Posle zavrene srednje kole upisala sam Pravni fakultet, iako mi je elja bila da studiram glumu. Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasila svetla ja sam sebe videla na platnu. Matala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana, na poetku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorite, film i televiziju izuzetno teki, pa nisam ni pokuavala. Ipak, sve vreme u meni je tinjala nada da e se nekim udom jednog dana ispred mojih vrata pojaviti neko i rei: "Vas smo zapazili u tom i tom lokalu i voleli bismo da igrate u naem filmu". Tipino deja razmiljanja. Matala sam i o novcu koji bi doao sa filmom i slavom, o lepom ivotu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je ivot neto drugo. Bilo je leto 1991. godine. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grku, neko na Crnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otila u Budvu i vratila se posle sedam dana. Javili su mi da me eka dobar posao u butiku smetenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela. Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, ne verujui da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je priao moj komija Srdjan. Ipak, rekao mi je da dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, poto je voz kasnio, direktno otila na razgovor. Bila sam u irokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko ela i patikama na nogama, pa i nije udo to se v ` lasnik butika razoarao. Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganom italijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Svee oprana kosa, inae bujna, delovala je kao griva i kad sam se oko 11 sati pojavila na vratima butika, vlasnik, koji me je pre tri dana gledao gotovo sa gadjenjem, iskolaio je oi, nekontrolisano ponavljajui: "Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem". Umesto obeanih 300 DEM, rekao je da u meseno dobijati 500, a mozda i neto vie, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam ta to moe da znai i ta moja slutnja potvrdila se ve sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno poeo da mi se udvara. Nije bio ruan, ali bilo je u njemu neto to me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa tim ovekom predstavljala mi je tekou, ali... neto je moralo da se proguta. Nije bio nestrpljiv. Insistirao je da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnim partnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve se zavravalo na tome, ne raunajui one produene dodire kojima me aavao gazda Zoran. Dalje se nije usudjivao, verovatno zato to je oseao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo mu je vano da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja. Negde krajem avgusta te, 1991. godine, desilo se neto to je izmenilo moj ivot, neto to mi je iz korena istrgnulo svu matu o jednom nainu ivota. Jesam mlada, veoma sam ', lepa i zgodna, bar drugi to kau, ali na trenutke oseam da je ivot iza mene i da je ono to sam za ovih nekoliko godina , prola kao plamen spalilo svu moju budunost. ', Seam se kao da je bilo jue. Bilo je podne. Padala je kia. ' Prava letnja, kratka kia. Beograd je izgledao svee, okupano. , Spremala sam se, neto iza 16 sati, da odem kui. Butik je bio prazan, unutra smo bile ja i jo jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratila panju, spremajui svoju minku, ko je uao unutra. ula sam da je Maja rekla: "Dobar dan" i neto kao odgovor, to nije liilo na na jezik. U ogledalu sam, u jednom asu, videla oveka srednjih godina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Okrenula sam se. Ispred mene je stajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo. Maja je razgovarala sa drugom muterijom koji nije imao vie od 30-ak godina. Pokuavala je da mu na engleskom neto objasni, ispred police sa kouljama, ali je njeno poznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam se da pomognem. Doljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavravala jezik, ne verujui da nikad nisam ivela u nekoj od velikih evropskih drava. Moj engleski je zaista odlian. U razgovor se umeao i onaj gospodin tamne puti, iz ega sam zakljuila da su poznanici, prijatelji i da su zajedno uli. Kupili su dve koulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu naputali butik. Kad sam rekla da odlazim kui, obojica su, gotovo u isti as, rekla da imaju elju da me poaste piem, da se na taj nain odue mom gostoprimstvu, strpljenju i na neki nain da "plate" moje odlino poznavanje engleskog jezika. Proetali smo do bate jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala ni buka ni guva. Priali su mi da su u Srbiji ve devet dana, da predstavljaju jednu uspenu trgovaku firmu iz Italije, koja ima lanac robnih kua i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih zemalja. Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog drutva koje je postalo ve dosadno, sa ubitano monotonim priama, ogovaranjima i lenarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno, gospodski, ostavljali

su na mene utisak neeg o emu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih peanih plaa. Sedeli smoISPOVEST IZ HAREMA

sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne seaju se ni Beograda ni mene. Tako sam razmiljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo i nastaviti po starom. Medutim, uprkos elji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da bar nekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim da salil ve sutradan, nakon to su oni otili, bila spremna da napustim Beograd, ali ta vredi, oni se nisu javljali. A onda jedne veeri, bila je subota, vratila sam se kui neto ranije i ba kad sam sela u fotelju, otvorila flau koka-kole i ukljuila televizor, zazvonio je telefon. Pomislila sam, ili je Miroslav, sa kojim se nisam videla sedam dana, ili moja drugarica Svetlana, sa kojom sam te veeri bila u bati "Ruskog cara" i koja mi je obeala da e mi javiti idu li njeni roditelji preko vikenda u Grocku, to bi moglo da znai da subotu i nedelju provodimo same, u njenom stanu. Da se ludiramo, sluamo muziku, malo traarimo o naem starom drutvu... Podigla sam slualicu i na engleskom ula: "Dobro vee, da li je to Beograd, stan...da li je to...Na vezi je MajkI". Ve zaboravljeni Majkl, biznismen, kljuar mog raja, straar na kapiji iza koje su ekali moji snovi. Nesvsno sam ustala iz fotelje i poela da etam po sobi. On se izvinjavao zbog nejavljanja. Priao je da su on i I~iafez bili u Kanadi, da su mislili na mene ali su, rekao je, hteli da mi ostave to vie vremena za razmiljanje. Ponuda je i dalje bila aktuelna. "I ta ste odluili?" - zapitao je Majkl. "Prihvatam' - rekla sam kao iz topa. "Onda je sve u redu - kazao je on - "recite mi samo adresu i dobiete za dan-dva avionsku kartu za Rim". "Laku no, laku no". Poela sam da skaem po sobi od veselja. Valjala sam se po podu, htela da vritim od radosti, ali sam se suzdrala, znajui da otac i majka spavaju u drugoj sobi. Celu no nism spavala. Oko osam sati nazvala sam Svetlanu i rekla joj da je poziv konano stigao. I ona je bila 12Istinitn prin jedne Beosradanke

srena, ali je alila to se vie neemo vidati. Ja sam joj obeala da u sve uiniti da i nju povuem sa sobom, samo kad uvrstim svoje veze. Zamislite, kakav sam idiot bila. Verovala sam da me eka unosan posao i da u jo biti u situaciji da pomaem drugima. etvrti dan nakon poziva n1 vrata naeg stana zazvonila je devojka mojih godina. Predstavila se da je iz turistike agencije i pitala jesam li ja ta i ta. Kad sam potvrdila, dala mi je avionsku kartu za Rim. Iste veeri, ponovo me je zvao Majkl i kada je uo da sam dobila kartu, dogovorili smo se za ostale detalje. Rekao je da e me saekati u Rimu, na aerodromu. Uzbudenje se videlo na meni svakog tenutka. Poela sa da se pakujem, iako je avion leteo tek za 48 sati. Tek tad sam aletu i kevi rekla o emu se radi. Majka je plakala, a ale je samo utao. Videla sam da mu je ao. Samo to nije zaplakao. Onda se digao iz fotelje i rekao: "Sunce tatino (tako me zvao od malena), ima dvadeset godina, pametna si. Mi ovde nismo u stanju nita da ti pruimo, nismo u stanju ni da ti damo za deparac. Ako si odluila, neka ti je Bog na pomoi". Ja sam plakala. ulo se zvono na vratima. Bio je to moj stariji brat eda. Oenio se 1990. godine i preselio se na ukariku padinu. iveli su kod enine majke. Kad je uo o emu se radi, samo je vrteo glavom: "Gde ba tebe da nadu od tolikog sveta. To je meni sumnjivo, ali kako ti odlui, tako e da bude. Ja ti ne preporuujem da ide" - jedino mi je to tada eda kazao. Nita moju odluku nije moglo da poromeni. Na dan odlaska poljubila sam kevu i aleta. Dola je i Svetlana. Na JAT-ovom terminalu kod Slavije sela sam u autobus za surinski aerodrom. Svi smo plakali. Let do Rima je bio udoban. Bio je to let u bolju budunost, mislila sam tada. Uivala sam u svakom trenutku, zamiljala stan u nekoj luksuznoj etvrti, videla sebe na modnim revijama, na veerama u elitnim restoranima. Sa velikim uzbudenjem kroila sam na tlo Italije. Na aerodromu me zaista ekao Majkl. Medutim, umesto da krenemo u grad ostali smo na aerodromu. Objasnio 13ISPOVEST IZ HAREMA

mi je da hitno moramo u Ujedinjene Arapske Emirate, jer su mu, kazao je, pre nekoliko sati javili da se tamo sastaje nekakav bord direktora na kojem mora da bude, te da bi bilo dobro da i ja podem i tamo upoznam vlasnika kompanije, to je inae retka prilika, prava privilegija, kazao je Majkl. Naravno, za dva dana se vraamo u Italiju. ekali smo u aerodromskom restoranu tri sata. Moda neto vie. Ruali smo, popriali, malo proetali i dolo je vreme za poletanje. Dakle, bila sam ve u tom svetu snova. Letim za tamo neku zemlju za koju sam u ivotu ula deset puta. Moj ivot; na velikoj nozi je poeo. Let je trajao mnogo krae nega to sam pretpostavljala. Kada sam izala iz aviona bila je no. Vrela no sa nebom punim zvezda i svetlima grada u blizini. Majkl je odjednom postao nekako udno nervozan, samo se smeio, ali usiljeno i nameteno, govorio mi da u biti oduevljena gradom. "A gde sam ja to Majkl" - upitala sam u jednom trenutku.

"O, ja se izvinjavam, ti si u Dubaiju" - kazao je. . Ispred aerodromske zgrade doekao nas je ogroman automobil. Imao je est vrata i pregradu za vozae. Napolju je temperatura bila sigurno oko 30 stepeni, iako je bila no, a kada smo seli u kola gotovo da mi je, ve nakon deset minuta vonje, bilo hladno. Klima-uredaj je funkcionisao savreno. Majkl me ponudio ampanjcem iz malog bara smetenog na sredini, izmedu naih nogu. Posle tridesetak minuta vonje zaustavili smo se ispred jedne palate savrene lepote. Okretala sam se da vidim o kojem je hotelu re, ali uzalud, nita nije pisalo. Majkl me je zamolio da saekam. Izaao je napolje i izgubio se u zelenilu koje je raslo sa obe strane staze, uradene od belog kamena. ekanje se oduilo, a onda je Majkl doao sa jo jednim ovekom, Arapinom, ali ne onim koji je bio u Beogradu. Izala sam iz kola i sa bujnom plavom kosom, crvenom suknjom pripijenom uz telo, zelenim oima i 175 centimetara visine oito ostavila izuzetan utisak na Arapina. Gledao14

; Istinita pria jedne Beogradanke

me je due nego to je to bilo pristojno, a onda pokazao rukom prema ulazu. Krenula sam nesigurnim korakom, iza mene je iao Majkl, a na kraju na "domain". Staza nije bila od prostog kamena, kao to mi se uinilo, ve od mermera. Na kraju staze bilo je ogromno proirenje, ispred ulaza u vilu, sa velikom fontanom u sredini. Osetila sam sveinu vode, ali i miris mora, koji je dolazio sa laganim vetrom. Seam se da sam u jednom trenutku pomislila ta li sada rade moji u Beogradu. Stepenicama smo se popeli u prostrani hol,~prepun zelenila i vetakih slapova. Nikada u ivotu, ni na filmu, nisam videla takvu rasko. Seli smo na male fotelje, posadene oko jednog niskog stola. Sve je bilo uredeno u arapskom stilu. Kasnije u saznati da je taj, kao i sav drugi nametaj u palati, vili, ne znam kako da je nazovem, bio pozlaen 24-karatnim zlatom. Zazvonio je telefon i na domain se povukao dvadesetak metara da zavri razgovor. Iskoristila sam taj trenutak da upitam Majkla gde se ja to nalazim ta je ovo, sanjam li ja. "Draga moja", kazao je Amerikanac, "ti danas ulazi u priu iz bajke, od danas za tebe nita ne biti kao pre". I zaista nije bilo. Veerali smo u jednoj ogromnoj sobi. Posluga je bila iskljuivo muka, a pravo da vam kaem pojma nemam ta smo jeli. Majkl mi je sugerisao ta i kako da uzimam sa stola, koji je bio prepun hrane i voa. Kada smo zavrili, Majkl je upitao jesam li za to da proetamo po vrtu oko palate ili u da idem na spavanje. Odluila sam se za.ovo drugo. Pozdravili smo se i nakon toga Majkla nikada vie u ivotu nisam videla. Stepenicama, koje su vodile iz sobe u kojoj smo veerali, popela sam se za jednim starijim ovekom, lanom posluge, do vieg nivoa. Zaustavili smo se kod velikih vrata sa polukrunim zavretkom. Ula sam unutra, svetla su bila upaljena, a taj stariji gospodin ostao je na ulazu. Na prilino loem engleskom rekao mi je da u sluaju da mi ita zatreba pritisnem dugme, smeteno kod plave none lampe. 15ISPOVEST IZ HAIZEMA

