ispitivanje funkcije jetre

7/23/2019 Ispitivanje funkcije jetre

1/49

Ispitivanje funkcije jetre

doc. dr Sonja Misirli Den i


2/49

Jetra je organ koji ima centralnu uloga u metabolizmu, varenju, detoksikacijii eliminaciji supstanci iz organizma.

Jetra ima dvostruko snabdevanje krvlju tj. dva aferentna krvotoka. Jedandovodi krv putem portalne vene iz slezine i GIT-a (eluca, tankog i debelog

creva, une kese i pankreasa) i ona obezbe#uje jetri 70 % krvi. Drugidotok krvi u jetru je putem hepatine arterije koja doprema arterijsku krv iobezbe#uje kiseonik jetri. U samoj jetri se ova dva sistema spajaju iprolazeci kroz sinusoide dolaze u dodir sa hepatocitima i Kupfferovimcelijama, donose$i apsorbovane nutriente, pankreasne hormone ali i toksinematerije.

Jetra je najve$a lezda ljudskog organizma i posle koe, najve$i organ.

Teine je priblino 1500 grama, to je oko 2,5% teine tela odrasle osobe.

Kod fetusa je jetra hematopoetski organ i proporcionalno dvostruko ve$a(5% teine tela) nego kod odraslih osoba.


3/49

Bilijarni sistem jetre poinje sa najmanjimkanali$ima (kanalikulima), koje formirajuhepatociti. Ove male strukture se pove$avaju iprerastaju u kanale (duktuse), interlobularneune kanale, a zatim u ve$e hepatine kanale,desni i levi hepatini kanal koji se spajajudaju$i glavni hepatitini kanal (ductushepaticus). Svi ovi kanali$i i kanali ineintrahepatine une puteve.

U blizini vene porte se glavni hepatini kanal

spaja sa kanalom koji izvodi u iz une kese(ductus cysticus) i nastaje glavni uni kanal(ductus holedochus), koji dovodi u uduodenum. Ekstrahepatine une puteve ineglavni hepatini kanal i una kesa koja jecistinim kanalom spojena sa njim.

una kesa (vesica fellea) i njen izvodni kanal(ductus cysticus) predstavljaju sporedne uneputeve. U njoj se sakuplja u i koncentrie se,tako da ona predstavlja rezervoar uci.

Bilijarno stablo


4/49

una kesa i uni putevi imaju tri funkcije: ekskretornu, apsorpcionu imotornu.

Ekstretorna funkcija oznaava luenje ui u digestivni kanal. u se stvara ujetri kao izoosmotski rastvor ucnih kiselina, elektrolita, bilirubina, holesterola ifosfolipida. Hepatociti neprekidno stvaraju i izluuju u u poetne uneputeve (800-1000 ml u toku 24 casa).

u se izluuje u duodenum samo onda kada je neophodna za varenje hrane.Izluivanje ui u duodenum podstiu specifini stimulansi, izme#u ostalog ihormoni GITa.

Apsorpciona funkcija une kese se ogleda u sposobnosti apsorpcije vode ielektrolita tako da se u koncentrie do 10 puta. Tako se koncentracijabilirubina, kalcijuma, unih soli i holesterola pove$ava preko 10 puta.

Motorna funkcija obezbe#uje punjenje i pranjenje une kese i unih puteva.Punjenje ucne kese je pasivan proces, a regulisan je razlikama u pritiscima u

holedokusu i unoj kesi i javlja se samo ako je pritisak u njoj nii od onog uholedokusu.


