iskustva i moguĆnosti primene robota u srbiji

ISKUSTVA I MOGUĆNOSTI PRIMENE ROBOTA U SRBIJIProfesor dr Petar B. PETROVIĆ

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Katedra proizvodno mašinstvoRedovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije - AINS

SPECIJALIZOVANI SEMINAR ZA INOVIRANJE ZNANJA ZADOMEN INDUSTRIJSKIH TEHNOLOGIJA

u saradnji sa Akademijom inženjerskih nauka Srbije AINS

Ž

26.03.2015 Prof. dr P.B. Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1

INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE, Regionalna kancelarija Novi SadNovi Sad, 26. Mart 2015. godine

INDUSTRIJA / PROIZVODNJA


POLJOPRIVREDA / PROIZVODNJA


POLJOPRIVREDA / PROIZVODNJAprojekat univerzalne robotske platforme HORTIBOT, Aarhus University, Danska


MEDICINArehabilitacioni robot u sali za fizikalnu terapijup j


MEDICINAhirurški robot u operacionoj salip j


ŽIVOTNI PROSTORod kancelarije do kuhije u pametnim zgradamaj j p g


ŽIVOTNI PROSTORtrajektorija kretanja robotskog usisivača prašinej j j g p


ŽIVOTNI PROSTORpripremanje hrane / robotizovana proizvodnja picep p j p j p


BEZBEDNOST / VOJNA PRIMENAleteći roboti (dronovi),( ),

minijaturni roboti za kretanje u vazduhu i po tlu,roboti za nadzor i borbena dejstva, .....


BEZBEDNOST / VOJNA PRIMENA.... humanoidni roboti


BEZBEDNOST / PRIRODNE KATASTROFE.... zemljotres, požar, eksplozije, poplave, cunami, ...j , p , p j , p p , ,


ISTRAŽIVANJEistraživanje svemira, okeana, ...j , ,


CYBERSPACE ROBOTICSroboti koji postoje u apstraktnom informacionom prostoru Internetaj p j p p


GLOBALNI TRŽIŠNI POTENCIJAL ROBOTIKEProcena: Japan Robot Association, 2005 p ,


Industrijalizacija SRBIJE DeindustrijalizacijaDa li ovde ima mesta za robotiku?!?

Obim industrijske proizvodnje u SRBIJI (%)

Pad obima proizvodnje za 2/3 sa lti d d ij ki tu SRBIJI (%) nultim dvodecenijskim rastom

I blj 2/3 i d t ij kih

Broj industrijskih radnika (x MIO)

Izgubljeno 2/3 industrijskih radnika sa negativnim dvodecenijskim trendom

Doprinos stvaranju BDP (%)

Udeo industrijske proizvodnje u stvaranju BDP smanjen za 1/2 sa negativnim dvodecenijskim t d


trendom

AINS: NTPS Program 2013

INDUSTRIJSKA ROBOTIKA

Šta je industrijski robot1

Št di2 Šta radi2

Koliko ih ima i koliko će ih biti3

Industrijski roboti u Srbiji, nekada i sada4

Budućnost5 Budućnost5


Robot je prvo nastao kao plod naučne fantastike sa idejom da zameni čoveka na poslovima kojeon ne želi ili nije u stanju da obavlja.on ne želi ili nije u stanju da obavlja.

Ideju o tome je dao češki pisac Karel Čapek koji je, polazeći od slovenske reči za rad – rabota,napravio novu reč – robot (prvi put se pojavljuje u njegovoj knjizi: R.U.R. - Rossum's UniversalRobots, 1920. godine), koja danas označava mašinu koja poseduje većinu svojstava kojeRobots, 1920. godine), koja danas označava mašinu koja poseduje većinu svojstava kojeposeduje čovek, izvodeći samostalno ili uz pomoć čoveka različite radne zadatke.


Prvi digitalni i programabilni robot – robotska ruka, nastao je 1954. godine, kao inovacija koja je patentiranapatentirana.

Tvorac ovog robota je bio američki inženjer i inovator George Devol (1912-2011). Nazvao ga je UNIMATE (izvedeno iz fraze na engleskom jeziku: Universal Automation).

