. године, потписивањем Карловачког мира између чланица Свете алијансе (Аустрије, Пољске и Венеције) са Турском, чиме су Турци потиснути из овог дела Европе. У сећање на чин, којим је у потпуности прекројена политичка карта Европе у корист хришћанских народа, на месту одржаних преговора саграђена је Капела мира. Од тада се историја сремске вароши Карловци везује за историју Хабзбуршке монархије.После потписивања мира Карловци постају значајно трговачко насеље, јер се преко овог места усмеравају трговачки путеви према Турској, како копнени тако и речни.Од XVI века Карловци су постали једно од црквених средишта српског народа. 1713. године одлуком црквеног сабора у Сремске Карловце пренето је седиште Митрополије, која је 5 година раније основана у манастиру Крушедол, недалеко од Карловаца.

Слика 6. Сремски Карловци некада (http://www.sremski-karlovci.com/slike / proslost )

У XVIII веку Карловци су постали средиште јавног, политичког, духовног, културног, просветног и друштвеног живота Срба настањених северно од Саве и Дунава. Карловци се поносе чињеницом да је у том граду 1791. године основана прва српска гимназија, а три године касније и богословија, друга у православном свету. Осим наведеног, Карловци су

8

познати као зачетник театра код Срба, јер је у том месту 1734. године одржана прва позоришна представа.Златно доба развоја за Карловце је представљао XVIII век. У то време Карловци су имали 36 дућана, 144 занатлије, 30 – 40 кафана и неколико хиљада јутара винограда под засадима. Подигнута је болница, отворена штампарија, сазидана нова основна школа, а грађани су били ослобођени државног кулука.Велики пожар у Карловцима, који је избио 1788. године уништио је скоро читаву чаршију, али захваљујући чињеници да су у то доба у Карловцима живели најбогатији Срби, место је брзо оживело.Крајем прве половине XIX века у Карловцима је, на сабору Мајске скупштине, проглашено Српско Војводство, а Митрополија је проглашена Патријаршијом. Српско војводство, које је настало на тој скупштини1860. године припојено је Угарској.

Слика 7. Сремски Карловци некада (http://www.sremski-karlovci.com/slike / proslost )

Уједињењем српских православних епархија, које је спроведено на Првој конференцији православних епископа 31.12.1918. у Карловцима, Београд је постао српско црквено седиште, док је резиденција привремено остала у Карловцима до 1936. године.Сремски Карловци након Првог светског рата улазе у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а за време Другог светског рата били су у саставу Независне државе Хрватске.Данас су Карловци захваљујући својој славној прошлости остали важан културни и духовни центар српског народа и постали јединствени живи музеј прошлости, у којем живи 9.000 становника.

Слика 8. Сремски Карловци , панорама (http://www.visitnovisad.rs/sremski_karlovci.html)

9

5. Природне привлачности и ресурси Сремских Карловаца

Прпиродни ресурси Сремских Карловаца обухватају: Дворску баштуДунавПриродне споменике-стаблаСтражилово

Дворска башта

Дворска башта се налази у самом насељу, 500 m од центра града. Дело је патријарха Рајачића и јединствена је природна учионица на Балкану. Оформљена је за потребе очигледне наставе природних наука половином XIX века. Овде су учени Срби из целог света доносили ретко дрвеће и друго биље. Башта се некада, а и данас користи као учионица у природи карловачких гимназијалаца и богослова. У склопу баште некада је постојао јединствен објекат на Балкану – стаклена башта са унутрашњим системом грејања тропских биљних врста, велик и лепо уређен патријаршијски подрум са ракиџиницама и занатским радионицама, као и ловачка кућа подигнута у аустријском стилу. Од тих објеката данас су остале само руине. Башта је до Другог светског рата била један од најлепших и највећих паркова у Војводини, али је на жалост већ од 1941. године изложена пропадању и уништавању. Локалне власти уложиле су труд у реновирање основног парковног инвентара, али без веће инвестиције и редовног одржавања, парк ће и даље наставити да тоне у немар. Горњи део баште је протеклих година у потпуности реконструисан и претворен у спортско – рекреативни центар и игралиште за децу.

Неопходно је уложити напоре и средства да се врати стари сјај Дворској башти као једној несумњивој атракцији која је од интереса локалног становништва, љубитеља природе, ученика, студената и туриста

Слика 9. Дворска башта (http://www.sremski-karlovci.com/slike)

10

Дунав

Слика 10.Дунав (http://www.sremski-karlovci.com/slike)

Сремски Карловци у већем делу леже на десној обали Дунава. Данас је обала невалоризована и неискориштена. Потенцијали које Дунав нуди су практично неограничени; постоје бројне могућности за развој обалног подручја, које у будућности мора постати важна зона за подстицање развоја туризма.

Природни споменици – стабла

Стабло платана у порти Доње цркве, како је једноставно Карловчани зову,а посвећена је светим апостолима Петру и Павлу, које својом висином од преко 30 м и старошћу која се процењује на 150 година, представља јединствен примерак ове врсте на тлу Војводине, као и стабло дивљег кестена у дворишту породичне куће Живановић, три стабла тисе у дворишту Карловачке гимназије и у парку Патријаршијског двора.