5/49

S: Glycogen; Vit amins Aand B12; iron


6/49

Uloge jetre

metabolizam svih materija (katabolizam i anabolizam):o sinteza skoro svih proteina, osim von Willebrand-ovog faktora koagulacije iimunoglobulina; centralni organ za metaboliza AK i sintezu neproteinskihazotnih jedinjenja

o metabolizam glukoze - jetra regulie koncentraciju glukoze u plazmi tako toreaguje na nervne i hormonske stimulanse (glikogeneza, glikogenoliza,glukoneogeneza, glikoliza), sinteza glikoproteina, pentozomonofosfatni put

o metabolizam lipida - sinteza triacilglicerola, holesterola, lipoproteina i

ketonskih tela

skladitenje supstanci (depo glikogena, masti-u sluaju masne ishrane ilipreterane konzumacije alkohola, vitamina-A, D, E, K, B12)

sinteza unih kiselina - znaaj u varenju i apsorpciji lipida i liposolubilnihvitamina i uklanjanju vika holesterola

biotransformacija endogenih supstanci, lekova i toksina - prevo#enje izlipofilnog u hidrofilni oblik (prevo#enje amonijaka u ureu, porfirina u bilirubini bilirubin diglukuronid, purina u mokra$nu kiselinu)

katabolizam hormona


7/49

BOLESTI JETRE

Bolesti jetre klasifikovane prema etiologiji su:

1. Bolest jetre izazvane toksinima (lekovi, industrijski toksini, toksini izokruenja, alkohol)

2. Bolesti jetre izazvane infektivnim agensima i parazitima (virusi, bakterije,paraziti)

3. Imunoloke bolesti jetre (autoimune bolesti jetre)

4. Tumori jetre (primarni maligni tumori, metastatski maligni tumori, benignitumori, lezije sline tumorima)

5. Nasledne bolesti jetre (Wilsonova bolest, hemohromatoza, uro#ene grekemetabolizma, deficijencija alfa-1-antitripsina).

Naje#e bolesti jetre:

1. hepatitis

2. ciroza

3. tumori


8/49

KLINI&KE MANIFESTACIJE BOLESTIJETRE

utica (ikterus)

Portalna hipertenzija

Hepatina encefalopatija

Hepatorenalni sindrom

Poreme$en metabolizam lekova

Poreme$aji metabolizma

Oboljenja hemostaze


9/49

Kliniki znaaj testova za ispitivanje funkcije jetre je viestruki:

u otkrivanju bolesti jetre

za diferencijalnu dijagnozu bolesti jetre

za otkrivanje stepena ote$enja jetre i

za pra$enje terapije

Poetna ispitivanja funkcije jetre podrazumevaju:

1. uzimanje anamneze (simptomi, faktori rizika, prate$e bolesti, uzimanjelekova, izloenost hepatotoksinima)

2. pregled pacijenta (osnovni pregled, splenomegalija, ascites, promene na

koi kod hronine bolesti jetre)

3. primena algoritama u dijagnostici


10/49

Testovi za ispitivanje razliitih funkcija jetreobuhvataju:

1. testove za ispitivanje ekskretorne funkcije (obuhvataju merenjeendogenih metabolita: bilirubina, unih kiselina i amonijaka, kaoi egzogenih supstanci: kofeina, aminopirina,lidokaina i drugih)

2. testove za ispitivanje sintetske funkcije (obuhvataju merenje

koncentracije albumina, faktora koagulacije, holinesteraze, lipida,ureje)

3. testove za ispitivanje metabolike funkcije (obuhvataju merenjelekova i ksenobiotika koje se u jetri metaboliu, amonijaka, uree,bilirubina, holesterola, triglicerida)

4. merenje aktivnost enzima porekla ote$enog tkiva jetre (enzimskiprofil jetre obuhvata AST, ALT, alkalnu fosfatazu, %-glutamiltransferazu i 5-nukleotidazu)


11/49

Biohemijski markeri koji se koriste udijagnostici razliitih oboljenja jetre


12/49

Bilirubin je proizvod (degradacioni produkt) razgradnje hema, poreklomiz hem-proteina. Oko 85% ukupno sintetisanog bilirubina poreklom je izhema hemoglobina koji se oslobada iz ostarelih eritrocita koji se raspadajuu $elijama retikuloendotelnog sistema jetre, slezine i kotane sri. Ostalih15% nastaje iz prekursora eritrocita koji nisu sazreli u kotanoj sri uprocesu neefikasne eritroporeze kao i iz drugih hem proteina (mioglobina,

citohroma, peroksidaza i malog pool-a slobodnog hema ).