Proizvodnja, odnosno komercijalna valorizacija Devolove ideje ostvarena je kroz kompaniju UNIMATION Inc. koju je osnovao 1956. godine američki inženjer i preduzetnik Joseph inženjer i preduzetnik Joseph Engelberger. Bila je to prva fabrika za proizvodnju robota, a Joseph Engelberger se smatra ocem robotike.


Profesor Miomir Vukobratović je otac robotike u Srbiji i jedini dobitnik nagrade Joseph Engelberger. Profesor Vukobratović je osnivač AINS i prvi predsednik.

Prvi UNIMATE robot prodat je kompaniji General Motors, 1961. godine i obavljao je zadatke manipulacije vrelim i teškim odlivcima na mašini za automatsko livenje u kalupu delova za automobilsku industriju u fabrici Inland Fisher Guide West Trenton New Jersey USA automobilsku industriju, u fabrici Inland Fisher Guide, West Trenton, New Jersey, USA.

Proizvodna cena robota je bila 65,000 USD a prodat je za 18,000 USD!

UNIMATE 1900 je bio prvi robot koji je uveden u industrijsku proizvodnju i koji j či č t k je označio početak nove ere industrijske automatizacije i masovni ulazak robota u industriju. j

Ovo je takodje i trenutak kada je pojam industrijski robot dobio svoj puni smisao. j p


Revolucija u proizvodnji automobila u General Motors-u1969. godina, Lordstown tehnološki eksperiment

Proizvodnja udvostručena u odnosu na bilo koju do tada postojeću fabriku sa kapacitetom od 110 automobila / čas. Tačkasto zavarivanje šasije automobila ključna tehnološka operacija. Stepen robotizacije 90%


GLOBALNA DISPERZIJA INDUSTRIJSKIH ROBOTA Početni uspesi kompanije UNIMATION bili su okidač za intenzivni rast robotike i početakPočetni uspesi kompanije UNIMATION bili su okidač za intenzivni rast robotike i početakglobalne disperzije ove tehnologije.

Industrijski roboti su naselili Japan i Evropu krajem šezdesetih godina.

Industrijska robotika je postala oblast intenzivnog naučnog razvoja, ušla je u univerzitete krozrazličite akademske kurseve za obrazovanje inženjera.

1967. godine Joseph g pEngelberger je pozvan u Japan, gde je u Tokiju održao predavanje valikoj grupi japanskih inženjera. 1969. j p jgodine je japanska firma Kawasaki kupila licencu za proizvodnju robota. Japan, dakle nije kolevka robotike!j

UNIMATE je 1989. godine prodat švajcarskoj kompaniji Staubli koja je nastavila da

i di d b t d l


proizvodi dobro poznat model robota pod nazivom PUMA..

Proizvodni program industrijskih robota japanske kompanije FANUC


Proizvodni program industrijskih robota evropske kompanije ABBp j


Šta je industrijski robot?Šta je industrijski robot?ROBOT je mehatronski sistem koji predstavlja kombinaciju precizne mehanike, elektronike, softvera i drugih naprednih tehnologija, uključujući tehnologiju senzorskih sistema i tehnologiju veštačke inteligencijeveštačke inteligencije.

ROBOTIKA je multidisciplinarna oblast inženjerstva koja kombinuje nauku i tehnologiju, uključujući projektovanje, proizvodnju i aplikativni domen.

INDUSTRIJSKI ROBOT je robot koji je projektovan da izvršava radne zadatke u industriji, radeći kao automatske mašine na proizvodnim linijama – robot u ulozi robotskog radnika, ili pomoćnika ljudskom radniku. Industrijski robot je tehnološki ekvivalent čoveka u savremenoj indstrijskoj proizvodnjiindstrijskoj proizvodnji.



Št di2 Šta radi2





Šta radi?Industrijski robot može da izvodi sve radne zadatke koje izvodi čovek u jednom proizvodnom sistemu, posebno:

1. Manipulacija (35.4%)

2 Zavarivanje (28 9)2. Zavarivanje (28.9)

3. Montaža i demontaža (13.0%)

4. Površinska zaštita, nanošenje materijala (3.7%)

5. Obrada (2.5%)

6. Opsluživanje

7. Merenje i kontrola

8. Pomoćnik u timskom radu sa čovekom (treća ruka)


Robot je čovekov pomoćnik!

