inŽenjerska komora srbije - · pdf fileelektricitet i magnetizam. 54. fi. zika i njene...

1

U Kragujevcu, dana 18. marta 2015. godine

REGIONALNI CENTAR KRAGUJEVAC

* * * * *

INŽENJERSKA KOMORA SRBIJE

ODRŽIVOST TVRDNJE DA SE NAČINOM MERENJA I METODOLOGIJOM OBRAČUNA I NAPLATE MOŽE UTICATI NA ENREGETSKU EFIKASNOST SISTEMA DALJINSKOG GREJANJA

2

TEMA PREDAVANJA:

Predavač:

Prof. dr Mile S. Šiljak, dipl.maš.inž.

3

CILJNA GRUPA:Članovi Inženjerske komore Srbije koji poseduju licencu broj:330, 381, 430kao i svi drugi članovi IKS po sopstvenom opredeljenju.

4

PREDAVANJE IMA ZA CILJDa ciljnu grupu: bliže upozna sa termotehnikom, kao

stručnom i naučnom disciplinom;

upozna sa nazivima i značenjimaterminoloških odrednica od značaja zapredmetnu temu, a radi artikulisanogkomuniciranja i eficijentnog sporazumevanja;

5

podseti na postojeća posedujuća znanja,veštine i umeća iz domena sofisticiranihtermotehničkih sistema daljinskog grejanja(SDG), kako bi ista proverili, sistematizovalii unapredeli;

podstakne na usvajanje novih znanja, veština i umeća iz oblasti sofisticiranihtermotehničkih sistema daljinskog grejanjaa radi svog profesionalnog usavršavanja;

posebno upozna sa sistemskim transferomkvantuma toplote i načinima merenja istih;

6

upozna sa metodologijama obračuna i naplateparcijalnih kvantuma toplote u transferuprema korisnicima;

posebno upozna sa energetskom efikasnostisofisticiranih termotehničkih sistemadaljinskog grejanja (EESDG);

upozna sa pravcima, mogućnostima i načinima realnog i rezultativnog uticanja naenergetsku efikasnost sofisticiranihtermotehničkih sistema daljinskog grejanja.

7

Da se ciljna grupa: Osposobi za eficijentno unapređenje svog

profesionalanog rada, kao:◊ odgovornog projektanta; ◊ odgovornog izvođača radova; ◊ odgovornog inženjera za energetsku

efikasnost zgrada.

OČEKIVANI REZULTATI PREDAVANJA

8

Profesionalno usavršava u oblasti termotehnike.

Osposobi za dalje razvijanje tehničke kulturekod krajnjih kupaca toplotne energije iz sistema daljinskog grejanja.

9

POJMOVNIK

10

Funkcija (L. functio → vršenje; vršenje službe)– rad, radnja;– poziv, služba, službovanje, vršenje neke

dužnosti;– dužnost;– zadatak.

Rentabilan (NL. rentabilis)– koji donosi prihod;– koji se isplaćuje;– unosan.

Funkcionalan (NL. functionalis)– radni, koji se tiče (nekog) rada.

11

Produktivan (NL. productivus)– koji proizvodi;– proizvodan;– plodan;– koji dosta donosi;– prinosan.

Praktikabilan (NL. practicabilis)– izvršljiv; upotrebljiv; izvodljiv;

učinljiv; obavljiv;– upotrebljiv; primenljiv;– prohodan; prolazan.

12

Artefakt (L. artefactum)– veštački proizvod;– ono što je veštački napravljeno;– rukotvorina.

Proces (L. processus)– tok;– put i način kojim nešto postaje i biva;– razvitak postupka.

13

Racionalizacija (L. ratiocinatio)– promišljanje; razmišljanje; – razumno zaključivanje; dokaz;– je skup mera koje obezbeđuju da se

obavljanje određene delatnosti, odnosno izvršenje određenog zadatka,poboljša u pogledu postavljenog cilja.

14

Efekat (L. efficere, effecus)– dejstvo, učin, učinak, uspeh;– rad koji može da izvrši radna

sposobnost sistema u jedinicivremena.

Efektivan (L. effectivus)– stvaran, istinski, koji je odista izvršen

ili postoji.

15

Energetska efikasnost:− energetska dejstvenost;− energetska delatnost; − energetska radinost;− energetska uspešnost.

Efikasnost (L. efficacitas)− dejstvenost, delatnost, radinost,

uspešnost.

16

Eficijentan (L. efficiens)− dejstven, uspešan, delatan, izvršan.

Energija (Gr. ενέργεια)– delatnost, radinost; – fiz. sposobnost za vršenje rada.

17

Tehnika (Gr. τεχνική → veština; mehaničkaspretnost; vičnost; umešnost; zanat; nauka; umetnost)– nauka o pravilima kojih se valja

pridržavati u radu neke umetnosti, veštine ili nekog zanata, naročito s obzirom na upotrebu mehaničkih sredstava.

18

Tehnologija (Gr. τεχνολογία)– nauka o veštinama i zanatima;– naučno prikazivanje ljudske

delatnosti kojoj je svrha preradaprirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu.

19

Objekat (L. Objectum) – predmet, stvar; – ono što se vidi ili pretstavlja;– predmet ili osoba na koje je

posmatranje upravljeno;– zadatak, svrha, cilj neke delatnosti;– filozofski, predmet ili sadržina neke

misli, bila ona stvarna (realni objekat)ili samo zamišljena (idealan objekat).

20

Edifikacija (L. aedificatio) – zidanje, podizanje građevine; – građenje;– podizanje;– podržavanje.

21

Sistem (Gr. σύστημα)

– ono što je sastavljeno, sastav, sustav,celina;

– prema izvesnom gledištu uređena i odraznovrsnih stvari ili saznanja sastavljena celina;

– skup uređenih delova;– celishodno sastavljena celina;– način rada, način postupanja;– zgrada, građevina, plan, celishodno

sastavljena celina.

22

Tehnički sistem se strukturnouređuje na hijerarhijskom principu,od konstitutivnih celina, naslovljenih:

– podsistem,– uređaj,– grupa,– jedinica (deljiva-nedeljiva),– sklop,– podsklop (deljiv-nedeljiv),– deo (nedeljiv).

Strukturna uređenost tehničkog sistema

23

Tehnički sistem (TS)je svrsishodna, stvarna, izvedena, fizičkai dejstvena tvorevina, strukturom isadržajem predodređena za ostvarivanjeodređene funkcije cilja, a nastala kaorezultat ljudskog umnog i fizičkog rada.

24Šematski prikaz tehničkog sistema

TS

EKSTERNA DVOSMERNAINTERAKCIJA SA

OKRUŽENJEM

INTERNA SISTEMSKA INTERAKCIJA

MATERIJA

INFORMACIJE

ENERGIJA

SISTEMSKI PARAMETRION OFF

IZV

RŠ

EN

JE S

ISTE

MS

KE

FU

NK

CIJ

E C

ILJA

(za kontrolu i tretman)

25

Tehnološki sistemje svrsishodna stvarna, izvedena,fizička i dinamičko dejstvena celina,zasnovana strukturom i sadržajem daostvari zadatu funkciju cilja, a nastalakao rezultat ljudskog umnog i fizičkograda, da svojom preradnom delatnošćutransformiše ulazne sadržaje u izlazneishode, sa mogućnošću praćenjarelevantnih atributa od značaja zafunkciju cilja tokom preradne delatnosti.

26

Kriterijalne premise za analizu ioptimizaciju tehničkog/tehnološkogsistema− tehnička − energetska− tehnološka − energentska− bezbednosna − etička− higijenska − ekonomska− zdravstvena − estetska− ekološka − održivost

27

Sistemska funkcija ciljaostvarivanje svih postavljenih adopuštenih zahteva, svrsishodnimprocesom rada, celishodnosastavljenog sistema.