Слика 11. Стабло платана (http://www.sremski-karlovci.com/slike)

Стражилово

Стражилово је познато излетиште надомак Сремских Карловаца, удаљено тек 4 километра од центра места. Налази се у подножју Фрушке горе и део је националног парка. Ово је изузетна ваздушна бања са повољном ружом ветрова и очуваном богатом флором и фауном. Поред изузетних природних услова, познато је и по томе што је ту на 295 м високом пропланку сахрањен великан српског романтизма, песник Бранко Радичевић, чувени ученик Карловачке гимназије.

Слика 12.Стражилово (http://www.sremski-karlovci.com/slike)

11

Одувек је било омиљено излетиште карловачких ђака и грађана. Данас је незаобилазно стециште уметника и младости, који на њега долазе као на својеврсно песнишко ходочашће. На Стражилову се налази ресторан „Бранков чардак” који може да прими 50 гостију у затвореном простору, а 100 у башти. У оквиру ресторана постоји и бунгаловски смештај1. Осим тога, на Стражилову се налази планинарски дом са мањим бројем смештајног капацитета, који је у функцији. Објекат располаже са четворокреветним и шестокреветним собама , укупног капацитета од 50 кревета.Стражилово представља јединствени споменик природе, међутим последњих година примећено је потпуно запуштање и немар. На жалост, потоци који протичу кроз Стражилово су загађени, а загађење је углавном проузроковано немаром излетника.Систем сакупљања и одвожења отпада је неадекватан. Не постоји довољан број корпи за отпатке, а контејнери постављени на улазу и у централном делу града нарушавају визуелни изглед, а такође отпад се нагомилава и стоји дуго на отвореном простору.Од недавно администрација излетишта је под управом Општине Сремски Карловаци и очекује се предузимање мера како би се Стражилово заштитило од даље деградације.

6. Културне, историјске и етнолошке привлачности и ресурси

У културне , историјске и етнолошке привлачности Сремских Карловаца спадају:Карловачка гимназијаСпомен библиотекаБогословијаБогословски семинарСтефанеум – институт српског народаЧесма »Четири лава«Патријаршијски дворРизница Српске православне црквеСаборна црква Св. НиколеРимокатоличка црква Св. ТројстваМагистратКапела мира

Карловачка гимназија

Митрополити су у XVIII веку услед недовољне писмености српског народа често слали молбе аустријском двору да се оснује основна школа у Сремским Карловцима, што су Аустријски цареви сматрали штетним за војнички дух Срба. 1728. године се у Карловцима отвара прва основна школа, која неколико деценија касније пропада.Митрополит Стефан Стратимировић, крајем 18. века добија дозволу од бечког двора да се у престоници српских патријарха, митрополита оснује гимназија у Сремским Карловцима, на месту где су се одржавали српски народно-црквени сабори, поред Фрушке горе – „Свете горе“ српског народа. Захваљујући ангажовању митрополита и дарежљивости угледног карловачког трговца Димитрија Анастасијевића Сабова, српски народ добио је прву гимназију у својој историји.

1 http://www.casopishorizont.com/karlovci.html12

Настава је у гимназији почела 1.новембра 1792. године у згради бивше Латинске школе, приземној и ниској кућици у облику слова „У”, у којој су се налазиле и учионице, али и станови за професоре и директора. Настава се одвијала на латинском и немачком језику, а услед недостатка образованих људи међу Србима, први директори били су Чеси и Словаци. Од школске 1852/53. у гимназији се са новим школским програмом, уводи српски језик као матерњи језик карловачких ђака.Велики број српских великана, који су знатно утицали не само на судбину српског народа у широј Угарској, него и у Србији и Црној Гори и у свим другим крајевима, били су ђаци Карловачке гимназије.Сто година након њеног оснивања, подиже се ново здање Карловачке гиманзије. Пројектант нове зграде био је мађарски архитекта Јулиус Партош, по чијој замисли је, мешавином жуте и црвене боје на фасади, дочарано средњевековно црквено градитељство. Зграда ипак представља јединствену архитектонску целину, која је као и Патријаршијски двор, била сматрана најрепрезентативнијом српском грађевином у Војводини. У школи је сачувана једна од најстаријих библиотека вредних књига у Срба. Данас у овој згради ради Филолошка гимназија.

Табела1. Број посетилаца Карловачке гимназијеБрој посетилаца 2006. 2007.

10.230 9.581

http://sr.wikipedia.org/sr/Карловачка гимназија

Карловачку гиманазију са спомен библиотеком је у 2012. и 2013. године посетило скоро 20.000 посетилаца. Гимназија има организовану властиту водичку службу, коју сачињавају искључиво ученици гиманзије.

