ISPITNA PITANjA IZ PREDMETA UPRAVNО PRAVО(predmetni nastavnik: doc.dr Marija Kostić)

1. P ojam uprave (funkcionalni, organizacioni, pozitivno-pravni) i osnovna načela njenog rada

Izraz uprava ima mnogostruko znacenje.U ranijem Jugoslovenskom pravu rijeci uprava i administracija su se koristili kao sinonimi. Kasnije je izraz administracija dobio znacenje profesionalnog sluzbenog aparata ili posebne strucne ili tehnicke sluzbe. Nauka upravnog prava prihvatila je stanoviste prema kojem rijec uprava irria dva osnovha znacenja:-

- Prvo, to je odredeni krug subjekata vrsilaca u okviru drzavnog aparata koji serazlikuje od drugih vrsilaca drzavne aktivnosti po tome sto.mu jepovjerena funkcija uprave, .-

- Drugo, pod pojmom uprava oznacava se odredena vrsta'aktivnosti koja se po nekimspecificnim obiljezjima razlikuje od ostalih drzavnih aktivnosti.

Organizacioni_pojam uprave moze se analizirati kroz dva kljucna znacenja:

- Upravau organskom smislu i - javna uprava.

- Uprava u organskom smislu oznacava odredenu vrstu drzavnih organa koji predstavljajunosioce upravne djelatnosti, uprave kao funkcije. Prema tome, polazna osnova ovakvomnacinu odredivanja pojma uprave jesu sami organi drzavne uprave tj. organi i organizacijekojima se povjerava upravna funkcija Buduci da uprava u organskom smislu obuhvataorgane iz sastava drzavnih aparata, kod nas se umjesto naznacene sintagme upotrebljavaterminoloski spoj «Drzavna uprava « sto se smatra preciznijim terminom.- Javna uprava Оsim pojma drzavna uprava u teoriji se cesto koristi izraz «javna uprava» . Svoju uporisnu osnovu on crpi na dualistickoj podjeli pravnog sistema na javno i privatno pravo, gdje javno pravo štiti interese javne vlasti a privatno -pojedinca. Pojam javna uprava je dosta siri pojam od pojma drzavne uprave jer obuhvata vršioce upravne aktivnosti kako u okviru drzavnih organizacionih struktura tako i vrsioce upravnih aktivnosti u okviru strucnog aparata odredenih nedrzavnih organizacionih struktura.

Funkcionalni pojam uprave

Оvdje dolazi do razdvajanja funkcionalnog pojma na formalni i materijalni, odnosno - funkcionalnog pojma uprave u formalnom smislu i - funkcionalnog pojma uprave u materijalnom smislu.Funkcionalni pojam uprave u formalnom smislu polazi od njenih spoljasnih obiljezja odnosno forme njezinih aktivnosti. Prevashodno, polazi od organa i organizacije koji ulaze u sastav uprave, nacin rada, forme akata koji se donose u vrsenju upravnih aktivnosti te nacina vrsenja kontrole rada uprave. Na osnovu toga vidimo da se radi o hijerarhijskoj strukturi upravne organizacije i njenoj povezanosti sa zakonom, sto se manifestuje kroz njenu podredenost vladi (inokosni karakter organa uprave i princip zavisnosti upravnih organa i njihovih sluzbenika).Funkcionalni pojma uprave u materijalnom smislu uglavnom razlikuje dva pristupa (pojam uprave u negativnom i pozitivnom smislu).

Negativan pristup polazi od podjele vlasti na zakonodavnu, sudsku i upravnu. Po tome upravu cine one vrste drzavnih aktivnosti koje se nalaze izvan okvira zakonodavstva i sudstva. Time se ne odreduje sto cini uprava, vec govori sto nije uprava, cime se ne doprinosi odredenju pojma uprave. Pozitivno Оdredivanje funkcionalnog pojma uprave polazi od tradicionalnog pristupa koji upravu oznacava kao izvrsnu djelatnost drzave (izvrsavanje zakona i drugih propisa).

Pozitivnopravni pojam uprave

Za razliku od teorijskog pojma uprave koji polazi od spoznaje nauke u odredenoj oblasti,pozitivnopravni pojam uprave određuje taj pojam oslanjajuci se na vazece propise (ustav izakon) u odredenoj drzavnoj zajednici. Pozitivno pravni pojam uprave moguce je odeditikako u organizacionom tako i u funkcionalnom smislu. Ustavom BiH. propisano je dasu osnovni nosioci upravne funkcije na nivou BiH ministarstva. A Zakon o ministarstvima RS preciznije odreduje organizacionu strukturu organa drzavne uprave.Prema ovom zakonu, poslove drzavne uprave obavljaju ministarstva, republicke uprave i republicke upravne omanizacije.

2. Predmet upravnog prava i u pravno-pravn og odnos a

Upravno pravo predstavlja posebnu granu prava koju cini skup pravnih normi kojima seureduju odredeni drustveni odnosi. Upravno pravo se «bavi djelovanjem,upravne vlasti i kontrolom nad njom, s jacim naglaskom na funkciju nego na organizaciju».

Kod nas su prisutna dva stanovista u definisanju up.prava.: Prvo, koje sadrzinu upravnog prava promatra u njegovom uzem znacaju i krece od tradicionalnog

poimanja uprave kao jedne od triju grana . drzavne vlasti.. Upravno pravo obuhvata samo one pravne norme koje uprava primjenjuje u vrsenju upravne vlasti

Drugo, koje sadrzinu up.prava posmatra u sirem znacenju a o sadrzini predmeta upravnog prava polazi od uprave kao javne sluzbe, prema kojoj je upravno pravo skup pravnih normi kojima se ureduje vrsenje javnih sluzbi.

Upravno pravni odnos To je posebna vrstaj Dražnog odnosa koji nastaje u oblasti djelovanja juprave. Praynost jednog pravnog odnosa cini njegov pravni sadrzaj koji prizilazi iz medusobnih prava i obaveza ucesnika odnosa, cije izvrsenje obezbjeduje drzava kao nosilac autoriteta vlasti. Bitna odlika up. pravnog odnosa je subordinacija subjekata u odnosu, jer subjekti koji nastupaju u ime drzavne vlasti svoju osnovu nalaze u zakonu koji im daje ovlastenje da odlucuju o zasnivanju, prestanku i sadrzini pravnog odnosa. Oni imaju ovlastenje I duznost da štite u prvom redu javni interes izrazen u zakonu, ali isto tako i uzi interes,

3. I zvori upravnog prava

U opstem razmatranju izvora prava vrsi se podjela na materijalne i formalne izvore.Izvorima prava u materijalnom smislu oznacavaju se određeni društveni činioci kojistvaraju pravne norme i odreduju njihovu sadrzinu. dok se kao izvori u formalnom smisluredovno javljaju razliciti pravni oblici kojima se izrazava pravo u materijalnom smislu, a to suu pravilu najcesce pravni akti.

Međunarodni i nacionalniMeđunarodni i nacionalniPosredni i neposredniPosredni i neposredni

Neposredni izvori upravnog pravaNeposredni izvori upravnog prava

UstavUstav - odredbe koje se ticu organizacije vlasti I ljudskih prava su izvor upravnog prava - odredbe koje se ticu organizacije vlasti I ljudskih prava su izvor upravnog prava Međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog pravaMeđunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava - ratifikovani - ratifikovani medjunarodni ugovori I opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava postaju deo unutrasnjeg medjunarodni ugovori I opsteprihvacena pravila medjunarodnog prava postaju deo unutrasnjeg prava I imaju jacu pravnu snagu od zakona. Medjunarodni ugovori iz oblasti gradjanskih I prava I imaju jacu pravnu snagu od zakona. Medjunarodni ugovori iz oblasti gradjanskih I ljudskih prava I sloboda cak I ne moraju biti ratifikovani, vec zakonsku snagu sticu cinom ljudskih prava I sloboda cak I ne moraju biti ratifikovani, vec zakonsku snagu sticu cinom potpisivanja od strane drzavepotpisivanja od strane drzaveZakoni Zakoni - m- mogu se u celosti odnositi na regulisanje odredjenog upravnopravnog odnosa, a mogu I ogu se u celosti odnositi na regulisanje odredjenog upravnopravnog odnosa, a mogu I samo delimicno sadrzati upravnopravne normesamo delimicno sadrzati upravnopravne norme. . Zakoni mogu biti izvor opsteg upravnog prava, I Zakoni mogu biti izvor opsteg upravnog prava, I tada vaze za sve grane I oblasti uprave (npr. Zakon o drzavnoj upravi, Zakon o ministarstvima, tada vaze za sve grane I oblasti uprave (npr. Zakon o drzavnoj upravi, Zakon o ministarstvima, Zakon o upravnim sporovimai sl.) a mogu biti I izvor posebnog upravnog prava, kada se kao Zakon o upravnim sporovimai sl.) a mogu biti I izvor posebnog upravnog prava, kada se kao izvor javlja tzv. Lex specialis (speciajlni zakon, koji na drugaciji nacin od propisa opsteg izvor javlja tzv. Lex specialis (speciajlni zakon, koji na drugaciji nacin od propisa opsteg upravnog prava regulise neko pitanje ili oblast)- upravnog prava regulise neko pitanje ili oblast)- Lex specialis derogat lex generalisLex specialis derogat lex generalis. Najcesce se . Najcesce se lex speciais donosi u posebnim slucajevima u oblasti policije, carine, poreske upravelex speciais donosi u posebnim slucajevima u oblasti policije, carine, poreske uprave Podzakonski aktiPodzakonski akti

PZ akti N. SkupštinePZ akti N. Skupštine::

-- odlukeodluke ((detaljnije regulisu pojedina zakonska ovlascenja skupstine ili uredjuje njena detaljnije regulisu pojedina zakonska ovlascenja skupstine ili uredjuje njena organizaciona struktura I nacin radaorganizaciona struktura I nacin rada))

-- autenticna tumacenja zakonaautenticna tumacenja zakona, koja Skupstina daje I od ogrome su vaznosti za samu , koja Skupstina daje I od ogrome su vaznosti za samu efikasnu primenu zakonaefikasnu primenu zakona

PZ akti VladePZ akti Vlade::

-- UredbeUredbe

-- ОdlukeОdluke – akti Vlade kojima ona osniva preduzeca, ustanove, organizacije, preduzima – akti Vlade kojima ona osniva preduzeca, ustanove, organizacije, preduzima mere I uredjuje pitanja od opsteg znacaja, odlucuje o drugim pitanjima iz svoej nadleznosti. mere I uredjuje pitanja od opsteg znacaja, odlucuje o drugim pitanjima iz svoej nadleznosti. Оdluke su nizi pravni akt od uredbe I glavni predmet im je propisivanje mera za izvrsenje zakonaОdluke su nizi pravni akt od uredbe I glavni predmet im je propisivanje mera za izvrsenje zakona ili uredbiili uredbi

-- ZaključciZaključci –odnose se na smernice I stav Vlade u pogledu rada organa drzavne uprave, –odnose se na smernice I stav Vlade u pogledu rada organa drzavne uprave, utvrdjivanja njihovih konkretnih zadataka, rokova I obavezutvrdjivanja njihovih konkretnih zadataka, rokova I obavez

-- PPoslovnik Vlade oslovnik Vlade – opsti pravni akt, donet na osnovu Zakona o Vladi, kojim se uredjuje – opsti pravni akt, donet na osnovu Zakona o Vladi, kojim se uredjuje organizacija, nacin rada I odlucivanja Vladeorganizacija, nacin rada I odlucivanja Vlade

PZ akti organa državne upravePZ akti organa državne uprave (donose ih m (donose ih ministarstva I posebne organizacije, kao inistarstva I posebne organizacije, kao organi drzavne uprave, organi drzavne uprave, u viduu vidu pojedina pojedinačnihčnih pravn pravnihih ak akaattaa za izvrsenje zakona I podzakonskih za izvrsenje zakona I podzakonskih akata I to iskljucivo na osnovu izricitog ovlascenja, koje im je dato samim zakonom ili propakata I to iskljucivo na osnovu izricitog ovlascenja, koje im je dato samim zakonom ili propiisom som VladeVlade))::

-- PravilniciPravilnici – njime se razradjuju pojedine odredbe nekog zakona ili podzakonskog akta / – njime se razradjuju pojedine odredbe nekog zakona ili podzakonskog akta / propisa Vladepropisa Vlade

-- NaredbeNaredbe – njima se naredjuje ili zabranjuje neko ponasanje u odredjenoj situaciji od – njima se naredjuje ili zabranjuje neko ponasanje u odredjenoj situaciji od opsteg znacajaopsteg znacaja

-- UputstvaUputstva – njima se odredjuju nacini a koje ce organi drzavne uprave ili vrsioci javnih – njima se odredjuju nacini a koje ce organi drzavne uprave ili vrsioci javnih ovlascenja izvrsiti pojedine odredbe zakon ili propisa.ovlascenja izvrsiti pojedine odredbe zakon ili propisa.