Jetra ima kapacitet da metabolie i ekskretuje deset puta vie bilirubina odprosene dnevno sintetisane koliine. Zbog ove injenice, merenje bilirubinau plazmi nema visoku osetljivost u dijagnostici nekih oboljenja jetre ali jedobar signal za patoloke procese na nivou jetre.

1. Ispitivanje ekskretorne funkcije jetre


13/49

ematski prikaz katabolizma hema


14/49

Konjugovani bilirubin je hidrosolubilan i najve$i deo ovog bilirubina seekskretuje u ucnu kesu, aktivnim transportom.

Bilirubin-diglukuronid iz une kese dospeva u creva, gde se najve$imdelom dekonjuguje u duodenumu pod dejstvom enzima beta-glukuronidaze. Jedan manji deo konjugovanog bilirubina, poreklom izune kese, se reapsorbuje iz creva, prelazi u centralnu cirkulaciju,filtrira se kroz bubrege i izluuje putem urina.

Nekonjugovani bilirubin nastao delovanjem beta-glukuronidaze se

redukuje pod dejstvom intestinalnih anaerobnih bakterija, pri emunastaju tri bezbojna tetrapirola koji se zajedniki oznaavaju kaourobilinogeni (urobilinogen, sterkobilinogen i mezobilinogen). Oko 20% dnevno stvorenog urobilinogena se reapsorbuje iz creva ienterohepatinom cirkulacijom se vra#a u jetru i ponovo sekretuje uu. Ovo preuzimanje urobilinogena od strane jetre je nekompletno i malakoliina (oko 2%) se vra#a u centralnu cirkulaciju i izluuje putemurina. Najveci deo stvorenog urobilinogena (75%) se u kolonuspontano oksiduje i nastaju narandasto-braon pigmenti sterkobilini:

sterkobilin, mezobilin i urobilin, koji daju boju fecesu.


15/49

Referentne vrednosti:

za ukupni bilirubin u plazmi su < 17,1mol/L

za konjugovani bilirubin < 4,3 mol/L.


16/49

Poreme$aji metabolizma bilirubina

utica ili ikterus je poreme#aj koji se karakterie pove#anomkoncentracijom nekonjugovanog, i/ili konjugovanog bilirubina i/ili obaoblika bilirubina u plazmi. utica se karakterie pojavom ute prebojenostikoe, membrana konjuktiva, beonjaa i drugih mukoznih membrana kada jekoncentracija bilirubina iznad 34-42 mol/L.

Ako je koncentracija bilirubina ispod 100 mol/L, a ostali testovi jetrenormalni, moe se zakljuiti da je pove$ana frakcija nekonjugovanogbilirubina, a izostanak bilirubina u urinu ovo i potvr#uje.

Kod odraslih osoba, teka utica je skoro uvek konjugovanog tipa.


17/49

U urinu se mogu pojaviti:

povien urobilinogen - kada je pove$an dotok bilirubina u intestinum(hemoliza ili oporavak od hepatitisa ili opstrukcije)

povien bilirubin - pojavljuje se samo konjugovani bilirubin kod ubrzanog

klirensa bilirubina, kod urodenog defekta ekskrecije bilirubina ili kod sepse idrugih akutnih bolesti


18/49

Vrste utica

1. uro&eni poreme#aji u metabolizmu bilirubina

2. steeni poreme#aji u metabolizmu bilirubina (hepaticni ili

ekstrahepaticni)

3. neonatalne utice (fizioloka i patoloka)


19/49


20/49

Podela utica prema frakciji bilirubina koja jepoviena u plazmi:

nekonjugovane hiperbilirubinemije - kada se pove$ava produkcijabilirubina (hemoliza, smanjena ekskrecija iz jetre); obino se javlja kodtekih oboljenja jetre (fulminantni hepatitis, poslednji stadijum ciroze)

konjugovane hiperbilirubinemije javljaju se kod funkcionalnih ilimehanikih porem$caja ekskrecije bilirubina iz hepatocita; obino se javljajukod akutnog hepatitisa i holestaze


21/49

Uro#eni poreme$aji metabolizma bilirubina

Gilbertov sindrom se nasle#uje autozomno-recesivno. Ovo je benigniporemecaj sa umerenim pove#anjem nekonjugovanog bilirubina (26 -51mol/L). &esto se mea sa hroninim hepatitisom. Uzrok je mutacijagena za sintezu bilirubin-UDP-glukuronil transferaze.