Слика 13. Зграда Карловачке гимназије (www.novosti.rs)

13

Спомен библиотека

Слика 14. Спомен библиотека (http://www.flickr.com/photos/28572961@N06/4032599897/)

Библиотека Карловачке гимназије најстарија је школска библиотека у Срба. Основана је исте године када и Гимназија и данас поседује око 18.000 књига. Дародавци ове библиотеке били су углавном директори Гимназије, професори, бивши ђаци, добротвори, патрони, научна друштва и установе, књижари и издавачи. Међу највреднијим књигама свакако спадају фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља”, „Четворојеванђеље” из Мркшине цркве (1562), „Служабник” Вићенца Вуковића из 1554., затим дела Захарија Орфелина, прва издања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића, „Историја” Јована Рајића и многе друге.

Богословија

На Темишварском сабору (1790.) одлучено је да се у Сремским Карловцима оснује Генерална семинарија, у којој би се образовао православни свештенички подмладак. Тако је 01. фебруара 1794. митрополит Стеван Стратимировић основао училиште, које је кроз векове доживело многобројне промене у програму и локације, али и много допринело општом образовању Срба на тим подручјима.

14

Слика 15.Зграда богословије (http://www.ilovenovisad.com/2013/09/03/karlovacka-bogoslovija-u-novom-ruhu/)

Зграда данашње богословије сазидана је за време владавине патријарха Георгија Бранковића 1900. године као „Народни дом“. Објекат је квадратне основе са испадима на угловима који су украшени декоративном рустиком. Крајем XИX века у оквиру Богословије основана је једна од првих катедри пчеларства (проф. Јован Живковић) у Европи. Треба нагласити да је огњиште познатог српског црквеног појења било у Карловачкој богословији. То је чувено Карловачко појање. Учитељи тога појања били су прота Анастасије Поповић и свештеник Ђура Поповић. Атанасијево појање сачувано је и данас у црквеној музици Корнелија Станковића.У данашњој згради од 1964. године ради богословија „Св. Арсеније“ (у рангу средње школе). Осим тога у згради је смештен један од најзначајних српских архива – Архив Српске академије наука и уметности.

Богословски семинар

Схвативши значај интерната за будућност богословије и њених ђака, патријарх Георгије Бранковић је одлучио да, о свом трошку, подигне семинар. Уз велику свечаност, камен темељац је положен на Ђурђевдан, 06.маја 1900. године. Семинар је делимично био завршен већ следеће године, али се тек у септембру 1904. у њега усељавају први питомци. Семинар се издржавао из фонда Саве Текелије и Црквено-школског (народног) фонда, а врховну власт над њим имао је Архијерејски синод са патријархом на челу.Здање Богословског семинара пројектовао је Владимир Николић, користећи мешавину псеудовизантијских и исламских елемената са класичним. У згради се данас налазе спаваонице, читаоница и ТВ сала интерната ученика карловачке Бодословије Св. Арсеније Сремац.

15

Слика 16. Богословски семинар

Стефанеум – институт српског народа

Грађевина је подигнута 1903. у еклектичком стилу по пројекту архитекте Владимира Николића, а на иницијативу патријарха Георгија Бранковића. Палата је завршена као Семениште манастирских питомаца, али у ту сврху никада није послужила. У то здање усељено је „Благодјејаније”, које је још раније основао митрополит Стеван Стратимировић, тако да је по њему и интернат добио име. У њему је редован живот отпочео школске 1908/09. године, а бесплатан смештај, храну и послугу имало је 40 питомаца.После Другог светског рата, Стефанеум је доживео сличну судбину као и остала спомен здања, а данас се у згради налази Институт српског народа, чији је оснивач Светска српска заједница (са седиштем у Женеви).

Слика 17. Стефанеум – институт српског народа

16

Чесма ,,Четири лава"

Чесма „Четири лава” подигнута је 1799. године у част завршетка изградње првог градског водовода. Саграђена је у неокласицистичком стилу по пројекту италијанског архитекте Ђузепеа Априлиа. Зидана је од црвеног мермера са четири луле (четири лавовске главе) и великим басеном за воду. Чесма са четири изворишта питке воде симболише и подсећа на библијске „четири рајске реке“. По предлогу војног инжењера Вангера, доведена је изворска вода са Чератског брега цевима од печене глине. У почетку се налазила нешто ближе згради Магистрата, али је изградњом нове гимназије померена, да би се ослободио пут према Стражилову.За ову чесму везана је и једна интересантна прича коју углавном старији Карловчани казују својим гостима – свако ко пије воду са ове чесме, једног дана ће се вратити у Сремске Карловце и ту ће се венчати.