Nala sam se u nekoj vrsti apartmana, koji se sastojao od jedne velike, jedne male sobe i kupatila veeg nego osrednji jednosoban stan. Nakon to sam se istuirala, izala sam na balkon. Palata je bila okruena zelenilom, iako sam bila u zemlji u kojoj je voda cenjenija nego nafta. Imala sam oseaj da je voda svuda, u fontanama, slapovima na ulazu, da se "uje" iz parka, kao da je reka u blizini. Kasnije sam ustanovila da se u okolini palate nalaze ak tri bazena razliite veliine. Probudilo me sunce u sobi. Nisam imala oseaj za vreme, nisam znala ni koji je dan, koliko je sati. Pozvala sam poslugu i kad se na vratima pojavio jedan mladi mojih godina upitala sam za Majkla. On je samo odmahnuo glavom. Traila sam doruak i nekoga sa kim u da razgovaram. Povukao se dva tri koraka nazad i otiao. Uskoro je stigao gurajui kolica sa hranom. Posle doruka spustila sam se u prizemlje u nameri da proetam. Na ulazu, kao da je iz zemlje nikao, pojavio se jedan ogroman ovek. Rekla sam mu na engleskom da elim u etnju, da sam u gostima, spominjala sam Majkla. On je samo utao, kad sam zavrila, uhvatio me za rame, gotovo grubo i vratio unutra. Tumaila sam to kao nesporazum i ekala da se pojavi Majkl. Negde iz zidova dopirala je orijentalna muzika, koja me prenosila u drugi svet, u prostor izvan palate, poto je ta gradevina, iako radena u orjentalnom stilu, iznutra bila evropski uredena. Samo su neki njeni delovi i detalji podseali na mesto gde se nalazimo. Posle nekoliko sati sedenja postala sam nestrpljiva. Prilino otro obratila sam se jednom od uvara ili domaina, davo e znati kakva im je uloga bila. On me sasluao, bilo je jasno da me je razumeo i ubrzo se negde izgubio. Vratio se za deset minuta. "Budite ljubazni', kazao je, "i podite za mnom'. Ili smo jednim polumranim hodnikom, moda tridesetak metara i zaustavili se pred velikim belim vratima. Uli smo unutra. Soba je bila polukruna, nevelika, a sa desne strane sedeo je ovek, star oko ezdeset godina. Ljubazno me pozdravio,

rekavi da zna za moj dolazak i da 16Istinitn prin jedne Beoqradanke

mu je ao to sam ekala. Pozvala sam se na Majkla i Hafeza. On je samo klimnuo glavom, zatim priao stolu i pritisnuo dugme na nekom uredaju, postavljenom kod telefona. Nije prolo ni minut, a iza mojih leda su se otvorila vrata. Okrenula sam se i silno obradovala~ Na njima je stajao Hafez. Konano, pomislila sam, bar jedan od njih dvojice. Medutim moj beogradski poznanik samo je hladno pruio ruku, klimnuo glavom i okrenuo se onom starijem gospodinu, oito njegovom efu. Nita mi nije bilo jasno. Razgovarali su nekoliko minuta na jeziku koji nisam razumela, oito na arapskom i posle toga Hafez me pozvao da podem sa njim. Iza nas, na svega dva-tri metra iao je jedan snaan mladi. Pokuala sam da saznam neto dodatno od Hafeza. Pobogu znamo se, mislila sam, nadajui se da je ono maloas bila samo gluma, kurtoazija, odnos radnika i pretpostavljenog. Ne, Hafez je hladno odbio razgovor, grabei korak ispred mene. Izali smo napolje. Gotovo da sam se sruila od topline koja me je zapljusnula izlaskom iz palate. Nikad nisam osetila takvu vrelinu. Verujem da je bilo 50 stepeni. Obili smo palatu sa leve strane, proli pored jednog manjeg bazena i nakon tridesetak metara uli u veliki depadans, koji je imao svoje osobenosti u odnosu na ostatak palate tako da bi mogao da bude zasebna celina. Hafez me pozvao u jednu poluotvorenu prostoriju. Na pratilac je ostao na ulazu. Seli smo. On je zapalio cigaretu, oinuo me dugim pogledom i izgovorio reenicu koja me je prikovala za fotelju: "Gospodice, nita nije onako kako vi mislite. Nita nije istina od onoga to smo vam Majkl i ja govorili u Beogradu. Vi neete voditi nikakav butik, niti ete bilo ta raditi. Vi se nalazite pd zatitom jednog mnogo bogatog oveka. Jedina vaa obaveza je da budete lepi, negovani, nasmejani i spremni svakog asa na njegov poziv". utala sam. Misli su mi se kovitlale u glavi. Da nije nekakav mecena, pomislila sam ili bogata koji vodi neku modnu ili slinu agenciju. Smogla sam snage da konano upitam Hafeza nata moram da budem spremna. "Da ga zadovoljite mISPOVEST IZ HAREMA

kao mukarca, kad god on to poeli, gospodice" - saoptio mi je Hafez. Soba u kojoj smo sedeli poela je da se okree oko mene. Bila sam poraena. Oseala sam se kao poslednja budala, prevarena i naivna. Dolo mi je da vritim, ali nisam imala snage ni mali prst da pomerim. Preboleete to - ula sam Hafaza gde govori. Ustao je i zamolio me da podem sa pratnjom do svoje sobe. - Mi emo se vidati povemeno. Budete li pametni nita vam se nee desiti - rekao mi je beogradski poznanik i otiao. Jednim manjim hodnikom proli smo troja vrata, kao da ulazimo u trezor, a onda je moj vodi, uvar, pojma nemam ta je bio, pokazao male stepenice za gore. Na vrhu su bila vrata. Kada sam prila blie videla sam na njima moje ime. Nisam mogla da verujem. Kad sam ula, uo se klju. Soba je imala kupatilo i mali balkon kroz koji je ulazilo sunce. Sela sam na krevet i najpre utala, a onda su poele da mi teku suze. Pred oima su mi se nizali likovi aleta, keve, slika Beograda, brata ede, likova iz mog drutva. Videla sam Beograd kao na dlanu i bila spremna da dam ivot istog trenutka samo da ga jo jednom vidim. Dugo nisam mogla da se smirim. Padale su mi na pamet razne ideje: da se ubijem, obesim, da iseem vene. Izala sam na balkon noena idejom da pobegnem i jo jednom se uverila koliko sam naivna. Ispod balkona stajao je naoruani straar, ogrnut belim omotaem i obuen u neto to je liilo na suknju. Imao je sunane naoare i podigao glavu im sam se pojavila na balkonu. Dvadesetak metara od njega, uvuen u rastinje, stajao je jo jedan straar. Sa leve i desne strane bili su identini balkoni, iz ega sam zakljuila da je taj deo palate neto kao hotelski smetaj, da ima identine sdbe. I iznad mene je bio balkon. Odnekud je dopirala muika, evropska muzika i to me je ohrabrilo. ula sam da se vrata otvaraju, okrenula sam se i videla da u sobi ulazi jedan stariji ~gospodin niskog rasta. Nij~ bio Arapin. I to je bio mali traak svetla u mraku koji se stvorio oko mene. isIstinitn prin jedne BeoQrndnnke

- Gospodice, pretpostavljam da znate gde se nalazite i da su vas upoznali zafo ste ovde dovedeni - obratio mi se. Klimnula sam glavom. - Sedite, molim vas - kazao je on, sedajui istovremeno na dvosed. Nevano je kako se ja zovem poeo je priu moj gost i nastavio. - Ja sam u slubi oveka kojeg ete uskoro upoznati. On vas je kupio na odredeno vreme. Moda ne izgleda tako, ali jeste tako. Gledajte, u ovom delu palate, gde se sada nalazimo, pored vas ivi jo trideset jedna devojka, lepote sline vaoj. Gospodice, ovo je neka vrsta harema. Vi biste morali da znate ta je harem, ja u ovim podacima vidim da dolazite iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Mnogo znam o tom delu Evxope, roden sam u Austriji, a ovaj posao radim deset godina. Turci su vladali vaim narodom vekovima i vi znate ta je to harem. Biete ovde etiri godine. Bie vam kao u raju. Vae je samo da saradujete. Posle etiri godine na vama je da odluite gde ete da ivite. Moj i va gazda e vam kupiti stan u bilo kom delu sveta. Uskoro ete upoznati Gospodina - kazao je i napustio sobu. Opet sam poela da plaem. Sutradan sam, posle ruka, dobila pravo na etnju. Nakon pola sata tumaranja po parku prepunom straara, prola sam pored dvojice ljudi obuenih u tradicionalnu arapsku nonju. Stajala sam su sa strane, gledali u mene i neto komentarisali. Onaj krupni me pozvao da stanem. Okrenula sam se, ispred mene je stajao ovek ezdesetih godina, oko 170 santimetara visine, sa kratkom negovanom bradom.

Skinuo je sunane naoare, nekoliko puta me pogledao od glave do pete i na tenom engleskom upitao kako se oseam. - Ostavite me na miru, molim vas - odbrusila sam i nastavila da hodam. Kasnije sam saznala da je to bio Gospodar. Saznala sam i to da sam bila putena u etnju samo zato to je on, zatekavi se u parku, zatraio od svojih ljudi da mu pokau novu devojku. Vraajui se u sobu, u hodniku sam zajedno sa svojom pratnjom naletela na jednu devojku, moje visine i izuzetne Iepote. Zastale smo obe i gledale se. Obuzela me radost, koju 19ISPOVEST IZ HAREMA

nisam mogla da opiem. Kao da sam videla nekog svoga. ~ Helou - rekla je ona. - Govori li engleski? - Da, odgovoril~ sam. Sjajno - uzvratila je lepa brineta. - Ja sam Anet. Iz Ho landije sam, nai emo se na bazenu. Tamo emo razgovar~t - rekla je i odetala. I njena i moja pratnja, dva snana ove ka, posmatrala su nemo na susret i nisu reagovali. Krenul; sam prema sobi. 20 nseanja koja su me preplavila posle susreta sa mladom VHolandankom kao da su me vratila u ivot. Razmijala sam kako da ponovo dodem do nje, elela sam taj susret, a onda sam sebe uhvatila u razmiljanjima da elim i susret sa Gospodarom. Vuklo me ono to ne poznajem, neizvesnost je bila strana. Bilo mi je jasno da nemam izlaza i zato sam htela da upoznam oveka koji me je doveo kao robu. Smenjivale su se u mojoj glavi scene iz filmova, koje sam gledala, a u kojima se na bilo koji nain provlae haremi. Nastojala sam da se setim nekih proitanih knjiga ili neeg to je moglo da podsea na tursku vladavinu u Srbiji, na prie o lepim hanumama iz sultanovog harema, lepoticama koje su imale samo jedan zadatak - da zadovolje svog gospodara. Prolo je nekoliko dana a moja svakodnevnica bila je siva. Dosada, samoa, crne misli. Stalno sam matala o Beogradu. Vraala se nou u njega, etala Adom Ciganlijom, a ujutru, kada bih se probudila, opet plakala. Onda mi je iznenada, posle obilnog ruka, moj straar saoptio da u ii u malo duu etnju. - Spremite se - kazao je on - za pola sata sam ovde kod vas. Kada je doao, krenuli smo produetkom hodnika, proli kroz jedna mala vrata, spustili se niz nekoliko stepenica i uli u veliku prostoriju sa staklenim vratima. Ta vrata su se otvarala i zatvarala po sistemu foto-elije. Napolju je opet bilo izuzetno vrue. Bila sam samo umotana u lagano belo platno. Nakon dvadesetak metara hodanja stazom uli smo u neko bunje, kao u tunel. Bila je prijatna hladovina i nakon nekoliko desetina metara skrenuli smo ziISPOVEST IZ HAREMA