28

Osnovni parametri tehničkog/tehnološkog sistema:

– Interni parametri,jedan ili više karakterističnihprocesnih parametara, neposrednoili posredno merljivih, kojima seprati, upravlja, reguliše i održavabezbedan rad sistema, u nastojanjuda se ostvari sistemska funkcijecilja.

29

– Eksterni parametri,jedan ili više parametara, neposrednoili posredno merljivih, kojima sistemostvaruje sistemsku funckciju cilja i naosnovu kojih se utvrđuje da li sistemposeduje funkcionalnu sposobnost ida li je radno sposoban.

30

Podsistem tehničkg/tehnološkogsistemaje uređena gradivna celina prepoznatau prvom hijerarhijskom nivoustrukturne uređenosti sistema.

31

Funkcionalna sposobnost tehničkog/tehnološkog sistema (FSTS/FSTES)je reprezentativno sistemsko svojstvou smislu koncepcijske osmišljenosti,strukturne komponovanosti, sadržajnekompletnosti, kvantitativne i kvalitativneusaglašenosti sistemskog rešenja sasvim zahtevima koji su definisani uprojektnom zadatku i važećim propisima,a radi ostvarivanja sistemske funkcijecilja.

32

Događaj, koji ima za posledicugubitak funkcionalne sposobnostisistema, naziva se “greška”.

Funkcionalna sposobnost sistema se u osnovi formira tokom njegovog projektovanja, ali se može narušiti tokom njegove izrade, izvođenja ili/i kompletiranja, kao i tokom eksploatacije.

33

Svaka gradivna celina sistema posedujeodgovarajuću sopstvenu funkcionalnusposobnost, koja se formira u procesunjenog projektovanja ali se može narušiti ilipoboljšati tokom njene izrade, izvedbe,razvoja, održavanja ili/i revitalizacije uradnom veku.Ako je gradivna celina i nadalje deljiva ondaona poseduje parcijalnu funkcionalnusposobnost (PFS), a svaka nedeljivagradivna celina poseduje singularnufunkcionalnu sposobnost (SFS).

34

Radna sposobnost tehničkog/tehnološkog sistema (RSTS/RSTES)je reprezentativno sistemsko svojstvo usmislu njegovog stanja i spremnosti, dase po potrebi radno aktivira, radiispunjenja sistemske funkcije cilja.

35

Događaj, koji ima za posledicu gubitakradne sposobnosti sistema, naziva se“otkaz”.

Radna sposobnost sistema formira se prilikom izbora materijala, elemenata, podsklopova, sklopova i drugih gradivnih celina u procesu njegove izrade, izvedbe, proizvodnje ili/i montaže, tj. kompletiranja.

36

Za tehnički/tehnološki sistem ima smislarazmatrati radnu sposobnost, samo i samo, ako je blagovremeno i prethodno obezbeđena projektna funkcionalnasposobnost predmetnog sistema i akoista nije narušena tokom njegove: izrade, izvođenja, montaže, kompletiranja, ili/i korišćenja.

37

Svaka gradivna celina tehničkog/tehnološkog sistema poseduje odgovarajućusopstvenu radnu sposobnost, koja seformira u procesu njene izrade ali se moženarušiti ili poboljšati tokom korišćenja,razvoja, održavanja, rekonstrukcije ili/irevitalizacije u radnom veku.

Ako je gradivna celina i nadalje deljiva ondaona poseduje parcijalnu radnu sposobnost(PRS), a svaka nedeljiva gradivna celinaposeduje singularnu radnu sposobnost(SRS).

38

Tehnički/tehnološki sistem u radu iliotkazu – u opštem slučaju sistem može biti u

tri karakteristična stanja:◊ “u miru”;◊ “u radu”;◊ “u otkazu”;

– u opštem slučaju sistem može bitii u dva karakteristična graničnastanja:◊ “u radu”;◊ “u otkazu”;

39

– svaki poremećaj funkcionalnesposobnosti ili/i gubitak radnesposobnosti prevodi sistem izstanja “u radu” u stanje “u otkazu”.

Vrste otkaza sistema:

40

– trenažni otkaz, nastaje u trenutku aktivacije sistema;

– postepeni otkaz, nastaje u periodu rada sistema a usled dejstva ili pojave spoljašnjih ili/i unutrašnjihporemećaja, koji latentno prevodesistem iz stanja “u radu”, ka graničnom stanju “u otkazu”;

41

– iznenadni otkaz, nastaje usled trenutnog dejstva ili pojave spoljašnjihili/i unutrašnjih poremećaja, koji trenutnoprevode sistem iz stanja “u radu” ugranično stanje “u otkazu”;

– prolazni otkaz, nastaje usled dejstva ilipojave kratkotrajnih spoljašnjih ili/iunutrašnjih poremećaja, koji trenutno prevode sistem u stanje ”u otkazu” a po prestanku njihovog dejstva ili pojave, sistem se sam vraća u stanje “u radu”;

42

– delimični otkaz, nastaje usled dejstva ili pojave spoljašnjih ili/iunutrašnjih poremećaja, koji za posledicu imaju da se jedan ili višeosnovnih parametara (atributa)sistema izgubi iz kontrole i tretmana,privremeno ili trajno, odnosno ako neki od osnovnih parametara (atributa) vrednosno izađu iz prihvatljivih okvira a pri tome nije u potpunosti ugrožena sistemska funkcija cilja;

43

– potpuni otkaz, nastaje kada sistem ne ostvaruje funkciju cilja, usled dejstva ili pojave spoljašnjih ili/iunutrašnjih poremećaja.

44

Projektovanjeje umni, stručni, kreativni i stvaralačkiproces, kvalifikovanog i osposobljenog,jednog ili više lica, u kome se zapostavljeni projektni zadatak generišuvarijante realno mogućih rešenja skojima će se istovremeno zadovoljitikriterijalne premise od značaja zapredmetno projektovanje, a sve u ciljuiznalaženja prihvatljivog, izvodljivog ioptimalnog konačnog rešenja.

45

Projektni zadatakje pisani dokument u kome su najasan, razumljiv i stručan načiniskazane i specificirane sve potrebe,zahtevi i želje naručioca projekta(investitora), koje treba zadovoljitiodgovarajućim tehničkim rešenjem,odnosno, projektom tehničkog/tehnološkog sistema, a sve i u skladusa važećim propisima.

46

Projektovanje tehničkog/tehnološkogsistema se vrši:– na osnovu projektnog zadatka;– u saglasnosti sa važećim propisima

i pravilima struke i nauke;– na nivou etičnosti, stručnosti,

kreativnosti, profesionalnosti iinformisanosti projektanta;

– sa realnom tržišnom ponudomopreme, materijala i komponenti.

47

Izrada-kompletiranje tehničkog/ tehnološkog sistema se vrši:– od strane stručnog, osposobljenog

i ovlašćenog proizvođača-izvođačaradova;

– po važećem projektnom rešenju;– od dostupnih gradivnih celina.

48

Predaja tehničkog/tehnološkog sistema naručiocu (investitoru) vršise nakon:– kompletiranja sistema,– proba, – regulacija, – tehničkog pregleda,– prijema.

49

Tehnički/tehnološki sistem koji je zadovoljio sve neophodne provere, i koji je komisijski primljen, predaje se korisniku na višegodišnjueksploataciju u toku radnog veka,saglasno prethodno izvršenoj obuci korisnika, njegovoj kulturi korišćenjai važećim propisima.

50

Eneregetska efikasnost tehničkog/tehnološkog sistema predstavljameru energetske dejstvenosti sistema za određenu uslugu, dobro ili/i rad, u procesu ostvarivanja sistemske funkcije cilja.