Roboti ne mogu da rade bez čoveka! Čovek je uvek u direktnoj ili indirektnoj interakciji sa b t i i š j k d I t k ij č k i b t ž d b d fi ičk i robotom i izvršava njegove komande. Interakcija čoveka i robota može da bude fizička i

kognitivna.

Tri karakteristična slučaja direktne interakcije čovek - robot:

1. robot radi samostalno bez direktnog učešća čoveka – automatska robotska linija ili robotska tehnološka ćelija robotska tehnološka ćelija,

2. robot radi pored čoveka, bez deljenja radnog mesta i radnog zadatka – hibridne proizvodne linije, poluautomatske linije

3. robot i čovek rade timski - kolaboracija sa zajedničkim radnim mestom i zajedničkim radnim zadatkom.


Najčešća primena industrijskih robota je na operacijama zavarivanja

ROBOTSKO ZAVARIVANJE

Najčešća primena industrijskih robota je na operacijama zavarivanja.

Elektrolučno zavarivanje, je težak i opasan posao po zdravlje radnika. Primena robota je uovoj situaciji idealna, ali istovremeno i vrlo zahtevna u tehnološkom smislu.


Projektovanje specijalnog pribora i izrada plana zavarivanja je visokosložen inženjerski zadatak.


Robotsko lučno zavarivanje zahteva primenu složenih senzorskih sistema i adaptivnihalgoritama za kompenzaciju geometrijskih grešaka.


ROBOTSKA TEHNOLOŠKA ĆELIJA ZA ZAVARIVANJE


ZAVARIVANJE


Tačkasto elektrootporno zavarivanje je osnovna tehnologija za formiranje šasije automobila i


Tačkasto elektrootporno zavarivanje je osnovna tehnologija za formiranje šasije automobila imnogih drugih proizvoda koji su u tehnološkom smislu

Robotski radnik za automobilsku industriju!

Težak i glomazan alat za Težak i glomazan alat za tačkasto zavarivanje nekada su prenosili radnici i njime manipulisali na linijama za proizvodnju šasije automobila.


Primer robotske linije za tačkasto zavarivanje šasije na bazi primene robota nemačkog


Primer robotske linije za tačkasto zavarivanje šasije na bazi primene robota nemačkog proizvodjača KUKA.




Lasersko zavarivanje

ROBOTSKA MONTAŽA


SCARA Robot na liniji za montažu mobilnih telefona.Roboti se masovno primenjuju u proizvodnji elektronskih

ROBOTSKA MONTAŽA

Roboti se masovno primenjuju u proizvodnji elektronskih uredjaja


POVRŠINSKA ZAŠTITA

Savršeno mesto za primenu robota i zamenu ljudskih radnika jeste bojenje.


Roboti za površinsku zaštitu – PAINTING ROBOTS


p


PAKOVANJE I MANIPULACIJA


OPSLUŽIVANJE MAŠINA


OBRADA


Primenom kontaktnih i beskontaktnih senzora industrijski robot se pretvara u mernu mašinu.

ROBOTSKO MERENJE i SKENIRANJE

Posebno je značajna primena laserskih triangulacionih senzora kojima je moguće izvršiti prostornu digitalizaciju složenih geometrijskih objekata.


Šta radi / zašto industrijski robot?Šta radi / zašto industrijski robot?Industrijski robot zamenjuje industrijskog radnika na proizvodnim linijama koji obavlja:

1. monotone i fizički iscrpljujuće poslove, p j j p ,2. poslove koji mogu da ugroze zdravlje čoveka, ili 3. poslove koje čovek fizički nije u stanju da obavlja.

3D zakon robotike: Robots can help in Dirty, Dangerous and Dull Tasksp y, g

1. Roboti podižu produktivnost2. Roboti podižu kvalitet3 Roboti smanjuju varijaciju kvaliteta – robot je pouzdaniji od čoveka3. Roboti smanjuju varijaciju kvaliteta – robot je pouzdaniji od čoveka4. Roboti su fleksibilni5. Roboti rade neprekidno - 24 / 76. Roboti podižu profitabilnost - robot je jeftiniji od radnika (da li ćemo ostati bez posla?)7. Roboti podižu kompetitivnost 8. Roboti podižu poslovni imidž

A t t d b t t t titi di !


Automate and use robots to stay competitive, or die!