desno, pa opet levo. Ispred nas je, kao iz raja, izronio predivan bazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije uo. U bazenu i pored njega bilo je, koliko sm uspela da procenim na prvi pogled, dvadesetak devojaka. Nije se moglo rei koja je lepa. Za savremene ukuse svaka je imala po nekoliko kilograma vika, ali za ukuse prostora na kojem smo se nale bile su idealne. ovek iz moje pratnje mi je pokazao da se mogu osveiti u bazenu. Rekla sam mu da nemam kupai kostim, a on mi je pokazao na jednu malu prostoriju, svu u cveu, sa desne strane bazena. Proetala sam do nje, nije bilo vrata, a na sredini prostorije stajao je sto na kojem su bili poredani preparati za negu tela, najboljih i najpoznatijih svetskih firmi. Na poveoj polici, suprotno od vrata, bili su kupai kostimi, videlo se neupotrebljavani. Izabrala sam jedan, obukla ga i spustila se u bazen. Na desetak metara od ruba bazena bio je zid visok oko tri metra i tako na dve strane. Ostale dve zatvarala je palata, odnosno njen depadans. Izmedu zida i ruba bazena bili su pravi nanosi cvea, medu kojima je dominaralo rastinje ruiastih cvetova. Sve je delovalo kao iz bajke. Okretala sam se oko sebe, zamahivala plivajui, a onda sam osetila neiju ruku na ledima. Bila je to Holandanka. Silno sam se obradovala, ali ona je odmah otplivala na drugu stranu. Shvatila sam to kao poziv i krenula za njom. Saekala me ispod slapa, uranjajui u vodu i pojavljujui se iznad nje. - Znam kako se osea, ja sam ovde dve godine. Bie prilike za razgovor, od danas e esto biti sa nama, ali vodi rauna da previe ne razgovara ni sa jednom od nas. Zapamti samo jedno, odavde niko nije pobegao i ne misli o tome. Svaka od nas ima razliita iskustva, sve zavisi od tebe. Znam da su ti rekli o etvorogodinjem boravku i stanu u bilo kojem kraju sveta, ali nijedna od nas ne zna da li je to istina. Nekoliko devojaka otilo je odavde za ove dve godine, ali ko e znati gde. Na ovaj bazen moe da dode svakog 22Istinita pria jedne Beoqrndanke

dana, ali vie bih volela da se vidamo u teretani. Tamo e verovatno sutra - rekla mi je Anet i otplivala. esto smo se sledee nedelje vidale na bazenu i u dvorani sa najsavremenijim spravama za bildere. Ona je nekako isposlovala da radimo zajedno, spravu pored sprave. Kasnije mi je kazala da je uspela u tome zahvaljujui jednom od ljudi iz pratnje, straara, koji pokazuju vie razumevanja za elje devojaka nego drugi. Oni su bezopasni - nasmejala se Anet, pokazujui na nae straare. - Ni jednu od nas prstom nisu dotakli kazala je Holandanka. Od nje sam ula da su ostale devojke uglavnom iz Evrope i da su neke od njih, po sopstvenom priznanju, pre dolaska u Dubai bile prostitutke visokog ranga. Dakle ona kategorija koja "radi" po luksuznim hotelima i kao pratnja poslovnim ljudima najvie klase. Zaboravila sam da kaem da je dva dana po

dolasku poeo je lekarski pregled - vodali su me od stomatolaga do ginekologa i nakon detaljne medicinske kontrole moga tela reeno mi je da sam izuzetno zdrava. Sve devojke su prolazile taj put, a Anet mi je kazala da su takvi sistematski pregledi dva puta godinje. - Jesi li bila kod Gospodara - upitala me jedno popodne na bazenu moja prijateljica Holandanka. Kad sam joj rekla da nisam samo se smejala, odbijajui da govori detalje. Poto sam sa njom postala vrlo bliska, oseala sam da je osoba od poverenja. Upitala sam je koliko esto ostale devojke odlaze u odaje oveka ije smo vlasnitvo. - Draga moja, toliko retko da se na to i zaboravi - odgovorila je - ali zato postoje drugi naini da zadovolji ono to priroda trai od tebe - kazala je zagonetno se smeei. Istog dana, navee, moj sobar je upitao elim li da veeram u sobi ili moda u bati, sa jo nekoliko devojaka, jasno, traila sam ovo drugo, iznenadena ponudom. Ali, osetila sam da se neto menja u tretmanu prema meni. Verovala sam da je proao period ocenjivanja, probe ili neeg slinog. Na veeru sam otila, jasno u pratnji. Proveli su me kroz jedan deo parka. Shvatila sam da prolazim nedaleko od 23ISPOVEST IZ HAREMA

bazena. Iza ive ograde ugledala sam svetlo. Doli smo do ulaza i ja sam shvatila da je to mesto gde u da veeram. Na uzdignutom podijumu bilo je dvadesetak stolova, bata je bila elipsastog oblika sa vodom okolo i jednom malom fontanom u sredini. Cvea je bilo neubiajeno mnogo, moda ak i vie nego oko bazena. Nikad mi nee biti jasno kako su i na koji nain doveli toliku vodu u palatu i oko nje, u te silne bazene, fontane, vetake vodopade. Odredeno je da za veerom sedim sa jednom devojkom koja je bila mojih godina, imala je tamniju kosu od moje ali mogla se smatrati plavuom. Razgovor smo poele ocenama hrane, a onda me ona, na prilino loem engleskom, upitala iz kojeg sam kraja sveta. Spomenula sam Evropu - Draga moja, sve smo mi ovde iz Evrope. Moda su dve tri Amerikanke, ali pitam te iz koje zemlje. Spomenula sam Jugoslaviju, na ta je moja sagovornica podigla glavu i malo zadrala pogled. Nastavila je da jede i uti. Kada su moj i njen uvar odetali do stola sa piem i poeli razgovor, udaijeni od nas dvadesetak metara, moja nova poznanica je poluglasno rekla. - Ja sam Cehinja: Znam Jugoslaviju, tamo sam dolazila na letovanje sa roditeljima. Iz kojeg si dela Jugoslavije? - Iz Srbije - kazala sam. - Ovde je do pre pet meseci bila jedna devojka iz Srbije, ali nisam se druila sa njom i ne znam kako se zvala - rekla je ehinja. Ja sam se prosto skamenila. Nisam mogla da verujem. Pitala sam je da li je sigurna, a Irena je, jer tako se ehinja zvala, potvrdno klimnula glavom. Traila sam da mi opie tu moju zemljakinju, koju je zadesila ista sudbina. - Bila je slina tebi, samo malo nia i spominjala je esto Beograd i Novi Sad, tako da nisam sigurna gde je ivela pre dolaska - kazala je Irena. Nakon veere, dugo sam stajala na balkonu i oslukivala glasove noi. Oseala sam tiinu i mir koji bi za svakog neupuenog bio opijajui, ali ne i za nas koje smo ovde i koje znamo ta se krije iza zidina predivne palate. Razmiljala 24Istinita pria jedne Beogradanke

sam o toj devojci, htela sam da saznam jo neto, sa kim je bila posebno dobra, kako se zvala, u kom delu palate je bila, zato je nema, da li ona pripada onim devojkama koje su "odsluile" svoje etiri godine i sada vidaju "rane" u nekoj od svetskih metropola. I to mi je postala uteha, ta pomisao da u za ovo to me snalo ipak dobiti neku nagradu. Bio je to novi dokaz poraza. Sutradan, nakon doruka, moj uvar je predloio da proetamo. Znala sam da ne smem da odbijem. Cutala sam i krenula uporedo sa njim. Verovala sam da me vodi kod Gospodara, da je doao trenutak zbog kojeg sam ovde. Obilazili smo delove palate, laganim korakom, koji mi je ostavljao dovoljno vremena za razgledanje. Divila sam se raskoi, predivnim a krajnje jednostavnim detaljima uradenim u orijen~talnom stilu, parku koji mi se uini nepreglednim, a u stvari je bio savreno isprepletan i obrastao u zelenilo. Sve je to davalo utisak veliine, monumetalnosti. Zastala sam da uberem jedan izuzetno lep cvet, jarko crvene boje. Moj straar je samo klimnuo glavom. Proli smo pored jednog bazena za koji nisam znala, a ono to me iznenadilo bila je diskrecija. Naime, straar me povukao za ruku, dajui mi do znanja da krenem jednom stazom u desnu stranu. To nas je dvadesetak metara udaljilo od bazena, inae mnogo manjeg od onog u kojem sam se kupala. Krajikom oka zapazila sam da je u bazenu nekoliko devojaka i da su sve na okupu i to oko jednog mukarca. Kada sam zastala da se uverim u ono to mi se uinilo, moj straar je stao ispred mene i pokazao da nastavim put. Vodio me do bioskopske dvorane, za koju takode nisam znala, do velike biblioteke i kroz jedan prostor veliine rukometnog terena, koji bi se mogao opisati samo kao botanika bata, jer je na relativno malom prostoru raslo mnogo razliitih biljaka - drvea i zelenila. U sobi sam se odmarala, sluajui muziku sa jednog od kanala radio-prijemnika, koji to u stvari nije bio. Imala sam mogunost da pritiskom na jedno od etiri dugmeta sluam odredenu vrstu muzike. Mogla sam da

biram klasiku, rok 25ISPOVEST IZ HAREMA

-en-rol, dez i orjentalnu muziku. Nikada pre nisam slual~ klasiku, ali sada mi je godila. Odjednom sam na vratima zaula kucanje. U sobu j~ uao moj sobar, straar, davo e ga znati ta mi je bio, a iz; njega Hafez. Ljubazno se poklonio, upitao jesam li dobr~ raspoloena, kakva je hrana i sline gluposti. Gledao m~ pravo u oi i rekao: - Gospodice, Gospodar eli da vas vidi. Veeras et~ biti u njegovim odajama. Spremite se, doi emo po va posle veere. Jasno, nisam mogla nita da jedem. Glavno jelo nisan ni okusila, za stolom sam sedela sa jednom devojkom i: Francuske. Ona j~ bila izuzetno dobro raspoloena. Pojel; sam samo jedno pare ananasa i krenula ka sobi, ali m~ straar usmerio u drugom pravcu. Ila sam za njim. Posl~ pedesetak metara, malo parka malo nekakvog hodnika, u1 smo u jednu prilino veliku sobu, koja je na sredini imal~ ukopanu ogromnu kadu. Unutra su bile dve devojke koj~ sam vidala na bazenu. Bile si gole i nisu obraale panju n~ mene i mog pratioca. Dodue, on je odmah napustio sobu, ~ ja sam ko poslednja budala stajala i gledala u zid. ula sam da me je jedna od onih devojaka doziva Okrenula sam se i videla da mi daje znak da se skinem udem u mali bazen-kadu. Lagano sam skinula odeu sa seb~ i ula u vodu koja je mirisala kao i cela soba. Voda je imal~ neku udnu zelenkastu boju, ali ubrzo sam shvatila da on~ dolazi od raznih tekuina za kupanje, koje su stajale s~ strane u staklenim posudama i koje su moje devojke sipal~ povremeno u vodu. Jedna od njih mi je prila, pomiloval~ me po grudima i upitala da li mi je ovo prvi put da idem ko~ Gospodara. Klimnula sam glavom. - Ne plaIi se - kazala j ona - nas dve imamo iskustva. Posle pola sata, moda ce~ sat, nisam imala oseaj za vreme, u sobi se ula muzik nekog, meni nepoznatog, muzikog instrumenta. Trajalo j to nekoliko sekundi, devojke su izale iz bazena. Dolo j vreme da upoznam Gospodara. 26Istinita prin jeclne Beogrndanke