Оpšti pravni akti pokrajine, grada i opštineОpšti pravni akti pokrajine, grada i opštine (statut, odluke i drugi akti) (statut, odluke i drugi akti)

Оpšti pravni akti imalaca javnih ovlašćenjaОpšti pravni akti imalaca javnih ovlašćenja

Posredni izvori upravnog pravaPosredni izvori upravnog prava

Politički akti N. Skupštine:Politički akti N. Skupštine:

-- DeklaracijeDeklaracije = = izjavizjavee koj kojee sadr sadržeže osnovna politicka nacela I stavove o pojedinacnim osnovna politicka nacela I stavove o pojedinacnim politickim, socijalnim I drugi pitanjimapolitickim, socijalnim I drugi pitanjima

-- RRezolucijeezolucije – izjav – izjavee o stanju u nekoj oblasti ili poj o stanju u nekoj oblasti ili pojeedinom pitanju iz neke drustvene dinom pitanju iz neke drustvene oblasti, pri cemu su naznaceni I pravci imere za resavanje problema ili unapredjenje stanjaoblasti, pri cemu su naznaceni I pravci imere za resavanje problema ili unapredjenje stanja

- - PPreporukereporuke – izrazavaju se misljenja ili daju uputstva za postupanje organa vlasti I drustvenih – izrazavaju se misljenja ili daju uputstva za postupanje organa vlasti I drustvenih subjekata, a u cilju postizanja napretka u nekoj drustvenoj oblastisubjekata, a u cilju postizanja napretka u nekoj drustvenoj oblasti

Politički akti Vlade:Politički akti Vlade:

-- DeklaracijeDeklaracije - - izraizrazz stav stavovaova o pitanjima iz oblasti unutrasnje o pitanjima iz oblasti unutrasnje i spoljne politikei spoljne politike

-- Strategije razvojaStrategije razvoja – – politicko- usmeravajuci dokmeni kojim se utvrdjuju stanja u politicko- usmeravajuci dokmeni kojim se utvrdjuju stanja u pojedinim oblastima I mere koje treba preduzeti za razvoj tih oblastipojedinim oblastima I mere koje treba preduzeti za razvoj tih oblasti

-- MMemorandum o buzetuemorandum o buzetu – – sadrzi osnovne ciljeve politike finansija I makroekonomske sadrzi osnovne ciljeve politike finansija I makroekonomske politikepolitike

Оbičajno pravoОbičajno pravo

Sudska i upravna praksaSudska i upravna praksa

Pravna naukaPravna nauka

4. Principi formiranja organa državne uprave : resorni, funkcionalni i teritorijalni princip

Оrganizacija organa državne uprave (pre bilo kog principa) zavisi od PОLITIČKО-Оrganizacija organa državne uprave (pre bilo kog principa) zavisi od PОLITIČKО-TERITОRIJALNE organizacije određene državeTERITОRIJALNE organizacije određene države

Resorni princip formiranja organa uprave uporisnu osnovu nalazi u pojedinim oblastima drustvenih odnosa (odbrana.finansije un.poslovi...) Prednost je u laksem rukovodenju i primjeni specijalizacije i strucnosti a mana je u slozenosti organizacione strukture koja je preskupa i neracionalna.

Funkcionalni princip polazi od grupisanja poslova prema slicnosti radnih operacija i to nezavisno od sadrzine poslova. Prednost je u dobroj povezanosti, strucnosti a man aje u otezanom rukovodenju i vertikalnom povezivanju. U praksi se cesto koristi kombinacija ova dva principa- resorni princip je osnovni a funkcionalni se koristi za formiranje unutrasnjih organizacionih jedinica.Teritorijalni princip

- Osnova ovoga principa je teritorija na kojoj organ vrsi svoju djelatnost. Znaci mjerilo jeteritorija ,a ne sadrzina poslova iz okvira niihove nadleznosti niti karaktertih poslova. Ovajprincip znacajan je kod odredivanja mjesne nadleznosti. Slaba strana ovoga principa je uonemogucavanju veceg stepena specijalizacije.

5. Principi u radu organa državne uprave: princip hijerarhije i subordinacije,

monokratski i kolegijalni princip

PRINCIP HIJERARHIJE I SUBООRDINACIJE( Linijski sistem)PRINCIP HIJERARHIJE I SUBООRDINACIJE( Linijski sistem)

Ovaj princip zasniva se na piramidalnij strukturi nadređenosti i podređenosti u kojoj su ustanovljena stroga pravila hijerarhijskog ovlaštenja starešine sa jedne strane i i subordiniranih ogovornosri podčinjenih višim starešinama sa druge strane. Hijerarhijska struktura karakteriše jedinstvo naredbodavnog puta koji se kreće linijski od najvišeg rukovodnog mjesta do najnižegOvaj sistem je lednostavan sa strogo podjeljenim poslovima i jasno definisanim pravima i odgovornostima. Svaki starešina je podređen samo jednom višem starešini od koga prima naređewa i uputstva.

MОNОKRATSKI I KОLEGIJALNI PRINCIPMОNОKRATSKI I KОLEGIJALNI PRINCIP-označava način rukovođenja organom-označava način rukovođenja organom

Monokratski princip rukovođenja predstavlja glavno obilježje unutrašnje organizacije svakog organa državne uprave. Osim staršine koji se nalazi na vrhu piramidalne strukture u organima formiranim prema monokratskoj varijanti rade i druga lica tzv. Pomagači starešina. Prednost ovog sistema je u jednostavnosti, preciznosti, kontinuitetu, jedinstvenosti i personalnim troškovima.

Kolegijalni princip označava povezivanje organizacine cjeline na osnovu ovlaštenja više lica, njega za razliku od monokratskog principa oličava kolegijum sastavljen od više lica sa utvrđenim ovlaštenjima i odgovornostima.

6. Dr ž avni slu ž benici

“Državni službenik je lice koje je zaposleno u državnom organu”

Postavljena odnosno imenovana lica cine profesionalni drzavni sluzbenici koji se dijele na

funkcionere koji rukovode organom uprave, kao i unutar organa drzavne uprave i ostaledrzavne sluzbenike. Osnovna funkcija im je primjena zakona i sprovodenje politike vlade,kao i davanje savjeta ministrima i odrzavanje politicke stabilnostLCine ih pomocniciministara, rukovodioci republickih uprava, sekretari ministarstava, savjetnici...Drzavni sluzbenici se dijele na rukovodece drzavne sluzbenike ( Sekretar i sekretar sposebnim zadatkom, pomocnik ministra, pomocnik direktora i glavni inspektor) i ostaledrzavne sluzbenike (inspektori, strucni savjetnik, stucni saradnik...)

PОLОŽAJI – na koje određeno lice postavlja Vlada, drugi državni organ ili telo

IZVRŠILAČKA RADNA MESTA- sva ostala radna mesta (uključujući I rukovodioce užih unutrašnjih jedinica) koja nisu položaji, tj. koja su popunjena posredstvom internog ili javnog konkursa

ZVANJA – podela unutar izvršnih radnih mesta

U kategoriju državnih službenika ne spadaju samo zaposleni u organima državne uprave, već i U kategoriju državnih službenika ne spadaju samo zaposleni u organima državne uprave, već i zaposleni koji obavljaju delatnosti iz oblasti nadležnosti drugih državnih organa- u SUDОVIMA, zaposleni koji obavljaju delatnosti iz oblasti nadležnosti drugih državnih organa- u SUDОVIMA, JAVNIM TUŽILAŠTVIMA, PRAVОBRANILAŠTVIMA, SLUŽBAMA SKUPŠTINE, JAVNIM TUŽILAŠTVIMA, PRAVОBRANILAŠTVIMA, SLUŽBAMA SKUPŠTINE, PREDSEDNIKA REPUBLIKE I SL. PREDSEDNIKA REPUBLIKE I SL.

7. Poslovi državne uprave

Podjela poslova drzavne uprave vrsi se na: autoritativne i neautoritativne..- U autoritativne poslove uvrstavaju se poslovi izvrsavanja zakpna donosenjem opstihpodzakonskih upravnih propisa; donosenjem pojedinacriih upravnih akata vrsenje .uprvnognadzora; te primjena prinude i ogranicenja u pojedinacnim slucajevima radi izvrsenjapojedinacnih akata.- Neautoritativni poslovi organa drzavne uprave su: pripremanje zakona, drugih propisa iopstih akata te strucni i drugi poslovi za cije obavljanje nije potrebna drzavna vlast.

Neposrednu primjenu zakona, drugih propisa i opstih akata organi drzavne upraveprovode: Donosenjem upravnih i drugih akata; preduzimanjem upravnih i drugih mjera;vrsenjem upravnih i drugih radnji.- Organi drzavne uprave obezbeduju izvrsavanje zakona, drugih propisa i opstih akata:donosenjem propisa; - vrsenjem upravnog nadzora; - pruzanjem pravne pomoci;- staranjem o njihovom blagovremenom i zakonitom izvrsavanju.

8. Pojam i obeležja upravnih akata

Upravni akt predstavlja centralni i imnentan oblik upravnog djelovanja.Ono sto je presuda za"sud to je upravni akt za upravu. Upravnim aktorn kao pravnim izvorom upravne funkcije primjenjuje se zakon na pojedinacan slucaj.

- Upravni_akt sadrži najmanje,tri bitna elernenta i to konkretnost, autoritativnost i pravnodjelovanje. Tu su jos i elemenli koji se odnose na donosioca upravnog akta.kao cetvrtadimenzija. Zatim lmamo i druga obiljezja kao sto su zasnovanost na zakonu, izvrsnost: i donosenje u upravnim stvarima. KonkretnostKonkretnost – donosi se povodom konkretne (neponovljive i jednokratne) pravne – donosi se povodom konkretne (neponovljive i jednokratne) pravne situacije I odnosi na konkretno lice, cije pravo ili obaveza se ovim donosenjem i realizujesituacije I odnosi na konkretno lice, cije pravo ili obaveza se ovim donosenjem i realizuje Autritativnost Autritativnost – znaci da u nekom preavnom odnosu jedna strana istupa sa jacom– znaci da u nekom preavnom odnosu jedna strana istupa sa jacom voljom od druge. Autoritativnost nije bitno obelezje svakog upravnog akta, vec samo onih gde sevoljom od druge. Autoritativnost nije bitno obelezje svakog upravnog akta, vec samo onih gde se subjektu nalaze pravna obaveza ili se spram njega primenjuje prinuda (najcesce zarad izvrsenjasubjektu nalaze pravna obaveza ili se spram njega primenjuje prinuda (najcesce zarad izvrsenja donetog akta). U slucajevima kada upravni organ donosi deklarativni upravni akt o priznavanjudonetog akta). U slucajevima kada upravni organ donosi deklarativni upravni akt o priznavanju nekog prava (npr. birackog) ne moze se govoriti o autoritativnosti (nije moguce nekoga nateratinekog prava (npr. birackog) ne moze se govoriti o autoritativnosti (nije moguce nekoga naterati da vrsi svoje pravo)da vrsi svoje pravo) Pravno dejstvoPravno dejstvo – upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni – upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak- stvara, menja ili ukida pravne situacijeporedak- stvara, menja ili ukida pravne situacije Donosilac upravnog aktaDonosilac upravnog akta – organi drzavne uprave, drugi drzavni organi koji su zakonom – organi drzavne uprave, drugi drzavni organi koji su zakonom oovlasceni da postupaju u upravnim stvaima, drzavni (pokrajinski, gradski I opstinski) I nedrzavnivlasceni da postupaju u upravnim stvaima, drzavni (pokrajinski, gradski I opstinski) I nedrzavni (ustanove javnih sluzbi, javna preduzeca I sl.) subjekti koji na osnovu zakona vrse poverene(ustanove javnih sluzbi, javna preduzeca I sl.) subjekti koji na osnovu zakona vrse poverene poslove uprave.poslove uprave. Zasnovanost na zakonu-Zasnovanost na zakonu- ili drugom propisu, znaci da upravni akt moze biti donet samo ili drugom propisu, znaci da upravni akt moze biti donet samo na osnovu zakona, uz postovanje nacela zakonitosti (u okviru zakonom propisnih nadleznosti, uzna osnovu zakona, uz postovanje nacela zakonitosti (u okviru zakonom propisnih nadleznosti, uz postovanje forme I sadrzine, u rpravnom postupku…). postovanje forme I sadrzine, u rpravnom postupku…). Izvrsnost Izvrsnost – ovo obelezje upravni akt stice prvenstveno na osnovu cinjenice da se u njemu– ovo obelezje upravni akt stice prvenstveno na osnovu cinjenice da se u njemu utvrdjene obaveze mogu prinudno izvrsiti, ukoliko stranka na koju se odnose to ne uciniutvrdjene obaveze mogu prinudno izvrsiti, ukoliko stranka na koju se odnose to ne ucini dobrovoljno. dobrovoljno. Upravna stvar-Upravna stvar- je glavni predmet upravnog postupka I povod za donosenje upravnog je glavni predmet upravnog postupka I povod za donosenje upravnog akta. akta. U uzem smisluU uzem smislu, to je pravna situacija u kojoj se na osnovu pravnih propisa resava o, to je pravna situacija u kojoj se na osnovu pravnih propisa resava o priznavanju nekog prava, utvrdjivanju obaveze ili ostvarenju pravnog interesa pojedinaca ilipriznavanju nekog prava, utvrdjivanju obaveze ili ostvarenju pravnog interesa pojedinaca ili pravnog lica u pojedinacnim slucajevima. Dakle, pravnog lica u pojedinacnim slucajevima. Dakle, u sirem smislu u sirem smislu upravna stvar je svako upravnoupravna stvar je svako upravno odlucivanje, svaka situacija u kojoj uprava obavlja svoju delatnost, a ne samo u pojedinacnomodlucivanje, svaka situacija u kojoj uprava obavlja svoju delatnost, a ne samo u pojedinacnom slucaju. I situacije vezane za licna stanja gradjana (vodjenje sluzbenih evidencija, izdavanjeslucaju. I situacije vezane za licna stanja gradjana (vodjenje sluzbenih evidencija, izdavanje uverenja, potvrda I sl.) ili situcije kada uprava donosi svoje propise (pravilnike), smatraju seuverenja, potvrda I sl.) ili situcije kada uprava donosi svoje propise (pravilnike), smatraju se upravnim stvarimaupravnim stvarima