Crigel-Najjarov sindromje retko autozomno-recesivno oboljenje. Razlikujuse dva tipa ovog poreme$aja. Tip I nastaje kao posledica apsolutnogdeficita bilirubin-UDP-glukuronil transferaze. Vrednostinekonjugovanog bilirubina su veoma visoke (428-855 mol/L). Ve$inapacijenata umire od ote$enja mozga usled kernikterusa (encefalopatijaizazvane povecanjem slobodnog nekonjugovanogbilirubina) vec u prvojgodini ivota.


22/49

Uro#eni poreme$aji metabolizma bilirubina

Dubin-Johnsonov sindrom je benigno autozomno-recesivno oboljenje.Znaajno je pove#an konjugovani bilirubin, dok je nekonjugovani bilirubinumereno pove$an. Uzrok ovog oboljenja je mutacija gena koji je odgovoranza sintezu transportera za organske anjone. Ovaj protein aktivnimATP-zavisnim mehanizmom prenosi organske anjone, pa i bilirubin krozmembranu hepatocita koja je okrenuta unim kanali$ima. Posledica jesmanjena ekskrecija bilirubina i drugih anjona u u, dok ekskrecija unihkiselina normalna.

Rotor-ov sindromje retko relativno benigno autozomalno recesivnooboljenje slino Dubin-Johnsonov sindromu koga karakterie pove#anjekonjugovanog bilirubina u serumu.Glavni simptom je utica bez svraba.


23/49

Algoritam za dijagnostiku uro#enehiperbilirubinemije


24/49

Laboratorijski nalazi kod prehepatine ihepatine nekonjugovane utice

Prehepatina nekonjugovana utica:

o Nekonjugovani bilirubin u plazmi: povieno Konjugovani bilirubin u plazmi: normalan ili povieno Bilirubin u urinu: nije prisutano Urobilinogen u urinu i fecesu: povien

Hepatina nekonjugovana utica

o Nekonjugovani bilirubin u plazmi: povieno Konjugovani bilirubin u plazmi: normalan ili snieno Bilirubin u urinu: nije prisutan

o Urobilinogen u urinu i fecesu: normalan

O

N

N

O

N


25/49

Konjugovane hiperbilirubinemije(holestazne)

Kod ovog tipa utica koncentracija nekonjugovanog bilirubina je ( 205mol/L, a konjugovanog > 34 mol/L.

Hidrosolubilni konjugovani bilirubin se ulaskom u sistemsku cirkulacijueliminie putem bubrega, tako da je urin tamno narandasto-braon boje.

Kod kompletne opstrukcije bilijarnog stabla, bilirubin ne dospeva u creva,

tako da se ne formira sterkobilin i feces je karakteristine blede boje(izgleda gline).

Konjugovane hiperbilirubinemije mogu biti hepatine i posthepatine inastaju kao posledica:

1. smanjene sekrecije konjugovanog bilirubina u une kanali$e; uzroci su:hepatocelularna oboljenja (hepatitis, intrahepatina holestaza, Dubin-Johnsonov i Rotorov sindrom, lekovi(estradiol)

2. smanjene drenae ui; uzroci su: ekstrahepatina opstrukcija (kameni$i,karcinom, suenje,atrezija), sklerozni holangitis, intrahepatina opstrukcija(lekovi, granulomi, primarna bilijarna ciroza, smanjen broj ucnih kanala),tumori