Слика 18. Чесма ,,Четири лава"

Патријаршијски двор

Патријаршијски двор је саграђен је између 1892. и 1895. године по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту некадашњег „Пашиног конака“, прве резиденције поглавара Српске цркве по пресељењу архиепископије из Пећи у Сремске Карловце. Једно је од најлепших и најмонументалнијих сакралних здања подигнутих у Војводини током 19. века. Двор је реализован заслугом патријарха Георгија Бранковића, а по идеји митрополита Стефана Стратимировића. Двор је репрезентативна јавна грађевина типа градских палата са краја XIX века, обликована са стилским одликама историјске архитектуре са елементима ренесансе и барока. При двору се налази капела посвећена Св. Димитрију. Некада је Двор поседовао богату Митрополијску библиотеку, галерију и ризницу, али је током Другог светског рата био опљачкан, тако да је велики део овог блага завршио у Загребу. Срећом, по завршетку рата део овог културног богатства је спасен и данас се налази у Музеју Српске православне цркве. Однедавно је отворена Ризница Музеја Српске православне цркве у којој су смештене иконе, црквене књиге и богослужбени предмети из православних цркава са тла источне и западне Славоније, Далматинског Косова и Срема.

17

Слика 19. Патријаршијски двор

Данас је Патријаршијски двор седиште Епархије епископа сремског и има статус летње резиденције српског патријарха.

Ризница Српске православне цркве

Ризница Српске православне цркве смештена је у згради Патријаршијског двора. У поставци Ризнице налазе се иконе и остали литургијски и уметнички предмети који углавном потичу из цркава и манстира са подручја Хрватске – из Далматинске, Славонске, Осјечкопољске и Барањске и делом из Сремске епархије. У седам просторија распоређено је преко 200 експоната. Изложене црквене драгоцености спашене су из ратом захваћених крајева (1991.–1995.) и конзервиране у Републичком и Покрајинском Заводу за заштиту културе, Народном музеју и Галерији Матице српске. У хронолошки уређеној поставци могу се видети иконе тзв. Италокритске школе, настале крајем XВИ века, док су репрезентативним салама двора изложени делови иконостаса цркава и капела из Даља (1760.), Вуковара (1776.), Велике Бастаје (1785.), Лисичине (око1820.) и других. У ризници се налази и већи број портрета црквених великодостојника. У витринама су изложени одабрани предмети – дискоси, путири, кашичице, панагије – пореклом из Сремске епархије, углавном из 18. и 19. века. Од старих српских богослужбених књига представљене су знаменити ''Октоих'' Божидара Вуковћа (1537.) и ''Београдско четворојеванђеље'' (1552.), као и више богослужбених књига из Русије (16. – 19. век).

Табела 2. Број посетилаца Ризнице Српске православне цркве

Број посетилаца

2006 200712.238

15.831

http://sr.wikipedia.org/sr/

Ризницу је у протекле две године посетило више од 28.000 посетилаца, и то 12.238 у 2006. и 15.831 у 2007. години.

18

Саборна црква Св. Николе

На месту данашње Саборне цркве, у XVI веку налазила се мања црква, за коју је митрополит Павле Ненадовић 1758. године одлучио да је сруши и да на њеном месту отпочне са градњом нове Саборне цркве. Темељи су освештани 1758. године, а прилозима митрополита, народа и манастира, она је, по плану израђеном у Бечу, завршена за четири године.Грађена је у барокном стилу као тробродна катедрала. На предњем делу цркве истичу се два велика звоника и један мали између њих. На прозорима се налазе витражи, рад немачких мајстора, а изнад хорске апсиде је велики витраж Св. Николе.У олтарском простору налази се велики иконостас који су осликали Теодор Крачун који је трагично настрадао и Јаков Орфелин. Крачун је осликао ликове јеванђелиста и иконе у горњем делу иконостаса које су обложене позлатом 24-каратног злата, док је Јаков Орфелин завршио радове на иконостасу. У дну иконостаса, са десне стране, налази се престона икона Богородице са Христом, рад непознатих руских мајстора из XIV века. У олтарском делу смештен је свети ћивот са делом моштију Св. Арсенија Сремца, ученика Св. Саве и његовог наследника на архиепископском трону.

Слика 20. Саборна црква Св. Николе

Фасада Саборне цркве преправљена је 1909/10 године, за време патријарха Лукијана Богдановића, према пројекту Владимира Николића.У крипти Саборне цркве сахрањени су скоро сви карловачки митрополити и патријарси, изузев Арсенија III и IV, чији су земни остаци у манастиру Крушедол и патријарха Георгија

19

Бранковића и Лукијана Богдановића, који су због честих поплава положени у за њих изграђену крипту Горње цркве.

Римокатоличка црква Св. Тројства

На главном тргу у Карловцима, недалеко од Саборне цркве налази се католичка црква, чија се парохија помиње од 1735. године. Посвећена је Светом Тројству, а изграђена је на месту где се некада налазила бенедиктинска базилика коју су порушили Турци, повлачећи се из ових крајева.

Слика 21. Римокатоличка црква Св. Тројства

Црква је сазидана у барокном стилу 1768. а обнављана је у више наврата. Наглашена је само западна фасада са улазним вратима у дуборезу. Црква је једнобродна са веома израженим унутрашњим удвојеним пиластрима. Звоничка барокна капа завршава позлаћеном јабуком са крстом.