9. Vrste upravnih akata

Pozitivni i negativni upravni akti

Ova podjela je po tome koje pravne efekte izaziva upravni akt u pravnom poretku.- Pozitivni upravni akti su takvi akt za koje se vežu izvjesne promjene u pravnim odnosima

Negativni upravni akti su takvi upravni akti kojima se odbija bilo kakva promjena upostojecim pravima i obavezama i zadrzava postojece stanje.

Konstituivni i deklarativni upravni akti - Konstituivni uoravni akti su takvi akti kojima se neki pravni odnos stvara, mijenja ili ukida za razliku od deklarativnih kojima se samo utvrduje vec postojeci pravni odnos odnosno pravna situacija.- Deklarativni upravni akti nisu kreirajuci vec konstatujuci ( konstatuju sadrzinu vec

postojeceg pravnog akta),

Prosti i slozeni upravni akti

- Prosti upravni akt je takav akt u cijem donosenju ucestvuje samo jedan ovlasteni organ,za razliku od - slozenog upravnog akta za koji je pravno predvideno da u njegovom donosenju sudjeluje vise ovlastenih organa.

Formalni i neformalni upravni akti

Ova podjela proizolazi iz cinjenice da li upravni akt ima propisani predvideni oblik i svesastavne dijelove.Ako je forma upravnog akta propisana pravnim propisima, radi se o formalnom upravnom aktu, a ako nije radi se o neformalnom upravnom aktu.Za razliku od formalnih upravnih akata protiv kojih stranka moze izjaviti zalbu uodredenom roku nakon sto joj se dostavi upravni akt, kod neformalnih upravnih akata odmah se pristupa njihovom izvrsenju, a zalba nema suspenzivno dejstvo. Cilj svake zalbe u ovom slucaju je da se ostvari eventualna naknadastete.

Upravni akti koji se donose po sluzbenoj duznosti i upravni akti koji se donose na zahtjev stranke

- Upravni akt donosi se po sluzbenoj duznosti kada to odreduje zakon ili na zakonuzasnovan propis, kao i kad nadlezni organ utvrdi i sazna da, s obzirom na postojececinjenicno stanje, treba radi zastite interesa pokrenuti upravni postupak.- Upravni akt donosi se na.zahjev stranke kada je po zakonu ili po prirodi stvari zapokretanje i vodenje upravnog postupka potreban zahtjev stranke.-Kod upravnih akata koji se donose po sluzbenoj duznosti u pravilu se nlamecu određene obaveze strankama, mada to mogu biti i akti kojima se redukuju ili ukidaju odredena prava stranaka, dok kod akata koji se donose po zahtjevu stanke se u pravilu priznaju neka.prava strankama ili im se umanjuju ranije ustanovljene obaveze.

Upravni akti u formi rjesenja i upravni akti u formi zakljucka

- Osnovna razlika izmedu ova dva akta je u tome sto se rjesenjem odiucuje o stvari koja jepredmet postupka, dok se zakljuckom odiucuje o sporednim pitanjima vezanim za donosenje upravnog akta.- Rjesenjem se odiucuje o glavnoj stvari, a donosi se nakon sprovedenog upravnog postupka i to u pisanoj formi i mora sadrzavati odredene sastavne dijelove.- Zakljucak predstavlja akt kojim se odlucuje o procesnopravnim pitanjima koja se odnosena tok postupka i svim drugim pitanjima o kojima se ne odlucuje rjesenjem, a koja imajusporedan znacaj za postupak. Zakljucak se u pravilu izdaje usmeno a samo izuzetno upisanoj formi. Pisana forma je obavezna kada to zahtjeva lice koje moze izjaviti posebnuzalbu ili kada se moze odmah traziti izvrsenje zakljucka. Zakljucak donijet u pisanoj formi upravilu ima obiljezje upravnog akta, pa se moze samostalno izvrsavati i pobijati.

10. Zaključak i rešenje

Osnovna razlika izmedu ova dva akta je u tome sto se rjesenjem odiucuje o stvari koja je

predmet postupka, dok se zakljuckom odiucuje o sporednim pitanjima vezanim za donosenje upravnog akta.Rjesenjem se odiucuje o glavnoj stvari, a donosi se nakon sprovedenog upravnog postupka i to u pisanoj formi i mora sadrzavati odredene sastavne dijelove.Zakljucak predstavlja akt kojim se odlucuje o procesnopravnim pitanjima koja se odnosena tok postupka i svim drugim pitanjima o kojima se ne odlucuje rjesenjem, a koja imajusporedan znacaj za postupak. Zakljucak se u pravilu izdaje usmeno a samo izuzetno upisanoj formi. Pisana forma je obavezna kada to zahtjeva lice koje moze izjaviti posebnuzalbu ili kada se moze odmah traziti izvrsenje zakljucka. Zakljucak donijet u pisanoj formi upravilu ima obiljezje upravnog akta, pa se moze samostalno izvrsavati i pobijati.

11. Pravonažnost, konačnost i izvršnost upravnog akta

Pravosnaznost uprav. aktaPravosnaznost uprav. aktaPravosnaznostPravosnaznost oznacava pravnu nepromenljivost upravnog akta I ona je zakonom priznato oznacava pravnu nepromenljivost upravnog akta I ona je zakonom priznato svojstvo svih upravnih akata.svojstvo svih upravnih akata.Jedini izuzetak su negativni upravni akti, koji nikada ne postaju pravosnazni. Оvim se stiti pravnaJedini izuzetak su negativni upravni akti, koji nikada ne postaju pravosnazni. Оvim se stiti pravna sigurnost I interes stranke ciji zahtev je neativnim upravnim aktom bio odbijen, te ovako nastala sigurnost I interes stranke ciji zahtev je neativnim upravnim aktom bio odbijen, te ovako nastala pravna situacija nikada ne moze postati nepromenjiva I trajna, vec stranka ima pravoda ponovo pravna situacija nikada ne moze postati nepromenjiva I trajna, vec stranka ima pravoda ponovo podnosi svoj zahtev. podnosi svoj zahtev. Mogu se menjati ulaganjem vanrednih pravnih sredstava I to samo u vanrednim situacijama, koje Mogu se menjati ulaganjem vanrednih pravnih sredstava I to samo u vanrednim situacijama, koje su zakonom izricito predvidjene. su zakonom izricito predvidjene. Formalna pravosnaznostFormalna pravosnaznost = znaci da akt vezuje stranku I ona vise nema procesnu mogucnost da = znaci da akt vezuje stranku I ona vise nema procesnu mogucnost da pravnim sredstvima pobija upravni akt, ne moze da upotrebi zalbu ili podnese tuzbu. Razlog pravnim sredstvima pobija upravni akt, ne moze da upotrebi zalbu ili podnese tuzbu. Razlog moze biti: izricita zakonska zabrana upotrebe pravnog leka, protek roka za upotrebu pravnog moze biti: izricita zakonska zabrana upotrebe pravnog leka, protek roka za upotrebu pravnog leka, cinjenica da je stanka vec iskoristila svoje pravo na ulaganje pravnog leka.leka, cinjenica da je stanka vec iskoristila svoje pravo na ulaganje pravnog leka.Materijalna pravosnaznostMaterijalna pravosnaznost = akt vezuje donosioca I on ga ne moze naknadno ponistiti, menjanti = akt vezuje donosioca I on ga ne moze naknadno ponistiti, menjanti ili ukinuti. Оvim se stiti naknadna povreda ili ukidanjili ukinuti. Оvim se stiti naknadna povreda ili ukidanjee priznatog prava I sprecava povecanje priznatog prava I sprecava povecanje odredjene obavezeodredjene obaveze stranke stranke. .

Konačnost uprav. aktaKonačnost uprav. akta

Nemogucnosti ulaganja zalbe kao redovnog pravnog sredstva, ali se moze podizati tuzba u Nemogucnosti ulaganja zalbe kao redovnog pravnog sredstva, ali se moze podizati tuzba u upravnom sporu. upravnom sporu. Prvostepena resenja postaju konacna kada se donose uz iskljucenje mogucnosti ulaganja Prvostepena resenja postaju konacna kada se donose uz iskljucenje mogucnosti ulaganja zalbe ili se rok za zalbu propusti (tada se ne moze ulagati zalba drugostepenom organu, vec se zalbe ili se rok za zalbu propusti (tada se ne moze ulagati zalba drugostepenom organu, vec se jedino moze direktno podizati tuzba u upravnom sporu). jedino moze direktno podizati tuzba u upravnom sporu). Drugostepena resenja su konacna po automatizmu. Drugostepena resenja su konacna po automatizmu.

Izvršnost uprav. aktaIzvršnost uprav. aktaОznacava fakticku mogucnost njegovog izvrsenja, dakle ne postoje smetnje da se akt realizuje. UОznacava fakticku mogucnost njegovog izvrsenja, dakle ne postoje smetnje da se akt realizuje. U slucaju da je upravni akt donet na zahtev stranke, podrazumeva da je povoljan za stranku I stoga slucaju da je upravni akt donet na zahtev stranke, podrazumeva da je povoljan za stranku I stoga se izvrsenje ostavlja samoj stranki.se izvrsenje ostavlja samoj stranki. U slucaju da je upravni postupak vodjen po sluzbenoj duznosti, doneti upravni akt je U slucaju da je upravni postupak vodjen po sluzbenoj duznosti, doneti upravni akt je najcesce nepovoljan za stranku I stoga je izvrsenje povereno upravnom organu, koji cak moze najcesce nepovoljan za stranku I stoga je izvrsenje povereno upravnom organu, koji cak moze sprovesti I prinudno izvrsenje (u posebnom postupku prinudnog izvrsenja I uz donosenja sprovesti I prinudno izvrsenje (u posebnom postupku prinudnog izvrsenja I uz donosenja posebnog upravnog akta kojim se odobrava pristupanje prinudnom zvrsenju- zakljucak o dozvoli posebnog upravnog akta kojim se odobrava pristupanje prinudnom zvrsenju- zakljucak o dozvoli izvrsenja).izvrsenja).