51

Eneregetska efikasnost tehničkog/tehnološkog sistema izražava se odnosom energije na izlazu i ulazu u sistem u kome se vrši transformacija ili konverzija, odnosno transport i distribucija ili finalna potrošnja energije.

eneregetska efikasnost ≠ štednja energije

52

Eneregetska efikasnost se nikakone može poistovetiti ili posmatrati kao “štednja” energije, a sa razloga jer sama reč “štednja” u osnovi podrazumeva određena “odricanja”, a efikasna upotreba energije nepodrazumeva narušavanje izvršavanja sistemske funkcije cilja ili/i ugrožavanje, odnosno narušavanje života i/ili rada čoveka.

53

TERMOTEHNIKAje respektivno moćna, fundamentalnatehnička grana nauke, pronikla izfizike.

FizikaMehanika

Termotehnika

Čvrsto stanje

Nuklearna fizika

Kvantna fizika

Fizika plazme

Relativitet

Talasi

Elektricitet i magnetizam

54

Fizika i njene naučne discipline

55

Nadležnost termotehnike

Termotehnika je kompetentnonadležna za izučavanje, tumačenje unapređivanje i apliciranje:

◊ principa, zakonitosti i pratećihpojava u izmeni svojstava,sastava i stanja radne materije;

56

◊ metoda i sredstava za dobijanje,prenos, distribuciju i korišćenjetoplote;

◊ načina, procesa i sredstava zadobijanje drugih oblika energijeiz toplote ili posredstvom toplote.

57

Podela termotehnikeTermotehnika se deli na teorijsku iprimenjenu, među kojima postojistalna dvosmerna intenzivnainterakcija.

Teorijska termotehnika se deli na:◊ termodinamiku;◊ prenos toplote i mase.

58

Primenjena termotehnika se deli na:◊ energetsku (termoenergetika);◊ industrijsku;◊ tehnološku (procesna);◊ komunalnu.

59

Termotehnički sistemje složeni tehničko-tehnološki sistem,kojim se vrši promena svojstava,sastava ili stanja radne materije, ili/ikojim se dobija toplota, radi prenosa,distribucije i neposrednog korišćenja,ili/i dobijanja drugih oblika energije iztoplote, ili/i posredstvom toplote.

60

Objekat (član 2. stav 1. tačka 22) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

je građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko-tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i enrgetski objekti, objekti infrastruktureelektronskih komunikacija-kablovska kanalizacija, objekti komunalnne infrastrukture, priključak na elektroenergetskumrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.) koji može biti podzemniili nadzemni.

61

Zgrada (član 2. stav 1. tačka 23) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

jeste objekat sa krovom i spoljnim zidovima, izgrađena kao samostalna upotrebna celina koja pruža zaštitu od vremenskih i spoljnih uticaja, a namenjena je za stanovanje, obavljanje neke delatnosti ili za smeštaj i čuvanje životinja, robe, opreme za različite proizvodne ili/i uslužne delatnosti i dr. Zgradama se smatraju i objekti koji imaju krov, ali nemaju (sve) zidove (npr. nadstrešnica), kaoi objekti koji su pretežno ili potpuno smešteniispod površine zemlje (skloništa, podzemne garaže i sl.).

62

Životni ciklus građevinskog objekta,obuhvata period vremena, u komese vrši:◊ izgradnja,◊ namensko korišćenje,◊ uklanjanje predmetnog objekta

rušenjem.

63

Radni vek građevinskog objektapodrazumeva period vremena, u kome se objekat namenski koristi i održava, a sve dok je njegovokorišćenje bezbedno, i dok za to imapotrebe i tehničkog, tehnološkog,ekološkog, ekonomskog i urbanističkog opravdanja.

64

U okviru životnog ciklusa građevinskog objekta , isti može biti podvrgnut:◊ rekonstrukciji, ◊ dogradnji, ◊ adaptaciji, ◊ sanaciji,◊ održavanju,u smislu kvantitativnih promena, ili/ikvalitativnog unapređenja singularnih, parcijalnih ili/i integralnih svojstavaobjekta, ili njegovih sastavnih delova.

65

Tehnička dokumentacija (član 2. stav 1. tačka 29) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

jeste skup projekata koji se izrađujuradi: utvrđivanja koncepta objekta; razrade uslova; načina izgradnje objekta; za potrebe održavanja objekta.

66

Izgradnja objekta(član 2. stav 1. tačka 30) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

jeste skup radnji koji obuhvata: ◊ prethodne radove;◊ izradu i kontrolu tehničke dokumentacije;◊ pripremne radove za građenje;◊ građenje objekta; ◊ stručni nadzor u toku građena objekta.

67

Građenje(član 2. stav 1. tačka 31) Zakon o planiranju i izgradnji RS)

jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova, ugradnjainstalacija, postrojenja i opreme.

68

Građevinski objekat i strukovna nadležnost

U životnom ciklusu jednog objekta, pofazama, postoji algoritamski uređenastrukovna inženjerska nadležnost kojaintegriše inženjere urbanizma; arhitekture;građevinarstva; enterijera; geodezije; elektrotehnike; mašinstva; i vodovoda i kanalizacije.

69

Relevantni propisi od značaja za predmetnu temu

70

Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10-odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-odluka US,50/13-odluka US, 98/13-odluka US, 132/14 i145/14)

Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, broj 145/2014)

Zakon o efikasnom korišćenju energije(Sl. glasnik RS, br. 25/13

71

Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada(Sl. glasnik RS, br. 61/2011)

Pravilnik o uslovima, sadržini i načinuizdavanja sertifikata o energetskimsvojstvima zgrade(Sl. glasnik RS, br. 69/2012)

72

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenjakontrole tehničke dokumentacijeprema klasi i nameni objekata(Sl. glasnik RS, br. 23/15)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenjastručnog nadzora(Sl. glasnik RS, br. 7/10)

73

Pravilnik o sadržini i načinu vršenjatehničke kontrole glavnih projekata(Sl. glasnik RS, br. 93/11)

74

Directive 2002/91/EC of the EuropeanParliament and of the council of December 2002 on the energyperformance of buildings;

Directive 2010/31/EU of the European Parliament and of the council of 19 May2010 on the energy performance of buildings (recast).

75

ZAKONOM O PLANIRANJU I IZGRADNJI,između ostalog propisano je: Zgrada koja za svoje funkcionisanje

podrazumeva utrošak energije, mora biti projektovana, izgrađena, korišćena i održavanana način kojim se obezbeđuju propisanaenergetska svojstva zgrada.

Energetska svojstva zgrada jesu stvarno potrošena ili proračunata količina energije kojazadovoljava različite potrebe koje su u vezi sastandardizovanim korišćenjem, a odnose se naročito na energiju za grejanje, pripremu toplevode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje.

76

ZAKONOM O ENERGETICI, između ostalog propisano je:

Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla izpoljoprivrede (uključujući biljne i životinjskematerije), šumarstva i povezanih industrija,kao i biorazgradivi deo industrijskog i komunalnog otpada (član 2. stav 1. tačka 6).

77

Biotečnost je tečno gorivo proizvedeno izbiomase, koje se koristi u energetske svrhe,osim za saobraćaj, uključujući proizvodnju električne energije i energije za grejanje i hlađenje (član 2. stav 1. tačka 7).

Distribucija toplotne energije je prenošenje toplotne energije za daljinsko grejanje i/ili daljinsko hlađenjn eza više objekata ili indrustijsku upotrebu pomoću pare, toplevode ili rashladnog fluida kroz distributivnesisteme (član 2. stav 1. tačka 18).

78

Energenti su ugalj, prirodni gas, nafta,derivati nafte, uljni škriljci, obnovljivii drugi izvori energije (član 2. stav 1. tačka 20).

Energetski sistem je elektroenergetski sistem, sistem prirodnog gasa, nafte ili derivata nafte i sistem daljinskog grejanjai hlađenja, koji se sastoji od energetskih objekata međusobno povezanih tako dačine jedinstven tehničko-tehnološki sistem (član 2. stav 1. tačka 71).

