ispitivanje meda

Download Ispitivanje Meda

Post on 12-Jan-2016

35 views

Category:

Documents

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Pčele su postojale još u tercijalnom periodu Zemlje približno 56 miliona godina pre pojave prvobitnog čoveka. Zahvljujući posredovanju pčela u oprašivanju bilja obezbeđuje se povećanje prinosa i proizvodnja ljudske hrane na zemlji. Danas je pčelarenje u mnogim zemljama organizovano na savremenim naučnim i tehnološkim osnovama. Računa se da u svetu ima oko 48 miliona pčelinjih društava. Godišnja proizvodnja meda u svetu dostiže i do 600 hiljada tona. Da bi sakupile kilogram meda pčele moraju da posete oko deset miliona cvetova i da pređu put 360 – 450 hiljada kilometara.Osima sa cvetova slatku materiju pčele sakupljaju i sa šumskog lišća, za proizvodnju tamnog šumskog meda koji je 13 puta bogatiji nekim mineralima nego cvetni med.

TRANSCRIPT

Maturski rad Tijana Domoljan

Maturski rad Tijana Domoljan

HEMIJSKO - MEDICINSKA KOLAVRAC

MATURSKI RADIZ ELEKTRO ANALITIKIH METODA

TEMA: ISPITIVANJE MEDA

Uenik: Mentor:Tijana Domoljan prof. Nikola Olui Dipl. Fiziko - hemiar

SMER: Hemijski laborant

Vrac, jun 2011. god.Sadraj: Uvod3O pelama4Podela meda5Hemijski sastav meda6Fizika svojstva meda12Med kao prirodna hrana i iva materija13Eko proizvodi pela13Baktericidna svojstva meda14Pelinji otrov14Zablude o kristalizovanom medu15Cvetni prah15Matini mle16Kozmetika na bazi meda16Propolis16Hemijski sastav i fizike osobine meda17Prpoplis kao lek18Eksperimentalni deo19Zakljuak20Literatura21