26/49

Laboratorijski nalazi kod hepatine iposthepatine konjugovane utice

Hepatina konjugovana utica:

o Nekonjugovani bilirubin u plazmi: povieno Konjugovani bilirubin u plazmi: povieno Bilirubin u urinu: normalan ili povieno Urobilinogen u urinu: normalan ili snien

o Urobilinogen u fecesu: snien

Posthepatina konjugovana utica:

o Nekonjugovani bilirubin u plazmi: povieno Konjugovani bilirubin u plazmi: povieno Bilirubin u urinu: povien (nakon mu$kanja pena urina ostaje uta)

o Urobilinogen u urinu i fecesu: snien (bela boja fecesa)

N

N


27/49

Neonatalna (fizioloka) utica

Postoje dva tipa utice kod novoro#enadi, fizioloka i patoloka utica, amogu biti posledica ili pove$ane produkcije bilirubina ili smanjenogizluivanja.

Neonatalna (fizioloka) utica je esta i javlja se kod polovinenovoro&enih beba. Posledica je porasta nekonjugovanog bilirubinakod donesenog i kod preterminskog novorodeneta u prvim danima

ivota, koja se normalizuje do kraja prve nedelje ivota. Koncentracijabilirubina je < 150 mol/L, a 90 % je nekonjugovani bilirubin (uticapostaje vidljiva pri koncentraciji bilirubina od 100 mol/L).

Fizioloka utica nije opasna, ali se koncentracija bilirubina moraredovno pratiti a ako pre&e vrednost od 200 mol/L, onda posumnjati ina druge uzroke.

Terapija se primenjje u zavisnosti ne od koncentracije bilirubina nego odvremena nakon ro#enja kada se konstatuje skok tj. opetg stanjanovoro#eneta. Sastoji u izlaganju beba svetlosti od 450 nm (raskidaju seintramolekulske vodonine veze i tako nastaje polarniji izomer koji se lakeeliminie iz organizma) uz rehidraciju.


28/49

Kernikterus

Kernikterus je neuroloki sindrom kojinastaje kao posledica ote$enjamozga usled prelaska lipofilnognekonjugovanog bilirubina krozhematoencefalnu barijeru i njegovogtaloenja u bazalnim ganglijama(degeneracija i nekroza).

Koncentracija bilirubina kod deceiznad 340 mol/L dovodi do tekog,ireverzibilnog otecenja mozga.

Najeci uzroci su Rh izoimunizacija(majka je Rh negativna, a detepozitivno), re#e ABO inkompatibilnost,

nedostatak glukozo-6-fosfatdehidrogenaze, nedostatak piruvatkinaze, septikemija, i sl.


29/49

2. Ispitivanje sintetske i metabolikefunkcije jetre

Jetra ima visok rezervni kapacitet sintetske funkcije.

Biohemijski markeri za ispitivanje sintetske funkcije jetre su:

v proteini plazmev proteini ukljueni u koagulacijuv ureav lipidi


30/49

Proteini plazme znaajni za dijagnozuoboljenja jetre

Protein Oboljenje Promena konc.

albumin Hronina insuf.jetre

)-globulin ciroza

*1-antitripsin ciroza

ceruloplazmin Wilsonova bolest

-fetoprotein Primarnihepatocelularni

CAtransferin hemohromatoza ali 100%

zasi$en sa Fe

feritin hemohromatoza

N


31/49

Proteini plazme

Jetra je primarno mesto sinteze ve$ine proteina plazme. Sintetisani proteinise iz hepatocita sekretuju u hepaticne sinusoide. Odatle odlaze u venskisegment sistemske cirkulacije.

Ekstrahepatini uzroci smanjene koncentracije proteina su:1. nedostatak aminokiselina kao prekursora sinteze (malnutricija, maldigestija,

malabsorpcija)

2. pove$ani katabolizam (hipertiroidizam, Cushingov sindrom, groznica,posthiruki oporavak)3. gubitak proteina (nefrotski sindrom, enteropatije sa gubitkom proteina)4. delovanje hormona (hormon rasta, kortizol, estrogen, androgeni, i tiroidni

hormoni)5. uro#eni poreme$aji (Wilson-ova bolest i deficijencija alfa-1antitripsina).