Bile su ogrnute u neke svilene omotae. Krenula sam malim hodnikom. Ispred nas je Iao jedan mladi ovek, koji mora da je stajao iza vrata dok smo se kupale. Priznajem imala sam tremu ili neto slino tome. Vrata su se otvorila i nas tri smo ule u sobu koja je, kad sada vraam film i pokuavam da je procenim, imala oko 100 kvadratnih metara. Kao dobar etvorosoban stan. Soba je imala dva nivoa. Nekoliko metara od ulaznih vrata poinjao je drugi nivo, vii od prvog za tridesetak santimetara. U tom delu sobe stajao je ogroman krevet, presvuen crvenom svilom. Nikada u ivotu nisam videla toliki krevet. Njih dve su se bacile i poele da se valjaju po leaju. Gledala sam oko sebe, a onda zaula da se levo od mene otvaraju vrata. Pogledala sam i videla oveka kojeg sam odmah prepoznala. Bio je to onaj gospodin koji me pre vie dana, kada sam prolazila parkom, pozvao i kojem sam prilino drsko odbrusila da me ostavi na miru. Bila sam kao paralizovana. To je, dakle, moj Gospodar, za ije uivanje Majkl i Hafez putuju po svetu, nalaze zgodne i lakomislene devojke, kakva sam i sama i dovode ih ovom oveku na uivanje. On je iao prema meni. Stavio mi je ruku na struk i lagano kruio po mom stomaku, poto sam stajala poluokreriuta prema njemu. Imao je krupne crne oi, malo vei nos i brkove, koji su bili proarani sedim dlakama. Pokazao mi je prema krevetu, na kojem su se one dve kikotale i valjale, posve gole. Krenula sam i u trenutku shvatila da on dri deo mog svilenog ogrtaa u ruci. Krenula sam odlunije i u trenutku ostala bez iega na sebi. Jednu nogu sam sa isturenim kolenom stavila na krevet i ostala da stojim. Gledala sam devojke koje su izvodile neku igru. Oseala sam njegov pogled po sebi, a onda i njegovu ruku na mojim ledima. Milovao me od vrata do polovine leda i moram priznati da mi je bilo prijatno, a onda je spustio ruku i poeo da mi miluje zadnjicu. Drugom je prelazio prstima preko mojih grudi, ije su bradavice jasno davale do znanja da mi sve to prija. Trajalo je nekoliko minuta, a onda je on legao nasred 27ISPOVEST IZ HAREMA

leaja. Sknuo je odeu sa sebe, nekakav ogrta slian naem i za svoje godine nije imao runo telo. Devojke su znale ta treba da rade, poele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena prema gore, a druga od ramena prema preponama. On je zatraio da legnem pored njega. Ljubio me po vratu i ramenima, a ja sam krajikom oka videla da jedna od devojaka oralno zadovoljava Gospodara. Ubrzo je to radila i druga. Za to vreme on me ljubio, najvie po ramenima i grudima. Seam se da je divno mirisao i uopte soba je imala neopisivu atmosferu iz koje je izliijala~eka energija, uzbudenje, neto to je teko definisati. Ubrzo je jedna devojka sedela na njemu. Ona druga je ljubila Gospodara, a on je rukom istraivao moje telo. Doao je red na mene. Menjale smo se sve tri nekoliko puta. Priznajem da sam uivala. Sve smo se trudile da ga zadovoljimo, taj odnos se pretvorio u igru u kojoj nije bilo grubosti, igru koja je trajala satima. Na kraju smo svi klonuli i zaspali. Iz sna me probudilo milovanje. Bio je to Gospodar. Kroz prozor sam videla da je svanulo. Devojke su spavale i ja sam, nemajui izbora, a nije mi bilo do seksa, prihvatila igru. Imali smo kratak odnos, kratak, ali silovit tako da su se njih dve probudile. Dodatno su stimulisale Gospodara, a kad je se sve zavrilo on je otiao do bara u jednom delu sobe i sipao nam pie. Iskapila sam. Gledao me i rekao: - Bila si divna. Videemo se vrlo brzo. Poljubio me u rame i izaao iz sobe. Nas tri smo smo opet otile do one sobe sa bazenom i tamo provele dva-tri sata. Zaulo se kucanje na vratima kada smo se okrenule videle smo samo jednu

ruku koja je ugurala unutra kolica sa piem. U sredini je stajao ampanjac u ledu. Otvorila sam ga i sa zadovoljstvom popila. Devojke su rekle da je to od Gospodara i predstavlja znak njegovog zadovoljstva. Posle ruka spavala sam dva-tri sata. Probudila sam se i otila pod tu. Zazvonio je telefon, koji inae retko zvoni, i predstavlja vezu izmedu mene i mog uvara. Upitao me je jesam li za etnju ili za odlazak u teretanu. Odluila sam se za etnju. - Budite spremni za trideset minuta - kazao je zsIstinita pria jedne Beogradanke

spustio slualicu. Ja sam se svalila na trosed i pokuavala da u seanju prebiram po onome to se noas dogodilo. Bilo je to moje prvo iskustvo te vrste. Vodila sam ljubav sa mukarcem u prisustvu jo dve enske osobe. Nisam verovala da to mogu, a sada priznajem sebi da mi je ak i prijalo da me one gledaju i da zajedno zadovoljavamo jednog mukarca. Nisam oseala, za divno udo, griu savesti, niko mi nije padao napamet - ni moj momak, ni Beograd, ni prva iskustva u seksu. Nita. Iz razmiljanja me je trgao telefon. Pomislila sam da me uvar pouruje, podigla sam slualicu i jasno zaula sa druge strane, na kristalno istom srpskom j eyiku - Halo, da li me uje, halo reci da li me uje. Cujem te, ko je to, ko je to, poela sam da viem koliko me grlo nosilo. Taj drugi glas, muki glas, stalno je ponavljao da li me uje, da li me uje, ja sam vritala i pitala ko je, odakle zove, pitala sam da li je to Beograd... i onda se veza prekinula. Drala sam slualicu u rukama i nisam mogla da verujem. I dalje sam vikala. Nita se vie nije ulo osim tupog signala. Munjevito sam spustila slualicu, verujui da e telefon ponovo da zazvoni, drala ruke na aparatu i tresla se. Prolazili su minuti, telefon je utao. Drala sam telefon u rukama i bila u oku. Verujem da je prolo sat vremena pre nego to sam se pomerila. ta mi je sve prolazilo kroz glavu! Razmiljala am kao malo dete: da je neko iz Beograda doao da me spase, da u uskoro na slobodu, oekivala sam da se otvore vrata i da me moj heroj iznese iz zatvora, palate, harema. Onda sam nekontrolisano poela da plaem. ta ako je to najava neke psihike torture, ako je ovo bio poetak? Moda su snimili na traku onaj glas na srpskom i sada e da ga putaju, moda su snimili jo neto, samo da me zavaraju. Plaila sam se. Otila sam do kupatila i dugo sedela u kadi. Prijala mi je topla voda. Gledala sam tupo u jednu taku. "Vraala sam film" u Beograd. Mislila sam kao nikada do tada na aleta i kevu, na Svetlanu, celo drutvo. Zamiljala sam gde su sad, ta rade. Tako mi je nedostajala ona dosada, tumaranje po 29 ISPOVEST IZ HAREMA Beogradu, moj dosadni nematoviti momak, trapavi udvara i.., sve mi je nedostajalo. Pred oima su mi dolazile slik Beograda, prazne Skadarlije, gore prema Trgu Republik~ sebe kako udiem miris lipa, beim od mrkova peraa ulic< Seala sam se polusruene klupe u Pionirskom parki prljavih, a sada tako dragih tramvaja. um vode u kadi podsea me na Dunav i etnje zemur skim kejom, na amce koji su prelazili reku kod Ratnog ost va, talase ostavljene iza velikih belih brodova. Te veeri sai odluila da neto promenim, odluila sam da pobegnem. N sam imala ideju, ali poelo je intezivno razmiljanje o bel stvu. Dugo nisam mogla da zaspim. Glasovi noi dolazili s kroz otvorena vrata balkona. Dole u parku uli su se kora~ straara. Poeo je da se osea blagi vetri, osveavajue kri tanje vazduha, tako retko za taj grad i ovo doba godine. P retkim zvukovima, koji su dolazili do mene, znala sam d palata tone u san. Zakljuila sam da ne spavaju samo oni t su plaeni da nas uvaju, da nas kontroliu. Moda je ov vreme kada su anse za bekstvo najvee. Morau, mislil sam, danima da snimarn situaciju, da procenjujem i plan ram. Ako uopte postoje anse da se odavde pobegne. Sutradan sam medu prvim devojkama dola na bazex Zagledala sam visoke zidine i straare postavljene na eti: mesta oko bazena. Bile smo pod punom kontrolom. Htel sam da razgovaram sa Irenom, lepom ehinjom. Sval' razgovor sa tom devojkom priinjavao mi je zadovoljstvc Oseala sam se posle toga mirnije, kao da sam bila ko psihoterapeuta. Nisam je videla na bazenu, a nisam tome i pridavala neku veliku panju. Verovatno je odlula d ostane u sobi. Sutradan; opet na bazenu, nije bilo Irene. T me malo zabrinulo, poto je ona bila medu najredovnijim na kupanju: Nije bilo dana da ta devojka, velikih grudi uskog struka, ne uiva u ronjenju, skakanju a daske, zadi kivanju ostalih devojaka. Upitala sam Holandanku zna li gde je Irena. Ona j najpre utala onda mi blagim pokretom glave dala do znanj 30Istinita pria jedne Beagradanke

da krenem za njom. Doplivale smo do ruba bazena. Ona je utala i krenula malim tepenicama iz vode. Sledila sam je i legle smo jedna pored druge na udobne lealjke. Ona je najpre jedno vreme utala, a onda je, ne okreui glavu prema meni, hladno izgovorila. - Irena je nestala pre tri dana. Kaspitala sam se kod mog uvara i saznala da se nee vraati ovamo. Nije znao da mi kae radi li se o premetaju na drugo mesto, otpustu iz harema ili je u pitanju neto tree. Ja mislim da je ona ovde samo dve godine i sigurno nije otila zbog isteka vremena.

Na moje dodatno pitanje oko njenih pretpostavki Holandanka je samo utala i nakon nekoliko sekundi zanjihala glavom levo desno. - Zaboravi ovo to sam ti rekla i nemoj vie da se raspituje - procedila je kroz zube i bacila svoje vitko telo u vodu. Ostala sam da leim, sa jo veim strahom u sebi. Poelo je da me stee u grudima. Ono oputanje koje sam osetila prethodnih dana sada je nestalo kao da je rukom odneto. Cvrsto sam verovala da je izlaz u beanju, ali na pamet mi nije padalo kako i na koji nain da se nadem iza zidina palate. Danima sam pokuavala da nadem pukotinu u zidu koji me je okruivao. Bilo je trenutaka kada sam padala u oajanje, verujui da nema drugog izlaza nego ekati etiri godine, pa ta bude. Otprilike mesec dana nakon mog prvog boravka kod Gospodara dobila sam znak da u opet u tu kljunu odaju. Straar mi je rekao da Gospodar eli da me vidi. Prola sam ceo ritual, kao kod prvog odlaska od bazena do ulaska u praznu sobu i njegovog naknadnog pojavljivanja. Ovoga puta bila sam sama i to me je pomalo udilo.Gospodar je uao kroz ista vrata, bio je raspoloen i pozdravio me izgovarajui moje ime. Ostala sam kod njega oko tri sata. Sve se svelo na dugu predigru i estok seksualni in koji mi je, nakon due apstinencije,.prijao. Poelela sam da to bude due, a ja nisam bila tarrio da neto trazim, ve da dajem. Bila sam objekat. Pre nego to sam napustila sobu Go31ISPOVEST IZ HAREMA

spodar me upitao kako mi se dopada palata, jesam li za voljna, kako provodim vreme. Priali smo desetak minuta, sam na trenutak zaboravila da pred sobom imam apsolutn vladara mog ivota. Na rastanku mi je priznao da ga poseb~ uzbuduju moje oi, to je objanjavalo njegov zahtev, ~ navljan sve vreme seksualnog ina, da ne zatvaram oi. Opet sam oseala griu savesti nekoliko minuta po~ povratka u svoju sobu, ali to je sa spavanjem prolo. Ujut sam dorukovala i zatraila od straara da me odvede ~ bazen. On me otpratio do bazena i tada, prvi put rekao ~ e biti u blizini, a da mene ostavlja da se opustim i kupa~ plivam, ta mi je volja. Bila je to promena koja me ohrabril Kao da mi je mozak poeo bre i racionalnije da radi. LeE pored bazena pogled mi se zaustavio na jednom vozilu, lii je na minibus, parkiranom ispred kuice sa parfemima, k paim kostimima i uopte priborom za higijenu. Povremet sam vidala to vozilo i znala da je u pitanju mala pokret~ radionica dvojice ljudi koji su bili zadueni da odrava bazen: vode rauna o istoi vode, slapu, cveu oko bazen~ slino. Sinula mi je ideja. Uinilo mi se, naime, da b mogla, u trenucima nepanje, ui u vozilo i napustiti palat poto sam procenjivala da se radi o slubama iz grada. Po la sam intezivno da razradujem plan. Za poetak sam eta oko bazena, radei pokrete iz kojih se moglo zakljuiti c gimnasticiram, i bacala pogled na vozilo, ocenjivala kolil~ prostora ima u njemu. Ta ideja mi je sledeih dana bila u glavi. vrsto sa odluila da beim, ali sam strahovala, poto je straar moga da bude jedna od odluujuih prepreka. Opet je dolazio r bazen i sedeo, sa ostalima, na dvadesetak metara od bazen posmatrajui nas. Toga dana nita nisam oekivala. Krenula sam prilir kasno na bazen, sve devojke su ve bile tamo, a za udo m straar je jo dvadesetak metara pre nego to smo doli r odredite rekao da e biti u blizini i da budem dobra. Bilo n je svejedno ta pria, ali kada sam pored one kuice vide 32Istinita priajedne Beo~rndnnke