Магистрат

Зграда магистрата изграђена је у периоду између 1808. и 1811. године у неокласицистичком стилу. Првобитно је била намењена за потребе гарнизона у Петроварадинској тврђави, али је уступљена слободном војном комунитету Сремских Карловаца. Изнад балкона зграде налази се грб града Карловаца.У просторијама магистрата налазила се градска управа: градско веће и полиција. Најзначајнији догађај везан за ову установу јесте проглашење политичке слободе и независности под аустријским домом и угарском круном - проглашење Српског Војводства са балкона овог здања маја 1848. године.

20

Слика 22. Магистрат

Капела мира

На месту где се данас налази Капела Госпе од Мира, недалеко од центра Сремских Карловаца, некада се налазила мала брвнара. Та кућа је ушла у европску историју догађајем који се одиграо у њој крајем 18. века. Крај великог бечког рата (1683-1699) имао је завршну епизоду управо у Сремским Карловцима. У овом месту састали су се представници зараћених страна – Аустрија, Пољска и Венеција, са једне и Турска, са друге стране, уз посредовање Енглеске и Холандије. Преговори су трајали 72 дана, а барака, у којој се одвијала мировна конференција имала је четири улаза, како би представници све четири силе ушли истовремено. У једној од просторија одвијали су се састанци за округлим столом, који је тада први пут употребљен у историји светске дипломатије.Та знаменита грађевина срушена је 1710. године и на њеном месту је касније саграђена данашња капела која је добила посвећење Госпе од Мира. Капела је грађена у оријенталном стилу у облику турског шатора и на њој су изграђена четири улаза. Једино су источна врата, кроз која је ушао турски посланик, накнадно зазидана, што јасно симболише жељу да се Турци никада не врате на ове просторе.У дворишту испред капеле налази се гроб венецијанског дипломате који је умро током преговора.

Слика 23. Капела мира

21

Табела 3. Број посетилаца Капеле мира

7. Број посетилаца

8. 2006 9. 200710. 301 11. 1.369

http://sr.wikipedia.org/sr/

7. Материјална база за развој туризма

7.1. Смештајни капацитети

Хотел ,,Дунав **" Хотел „Дунав“ се налази на обали реке Дунав, на удаљености 400 м од центра Сремских Карловаца. Хотел располаже са 47 конфорних соба са укупно 150 лежајева и 8 апартмана. Собе поседују ТВ уређај, мини бар, телефон, клима уређај, док су купатила опремљена са кадама.Као додатни садржаји у склопу хотела гостима је на располагању:

саунасоларијјакуззиказинобилијар салабазени (у изградњи)дискотека (у изградњи)

Хотел је познат по органзацији различитих семинара, промоција, свадби и других свечаности, које се одвијају у вишенаменским просторијама:

мини сала за 80 особасвечана сала за 650 особамала семинар сала за 25 особавелика семинар сала за 80 особа

Кућа за одмор Белило 69 ***

Објекат се налази на удаљености 1,5 км од центра Сремских Карловаца према Стражилову – познатом фрушкогорском излетишту. Располаже са 10 двокреветних и 13 трокреветних соба, које садрже све неопходно за пријатан боравак у њима: купатило, централно грејање, кабловску ТВ, телефон, интернет, мини бар.У саставу објекта налази се сала за семинаре, која служи и као конференцијска сала. на 60 м удаљености од главног објекта налази се депанданс са 5 двокреветних соба и апартманом2.

Преноћиште „Карловачки конак“ ***2 Извор: www.sremski-karlovci.com

22

Објекат се налази у пријатном амбијенту атара Ешиковац, на путу за Стражилово, располаже са 24 лежаја распоређених у 6 соба и 1 апартману. Собе су двокреветне са могућношћу коришћења помоћних кревета и опремљене су купатилом, ТВ и клима уређајима.Апартман од 50 м², поседује купатило, луксузни јакуззи за четири особе, дневни боравак са чајном кухињом и спаваћу собу (Извор: ТООСК, 2008).Гостима је такође на располагању уређен паркинг простор, конгресна сала за 35 учесника и велика сала за доручак.

Конак Путина ****

Апартман „Конак Путина“ је удаљен само 150 м од строгог центра Сремских Карловаца. Реч је о луксузном смештајном објекту категорисаном са четири звездице, који се састоји од спаваће собе, дневног боравка са чајном кухињом, купатила и предсобља. Све просторије су у потпуности опремљене намештајем и пружају потпуни комфор. Постоји и бежична Интернет конекција. Додатна погодност је и обезбеђен паркинг простор за два аутомобила3.

Собе за одмор „Карловци“

Објекат је удаљен 1,5 км од центра Сремских Карловаца, на путу за Стражилово. Располаже са пет лежајава, распоређених у две двокреветне и једној једнокреветној соби. Собе су стандардно опремљене, поседују ТВ и радио уређај. Купатило је заједничко за све собе. Додатну погодност чини обезбеђен паркинг простор за три аутомобила.