32/49

Posebno je znaajno delovanje citokina u reakciji akutne faze: smanjuju sekoncentracija transportnih proteina (negativni proteini akutne faze ) kao tosu albumin, transferin i lipoproteini, a pove$ava se koncentracija alfa-1-antitripsina, haptoglobina, alfa-2-makroglobulina (pozitivni proteini akutnefaze).

Zbog znaajnog uticaja eksatrahepatinih faktora na koncentracijuproteina, njihovo pra#enje nema veliki dijagnosticki znaaj uotkrivanju bolesti jetre, ve# su znaajniji kao prognostiki markeri.

Proteini akutne faze:


33/49

Jetra ima visok rezervni kapacitet kojim odrava normalnu koncentracijuproteina plazme i u sluaju da je jetra znaajno ote$ena.

Mnogi proteini imaju dugaak poluivot tako da je specifinost i osetljivostkoncentracije proteina u dijagnostici oboljenja jetre mala.

Proteinski profil kod razitih oboljenja jetre se razlikuje:

- u akutnoj disfunkciji jetre javlja se minimalna promena koncentracijeukupnih proteina;

-kod tekih ote#enja jetre se koncentracija proteina sa kratkimpoluivotom se smanjuje (npr.transtiretin i protrombin) dok sekoncentracija dugoive#ih proteina ne menja;

-kod vrlo tekih ote#enja jetre (ciroza) se javlja znaajno smanjenjekoncentracije mnogih proteina pored albumina (alfa-1-antitripsin,fibrinogen, ceruloplazmnin, haptoglobin, transferin, faktori

koagulacije, holinesteraza), dok se imunoglobulini pove#avaju.Fizioloka koncentracija proteina u plazmi je 65-85 g/lAlbumini: 35 52 g/lGlobulini: 26 - 46 g/lFibrinogen: 2 4 g/l


34/49

Proteini ukljueni u proces koagulacije

Se najve$im delom sintetiu u jetri. Oni me#usobno reaguju u ciljuformiranja fibrinskog ugruka.

Inhibitori koagulacije, antitrombin, protein C i protein S, tako&e sesintetiu u jetri.

Neki faktori koagulacije zahtevaju prisustvo vitamina K koji je

neophodan za njihovu postranslacionu karboksilaciju u hepatocitima.Kada do#e do znaajnog otecenja parenhimskih $elija jetre, znaajno sesmanjuje sinteza proteina, a samim tim i faktora koagulacije.

Opstruktivna bolest jetre moe da dovede do smanjene apsorpcijeliposolubilnog vitamina K, to moe da izazove potencijalno ozbiljnokrvarenje. Poto jetra ima veliku funkcionalnu rezervu, ozbiljnijiporeme#aji hemostaze #e se dogoditi samo u sluaju da je otecenje

jetre veliko i da dugo traje. Ovo je razlog to se odre#ivanje faktorakoagulacije vie koriste za procenu teine oboljenja kao i za pra$enjeprogresije bolesti, nego kao screening postupak za otkrivanje bolesti jetre.


35/49

Posredno pra$enje faktora koagulacije se izvodi merenjem protrombinskogvremena (PT) kojim se meri aktivnost fibrinogena (faktor I), protrombina(faktor II) i faktora V, VII i X. Poto se svi ovi faktori sintetiu u jetri, a nekisu i vitamin-K zavisni (II, VII, X), onda produeno PT moe ukazati naznaajno ote$enje jetre.

U holestazi se javlja deficiti vitamina K, to tako#e produava PT. U ovomsluaju se poreme$aj koagulacije moe korigovati parenteralnim davanjemvitamina K. Suprotno, kod hepatocelularnih oboljenja kod kojih nedostajufaktori koagulacije, davanje vitamina K nema efekta.

Kod nekih pacijenata sa oboljenjima jetre produeno PT je posledica

disfibrinogenemije tj.poreme$enih oblika fibrinogena koji ne mogu normalnoda stvaraju koagulum, to predstavlja rizik za pojavu tromboze.