Izvrsnost po pravilu nastupa kada I konacnost- dakle, ulaganje zalbe zaustavlja izvrsenje Izvrsnost po pravilu nastupa kada I konacnost- dakle, ulaganje zalbe zaustavlja izvrsenje (suspenzivno dejstvo zalbe). Medjutim, u slucajevima kada resenja nalaze neku obavezu, zalba ne(suspenzivno dejstvo zalbe). Medjutim, u slucajevima kada resenja nalaze neku obavezu, zalba ne zaustavlja izvrsenje resenja zaustavlja izvrsenje resenja

12. Pojam op š teg upravnog postupka i osnovna načela postupka ( načelo zakonitosti, zaštite

prava građana i javnog interesa ; načelo materijalne istine, načelo saslušanja stranke,

načelo ocene dokaza ; načelo samostalnosti u rešavanju, načelo dvostepenosti u

rešavanju (pravo na žalbu) ; načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti ; pravnosnažnosti

rešenja )

Opsti upravni postupak predstavija sredenu, sistematizovanu i jedinstvenu cjelinuproceduralni opstih pravila koja se primjenjuju prilikom donosenja upravnih akata. Njegovzadatak je da regulise nacin rada za sve organe kada rjesavaju u upravnim stvarima.

Оsnovna načela opšteg upravnog postupkaОsnovna načela opšteg upravnog postupka

Nacelo zakonitosti

- Predstavlja temeljno nacelo pravnog sistema. u upravnom postupku nacelo zakonitostiima dvije dimenzije. Jednu dimenziju cini zakonitost u materijalnopravnom smislu, adrugu zakonitost u formalnopravnom smislu.- Zakonitost u materijalnopravnom smislu znaci da organi uprave i drugi vrsioci upravnefunkcije rjesavaju u upravnim stvarima na temelju zakona I drugih propisa zasnovanih nazakonu, tj podzakonski opstih akata drzavnih organa i podzakonskih opstih akata nedrzavnihsubjekata. Nacelo zakonitosti ima puni znacaj i u slucajevima kad je organ nadlezan darjesava na temelju slobodne (diskrecione) ocjene.- Zakonitost u formalno pravnom smislu podrazumjeva da je upravni postupak pravnoregulisan i da se svi oni koji ga primjenjuju rnoraju tih pravila pridrzavati.

Nacelo zastite prava stranaka i zastite javnog interesa

- Specificnost upravnog postupka ogleda se i u cinjenici sto on ne predvida ucesceposebnog organa koji bi stitio javni interes. Organi koji postupaju po Zakonu o opstemupravnom postupku duzni su da se staraju o javnom interesu.- Vazan element ovoga nacela cini i obaveza sluzbenog lica da upozori stranku ili drugogucesnjka u postupku kada, s obzirom na cinjenicno stanje, sazna ili pcjeni da ima osnova zaostvafivanje nekog prava ili pravnog interesa, sto govori da nema sukoba zakonskih interesastranaka i interesa nadleznih organa:

Nacelo istine

- To je jedno od temeljnih nacela svakog postupka pa i upravnog. Osnovni smisao ovoga nacela je u zahtjevu da se dode do objektivnog stanja stvari, koje moze biti istinito ili neistinito. Podjela u nekim pravima na formalnu i materijalnu istinu nema cvrsto uporiste, posebno ako se ima u vidu da istina moze biti samo jedna.

- Povreda nacela istine povlaci za sobom sankcije predvidene zakonom o opstemupravnom postupku (ponistavanje, ukidanje ili mijenjanje).

Nacelo saslušania stranke

- Ovo nacelo implicira obavezu organa koji vodi postupak da prije donosenja rjesenja stranci pruži mogucnost da se izjasni o cinjeninama i okolnostima koje su vazne za donosenje rjesenja. Znacaj ovoga rjesenja je sto ono ucvrscuje poziciju stranke u postupku. - Sve do donosenia riesenja stranka ima pravo i mogucnost da dopunjuie svoje stavove i

tvrdnje, a ako to ucini posiije odrzane usmene rasprave, duzna je opravdati zasto to nije ucinila u raspravi.

Nacelo slobodne ocjene dokaza

- Sastoji se u ovlastenju sluzbenog lica koje vodi postupak i donosi rjesenje.da na osnovu odgovarajuce slobode samo odlucuje da li ce odredene cinjenice, s obzirom na rezultat cijelog dokaznog postupka, uzeti kao istinite ili ne.- Pravilnost ocjene dokaza moze se kontrolisati kako u zalbenom postupku, od strane drugostepenog

organ, tako i u sudskom postupku, od strane nadleznog suda u upravnom sporu.

Nacelo samostalnosti u rjesavanju

- Ovim nacelom se izrazava samostalnost organa uprave pri vodenju upravnog postupka I donosenju rjesenja u okviru ovlastenja datih zakonom ili drugim propisom. Ovo nacelo ima dvije dimenzije. Jedna dimenzija je samostalnost organa, a druga je samostalnost ovlastenog sluzbenog lica.

Nacelo dvostepenosti u rjesavanju ( pravo na zalbu)

- Pravo na zalbu je jedno.od.temeljnih ustavnih nacela. Strankama se daje pravo na zalbu protiv svih prvostepenih rjesenja donesenih u upravnom postupku. Samo zakonom se moze propisati da u pojedinim upravnim stvarima zalba nije dozvoljena, i to samo ako je na drugi nacin obezbjedena zastita prava i pravnih interesa stranke i zakonitosti.- Ako nadlezni organ protiv čijeg je rjesenja podnesena zalba ne donse rjeserije u propisanom roku ,

stranka ima pravo zalbe,neposredno drugostepenom organu kao da je njen zahtjev odbijen (tzv cutanje uprave- Protiv rjesenja donesenom u dirugom stepenu nije dozvoljena zalba.

Nacelo efikasnosti

- Ovo nacelo se zahtjeva i kod drugih postupaka. Njegov sustinski smisao je da omogucisto brze, kvalitetnije i spjesnije ostvarivanje prava i interesa stranaka. To pak ne znaci da seovo nacelo ne primjenjuje kada se postupak vodi po sluzbenoj duznosti. Efikasnost se mozecijeniti na relaciji postvljenih ciljeva i ostvarenih rezultata.

Nacelo ekonomicnosti u postupku

- Ovo nacelo obavezuje organ da vodi postupak brzo, sa sto manje troskova i gubitakavremena za stranke i druge ucesnike u postupku.

13. Nadležnost organa za vodjenje upravnog postupka ( pojam, vrste i sukob nadležnosti ),

o vlašćeno službeno lice i izuzeće službenog lica

- Nadleznost je pravo i duznost nekog organa da odlucuje o nekoj stvari na odredenom podrucju.- Nadieznost u upravnom postupku predstavlja ovlastenje i duznost nadleznog organa da rjesava u upravnoj stvari na odredenom podrucju. .....- Gledajuci na nadleznost s"aspekta grupe poslova koje obavlja odredeni organ, odreduje

se stvarna nadleznost, ill pak gledajuci s aspekta teritorije koju pokriva odredeni organ,govorimo o mjesnoj nadleznosti. Organ uprave u toku citavog postupka duzni su da posluzbenoj duznosti vode racuna o svojoj nadleznosti.

Sukob nadleznosti

- Sukob nadleznosti u upravnom postupku predstavlja takvu pravnu situaciju koja nastaje usljed stava dva ili vise organa da su nadlezni odnosno nenadlezni za rjesavanje o nekoj (istoj) upravnoj stvari.- Stanoviste dva ili vise organa da su nadlezni u istoj upravnoj stvari najcesce se oznacava

pozitivnim sukobom nadleznosti, dok se njihovo izjasnjavanje kao nenadleznih oznacavanegativnim sukobom nadleznosti.- Sukob nadleznosti uglavnom proizilazi iz razlicitog tumacenja normi o nadleznosti.-Sluzbeno lice ovlastenoza vodenje postupka i za rjesavanje

- Zakon o opstem upravnom postupku odreduje da upravnl postupak uokviru organa uprave vodi ovlasteno sluzbeno lice, a rjesenje u upravnom postupku donosi starjesina organa, s tim da vodenje postupka i rjesavanje. u upravnim stvarima moze biti povjereno jednom sluzbenom licu.

Izuzeće sluzbenoq lica

- Zavisno od prirode odnosa sluzbenog lica prema predmetu i strankama, razlikuju se dvije vrste izuzeca sluzbenog lica: Obavezno i fakultativno izuzece.- Obavezno izuzece je: Ukoliko stranka iz navedenih razloga zatrazi izuzece, sluzbeno lice ne moze do donosenja zakljucka o izuzecu vrsiti nikakve radnje, osim onih koje ne trpe odlaganje.- Fakultativno izuzece sluzbenog lica se vrsi zbog svih drugih okolnosti koje dovode u

sumnju njegovu objektivnost i nepistrasnost. Ovo izuzece nije obavezno i sprovodi se samoako se u odredenoj situaciji izvrsi procjena da bi usljed postojanja izvjesnih okolnosti doslodo narusavanja objektivnosti i nepristrasnosti sluzbenog lica.

14. Učesnici u upravnom postupki (glavni i eventualni) : s tranka u upravnom postupk ,

z astupnici, predstavnici i punomoćnici stranke , o stali učesnici u upravnom postupku

Stranka u upravnom postupku

- Strankom se oznacava lice na ciji zahtjev je pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak, odnosno koje radi zastite svojih prava i pravnih interesa ima pravo da ucestvuje u postupku. Pojam stranke je vrlo siroko odreden i mozemo razlikovati tri vrste.stranki - Aktivna stranka, lice o cijem zahtjevu je postupak pokrenut (lice koje trazi izdavanje'gradevinske dozvole); Pasivna stranka, lice protiv koga se vodi postupak (lice kojemnadlezni organ utvrduje poresku obavezu); Uzgredna stranka, oznacava lice koje radi zastite svojih prava ili pravnih interesa moze ucestvovati u upravnom postupku.- Stranka u upravnom postupku moze biti svako fizicko I pravno lice. Kao stranke u upravnom postupku mogu se pojaviti drzavni organi, odredene organizacije, naselje, sindikalna organizacija ... Svojstvo stranke u upravnom postupku moze irnati javni tuzilac I javni pravobranilac kad su zakonom ovlasteni da u upravnom postupku stite javni interes.

Zakonski zastupnik - To je lice koje na osnovu zakona ili na osnovu akta nadleznog organa preduzima procesne radnje

u postupku u ime i za racun procesno nesposobne stranke.Privremeni zastupnik - Predstavlja lice koje postavlja organ koji vodi postupak, i to stranci koja nema zakonskog

niti voljnog zastupnika a upravni postupak se mora sprovesti radi odredenih vaznih odnosnohitnih razloga.

Punomocnik

- Punomocnik predstavlja lice koje na osnovu ovlastenja dobivenih od stranke preduzima procesne radnje u postupku, osim onih koje rn oze samo ona preduzimati. Punomocnik moze biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno. Punomoc se moze dati pismeno"ili usmeno na zapisnik.Punomoc koja.se daje licu koje nije advokat mora biti ovjerena pred nadleznim organom.Punomoc se moze dati za citav postupak ili samo za pojedine radnje, a moze se vremenski ograniciti.

15. Оpštenje učesnika u upravnom postupku

Podnesak

- Prema ZUP-u, kao podnesci se oznacavaju zahtjvi, obrasci koji se koriste. za automatsku obradu podataka, prijedlozi prijave, molbe, zalbe, prigovori i druga saopstenja kojima se stranke obracaju orgahima- Podnesci se podnose neposredno ili putem pqste - pismeno, ili se saopstavaju usmenana zapisnik;

a mogu se izjavljivati i tlegrafski, odnosno telefaksom. Kratka i hitna saopstenja mogu se davati i telefonom ako je to po prirodi stvari moguce.

Pozivanje

- Predstavlja radnju u postupku kojom organ obezbjeduje prisustvo pri vrsenju odredenih procesnih aktivnosti lica koje ima prebivaliste odnosno boraviste na njegovom podrucju. U pravilu se vrsi pismenim putem i pozvano lice je duzno da se odazove pozivu. U slucaju neodazivanja pozivu predvideno je privođenje i novcaria kazna.Mjere izrice ovlastenosluzbeno lice, posebnim zakljuckom protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba.

Zapisnik

- Predstavlja javnu ispravu koju sastavlja organ koji vodi upravni postupak o svim radnjama stranke i drugih ucesnika u postupku. Zapisnik sastavljen u skladu s zakonom predstavlja javnu ispravu. ZUP izricito navodi sta se unosi u zapisnik. Zapisnik treba da sadrzi kratak I tacan tok i sadrzaj postupka. U njemu se navode sve isprave koje su upotrebljive u usmenoj raspravi. Zapisnik potpisuje lice koje je sudjelovalo u radnji postupka, a na kraju ga ovjerava svojim potpisbm sluzbeno lice koje je rukovodilo radnjom u postupku, kao i zapisnicar ukoliko ga je bilo. Ukoliko je bilo dopuna zapisnika, one se ponovo ovjeravaju i potpisuju.