Uvod:Pele su postojale jo u tercijalnom periodu Zemlje priblino 56 miliona godina pre pojave prvobitnog oveka. Zahvljujui posredovanju pela u opraivanju bilja obezbeuje se poveanje prinosa i proizvodnja ljudske hrane na zemlji. Danas je pelarenje u mnogim zemljama organizovano na savremenim naunim i tehnolokim osnovama. Rauna se da u svetu ima oko 48 miliona pelinjih drutava. Godinja proizvodnja meda u svetu dostie i do 600 hiljada tona. Da bi sakupile kilogram meda pele moraju da posete oko deset miliona cvetova i da preu put 360 450 hiljada kilometara.Osima sa cvetova slatku materiju pele sakupljaju i sa umskog lia, za proizvodnju tamnog umskog meda koji je 13 puta bogatiji nekim mineralima nego cvetni med.Dokazano je da svaka kapljica meda sadri vie od sto vanih supstanci za organizam. U prorodi jo nije pronaena supstanca koja sadri tako veliki broj razliitih vitamina i u tolikoj koliini, kao to ima matini mle.U novije vreme se razvija i nauka kaoja se bavi labaratorijskim i klinikim istraivanjem hranljivih i lekovitih sastojaka pelinjih proizvoda i njihovom primenom u medicini i ishrani. Tanauka se naziva apiterapija.Svako zrnce polena je bioloki jedinstveno. Sadri sve to je neophodno za ivot: masti, vitamine, aminokiseline, ugljene hidrate, enzime, koenzime, hormone, i mnoge druge sastojke od kojih neki jo uvek nisu proueni.Superiornost propolisa kao prirodnog antibiotika je u tome to uopte nije kodljiv za ovekov organizam. Vosak se upotrebljava u industriji.O pelama Kada se posmatra pelinje drutvo u jednoj konici doalzi se do zakljuka da su pele najorganizovanija bia ive prorode. Pele spadaju o u kolo zglavkara. Zato to su im krila opnasta a usta udeena lizanje i srkanje hrane. Najblii srodnici medonosne pele su ose. Ima etiri vrste pela:1. Patuljaste2. Gorostasne3. Indijske4. MedonosnePela nikada ne ivi sama u prirodi. Svaka pelinja zajednica se sastoji od matice, trutova i radilice. Za vreme svog ivota koji traje 4 7 godina matica snese oko milion ipo jaja. Svaka mlada matica mora se spariti da bi postala majka svoga pelinjeg drutva. Matice se meu sobom ne trpe, napadaju jedna drugu i ubijaju se. Polni organ truta se pri sparivanju kida i on sam nakon toga ugine. Ako se matica ne spari ona ipak pone da nosi jaja ali se iz njih izlegu trutovi jer su jaja ne oploena. Ovakva matica se naziva trutonoa. ako ssu jaja oploena iz takvih jaja raaju se radilice.Trutovi ive oko 40 dana. Oni nita ne rade u konici. Jedna konica ima nekoliko stotina trutova koji jedu med, pa ak i dozvoljavaju da ih radilice hrane.Radilice su stalni i najmnogobrojniji lanovi pelinjeg drutva i ine glavnu snagu. Telo im se sastoji od glave grudi i trbuha. Na glavi se nalaze oi, pipci, usta sa dugim jezikom, koji je obrasao sitnim dlaicama tako da pela lako posisa slatki sok, nektar, sa dna cvetova. Na grudima se nalaze tri para nogu za hodanje i sakupljanje cvetnog praha polena.Za ivot pela tesno je vezano sae. Sae pele izrauju od voska. Vosak lue pele svojim votanim lezdama. Pela lui vosak do svog 18tog dana ivota. Kada pele hoe da grade sae, na stotine njih se okae u lonie, pri emu se prednjim nogama zakae za zadnje noge prethodnog reda pela. One tada daju utisak da su neaktivne, u stvari one lue vosak. Kao i sva iva bia, pele unose u svoj organizam hranu koja se sastoji od ugljenih hidrata, belanevina, masti, mineralnih soli, vitamina, vode. Ugljene hidrate i mineralne soli uzimaju iz nektara a belanevine, masti, i vitamine iz cvetnog praha. Vodu uzimaju iz prirode i nektara.

Podela medaPo biljci od koje potie med i dobija svoje ime.Naj poznatiji cvetni medovi su: Od kadulje, bagrema, lipe, deteline, ruzmarina, maline, suncokreta, gorusice, uljane repice, kokosa. Ukoliko nektar koji izluuju razne biljke dolaze pomean u konicu, iz njega se dobija meani med, koji je sakupljen sa mnogobrojnih medonsonih biljaka. Med se moe podeliti na planisnse i nizijske vrste. Planisnski med je boljeg kvaliteta, znatno teniji, aromatiniji i zdraviji od ravniarskog. Prema poreklu postoji jo jedna vrsta meda medljikovac. On nastaje tako to se za vreme letnjih vruina, mnoenje biljnih elija i rast prestaju, pa usled toga dolazi do izluivanja slatke materije. Tu slatku materiju sakupljaju pele i nose u konicu i tako nastaje medljikovac.Med se na tritu moe iznositi u sau ili u boksesima. Vrcani med je najrasprostranjeniji. On predstavlja med dobijen iz pelinjeg saa istresanjem u centrifugalnim istresaljkama koje mu omoguavaju da sadri svoje prirodne osobine.Gustoa meda omoguava njegovu klasifikaciju na nekoliko vrsta koje se odreuju po tome u kakvom se stanju med u odreeno vreme nalazi. Razlikuju se itki i kruti med.itki med je svaki med dobijen na bilo koji nain vaenjem iz saa ali samo u poetnom stadijumu. Daljim odleavanjem takvog meda dolazi do ueeravanja. Nema nikakvog razloga da se ueereni med smatra manje vrednim od itkog, to mnogi misle. Ueeravanje je nuan proces u odleavanju tog proizvoda pa ak i ueeravanje pokazuje da je med zaista pravi i prirodan.Kruti, kristalizovani med moe se ralikovati po zrncima kristala. Tako da postoji krupno zrnasto, sitnozrnasto i masno ueeravanje meda. Krupno zrnasti ueereni med ima zrnaca veliine 0,5mm, sitnozrnasti ima zrnca veliine ispod 0,5mm a masno ueereni med ima izgled smrznute masti.