vozilo istaa bazena, osetila sam strujanje u telu. Osetila sam udnu nervozu koja me terala da neto uradim. Po pravilu, momci sa vozilom odlazili su sa bazena oko podne, im bi zavrli poslove iza jednog malog zida, koji je od bazena odvajao postrojenje za proiavanje vode i regulaciju rada vodopada. Vozilo je bilo parkirano na dva metra od kuice. Odluila sam u deliu sekunde: treba pokuati. Izala sam iz bazena, nenametljivo odetala do male prostorije i tamo se, kao, presvukla u drugi kupai kostim, to su esto radile i ostale devojke. Izala sam i nezainteresovano se mazala uljem za sunanje. U stvari, snimala sam situaciju. Kada sam bila sigurna da me niko ne gleda niti obraa panju na mene, sagnula sam se i kroz otvorena vrata vozila ula unutra. Ponela sam sa sobom jedan beli ogrta i neke kone sandale. Zavukla sam se iza sedita suvozaa, u prostor gde su bili nabaani neki najloni i aravi. Unutranjost je bila kao u kabrioletu, ali sa tim prostorom iza sedita. Mala kabina inila je drugi deo vozila i ona je bila spolja, nije bilo otvora, osim onog koji se mogao smatrati treim vratima. Srce je poelo da mi udara kao bubanj. ta ako se moj straar vrati, ta ako daju znak za uzbunu. Tresla sam se kao prut, ali nije bilo povratka. U jednom trenutku ula sam korake. Kroz otvorena vrata na mene je pala nekakva mrea. Bila sam pokrivena, ali sve mi je dobro dolo za kamuflau. Dva oveka su sela u vozilo, ukljuen je motor i krenuli smo. Oni su razgovarali na arapskom i naravno, nita ih nisam razumela. Vonja je bila dua od godine. Stali su na dva mesta, to me je izludivalo. Oekivala sam pretres, ali sve je prolo dobro. U jednom trenutku zaula sam automobilsku sirenu, a nedugo zatim automobile koji su prolazili pored nas. Bilo je jasno: nalazila sam se izvan palate. ta sad, strujalo mi je kroz glavu. Automobil je nakon dvadesetak minuta vonje stao, jedna vrata su ostala otvorena i ja sam posle nekoliko minuta podigla glavu. Unilo mi se da se nalazim u nekom skladitu, na prostoru gde je bilo desetak 33ISPOVEST IZ HAREMA

indentinih ili slinih vozila. U pogodnom trenutku napustil sam vozilo i kroz mala vrata na ogradi izala na ulicu. Upal sam u reku ljudi. Pokrila sam glavu ogrtaem, pokuavajui d prekrijem i lice. Uspelo mi je da se nekako maskiram, ali s me odavale moje svetle oi. Nisam gledala ispred sebe vie o~ dva metra. Oborene glave ila sam kroz gomilu ljudi koji sI vikali. Kao da sam bila na pijaci. Kada mi se uinilo da se graj~ stiala, oprezno sam podigla glavu i videla da se nalazim i prolazu izmedu dve zgrade, gotovo tunela u kojem je vladal~ hladovina. mugnula sam u jedan ulaz i nala se na mojE razoarenje u nekakvoj agenciji, birou, nisam mogla da odgonetnem ta je u pitanju. - Izvinite - kazala sam na engleskom i brzo se vratila na ulicu, ali sam se okrenula, i ugledala jednog mukarca koji je iao za mnom. Pratio me tridesetak metara i tad sam osetila njegovu ruku. Snano me stegnuo za podlakticu i nije bilo druge, okrenula sam se i pogledala ga. Imao je opasne crne oi i gustu bradu. Priao je neto na arapskom, a izraz lica mu je bio sve opasniji. Ni sama ne znam kako, ali za manje od dva-tri minuta pored mene su bila dva uniformisana lica. 34

Z

avrila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, a

kada su do veli starijeg oveka, u prilino loem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski i preveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam uliarka. Objas 'la ~am da nisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj dravi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojom voljom. Objanjavala sam tom oveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, iz palate velike raskoi, gde nas tridesetak devojaka inimo harem. Molila sam da me poveu sa Jugoslovenskom ambasadom u Dubaiju. Oni su razgovarali neto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon i kratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji ovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo se zagonetno smekao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prolo je oko sat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od straara iz palate, z harema. Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oi. Samo je rukom dao znak ,: da ga sledim. Odmah kod vrata nas je ekao veliki mercedes. r:2a dvadesetak minuta proli smo kroz kapiju palate. Onaj ~~ ltoji je doao po mene nita nije govorio. Plaila sam se, :predoseajui da me eka neto runo. Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. im smo uli unutra dobila sam ~__ aan amar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na , on me podigao i udario jo jednom. Bila sam gotovo 35ISPOVEST IZ HAREMA

van svesti i pre nego to sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobu je uao jo jedan snaan mukarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i privee, raireni ruku, za jednu ipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam se oslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oima. Oni su napustili prostoriju. Ne znam koliko je vremena prolo kada je jedan od njil opet uao, pogledao kako sam vezana i bez rei izaao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseine, koji je pada~ kroz prozor na drugoj strani zida. Sve me je bolelo, imala sam oseaj da e mi ake otpasti prste na nogama nisam ni oseala. Bila sam strano edna Kada je jedan od njih ujutru uao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oito razumevi, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveoj kofi doneo vode. Umesto da mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izaao. Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. inilo mi se da e me sopstveni jezik uguiti. U tim trenucima dala bih ivot za tu kofu vode, ali svako moje naprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispred mene. Negde u sumrak ula sam korak ispred vrata. Uao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, a kada je primetio da su mu oi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda se prosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je priao i nakon pauze od nekoliko sekundi osetila sam straan udarac u glavi. Za udo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene. uli su se koraci u hodniku.Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udarac je bio toliko estok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam ula korake, nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam jo jedan amar, mnogo blai od prvog udarca toga dana. Postalo mi je sve~edno koliko e jo udaraca doi,

kao da nisam oseala bol. Zelela sam da umrem. Onaj to me je udarao napustio 36Istinita prin jedne Beogrndanke

je sobu. Oseala sam da je drugi ovek jo uvek tu, ali negde u dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila. Ponovo sam ula korake, ali ovog puta tu u sobi. ovek koji je mirovao priao je na pola metra od mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Ha fez. Morate biti kanjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da va ivot ovde ne znai nita. On je u naim rukama. Moete nestati za deset minuta i nikada niko nee saznati ta se desilo. To moemo da izvedemo i bez Gospodara. On e dobiti informaciju da ste imali modani udar, da vas je ugrizla zmija otrovnica i sve e biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseao neki udan ton u njegovom glasu. Kao da mu je bilo ao. Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da e u njemu ipak progovoriti ovek, da e razumeti motive moga pokuaja da napustim palatu. Hafez je dao znak uvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseala sam nesnosnu ed, kupei ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su u sobu ula jo dvojica uvara. Podigli su me sa poda i poveli kroz hodnik. Vie su me nosili nego to sam hodala. Negde na sred hodnika, kod jednog prozora, bio je sto sa nonom lampom i staklenim kavezom. Okrenula sam se i u kavezu, veliine pola metra, videla ogromnu zmiju. Prola me je jeza, setila sam se Hafezove pretnje i osetila kako su krenuli posle petnestak sekundi zadravanja. Shvatila sam poruku, ali i dalje strahujui znai li to zadravanje, moda, presudu. ta e mi se desiti naredne noi, da li sam osudena na smrt i to na straan nain, ujedom zmije otrovnice. Odveli su me u moj apartman. Jo uvek mi niko nije davao vode, iako sam nekoliko puta traila. Svi su utali, a onda je Hafez uzeo bokal, otiao u kupatilo i napunio ga vodom. Kad mi je pruio vodu nisam imala vremena da je sipam u au, gutala sam kao ivotinja, uzimala povremeno vazduh i nastavljala. Oni su samo gledali u mene. 37ISPOVEST IZ HAREMA

- Od ovog trenutka poinje va oparavak. Osetili st samo deli kazne, koje u ovakvim sluajevima primenjujE mo. Odluku da ne budete kanjeni po propisima doneo sar ja, na sopstvenu odgovornost. Videemo se za nekoliko d~ na - rekao je Hafez i napustio sobu, zajedno sa straarima Pala sam na pod i ostala da leim dugo, dugo. Nis~m imal snage da se pomaknem, nisam plakala, nita. Samo sar gledala u jednu taku ispred sebe. Sledeih dana moj apartman nekoliko puta je poseti lekar. Modrice sa lica lagano su nestajale i nakon deset dan kao da se nita nije dogodilo. Nije bilo tragova. Ja sam pc novo izgledala lepo, ak svee. Odluila sam da nikada vi ne napravim slinu glupost. Ostau ovde, pa ta se desi. Gc spodar je imao neverovatan uticaj u Dubaju. Oito, sv dravne institucije bile su mu na usluzi, policija posebnc Zakljuila sam da njegov harem nije nikakva tajna, ali i t da je tako neto u ovom delu sveta sasvim normalno. Dovol no je samo imati mnogo novca. Moj Gospodar, bilo je oitc imao je bogatstvo ije granice nisu mogle ni da se sagledaji O moi, koja iz tog bogatstva proistie, i da ne govorimo. Nisam imala gotovo nita to bi pomoglo da se orijet tiem u vremenu, ali otprilike sam znala da je prolo vie o godinu dana kako sam u arapskom haremu.\ Zivot je ima svoje zakonitosti. Znala sam ta donosi svaki nov~dai povremeno su me obavetavali da u u Gospodareve odale tako je prolazilo vreme. Jednoga dana, posle doruka, u moju sobu je ~a straar i dao mi do znanja da se pourim na bazen. Tamo s ve bile ostale devoje, neke u vodi, neke na lealjkama, posle pola sata, najvie etrdeset minuta, na bazenu s pojavio Hafez. Pozvao nas je da se okupimo i onda n~ obavestio da nakon ruka budemo u delu parka sa severr strane palate. U prvi mah pomislila sam da emo zajedno na lekarsl pregled ili neto slino, ali... Hafez se pojavio u lepom odeh sa sunanim naoarima i izgledao je vrlo sveano. 38Isknrfa ~rr~al'edme Beog~rrdarrke

- Devojke - kazao je - imate tridesetak minuta da odete do vaih apartmana, da se lepo naminkate i obuete i ponovo dodete ovamo. Imam iznenadenje za vas. Mi smo se samo okrenule jedna prema drugoj, nita ne shvatajui. Nije bilo druge, posluale smo i za pola sata u parku je bio skup lepotica, skup kome bi mogao da pozavidi i organizator izbora za mis sveta. Nije se znalo koja je devojka lepa, koja ima bolje izvajano telo. Hafez je sedeo na jednoj klupi, puio i merkao nas. Ustao je, bacio cigaretu i rekao: - Za nekoliko minuta po vas e da dode autobus. Idemo na aerodrom. Imaete malo putovanje. Nadam se da ete biti pametne i da ete iskoristiti dobru volju vladara na nain kako on to od vas oekuje. U tom trenutku iz parka je izalo pet devojaka, koje do tada nisam videla. Bile su nove. Hafez je rekao da

se radi o devojkama koje e sa nama putovati i nita vie. I one su izgledale izuzetno atraktivno, sve su bile plavue, ali su u proseku, bar mi se unilo da je tako, bile starije od nas iz harema. Uskoro je na rub parka doao autobus. Imao je zatamnjena stakla, unutra nismo nita mogli da vidimo. Tek kada je voza otvorio vrata i kada smo ule shvatila sam da se nalazimo u malom raju. Autobus je imao klima-uredaj, sedita su bila kona, sa foteljama koje su mogle da se pomeraju i stavljaju u vie poloaja. Bile su udobnije od onih u palati. Ispred sedita bili su mali friideri sa sokovima. Putovali smo oko sat vremena. Bio je to moj prvi susret sa Dubaijem. Sedela sam pored prozora i upijala svaki detalj. Grad je bio fascinantan. Povremeno smo uleteli u gust gradski saobraaj, promicali su pored nas ljudi kakve sam do tada gledala na filmovima ili u novinama. Zbog guve stajali smo nekoliko minuta. Sa moje leve strane obratile smo panju na malu pijacu poljopriv~ednih proizvoda. Voa je bilo u izobilju, a samo nekoliko kilometara dalje, kada smo krenuli, videla sam uz auto-put male kue, bez krovova, koje su svojim izgledom i neistoom okolo odavale utisak siromatva. 39ISPOVEST IZ HAREMA