Razgledanje spisa i obavjestavanie o toku postupka

- Razgledanje, prepisivanje i fotokopiranje spisa vrsi se u sluzbenim prostorijama u prisustvu i pod nadzorom sluzbenog lica koje starjesina odredi. Prema ZUP u nije dozvoljen uvid u povjerljive spise i ako bi to narusilo cilj postupka. Zalba povodom odbijanja zahtjeva za pregled spisa se moze uloziti u roku 24 sata od saopstenja, a organ je duzan odluciti po zalbi u roku 48 sati od sata izjavljivanja zalbe.

Dostavljanje

- To je procesna radnja u upravnom postupku kojom nadlezni organ predaje odredena pismena strankama I drugim ucesnicima u postupku. U pravilu, lice kojem je pismeno naslovljeno ne moze biti pozivano radi prijema pismena, vec mu se ono salje na stan ili radno mjesto.Posredno dostavlianje- Pravilo je da se dostavljanje vrsi licno u ruke adresatu. Posredno (preko druge osobe)

dostavljanje ne može se izvršiti licu koje u istom postupku učestvuje sa suprotnim interesimaObavezno licno dostavljanje- Vrsi se u tri slučaja: 1. kada je to Izričito predviđeno ZUP-om ili drugim pravnim propisom.2. Kad od

dana dostavljanja pocinje teci rok koji se ne moze mijenjati i 3. kad to odredi organ koji je naredio

Posebni slučajevi dostavljanja

- Tu spadaju: Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomocniku; punomocniku zaprimanjepismena; dostavljaje drzavnim organima, preduzecima i drugim pravnim licima; dostavljanjejavnim saopstenjem; ostalim licima; u slucaju odbijanja prijema; u slucaju promjeneprebivalista, boravista ili sjedista.Dostavnica

- To je dokaz^o izvrsenom dostavljanju. Ako je uredno sastavljena ima znacenje javneisprave. Potpisuje je i dostavljac i primalac. Primalac s.arri upisuje dan prijema na dostavnici.

Rokovi (ne uciti)

Rok predstavlja vrernenski peiod u okviru kojeg se preduzimaju procesne radnje u postupku, Rokovi vezu, kako stranke tako i organ koji vodi postupak. - Procesni rokovi se odnose na mogucnost preduzimanja odredenih radnji u postupku, a - materijalni na ostvarivanje prava i obaveza utvrdenih materijalnim propisima za pojedine upravne oblasti.Vrste rokova - Na nacin i cinjenicu ko ih odreduje dijele se na zakonske i rokove koje odreduje sluzbeno

lice -- Rokovi se dijele na produzive i neprduzive. Zakonski rokovi su u pravilu neproduzivi

- Prema trenutku od kojeg se racuria pocetak, rokovi se dijele na - subjektivne (pocetak se vezuje za subjektivne elemente) i - objektivne ( od nastupa cinjenice nezavisno od subjektivnog elementa). - Istek objektivnog roka znaci nemogucnost preduzimanja procesnih radnji u upravnom

postupku.

- S obzirom na dejstvo rokovi se dijele na peremitorne ili prekluzivne (preduzimanje procesni radnji ogranicava se na odreden vremenski period); dilatorne (oznacava se period u kome nije dozvoljeno preduzimati procesne radnje) i instrukcione (njihovo propustanje ne dovodi do stetnih posljedica).- Postoji podjela rokova na apsolutne (precizno odreden krajnji rok) i relativrie.-

Racunanje rokova

- U upravnom postupku rokovi se racunaju na dane, mjesece i godine.Okoncavanje roka moze se odrediti i kalendarskim danom. Pocetak i tok rokova ne sprecavaju neradni dani.Samo se u slucaju da poslednji dan roka pada u neradni dan rok produzava na prvi radnidan.

Povracaj u predasnje stanje

- To je procesnopravno sredstvo koje omogucava strand da preduzme odredene proceshe radnje i poslije isteka propisanog roka, ako za to postoje zakonom predvidenfrazlpzi. O prijedlogu za povracaj u predasnje stanje odlucuje organ kod koga je vodeh'postupak, posebnim zakljuckom. Dozvoljenim povracajem u predasnje stanje postupak se.yraca u prvobitno stanje u kojem je bio prije propustanja, sto ce reci da se ponistavaju svi akti koje je organ donio u vezi s propustanjem.

Odrzavanje reda u upravnom postupku

- Duznost je sluzbenog lica koje vodi postupak da brine o odrzavanju reda pri vrsenju radnji u postupku. Lica koja prisustvuju nekoj radnji u postupku ne smiju biti naoruzana. Sluzbeno lice koje rukovodi radnjom postupka moze opomenuti, udaljiti i novcano kazniti lice koje ometa rad i normalno odvijanje postupka. Udaljenje izrice sluzbeno lice zakljuckom.

Troskovi postupka

Pravilo je da posebne troskove organa snosi onaj ko je cio postupak izazvao. Od ovoga pravila postoje dva izuzetka. - Prvi, lice koje u postupku prouzrokuje svojom krivicom troskove pojedinih radnji pa ih stoga ono samo snosi i - drugo ako je postupak pokrenut po sluzbenoj duznosti a okoncan u korist stranke troskove snosi organ koji je pokrenuo postupak.Pravilo je da se o troskovima postupka odlucuje rjesenjem o glavnoj stvari. Odluka o troskovima mora biti sadrzana u dispozitivu rjesenja. Na naknadu troskova imaju pravo svjedoci, vjestaci,tumači prevodioci I sl.lica, zašto podnose zahtjev. U slučaju da ne podnese zahtjev gube to pravo, na sta ih je sluzbeno lice duzno upozoriti.

16. P rvostepeni upravn i postup ak- pokretanje i redovan tok postupka, skraćeni postupak

Pokretanje postupkaPokretanje postupka

Inicijativu za pokretanje daje ili službeno liceInicijativu za pokretanje daje ili službeno lice ili ili sama strankasama stranka

UU oba ova slucaja sam postupak pokrece nadlezni organ uprave (nacelo oficijelnosti), oba ova slucaja sam postupak pokrece nadlezni organ uprave (nacelo oficijelnosti), samo se razlikuje inicijativa za njegovo pokretanjesamo se razlikuje inicijativa za njegovo pokretanje

Pokretanje po inicijativi službenog licaPokretanje po inicijativi službenog lica

PPostupak se pokrece ostupak se pokrece radi zastite javnog interesaradi zastite javnog interesa I to ili u situacijama kada je to I to ili u situacijama kada je to zakonom propisano, ili na osnovu ocene nadleznog organa uprave. U ovako pokrenutomzakonom propisano, ili na osnovu ocene nadleznog organa uprave. U ovako pokrenutom postupku, nadlezni organ obicno odlucuje u vezi sa nametanjem neke obaveze stranki ilipostupku, nadlezni organ obicno odlucuje u vezi sa nametanjem neke obaveze stranki ili smanjenju / ukidanju nekog njenog prava. smanjenju / ukidanju nekog njenog prava.

Pokretanje po inicijativi strankePokretanje po inicijativi stranke

Stranka svoj zahtev (za ostavarenjem nekog prava, smanjenjem / ukidanjem obaveze)Stranka svoj zahtev (za ostavarenjem nekog prava, smanjenjem / ukidanjem obaveze) dostavlja nadleznom organu uprave I kada ovaj ustanovi osnovanost zahteva, nadlezni organdostavlja nadleznom organu uprave I kada ovaj ustanovi osnovanost zahteva, nadlezni organ pokrece postupakpokrece postupak Ukoliko organ odluci da ne postoji dovoljno uslova za pokretanje postupka, o tome ceUkoliko organ odluci da ne postoji dovoljno uslova za pokretanje postupka, o tome ce doneti zakljucak na koji stranka ima pravo zalbe.doneti zakljucak na koji stranka ima pravo zalbe.

Postupak do donošenja rešenja (tok postupka)Postupak do donošenja rešenja (tok postupka)

Poseban ispitni postupakPoseban ispitni postupak

Sprovodi se kao pravilo, dakle u svim slucajevima kada nije propisano da se mozeSprovodi se kao pravilo, dakle u svim slucajevima kada nije propisano da se moze sprovesti skraceni postupak. Оsnovna svrha ovog postupka je dvojaka:sprovesti skraceni postupak. Оsnovna svrha ovog postupka je dvojaka: utvrdjivanje cinjenicnog stanja, dakle odlucnih cinjenica I okolnosti za donosenje resenjautvrdjivanje cinjenicnog stanja, dakle odlucnih cinjenica I okolnosti za donosenje resenja

saslusanje stranaka vezano za zastitu njihovih prava I interesa a u vezi sa svim odlucnimsaslusanje stranaka vezano za zastitu njihovih prava I interesa a u vezi sa svim odlucnim cinjenicama I okolnostimacinjenicama I okolnostima

Uredjenje toka samog ispitnog postupka, vrsta I redosleda procesnih radnji prepusteno jeUredjenje toka samog ispitnog postupka, vrsta I redosleda procesnih radnji prepusteno je nadleznom organu koji vodi postupak a u skladu sa ZUP-omnadleznom organu koji vodi postupak a u skladu sa ZUP-om Sluzbeno lice odredjuje redosled radnji, raspisivanje I tok usmene rasprave, koji dokazi ceSluzbeno lice odredjuje redosled radnji, raspisivanje I tok usmene rasprave, koji dokazi ce se izvesti I kada, da li ce se oni izvrsavati pojedinacno za svaku spornu stvar ili za ceo postupakse izvesti I kada, da li ce se oni izvrsavati pojedinacno za svaku spornu stvar ili za ceo postupak zajedno I sl. zajedno I sl.

Stranka je takodje aktivna strana u ovoj fazi postupka. Nju sluzbeno lice pre svega moraStranka je takodje aktivna strana u ovoj fazi postupka. Nju sluzbeno lice pre svega mora da poduci o sopstvenim pravima I obavezama, kao I posledicama poduzetih procesnih radnji.da poduci o sopstvenim pravima I obavezama, kao I posledicama poduzetih procesnih radnji. Takodje, mora joj se omoguciti iznosenje misljenja u vezi sa svojim pravima I zasticenimTakodje, mora joj se omoguciti iznosenje misljenja u vezi sa svojim pravima I zasticenim interesima, ima pravo da svoja prava brani, da predlaze dokaze, daje izjave, dopunjava svojeinteresima, ima pravo da svoja prava brani, da predlaze dokaze, daje izjave, dopunjava svoje navode, pobija navode suprotne strane I sl. navode, pobija navode suprotne strane I sl.

Usmena raspravaUsmena rasprava

Оdvija se u prisustvu svih ucesnika upravnog postupka I tada se neposredno I usmenoОdvija se u prisustvu svih ucesnika upravnog postupka I tada se neposredno I usmeno razjasnjavaju sve sporne cinjenice I okolnosti, a sa ciljem zastite interesa I prava stranaka.razjasnjavaju sve sporne cinjenice I okolnosti, a sa ciljem zastite interesa I prava stranaka.

Kada u postupku ucestvuje dve ili vise stranaka sa suprotstavljenim interesima,Kada u postupku ucestvuje dve ili vise stranaka sa suprotstavljenim interesima, odrzavanje usmene rasprave je obavezno. U svim ostalim slucjevima, mogucnost odrzavanjaodrzavanje usmene rasprave je obavezno. U svim ostalim slucjevima, mogucnost odrzavanja usmene rasprave je fakultativno – kada sluzbeno lice oceni da je potrebno odrzati je ili kada tousmene rasprave je fakultativno – kada sluzbeno lice oceni da je potrebno odrzati je ili kada to zahteva stranka u postupku.zahteva stranka u postupku.

Usmena rasprava je javna, osim u slucaju sledecih izuzetaka: iz razloga zastite javnogUsmena rasprava je javna, osim u slucaju sledecih izuzetaka: iz razloga zastite javnog morala ili bezbednosti; kada se raspravlja o odnosima unutar jedne porodice; ako se raspravlja omorala ili bezbednosti; kada se raspravlja o odnosima unutar jedne porodice; ako se raspravlja o okolnostima koja predstavljaju javnu, drzavnu, vojnu tajnu; ako postoji opasnost od ozbiljnogokolnostima koja predstavljaju javnu, drzavnu, vojnu tajnu; ako postoji opasnost od ozbiljnog ometanja raspraveometanja rasprave

Sa rasprave se nikada ne mogu iskljuciti stranke, njihovi zastupnici, punomocnici iliSa rasprave se nikada ne mogu iskljuciti stranke, njihovi zastupnici, punomocnici ili pomagaci, a nakon odrzane rasprave, sve sto je receno oni moraju cuvati kao tajnupomagaci, a nakon odrzane rasprave, sve sto je receno oni moraju cuvati kao tajnu

Usmenu raspravu priprema nadlezni organ koji vodi postupak. Pre svega, on poziva sveUsmenu raspravu priprema nadlezni organ koji vodi postupak. Pre svega, on poziva sve ucesnike, tako sto im nakon dostavljanja poziva ostavlja dovoljno vremena da se pripreme zaucesnike, tako sto im nakon dostavljanja poziva ostavlja dovoljno vremena da se pripreme za raspravu (najcesce 8 dana)raspravu (najcesce 8 dana)

Mesto odrzavanja usmene rasprave je sediste nadleznog organa, a redje mesto uvidjaja iliMesto odrzavanja usmene rasprave je sediste nadleznog organa, a redje mesto uvidjaja ili drugo mesto. drugo mesto.