Hemijski sastav medaOsnovni sastojak svakog m,eda su eer i voda. Od eera preovladavaju invertni eer i to: fruktoza, glukoza, i saharoza. Povean sadraj saharoze izaziva kristalizaciju meda. U sastav meda ulaze i azotna jedinjenja sa 0,3% mineralne materije, organske kiseline, dekstrini, aromatine materije, vitamini grupe A, B, C i enzimi o bojne materije. Kod organske kiseline ima najvie jabune, vinske, limunske i mravlje. Enzimi koji se nalaze u medu potiu od organizma pela i daju medu specifina svojstva. Ukus i miris meda zavisi od etarskih ulja a boja od bojnih materija. Amino kiseline su derivati aromatinih i alifatinih kiselina u kojima je vodonikov atom kiselinsko radikala zamenjen amino grupom. Od kiselina u medu se nalaze: jabuna, vinska i limusnka. Jabuna kiselina hidroksi dikarboksilna kiselina. U svom molekulu sadri jedan hidroksilan C atom pa postoji u obliku 2 optika izomera. COOH

H C OH D Jabuna kiselina

CH2COOH

COOH

HO C H L Jabuna kiselina

CH2COOH

Vinska kiselina je dihidroksi dikarboksilna kiselina koja ima dva jednaka hidroksilna C atoma, ima tri izomerna oblika od kojih su dva optiki aktivna a trei mezo oblik nema optiku aktivnost. Limuska kiselina je hidroksi trikarboksi kiselina.Mezo oblik vinske kiseline

CH2COOH

HO C COOH

CH2COOH

Limunska kiselinaVitamini su organska jedinjenja neophodna za ishranu oveka. Vitamini su potrebni organizmu u malim koliinama. Sadraj vitamina u medu zavisi od cvetnog praha. Ako se filtrranjem odstrani cvetni prah iz meda smo odstranili i sve vitamine. Nedostatak vitamina u ovekovoaj ishrani moe da dovede do nastanka nekih bolesti. Ispitivanjem je dokazano da u medu ima najvie vitamina: A, B, B1, B2, C i provitamina A (karotina).Karotin (provitamin A) i vitamin A su dostignua XIX veka. Vitamin A se rastvara u mastima. Ima ga u medu buteru, biljnim uljima. Karotina ima u argarepi. oveku je dnevno potrebno 2 3 mg vitamina A. Vitamin B1 naziva se tijaminom zbog prisustva azota i sumpora u njegovom molekuku. Molekul vitamina B1 sastoji se iz dva dela: Iz derivata pirimidina i derivata tijazola.

Vitamin B2 spada u flavine. On se naziva i ribo flavinom, jer u svojoj strukturi sadri petohidroksilni alkoho-ribitoz.

Vitamin C poveava otpornost organizmu prema infektivnim bolestima. Nedostatak vitamina C u organizmu izaziva anemiju, krvarenje desni, ispadanje zuba.

Invertni eer je smea akvivalentnih delova glukoze i fruktoze dobijene pri hidrolizi saharoze u prisustvu kiseline kao katalizatora. On sadri oko 75 80% suve materije.ugljeni hidrati su jedinjenja koja su izgraena od ugljenika, kiseonika i vodonika. To su aldehidi i ketoni polihidroksilnih alkohola iz kojih se mogu dobiti oksidacijom alkoholnih grupa. eer iz meda organizam lako apsorbuje. Sloene ugljene hidrate nektara pele prilikom prerade prevode u proste.