islam i stvaranje arapske države

Download Islam i stvaranje arapske države

Post on 30-Dec-2015

40 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Islam i stvaranje arapske drave. Najvei deo Arabijskog poluostrva zauzimaju pustinje i stepe, malo je obradivog zemljita Arapi su iveli u nomadskim, stoarskim plemenima, koja su bila medjusobno sukobljena Plemenima su upravljali eici ili emiri - PowerPoint PPT Presentation

TRANSCRIPT

  • Islam i stvaranje arapske drave

  • Najvei deo Arabijskog poluostrva zauzimaju pustinje i stepe, malo je obradivog zemljitaArapi su iveli u nomadskim, stoarskim plemenima, koja su bila medjusobno sukobljenaPlemenima su upravljali eici ili emiri Najznaajniji grad iz tog perioda bio je Meka

  • Muhamed i islam Vizantija i Persija su nastojali da iz trgovine iskljue arapske posrednike, na putu do luka u istonom Sredozemlju Ove okolnosti doprinele su tenji za ujedinjenjem arapskih plemena Muhamed, trgovac iz Meke, video je izlaz u novoj veri, koja e nadvladati arapsku razjedinjenost

  • Muhamed je sebe smatrao boijim prorokom, propovedao je verovanje u jednog boga- Alaha, uz potrebu molitve i postaNjemu se 610.god. u peini kod Meke posetio andjeo (melek) koji mu je ponavljao dok ih nije zapamtio To su bile prve sure (delovi Kurana) i predstavljaju poetak ispovedanja islama

  • Islam (u prevodu odricanje, predavanje Bogu) predstavlja meavinu hrianskih, jevrejskih elemenata i tradicionalnih verskih predstava arapskih plemena Verskim shvatanjima pridodato je naelo o solidarnosti svih Arapa Islamsko uenje su najpre prihvatili siromani Otpor bogatih trgovaca, koji su ubirali velike prihove od verovanja u crni kamen- Kabu Kaba je danas centralno svetilite islama i nalazi se u sredini Velike damije u Meki, predstavlja kiblu, tj. posebnu taku prema kojoj se okreu muslimani u vreme molitve

  • Kaba

  • Hidra i pobeda islama Zbog otpora aristokratije, Muhamed sa pristalicama 622.god. prelazi iz Meke u oazu Jatrib, koja dobija naziv Medina (Prorokov grad) 622.god. predstavlja godinu hidre (preseljenja) i poetak muslimanske ere 630.god. Muhamed se pobedonosno vratio u Meku , gde je bilo prihvaeno njegovo uenjeNa istoj verskoj osnovi bilo je ujedinjeno itavo Arabijsko poluostrvo

  • Kuran Kuran je sveta knjiga muslimana Napisana je na klasinom knjievnom arapskom jezikuSastoji se iz 114 sura (poglavlja) i 6236 ajeta (strofa)Muslimani veruju da je Kuran objava boijih rei od strane proroka Muhameda, Muhamed je lino izdiktirao sve ajeteBoije rei je Muhamedu preneo melek (andjeo) Dabrail (Gabrijel, Gavrilo) Deca i odrasli muslimani ue Kuran u celosti ili delimino, u izvornom obliku, na arapskom jeziku, radi obavljanja molitve- namaza (kod katolika misa, kod pravoslavnih liturgija)

  • Islamski obredi Postoji pet osnovnih stuboba islama: Ispovedanje vereObredna molitvaRamazanski post Davanje verskih doprinosa (milostinje) Hadiluk

  • Ispovedanje vereVernik ispoveda veru tokom molitve izgovaranjem rei da je Alah jedini Bog a Muhamed boiji izaslanik Verski obredi vre se u damijama