Merenje PT-a se izvodi tako to se meri vreme za koje se formira fibrinskiugruak nakon izlaganja plazme tkivnom faktoru. Problem je to sereagensi razlikuju u sadraju tkivnog faktora pa su Svetska zdravstvenaorganizacija (WHO), kao i Internacionalni Komitet za trombozu i hemostazusu preporuili INR (International Normalized Ratio) koji predstavlja indeks

protrombinskog vremena pacijenta i kontrole.

Referentni opseg za protrombinsko vreme je obino oko 10-13sekundi; normalni opseg za INR je 0.81.2.


36/49

3. Merenje aktivnosti enzima poreklaote$enog tkiva jetre

ALT i AST; LDH; ALP; GGT i 5-nukleotidaza

Klirens jetrinih enzima iz plazme se odvija razliitom brzinom. PoluivotALT-a je 47h, citosolnog AST-a 17h. Poluivot alkalne fosfataze je oko 7dana, GGT-e je 4 dana. Mehanizam uklanjanja enzima iz cirkulacije nije upotpunosti poznat, ali se pretpostavlja da je reo receptor-zavisnoj

endocitoza jetrenih makrofaga.


37/49

AST i ALT kataliu slede#e reakcije

H C

COO-

CH2

COO-

NH2 C

COO-

CH2

CH2

COO-

O+

AST, P-5'-P

C

COO-

CH2

COO-

O C

COO-

CH2

CH2

COO-

NH2+ H

L-Aspatat 2-oksoglutarat Oksalacetat L-Glutamat

H C

COO-

CH3

NH2 C

COO-

CH2

CH2

COO-

O+

ALT, P-5'-P

C

COO-

CH3

O C

COO-

CH2

CH2

COO-

NH2+ H

L-Alanin 2-oksoglutarat Piruvat L-Glutamat

P-5'-P - Piridoksal-5'-fosfat


38/49

Aminotransferaze su iroko rasprostranjeneu tkivima

AST i ALT - normalno prisutne u :

plazmi (poreklom iz hepatocita, sranog mii#a i skeletnih mii#a)

ui

cerebrospinalnoj tenostiPljuvaci

Nema ih u urinu, osim u sluaju lezije bubrega.


39/49

Pove#anje vrednosti aminotransferazase javlja kod:

Ote$enja jetre (hepatitis, zastoj ui, ciroza, alkoholna i toksinaote$enja jetre, tumori)

Infektivne mononukleoze

Akutnog infarkta miokarda

Primene nekih lekova


40/49

De Ritis koeficijentpredstavlja odnos aktivnosti AST/ALT i u serumu zdravihljudi ima vrednost manju od 1. Vrednost ovog koeficijenta u razliitimpatolokim stanjima jetre moe da se menja i na taj nain odraava razliiti

stepen ote$enja hepatocita, imaju$i u vidu unutar$elijsku lokalizaciju AST(citosol i mitohondrije) i ALT (citosol) kao i razliite koliine ovih enzima ujetri (AST/ALT=2,5) i njihov razliit poluivot u plazmi (AST=15h; ALT=36h).

Botros M, Sikaris KA. The de ritis ratio: the test of time. Clin Biochem Rev. 2013 Nov;34(3):117-30.


41/49

Algoritam dijagnostike bolesti jetre kod povienih transaminaza


42/49

Akutni hepatitis

Naje$e uzrokovan virusima ili toksinima.


43/49

Alkalna fosfataza - ALP

Alkalna fosfataza (ALP)je prisutna u gotovo svim tkivima (jetra, kosti,creva, placenta, bubreg). Fizioloki poviene vrednosti ALP su kod: osobastarijih od 60 godina, dece i adolescenta, trudnica, O krvne grupe, posleobroka (masan obrok). Uzroci patoloki povienih vrednosti ALP mogu biti:intrahepatino (virusi, alkohol, lekovi, trudnoca, benigna holestaza, PBC,PSC) i ekstrahepaticno: (kamen u ui, karcinom pankreasa).