Po znakovima na putu videla sam da se pribliavamc aerodromu. Ule smo u avion i sletele posle dva-tri sata leta Bile smo na aerodromu, gde nas je saekao autobus, sva~ kako luksuzne klase, ali daleko od onog koji nas je od palatE dovezao do aerodroma u Dubaiju. Hafez je sve vreme bio s~ nama. Sedeo je, sa uvarima, u prostoru iza kabine pilota povremeno gledao ta radimo. Posle krae vonje autobusom, a ve je padao prvi su~ mrak, ule smo u ogroman ograden prostor. Kua je bil~ ogromna, nekoliko hiljada kvadratnih metara prostora, s~ velikim bazenom i zelenilom okolo, ali ne onakvim kao u pa~ lati. Zelene povrine su bile rasporedene oko kue, ozidanf divnim belim kamenom. Uskoro je poela veera, svirao jE orkestar, uglavnom evropsku muziku. Mi devojke bile smc odvojene na jednoj strani, a grupa od desetak mukaraca n~ drugoj. Medu njima je bio i Gospodar, koji se, videla sam, prikljuio neto kasnije. Pretpostavljala sam da smo ovde ukrasa radi poto sL mukarci, veerajui, neprestano gledali u nas, smeei se Pia je bilo u neogranienim koliinama, posebno ampanjaca. Poto je ionako bilo vrue, bez obzira na to to je suncE zalo, alkohol nas je dodatno zagrejao, pa je veina nas glasno razmiljala o kupanju u bazenu iza naih leda. Nakor nekog vremena Hafez kao da je proitao nae misli, priac je i rekao da se slobodno osveimo u bazenu, ako to elimo, Jedna devojka, zvala se Sara i dola je iz Pariza, uzvratila je Hafezu da smo sve za kupanje, ali da nemamo kupaE kostime, te da nam je ao to ih nismo ponele. - To nije prepreka - kazao je on - skinite odeu ; kupajte se. Gospodar to eli - bio je vrlo jasan Hafez. Svaka ' od nas je imala iskustvo slino onom koje sam imala i ja, oprobale su grupni seks, skidale se pred drugima i zato d~ , se sada ne skinemo pred ovim strancima. Ubrzo je tride~ setak lepotica pobacalo svoju odeu na stolove i poskakalc u bazen. Dok smo se prskale vodom, plivale i ludovale i bazenu, Gospodar je sa svojim mukim drutvom ostavic , j~ 40Istirvita pria jedne Beogradanke

stolove i priao bazenu. Sedeli su posmatrali nas, pijuckajui i sa neskrivenim uivanjem ispijali svaki na pokret, svaki izlazak iz bazena, skok u vodu... Primetila sam da se onih pet devojaka koje nam je Hafez prikljuio pre polaska iz Dubaija, dre u grupi i da one imaju neki poseban zadatak u celoj predstavi. Hafez je priao mojoj prijateljici Holandanki i neto joj rekao. Ona je potom doapnula devojci do sebe i za nepuna dva minuta sve smo imale direktivu od Hafeza da udobrovoljimo muki deo drutva, ali samo na nivou plesa i erotske igre. Druge devojke su zaduene da idu do kraja. Znala sam da je u pitanju onih pet devojaka koje su doputovale sa nama i jo etiri devojke koje smo zatekle u ovom prostoru. Poela je prava erotska predstava. Dok smo mi iz Gospodarevog harema plesale, uvijale se i mazile sa gostima, muzika je mirno svirala, kao da se nita ne dogada. Oseao se neki lagani vetar i u nekim trenucima posle izlaska iz vode bilo mi je ak pomalo hladno, ali ples i pie su inili svoje. Neko je predloio da se premestimo u kuu i ja sam znala ta sledi. Nadala sam se da e nae uloge, prema onome to je Hafez rekao, uskoro biti zavrene. U kui je bilo bezbroj soba. Mi smo plugole, neke bez dela odee na sebi, trale po kui, vritate, zavirujui u sobe. U jednoj od njih zatekla sam dve devojke iz grupe od pet koje su dole sa nama. Bile su u drutvu dvojice mukaraca, svi su bili goli, a jasno sam videla da jedna od njih zadovoljava dvojicu, dok je ona druga stimulisala samu sebe, gledajui ta ostali rade. U drugoj sobi, u koju sam ula traei Holandanku, videla sam u polutami dva spojena tela na prozoru. Jedna od devojaka je bila oslonjena rukama na prozor; sa visoko podignutom zadnjicom, uz koju se estoko pribijao visok, korpulentni mukarac. Kada sam pokuala da nekoga upitam hoe li uskoro biti spavanja, a

spavalo mi se pomalo, Holandanka me povukla za ruku i apnula na uvo da nas zove Gospodar. U sobi, neto veoj od drugih, ekao nas je zaista Gospodar. Osmehnuo se kada smo ule, popili smo jo 41ISPOVEST IZ HAREMA

jedan ampanjac, a onda je poela erotska igra u kojoj sam iskreno uivala, prilino zagrejana svim to se te noi dogadalo, od bazena do jurnjave po sobama. Gospodar je imao i mene i Holandanku, a kada su alkohol i umor uinili svoje on nam je rekao da ga ostavimo da se naspava. Sunce je ve bilo visoko na nebu kada sam se probudila. Bilo je vrue i otila sam pod tu. Napolju je bilo petnestak devojaka, ostale su spavale. Hafez je sedeo za stolom kod bazena. Pozvao me i rekao da emo posle ruka krenuti nazad za Dubai i da to kaem ostalim devojkama. Bio je vrlo zadovoljan, videla sam to na njegovom licu. Bilo je jasno da je taj ovek zaduen da Gospodaru dovodi lepe devojke, i ovoga puta je obavio posao na najbolji mogui nain. Oni ljudi od sino su, shvatila sam, poslovni partneri naeg Gospodara iz celog sveta i nisam sumnjala da su, uz nau pomo, sino zakljueni veliki poslovi. Pre polaska, dok sam spremala neseser, pogled mi je pao na mali radio-prijemnik, tranzistor, koji je stajao na jednom delu narnetaja. Bio je to mali digitalni Sonijev tranzistor, ne vei od povrine kutije cigareta. Iako sama u sobi osvrnula sam se, za svaki sluaj... i stavila tranzistor u neseser... Po povratku u Dubai i palatu, sa velikim nestrpljenjem doekala sam da ostanem sama u apartmanu. Poela sam da biram stanice i da uivam. Radio je imao malu bubicu, koju sam stavila u uho, i na savrenom zvuku uivala u muzici i programu mnogih radio-stanica iz celoga sveta. Ne znam koje je doba noi bilo kada sam u jednom trenutku, birajui stanice, pogodila talasnu duinu sa koje je do mog uha dopirao glas Miroslava Ilia i pesme: "Sreli smo se u aprilu - kad si ljubav meni dala"... Oito, bio je to Radio Beograd. Poela sam da se tresem od uzbudenja. Signal se lagano gubio, odnosno slabio, ali se nije prekidao. Plakala sam od sree, sedei na podu, tresui se od neopisive radosti i uzbudenja. U Beogiadu sam narodnjake sluala samo kad nisam imala mogunost da biram, kad je drutvo bilo takvo. Sada sam plakala uz Miroslava Ilia i harmoniku. Odmah 42Istinita pria jedne Beogradanke

nakon njegove pesme ila je Lepa Brena i pesma,... "Beli se golubovi vraaju, na moje prozore sleu". Posle te pesme oglasio se spiker reima: Sluate Radio Beograd, sada je tano, ne znam koliko je rekao sati, i na redu su vesti. U ono to sam ula nisam mogla da verujem. Kao da sluam naunu fantastiku, enski glas je govorio 0 ratnim operacijama u mojoj zemlji, osvojenim i oslobodenim naseljima i gradovima, ubijenima, zarobljenima, mrtvim civilima. Ubrzo se signal izgubio i nisam vie mogla da ga dobijem. Te noi nisam oka sklopila, koliko zbog uzbudenja to sam konano ula re na srpskom, ak i pesmu, toliko zbog rata koji je potresao moju zemlju. Radio Beograd sam sluala jo nekoliko dana, a onda su baterije oslabile i vie nije bilo mogunosti da ih nabavim. Znala sam, ako otkriju radio, da bi to bilo tee krenje discipline. Nije mi padalo napamet da jo jednom napravim glupost. Bilo je popodne, odmarala sam se, kada se ulo zvono ulaznih vrata. Pustila sam uvara unutra i on mi je ljubazno dao do znanja da mogu roditeljima napisati pismo. Na engleskom, upozorio je, samo potpis e biti vaom rukom. Kada je uvar izaao, nakon to mi je saoptio da mogu roditeljima da napiem pismo, dugo sam razmiljala o tome radi li se o nekom triku, podvali, iskuenju. Dodue, rekao mi je da e pismo biti otkucano na engleskom jeziku, a samo e moj potpis biti originalan. To je iskljuivalo mogunost skrivenog saoptavanja istine, opisivanja poloaja u kojem se nalazim, apela za pomo. Ipak, injenica da e moji, ale i keva, dobiti pismo sa potpisom njihovog deteta, koje im se tnko dugo nije javilo, ispunjavala me uzbudenjem i nekom vrstom radosti. Posle veere pozvali su me u veliku dvoranu, koja je u jednom od svojih delova imala kompjuterski centar. Trebalo je da napiem pismo. Sela sam pored mladia, koji je odreden da otkuca pismo, ali pre nego to smo poeli Hafez je skrenuo panju kako treba da piem. Insistirao je da roditelje obavestim o uspenom poslu u dalekoj zemlji, da im 43ISPOVEST IZ HAREMA

kaem kako sam zadovoljna, ali da se zbog dugih putovanja u daleke zemlje nisam javljala, itd. Traila sam da napiem mojima kako ih bezgranino volim, da ih sanjam, kao i trenutke kada u opet da vidim moj Beograd i sve koje sam tamo poznavala. Izgovarala sam reenice, momak je kucao, a Hafez nadzirao. Pismo sam nala kada sam dola u Beograd. Bilo je jedino iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i keva ga je uvala kao ikonu. Rekla mi je da je sumnjala u pismo. Bilo je udno to ga piem na engleskom, ali nekakvu utehu je nala u mom potpisu. U pismu sam navela kako radim posao putujueg menadera, da obilazim svet, sklapam poslove i slino. Napisala sam i to da sam po dolasku u Dubai est meseci vodila jedan eksluzivni butik, a onda su me unapredili.

Pismo sam potpisala irilicom, Hafez je malo due zagledao, ali nije reagovao. Da budem iskrena, nisam mislila da e pismo doi do Beograda, do mojih, a eto, dolo je. Dani su prolazili u dosadi, svaki novi je bio identian onome pre njega. itala sam knjige, svetske klasike, a iznenadila sam se kada su mi, posle moje elje za koju sam verovala da se nee ispuniti, doneli sabrana dela Maksima Gorkog i Borisa Pasternika. Samo nekoliko dana kasnije oba kompleta imala sam u svom apartmanu. Kod Gospodara sam odlazila u proseku svakih dvadesetak dana, to je znailo da mu se dopadam vie od bar polovine drugih devojaka iz harema. Jednom me je, posle seksa u kojem smo oboje uivali, pitao iz koje zemlje dolazim. Kad sam mu spomenula Jugoslaviju i Beograd samo se nasmejao, rekavi da je sredinom osamdesetih bio u Beogradu, kratko svega jedan dan, zavravajui poslove za svoga oca, velikog naftaa, koji je umro 1990. godine. - Sada radim , uglavnom sa Rusima i Francuzima - kazao je i napomenuo da bi sledei put, kada bude leteo za Moskvu, mogla da podem sa njim. Ja sam utala, znajui da se treba drati Hafezovog , uputstva, po kojem nam nije dozvoljeno da iznosimo bilo 44Istinita pria jedne Beot>radanke