Хостел еколошког центра Сремски Карловци

Еколошки центар, који је отворен у мају 2008. године налази се у кући из 18. века, којој је приликом адаптације задржан аутентични изглед. Заштићена је као споменик културе и налази се у самом центру града, али и непосредној близини заштићених природних добара те је опремљен, тако да ће у њему бити могуће одржавати бројне едукације, семинаре и школе у природи. Објекат је намењен едукацији младих из области екологије и заштите животне средине и за сада Еколошки центар има на располагању 21 лежај распоређен у три шестокреветне и једној трокреветној соби. Купатила су заједничког типа, укупно 2 са по две туш кабине. Додатна понуда у оквиру хостела обухвата фантастичну летњу башту, комотну и потпуно опремљену заједничку кухињу, дневну собу, баггаге роом, сефове, рецепцију која ради 24 сата дневно са флексибилним цхецк-ин, цхецк-оут системом, машину за прање и сушење веша, TV, DVD, WIFI, приступ интернету за госте хостела, Омладински клуб, мултифункционалну (семинар) салу капацитета 35-50 особа, бицикле за изнајмљивање (Извор: Покрет горана, ТООСК 2008).У плану је доградња новог објекта у дворишту, када ће укупни капацитет бити 60 лежаја. Цене ноћења у хостелу износе 10 до 15 евра по особи.

3 Извор: TOOSK, 200823

Планинарски дом „Стражилово“

Дом се налази на познатом фрушкогорском излетишту Стражилово, надомак Сремских Карловаца. Има капацитет од 50 лежајева распоређених у четверокреветним и шестокреветним собама. Посетиоцима су на располагању 4 купатила и опремљена кухиња. Од пратећих објеката, планинарски дом има велику салу, малу тв салу и учионицу, салу за стони тенис и игралиште за мали ноћни фудбал. Због тренутног стања потражње дом је отворен само викендом од суботе у 09.00 часова до недеље у 18.00 часова, а радним данима по потреби. Дом годишње посети око 30.000 до 40.000 планинара, а око 2.000 туриста преноћи у објекту.

Бунгалови на Стражилову На излетишту Стражилово које се на територији Националног парка „Фрушка гора“, удаљеном свега 4 км од центра Сремских Карловаца, налази се пет самосталних смештајних јединица - бунгалова за смештај туриста, укупног капацитета за 10 особа. Бунгалови се састоје од собе са француским лежајем и купатила (ТООСК, 2008). Бунгаловима управља Туристичка организација општине Сремски Карловци.

7.2. Ресторански, барски и кафански капацитети

Сремски Карловци су у прошлости били познати као место са великим бројем ресторана, чарди и кафана. На жалост, већина ресторана је престала са радом. Мали број данас активних је већином специализован за понуду домаћих традиционалних јела, док понуђача специјализоване интернационалне кухиње нема у месту.

7. Табела 4. Угоститељски објекти у Сремским Карловцима4

Угоститељски објекат

Опис ресторана и понуде Капацитет

Привлачност понуде( у звездицама)

Четири лаваТрг Бранка Радичевића 3 21205 Сремски Карловци

Гостионица смештена у самом центру Карловаца у кући с почетка 18. века. Својим пријатним амбијентом, топлом атмосфером и изузетном понудом домаће хране и пића мами путнике. Гастрономску понуду викендом допуњавају

50 места унутра

40 места у башти

**

4 Извор: Интернет странице угоститељских објеката24

карловачки тамбураши.

Ресторан ДунавДунавска 5,21205 Сремски Карловци

Ресторан је део здања хотела и намењен је за већа окупљања. Нуди домаће специјалитете – рибљу чорбу и пржену рибу – карактеристичну за ово пдручје, али и јела интернационалне кухиње. Ово је место за велике догађаје – изборе лепотица, свадбе, пословне састанке и свечаности, такмичења у кувању рибље чорбе и паприкаша и разна друга масовнија окупљања. Ресторан чак има сређен простор за такмичења у кувању чорбе до – 80 котлића.

80 места у малој сали

650 места у свечаном салону

***

Кућерак у Срему Ресторан је лоциран недалеко од центра места уз обалу потока Стражилово. Налази се у кући, за коју се сматра да је најстарија у месту. Нуде домаћу храну и локална фрушкогорска и карловачка вина. Њихови специјалитети су паприкаш, „насуво”, резанци са маком и слично.

40 места унутра100 места на тераси

**

Сремски кутакДунавска 1,21205 Сремски

Ресторан се налази поред здања Карловачке

40 места у сали100 места на тераси

25

Карловци гимназије и уређен је у најстаријој сачуваној карловачкој кући. У понуди су рибља чорба, пржена риба, јединствени сремски кавијар, а специјалитет куће је сомовска глава испод сача. Уз јело се нуде домаћа фрушкогорска вина.

**

ЕшиковацБелило 71,21205 Сремски Карловци

Ресторан је удаљен 1,5 км од центра Сремских Карловаца. Организује прославе, семинаре, конгресе. Понуда обухвата шведски сто и националну кухињу (свињокољи, котлићи, роштиљ, рибље чорбе,...) и домаћа вина.

Мала сала 40 местаПодрум 100 местаБашта 30 места

**

Стара Чарда „Дунав”

Јела је могуће наручити само у време посебних организованих догађаја и такмичења у спремању кулинарских специјалитета.