Št di2 Šta radi2





ARMIJA ROBOTSKIH RADNIKA!

Medjunarodne federacije za robotiku (IFR – International Federation of ROBOTICS prati nasistematski način razvoj robotike, uključujući i industrijske robote i njihovu primenu u praksi.

P IFR t t l k li d j d t tk č tk i d t ij k i b tPrema IFR totalna akumulirana prodaja, mereno od trenutka početka industrijske primene robotapočetkom šezdesetih godina, pa do kraja 2013. godine, procenjuje se na 3,150,000 robotskihjedinica.

IFR procenjuje da je krajem 2013. godine u operativnom stanju bilo oko 1,332,000industrijskih robota i oko 1,600,000 robotskih jedinica.

Ovi podaci su izvedeni indirektnim pristupom na bazi procene srednjeg radnog veka robota odOvi podaci su izvedeni indirektnim pristupom, na bazi procene srednjeg radnog veka robota od12 godine (UNECE / IFR pilot studija je pokazala da prosečni operativni radni vek robota moždaprelazi i 15 godina, što značajno povećava broj operativnih robota u svetu).


GLOBALNA DISTRIBUCIJA OPERATIVNIH INDUSTRIJSKIH ROBOTA.


UKUPNA GLOBALNA GODIŠNJA PRODAJA INDUSTRIJSKIH ROBOTA


GLOBАLNA DISTRIBUCIJA GODIŠNJE PRODAJE INDUSTRIJSKIH ROBOTA


Osnovni indikator: Gustina robota - broj industrijskih robota univerzalne namene na 10,000industrijskih radnika

Prosečna gustina robota u globalnoj preradjivačkoj industriji je oko 50 robota na 10,000radnika. Vodeće nacionalne preradjivačke industrije su: Japan - 306, Republika Korea - 287 iNemačka – 253 robota na 10,000 radnika. Automobilska industrija ima značajno veću gustinurobota: Japan - 1 436 Italija - 1 229 Nemačka - 1 130 robota na 10 000 radnikarobota: Japan - 1,436 , Italija - 1,229 , Nemačka - 1,130 robota na 10,000 radnika.


Očigledna je vrlo jaka korelacija izmedju broja ’robotskih radnika’ i stanja industrijskog sistema.Industrijska robotika je odličan indikator stepena industrijskog razvoja.


Roboti su crvena krvna zrnca industrije!


Št di2 Šta radi2





SRBIJA IMA BOGATU TRADICIJU U INDUSTRIJSKOJ ROBOTICI!I h diš t čk b tik S bij j I tit t Mih jl P i i j b tik Ishodišna tačka robotike Srbije je Institut Mihajlo Pupin i njegova grupa za robotiku koju je osnovao Profesor Miomir Vukobratović krajem šezdesetih godina prošlog veka. Sedamdesetih godina izgradjuje se inovativna teorija dinamičkog upravljanja po čemu Srbija postaje poznata u svetu, a sve se to smešta u kontekst Beogradske j p j p , gškole robotike.

Prvi industrijski robot koji je primenjen u praksi bio je UMS-1 robot, projektovan i proizveden u Institutu Mihajlo Pupin a praktično primenjen 1978. godine. p j p p p j g

Kompanija LOLA iz Beograda je bio najznačajniji srpski proizvodjač industrijskih robota. Sa ovim programom se krenulo krajem sedamdesetih godina, a najintenzivniji razvoj dešavao se tokom osamdesetih godina prošlog veka.j g p g

1990. godine podignuta je prva fabrika robota LOLA Roboti. Ova fabrika je likvidirana decembra 2001. godine.

S k ij i t i d t ij t lj j j b tikSankcije i propast industrije zaustavljaju razvoj robotike.

Univerzitetska nastava započeta na Univerzitetu u Beogradu, Mašinski fakultet, a zatim i Elektrotehnički fakultet. Kasnije je to Univerzitet u Novom Sadu, a zatim i u K j i Niš R b tik j ši k t lj t i d i č j


Kragujevcu i Nišu. Robotika je široko zastupljena u nastavi, gde se izučavaju osnove projektovanja i primene industrijskih robota.