kakve stavove niti da postavljamo pitanja. Gospodar je voleo da vodi ljubav u smiraj dana i u ranu zoru. Dogadalo se da provedem no sa njim, sama ili sa jo nekom devojkom, a budenje je obavezno bilo praeno seksualnim odnosom. Jednom prilikom posle ruka, nesnosna vruina me oterala iz prijatnog prostora bate u kojem sam ruala sa vedankom Eni, mojom vrnjakinjom, i planirala sam da najpre malo odspavam u mom apartmanu, koji je imao klima uredaj, a posle toga da skoknem do teretane i pravac bazen. Dobili smo pravo i na nono kupanje do ponoi. Neke devojke su donosile voe na bazen i nisu ile ni na veeru. Ja sam povremeno radila to isto. Jela sam ananas u ogromnim koliinama. To mi je verovatno ostalo iz detinjstva. Nisam mogla da spavam pa sam pozvonila, traei od uvara da dode u sobu. Rekla sam mu da hou malo u teretanu, a posle na bazen. Toga dana radila sam vebe za ledne miie, najvie tridesetak minuta. Nisam se tuirala, samo oprala ruke i krenula prema bazenu. Posle moda dvadesetak minuta, na nekih pedeset metara u od mene i uvara odjeknuo je~najpre jedan, a potom jo nekoliko pucnjeva. Mi smo stali. Cuvar me je odmah uhvatio za ruku i izvukao pitolj. Za divno udo ja se uopte nisam uplaila. Bilo je interesantno. Stajali smo nekoliko trenutaka, a onda je iz parka izaao ovek sa pitoljem u ruci. Pogledao je levo desno i dao znak mom uvaru da mu pride. Ovaj je, pre nego to je krenuo, otrim tonom rekao da ga ekam na klupi, koja je stajala nekoliko metara od nas. Samo to je krenuo, zastao je, i vie prko ramena me upozorio da bi svaka moja glupost, a sigurno je mislio na skrivanje ili pokuaj bekstva, zavrila kobno po mene. Ja sam davno, posle onog pokuaja bekstva i surovog kanjavanja, vrsto odluila da talCO neto ne ponavljam. Sedela sam na klupi nekoliko minuta, kada sam meni sa desne strane ula neke udne zvuke. Zaklanjao me veliki csetni zid, koji je na nekoliko mesta imao rupe na sebi. Iza njega je bio park. Spustila sam glavu i, rizkujui da me kazne 45ISPOVEST IZ HAREMA

za nepotovanje pravila, svoju znatielju pokuala da za dovoljim provirivanjem kroz granje. Videla sam onog oveka to je izaao iz parka i mo straara, stajali su iznad oveka koji je leao na zemlj obliven krvlju. Jasno se videlo da na ledima ima ranu o~ metka. Bela koulja bila je krvava, a uinilo mi se da on jo daje znake ivota: Bio je belac. Videla sam jasno da se n radi o Arapinu, poto mu je glava neprirodno stajala okrE nuta u odnosu na telo i ja sam bila u situaciji da mu vidir, lice. Nije imao vie od trideset godina. Ona dvojica su stajal i dalje iznad njega. ovek koji je izaao iz parka imao j mobilni telefon i razgovarao sa nekim. Ostala sam u iston poloaju i posmatrala ta e da se desi. Posle nekog vremena moj uvar s pojavio kod klupe Videvi da dolazi, okrenula sam se kao da me nita n interesuje. Rekao je da ostanem gde sam, vratio se nazad ~ park, i posle par minuta zajedno sa onim drugim izaa~ nosei ubijenog. Preli su stazu i izgubili na drugoj strani Na belom mermeru ostali su tragovi krvi. Posle desetak mi nuta moj uvar se vratio sa jo jednim mladim momkom koji je u ruci imao kofu i krpu. Obrisao je krv. uvar mi j dao znak da krenemo i uskoro smo bili na bazenu. Pre nego to sam otila da se skinem i skoim u vodu uvar mi je rekao da zaboravim ta sam videla. - U vaem j~ interesu da ne priate devojkama ta se odigralo. To je neto t~ sa vama nema nikakve veze i tako shvatite ovaj sluaj - kaza~ je i otiao do stola gde obino sedi dok sam ja u bazenu.46

S

utradan sam ponovo ila na bazen i od Holandanke ula da sve devojke znaju za ubistvo, te da se radi o

nekom stranom novinaru koji je, najverovatnije, saznao ta se krije iza velikog zida i pokuao da ude unutra. Moda je doao da trai neku od devojaka. Moda mu je ovde sestra ili verenica koju su, kao i mene, odveli na prevaru. Odbacila sam takvo razmiljanje, prihvatajui priu da je u pitanju bio znatieljni novinar iz neke vanarapske zemlje. I danas verujem da roditelji nikada nisu saznali ta je bilo sa tim momkom. Moda se jo nadaju da je iv, da e se javiti. Nekoliko dana oseala sam se udno zbog ubistva. Moj uvar mi je, posle dva dana, onako u prolazu, jo jednom dao do znanja kako je najbolje da zaboravim sve to sam videla. Samo sam klimnula glavom. Bazen je jedino mesto gde smo mi devojke mogle da razgovaramo slobodno, bez kontrole, gde smo razmenjivale priu o zajednikoj sudbini, ali to nije bila rairena praksa. Ja sam, na primer, o tome razgovarala sa Holandankom i Francuskinjom. U ostale nisam imala takvo poverenje. Saznala sam da su obe nasele na istu la kao i ja. Njima su priali o Londonu i Atini, a meni o Rimu. Saznala sam da Gospodar ima dvadesetak ljudi kojima je jedini posao traganje za lepim devojkama po svetu. Ja sam imala "privilegiju" da me iz Beograda dovede Hafez, koji inae nije radio te poslove, poto je ovek od velikog Gospodarovog poverenja i imao je znaajne obaveze u palati. U Beograd je doao sasvim sluajno, naneo ga je put i zajedno sa Majklom naleteo na mene. 47ISPOVEST IZ HAREMA

Dugo vremena moju panju plenio je telefonski aparat, koji je stajao u holu junog bloka palate, gde smam esto odsedala, posle ruka, uglavnom sama, kada bi se moj uvar udaljavao ostavljajui me da prelistavam stranu tampu, poznate modne magazine, koje smo dobijale u palati i itale na takvim ili slinim mestima, ali nismo imali pravo da ih nosimo u apartmane. Dakle, interesovao me telefon. Planirala sam da ga upotrebim, ali pojavio se dodatni problem - ako i to uspem, nisam znala koji je pozivni broj za Jugoslaviju. Kada sam ve pomislila da e moja ideja ostati nerealizovana, primetila sam jednog popodneva da neki omaleni, krupan ovek, izvlai iz gotovo neprimetne fioke knjigu i iz nje uzima telefonske brojeve, a zatim telefonira. Taj telefon je esto zvonio, po emu sam zakljuia da ima direktnu liniju, i da su oni koji se javljaju daleko od Dubaija, da se javljaju iz raznih delova sveta. Dakle, sledei zadatak bio je da se bar na trenutak dokopam imenika i vidim ima li anse da dobijem Beograd. Prilika se ukazala za nekoliko dana. Ostala sam na trenutak sama, munjevito otvorila fioku, uzela imenik, vratila se na svoje mesto, pet metara udaljeno od telefona i stola na kojem je bio aparat i "mirno" nastavila da itam magazin. U stvari, ispod njega sam paljivo otvorila knjigu i poela da traim ono to me interesuje. Niko se nije pojavljivao, ja sam se zanela traenjem, a onda sam ula korake. Onai krupni ovek iao je pravo prema telefonu. Oduzela sam se. Sta ako otkrije da nema imenika? Sreom on je okrenuo neki poznati broj i poto je obavio razgovor izgubio se iza jednog od velikih stubova od zelenog mermera. Nastavila sam da prelistavam imenik. Jednim delom je bio na arapskom, a drugim na engleskom i u normalnim okolnostima broj koji sam traila pronala bih za pet minuta. Sada je bilo drugaije. Vie sam gledala hoe li neko da naide nego u ono ta prelistavam. I tada, kao da mi je sinulo pred oima, naila sam na stranicu na kojoj je pisalo "Istona Evropa", a malo ispod to~ ga Jugoslavija. Bilo je nekoliko telefonskih brojeva, najviE 48Istinita prin jedne Beogradnnke

deset. Seam se da je na prvom mestu bio Geneks, pa Jugobanka, onda INA i tako dalje. Jasno, nisu me interesovali njihovi telefoni, ve ono ispred. Pozivni broj. Prosto sam upijala jedan od beogradskih brojeva, kao da umesto oiju imain skener. Ponovila sam dva puta i zatvorila imenik, vratila ga u mali sto i otila u apartman. Tamo sam zapisala broj, ponavljala ga do veere, a kada je postalo jasno da ga sigurno nikada neu zaboraviti, kao to ga i danas znam, bacila sam papiri u WC. Preostao je onaj tei deo posla: telefoniranje. Nekoliko dana nisam uspela da uradim vie od pribliavanja telefonskom aparatu na metar. Uvek bi neko nailazio i ja sam se pretvarala da premetam novine ili da kreem do toaleta. Toga dana bilo je neopisivo vrue. Mislim da je bilo oko 45 stepeni. Neopisivo. Sve je gorelo. Bile smo skoro ceo dan u bazenu. Rekla sam uvaru da moram do apartmana, da se ne oseam najbolje, ali da bih pre odlaska u sobu, najradije posedela malo u holu, pored fontane i itala magazine. Samo je klimnuo glavom i otiao, napominjui da e se vratit kroz desetak minuta. Na vratima, koja su od mene bila udaIjena dvadesetak metara, stajala su dvojica snanih mukaraca. Priali su i smejali se listajui neke novine. Nikoga drugoga nije bilo. Munjevito sam prila telefou, raunajui daoninee primetiti moje kretanje, poto je taj deo bio malo manje

osvetljen u odnosu na ostali prostor. Prst mi je munje~ vito leteo po broj evima. U slualici je nastao muk. Pogledala sam prema ulazu. 'r Ona dvojica su i dalje razgovarali, niko drugi nije dolazio. ~' Okrenula sam se bono prema njima, naslonila se na desnu ~.~uku, u kojoj je u stvari bila slualica i glumila kao da palji~~;coitam novine ispred sebe. Iz slualice se i dalje uo samo w gani um. Nikakav signal, ni slobodna linija ni zauzea. undi su bili dui od godine. Ispod oka sam posmatrala 'e li neko da se pojavi. ; Sledeeg trenutka telefon u Beoradu je zazvonio. Verovala u mom stanu. "Videla" sam na stari crni aparat, drveni 49ISPOVEST IZ HAREMA

sto, koji nam je poklonila tetka Jelena pre nekoliko godina, n kojem smo drali telefon. Videla sam komodu koja je staj~ metar odatle. Telefon je zvonio, ali niko nije dizao slualicu. Pe est, sedam puta a onda, kada sam ve pomislila da nee bi nita, neko je podigao slualicu i rekao na srpskom: - Da, izvolite. Bio je to muki glas. Nije tata, nije eda. Ja sam gotov izvan sebe aputajui upitala: - Izvinite, koga sam dobila. Ako mi kaete kako se zovete i koga traite ja u da s predstavim - ula sam sa druge strane. - Traim porodicu... ......- kazala sam. - Ne, ne, ovde stan Miladinovi. Pogreili ste. - Gospodine, ja se javljam iz Dubaija. Ja sam iz Bec grada. Ovde sam u odredenoj vrsti zatvora. Molim va obavestite nau ambasadu, policiju bilo koga. aputala sar plaei se svoga glasa, drei stalno na oku onu dvojicu. - A gde vam je to - ula sam. - Nije vano, samo recite nekome, molim vas, prE klinjem vas. - Uradite neto. Zovem se.......... - Sluaj eno, ako ve ima potrebu da krati vremf onda to ne radi telefonom i ne sa nepoznatim ljudima rekao je moj nepoznati Beogradanin i spustio slualicu. Prekinula sam vezu i paljivo pogledala dolazi li nekc Ne, sve je bilo kao pre nekoliko minuta. Vratila sam slualic~ i ostala u dvosedu sve dok nije stigao uvar. Tek kasnije sar shvatila da se jedan od one dvojice sa ulaza okrenuo samo t sam se vratila na dvosed, samo to sam ostavila slualicu, a ja sam bila u svom svetu stvorenom preko uspostavljene vez sa Beogradom. Kao da mi je bilo drago to sam pogreila brc ili to je telefon birajui "prebacio". Mislila sam da ne bi izdrala, ne bih ostala mirna da su se javili ale ili keva. Poel bih da viem i pitanje je ta bi posle bilo sa mnom. Dva dana posle razgovora sa Beogradom pozvao me j Hafez i odmah sa vrata upitao da li sam ikada bila u Moskv 50 ~stuittn yri~a jed~e Beogmd~nke Ne, kazala sam. On je napravio izraz lica koji bi se mogao nazuati osmehom i rekao da u imati priliku uSkoro. Moda ve ove nedelje, rekao je. - Biu konkretan. Gospodar treba ovih dana da putuje u Rusiju. Traio je da dve devojke idu sa njim. Vas je imenovao, a drugu u ja da odredim - bio je odreden Hafez. Posle tri dana spakovala sam neseser i jedan dodatni kofer. Reeno mi je da kreemo u Moskvu. Bila sam spremna za putovanje, srena to bar na neko vreme naputam taj prostor gde mi nije bilo loe, ali gde sam bila poniena kao ljudsko bie. To to me je Gospodar odabrao da ga pratim na putu u Rusiju smatrala sam zriaajnim priznanjem. Bilo je jasno da me Gospodar posebno ceni, da mu se dopadam. Po mene je doao luksuzni automobil, mislim isti onaj kojim sam svojevremeno sa Majklom dola u palatu sa aerodroma, posle izlaska iz aviona italijanske aviokompanije. Samo to smo krenuli, voza je zaustavio kola i ula je jo jedna devojka, koju sam upoznala na bazenu, ali nikada se nismo druile. Bila je Nemica i zvala se Elke. Nas dve smo sedele jedna do druge, nasuprot nama bio je jedan straar, verovatno Elkin, a drugi je sedeo pored vizaa. Pitala sarn se gde je Gospodar, ali samo do aerodroma. On nas je tamo saekao, na punktu za ekiranje karata, nasmejao se i upitao kako smo, jesmo li raspoloene, spremne za put i sline sitnice. Odmah je bilo jasno da neemo putovati redovnom linijom, bez obzira na to to smo prole kroz uobiajenu proceduru u aerodromskoj zgradi. Mali automobil odvezao nas je do aviona, koji je bio postavljen podalje od ostalih neuporedivo veih aviona. Motori su bili ukljueni i mi smo uli unutra. Pored nas dve i Gospodara, u ekipu su bili ukljueni dvojica straara i jedan gospodin za kojeg verujem da je Gospodarov ef kabineta ili neto slino. Bio je tu i jedan izuzetno snaan ovek, verujem bodi-gard naeg Gospodara. Poleteli smo petnestak minuta posle ulaska u avion. Let je bio udoban, zabavljali smo se u jednom delu aviona, 51ISPOVEST IZ HAREMA