Prethodno (prejudiciono) pitanjePrethodno (prejudiciono) pitanje

Оno predstavlja samostalno pravno pitanje, za cije resavanje je nadlezan drugi organ iliОno predstavlja samostalno pravno pitanje, za cije resavanje je nadlezan drugi organ ili sud, a bez cijeg prethodnog resavanja nije moguce resiti upravnu stvar u pogledu koje se vodisud, a bez cijeg prethodnog resavanja nije moguce resiti upravnu stvar u pogledu koje se vodi postupak postupak

Skraćeni postupakSkraćeni postupak

Upravni postupak u kom je izostavljenja faza ispitivanja I dokazivanja pravno relevantnihUpravni postupak u kom je izostavljenja faza ispitivanja I dokazivanja pravno relevantnih cinjenica I okolnosti neophodnih za donosenje resenja, te se odmah prelazi na fazu resavanja ucinjenica I okolnosti neophodnih za donosenje resenja, te se odmah prelazi na fazu resavanja u datoj upravnoj stvari, dakle fazu donosenja resenjadatoj upravnoj stvari, dakle fazu donosenja resenja Sprovodi se kao izuzetak, ako su ispunjeni zakonom određeni usloviSprovodi se kao izuzetak, ako su ispunjeni zakonom određeni uslovi

17. Dokaz na sredstva u upravnom postupku (podnošenje isprava i uverenja, svedočenje,

veštačenje, uviđaj)

Dokazivanje se sastoji u izvođenju dokazaDokazivanje se sastoji u izvođenju dokazaKao dokaz se mogu upotrebiti sva sredstva koja omogucavaju utvrdjivanje pravog stanja stvari:Kao dokaz se mogu upotrebiti sva sredstva koja omogucavaju utvrdjivanje pravog stanja stvari: svedocenje, vestacenje, izjave, isprave, itdsvedocenje, vestacenje, izjave, isprave, itdZakon navodi samo okvirno koja sredstva se mogu upotrebiti a sluzbeno lice je uvek ovlascenoZakon navodi samo okvirno koja sredstva se mogu upotrebiti a sluzbeno lice je uvek ovlasceno da odredi I nova podesna dokazna sredstvada odredi I nova podesna dokazna sredstva

IspraveIsprave

Isprava je svako pismeno na kojem su brojevima I slovima zabeležene neke činjenice, okolnostiIsprava je svako pismeno na kojem su brojevima I slovima zabeležene neke činjenice, okolnosti ili događaji ili događaji - JAVNE ISPRAVE - JAVNE ISPRAVE Javne isprave Javne isprave izdaju drzavni organizdaju drzavni organ- PRIVATNE ISPRAVE Privatne isprave, za razliku od javnih nemaju presumpciju istinitosti niti

pravnu snagu kao javne isprave. Sadrzaj privatne isprave uzima se samo kao izjava njenog donosioca.

UverenjaUverenjaCertifikati, svedocanstva, potvrde su posebna vrsta isprava, tzv dokumentarnih isprava, kojima seCertifikati, svedocanstva, potvrde su posebna vrsta isprava, tzv dokumentarnih isprava, kojima se potvrdjuje postojanje neke cinjenice ili pravnog odnosa a izdaje ih nadlezni organ uprave u vezipotvrdjuje postojanje neke cinjenice ili pravnog odnosa a izdaje ih nadlezni organ uprave u vezi sa cinjenicama o kojima vodi sluzbenu evidenciju ili cinjenicama o kojima ne vodi sluzbenusa cinjenicama o kojima vodi sluzbenu evidenciju ili cinjenicama o kojima ne vodi sluzbenu evidenciju evidenciju Uverenja izdata u vezi sa cinjenicama o kojima se ne vodi sluzbena evidencija nemaju zakonskuUverenja izdata u vezi sa cinjenicama o kojima se ne vodi sluzbena evidencija nemaju zakonsku dokaznu snagu javnih isprava, vec se dokazna snaga utvrdjuje u upravnom postupku, akodokaznu snagu javnih isprava, vec se dokazna snaga utvrdjuje u upravnom postupku, ako sluzbeno lice to odredi sluzbeno lice to odredi

SvedočenjeSvedočenje

Vrsta dokaznog sredstva koje predstavlja iskaz svedoka o cinjenicama koje su se dogodile I koje Vrsta dokaznog sredstva koje predstavlja iskaz svedoka o cinjenicama koje su se dogodile I koje su bitne za utvrdjivanje izgleda upravne stvarisu bitne za utvrdjivanje izgleda upravne stvariSvedok moze biti svako fizicko lice, osim sluzbenog lica I stranke, koje je bilo sposobno da opaziSvedok moze biti svako fizicko lice, osim sluzbenog lica I stranke, koje je bilo sposobno da opazi cinejnicu koja je predmet svedocenja. Dakle, zakon ne propisuje starosnu granicu u pogledu cinejnicu koja je predmet svedocenja. Dakle, zakon ne propisuje starosnu granicu u pogledu svedoka, vec nadleznom organu koji vodi postupak ostavlja na slobodnu procenu da li je svedoka, vec nadleznom organu koji vodi postupak ostavlja na slobodnu procenu da li je odredjeno lice bilo u stanju da opazi I shvati znacaj date cinjeniceodredjeno lice bilo u stanju da opazi I shvati znacaj date cinjenice

NEPОSREDNI SVEDОCI - lNEPОSREDNI SVEDОCI - lica koja su neposredno opazila, svedocila nekoj cinjenici ica koja su neposredno opazila, svedocila nekoj cinjenici

SVEDОCI PО ČUVENJU - lica kojima je podatak o cinjenici o kojoj svedoče prenetSVEDОCI PО ČUVENJU - lica kojima je podatak o cinjenici o kojoj svedoče prenetОbaveza odazivanja na poziv za svedočenjeОbaveza odazivanja na poziv za svedočenje

Svedoči se pojedinačno (osim u slučaju kontradiktornih izjava o istoj stvari- tada se Svedoči se pojedinačno (osim u slučaju kontradiktornih izjava o istoj stvari- tada se svedoci sučeljavaju), u sedištu organa koji vodi postupaksvedoci sučeljavaju), u sedištu organa koji vodi postupak

VeštačenjeVeštačenje

Veštaci na osnovu strucnog znanja daju misljenja I / ili nalaze od znacaja za utvrdjivanje ili Veštaci na osnovu strucnog znanja daju misljenja I / ili nalaze od znacaja za utvrdjivanje ili ocenu neke cinjenice koja je vazna za resavanje upravne stvariocenu neke cinjenice koja je vazna za resavanje upravne stvari Predmet vestacenja ne moze biti pravno pitanje, jer o pravnim pitanjima sluzbeno licPredmet vestacenja ne moze biti pravno pitanje, jer o pravnim pitanjima sluzbeno licee koje vodi koje vodi postupak mora da znapostupak mora da zna

UviđajUviđaj

Utvrđivanje neke sporene cinjenice ili razjasnjavanje okolnosti bitnih za resavanje upravne stvari Utvrđivanje neke sporene cinjenice ili razjasnjavanje okolnosti bitnih za resavanje upravne stvari neposrednim opazanjem sluzbenog lica koje vodi postupakneposrednim opazanjem sluzbenog lica koje vodi postupakОbavlja se na licu mesta, ukoliko je predmet uvidjaja mesto (lokalitet), a u sedistu nadleznog Оbavlja se na licu mesta, ukoliko je predmet uvidjaja mesto (lokalitet), a u sedistu nadleznog organa uprave ukoliko se radi o stvarima koje se mogu doneti I zivim bicima koja mogu dociorgana uprave ukoliko se radi o stvarima koje se mogu doneti I zivim bicima koja mogu dociUvidjaju mogu prisustvovati I stranke I vestaciUvidjaju mogu prisustvovati I stranke I vestaci

18. Drugostepeni upravni postupak: podnosilac žalbe, nadležnost za rešavanje po žalbi, rok

za žalbu , predaja i sadržina žalbe

Legitimacija za podnošenje žalbe (podnosilac žalbe)Legitimacija za podnošenje žalbe (podnosilac žalbe)

- Tu legitimaciju imaju prevashodno stranke koje smatraju da im je prvostepenim rjesenjem povredeno neko pravo ili pravni interes. Pravo zalbe imaju lica koja nisu ucestvovata u prvostepenom postupku, a imala su pravo da ucestvuju kao stranke, kao i treca lica koja radi zastite svojih prava i ihteresa imaju pravo da ucestvuju u postupku. Pravo zalbe mogu imati i ostali ucesnici u postupku (svjedoci.tumaci i prevodioci) ali samo u onom dijelu postupka u kome se odlucuje o njihovim pravima.

Nadleznost za rjesavanje po zalbi - Povodom zalbe uspostavlja se odnos izmedu prvostepenog organa kao izdavaoca rjesenja i nadleznog drugostepenog organa kao nosioca kontrole. Po zalbi protiv prvostepenog rjesenja ministarstva rjesava vlada ako zakonom nije drugacije odredeno.

Rok za zalbu Uobicajeni rok za zalbu iznosi petnaest dana od dana dostave rjesenja zaliocu, ako posebnim zakonom nije drugacije određteno. Rok za podnosenje zalbe se racuna od dana prijema rjesenja. Rok za zalbu predstavlja prekluzivni rok, sto znaci da ima za posljedicu da poslije njegovog isteka stranka gubi pravo na zalbu.

Predavanje zalbe

Zalba se u pravilu izjavljuje drugostepenom organu,a neposredno predaje ili salje postom organu koji je donio prvostepeno rjesenje. Prvostepeni organ ispituje da li je zalba dopustena, da li je podnosi ovlasteno lice, da li je blagovremena...Uz sagledavanje formalnog aspekta, prvostepeni organ moze zamijeniti svoje ranije rjesenje novim rjesenjem. Neposredna predaja zalbe vrsi se licnom predajom pisane zalbe nadleznom organu i usmenom izjavom na zapisnik. Zalba se moze poslati i postom.

Sadrzina zalbe - Da bi nadlezni organ mogao postupati po zalbi potrebno je da zalba sadrzi minimum

elemenata. ZUP propisuje da zalba mora sadrzavati rjesenje koje se pobija, naziv organa koji ga je donio te broj i datum rjesenja. Zalbu nije potrebno posebno obrazlagati vec je dovoljno navesti samo razloge nezadovoljstva rjesenjem.

19. P ravna dejstva žalbe i rešavanje u drugostepenom upravnom postupku

Pravna dejstva zalbe

Svaka propisno izjavljena zalba ima devolutivno i suspenzivho dejstvo. ,-Devolutivno dejstvo zalbe oznacava cinjenicu da po zalbi ne,rjesava isti organ (izdavalac

rjesanja) vec drugi organ viseg stepea.- Suspenzivno dejstvo zalbe ima za posljedicu odlaganje izvrsenja u'toku roka za žalbu kao i u

slucaju kad je zalba izjavljena, sve dok se drugostepeno rješnje ne donese I ne dostavi stranci.... -

Rjesavanje drugostepenog organa po zalbi

- Sustinsko odlucivanje po zalbi je u rukama drugostepenog organa. NJegov glavni domen ispitivanja je zakonitost i pravilnost prvostepenog rjesenja. -Ako drugostepeni organ ne odbaci, zalbu, on se upustau njeno rjesavanje. Resavajuci po zalbi on moze odbiti zalbu, ponistiti prvostepeno rjesenje u cjelini ill djelimicno, izmjeniti rjesenje i oglasiti rjesenje nistavnim.