Akademik, profesor Miomir VUKOBRATOVIĆ u svom radnom kabinetu, Odeljenje za robotiku, Institut Mihajlo Pupin, Beograd


Industrijski roboti razvijeni i proizvedeni u okviru Instituta Mihajlo Pupin iz BeogradaInstituta Mihajlo Pupin iz Beograda

Robot UMS-1P i i d t ij ki b t k ji j i d S biji i

Robot UMS-3


Prvi industrijski robot koji je proizveden u Srbiji i priemnjen u industriji (Institut Mihajlo Pupin, 1978)

Robot ROBED 3Robot razvijen za potrebe edukacije. Razvijen je veći broj varijanti ROBED robota, kao

l ti ih š j li ik d i d ti li k č i ilj i d j j fti i evolutivnih rešenja, ali nikada nisu dostigli konačni cilj: masovna proizvodnja jeftinog i multifunkcionalnog robota za edukacione svrhe (Institut Mihajlo Pupin, devedesetih godina dvadesetog veka)


Industrijski roboti razvijeni i proizvedeni u okviru kompanije ILR - Ivo Lola Ribar – Fabrika alatnih mašina iz Beograda. 1990 godine je formirana posebna fabrika specijalizovana za proizvodnju robota – LOLA Roboti.


Robot RPD 1.25 - Pneumatski manipulator za opsluživanje presaPočetni koraci u razvoju robota u kompaniji LOLA (krajem sedamdesetih godina). Veliki broj specijalnih manipulatora, koji su bili sastavni deo mašina ili transfer linija je izradjen pre pojave prvog robota univerzalne namene: dvoruki pneumatski pogonjeni robot RPD 1.25. Fotografija prikazuje jedan primerak ovog robota koji se kao učilo nalazi u Centru za nove tehnologije Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradutehnologije Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.


Robot ILROT 5zPrvi srpski antropomorfni, električno pogonjeni robot, projektovan i proizveden u kompaniji LOLA 1981 di O j b t j bi i i i l i i š j b t IRB 6 š d k 1981 godine. Ovaj robot je bio inspirisan revolucionarnim rešenjem robota IRB 6 švedske kompanije ASEA, danas ABB.


Roboti LOLA 50, LOLA 80 i LOLA 100Industrijski roboti zglobne konfiguracije sa 6 stepeni Industrijski roboti zglobne konfiguracije sa 6 stepeni slobode, nosivosti 50, 80 i 100 kg.

Razvijeni su u Lola institutu, a proizvedeni u LOLA FAM u u prvoj polovni osamdesetih godina FAM-u u prvoj polovni osamdesetih godina. Namenjeni su za aplikacije tačkastog zavarivanja, farbanja, manipulacije materijalom, čišćenja odlivaka, brušenja, poliranja i za razne druge primene.


Anatomija roboti LOLA 50Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu


Kragujevac, 1987. godina: LOLA 80 Robot montira vrata YUGO 45Industrijski robot LOLA 80 je u celosti projektovan i proizveden u fabrici Ivo Lola Ribar iz Železnika Projektant robota je diplomiraniiz Železnika. Projektant robota je diplomirani mašinski inženjer Mile Benedetić. Robot je projektovan i realizovan 1985-1986. godine i prvi je domaći robot koji je prošao rigorozne testove svetskih proizvodjača proizvodnih linija za rad u automobilskoj industriji. Na slici je j j jprikazan robot R3, jedan od pet robota instalisanih 1987. godine u fabrici automobila Yugo u Kragujevcu. Ovaj robot je bio sastavni deo robotske tehnološke ćelije koja je potpuno autonomno formirala sklopove noseće strukture

t bil kih t i t h l ijautomobilskih vrata primenom tehnologije tačkastog zavarivanja.

Kragujevac, 2012. god.: 400 Italijanskih COMAU Robota za FIAT 500L


LOLA 15Robot projektovan u Lola Institutu i proizveden LOLA Roboti tokom devedesetih godina


Mašinski fakultet Univerzitetat u BeograduČetiri decenije delovanja u oblasti robotike – obrazovanje i istraživanje.

Robot projektovan za potrebe kompanije GOŠARobot projektovan na Mašinskom fakultetu u Beogradu a izradjen u kompaniji GOSA 1985 godine. Fotografija prikazuje jedan primerak ovog robota koji se nalazi u Centru za nove t h l ij M ši k f k lt t B d k j j dšk l d ti ij


tehnologije Mašinskog fakulteta u Beogradu, na kojem je odškolovano na desetine generacija mašinskih inženjera.