  • Obredna molitva-namazSvaki vernik mora da je izvrava pet puta dnevno, u tano odredjeno vreme, pri emu je okrenut ka Kabi u Meki Vernik mora biti ist da bi obavljao molitvu, a to se obavlja ritualnim pranjem Postoji i grupna molitva u damiji, koju predvodi svetenik- imamPoetak molitve se oznaava posebnim pozivom sa minareta damije

  • Grupna molitva

  • Ramazanski postU islamu post predstavlja odricanje od jela, pia, puenja, telesnih zadovoljstava od zore do zalaska sunca u toku Ramazana (9.mesec islamskog kalendara)Islamski (hidretski) kalendar ima 12 lunarnih meseci, najsvetiji je 9.mesec Ramazan (traje 354 dana) 2013.god. je 1435.god.

  • Verski doprinosi su obaveza samo za imune muslimaneMakar jednom u ivotu, ako su u mogunosti, vernici moraju da odu na hadiluk u Meku Da bi otiao na hadiluk vernik mora izmiriti sve dugove i izmiriti se sa svima sa kojima je bio u svadji

  • Verski zakon Islamsko pravo zasniva se na erijatuerijatsko pravo zasniva se na KuranuUredjuje sve aspekte ivota: politiku, ekonomiju, trgovinu, bankarstvo, socijalna pitanja Danas je uglavnom u upotrebi deo vezan za porodino pravo, u nekim zemljama je zamenjen gradjanskim zakonom (Turska), a u nekim zemljama je u potpunoj upotrebi ( Saudijska Arabija)

  • Grane islama Najvei islamski pravac je sunitski islam (oko 85%) iitski islam je druga grana islama Sunitski muslimani veruju da Muhamed nije izabrao svog naslednika i da su njegovi prijatelji izabrali njegovog prvog naslednika (kalifu) iiti veruju da je Muhamed imenovao svog naslednika i da je Alija trebao da bude njegov naslednik, oni potuju Alijine potomke kao imame Iran je jedina slubeno iitska drava u svetu

  • Naslednici Muhamed je umro 632.god. Stvoreno je tumaenje da je njegov duh nadiveo njegovo telo i da upravlja postupcima njegovih naslednika Muhamedovi naslednici zovu se kalife

  • Arapska osvajanjaVrili su osvajanja tokom druge polovine 7. i prve polovine 8.veka Osvajanja su vrena na raun Vizantije i Persije Unitili su persijsku dravu, osvojili Siriju, Palestinu, Egipat, sev. Afriku (do kraja 7.veka) Poetkom 8.veka prelaze u Evropu, 711.god. osvajaju paniju do Pirineja Njihovo napredovanje na zapadu zaustavio je Karlo Martel u bici kod Poatjea 732.god. Na istoku su 717.god. neuspeno pokuali da zauzmu Carigrad

  • Arapska osvajanja

  • DinastijeOd 661-750.god. vladala je dinastija Omejada, sa prestonicom u Damasku, dok je versko sredite i dalje bila Meka 750.god. dolo je do pobune u kojoj je zbaena dinastija OmejadaVlast je preuzela dinastija Abasida, sa prestonicom u Bagdadu Najvei procvat je doivela u vreme vladavine Haruna Al Raida (kraj 8. i poetak 9.veka), koja je opisana u Priama iz 1001 noi Bagdadski kalifat su unitili Mongoli 1258.god. (Dingis Kan)

  • Potomci Omejada su u paniji osnovali Kordobski kalifatU Egiptu se izdvojila dinastija Fatimida

  • Islamska kulturaTrgujui sa istokom i zapadom Arapi su prenosili i kulturna dostignua drugih narodaVe u 8.veku prevodili su dela antikih autoraIz Indije su preuzeli brojeve, dalje razvili decimalni sastav i preneli ih u Evropu Glavna sredita arapske nauke bili su univerziteti u Bagdadu, Kairu i Kordobi Na osvojenim teritorijama dizali su velelepne gradjevine (palata Alhambra u Granadi)

  • Damija u Damasku

  • Palata Alhambra