25 места унутра30 места на тераси120 места у башти

*

Бранков чардакСтражилово

На Стражилову је маја 2008. поново почео са радом ресторан „Бранков чардак“, који има у понуди домаћа традиционална јела и локална вина.

60 места унутар ресторана

120 места на тераси

**

8. *привлачност понуде заснива се на лествици од 1* (скромна понуда, недовољног квалитета) до 5 * (изразито разноврсна понуда одличног квалитета). (Правилник о стандардима за категоризацију угоститељских објеката за смештај http://www.beograd.rs/download.php/documents/pravilnikostandardima.pdf)

26

У понуди Карловаца постоји и десетак кафе барова, од којих вреди издвојити кафе Бермет на главном градском тргу.Горе наведена понуда ресторана је мала и недовољна за значајан развој туризма. Потребно је, у сарадњи са локалним властима, подстицати развој угоститељских јединица, како ресторанских тако и кафанских, чиме би се обезбедила довољна критична маса понуде и пре свега њена разноврсност у понуди и квалитету, што би задржало како дневне тако и стационарне посетиоце у Карловцима те омогућило остваривање прихода.

7.3. Манифестације

У Сремским Карловцима се одржавају традиционалне манифестације током целе године. Манифестације у Сремским Карловцима су чувари традиције и културних обичаја српског народа, али такође од изузетног су значаја пошто привлаче велики број туриста. Међу најзначајнијим манифестацијама Туристичке организације општине Сремских Карловаца су:

КултурнеСремскокарловачка ликовна колонија акварела и цртежаМала школа српске културеБранково коло - песничка манифестацијаКарловачки ликовни салонПодунавска ликовна колонијаФилмски фестивал „Бдење душе“

ВерскеКарловачке божићне свечаности – 22.12. – 14.01.Духовна школа Корнелију у спомен

Фолклорно-етнографскеФестивал куглофаКарловачка берба грожђаПијаца код „Четири лава"

Спортске

Карловачки карате куп Вече борилачких вештина

Забавне Избор за мисс „Карловачки Бисер”

Бранково коло - песничка манифестација – септембар Установа културе „Бранково коло“ из Карловаца је један од живих споменика Бранку Радичевићу, која чува успомену на песника и његово дело. Манифестација Карловцима даје печат места јединственог у српској култури. „Бранково коло“ негује високо креативан однос према баштини, али и према савременим српким и светским духовним вредностима. Лепота стражиловског амбијента окупља сваке године, у рану јесен, највећа и најдаровитија,

27

афирмисана и најмлађа имена из света поезије и књижевности, али и из драмске, ликовне и музичке уметности те филозофије и духовности уопште.Многобројни програми „Бранковог кола“ приређују се у десетак различитих простора и амбијената у Новом Саду, Сремским Карловцима и на Стражилову. Манифестација је сачињена од песничких, књижевних, сценских, драмских, музичких, ликовних, образовних, духовних и других програма. Последњих година „Бранково коло“ је стекло велики углед широм земље и, по јавним оценама, сматра се најбољом манифестацијом те врсте у Србији.

Карловачке божићне свечаности – 22.12. – 14.01.

Крајем протекле и почетком ове године одржана је већ пета традиционална манифестација, којом се обележава највећи хришћански празник – Божић у Сремским Карловцима. Манифестација се организује на неколико еминентних локација у граду као што су: Карловачка гимназија, Саборна црква, Католичка црква, основна школа, Градска галерија, централни трг Бранка Радичевића и друге.Основни концепт манифестације је неговање духовног богаства, културног наслеђа и традиционалних народних вредности кроз мултимедијалне садржаје. Манифестација пружа широк спектар уметничких садржаја међу којим издвајамо театралне представе, хорско – црквено појање, изложбе ликовних радова, продајне изложбе божићних аранжмана, концерте и друго. Акценат је стављен на најмлађој популацијији, којој се кроз ангажовање у припреми и реализацији манифестације покушава да се изгради свест о културно – историјском и духовном значају Карловаца.

Карловачка берба грожђа – последњи викенд у септембру

Манифестација је настала из традиционалне народне свечаности, којом се обележавао почетак бербе грожђа. Од 1992. године, када је и обновљена, одржава се крајем септембра или почетком октобра сваке године и представља најзначајнију и најпосећенију манифестацију у Сремским Карловцима.Основни циљ је неговање културне и духовне традиције града, унапређење туризма, и пре свега подстицај виноградарима да истрају у производњи вина и на тај начин наставе богату традицију својих предака.„Карловачка берба грожђа“ се састоји од привредног дела, у оквиру којег се организује продајна изложба грожђа, вина и аутентичних сувенира те културно-уметничког дела, у оквиру којег се организују изложбе и богат културно-забавни програм са концертима еминентних извођача, представама и фолклорним смотрама.Програм, који је организован у центру Сремских Карловаца сваке године привуче занимање више од 100.000 посетилаца.