Št di2 Šta radi2





NextAge robot wins the Factory of the Future award at European Manufacturing Awards 2012

N tA

European Manufacturing Awards 2012Automation of assembly process of an AIRBUS A380 airplane

NextAge RobotRobot



KIBERNETSKO-FIZIČKI SistemiROBOT je ključni tehnološki entitet dolazeće kognitivne revolucijej j g j


2014Robotics PPP: The next generation of intelligent robots to g gkeep EU manufacturing competitive

EUROP – Evropska tehnološka platforma za robotiku


EU Framework Programme for Research and Innovation

Horizon 2020Financial instrument implementing the Innovation Union, a Europe 2020 flagship initiative aimed at securing Europe's global competitiveness.

R i f 2014 t 2020 ith €80 billi b d t th EU’ f h Running from 2014 to 2020 with an €80 billion budget, the EU’s new programme for research and innovation is part of the drive to create new growth and jobs in Europe.

EXCELLENT SCIENCE: Strengthen the EU’s position in science with a dedicated budget of € 24 598 million.

COMPETITIVE INDUSTRIES: Industrial leadership in innovation € 17 938 million. This includes major investment in key technologies This includes major investment in key technologies, greater access to capital and support for SMEs.

BETTER SOCIETY: Provide € 31 748 million to help address major concerns shared by all Europeans (climate change,

t i bl t t d bilit bl


sustainable transport and mobility, renewable energy,food safety and security, ageing population).

Industrijski humanoid FRIDAFriendly Robot Industrial Dual Arm

Hibridni proizvodni sistemi bazirani na timskom ili kolaborativnom radu, ...

fizička i kognitivna interakcija izmedju čoveka i robotskog radnika, ...

robot treba da se ponaša kao čovek, ...

robot mora da bude inteligentni saradnik, ...

transfer znanja i veština sa čoveka na robota, ....

Reformulacija koncepta industrijskog robota:

industrijski humanoid 26.03.2015 Prof. dr P.B. Petrović, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu 77

industrijski humanoid Industrijski robot projektovan za paradigmu masovne kastomizacije

Homogena populacija autonomnih inteligentnih Ključni tehnološki entitet za 21. vek g p p j gmašina / industrijski humanoidi

j

kolaborativni hibridni sistem mešovite populacije ljudi i robota koji bez granica izvršavaju isti radni

... portabilan, autonoman, inteligentan, kolaborativan neumoran


ljudi i robota koji bez granica izvršavaju isti radni zadatak u istom radnom prostoru

kolaborativan, neumoran, ...

U okvirima globalizovane ekonomije bazirane na savremenim ICRT tehnolgijama / Koginitivnarevolucija način na koji proizvodnimo i organizujemo proizvodne procese će se drastičnorevolucija, način na koji proizvodnimo i organizujemo proizvodne procese će se drastičnopromeniti. Industrija će u skoroj budućnosti izgledati bitno drugačije.

Globalizacija čini da ovu budućnost nećemo moći da izbegnemo.


Globalizacija čini da ovu budućnost nećemo moći da izbegnemo.


Robotika u industrijskom porostoru Srbije .....


Manuelni rad dominira, robota praktično nema ...

... ovo je ono što dobro i poželjno za Srbiju a inspirativno za mlade generacije ...za mlade generacije ...


... kompjuterska simulacija ...


... sa mnogo matematike i ostalih inženjerskih veština ...


... zatim, sistem integracija ...


... pa foto-realistična vizuelizacija ....


... na kraju, direktni dodir sa robotom ...


OBRAZOVNA INFRASTRUKTURA SRBIJE ZA ROBOTIKU


Generator inženjerskih studijskih programa za robotiku i mehatronske sisteme


NTPS Program:NACIONALNE

T Nacionalne tehnološke platforme Srbije

TEHNOLOŠKE

PLATFORME

Akademija inženjerskih nauka Srbije – AINS: 2006 inkubacija i inicijativa 2010 AINS Odbor za tehnološke platforme

SRBIJEinicijativa, 2010 AINS Odbor za tehnološke platforme

NTPS Program je izveden iz programa Evropskih tehnoloških platformi

NTPS Program je prilagodjen potrebama i nacionalnim specifičnostima Srbije

NTPS Program uključen u Strategiju industrije Srbije 2020

Inženjersko razumevanje postojećeg stanja i puta da se iz njega izadje.


