ishrana i balans na te~nosti - .ishrana prisatni se vo razni vidovi hrana prirodno ili posle...

Download Ishrana i balans na te~nosti - .Ishrana Prisatni se vo razni vidovi hrana prirodno ili posle procesorawe

Post on 24-Aug-2019

212 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • i balans na te~nosti Ishrana

    Semejna medicina

  • Ishrana  Ulogata na ishranata e da go snabduva na[eto telo so

    site neophodni supstanci i vo potrebni koli~estva za da promovira optimalno zdravje i funkcija

     Nutriciensi i esencijalni nutriciensi (koi na[iot organizam ne gi sintetizira ili vo nedovolni koli~estva)

     Pove]e od 40 esencijalni nutriciensi ni se potrebni vo na[ata ishrana i so odreden kvantum za da se prevenira deficitot

     Na[eto telo e sostaveno od 62% voda,16%proteini,16%masti,

  • Nutriciensi  Energetski nutriciensi: proteini /

    esenc.aminokiselini,jaglenohidrati,masti  Vitamini:

    A,C,D,E,K,B6,B12,tiamin,folati,biotin,riboflavin, niacin,pantotenska kiselina,holin

     Minerali: kalcium,cink,bakar,natrium,kalium,`elezo,fosfor, magnezium,hrom,hlorid,molibden,fluoridi,selen,mangan, jodidi,hrom

     Drugo: voda

  • Ishrana  Prisatni se vo razni vidovi hrana prirodno ili posle

    procesorawe na hranata,dobro se absorbiraat i zatoa mnogu redok deficit :

    vitamini A,D,E,K,vit.Ce,tiamin(B1), riboflavin(B2),piridoksin (B6),kobalamin(B12), folati,biotin i pantotenska kiselina, kako i kalcium,fosfor,magnezium,`elezo,cink, jodidi,selen,bakar,mangan,fluoridi,hrom,molibden kalium,natrium i hloridite.

  • Ishrana  Minimum 60% kalorii od jaglenohidrati

     10 % od totalnite kalorii od proteini

     Maksimum 30% od masti ili pomalku od 65 grama

     Maksimum 10 % od zasiteni masti ili pomalku od 20 grama

  • Ishrana  Antikancerogeno dejstvo: capsaicin(luta piperka),alfa-

    tocopherol,sphingolipidi,lutein,Lactobacillus acidophilus,Lactobacillus bulgaricus

     Pozitivno dejstvo na lipidite vo krvta: saponini,tannini,resveratrol,beta-glucan,quercetin

     Antioksidanti: ascorbinska kiselina,alfa- karotini,polifenoli,tocoferoli,lutein,likopen,tanini

     Antiinflamatorno dejstvo:linolenska kiselina,EPA,DHA,capsaicin,quercetin

  • Jaglenohidrati Osven rastenijata,mlekoto i mle~nite proizvodi se dobar izvor

    Na[iot organizam mo`e da sintetizira nekoi jaglenihidrati

    Monosaharidi:glukoza,fruktoza(med,ovo[je)galaktoza i dr. Disaharidi:laktoza(mleko),maltoza,sukroza Oligo i polisaharidi

    4 kal/gr davaat jaglenohidratite

    Jaglenohidratite davaat energija na na[ite kletki i slu`at za formirawe na strukturni molekuli(npr.vo zglobovite)

  • Jaglenohidrati  Jaglenohidratite davaat 50% od kaloriite vo SAD i

    Kanada  45-65 % od energetskiot vnes ili 130 gr dnevno za site

    vozrasti>1 godina=520 kalorii  Procentualno koli~estvo na jaglenohidrati vo hrana:

    [e]er-100%,sladoled,kola~i,torta-40-50%,ovo[je i zelen~uk-5-20%,mleko-5%, sirewe-1%,riba,meso,jajca