28

8. Закључак

Систематско праћење промета посетилаца у Сремским Карловцима се у континуитету врши од 1996. године, када је основана Туристичка организација општине, с тим што се посета у првој половини 1996. године мерила бројем аутобуса, а не појединаца.

Табела 5. Број посетилаца у Сремским Карловцима, који су користили услуге туристичке организације у периоду 1997 – 2008.

ТООСК, 2008

Према подацима Туристичке организације општине Сремски Карловци скоро 83 % свих посетилаца чине ученици и ђаци различите старосне доби на школским екскурзијама, који по школском програму имају предвиђену обавезну посету дестинацији Сремски Карловци. Емитивни центри из којих ђаци долазе су углавном градски центри Србије, док мањи део ђачких екскурзија долази из иностранства, односно бивших Југословенских република: Босне и Херцеговине (нарочито Републике Српске) и Црне Горе.

Граф 1. Структура посетилаца Сремских Карловаца у 2008. години

ТООСК, 2008.

У структури посетилаца преовладавају домаћи гости са чак 98% у односу на странце, који на жалост представљају изразиту мањину са свега 2%. Емитивна подручја из којих најчешће долазе страни туристи су, земље бивше Југославије, пре свега Босна и Херцеговина, Црна Гора, те Словенија. Следе земље Западне Европе као што су Немачка и Аустрија (деценије владавине овим подручјима), Британија (нарочито у периоду одржавања Exit фестивала), Француска и Холандија, а у последње време све више и Русија.

29

Граф 2. Структура домаћих и страних посетилаца Сремских Карловаца у 2008. години

7.8. ТООСК, 2008.

9. SWOT анализа10. Предности 11. Слабости

Повољан геосаобраћајни положај Богато културно-историјско наслеђе Еколошки чиста средина – без индустрије Мултикултуралност Одсуство криминала Образовно-верски центар највишег ранга Јаке комплементарне туристичке вредности

у непосредној близини (манастири, Петроварадинска тврђава, Нови Сад, манифестације)

Традиција виноградарства и винарства Изузетно природно богаство - Дунав,

Фрушка Гора Постојање туристичке организације града Разрађена делатност водичке службе и

информативног центра Препознатљивост дестинације на домаћем

тржишту Укљученост у главне европске путне и речне

коридоре Јака транзитна позиција Спремност домаћина за укључивање у развој

туризма

Недостатак смештајних капацитета Неразвијена привреда – незапосленост Лош квалитет постојећих смештајних

објеката Сива економија у туристичкој

делатности Неискориштеност зоне приобаља Дунава Непостојање ефикасног система

бележења туристичких показатеља Недостатак угоститељских и забавних

капацитета Низак степен образовања за деловање у

туризму Пасивност у развоју Стихијски развој дестинације Недовољна заштита и одржавање

природних и културних добара Неконтролисана дивља изградња

дестинације Недостатак јаких играча у туристичкој

индустрији Недостатак туристичких садржаја Недовољна институционална сарадња Неразвијена трговинска понуда Неконзистентна и недовољна промоција

дестинације Лоша туристичка сигнализација Неадекватна путна инфраструктура Неповезаност комплементарне понуде у

оквиру дестинације12. Прилике 13. Претње

30

Рекреативни и туристички потенцијал Дунава и Фрушке горе

Укључивање локалног становништва у развој туризма

Оживљавање старих заната и традиционалних производа

Развој тематских путева Тренд краћих путовања Диверзификација туристичког производа Крузинг туре Приступање ЕУ – финансирање туристичких

пројеката Рурални туризам (храна, вино, домаћи

производи) Оживљавање виноградарске делатности Повезивање актера јавног, приватног и

цивилног сектора Обликовање препознатљивог бранда

дестинације Отварање нових радних места Повећање прихода од туризма

Не препознавање туризма као развојне шансе од стране локалног становништва

Неедукованост локалног становништва за развој туризма

Трајно уништавање природних и културних ресурса

Незаинтересованост потенцијалних инвеститора

Преспоро реаговање на дешавање на тржишту

Заостанак у развоју за конкуренцијским дестинацијама

Спора и неуспешна реституција Неусклађено деловање у развоју Ниска куповна моћ домаћег

становништва

31

8. Литература и извори података

1. Архив Војводине у Новом Саду, Фонд Краљевске банске управе бановине Нови Сад, VI одељење

2. Бељан-Искрин Ј., Нешић А., Станић М. (2008): Сремски Карловци: туристички водич, 36 стр.

3. Ђорђевић, Јован (1861). Радња Благовештенског сабора народа српског у Сремским Карловцима Нови Сад

4. Мала енциклопедија Просвета, (1985); Треће издање Београд: „Просвета“5. Марковић,Јован (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево:

„Свјетлост“6. Рудолф Р. Шмит: Монографија ВОЈВОДИНА- III,”Варадин”7. Стратегија развоја туризма Републике Србије, 2006.8. http://www.dvorci.info/dvorci/skarlovci/infoc.php9. http://www.karlovci.org.rs10. http://www.serbia-tourism.org11. http://www.sremski-karlovci.com

32