Ključni sadržaj endogene komponente za izlazak Srbije iz razvojnog diskontinuiteta devedesetih.

TRI ZAKONA ROBOTIKE, Isak Asimov u knjizi: I, Robot (1950)Zakon 1: A robot may not injure a human being or through inaction allow a Zakon 1: A robot may not injure a human being or, through inaction, allow a

human being to come to harm.Zakon 2: A robot must obey orders given to it by human beings except where

such orders would conflict with the First Law.Zakon 3: A robot must protect its own existence, as long as such protection

does not conflict with the First or Second Law.

Asimov je kasnije dodao i nulti zakon: A robot may not harm humanity or Asimov je kasnije dodao i nulti zakon: A robot may not harm humanity, or, by inaction, allow humanity to come to harm.2009. godine, u okviru IEEE Intelligent Systems, Robin Murphy (Raytheon Professor of Computer Science and Engineering at Texas A&M) and David D W d (di t f th C iti S t E i i L b t t D. Woods (director of the Cognitive Systems Engineering Laboratory at Ohio State) proposed "The Three Laws of Responsible Robotics“:1. A human may not deploy a robot without the human-robot work

system meeting the highest legal and professional standards of safety and ethics.

2. A robot must respond to humans as appropriate for their roles.3. A robot must be endowed with sufficient situated autonomy to protect

its own existence as long as such protection provides smooth transfer


its own existence as long as such protection provides smooth transfer of control which does not conflict with the First and Second Laws.

NTPSNTPSROBOTIKA JE NEISCRPNA I IZUZETNO UZBUDLJIVA INŽENJERSKA DISCIPLINA

KOJOJ VREDI POSVETITI PROFESIONALNU KARIJERU KOJOJ VREDI POSVETITI PROFESIONALNU KARIJERU, RAZVIJATI SOPSTVENI BIZNIS I KOJA KAO TEHNOLOGIJA IMA OGROMAN

TRANSFORMATIVNI POTENCIJAL, PA SAMIM TIM I VELIKI ZNAČAJ ZA INDUSTRIJU I EKONOMIJU SRBIJE VELIKI ZNAČAJ ZA INDUSTRIJU I EKONOMIJU SRBIJE

HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI


Sadržaj ovog predavanja je rezultat diseminativnih aktivnosti programa Nacionalne tehnološke platforme Srbije – NTPSProgram koji se kao strateški program iniciran i dugi niz godina sprovodi u okviru Odbora za tehnološke platforme,Akademija inženjerskih nauka Srbije – AINS (Academy of Engineering Sciences of Serbia - AESS).Akademija inženjerskih nauka Srbije AINS (Academy of Engineering Sciences of Serbia AESS).AINS je vodeća nacionalna institucija za domen inženjerstva i tehnološkog razvoja Srbije, koja obuhvata sve inženjerskediscipline i u svom sastavu ima preko 190 redovnih i dopisnih članova iz Srbije i 63 inostrana člana. Svi članovi AINS suizabrani po rigoroznim naučnim i inženjerskim kriterijumima, a svojim rezultatima predstavljaju profesionalne autoritete zadomen inženjerstva u nacionalnim i medjunarodnim okvirima.Od januara 2015. godine, Akademija inženjerskih nauka Srbije je punopravni član The European Council of Academies ofApplied Sciences, Technologies and Engineering, Euro-CASE. Euro-CASE je osnovan 1992. godine i u svom sastavuima 22 nacionalne inženjerske akademije. Posredstvom svojih članica, Euro-CASE raspolaže vrhunskim ekspertskimresursom (oko 6000 članova) za ostvarivanje sveobuhvatne, nezavisne i izbalansiranje savetodavne funkcije za teme

i ž j t i t h l ški j j i k k di ij kl d t b


povezane sa inženjerstvom i tehnološkim razvojem, sa jasno iskazanom evropskom dimenzijom, u skladu sa potrebamaevropskih institucija, nacionalnih vlada, kompanija, organizacija i drugih zainteresovanih strana

iskustva i moguĆnosti primene robota u srbiji

Documents