79

Energetski subjekt je pravno lice, odnosno preduzetnik, koje obavlja jednuili više energetskih delatnosti iz člana 16.ovog zakona (član 2. stav 1. tačka 22).

80

Energetske delatnosti u smislu ovogzakona su: 2) kombinovana proizvodnja električne i

toplotne energije;24) proizvodnja toplotne energije;25) distribucija toplotne energije;26) snabdevanje toplotnom energijom;

(član 16. stav 1. tačka 2,24,25,26).

81

NAPOMENA - I:Energetske delatnosti iz stava 1. tačka 24,25 i 26, ovog zakona ne obavljaju se u skladu sa tržišnim principima (član 16. stav 2.).

NAPOMENA - II:Energetske delatnosti iz stava 1. tačka 24,25 i 26, ovog zakona su delatnosti od opšteg interesa u skladu sa posebnim zakonom (član 16. stav 3.).

82

energija je električna energija i toplotnaenergija (član 2. stav 1. tačka 24).

krajnji kupac topotne energije je pravnoili fizičko lice ili preduzetnik koji kupujetoplotnu energiju za svoje potrebe (član 2.stav 1. tačka 32).

snabdevanje toplotnom energijom,je prodaja toplotne energije krajnjim kupcima po ceni određnoj u skaldu sa metodologijom iz člana 362. ovog zakona(član 2. stav 1. tačka 71).

83

kupac je pravno ili fizičko lice ili preduzetnikkoji kupuje energiju ili energent za svoje potrebe ili radi preprodaje (član 2. stav 1. tačka 34).

84

Energetski subjekt koji proizvodi toplotnu energiju (u daljem tekstu: proizvođač toplotne energije) dužan je da proizvodne kapacitete održava u ispravnomstanju, da obezbedi njihovu stalnu pogonsku ifunkcionalnu sposobnost i bezbedno korišćenje u skladu sa tehničkim i drugim propisima koji se odnose na uslove eksploatacije te vrste objekata i instalacija, njihovu bezbednost i uslove zaštite životnesredine utvrđene zakonom i drugim propisima(član 354. stav 1.).

85

Energetski subjekt koji obavlja delatnost distribucije toplotne energije (u daljemtekstu: distributer toplotne energije) vrši distribuciju toplotne energije pod uslovimautvrđenim ovim zakonom i propisima kojedonosi jedinica lokalne samouprave (član 356.stav 1.).

Distributer toplotne energije dužan je davrši distribuciju toplotne energije svim kupcimatoplotne energije na području na kojem obavlja ovu delatnost, na principima javnosti i nediskriminacije (član 356. stav 2.).

86

Distributer toplotne energije ◊ odgovoran je za održavanje, rad i razvoj

distributivnog sistema na području nakojem obavlja ovu delatnost u skladu sa potrebama kupaca kojima isporučujetoplotnu energiju (član 357. stav 1.).

◊ dužan je da svojim planom razvoja utvrđuje način i dinamiku izgradnje novogi rekonstrukciju postojećeg distributivnog sistema i drugih distributivnih kapaciteta za period od pet godina (član 357. stav 2.).

87

Energetski subjekt koji obavlja delatnostsnabdevanja toplotnom energijom (u daljemtekstu: snabdevač toplotnom energijom) vršisnabdevanje toplotnom energijom krajnjihkupaca pod uslovima utvrđenim ovimzakonom i propisima koje donosi jedinica lokalne samouprave (član 359. stav 1.).

88

Snabdevač toplotnom energijom ◊ odgovoran je za obezbeđivanje dovoljnih

količina toplotne energije potrebne za snabdevanje krajnjih kupaca (član 359. stav 2.).

◊ dužan je da: prikuplja podatke o količiniisporučene toplotne energije krajnjim kupcima, druge potrebne podatke za izradu obračuna isporučene toplotne energije, dostavi račun i naplati toplotnu energiju krajnjim kupcima (član 359. stav 3.).

89

Snabdevač toplotnom energijom i krajnjikupac dužni su da zaključe pisani ugovoro snabdevanju toplotnom energijom (član 360. stav 1.).

Sadržaj ugovora iz stava 1. ovog člana propisuje jedinica lokalne samouprave(član 360. stav 2.).

90

Jedinica lokalne samouprave izdaje licence za obavljanje energetskih delatnosti: proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom, vodiregistar izdatih licenci i evidenciju proizvođača toplotne energije snage od0,1MW do 1MW, svojim propisomutvrđuje uslove isporuke i snabdevanjatoplotnom energijom kupaca na svom području, prava i obaveze proizvođača, distributera, snabdevača i krajnjih kupacatoplotne energije, .....

91

donosi propis kojim se uređuje način raspodele troškova sa zajedničkog mernog mesta u toplotnoj predajnoj stanici i uslovi i način održavanja dela sistema od završetka distributivnog sistema do krajnjeg kupca uključujući i njegovu grejnu opremu, prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, ....

92

posebno u slučaju prestanka ugovora, kao i uslove za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, daje saglasnost na cene toplotne energije i propisuje druge uslove za obezbeđenje pouzdanog i sigurnog snabdevanja kupaca toplotnom energijom, u skladu sa zakonom (član 361. stav 1.).

93

Jedinica lokalne samouprave možeosnovati jedan energetski subjekt za obavljanje delatnosti proizvodnje toplotneenergije, distribucije i snabdevanja kupacatoplotnom energijom, pri čemu se aktom o osnivanju utvrđuju uslovi i način obavljanjaza svaku od ovih delatnosti (član 361. stav 2.).

94

Vlada donosi metodologiju zaodređivanje cene snabdevanja krajnjegkupca toplotnom energijom (član 362. stav 1.).

Metodologijom iz stava 1. ovog člananaročito se uređuju:1) elementi za obračun i način

utvrđivanja maksimalne visine prihodaza obavljanje delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnomenergijom;

95

2) elemente za obračun i način obračuna cene pristupa sistemu za distribucijutoplotne energije;

3) kategorije kupaca toplotne energije u zavisnosti od namene korišćenja prostora;

4) procedura za podnošenje zahteva zapromenu cena toplotne energije i

5) druga pitanja u skladu sa zakonom

(član 362. stav 2.).

96

Energetski subjekt koji obavljaenergetsku delatnost snabdevanja toplotnom energijom utvrđuje cenu snabdevanja krajnjih kupaca (član 363. stav 1.).

Cena iz stava 1. ovog člana utvrđuje sena osnovu metodologije iz člana 362.ovog zakona (član 363. stav 2.).

97

Energetski subjekt koji obavlja delatnostdistribucije toplotne energije dužan je dautvrdi cenu pristupa sistemu za distribucijutoplotne energije ukoliko više od jednogenergetskog subjekta koristi taj sistem (član363. stav 3.)

Saglasnost na cene iz st. 1. i 3. ovog članadaje jedinica lokalne samouprave (član 363.stav 4.).

98

NAPOMENA - I:U odredbama člana 88. ne navodi se posebno cena pristupa sistemu daljinskog grejanja, niti je ista regulisana, ali se navodi da su cene energije, energenata i usluga koje pružaju energetski subjekti u obavljanju energetskih delatnosti slobodne, osim ukoliko je drugačije uređeno ovim zakonom.

99

NAPOMENA - II:Odredbom člana 90. stav 1. propisano je, da se regulisane cene iz člana 88. stav 2. tačka 1) do 9) i stav 3. ovog zakona, određuju na osnovu metodologija koje donosi Agencija za energetiku Republike Srbije.

100

ZAKONOM O EFIKASNOM KORIŠĆENJU ENERGIJE, između ostalog propisano je:

Distributivni sistem jeste sistem kojim seenergija distribuira krajnjim kupcima (član5. stav 1. tačka 1).

Distributer energije jeste energetski subjekat koji vrši prenošenje energije, radiisporuke krajnjim potrošačima i distributivnim stanicama koje prodaju energiju krajnjim potrošačima (član 5.stav 1. tačka 2).