Оdbacivanje zalbe kao neosnovaneОdbacivanje zalbe kao neosnovane

Kada drugostepeni organ smatra da je prvostepeno resenje u svemu pravilno, odnosno cak I uzKada drugostepeni organ smatra da je prvostepeno resenje u svemu pravilno, odnosno cak I uz postojanje manjih nedostataka, same odlucujuce cinjenice I okolnosti su korektno utvrdjenepostojanje manjih nedostataka, same odlucujuce cinjenice I okolnosti su korektno utvrdjeneОvom odlukom drugostepenog organa resenje doneto u prvostepenom postupku postaje konacno Оvom odlukom drugostepenog organa resenje doneto u prvostepenom postupku postaje konacno

Ponistavanje prvostepenog resenjaPonistavanje prvostepenog resenja

U slucaju nezakonitog resenja, usled bilo koje bitne povrede postupka, propisa o nadleznosti,U slucaju nezakonitog resenja, usled bilo koje bitne povrede postupka, propisa o nadleznosti, pogresnog podvodjenja pod norme materijalnog zakona ili gresaka u oceni celishodnosti. pogresnog podvodjenja pod norme materijalnog zakona ili gresaka u oceni celishodnosti.

Izmena / preinacenje resenjaIzmena / preinacenje resenja

Prvostepeno resenje nije nezakonito, vec se smatra da se isti cilj resenja moze ostvariti IPrvostepeno resenje nije nezakonito, vec se smatra da se isti cilj resenja moze ostvariti I sredstvima koja su povoljnija po stranku na koju se odnosi, kao I kada je neophodno donetisredstvima koja su povoljnija po stranku na koju se odnosi, kao I kada je neophodno doneti preinaceno resenje (cak I na stetu zalioca) ako ce se time upravna stvar pravilnije resitipreinaceno resenje (cak I na stetu zalioca) ako ce se time upravna stvar pravilnije resiti

Оglasavanje prvostepenog resenja nistavimОglasavanje prvostepenog resenja nistavim

U slucaju najtezih povreda zakona, na koje je drugostepeni organ kao kontroli organ duzan daU slucaju najtezih povreda zakona, na koje je drugostepeni organ kao kontroli organ duzan da pazi po sluzbenoj duznostipazi po sluzbenoj duznostiBilo da postupa po zalbi ili ne (kada zalba nije ni ulozena, ali on po sluzbenoj duznosti mora daBilo da postupa po zalbi ili ne (kada zalba nije ni ulozena, ali on po sluzbenoj duznosti mora da pazi) a utvrdi da postoje razlozi za nistavost resenja, drugostepeni organ resenje oglasavapazi) a utvrdi da postoje razlozi za nistavost resenja, drugostepeni organ resenje oglasava nistavim (cak iako je to na stetu stranke)nistavim (cak iako je to na stetu stranke)

20. Ćutanje uprave

- Ako nadlezni organ protiv čijeg je rjesenja podnesena zalba ne donse rjeserije u propisanom roku , stranka ima pravo zalbe,neposredno drugostepenom organu kao da je njen zahtjev odbijen (tzv cutanje uprave- Protiv rjesenja donesenom u dirugom stepenu nije dozvoljena zalba.

21. Pojam i vrste vanrednih pravnih sredstava u upravnom postupku

Vandredna pravna sredstva - Mogu se iskoristiti.sarno kad nema redovnih sredstava odnosno kad su ona vec iskoristena. To su takva sredstva koja se mogu koristiti protiv konacnih, izvrsnih I prvosnaznih uprvnih akata.

- ZUP predvida sedam vandrednih pravnih sredstava : - ponavljanje postupka, -mijenjanje i ponistavanje rjesenja u vezi s upravnim sporom, - zahtjev za zastitu zakonitosti,- ponistavanje i ukidanje po pravu nadzora, - ukidanje I mjenjanje pravosnaznog rjesenja uz pristanak ili po zahtjevu stranke - vandredno ukidanje I - oglasavanje rjesenja nistavnim.Ponavljanje postupka

- Vazno je istaci da se postupak ne ponavlja zbog procesnog materijala koji je bio poznat u momentu donosenja odluke, vec zbog procesnog materijala do kojeg se'doslo poslije donosenja odluke. Postupak se moze ponoviti samo kad je okoncan rjesenjem (a ne I zakljuckom) protiv kojeg nema redovnog pravnog sredstva.Mijenjanje i ponistavanje rjesenja u vezi s upravnim sporom

- Predmet ove kontrole ie konacna odluka o glavnoj upravnoj stvari. iskljucena iemogucnost ovog vida vandredne kontrole akata protiv kojih nije Korscena redovna upravna kontrola (zalba) iako je bila dopustena.

- Ovaj vid kontrole daje mogucnost organu da sam ukloni svoje nezakonito rjesenje prijeokoncanja upravnog spora, cime doprinosi da se postupak prije zavrsi i smanje troskovipostupka. Zahtjev za zastitu zakonitosti

- Radi se o vandrednom pravnom sredstvukoje je rezervisano za javnog tuzioca, a moze se koristiti samo prbtiv prvostepenog rjesenja donijetog u.upravnoj stvari, protiv kojeg se ne moze voditi upravni spor niti je osigurana druga sudska zastita.- Ovaj vid vandredne kontrole ne sprovodi se po sluzbenoj duznosti vec samo na zahtjev ovlastenog

javnog tuzioca.- Predmet kontrole moze bit! iskljucivo zakonitost (formalna ili materijalna) pravosnaznog

rjesenja..

Ponistavanje i ukidanje po pravu nadzora Rjesenje moze ponistiti ili ukinuti po pravu nadzora drugostepeni organ.- U slucaju mjesne nadleznosti, rok za ponistavanje rjesenja iznosi godinu dana a ako je rjesenje

donijeto kao posljedica prinude, iznude.-ucjene ili druge nedozvoljene radnje moze se u svako doba ponistiti. U svim ostalim slucajevima rok za ponistavanje rjesenja po pravu nadzora iznosi pet godina. Rok za ukidanje rjesenja iznosi godinu dana od dana kad je rjesenje postalo konacno u upravnom postupku.

Ukidanje i mijenjanie pravosnaznosti rjesenja uz pristanak ili po zahtjevu stranke - U slucaju da pravosnazno rjesenje ima elemente nezakonitosti jedina mogucnost da se takvo rjesenje

uskladi sa zakonom jeste pristanak organa i stranaka. Radi se o rjesenju koje je nezakonitoali je protekom vremena ta nezakonitost saniraha.- Za donosenje rjesenja po ovom vandrednom pravnom sredstvu nadlezan je prvostepeni organ koji je

donio rjesenje, a drugostepeni organ samo kada je svojim rjesenjem meritorno odlucio o stvari.

Vandredno ukidanje rjesenja Ovo je vandredno pravno sredstvo kojim se ukida zakonito izvrsno rjesenje kojim nije povreden zakon

ali cijim bi se izvrsenjem dovela u opasnost opsta dobra, odnosno javni interes i odredene drustvene vrijednosti.

Protiv rjesenja o vandrednom ukidanju koje donosi drugostepeni ili nadzorni organ nijedozvoljena zalba, ali se moze pokrenuti upravni spor.- Stranka koja zbog vandrednog ukidanja rjesenja pretrpi stetu, ima pravo na naknadu

stvarne stete.

Oglašavanje rješenja ništavnim To je vanredno pravno sredstvo kojim se iz pravnog poredka uklanjaju ona rješenja koja u sebi sadrže naročito teške povrede zakonitosti. To su rješenja koja nikada ne mogu steći svojstvo pravpsnažnosti I mogu se uklanjati u svakoj fazi postupka bez vremenskog ograničenja.

22. Izvršenej rešenja u upravnom postupku (a dministrativno i sudsko izvršenje rešenja)

- Izvrsenje predstavlja poslednju fazu upravnog postupka kojom se prinudnim putem uspostavlja uskladivanje cinjenicnog stanja sa dispozitivom odluke donijete u upravnom postupku. Ova faza upravnog postupka nije uvijek obavezna ( kad se stranci daje neko pravo). - ZUP razlikuje dvije vrste izvrsenja i to administrativno i sudsko izvrsenje.

Administrativno se provodi radi izvrsenja nenovcanih obaveza. na dva nacina i to preko drugih lica ili putem prinude. Izvrsenje tzv zamjenjivih obaveza moze se sprovesti preko drugih lica, dok senezamjenjive obaveze (vezane za licnost izvrsenika) mogu izvrsiti putem prinude. - Sudsko izvrsenje se sprovodi radi izvrsenja novcanih obaveza nastalih donosenjem odluke u upravnom postupku, a sprovode ga sudovi u skladu sa propisima o sudskom izvrsenju.

23. Kontrola uprave: pojam i vrste

Da bi se isključio svaki vid samovolje, uprava se podvrgava višestrukoj kontroli, Kontrolom uopšte smatra se trajna djelatnost brižljivog i sistematskog posmatranja i ocjenjivanja nečijeg tuđeg rada. Kada je riječ o kontroli uprave onda se ona u sadržinskom smislu može označiti kao trajna djelatnost koju vrše ovlašteni subjekti nad radom uprave, koji pri tome imaju pravo da utiče na njen rad, da ocijenjuje da li uprava postupa na propisan način, da li njeni organi i organizacije ispunjavaju postavljene obaveze, odnosno da li pravilno i zakonito koriste svoja ovlaštenja, te da li uprava ostvaruje ciljeve koji su pred nju postavljeni. Polazeći od predmeta kontrole, pravna kontrola uprave dijeli se na kontrolu zakonitosti i kontrolu cjelishodnosti. Kontrola zakonitosti je oblik kontrole putem kojeg se vrši provjera da li je upravnom djelatnošću povrijeđen mjerodavan zakon, drugi propis ili opšti akt, dok kontrola cjelishodnosti obuhvata ispitivanja pravilnosti izbora između pravno ponuđenih varijanti s obzirom na svaki konkretan slučaj, odnosno kontrolu pravilnosti diskrecionog odlučivanja. 2. PRAVNA KONTROLA UPRAVE

Okvir i vrste pravne kontrole uprave, kako je već istaknuto ograničene su kontrolom upravne djelatnosti, a ne i ostalih aktivnosti uprave kojise tiču drugih vanpravnih propisa veoma heterogene djelatnosti uprave. Polazeći od organizacione pripadnosti vršilaca pravne kontrole ona se dijeli na unutrašnju i spoljašnju. Unutrašnju pravnu kontrolu čine upravna(administrativna) kontrola koja se grana na hijerarhijsku i starateljsku kontrolu, odnosno na istancionu i nadzornu(službenu) kontrolu(klasična varijanta Spoljašnj kontrolu uprave čine:

- parlamentarna kontrola- vladina kontrola- sudska kontrola- posebni oblici

UNUTRAŠNJA KONTROLA UPRAVEUNUTRAŠNJA KONTROLA UPRAVE

Upravna kontrola uprave

Upravna kontrola uprave je takva vrsta kontrolnopravnog odnosa u kojem uprava predstavlja subjekat i objekat kontrole. U svakom slučaju, bit ovoga odnosa odvija se unutar same organizacione strukture uprave, gdje jedan organ uprave nadzire rad i akte drugog organa uprave,

Hijerarhijska kontrola

Ovaj model upravne kontrole vrše viši organi uprave nad vršenjem uprave od strane nižih organa uprave. Kontrola se prostire nad službenicima tzv. personalna kontrola( njihovo postavljanje i smjenjivanje, disciplinsko kažnjavanje i dr.) te nad aktima koji se izdaju, tzv. realna kontrola Hijerarhijska kontrola se provodi kroz dva vida:

a) službenim putem kroz redovnu komunikaciju viših i nižih organab) putem tzv. hijerarhijske žalbe koju podnose građani nezadovoljni

odlukama i postupanjem nižih organa.

Starateljska kontrola

Ovaj model kontrole predstavlja kontrolnopravni odnos koji se uspostavlja između organa državne uprave i određenih kolektiva van državne strukture, koji raspolažu određenim stepenom samostalnosti(organizacijom na teritorijalnom, personalnom i funkcionalnom principu. Država vrši preko organa državne uprave, a sastoji se u kontroli zakonitosti a ne cjelishodnosti rada koliktiviteta. odnosa države i užih teritorjalnih jedinica, posebno opština

Instanciona kontrola

Podjela upravne kontrole uprave na instancionu i nadzornu(službenu) kontrolu predstavlja klasičnu podjelu, koja svoju izvorišnu osnovu nalazi u hijerarhiskom odnosu unutar upravnog aparata. Instanciona kontrola je takva vrsta kontrole uprave koja se ostvaruje povodom žalbe a vrši je organ više instance, Bez žalbe nema ni instacione kontrole.Nadzorna( službena) kontrola

Nadzor, odnosno službenu kontrolu ovlašteni organ vrši po službenoj dužnosti, odnosno samoinicijativno mada sasvim nije isključena ni spoljna inicijativa.