Poto ALP u plazmi moe biti hepatinog ili ekstrahepatinog porekla nemoe se koristi izolovano, ve$je potrebno da se urade drugi biomarkerifunkcije jetre. Poviena vrednost ALP nije u korelaciji sa stepenomote$enja. Veoma visoke vrednosti ALP > 1000 U/L javljaju se kod: malignebilijarne opstrukcije i sepse. Sniene vrednosti ALP se javljaju kodWilsonove bolesti, teke insuficijencije jetre.


44/49

Alkalna fosfataza - Izoenzimi

Tkivno nespecifiniRazliita glikozilacija Tkivno specifine varijanteBubreziJetraKosti

Germinativnih #elija - izmenjena ekspresija u malignim bolestima(Nagao)Placentalni - brojni alelozimi; izmenjena ekspresija u malignim bolestima

(Regan)Intestinalni

Enzim u urinu poreklom iz bubrenog tkiva (nije frakcija serumskog enzima koja se filtrira).

Referntni interval: 40-125 U/l


45/49

Odgovor jetre na bilo koju formu zastoja oticanja ui je indukcija sinteze ALP

Algoritam dijagnostike bolesti jetre kod poviene ALP


46/49

GGT

GGT prisutna u serumu i svim #elijama (osim mii#a)

Ve$a frakcija enzima je locirana u membranama (moe transportovati aminokiseline i peptide u $eliju kroz $elijsku membranu u formi -glutamil-peptida).Manja frakcija GGT se nalazi u citosolu.

GGT moe uestvovati u nekim aspektima metabolizma glutationa.

%-glutamil transferaza (GGT) se pove$ava kod hepatobilijarnih bolesti,

posebno kod holestaze.Tako#e alkohol, kao i neki lekovi (antikonvulzivi,varfarin, oralni kontraceptivi) indukuju hepatine mikrozomalne (citohrom P-450) enzime i dovode do znaajnog povecanja GGT.

Oekivane vrednosti:Mukarci


47/49

5-nukleotidaza - kliniki znaaj

5-nukleotidazaje osetljivi marker holestaze kao i alkalna fosfataza,ali je mnogo specifiniji od nje. Ne koreliraju uvek vrednosti alkalnefosfataze i 5'-nukleotidaze.

Ekstrahepatina opstrukcija (obino 2-6 puta pove#ana aktivnostenzima; uzrok: kamen u unim putevima ili karcinom glave

pankreasa)

Intrahepatina opstrukcija (invazija kancera ili lekovi kao to jehlorpromazin, maligna infiltracija jetre, bilijarna ciroza)

Infektivni hepatitis i druga parenhimska oboljenja jetre (umereno

pove$anje ili normalna aktivnost).

Referentni opseg 5NT: 2-15 U/L.


48/49

LDH - izoenzimi

Razliita je distribucija izoenzima u tkivima:

Srani mii$ Bubrezi Eritrociti

Jetra Skeletni mii$i

Endokrine lezde, slezina,plu$a, limfni vorovi,trombociti,negravidni uterus

LDH -1LDH -2

LDH -4

LDH -5

LDH -3

Oekivane vrednosti:Mukarci 135-225 U/Lene 135-214 U/LDeca (2-15 god) 120-300 U/L

Novoro#enad 225-600 U/L


49/49

Patoloko stanje

Parametar

Akutnihepatitis

Hroninihepatitis

Ciroza Holestaza Tu iinfiltracija

Bilirubin N - '' N - ' N - ' '- ''' N

AST, ALT ''' ' N - ' N - ' N - '

ALP N - ' N ('ako jedolo dociroze)

N - '' ''' ''

Albumini N N - ( N - ( N N - (

Ig N - ' '(IgG uhron.aktivnom

hep)

N - '(IgA)

'(IgM u prim.bil. Cir)

N

Protrombinskovreme

N - '(nekoriguje se

nakonparenteralne

primene vit. K)

N - ' N - ' N - '(korigujese nakon

parenteralnogdavanja vit. K)

N

Biohemijski markeri koji se koriste u dijagnosticirazliitih oboljenja jetre

ispitivanje funkcije jetre

Documents