101

Efikasno korišćenje energije jeste korišćenje energije za kvalitetno obavljanje odgovarajućih aktivnosti i pružanje usluga na način kojim se postižeminimalna potrošnja energije, u okviru tehničkih mogućnosti savremenih postrojenja, opreme i uređaja (član 5.stav 1. tačka 3).

102

Energetska efikasnot jeste odnos izmeđuostvarenog rezulata u uslugama, dobrimaili energiji i zato utrošene energije (član 5.stav 1. tačka 7).

103

Poboljšanje energetske efikasnosti jeste smanjenje potrošnje energije za isti obim i kvalitet obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga ili povećanjeobima i kvaliteta obavljenih proizvodnih aktivnosti i pruženih usluga uz istu potrošnju energije, a koje se ostvaruje primenom mera efikasnog korišćenjaenergije (tehnoloških promena, ponašanjaobveznika sistema energetskog menadžmenta i/ili ekonomskih promena(član 5. stav 1. tačka 31).

104

Sistem daljinskog grejanja, jeste sistem u okviru kog se u centralizovanompostrojenju obavlja proizvodnja, prekodistributivnog sistema distribuira i u višeobjekata za potrebe grejanja isporučuje toplotna energija u vidu vodene pare, tople ili vrele vode (član 5. stav 1. tačka 36).

105

Sofisticirani termotehnički sistem daljinskog grejanja

106

Sistem daljinskog grejanja (SDG)je složeni tehničko-tehnološki sistem,nastao iz ukazane potrebe da sesinhronizovano iz jednog ili više izvora,posredstvom nosioca toplote, istovremenoobezbedi dovoljno toplote za grejanje,ventilaciju, klimatizaciju ili/i pripremupotrošne tople sanitarne vode, u većembroju objekata različitih namena, sadržajai veličina, lociranih na širem prostorukonačnih gabarita (najčešće urbanihsredina).

107

U jednoj urbanoj sredini, može daistovremeno egzistira i nekolikonezavisnih sistema daljinskog grejanja,a svi oni čine toplifikacioni komplekste urbane sredine.

108Šematski prikaz recirkulacionog SDG

IZVOR TOPLOTE KORISNICI TOPLOTE

( )∑=

r

jjDHQ

1

( )∑=

m

kkQ

14( )∑

=

n

iiQ

11

( )( )

( )

•••

nQ

QQ

1

21

11 ( )( )

( )

•••

kQ

QQ

4

24

14

109

IZVOR TOPLOTE KORISNICI TOPLOTE

( )∑=

r

jjDHQ

1

( )∑=

m

kkQ

14( )∑

=

n

iiQ

11

( )( )

( )

•••

nQ

QQ

1

21

11 ( )( )

( )

•••

kQ

QQ

4

24

14

Šematski prikaz protočnog SDG

110

Gde su:

( )∑=

n

iiQ

11

ukupna proizvedena količina toplote u posmatranom trenutku vremena;

( )∑=

r

jjDTQ

1

ukupni disipacioni rashodi toplote u SDG.( )∑

=

m

kkQ

14

ukupne potrebe za toplotom korisnika u posmatranom trenutku vremena, i na primarnoj strani podstanica;

111

U SDG nosioc toplote može biti:– topla voda (< 110 oC),– vrela voda (> 110 oC),– vodena para,– njihove međusobne kombinacije.

Ako je nosioc toplote u SDG topla ili vrela voda, osnovni sistemski parametri su:– pritisak,– protok,– temperatura.

112

PO

GO

NS

KI

PA

RA

ME

TRI

t

•

V

p

SDG

SKUP INTERNIH UTIČUĆIH FAKTORA

SKUP EKSTERNIHUTIČUĆIH FAKTORA

U

OTK

AZU

U

RA

DU

( )kPPQ U RADU

U OTKAZU

PRIM

AR

NI

DEO

PO

DST

AN

ICA

SEK

UN

DA

RN

I D

EO P

OD

STA

NIC

A

1

2

3

k

n

•••

k

•••

•••

•••

n

1

2

3

GRANICA VLASNIŠTVA

•••

•••

PREDATA TOPLOTA PREUZETA TOPLOTA

( )nPPQ U OTKAZU

U RADU

U RADU

U RADU

U RADUU OTKAZU

U OTKAZU

U OTKAZU( )1PPQ

( )3PPQ

( )2PPQ

GRANICA NADLEŽNOSTI

ODRŽAVANJE U NADLEŽNOSTIISPORUČIOCA

ODRŽAVANJE U NADLEŽNOSTIKORISNIKA

•••

•••

•••

•••

•••

POJEDINAČNI POTROŠAČI PRIKLJUČENINA POJEDINE PODSTANICE

U RADU

U OTKAZU

•••

•••

•••

•••

•••

1.1. 1.3.1.2.

2.1. 2.2. 2.x.2.3.

1.x. 1...

2...

3.1.

k.1.

3...3.x.3.3.3.2.

n.1.

k...k.x.k.3.k.2.

n...n.x.n.3.n.2.

SKUPOVI INTERNIH I EKSTERNIHUTIČUĆIH FAKTORA

tt

ii

Šematski prikaz SDG namenjenog zagrevanju prostora

113

Strukturna uređenost sofisticiranog sistema daljinskog grejanja

114

SISTEM DALJINSKOG GREJANJA№ podsistem za1. proizvodnju toplote (toplotni izvor)

2. internu transmisiju toplote(unutar sistemski prenos toplote-nosioc toplote)

3. kontrolisano sprovođenje nosioca toplote4. predaju toplote korisniku

(podstanica-primarna strana)

5. merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje inadzor

6. zadovoljenje elektrotehničkih potreba7. zadovoljenje građevinskih potreba

Tabela 1. Struktura SDG na nivou podsistema

115

Blok dijagram SDG na nivou podsistema(redna veza)

3 41 2 765

116

Svaki od navedenih sedam podsistemase dalje razgrađuje do nedeljevih celina,tj. jedinica, podsklopova, delova,odnosno, komponenti.

Strukturna i sadržajna uređenostsvakog od podsistema, zavisi u prvomredu od vrste sistema daljinskoggrejanja, a potom i od međusobneuzajamne uslovljenosti.

117

Primer - I:Ako je SDG vezan za termoelektranu saparnim turbinama (kondenzacionim iliprotivpritisnim), tada je podsistem № 1(izvor toplote): odgovarajući izmenjivač toplote

(para/para, para/voda);ili/i

reducir stanica (para/para).

118

Primer - II:Ako je nosioc toplote vodena para, tada će podsistem № 1 biti izmenjivač toplote para/para, ili/i odgovarajuća reducir stanica, a u tom slučaju podsistem № 2 će sadržati, i: uređaj za pripremu, obradu i

napajanje napojnom vodom; uređaj za sakupljane kondenzata; uređaj za pretakanje kondenzata.

119

Napomena:Takođe, i svi sledeći podsistemi (№ 3,№ 4, № 5, № 6, i № 7 ) biće prilagođeniprethodno definisanim podsistemima(№ 1 i № 2), a da i pored oveuslovljenosti projektantu ostaje izvesnasloboda u komponovanju i izborugradivnih celina, po pojedinimpodsistemima.

120

Strukturna uređenost podsistema daljinskog grejanja (od № 1 do № 7)na nivou konstitutivnih grupa

121

PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA№ za br. oznaka za

1.

proi

zvod

nju

topl

ote

(topl

otni

izvo

r)1.1. proizvodnju toplote1.2. pripremu i unos energenta

1.3.prihvat i deponiju ostataka transformacionih procesa

1.4.merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje i nadzor procesima

1.5. ekologizaciju procesa i produkata1.6. specifične potrebe

Napomena:Podsistem je sadržajno uređen i procesno zaokružen u smisluposedovanja sopstvene parcijalne funkcionalne i radnesposobnosti.