  • Proteini (proteos=primarni)  Proteinite se kombinacii od aminokiselini  Od stoticite aminokiselini samo 20 se inkorporirani

    vo site `ivi su[testva  Proteinite se neophodni za formirawe na

    strukturalnite proteini,enzimite,hormonite, receptorite, antitela,kontraktilni proteini,neurotransmiteri

  • Proteini (proteos=primarni) koli~ina Proteini

    gr. mleko 1 [oqa 8

    jajca 1 krupno 6

    leb 1 par~e 2

    krompir 1 3

    June[ko meso

    3 unci 22

    Svinsko meso

    3 unci 21

    banana 1 sredna 1

    jabolka 1 2

    [e]er, zejtin

    0

    Ribite,belkata od jajce i mle~nite proizvodi so mala koncentracija na masti se koncentriran izvor na proteini

    12-15% od totalni kalorii= 0.8gr proteini/kg dnevno = 54-60 gr ma`i i 44-50 gr `eni

    Pri bolest,ve`bawe,gubitok vo te`ina = 25 %

  • Masti `ivotinska hrana

    masti %

    holesterol %

    puter 82 2 margarin 82 0 stek 32

  • Masti Rastitelna hrana

    masti %

    holesterol %

    Bel leb 4

  • Balans na te~nosti  60 % od telesnata te`ina e voda  2/3 e intracelularna, a 1/3 ekstracelularna  2-3 litri e normalen dneven gubitok kaj vozrasni:

    1-2 litri urina dnevno 100-200 ml voda preku feces min-0.5 litri so potewe

     1 litar vnesuvame voda so piewe te~nosti 1 litar vnesuvame preku hranata 1/2 litar voda stvarame preku metabolizmot

  • Prepora~an energetski vnes kkal(mediana od visina i te`ina)

    vozrast, sostojba

    te`ina kg

    visina cm

    prose~en energetski vnes, kkal

    infanti 0.0-0.5 0.5-1.0

    6 9

    60 71

    108/kg 650/den 98/kg 850/den

    deca 1.0-3.0 4.0-6.0 7.0-10

    13 20 28

    90 112 132

    102 1300 90 1800 70 2000

    ma`i 11-14 15-18 19-24 25-50 51+

    45 66 72 79 77

    157 176 177 176 173

    55 2500 45 3000 40 2900 37 2900 30 2300

  • Prepora~an energetski vnes kkal(mediana od visina i te`ina)

    vozrast, sostojba

    te`ina kg

    visina cm

    prose~en energetski vnes, kkal

    `eni 11-14 15-18 19-24 25-50 51+

    46 55 58 63 68

    157 163 164 163 160

    47/kg 2200/den 40/kg 2200/den 38 2200 36 2200 30 1900

    bremenost 1 trimes. 2 trimes. 3 trimes.

    Plus 0 Plus 300 Plus 300

    laktacija Prvi 6mes. Vtori 6mes.

    Plus 500 Plus 500

  • Prepora~an vnes na liposolubilni vitamini

    vozrast, sostojba

    vitamin A mikrogr.

    vitamin D mikrogr.

    vitamin E miligr.

    vitamin K mikrogr.

    infanti 0.0-0.5 0.5-1.0

    400 500

    5 5

    4 5

    2 2.5

    deca 1.0-3.0 4.0-8.0

    300 400

    5 5

    6 7

    30 55

    ma`i 9-13 14-18 19-30 31-50 50-70

    600 900 900 900 900

    5 5 5 5 10

    11 15 15 15 15

    60 75 120 120 120

  • Prepora~an vnes na liposolubilni vitamini vozrast, sostojba

    vitamin A mikrogr

    vitamin D mikrogr

    vitamin E miligr

    vitamin K mikrogr.