odvojenom nekom vrstom pregrade. Gospodar je insisti: da vodimo ljubav, a na moje iznenadenje Nemica je pol ala da ga odbije to njemu nije smetalo, okrenuo se me~ ekao da se Elke pridrui, a to se i desilo. Vodili smo ljul u avionu, ja i Nemica sa Gospodarern koji je u tome, izgle posebno uivao. Na aerodromu su nas saekali neki Arapi i seli sm~ luksuzni mercedes. Vozili smo se najvie pola sata i zau~ vili se pred vilom na kojoj je neto pisalo. Bilo je evideni da to nije hotel. Elke i ja smo dobile posebnu sobu ali, I< to se mogle oekivati, sa nama je unutra uao i jedan straara, upozorio nas da ne koristimo telefon, da ne raz; varamo sa konobarima, odnosno poslugom, te da ne stul mo u kontakt sa ljudima izvan kruga Gospodara. Narav~ on je ostao u sobi. Nije smetalo ni njemu a ni nama to sI se Elke i ja polugole etale po apartmanu, odlazile do 1 patila, jurile po sobi... On je nemo itao novine, povreme bacajui pogled na nas dve. Rekao nam je da se ponaa~ kao da nije prisutan, kao da ga nema i mi smo to prihvat Sutradan nam je reeno da ostanemo ceo dan u apa manu, da e Gospodar imati neke obaveze u gradu. Sa naI je bio straar. Najvie vremena provela sam pored prozo uivala sam u panorami Moskve, doivljavajui je kao n Beograd. Proradila je u meni neka do tada neprepoznatlji emocija, vezana za moje slovensko poreklo, za pravoslavl za Rusiju, za Srbiju. Oseala sam se sigurnijom samo zb injenice da sam u jednoj pravoslavnoj zemlji. Nikada f nisam imala takav oseaj, to mi nita nije znailo. Uopte znam zbog ega sam poela da razmiljam o Rusiji kac pravoslavnoj zemlji. Seala sam se obavezne lektire rusi< klasika, koje sam, na svoju elju, itala u Dubaiju. Na parr su mi padali Ana Karenjina, ogromna prostranstva Rusi snegovi, ruske zime, konji upregnuti u sanke, komplel~ brezovih uma. Gledala sam kroz prozor i plakala. Elke stajala iz mene i utala, kao da je znala ta preivljavam. jednom trenutku mi je stavila ruku na rame, prislonila gla~ 52 Istiuitn pria j tugo i dugo, dugo utala zajedno sa mnom. Straar je o neku knjigu. Nije reagovao. ~. U ranim veernjim satima nas dve smo obavetene da ~` ripremimo za izlazak na veeru. Navodno, Gospodar . `e da mu pravimo drutvo. Obukle smo najlepe haljine, ~' rekorno se narninkale i ekale. Prolo je osam, devet, ~tsati i kada je otkucalo dvanaest bilo nam je jasno da ;neto neplanirano dogodilo. = Straar je uao u sobu, u kojoj nas je ostavio samo svega " t minuta, i obavestio da je veera otkazana. Nije obja:~javao nita a mi smo znale da bi nas dodatna pitanja samo ~ovela u neprijatan poloaj. Probudila sam se oko devet sati. Posle tuiranja doneli su doruak u sobu i nikako nisam mogla da se otrgnem od _dseaja da se nalazim u hotelu. Medutim, to mesto je bilo sve drugo samo ne hotel. Oko podneva u sobu je doao Gospoda ~~ rov ef kabineta i rekao da emo popodne provesti kod Gospo~ dara, a navee imamo veeru, koja je bila planirana sino. Posle ruka odmarale smo se najvie sat vremena, a onda ' je straar dao znak da krenemo za njim. Spustile smo se sprat nie i zastali pred velikim drvenim vratima. Otvorio je mladi mukarac, snane grade. Na straar je ostao u hodniku, a ovaj na~ je p~op~s~io da p~oc~emo. B~o je to apa~tman sa ve1W m mermernim stolom u sredini, konim foteljama pink boje i zidovima boje kasije. Sele smo na jedan dvosed, a nekoliko minutakasnile polavio se Chro poznajem gde je Beograd, gde je Zagreb, a gde je split. Znam, kao to sam vam svojevremeno rekao, istoriju tu,:; regiona, znam svaki vei grad u Jugoslaviji i, naravno, znom da je ovih dana u palatu dola devojka iz tih krajeva, koja govori istim jezikom kojim i vi. Molim vas da budete pametni, da ne pravite glupe poteze i da na novu devojku, v,ou zemljakinju, ne utiete negativno - bio je jasan mali, debeljukasti Austrijanac. - Ona nije moja zemljakinja. Hrvatska je sada samo'stalna drava i nas dve smo potpuni stranci, pokuala sam `da izrazim neki svoj bunt i protest to me je taj oveuljak , ; opet uio pameti. d - A otkud vam informacija da~je Hrvatska samostalna ; ' drava? Meni je u trenutku sinulo da sam rekla veliku glupost. St' da sam luda, da fantaziramula sam je kako pria kroz suze. - 'Ajde sada da prekinemo razgovor. Mnogo vas volim: mama i jedva ekam da vas zagrlim i izljubim. Poljubi tatu i uemo se - rekla sam i prekinula vezu nakon to sam ula ~ kevu da kae: "Dobro sine". ' ekao da se smirim. Ha-e zila je donela kafu i ratluk. Atmosfera se popravila, a pose-! bno sam se obradovala kada je Safet stavio na sto moj novi; "_ je pisalo da se zovem Margareta Hokins. Nasmejala sam se slatko. - Znai vie nisam vedanka - upitala sam Safeta. - Nisi, a i ta ti fali da bude Engleskinja, blii su ti oni od vedana - rekao je uz osmeh.I L.o .n f

- Rekla sam svima da si se neki mi zaista ne veruju, misle

Ponovo sma plakala i Safet je

paso. Bio je engleski, u njemu

r~' rI . _ iJ :iL ~,f f:.

214 ~'obudila sam se oko devet sati. Jutro je bilo sunano i 1 oseala sam se dobro. Dolaskom u kuu na periferiji Istanbula, gde se Safet brinuo o meni i odakle sam trebala da krenem na put za Srbiju, osetila sam veliku promenu. Uspela sam da se otrgnem od godinama gradenog oseanja da sam u zarobljenitvu i bez ikakve

perspektive. Naravno, iz kue nisam smela da izlazim, ali sam ivela u ubedenju da o meni brinu Ijudi sa najboljim namerama, ukratko, prijatelji. . Posle doruka sedela sam neko vreme za stolom, dok je Hazila pospremala sobu. Sa radija je dopirala lagana instrumetal-muzika. Sve ee sam razmiljala o Beogradu, u stvari, moj grad mi je stalno bio u mislima i u glavi su mi se preplitale slike roditelja, brata ede, prijatelja, ljudi iz komiluka. Strano sam ih se uelela. Pogled mi je pao na televizor, koji je stajao u uglu. Ne pamtim kada sam gledala tv-program. Upitala sam Hazilu, nadajuc~~"i se da e me razumeti, da li je televizor ispravan. Ona je samo slegla ramenima, ali je po mom interesovanju shvatila da neto hou to je vezano za televiziju i poela je da prekopava elektrine kablove. Uskoro se uo ton, a posle kraeg vremena, na ekranu se pojavila i slika. Hazila je donela daljinski upravlja, pa sam poela da biram kanale. Televizor je bio prikljuen na satelitsku antenu i ja sam se zadrala na jednom kanalu koji je emitovao 2isISPOVEST IZ HAREMA

' dosadno, krenula sam da '. im nove programe i zaustavila se na jednom. Ne znamkot ' je bio u pitanju. Emitovao je vesti. *: '= karta Jugoslavije, u stvari ;. dravama, nekada lanicama me oseanje koje ne bih

muziku. Kada mi je to postalo

Preko celog ekrana stajala je bive Jugoslavije sa novim zajednike zemlje. Obuzimalo mogla da opiem, ali sam se

pretvorila u uho. Spiker je govo-~ rio o nekim pregovorima, sankcijama, mirovnim planovima.! Jedino sam shvatila da se radi o ukobu na prostorima zem-~ lje koju sarn ostavila pre etiri godine. Uskoro su vesti okon-a ane, u stvari preli su na druge krajeve sveta i ja sam otila? u svoju sobu na spratu. Te veeri doli su Safet i Esad. Veerali smo zajedno, posle ega je Safet otvorio flau crnog vina. Nazdravljali smo za moj povratak za ponovni susret sa roditeljima, za srean ;;.: put, kao da ujutru kreemo iz Istanbula. ;:, ., uzeo au i poeleo da nazdravi. Govorio je kako je te veeri posebno srean, da se nalazi medu zemljacima, medu dobrim ljudima, zahvalio je ~'a govorio o meni kao osobi koja ga je podsetila na Srbiju u kojoj je roden i slino. Potom je na sto stavio jedan ukusno upakovan paketi i rekao: - Ovo je za tebe. Uskoro emo te prebaciti preko gra". Beograda i ja-sam svestan da se nice i pratiemo tvoj put do Safetu na ukazanom poverenju, U jednom trenutku Esad je

moda nikada vie neemo videti. Razgovarali smo, sea se, o meni, o mojoj porodici i situaciji u kojoj se nalazim. Dugo nisam bio u Srbiji, a sada zbog svega to se dogada u naoj nekada jedinstvenoj Jugoslaviji ne bih imao ni hrabrosti da odem tamo. U znak seanja na nae. poznanstvo, molim te $v ` doneo - rekao je Esad prilinc ~ ;` uzbudenim glasom, koji je na trenutke podrhtavao. :.~,`: kako to sigurno nije ba; poslednji susret, kako emo se, kada sve prode, ope~ videt: j; drugom mestu i slino. Safet jf :Vi onb to je Esad rekao, ali y9 Zahvalila sam na poklonu i poslE ' ' ' 216Istinita pria jedne Beo radanke

da primi poklon koji sam

Odgovorila sam mu u smislu

u srenijim okolnostima, na klimnu glavom, odobravajui i ovo to sam ja govorila.

toga otvorila paketi. Unutra je bila predivna zlatna narukvica, koju i danas uvam. Uskoro je Esad napustio kuu, pravdajui se da treba da ode u jedan restoran da se sastane sa poslovnim partnerima. Hazila je sedela za stolom i povremeno se, preko Safeta ukljuivala, u razgovor. On mi je priao da je zaokruen plan bekstva i da eka jo neke sitnice da rei posle ega u krenuti kui. Tada nisam znala da e taj put do Beograda i prebacivanje preko Bugarske biti