Tabela 2. Struktura podsistema № 1 na nivou konstitutivnih grupa

122


2.

inte

rnu

tran

smis

ijuto

plot

e(u

nuta

r si

stem

ski

pren

os

topl

ote-

nosi

octo

plot

e)

2.1. prenos toplote (nosioc toplote)

2.2. fizičko-hemijski procesni tretman nosioca toplote

2.3. pokretanje nosioca toplote

2.4. kompenzaciju zapreminskih dilitacija nosioca toplote

2.5. održavanje radnog pritiska2.6. specifične potrebe



123


3.

kont

rolis

ano

spro

vođe

nje

nosi

oca

topl

ote

(raz

vodn

o-di

strib

utiv

no-s

abirn

a ce

vna

mre

ža)

3.1. hermetičko usmereno sprovođenje nosioca toplote

3.2. armatruno zatvaranje i regulaciju pritiska i protoka nosioca toplote

3.3. povezivanje, spajanje i zaptivanje sprovodnih elemenata

3.4. kompenzaciju linijskih toplotnih dilatacija3.5. oslanjanje, vođenje, vešanje i ukrućenje3.6. antikorozionu zaštitu3.7. toplotnu izolaciju3.8. specifične potrebe



124


4.

pred

aju

topl

ote

koris

niku

(pod

stan

ica-

prim

arna

str

ana)

4.1. razmenu toplote (izmenjivač toplote)4.2. hermetičko sprovođenje nosioca toplote

4.3.povezivanje, spajanje i zaptivanjesprovodnih elemenata

4.4. odvajanje fluidnih i čvrstih nečistoća iznosioca toplote

4.5. armatruno zatvaranje i regulaciju pritiska iprotoka nosioca toplote

4.6. kvantitativno i kvalitativno registrovanje razmenjene toplote

4.7. merenje, kontrolu, regulaciju, upravljanje i nadzor

4.8. specifične potrebeNapomena:Podsistem je sadržajno uređen i procesno zaokružen u smisluposedovanja sopstvene parcijalne funkcionalne i radnesposobnosti.


125

PODSISTEM KONSTITUTIVNA GRUPA№ za brojna oznaka za

5.

mer

enje

, kon

trol

u, re

gula

ciju

, up

ravl

janj

e i

nadz

or

5.1. merenje parametara od značaja za sistem kao celinu

5.2. kontrolu parametara od značaja za sistem kao celinu

5.3. regulaciju parametara od značaja za sistem kao celinu

5.4. upravljanje parametrima od značaja za sistem kao celinu

5.5. nadzor nad sistemom5.6. integraciju i centralnu komandu5.7. specifične potrebe

Napomena:Parametri u tretmanu ovog podsistema su:temperatura, pritisak,protok i količina toplote.Nije isključena integracija nadležnosti upojedinim elementima iz različitih


126


6.

zado

volje

nje

elok

trot

ehni

čkih

pot

reba

6.1. povezivanje centralnog izvorišta sa glavnim ormarom

6.2. osiguranje, komandu, merenje i integraciju elektro instalacija (glavni ormari)

6.3. povezivanje provodnicima električnih potrošača

6.4. izjednačavanje potencijala metalnih masa

6.5. alternativnu i nezavisnu proizvodnju električne energije

6.6. video nadzor i signalziaciju6.7. specifične potrebe

Napomena:Za ovaj podsistem svojstvena je lokacijska autonomnost posvakom podsistemu (npr. svaka podstanica ima svoju celinu).Praktično, radi se o posrednoj integraciji u podsistem.

Tabela 7 Struktura podsistema № 6 na nivou konstitutivnih grupa

127


7.

zado

volje

nje

građ

evin

skih

po

treb

a

7.1. prihvat i smešataj opreme izvorišta toplote

7.2. prihvat i smeštaj opreme podstanica7.3. prihvat i smeštaj cevne mreže i pratećih

sadržaja na trasi7.4. specifične potrebe

Napomena:Za ovaj podsistem svojstevna je lokacijska autonomnost posvakom podsistemu. Praktično, radi se o posrednoj integraciji upodsistem.


128

Specifičnosti sofisticiranih sistema daljinskog grejanja

129

SDG se projektuje i dimenzioniše zaduži period razvoja sredine, za koju jenamenjen.

SDG se retko u potpunosti finališe ustartu, odnosno ostavlja se tehničkamogućnost daljeg faznog razvojasistema.

130

Radni vek SDG uslovno je “neograničen”jer se sistem stalno razvija, rekonstruišei revitalizuje.

SDG se koristi, razvija, rekonstruiše irevitalizuje do granica opravdanostiu odnosu na relevantne premise.

SDG su stvarni, otvoreni, dinamički idelimimično deterministički.

SDG su aktivni tokom grejne sezone ilitokom cele kalendarske godine.

131

U izvođenju, razvoju, rekonstrukcijii revitalizaciji SDG, protekom vremena:◊ angažuju se istovremeno ili

pojedinačno, različiti izvođači radova, različite stručnosti, osposobljenosti, rutiniranosti i savesnosti;

◊ ugrađuju se gradivne celine različitog porekla i kvaliteta.

132

Funkcionalna i radna sposobnost sofisticiranog sistema daljinskog grejanja

133

Pod funkcionalnom sposobnošću SDGkao celine, podrazumeva se tehničko-tehnološka zasnovanost i osposobljenostsistema, da ostvari sistemsku funkcijucilja.

Pored funkcionalne sposobnosti sistemadaljinskog grejanja kao celine, razlikuju sei funkcionalne sposobnosti svake gradivneceline (tzv. parcijalna i singularna FS), nasvim strukturnim hijerarhijskim nivoimaponaosob.

134

Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. dase do funkcionalne sposobnosti SDG kaoceline dolazi, predhodnim i istovremenim,obezbeđenjem funkcionalne sposobnostisvake gradivne celine, na svim strukturnimhijerarhijskim nivoima ponaosob.

Primetan je različit uticaj svake gradivneceline, na funkcionalnu sposobnost SDGkao celine.

135

Pod radnom sposobnošću SDG kao celinepodrazumeva se, stanje sistema u kome jesistem u mogućnosti da ispuni unapredzadatu funkciju cilja, kada je to ipotrebno.

Pored radne sposobnosti sistemadaljinskog grejanja kao celine, razlikuju se iradne sposobnosti svake gradivne celine(tzv. parcijalna i singularna RS), na svimstrukturnim hijerarhijskim nivoimaponaosob.

136

Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. dase do radne sposobnosti SDG kao celinedolazi, predhodnim i istovremenim,obezbeđenjem radne sposobnosti svakegradivne celine, na svim strukturnimhijerarhijskim nivoima ponaosob.

Primetan je različit uticaj svake gradivneceline, na radnu sposobnost SDG kaoceline.

137

№3 №4 №5

№6

№7 №1

№2 SDG

FS FS FS

FSFSFS

FS FS

RS RS

RS RS

RS RS

RS

RS

FS RS7.1.

FS RS7.2.

FS RS7.3.

FS RS7.4.

FS RS6.1.

FS RS6.2.

FS RS6.3.

FS RS6.4.

FS RS6.5.

FS RS6.6.

FS RS6.7.

FS RS1.1.

FS RS1.2.

FS RS1.3.

FS RS1.4.

FS RS1.5.

FS RS1.6.

FS RS2.1.

FS RS2.2.

FS RS2.3.

FS RS2.4.

FS RS2.5.

FS RS2.6.

FS RS3.1.

FS RS3.2.

FS RS3.3.

FS RS3.4.

FS RS3.5.

FS RS3.6.

FS RS3.7.

FS RS3.8.

FS RS5.1.

FS RS5.2.

FS RS5.3.

FS RS5.4.

FS RS5.5.

FS RS5.6.

FS RS5.7.

FS RS4.1.

FS RS4.2.

FS RS4.3.

FS RS4.4.