    `eni 9-13 14-18 19-30 31-50 51-70

    600 700 700 700 700

    5 5 5 5 10

    11 15 15 15 15

    60 75 90 90 90

    bremenost < 18 19-30 31-50

    750 770 770

    5 5 5

    15 15 15

    75 90 90

    laktacija < 18 19-30 31-50

    1200 1300 1300

    10 10

    19 19 19

    75 90 90

  • Prepora~an vnes na hidrosolubilni vitamini

    vozrast, sostojba

    vitamin C

    mg/den

    Thiamin

    mg/den

    vitamin

    B6

    mg/den

    Folati

    mikrogr.

    infanti 0.0-0.5 0.5-1.0

    40 50

    0.2 0.3

    0.1 0.3

    65 80

    deca 1.0-3.0 4.0-8.0

    15 25

    0.5 0.6

    0.5 0.6

    150 200

    ma`i 9-13 14-18 19-30 31-50 50-70

    45 75 90 90 90

    0.9 1.2 1.2 1.2 1.2

    1.0 1.3 1.3 1.3 1.7

    300 400 400 400 400

  • Prepora~an vnes na hidrosolubilni vitamini vozrast, sostojba

    vitamin C

    mg/den

    Thiamin

    mg/den

    vitamin

    B6

    mg/den

    Folati

    mikrogr

    `eni 9-13 14-18 19-30 31-50 51-70

    45 65 75 75 75

    0.9 1.0 1.1 1.1 1.1

    1.0 1.2 1.3 1.3 1.5

    300 400 400 400 400

    bremenost < 18 19-30 31-50

    80 85 85

    1.4 1.4 1.4

    1.9 1.9 1.9

    600 600 600

    laktacija < 18 19-30 31-50

    115 120 120

    1.6 1.6 1.6

    2 2 2

    500 500 500

  • Prepora~an vnes na minerali

    vozrast, sostojba

    Ca

    mg/den

    P

    mg/den

    Mg

    mg/den

    Fe

    mg/den

    infanti 0.0-0.5 0.5-1.0

    210 270

    100 275

    30 75

    0.27 11

    deca 1.0-3.0 4.0-8.0

    500 1300

    460 500

    80 130

    7 10

    ma`i 9-13 14-18 19-30 31-50 50-70

    1300 1300 1000 1000 1200

    1250 1250 700 700 700

    240 410 400 420 420

    8 11 8 8 8

  • Prepora~an vnes na minerali vozrast, sostojba Ca

    mg/den

    P

    mg/den

    Mg

    mg/den

    Fe

    mg/den

    `eni 9-13 14-18 19-30 31-50 51-70

    1300 1300 1000 1000 1200

    1250 1250 1200 700 700

    240 360 310 320 320

    8 15 18 18 8

    bremenost < 18 19-30 31-50

    1300 1000 1000

    1250 700 700

    400 350 360

    27 27 27

    laktacija < 18 19-30 31-50

    1300 1000 1000

    1250 700 700

    360 310 320

    10 9 9

  • Piramida na ishranata

    `itarici zelen~uk ovo[je masti mleko meso

  • Physical Activity Strive for 60 minutes or more per day

  • Leb,`itarici,oriz Najgolem del na piramidata : `itarici,cerealii,leb Potrebni ni se 6-11 porcii,najmnogu od site grupi

  • Zelen~uk upotrebuvajte razen zelen~uk

    Slednoto nivo na piramidata : zelen~uk Potrebni ni se 3-5 porcii zelen~uk

  • Ovo[je fokusirajte se na ovo[je

    Potrebni ni se 2-4 porcii ovo[je

  • Masti,sol,[e]er Najmal del,vrvot na piramidata : sol,[e]er i masti So konsumirawe na drugite grupi na hrana na[iot organizam dobiva dovolno i od ovaa grupa; mali koli~estva ne se [tetni

  • Mleko i mle~ni proizvodi Slednoto nivo na piramidata : mleko i mle~ni proizvodi Potrebni ni se 2-3 porcii mle~ni proizvodi

  • Meso i proteinska grupa

    Potrebni ni se 2-3