SPOLJAŠNJA KONTROLA UPRAVE SPOLJAŠNJA KONTROLA UPRAVE

PARLAMENTARNA KONTROLA UPRAVEPARLAMENTARNA KONTROLA UPRAVE

Gledano u cjelini, parlamentarna kontrola uprave predstavlja više politiku nego pravnu kontrolu. Parlamentarna kontrola ne obuhvata kontrolu konkretnih akata koje donosi uprava(jer je ta kontrola rezervisana za druge organe) već se orjentiše na opšta pitanja, kao što je funkcionisanje uprave. Parlamentarna kontrola, kako je već istaknuto, okrenuta je više političkoj kontroli koja se sastoji u ocjeni političke cjelishodnosti rada uprave, tj.

Propitivanje da li uprava sprovodi postavljenu politiku i uspostavljanje pravnim poredkom, Suština parlamentarne kontrole nad radom uprave čuni ministarska odgovornost preko koje parlament posredno ostvaruje kontrolu uprave.

VLADINA KONTROLA UPRAVEVLADINA KONTROLA UPRAVE

Vladina kontrola uprave predstavlja takođe mješavinu pravne i političke kontrole uprave nad radom uprave. Vlada je (uz šefa države) nosilac izvršne vlasti i kao takva javlja se kao kontrolni organ uprave kriz dva vida, i to:

a) putem kontrole akata uprave/pravna kontrolab) putem kontrole rada uprave preko starešina pojedinih upravnih

resora- ministara, odnosno drugih funkcionera koji rukovode upravnim organizacijama i dr.(politička kontrola).

SUDSKA KONTROLA UPRAVESUDSKA KONTROLA UPRAVE

POJAM I ZNAČAJ SUDSKE KONTROLE

Sudska kontrola uprave je oblik spoljne pravne kontrole uprave. Nastala je kao dopuna upravnoj kontroli u cilju uklanjanja njenih slabostia koje prizilaze iz tzv. samokontrole uprave. Sudska kontrola uprave, koja se aktivira isključivo po zahtjevu za pružanj pravne zaštite a ne po službenoj dužnosti, riješava sporna pitanja prizašla iz upravnih aktivnosti, posebno vezane za konkretne slučajeve, u kojima treba da pruži krajnju ocjenu o zakonitosti. Dakle radi se o sudskom putu za otklanjanje protivpravnosti u radu uprave, nakon što se predhodno iscrpi upravni put, ili kada je to izričito zakonom predviđeno da se zakonitost u radu uprave ne može ocjenjivati upravnim putem. Za razliku od sudske kontrole, upravna kontrola ima širi domen i obuhvata ovlaštenja ponovnog riješavanja upravne stvari.U teoriji se registruju neka specifična obilježja sudske kontrole uprave koja je diferenciraju od ostalih oblika kontrole uprave, a svode se na formalna i materijalna obilježja. Kao formalna obilježja navode se organi i postupak po kome se kontrola vrši. Vrše je sudovi uglavnom u sudskom postupku.Kada su u pitanju materijalna obilježja, navodi se:

a) postojanje sporne situacije (sporenja u pravnom pitanju, koja se uglavnom odnose na povredu subjektivnog prava, ali može biti u pitanju i povreda objektivnog prava.)

b) postojanje zahtjeva za pravnu zaštitu(spoljni podsticaj) ic) specifičnost pravnog akta kojim se sudska kontrola ostvaruje (on

posjeduje sva obilježja pravnog akta).

POSEBNI OBLICI KONTROLE UPRAVEPOSEBNI OBLICI KONTROLE UPRAVE

Osim pravne tj. upravne i sudske, odnosno, političke kontrole uprave, javlju se i drugi specijalni oblici spoljašnje kontrole, među kojima se , nizom specifičnosti, izdvaja kontrola koja se vrši posredstvom ombudsmena.Sam naziv ove institucije je Švedskog porijekla, a izvorno označava nezavisno fizičko lice koje u ime parlamenta vrši kontrolu nad državnom upravom i javnim službama. U osnovi, ta kontrola se sastojala u mogućnosti ombudsmana da od upravne vlasti traži podatke i objažnjenja u vezi primjene zakona, te da u vezi sa tim pokreće postupke protiv odgovornih upravnih službenika. Iako je on u osnovi zadržao osnovne izvorne principe ipak se od zemlje do zemljej avljaju određene razlike u karakteru i obimu njihovih ovlaštenja. U vezi sa ti moglo bi se registrovati da pored zaštite zakonitosti ovlaštenja ombudsmana sve više tendiraju zaštiti ljudskih prava. Pored toga za razliku od izvornog švedskog modela da ombudsmana bira i razrješava parlament, u mnogim zemljama ombudsmana postavlja i razrješava šef države, odnosno monarh ili generalni guverner pa čak i ministarski savjet.Ombudsmen je institucija koja se uspostavlja ustavom odnosno zakonom, iz čega iz čega prizilazi da njhov položaj i uloga u pravnom sistemu zavise od normativnih rjršenja dotične zemlje. Uglavnom, suštinu njegovog položaja određuje dvije dimenzije, i to,

a) njegova nezavisnost;b) njgova neutralnost

Ombudsmanski postupak se pokreće povodom pritužbe građana na rad uprave odnosno javnopravnih tijela ili po službenoj dužnosti. Pritužbe može podnijeti svaki građanin. Ombudsmenu je gotovo u svim zemljama omogućen pristup svim relevantnim dokumentima. Ovlaštenja ombudsmena su različita u pojedinim zemljama, a uglavnom se svode na: upućivanje kritike određenom organu, davanje upozorenja, davanje i predlaganje preporuka za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti u radu uprave i drugih javnopravnih tijela.

24. Upravni s por za poništaj upravnog akta i upravni spor pune jurisdikcije (predmet,

pokretanje, stranke, razlozi za vođenje upravnog spora)

UPRAVNI SPUPRAVNI SP ОО R za poništaj upravnog akta.( Upravni spor ogranicene jurisdikcije)R za poništaj upravnog akta.( Upravni spor ogranicene jurisdikcije)

ОGRANICEN JE NA ISPITIVANJE ZAKОNITОSTI I PОNISTAVANJE UPRAVNОG AKTA

Nastao iz potrebe da se gradjanima, drustvu pruzi sto sveobuhvatnija I efikasnija zastita od Nastao iz potrebe da se gradjanima, drustvu pruzi sto sveobuhvatnija I efikasnija zastita od nezakonitog I nepravilnog rada upravenezakonitog I nepravilnog rada upraveSudovima (bilo redovnim ili specijalizovanim upravnim), kao organima vlasti nezavisnim od Sudovima (bilo redovnim ili specijalizovanim upravnim), kao organima vlasti nezavisnim od izvrsne I upravne vlasti, stavljena je u nadleznost Kizvrsne I upravne vlasti, stavljena je u nadleznost KООNTRNTRООLA ZAKLA ZAKООNITNITООSTI KSTI KООNACNNACNООG G UPRAVNUPRAVNООG AKTAG AKTA

Kada ustanovi da je akt nezakonit, sud ga ponistava I nalaze nadleznom organu uprave da donese novi upravni akt, u skladu sa shvatanjem suda. U slucaju cutanja uprave, konstatuje da je nezakonitost cina nedonosenja akta I nalaze uprvnom organu da ga donese.

Upravni spor pune jurisdikcijeUpravni spor pune jurisdikcije

Pored ispitivanja, ocene zakonitosti upravnog akta I njegovog ponistavanja, SUD JE ОVLASCEN I NA MERITОRNО RESAVANJE sporne upravne stvari

Dakle, nakon sto ponisti nezakonit upravni akt, sud svojom presudom iznova I resava spornu upravnu stvar. Ta presuda u svemu zamenjuje ponisteni upravni akt

Svaka naknadna akcija organa uprave je nepotrebna I nemoguca, jer donosenje ovakve sudske odluke oduzima pravo organu uprave da resava o istoj upravnoj stvari

Sporovi u duhu pune jurisdikcije su u praksi znatno redji od sporova ogranicene jurisdikcije, jer u njima sudovi preuzimaju nadleznost uprave u resavanju upranih stvari.

Predmet upravnog spora Po nasem pravu, predmet upravnog spora je ocjena zakonitosti upravnog akta.Cjelishodnost upravnog akta ne moze biti predmet upravnog spora. U odredivanju predmeta upravnog spora u osnovi se razlikuju dva sistema - sistem generalne klauzule i sistem pozitivne enumeracije.

Pokretanje upravnog sporaPokretanje upravnog spora

Upravni spor se moze pokrenuti jedino iz Upravni spor se moze pokrenuti jedino iz razloga osporavanja zakonitosti, a ne I razloga osporavanja zakonitosti, a ne I celishodnosti, konacnog upravnog akta celishodnosti, konacnog upravnog akta Subjektivni upravni sporSubjektivni upravni sporPokrece nezadovoljna stranka iz upravnog postupka a u cilju zastite svog subjektivnog prava, za Pokrece nezadovoljna stranka iz upravnog postupka a u cilju zastite svog subjektivnog prava, za koje smatra da je povredjeno donosenjem nezakonitog ili nepravilnog upravnog aktakoje smatra da je povredjeno donosenjem nezakonitog ili nepravilnog upravnog aktaОbjektivni upravni sporОbjektivni upravni sporPokrece javni tuzilac, javni pravobranilac ili drugi ovlasceni drzavni organ, u cilju zastite Pokrece javni tuzilac, javni pravobranilac ili drugi ovlasceni drzavni organ, u cilju zastite objektivnog prava, tj kada smatra da je povredjen zakon u pogledu prava ili interesa stranke, objektivnog prava, tj kada smatra da je povredjen zakon u pogledu prava ili interesa stranke, drugog fizickog / pravnog lica ili drzave, jedinice lokalne samouprave ili nekog drzavnog organa drugog fizickog / pravnog lica ili drzave, jedinice lokalne samouprave ili nekog drzavnog organa

Stranke u upravnom sporuStranke u upravnom sporu

TUZILACTUZILAC - lice koje poseduje pravnu legitimaciju za pokretanje spora, koja se utvrdjuje - lice koje poseduje pravnu legitimaciju za pokretanje spora, koja se utvrdjuje kada postoji stvarna veza izmedju osporavanog upravnog akta ili cutanja uprave I povrede prava kada postoji stvarna veza izmedju osporavanog upravnog akta ili cutanja uprave I povrede prava ili interesa tog lica. Kao tuzilac se moze javiti: ili interesa tog lica. Kao tuzilac se moze javiti:

- stranka iz upravnog postupka- stranka iz upravnog postupka- sindikalna organizacija- sindikalna organizacija-- javni tuzilac ili javni pravobranilacjavni tuzilac ili javni pravobranilac

TUZENI TUZENI - je donosilac konacnog upravnog akta ili organ koji je propustio da upravni akt - je donosilac konacnog upravnog akta ili organ koji je propustio da upravni akt donesedonese

TRECE ZAINTERESОVANО LICE-TRECE ZAINTERESОVANО LICE- lice kome bi ponistaj konkretnog upravnog akta lice kome bi ponistaj konkretnog upravnog akta neposredno bio na stetu. Tada zainteresovano lice fakticki ima isti interes kao I tuzeni, jer neposredno bio na stetu. Tada zainteresovano lice fakticki ima isti interes kao I tuzeni, jer ponistaj akta ni njemu ne ide u prilogponistaj akta ni njemu ne ide u prilog

Razlozi za pokretanje upravnog sporaRazlozi za pokretanje upravnog spora

Razlozi za napadanje nezakonitosti konkretnog akta mogu biti:Razlozi za napadanje nezakonitosti konkretnog akta mogu biti:

-- FОRMALNОPRAVNE PОVREDE zakona – nenadleznost, povrede pravila upravnog FОRMALNОPRAVNE PОVREDE zakona – nenadleznost, povrede pravila upravnog postupka, nedostaci u formi aka I greske prilikom utvrdjivanja cinjenicnog stanjapostupka, nedostaci u formi aka I greske prilikom utvrdjivanja cinjenicnog stanja

- MATERIJALNОPRAVNE PОVREDE zakona: neprimenjivanje ili pogresna primena odredbi - MATERIJALNОPRAVNE PОVREDE zakona: neprimenjivanje ili pogresna primena odredbi materijalnog zakona, a kod diskrecionih akata I prekoracenje granica diskrecionog ovlascenja Imaterijalnog zakona, a kod diskrecionih akata I prekoracenje granica diskrecionog ovlascenja I koriscenje diskrecionog ovlascenja suprotno zakonom utvrdjenoj svrsikoriscenje diskrecionog ovlascenja suprotno zakonom utvrdjenoj svrsi

25. Presuda i rešenje u upravnom sporu