FS RS4.5.

FS RS4.6.

FS RS4.7.

FS RS4.8.

Šematski prikaz strukturne uređenosti SDG

138

( )∑=

n

iiQ

11 ( )∑

=

r

jjDTQ

1( )∑

=

m

kkQ

14+=

Tokom grejne sezone, u svakom trenutku vremena, trebalo bi: da bude zadovoljena jednakost:

da svakom priključenom krajnjem kupcutoplote na sistem daljinskog grejanja bude dostupan za kupovinu kvantum toplote adekvatan njegovoj potrebi.

139

( )∑=

n

iiQ

11 ( )∑

=

r

jjDTQ

1

( )∑=

m

kkQ

14+<

U praksi su moguća i dva karakteristična granična slučaja, i to:

da je,

kada se sistem daljinskog grejanja diskredituje s tehničke tačke gledišta;

140

( )∑=

n

iiQ

11 ( )∑

=

r

jjDTQ

1

( )∑=

m

kkQ

14+>

da je,

kada se sistem daljinskog grejanja diskredituje s ekonomske tačke gledišta.

141

Funkcionalna i radna sposobnost podsistemadaljinskog grejanja

142

Pod parcijalnom funkcionalnom sposobnošćupodsistema daljinskog grejanja (od № 1 do№ 7), podrazumeva se tehničko-tehnološkazasnovanost i osposobljenost podsistema, daizvrši u potpunosti preuzetu ulogu i timedoprinese ostvarivanju sistemske funkcijecilja.

143

Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. da sedo parcijalne funkcionalne sposobnostipodsistema daljinskog grejanja (od № 1 do №7), dolazi, predhodnim i istovremenim,obezbeđenjem svih singularnih funkcionalnihsposobnosti, svake nedeljive gradivne celine.

Primetan je različit uticaj svake nedeljivegradivne celine, na parcijalnu funkcionalnusposobnost podsistema daljinskog grejanja (od№ 1 do № 7).

144

Pod parcijalnom radnom sposobnošćupodsistema daljinskog grejanja (od № 1do № 7), podrazumeva se, stanjepodsistema u kome je podsistem umogućnosti da ispuni unapred zadatupodsistemsku funkciju cilja, kada je toi potrebno.

145

Prepoznatljiva je logička uslovljenost, tj. dase do parcijalne radne sposobnostipodsistema daljinskog grejanja (od № 1 do№ 7), dolazi, predhodnim i istovremenim,obezbeđenjem svih singularnih radnihsposobnosti, svake nedeljive gradivneceline.

Primetan je različit uticaj svake nedeljivegradivne celine, na parcijalnu radnusposobnost podsistema daljinskog grejanja(od № 1 do № 7).

146

Transfer toplote nosiocem toplote (radnim fluidom) u sistemu daljinskog grejanja

147

U sistemu daljinskog grejanja prisutna su četiri subjekta, i to: energetski subjekt koji proizvodi toplotu

(proizvođač toplotne energije); energetski subjekt koji vrši distribuciju

toplote (distributer toplotne energije); energetski subjekt koji snabdeva

toplotom krajnje kupce (snabdevač toplotnom energijom); subjekt-krajnji kupci toplote.

148

Po pravilima logike, struke i nauke bilo bi neophodno, da se u sistemu daljinskog grejanja merenje kvantuma toplote u transferu nosiocem toplote (radnim fluidom) vrši između svakog subjekta zastupljenog u sistemu daljinskog grejanja, a po principu “predao/preuzeokvantum toplote”, na graničnim mestima između susedenih subjekata.

149

Napomena:Nesavršenost tehničkog rešenja u komese vrši primopredaja kvantuma toplote utransferu nosiocem toplote (radnimfluidom) uvek pravi razliku izmeđupredavanog kvanutma toplote i primljenogkvantuma toplote.

150

Merenje kvantuma toplote u transferunosiocem toplote (radnim fluidom) usistemu daljinskog grejanja vrši seodgovarajućim meračima, koji mogu bititurbinski i ultrazvučni.

151

Merači kvantuma toplote u transferu nosiocem toplote

turbinski merač ultrazvučni merač

152

Krajnji kupac toplote od “snabdevača toplotne energije” može da kupi kvantum toplote u transferu nosiocem toplote (radnim fluidom) samo i samo isporučen:

preko sopstvene podstanice, opredeljene samo za njegove potrebe, kada je i moguće odgovarajućimmeračem direktno meriti kupljenikvantum toplote (varijanta-1);

153

preko zajedničke podstanice:◊ sa posebnim priključkom na razdelniku

i sabirniku na sekundarnom delupodstanice, kada je i mogućeodgovarajućim meračem direktnomeriti kupljeni kvantum toplote (varijanta-2);

ili

154

◊ preko jedinstvene cevne razvodne mreže, izvedene za građevinski objekat kao celinu a u kome se nalazi kranji kupac, i priključene nasekundarni deo podstanice, kadanije moguće da svaki krajnji kupactoplote meračem direktno meri kupljeni kvantum toplote (varijanta-3);

ili

155

◊ preko jedinstvene cevne razvodne mreže priključene na sekundarni deopodstanice, sa koje preko posebnihpriključaka svaki krajnji kupac toploteu građevinskom objektu kao celini, kupuje kvantum toplote potreban za njegov grejani prostor, a kada je imoguće odgovarajućim meračemdirektno meriti kupljeni kvantumtoplote (varijanta-4);

156

u kvantumu koji može biti identičan kvantumu obezbeđenom tehničkim rešenjem za krajnjeg kupca toplote iliu kvantumu manjem od tog kvantuma,ali nikako i većem od tog obezbeđenognazivnog kvantuma toplote.

157

Kvantum toplote preuzet i kupljen od “snabdevača toplotne energije”, na jedan od opisanih načina (varijanta od 1 do 4), singularnim tehničkim rešenjem u okviru grejanog prostora krajnjeg kupca toplote raspodeljuje se u određenim podkvantumima po svakom grejnom telu sadržanom u tom grejanom prostoru.

158

Procenutalna raspodela ukupno preuzetog i kupljenog kvantuma toplote na podkvantume po svakom grejnom telu sadržanom u grejanom prostoru krajnjeg kupca toplote može se posredno utvrditi pomoću odgovarajućih tehničkih komponenti, tzv. “delitelja toplote”.

159

Postoje dve vrste delitelja toplote namenjenih za grejana tela-radijator:

isparavajući;

elektronski,◊ za neposredno očitavanje;◊ sa daljinskom akvizicijom podataka

(USB/radio veza).

160Delitelji toplote za grejna tela-radijator

elektronski sa daljinskimočitavanjem

elektronski isparavajući

161

Subjekt-krajnji kupac toplote u sistemu daljinskog grejanja i zaista nema pravnu osnovu i mogućnost, da utiče na organizaciju, resursne sadržaje i način poslovanja: energetskog subjekta koji proizvodi

toplotu (proizvođača toplotne energije);

energetskog subjekta koji vrši distribuciju toplote (distributera toplotne energije);

162

energetskog subjekta koji snabdevatoplotom krajnje kupce (snabdevača toplotnom energijom);

i nema pravnu osnovu i mogućnost, da utiče na metodologiju obračuna i cenu toplote, a ima obavezu da energetskom subjektu koji snabdeva toplotom krajnje kupce (snabdevaču toplotnom energijom) po dostavljenom računu za obračunatu isporučenu toplotu izvrši plaćanje.

163

Subjekt-krajnji kupac toplote u većini slučajeva nije imao pravnu osnovu i tehničku mogućnost, da učestvuje posredno ili/i neposredno, i/ili da utiče: na projektovanje i izvođenje sistema

daljinskog grejanja; na projektovanje i izvođenje

sekundarnih instalacija priključenih napodstanice sistema daljinskog grejanja;

na zasnivanje njihovih funkcionalnih iradnih sposobnosti.

164

Subjekt-krajnji kupac toplote u većini slučajeva nema pravnu osnovu i tehničku mogućnost, da učestvuje posredno ili neposredno, i/ili da utiče na kvalitet i kvantitet: tekućeg (redovnog) održavanja; investicionog održavanja; rekonstrukcija;dogradnji; adaptacija i/ili sanacija sistema daljinskog grejanja i sekundarnih instalacija priključenih na podstanice sistema daljinskog grejanja.

165

Subjekt-krajnji kupac toplote nema pravnu osnovu i tehničku mogućnost, da kontroliše i utiče direktno ili indirektno na kvalitet i kvanititet usluga i kvantum toplote koju preuzima i kupuje od energetskog subjekta koji snabdeva toplotom krajnje kupce (snabdevača toplotnom energijom).

166

Metodologija obračuna i naplate prodate toplote krajnjem kupcu toplote

167

Za sada u Republici Srbiji ne postoji jedinstvena obavezujuća Metodologija za obračun cene na ime isporučene toplote i izvršenih usluga krajnjem kupcu toplote.

Praktično svaka lokalna sredina za svoje potrebe propisuje način obračuna cene na ime isporučene toplote i izvršenih usluga krajnjem kupcu toplote.

168

Cena toplote se formira, kao zbir fiksnog i varijabilnog dela, s tim što se fiksni deo plaća 12 meseci a varijabilni deo plaća u periodu kada se kupuje toplota.

Cena toplote može biti ekvivalentno preračunata: na m2 grejane površine; na m3 grejane zapremine; na instalisanu snagu; ili na preuzeti kvantum toplote (Kwh).

169

Takođe ne postoji i jedinstvena obavezujuća Metodologija kojom se propisuju: uslovi preuzimanja toplote; snaga, odnosno kapacitet (godišnji, sezonski, mesečni i dnevni); dinamika isporuke toplote; kategorije i grupe kupaca toplote; mesto preuzimanja; način potrošnje; način merenja; i drugi relevantni podaci.

170

Sistemi daljinskog grejanja u Republici Srbiji

171

U Republici Srbiji proizvodnja toplote se vrši u gradskim toplanama, industrijskim energanam ili termoelektranama. Na prostoru urbanih sredina u Republici Srbiji egzistira 57 sistema daljinskog grejanja. Za iste je utvrđeno, između ostalog, da je: ukupna instalisana snaga izvora toplote

cca 6.100 MW; prosečna starost izvora toplote, cca 25

godina;

172

ukupan broj podstanica, cca 20.600; više od 60 % toplotnih podstanica

starije od 20 godina; više od 10 % toplotnih podstanica

starije od 30 godina; ukupna dužina razvodno-distributivne

cevne mreže, cca 2.100 Km; više od 60 % razvodno-distributivne

cevne mreže starije od 20 godina; više od 20 % razvodno-distributivne

cevne mreže starije od 30 godina.

173

Energetska efikasnost sofisticiranog sistema daljinskog grejanja

174

Odlučne činjenice: energetska efikasnost tehničkog,

tehnološkog ili tehničko-tehnološkogsistema, ili parcijalnog dela sistema,može se samo i samo analizirati akou analizirnom delu postoji “energetskaaktivnost”;

ne može se analizirati energetskaefikasnost za „statičan a energetskineaktivan sistem ili deo sistema“;

175

u svakom sofisticiranom sistemudaljinskog grejanja može se analiziratienergetska efikasnost, samo i samo udelu gde postoji “energetskaaktivnost”;

u administrativnim aktivnostima, kojenisu i nikada ne mogu biti “energetskaaktivnost”, i zaista nije mogućeanalizirati energetsku efikasnost, kadakod istih nema “energetske aktivnosti”;

176

U aktivnom sistemu daljinskog grejanja,koji poseduje zadovoljavajućufunkcionalnu i radnu sposobnost,funkcijom cilja se između ostalogobezbeđuje, da krajnji kupac toplotemože da preuzme samo i samo kvantumtoplote u transferu nosiocem toplote(radnim fluidom) potreban i dovoljan da seu njegovom grejanom prostoru obezbedisamo i samo temperatura vazduha ugranicama dozvoljenog odstupanja;

177

Napomena: Krajnji kupac toplote možesamovoljno da preuzme manji kvantum toploteu transferu nosiocem toplote (radnim fluidom)od potrebnog kvantuma, da bi se u njegovomgrejanom prostoru obezbedila adekvatnatemperatura vazduha u granicama dozvoljenogodstupanja, ali tada će se u njegovom grejanomprostoru ostvariti niža temperatura odpropisane i neće biti obezbeđen adekvatantoplotni komfor, ali takvim činjenjem uodređenim slučajevima može istovremeno iugroziti druge kranje kupce toplote uneposrednom susedstvu.

178

Metodologija za obračun cene na imeisporučene toplote i izvršenih uslugakrajnjem kupcu toplote jeadministrativna aktivnost, a ne“energetska aktivnost” i sa istom sene može uticati na energetskuefikasnost sistema daljinskoggrejanja.

179

Načinom merenja kvantuma toplote utransferu nosiocem toplote (radnimfluidom) i zaista se ne može uticati naenergetsku efikasnost sistemadaljinskog grejanja.

180

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

181

Shodno zakonskim, stručnim, naučnim ietičkim principima svaki sofisticiranisistem daljinskog grejanja morao je bitiprojektovan, izgrađen, građen, tehničkiprimljen, korišćen, redovno održavan,investiciono održavan; rekonstruisan;dograđivan; adaptiran i/ili saniran nanačin kojim se obezbeđuju adekvatnafunkcionalna i radna sposobnost sistema atime i funkcija cilja, čime je zagarantovano iobezbeđenje propisanih energetskihsvojstva, sa maksimalnom energetskomefikasnošću.

182

Najčešće se na lokalnom nivou jednomsubjektu poveravaju poslovi:◊ energetskog subjekta koji proizvodi toplotu

(proizvođača toplotne energije);◊ energetskog subjekta koji vrši distribuciju

toplote (distributera toplotne energije); ◊ energetskog subjekta koji snabdeva

toplotom krajnje kupce (snabdevača toplotnom energijom);

čime se stvaraju preduslovi za monopolskoponašanje takvog subjekta i za interesni uticaj jedinice lokalne samouprave.

183

U tržišnim uslovima privređivanja za očekivatje da:◊ energetski subjekt koji proizvodi toplotu

(proizvođač toplotne energije);◊ energetski subjekt koji vrši distribuciju

toplote (distributer toplotne energije);◊ energetski subjekt koji snabdeva

toplotom krajnje kupce (snabdevač toplotnom energijom);

184

bude organizaciono, resursno i poslovnooptimiziran kao funkcionalna celina usklađena sa veličinom i potrebama sistema daljinskog grejanja, i da svoju delatnost obavljaju racionalno, ostvarujući maksimum od mogućeg na optimalan način uduhu principa “bona fide” (u dobroj nameri).

185

Osnovni interes kranjeg kupca toplote je da usvom grejanom prostoru ima normativno propisan toplotni komfor tokom trajanjagrejne sezone, a da mu to na korektan, racionaln, efikasan i optimalan način obezbede: energetski subjekt koji proizvoditoplotu; energetski subjekt koji vrši distribuciju toplote; i energetski subjekt kojisnabdeva toplotom krajnje kupce.

Obaveza kranjeg kupca toplote je da plati račun samo za preuzeti i kupljeni potreban i dovoljan kvantum toplote.

186

Neodrživa je tvrdnja, da se načinommerenja i Metodologijom obračunacene na ime isporučene toplote iizvršenih usluga krajnjem kupcutoplote i naplatom iste, može uticati naenergetsku efikasnost aktivnogsistema daljinskog grejanja.

inŽenjerska komora srbije - · pdf fileelektricitet i magnetizam. 54. fi. zika i njene...

Documents